I-Opsta pitanja Ustavnog prava

1.Predmet i naziv Ustavnog prava?

Predmet Ustavnog prava su pravne norma koje sadrze Ustavi, kojim se uglavnom propisuje funkcionisanje i ogranicavanje politice vlasti.

1) tradicionalno shvatanje – u formalnom smislu -Ustavni rezim postao je sinonim za Liberalni rezim zato sto je Ustav utvrdjivao prava i slobode gradjana. Postojanje Ustava bio je simbol politicke slobode. Imao je ideolosko znacenje.

2) U materijalnom smislu - Predmet Ustavnog prava u materijalnom smislu su norme koje uredjuju politicke institucije koje se odnose na najvisu vast. Institucije se sastoje iz organa (predsednik republike, parlament, sindikati..) i mehanizama (mandat, referendum, brak, ugovor..). Ustav je pravni tekast koji ima za svoju glavnu temu organzaciju javnih vlasti i ujamcavanje licnih i kolektivnih sloboda.

Ustavno pravo je deo Javng prava zato sto je ustav skup normi koje organizuju javne ustanove.

Ustavno pravo ima trostruku sadrzinu:

1) strukturu drzave2) sastav i funkcionisanje organa3) osnovna nacela politickog rezima drzave.

Naziv- Pored naziva Ustavno pravo koristi se i naziv Drzavo pravo. Ustavno pravo je novijeg datuma, potice od kraja 19.veka stvaranjem formalnih Ustava. Istorijski, nastao je u Engleskoj.

Ustav je izaraz narodne suverenosti (ogranicava drzavnu vlast).Ustavom sestvara drzava, on je delo najvise vlasti koju vrsi neposredno narod, dok je zakon izraz vlasti ustanovljene ustavom koji vrse narodni predstavnici.

Ustavno pravo ne sme se ograniciti na proucavanje liberalno-demokratskih rezima, jer: 1) je ideoloski domasaj reci ustav danas ublazen i 2) jer je svako a priori odbacivanje proucavanja necega iz ideoloskih pobuda nedopustivo.

2.Pojam i klasifikacija izvora Ustavnog prava?

Pojam izvora prava ima tri znacenja:

1

1) Izvor DONOSENJA prava (organ ili subjekt nadlezan za donosenje norme)

a. Drzavni organ b. Pojedinacni subjektc. Svi clanovi drustva

2) Izvor SAZNANJA prava (akt ili document koji sadrzi pravne norme)3) Izvor NASTANKA prava (proces stvaranja norme)

Materijani izvor prava su sve drustven cinjenice i snage koje stvaraju pravo.

Formalni izvor prava su svi oblici kojima se izrazavaju opsti pravni akti.

Klasifikacija izvora prava:

1) Ustavi2) Zakoni pralamenta (ne mogu biti suprotni od ustava, ne mogu

uredjuvati pitanja iz ustavne nadleznosti)3) Delegirani zakoni4) Dekret-zakoni5) Uredbe izvrsne vlasti ---\\ ne mogu izmeniti, derogirati ili 6) Parlamentarni poslovnici ---// abrogirati zakone parlamenta7) Obicaji i ustavne konvencije8) Odluke ustavnih sudova (njima se tumaci pravo-imaju snagu

zakona)

*zakonski I ustavni rezervati – ustavni rezervati odredjuju materiju koja mora biti propisana ustavom, dok zakonske rezervate propisuje ustav, odredjujuci koja materija mora biti uredjena zakonom; postoje relativni (ustav propisuje samo osnovna nacela I smernice) I apsolutni (ustav propisuje do detalja kako treba resiti neko pitanje)

3.Ustavni obicaj kao izvor Ustavnog prava?

Obicaju su tip nepisanog prava. Obicaj kao pojam sastoji se iz 2 elementa:

1) Spoljasnji -sastoji se u nizu trajno ponavljanih ponasanja2) Unutrasnji -obicajna norma se mora postovati, jer je to ponasanje

pravno obavezno.

Postoji 3 tipa obicaja:

1) secundum cnstitutionem-interpretativne norme (tumaci nejasnu ili neodredjenu normu, moze dodadi nesto cega uopste nema)

2

2) praeter onstitutionem-introduktivne norme (popunjavaju pravne praznine koje nastaju kada ustavne norme ne urede deo njenog podrucja)

3) contra conatitutionem-abrogativne norme (supretne su izricito utvrdjenoj normi)-posledica su prilagodjavanja ustava novim drustvenim cinjenicama.

Ustavni obicaji su jaci u privatnom nego u javnom pravu.

Posebnu vrstu ustavnih normi cine ustavne konvencije(nisu pravnoobavezujuce, vec se shvataju kao obaveza lojalnosti, uljudnosti… bitan izvor prava u velikoj britaniji, postoje tri vrste – oni koji se odnose na kraljeve prerogative I kabinetski system, oni koji se odnose na parlament I oni koji se odnose na britansku zajednicu naroda).

4.Priroda i znacaj Ustavnog prava?

Priroda i sadrzaj obuhvataju ukupnost pravnih pravila koja uredjuju politicke institucije u kojima je sediste vlasti u svakoj drzavi kao i licne i kolektivne slobode kojima se ogranicava drzavna vlast.

Sledece oblasti se nalaze u okviru ustavnog prava i cine posebne odeljke:

* teorija drzave

* savezno i regionalno pravo

* drzavno racunovodstvo

* izborno politicko pravo

* parlamentarno pravo

Ustavno pravo moze se pojavljivati u 3 oblika:

1) opste ustavno pravo(proucava opste ustavne institute)2) pozitivno ustavno pravo (odnosi se na pojedinacni poredak)3) uporedno ustavno pravo(uporedjuje norme kako bi uporedio

slicnosti i razlike)

Znacaj: Spada u javno pravo. Javno pravo moze biti unutrasnje I medjunarodno, Unutrasnje je jer se odnosi na najvise drzavne institucije (najvazniji organi koji donose najvaznije odluke i mehanizmi preko kojih se ove odluke donose:sef drzave, vlada…)

Proucavanje demokratije.

Administracija+politicke institucije=ustavno pravo

3

5.Nauka i metod Ustavnog prava?

Pocinje svoj razvoj 1834.god kada je osnovana katedra “Ustavo pravo”.

Ustavno pravo i politicka nauka: Ustavno pravo je pravna disciplina sto odradjuje i metod njegovog proucavanja koji je pretezno pravni, po tome se razlikuje od politicke nauke. Obuhvata nekoliko dimenzija proucavanja predmeta:

-istorijska

-nacionalna

-inostrana

-komparativna

-sinteza

Politicka nauka ne bavi se onim sto bi trebalo da bude nego onim sto jeste.

Ustavno pravo je pozitivna disciplina ali nema prilaz stvarnosti kakav ima politicka nauka. Ona se bavi primenom prava, obraca paznju na vladavinu prava. Kada otkrije njihove uzroke i medjusobna delovanja zadatak politikologa se tu zavrsava (oni samo objasnjavaju i konstatuju).

Metod:

I Egzegeticki i normativni prilaz Ustavnom pravu:

Posto proucava politicke institucije, metod DOGMATSKOPRANI. Metod zavisi od shvatanja predmeta ustavnog prava.

Egzegeticki prilaz sastoji se u objasnjavanju teksta ustava.

Normativni prilaz zasniva se na analizi ustavne stvarnosti jedne zemlje I uporedjivanje sa prethodno postavljenom idealnom koncepcijom kao merilo za ocenu ustavne stvarnosti.

II Socioloski i pozitivni prilaz ustavnom pravu

Socioloski-bez poznavanja drustvene pozadine teso je utvrditi pravi smisao pravne norme. –treba ga staviti u kulturni I istorijski okvir.

Pozitivni metod- analiza posmatranih fenomena bez obzira na idealan model konstituisan “a priori”

4

Cilj ustavnog prava je da utvrdi zasto postoje takva pravila kakva ono obuhvata.

II-Funkcija i priroda Ustava

6.Pojam Ustava?

Ustav je najvisi glvni akt o drzavnoj vlasti kojim se stite prava i obaveze pojedinaca, izlozen u pisanoj formi.

Pojam ustava obelezavaju prvi pisani i svecani tekstovi, kojima se ogranicava dotle neogranicena drzavna vlast, odnosno organ koji je tu vlast olicavao. Svrha tih tekstova je:

1) da utvrde prava i slobode koje ce monarh postovati2) da zajemce prava i povlastice parlamenta3) da poboljsaju vrsenje vlasti

NORMATIVNI POJAM USTAVA- U materijalnom smislu Ustav je skup normi kojima se uredjuju osnovi drustvene organizacije, nacin vrsenja i granice vlasti.

-U formalnom smislu Ustav je formalni pisani pravni akt opste pravne snage.

Elementi POLITICKOG POJMA USTAVA: 1) podela vlasti

2) unapred propisani pravni mehanizmi

3) racionalan metod drustvenih promea

4)pruzanje slobode i prava pojedincima

SOCIOLOSKI POJAM USTAVA- postoji stvarni (realni odnosi sila koji postoji u drustvu) i pisani ustav (napisan na papiru).

7.Materija (sadrzina) Ustava- materia constitutionis?

Ustav se odnosi na dve vrste pitanja:

5

1) drzavna vlast2) drustvo (obuhvata nacela ustanove pomocu kojih se idvija

ekonomski i politicki zivot)

Postoje 4 shvatanja o ustavnoj materiji:

1) funkcionisanje drzavnih organa2) stvaranje prava u zemlji3) rad politickih institucija4) ustav je process ogranicenja vlasti

Najbitniji deo ustava jeste normativni deo, a pored njega postoje:

PREAMBULA – u vidu dugacke recenice, kao predgovor ustavu; moze biti pre ili posle naslova, obicno se iskazuje u njoj motiv donosenja ustava, ili se resave goruce politicko pitanje (kao nas ustav od 2006. za Kosovo sto kaze da je teritorija nedeljiva, a Kosovo je sastavni deo); glavni spor oko preambule je to da li je pravnoobavezujuca ili ne.

APENDIKSI – I razni dodaci ustavu, dodaju se po clanovima, radi modernizacije ustava, ubacuju se u sam tekst

AMANDMANI – dodaju se na kraju ustava, dakle ne menjaju originalni tekst ustava, sluze da bi se postigla dugovecnost ustava, vazi nacelo lex posteriori derogat priori – tj ako su suprotni od nekog clana ustava – abrogiraju ga,to jest vaze amandmani a ne oirginalni clan

8.Svojstva Ustava?

Ustav u formalnom smislu ima par pravnih i par nepravnih svojstava.

I PRAVNA SVOJSTVA- Ustav je:

1) osnovni zakon-doneo ga je poseban ustavotvorni organ; on je akt kojim se predvidja zakonodavni postupak; sadrzi osnovnija pravna pravila od obicnih zakona; akt koji obuhvata najsir materiju.

2) najvisi opsti pravni akt-iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti’ njegov dodnosilac je pravno suveren, pravno slobodan; donela ga je ustavotvorna vlast koja je originerna i pravom neogranicena.

Akti koji nisu u skladu sa Ustavom lisavaju se pravne snage.

II NEPRAVNA SVOJSTVA- Ustav je i ideolosko politicki akt (jer se resenja data u ustavnim normama cesto inspirisana razlicitim teorijama o ulozi drzave u drustvu) I programsko deklarativni akt (to jest postavlja neke

6

ciljeve, kroz norme) Postoji ustav-bilans koji je okrenut sadasnjosti, cilj mu je da pravno uoblici realnost. Takodje, postoji i ustav-program koji tezi promeni ralnosti, okrenut je buducnosti.

9.Vrste Ustava?

I KLASICNA PODELA USTAVA

Izvedena je prema formalnim merilima, na pisane i nepisane; kodifikovane i nekodifikovane; cvrste i meke.

Prevazidjena podela prema donosiocima: oktroisani, ustavni paktovi i ustavi koji su izraz narodne suverenosti.

II MODERNA PODELA USTAVA

Normativni-pravljeni su za konkretnu drustvenu stvarnost.

Nominalni-to su samo po imenu, a ne po stvarnosti; ne podudaraju se sa stvarnoscu (pravljeni su za neku imaginarnu stvarnost).

Semanticki-oni su kao normativni ustavi i ne prihvataju drustvene promene ni promene politicke vlasti.

10.Donosenje i promena Ustava?

Ustavotvorna vlast donosi ustave, dok ih reviziona vlast menja.

Ustavotvorna vlast je originerna i neogranicena; moze pripadati celom narodu, izabranom predstavnistvu ili obicnoj zakonodavnoj vlasti.

Reviziona vlast se najcesce dodeljuje zakonodavcu, a moze biti i izglasana na referendumu.

Promena ustava se vrsi ili u vidu ustavnih amandmana ili u vidu Zakona o promenama I dopunama ustava.

11.Promena Ustava u Republici Srbiji?

Utsav iz 2006.god je cvrst ustav. Ne moze se menjati u toku neredovnog stanja. Postupak promene odvija se u dve faze:

I faza je podnosenje i usvajanje predloga za promenu Ustava koju moze podneti:

1) 1/3 narodnih poslanka u NS

7

2) Predsednik republike3) Vlada4) Najmanje 150.000 biraca

Ustav RS ne utvrdjuje sadrzinu predloga za promenu Ustava. U tom predlogu, po prirodi stvari, bi trebalo da se naznace odredbe ustava cija se promena predlaze i da se naznaci pravac promene. A kada je rec o zameni ustava novim (totalna revizija), trebalo bi navesti razloge za donosenje novog ustava i osnovna nacela na kojima bi se novi ustav zasnivao. Predlog za promenu ustava usvaja NS 2/3 vecinom.

II faza je izrada i usvajanje akta o promeni.

Akt o promeni ustava usvaja se dvotrecinskom vecinom u NS. Referendum moze biti obavezan (ukoliko se menja preambula, naziv drzave, licna I manjinska prava I slobode,…) ili fakultativan.

18.Funkcija ustava?

Ustavom se propisuju pravna pravila za vrsenje drzavne vlasti, cilj je da se drzavna vlast vodi tim pravilima a ne prema subjektivnoj volji vladajucih. Cilj ustava je takodje, da se vlast vrsi za dobro cele zajednice, a ne samo da sluzi ostvarivanju insteresa vladajucih.

Ustav je i prvi simbol nezavisnosti drzave. Putem ustava drzava se pred spoljnim svetom legitimise kao najvisa vlast na svom podrucju.

Osnovna funkcija ustava je da iskljuci samovolju drzavne vlasti i da zavede vladavinu objektivnog prava. Kad postoji ustav, nosioci drzavnevlasti nisu svemocni, njihova moc je udredjena ustavom, i oni je mogu vrsiti samo u granicama ustava.

Ustav omogucava pravnu sigurnost, garantije prava i sloboda pojedincima.

Simbol je nacionalnog jedinstva, i odrzava mir u drzavi.

IV- Drzavna vlast

31. Suverenost drzave i suverenost naroda?

Elementi drzave:

- Stanovnistvo- Teritorija

8

- Vlast Svojstva drzavne vlasti su:

- Nezavisnost- znaci da drzavna vlas nije potcinjena, nije podredjena nikakvoj visoj vlasti od nje.

- Neprekidnost-drzavna vast ostaje ista i trajna, nezavisno od svojih nosilaca koji su razliciti i menjaju se.

- Nedeljivost- to je jedna vlast, cak i kad se vrsi posredstvom vise organa.

Suverenost drzave je pojam koji se dobija kada se drzava poredi sa drugim politickim institucijama. Tada se vidi da ona u odnosu na ostale institucije ima suverenu vlast, ima suprematiju nad svim drugim vlastima. Tri elementa pojma suverenosti drzave:

1) Spoljni element- nezavisnost drzave u odnosu na druge, ne mora da se povinuje bilo kojoj spoljasnjoj vlasti.

2) Unutrasnji element- suprematija drzavne vlasti u odnosu na druge institucije na njenoj teritoriji.

3) Sinteticki element- vlast moze propisivati pravne norme po svom nahodjenju bez ikakvog spoljasnjeg ili unutrasnjeg ogranicenja.

O tome ko je nosilac drzavne suverenosti postoji vise teorija:

1) Teokratska teorija-nosilac suverenosti je Bog koji je to vrsenje preneo na vladaoca kao svom zemaljskom namesniku.

2) Legitimisticka teorija-nosilac suverenosti je jedna dinastija.3) Teorija narodne suverenosti-vlast je presla na narod, svakom

pripada deo suverenosti. Karakteristican je imeprativni mandate (biraci daju uputstva svojim predstavnicima I mogu ih smeniti u bilo kom trenutku)

4) Teorija nacionalne suverenosti-suverena je nacija, ona je nedeljiv entitet ima jednu volju. Karakterise ga predstavnicki mandat (od kada je izabran, predstavnik radi u ime I u interesu nacije a ne pojedinaca koji cine tu naciju; ne mogu ga biraci opozvati do isteka mandata)

5) Marksisticka teorija-suverena je vladajuca klasa koja je pobedila u klasnoj borbi.

Narodna suverenost: Narod je suveren u smislu svih gradjana, i svakom gradjaninu pripada deo te suverenosti,. Gradjani imaju pravo da biraju svoje predstavnike, i to je sustina birackog prava. Suveren narod moze i sam vrsiti neposredno suverenu vlast ili je preneti na svoje predstavnike. Oni ce tu vlast vrsiti u njihovo ime, i po njihovim instukcijama, odavde se zacela ideja o imperativnom mandatu (poslanik je vezan za svoje birace).

9

32. Oblici ostvarivanja suverenosti?

I Predstavnicka demokratija- politicki rezim u kojem suveren vrsi suverenost posredstvom svojih predstavnika. Glavni problem predstavnicke demokratije je kako obezbediti kontrolu birackog tela nad predstavnicima, posto ona formalno postoji samo u trenutku izbora predstavnika a ne i tokom trajanja mandata.

II Neposredna demokratija- to je skupstina svih gradjana koja neposredno oducuje tj. vrsi drzavnu vlast. Pripada proslosti, nemoguce je ostvariti u mnogoljudnim drzavama.

III Poluneposredna demokratija- mesovit sistem, koji se nalazi izmedju I i II. Suverenost vrse izabrani predstavnici gradjana, al ii sai gradjani neposredno preko institucija neposrednog vrsenja suverenosti: Narodna inicijativa, referendum, narodna sankcija i narodni veto.

33. Ustav i suverenost?

Danas su retki Ustavi koji sadrze odredbu o tome da je drzava ciju ustavnu organizaciju utvrdjuju suverena. To svojstvo drzave se podrzaumeva cim donosi Ustav.

Ipak, ne postoji ustav koji izricito ne odredjuje titulara suverenosti u drzavi (narod, nacija). Sa stanovista Ustavnog prava najkorektnija odredba o nosiocu suverenosti je ona koja kaze da su to GRADJANI.

34. Legitimnost drzavne vlasti?

Legitimnost je pristanak pripadnika jedne politicke zajednice (drzave) na postojece institucije vlasti i njihove vrsioce, zato sto su u saglasnosti sa nekim visim nacelima.

Legitimna je ona drzavna vlast u cijem radu je sto neposrednije ostvarena narodna suverenost. Legitimna vlast koja je to postala odlukom/pristankom naroda.

3 idealna tipa legitimne vlasti (Veber): -racionalno-zakonita

-tradicionalna vlast

10

-harizmatska vlast

Teorije o legitimnosti drzavne vlasti odgovaraju na pitanje odakle potice autoritet vlasti, i one su sledece:

1) Teokretska teorija- Pravi vladalac je Bog, zemaljski vladalac je zato odgovoran samo njemu. Vlast je legitimna samo kada ne povredjuje Bozije zapovesti.

2) Autokratska teorija- Drzavna vlast sama iz sebe crpi autoritet. Apsolutna je zato sto je oslobodjena svakog ogranicenja. Legitimna je jer proizilazi iz prava drzave da vlada.

3) Demokratska teorija- Vlast je punomocje dobijeno iz naroda. Drzavna vlast je narodna volja. Legitimna je ona vlast koja potice iz naroda.

35. Teorije o funkcijama drzavne vlasti?

Vlast je deljiva na pojedinacne svoje funkcije. Funkcija drzave je skup njenih delatnosti koje streme istom pravnom cilju. Drzava ima vise funkcija, one se mogu utvrditi primenom 3 merila:1) materijalno ili objektivno merilo

2) organsko ili subjektvno merilo

3) formalno merilo.

Njjednostavnije merilo je broj drzavnih funkcija, prema tom merilu razlikujemo sledece teorije:

1) Dualisticke t.- sustinu vlasti vide u naredjivanju i izvrsavanju naredbi. Ona vlast koja propisuje opsta pravila je zakonodavna vlat, dok je ona koja ih izvrsava izvrsna vlast. Zakonodavna vlast konstituise pravni poredak, dok se upravna i sudska vlast odvijaju u vec konstituisanom pravnom poretku.

2) Trijalisticke t.- formulisao je Monteskje; Sve drzavne funkcije dele se na:

a. Zakonodavnub. Izvrsnu(upravnu)c. Sudsku funkciju.

3) Kvadrijalisticke t.-Sve drzavne funkcije dele se na:a. Zakonodavnub. Izvrsnuc. Sudskud. Funkciju vlade (izvrsno politicka vlast)- glavni zadatak ove

funkcije je da obezbedi odgovarajuci odnos izmedju vlade i

11

parlamenta kao drzavnih organa, kao I nadzor nad primenom ustava.

Zan Rivero smatra da je tesko razlikovati funkciju vlade i upravu. Jedna razlika je ocigledna: vladati, to znaci donositi osnovne odluke koje se ticu buducnosti nacije, dok uprava, pak, obavlja svakidasnje zadatke drzave, aktima mnogo skrominjeg znacaja.

36. Materijalni ili objektivni pojam drzavnih funkcija?

Ovaj pojam utvrdjuje se s obzirom na sadrzinu delatnosti drzave kojom ona ostavruje svoje ciljeve. Primenom ovog merilarazlikuju se:

1) Zakonodavna funkcija- drzava je vrsi kada stvara norme svog pravnog poretka. Skupovi tih normi zovu se zakoni. Obelezja zakona su:

a. Opstost –Norma je upucena raznovrsnim adresatima. Vazi erga omnes i tice se neodredjenog broja slucajeva i odnosa. Moze delovati I inter partes, u jednom slucaju – lex specialis.

b. Apstraktnost –Norma se ne iscrpljuje u jednoj primeni. Njene konkretne mogucnosti primene su neodredjene. Vazi dok ne bude izricito ukinuta.

c. Novostvorenost – Tom normom se vrsi jedna konstituisuca funkcija u pravnom poretku drzave.stvara se ius novum.

Dakle, sustinsko obelezje zakona u materijalnom smislu je konstituisanje novog pravila u pravnom poretku.

Tu spada i ustavotvorna funkcija.

Zakoni postoje:

a) U materijalnom smislu(sastoji se od novostvorenih normi ali nije donet od strane zakonodavnog organa)

b) U formalnom smislu (donet od strane zakonodavnog oragana ali ne sadrzi novostvorene norme)

c) I u materijalnom i u formalnom smislu (sadrzi novostvorene norme i donet je od strane zakonodavnog organa)

2) Izvrsna funkcija- Aktima izvrsne vlasti ostvaruje se izvrsavanje zakona, ona je izvrsna u odnosu na zakonodavnu funkciju. Neposredna je i konkretna. Moze se podeliti na:

a. Upravnu funkciju (stara se o javnim interesima)b. Funkciju vlade (stara se o celokupnom zivotu drzave)

3) Sudska funkcija- Funkcija kojom se garantuje odrzavanje i ostvarivanje pravnog poretka. Svodi se na vrednovanje ljudskog

12

ponasanja po meri pravne norme u cilju resavanja spora. Iz recenog proizilazi da postoje tri sustinska elementa sudske funkcije:

a. Pravna norma- konkretna norma kojom se meri ljudsko ponasanje

b. Ljudsko ponasanje-ponasanje koje se vrednuje sa stanovista pravne norme.

c. Spor- pretpostavka za vrsenje sudske funkcije (razlikuje sudstvo od uprave)

Izraz sudske funkcije je presuda ili odluka.

37. Organski (subjektivni) i Formalni pojam drzavnih funkcija?

I Organski(subjektivni) pojam- Podrazumena podelu na razlicite drzavne organe:

- Zakonodvna vlast- jedna ili dve skupstine (doma)- Izvrsna vlast-sef drzave i vlada- Sudska vlast- organi pravosudja

II Formalni pojam- Proizilazi iz razlicite forme akata koje donose razlicite drzavne vasti:

- Zakonodavna- formalni zakon , koji ima snagu zakona- Izvrsna- upravni akt , koji ima snagu izvrsnosti- Sudska-presuda , koja ima snagu presudjene stvari

*Drugacije su presude Ustavnih sudova koje mogu erga omnes staviti zakone van snage.

38. Pojam drzavnih funkcija prema Ustavu Republike Srbije?

1) Narodna Skupstina- najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

2) Vlada- nosilac izvrsne vlasti.

3) Sudovi opste i posebne nadleznosti- sudska vlast.

Predsednik Republike (organ blizak izvrsnoj vlasti)- izrazava drzavno jedinstvo.

Ustavni sud (organ blizak sudskoj vlasti)-stiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava.

13

39. Teorije o podeli vlasti?

Ovu teoriju razvio je Monteskje u svom delu “Duh zakona”. Ovo je primena podele rada na drzavnu organizaciju. Jedan organ nije sposoban da vrsi sve poslove. Da bi se izbeglo koncentrisanje vlasti u jednom organu, uspostavlja se medjusobna kontrola I ogranicavanje.

Postoje dva shvatanja: 1) podela vlasti tumaci se kao IZOLACIJA vlasti

2)tumaci se kao SARADNJA i RAVNOTEZA izmedju vlasti

Sve tri vlasti bi morale biti skroz ravnopravne mada je to nemoguce, uvek jedna vrsta organa ima blagu prevagu u odnosu na druge dve. Obicno je to zakonodavna vlast.

40. Teorije o jedinstvu vlasti?

Javlja se u marksisticko orijentisanoj pravno-politickoj knjizevnosti. Postoje dva oblika:

APSOLUTNI – gde jedan organ (tacnije, hijerarhijski niz organa) vrsi svu vlast, I danas je ovakav tip jedinstva vlasti nezamisliv I nesprovodiv.

RELATIVNI – vlast jeste podeljena na legislative, egzekutivu I sudstvo, ali jedna vlast ima prevlast nad drugom, na ciju egzistenciju moze uticati. Ovo dovodi do konfuzije vlasti.

41. Predsednicki sistem?

Obelezja:

- Monocefalna egzekutiva olicena u sefu drzave.

- Ne postoje sredstva kojim bi se moglo uticati na egzistenciju druge vlasti.

- Stroga podela poslova.

Predsednika biraju ili gradjani neposredno ili izborni kolegijum. Predsednik je inokosan organ, mora ga priznati predstavnicki organ.

14

-Zakonodavna vlast je u rukama parlamenta.

-Izvrsna vlast u rukama predsednika uz pomoc svg ministarskog kabineta. S obzirom na velika ovalscenja koje ima predsednik postoji opasnost od personalizacije vlasti, resenje tog problema je: relativno kratko trajanje mandata i dopustanje samo jednog uzastopnog izbora ili iskljucivanje te mogucnosti.

-Sudska vlast- Nezavisna, dozvoljeno joj je da ispituje ustavnost akata.

U predsednickom sistemu vlada nacelo “kocnica i ravnoteza”- oznacava potpunu ravnopravnost i medjuzavisnost izmedju nosilaca svih funkcija.

Poseban oblik predsednickog sistema koji je danas zastupljen je PREZIDENCIJALIZAM- ne postuje sva obelezja predsednickog Sistema tj. ne postuje strogu podelu vlasti. Postoje dva njegova modela:

1) Konzulski prezidencijalizam- prerogative egzekutive karakterise premoc sefa drzave i neposredno uplitanje vojske u funkcionisanje vlasti.

2) Parlamentarni prezidencijalizam-kombinacija predsednickog parlamentarnog sistema. Primer – Vajmarski ustav iz 1919.

42. Parlamentarni sistem?

Obelezja:

I Gipka podela vlasti- sredstva kojima vlada moze ucestvovati u radu parlamenta su sledeca:

- Zakonodavna inicijativa- Ucesce u utvrdjivanju dnevnog reda na sednicama parlamenta- Ucesce u parlamentarnim debatamaSredstva kojima parlament moze ucestvovatiu radu vlade su sledeca:

- Ima pravo da saslusava clanove vlade- Pravo da formira komisije i odbore koji prate i kontrlisu rad vlade- Glasa o usvajaju budzeta

II Postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlasti na drugu:

- Jedna vlast ne sme biti podredjena drugoj

15

- Vlada je politicki odgovorna parlamentu koji je moze oboriti zbog lose politike

- Vlada moze raspustit parlamentIII -Zakonodavna vlast pripada dvodomom parlamentu ciji se clanovi biraju neposrednim glasanjem.

-Izvrsna vlast je bicefalna, dva organa sef drzave i vlada. Osnovna funkcija sefa drzave je uskladjivanje odnosa izmedju vlade i parlamenta.

-Vlada proizilazi iz parlamentarne vecine pa je odgovorna samo parlamentu; njeni clanovi su: - staresine upravnih resora (ministri),

- clanovi bez resora (ministri bez portfelja) i

-predsednik vlade

IV Ravnopravnost legislative i egzekutive- parlament moze lisiti mandata vladu izglasavanjem nepoverenja, i obrnuto raspustanjem pralamenta.

Da bi ovaj sistem mogao da funkcionise potrebno je da se ispune odredjene drustvene i politicke pretpostavke. Ovaj sistem svoje postojanje duguje istoriji.

43. Oblici parlamentarnog sistema?

Najpoznatiji oblici: Britanski parlamentarni sistem, pociva na dvostranackom sistemu i Francuski parlamentarni sistem pociva na visestranackom sistemu.

Oblici parlamentarnog sistema su:

1) Dualisticki parlamentarni sistem--Dvostruka odgovornost vlade (monarhu i parlamentu)-Vlada mora uzivati poverenja sefa drzave i parlamenta-Sef drzave imenuje i razresava minister I raspusta skupstinu

Ovaj obik pripada proslosti.

2) Monisticki parlamentarni sistem--Slabljenje izvrsne vlasti-Vlast proizilazi iz parlamenta (kralj vlada ali ne upravlja)

3) Klasicni ili obicni parlamentarni sistem- dominira vecinsko nacelo (vecinski parlamentarni sistem)

4) Racionalizovani parlamentarni sistem--Glavni cilj je stvaranje stabilne vlade

16

-Na detaljan nacin organizuje odnose izmedju vlade i parlamenta-Pociva na zabludi da se institucionalnim sredstima mogu leciti teskoce koje su u stvari politicke prilike.

Parlamentarni sistem je koncentrisanje vlasti u korist stranke.

Politike stranke imaju veliki uticaj na funkcionisanje paramentarnog Sistema. U zavisnost koliko stranaka ima razlikujemo:

a) Parlamentarni visestranacki system – stvara nestabilnu vladub) Parlamentarni dvostranacki system – stvara prejaku vladu

44. Mesoviti i Autoritarni sistem?

I Mesoviti sistem: izmedju predsednickog i parlamentarnog Sistema.

Od predsednickog Sistema pozajmljuje ustavnovu presdednika Republike izabranog na neposrednim izborima ili od strane izbornog kolegijuma.

Od parlamentarnog Sistema pozajmljuje vladu.

Nezavisnost sefa drzave (proglasava vanredno stanje, moze da raspusti skupstinu); Vlada je politicki odgovorna parlametu ona moze, preko sefa drzave ucestvovati u raspustanju parlamenta, ukljucena je i u zakonodavni rad parlamenta.

Vlada je u senci sefa drzave.

II Autoritarni sistem: Jedinstvo vlasti sprovodi se u korist egzekutive. U tim rezimima razlikuju se: legslativa, egzekutiva i sudstvo.

45. Skupstinski sistem?

Jedinstvo vlasti sprovodi se u korist skupstine. Skustina ima politicku prevlast nad vladom.

Skupstina donosi zakone koje drugi organi izvrsavaju. U skupstinskom sistemu postoji samo zakonodavna skupstina kao vlast, sto se tice egzekutive ona ne poseduje sopstvenu autonomnu volju.

Skupstinski sistem podrzaumeva sledece:

1) kolegijalni oblik egzekutive2) imenovanje egzekutive od strane skupstine3) mogucnost razresenja egzekutive od strane skupstine4) pravo skupstine da ponisti odluke egzekutive

17

Ralika od parlamentarnog Sistema je nemogucnost egzekutive da postavi pitanja svog poverenja skupstini i ne moze da raspusti skupstinu.

46. Sistem valsti u Republici Srbiji?

U RS system ima odlike mesovitog, ali naginje ka racionalizovanom parlamentarnom.

I Narodna Skupstina: -ustavnotvorna I zakonodavna funkcija

-odlucuje o ratu I miru, proglasava neredovno stanje

-izborna funkcija

-kvazisudska funkcija (sudi predsedniku republike)

II Vlada: nosilac izvrsne vlasti:

a) utvrdjivanje i vodjenje politike (predlaze zakone skupstini)b) izvrsavanje zakona (donosi uredbe)c) usmerava rad organa uprave (propisuje unutrasnje uredjenje

ministarstava, vrsi nadzor, i drzavna uprava je odgovorna vladi)d) ZAKONODAVNA INICIJATIVA – predaze zakone skupstini

III Sudovi: vrse sudsku vlast. Ustavni sud stiti ustavnost i zakonitost. Sudstvo je nezavisno.

IV Predsednik Republike:

- izrazava jedinstvo RS- predstavlja drzavu u inostranstvu, postavlja ambasadore- vrhovni komandant vojske Srbije, imenuje I razresava oficire- PROGLASAVA ZAKONE UKAZOM, ima pravo SUSPENZIVNOG VETA- predlaze predsednika vlade

V- Politicke institucije

NARODNA INICIJATIVA I REFERENDUM

47. Pojam poluneposredne demokratije?

18

Neposredna demmokratija postoji kada se pripadnici jedne politicke zajednice okupljaju na javnim mestima i zajedno odlucuju o javnim poslovima. Danas je ovakav oblik demokratije nemoguc u vecim zajednicama. Zato ne neposredna demokratija kao oblik demokratije zamenjena PREDSTAVNICKOM DEMOKRATIJOM- gradjani neposredno biraju one koji ce u njihovo ime da odlucuju.

Poluneposredna demokratija je kombinacija predstavnicke i ciste demokratije.

Predsednicki system ublazen je: imeprativnim mandatom, opozivom I kratkim mandatom.

U njoj postoje predstavnicki organi ali on najvaznijim pitanjima odlucuje narod. Oblici neposrednog narodnog odlucivanja su: narodna inicijativa, referendum, plebiscit i narodni veto.

48. Narodna inicijativa?

Narodna inicijativa je ovlascenje odredjenog dela birackog tela da pokrene postupak za promenu Ustava ili za donosenje formalnog zakona.

Uslov da formalin donosilac akta postupi po predogu je dovoljan broj potpisa biraca. Narodna inicijativa ima dva oblika:

1) prosta-neforulisana inicijativa-opstim izrazima oznacavaju cilj zakona koji zele da se donese, a formalin zakonodavac te ciljeve prevodi u zakonske clanove.

2) formulisana inicijativa – to je ustvari redigovani predlog zakona.

49. Referendum?

Postoji kada se jedan akt podnosi na usvajanje narodu. To je ustanova pomocu koje biracko telo izrazava neposrednim glasanjem svoje glediste ili svoju volju o merama koje jeneka druga vlast preduzela ili tek treba da preduzme.

Referendum je neposredno izjasnjavanje gradjana za dve ponudjene alternative ZA/PROTIV.

Prema predmetu razlikuju se:

ustavotvornizakonodavnifinansijski

19

administrativniPrema vremenu primene:

prethodni

naknadni

Po dejstvu:

konstitutivni (stavlja zakon na snagu)abrogativni (ukida stari zakon novim suprotnim)

Po pravnom osnovu:

obavezni (obavezna faza u postupku)fakultativni (u postupku je mogucnost, a ne obavezan deo)

Sa gledista obaveznosti odluke donesene na referendumu:

obavezujuci (odluka referenduma je obavezna)savetodavni (odluka referenduma ne mora da se postuje)

Posebna vrsta referenduma je arbitrazni referendum- kada sef drzave iznosi na arbitrazu spor koji je nastao izmedju njega i parlamenta.

Pravno, odlika koja je doneta na referendum ne obavezuje parlament da po njoj postupa. Uslovi koji su potrebni da bi referendum uspeo su sledeci:

biraci mogu slobodno da izraze svoju voljubiraci moraju biti dovoljno kvalifikovanipitanje mora biti tako formulisano da bude pogodno za odgovor sa DA

ili NE.

50.Narodni veto i plebiscit?

NARODNI VETO PLEBISCIT

20

-podvrsta referendum

-ukida se neki zakon KAO DA NIKADA NIJE POSTOJAO (retroaktivno)

-potrebna apsolutna vecina biraca (ne izaslih nego od ukupnog broja upisanih biraca)

-pravo naroda da odlucuje o samom sebi

-razlikuje ga od referenduma to sto se ovde izjasnjava za ili protiv LICNOSTI, a ne kao u referendumu za ili protiv izjave

51. Narodna inicijativa i referendum u Republici Srbiji?

Prema Ustavu Republike Srbije suverenost naroda se izrazava referendumom i narodnom inicijativom.

Narodna inicijativa za : -donosenje zakona zahteva 30.000 potpisa biraca.

-promenu Ustava zahteva 150.000 potpisa biraca.

Ustav iz 2006. Razlikuje dva oblika republickog referendum:

1) ustavotvorni, moze biti fakultativni i obavezni Ukoliko Nardna Skupstina usvoji 2/3 vecinom akt o promeni ustava moze da ga stavi na potvrdu referendumom.

2) Narodna Skupstina na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili namanje 100.000 biraca raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadleznosti.

BIRACKO PRAVO

52. Biraci i biracko pravo?

Biracko telo je nosilac suverenosti. Kako ne moze tu svoju suverenu vlast vrsiti neposredno, ono bira svoje predstavnike koji obrazuju parlament i u ime i u interesu birackog tela vrse vlast.

21

Biracko telo sastoji se od gradjana koji imaju biracku sposobnost (ustavom zagarantovano pravo da biraju svoje predstavnike). Sa birackom sposobnoscu ide i predstavnicka sposobnost (sposobnost da se predstavljaju biraci).

O pravnoj prirodi birackog prava postoje tri razlicite teorije:

1) BP je INDIVIDUALNO PRAVOPojedinci koji cine narod zadrzavaju deo suverenosti i po izboru svog predstavnistva. Ono pripada svakom pojedincu. Karakteristicno za shvatanje naroda kao nosioca suverenosti

2) BP je JAVNA FUNKCIJABiracko pravo je javna funkcija usostavljena ustavom radi izrazavanja nacionalne volje. Ustav i zakoni biraju lica koja ce izrazavati volju nacije a ta lica su biraci. Karakteristicno za shvatanje nacije kao nosioca suverenosti

3) Kompromis izmedju prve dve, biracko telo je istovremeno i individualno pravo i javna funkciija.

U zavisnosti od toga kolikom je krugu gradjana dato biracko pravo razlikuju se:

- Opste - kvalifikacije se kod opsteg prava glasa svode na drzavljanstvo, punoletstvo i poslovnu sposobnost.

- Ograniceno- postoji kada se iz njegovog uzivanja iskljucuju citav kategorije gradjana. Potrebne su drugacije kvalifikacije nego za opste pravo glasa. Postoje izvesne granice kao so su, imovinski cenus, starosni census, census po poreklu, census obrazovanosti…

Jednako biracko pravo funkcionise po nacelu jedan covek – jedan glas

Nejednako biracko pravo postoji kada pojedine kategorije gradjana raspolazu vecim brojem glasova od ostalih (pluralni votum – kada neka kategorija gradjana ima 2 gassa; mnogostruki votum – kada neke kategorije mogu glasati u dve izborne jedinice;porodicni votum).

Pored ove izricite nejednakosti postoji tzv. prikrivena nejednakost (kada izborne jedinice s razlicitim brojem biraca biraju jednak broj predstavnika I vice versa; ovo postoji u SAD-u).

53.Zastita birackog prava?

Cilj zastite birackog prava je obezbedjivanje slobodnog opredeljivanja biraca i njihova zastita od svakog uticaja sa strane I ono ima najvisu pravnu zastitu – ustavnopravnu.

22

Oblici zastite birackog prava mogu se razvrstati po razlicitim merilima:

- Prema karakteru zastite razlikuju se politicka i pravna zastita.

- Prema momentu kada se zastita obezbedjuje razlikuju se zastita koja se pruza dok izborni postupak jos uvek traje i zastita koja se obezbedjuje nakon zavrsenog izbornog postupka.

-Prema vrsti organa koji pruza zastitu razlikuju se zastita od strane organa za sprvodjenje izbora i zastita od strane organa za pruzanje pravne zastite svih prava gradjana.

u RS se govori o zastiti IZBORNOG PRAVA, koje je siri pojam od birackog (sadrzi: pravo da se bira I bude biran, pravo da kandiduje I bude kandidovan, pravo javnog postavljanja pitanja kandidatima…)

Svaki birac, kandidat za poslanika ili podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor Republickoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku izbora. Republicka izborna komisija moze doneti resenje kojim odbacuje ili odbija prigovor. Na to resenje moze se podneti zalba Upravnom sudu Srbije koji odlucuje u roku od 48h.

U Republici Srbiji postoji institut verifikacije madata narodnih poslanika.

54.Evidencija biraca?

Izborni postupak zapocinje dokazivanjem birackog prava, to se cini upisivanjem u biracki spisak.

Biracki spisak sadrzi: redni broj; licno ime; licni broj; pol; godinu rodjenja; mesto prebivalista; prostor za primedbu.

Biracki spiskovi su stalni i jedinstveni. Stalni su zato sto se ne vode samo za konkretne izbore, vec se nezavisno od izbora u njih upisuju svi gradjani cim steknu uslove za posedovanje birackog prava. Jednistveni su zato sto vaze za sve izbore. Oni se ispravljaju i dopunjavaju tokom cele godine.

Biracki spisak ima snagu javne isprave, znaci da predstavlja dokaz o birackom pravu jednog lica.

55.Izborne jedinice?

Celo biracko telo se deli po teritorijalnom principu na izborne jedinice, od kojih svaka bira po jednog ili izvestan broj predstavnika. Ukupan zbir

23

biraca po birackim jedinicama daje biracko telo, a ukupan zbir predstavnika izabranih po birackim jedinicama daje predstavnicko telo.

Kada biracko telo nije izdeljeno na biracke jedinice vec svi biraci biraju sve predstavnike tada se glasa po birackim listama, a predstavnicki mandati raspodeljuju se po sistemu srazmernog predstavnistva.

U izbornim jedinicama izbori se mogu vrsiti prema principu jedan poslanik u svakoj izbornoj jedinici i prema principu liste i izbora vise poslanika u svakoj izbornoj jedinici.

56.Kandidovanje?

U visestranackom sistemu politicke stranke drze monopol kandidovanja za izbore. Nacini na koje politicke stranke odredjuju candidate mogu se svrstati u tri grupe:

1) Kandidate i stvarno formalno bira stranacko rukovostvo2) Kandidate biraju nacelno svi lanovi stranke3) U odredjivanju kandidata nacelno mogu ucestvovati svi biraci a ne

samo clanovi stranke (koristi se u SAD)U Republici Srbiji kandidate za narodne poslanike mogu predlagati registrovane poiticke stranke, stranacke koalicije i grupe gradjana. Na izbornoj listi na svaka tri kandidata mora da bude i jedan pripadnik pola koji je manje zastupljen na listi. Izborna lista je utvrdjena kad je svojim potpisima podrzi najmanje 10.000 biraca.

57.Sprovodjenje izbora?

Rdnja sprovodjenja izbora sastoji se u glasanju biraca.

U Republici Srbiji izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, a od dana raspisivanja do dana odrzavanja izbora ne moze proteci manje od 45 ni vise od 60 dana. Organi za sprovodjenje parlamentarnih izbora su Republicka izborna komisija (clanove postavlja narodna skupstina, deluje na celoj teritoriji) i biracki odbori (samostalni i

24

nezavisni u svom radu; obrazuje ih Republ. izborna komis. po birackim mestima).

Izbori se mogu sprovoditi kao neposredni ili kao posredni.

Neposredni- postoje kada biraci sami biraju svoje predstavnike

Posredni-postoje kada biraci neposredno biraju odredjeno telo koje ce umesto njih izabrati njihove predstavnike. Mogu biti jednostepeni (biraci biraju izborno telo koje bira-drugostepeni birac) i visestepeni (kada drugostepeni biraci ne biraju predstavnike nego trecestepene birace koji biraju).

Glasanje za predstavnike obavlja se na mestu posebno organizovanom za tu svrhu, naziva se –biracko mesto.

Glasa se na specijalnom overenom glasackom listicu kojih ima onoliko koliko ima biraca na birackom spisku. Mora se glasati licno, u izvesnim slucajevima i preko pisma.

Moguce je javno i tajno glasanje od kojih je tajno vise demokratsko jer bolje izrazava narodu volju, gradjani su slobodni da se izjasne.

58.Raspodela mandata?

Posle utvrdjivanja rezultata glasanja, sledi raspodela mandata izmedju stranackih kandidata prema rezultatima glasanja.

Postoje dva nacina raspodele mandata:

I SISTEM VECINE:

Citava zemlja se deli na onoliko izbornih jedinica koliko predstavnicko telo ima calnova, a u svakoj se bira po jedan predstavnik. Izabran je onaj koji je dobio vecinu glasova. Ovaj sistem se primenjuje u dve varijante:

1) Sistem relativne vecine- Osvaja onaj kandidat koji je dobio najvise glasova. Losa strana – onaj sa relativnom vecinom glasova dobija apsolutnu vecinu mandata

2) Sistem apsolutne vecine- izbore je dobio onaj kandidat koji je dobio polovinu+1 glas od ukupnog broja glasova. Ukoliko ni jedan kandidat ne dobije apsolutnu vecinu, glasa se jos jednom za jednog od dva kandidata koji su osvojili najvise glasova u prvom krugu (sistem “ciste balotaze”).

II SISTEM SRAZMERNOG PREDSTAVNISTVA

25

Moguc je ako se u jednoj izbornoj jedinici bira vise predstavnika (glasanje po listama). Tehnike raspodele mandata primenom Sistema srazmernog predstavnistva su sledece:

1) Sistem izbornog kolicnika-ukupan broj glasalih u izbornoj jedinici deli se brojem predstavnika koji izborna jedinica bira. Lista dobija onoliko predstavnickih mandata koliko se kolicnik puta sadrzi u broju glasova koji je osvojila.

2) D’ ontov sistem (sistem najveceg kolicnika)-broj glasova koji je dobila svaka lista deli se sa 1,2,3,4 i tako do broja predstavnika koji se bira u toj izbornoj jedinici. Dobijeni kolicnici sredjuju se po velicini pri cemu se u obzir uzima onoliko najvecih kolicnika koliko se predstavnika u toj izbornoj jedinici bira. Svaka lista dobija onoliko predstavnickih mandata koliko se ovih kolicnika u njoj sadrzi.

3) BADENSKI sist – karakterise ga postojanje dve liste – posebne (za izborne jedinice) I opste (za celu teritoriju); glasovi koji preostanu sa posebnih lista se prenose na opste

4) HEROV sist – najkomplikovaniji system, retko se koristi; glasa se tako sto se stavljaju redni brojevi ispred imena kandidata (1. za onoga koga birac najvise zeli, 2. za onog malo manje I tako dalje). Pobedjuju oni sa najvise procenata prvih, pa drugih pa trecih itd.

III Mesovit sistem- kompromis izmedju prva dva. Biraci glasaju dva puta na istim birackim mestima. Posle zavrsenog glasanja polovina mesta se popunjava primenom Sistema relativne vecine dok se druga polovina mandata rasporedjuje primenom metoda srazmernog predstavnistva.

***U Republici Srbiji za raspodelu mandata primenjuje se D’ ontov sistem. Mandati se rapodeljuju tako sto se ukupan broj glasova koji je dobila svaka izborna lista podei brojevima od 1 do 250. Svaka lista mora da predje minimalni broj glasova- cenzus od 5%. Za stranke nacionalnih manjina cenzus ne vazi.

59.Odnos predstavnika i biraca?

O odnosu predstavnika i biraca postoje dva shvatanja:

26

1) Prvo svatanje je deo teorije o slobodnom ili predstavnickom mandatu i kaze da su predstavnici nezavisni od biraca. Predstavnici od biraca dobijaju punomocje, i uloga biraca iscrpljuje se u momentu glasanja.

2) Drugo shvatanje je deo teorije o imperativnom ili vezanom mandatu i kaze da su predstavnici odgovorni svojim biracima. Biraci sui dalje titular suverenosti i zato mogu u svako doba opozvati predstavnika koji se ne pridrzava izbornog programa. Ovaj mandate je u nekim zemljama ustavom zabranjen.Imperativni mandat karakterisu tri osnovna obelezja:-pravo biraca da daju uputstva svojim predstavnicima.-obaveza predstavnika da po tim uputstvima postupaju i da podnose izvestaje o radu svojim biracma.-biraci imaju pravo da opozovu svoje predstavnike i pre isteka roka na koji su izabrani.

*** U Republici Srbiji Ustav kaze da su predstavnici odgovorni politickoj stranci, zato sto politicka stranka odredjuje ko ce sedeti u Narodnoj skupstini. Tako da je mandat imperativan u politickom smislu. Postoji imperativni stranacki mandate, sto znaci da predstavnika stranka moze opozvati u svakom trenutku. Ovim se krse neka nacela: predstavnik predstavlja birace (ne, nego stranku), predstavnik glasa prema sopstvenom uverenju (ne, nego prema uverenju stranke) I predstavnik ne moze biti opozvan (moze, od strane stranke)

60.Prestanak mandata, ponovni izbori i popunjavanje upraznjenih predstavnickih mesta?

*Prestanak politickog mandata- postoje tri grupe razloga za to:

1) Razlozi vezani za uslove sticanja birackog prava:gubljanjem drzavljanstva, lisen poslovne sposobnosti, prestanak prebivalista u Srbiji.

2) Razlozi vezani za pravne ili politicke odluke koje uticu na status narodnog poslanika: osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci, kada preuzme funkciju koja je nespojiva sa poslanickom funkcijom.

3) Razlozi licne prirode: podnosenje ostavke, smrt.*Ponovni izbori-do njih dolazi kada izborna komisija ponisti odrzane izbore usled nepravilnosti. Oni mogu biti ponisteni na jednom birackom mestu i tada se opet tu glasa. Ponovne izbore raspisuje Republicka izborna komisija, najkasnije 15 dana od dana ponistenja prethodnih.

27

*Popunjavanje upraznjenih predstavnickih mesta-vrsi se usled prestanka mandata predstavnika pre isteka vremena na koji su izabrani. Kada predstavniku koji je izabran prema vecinskom sistemu prestane mandate tada se raspisuju dopunski izbori prema vecinskom sistemu. Kada predstavniku koji je izabran prema sistemu srazmernog predstavnistva, mandate pripada politickoj stranki sa cije je izborne liste bio izabran poslanik.

Zakonodavstvo Srbije uredjuje tri situacije popunjavanja upraznjenih poslanickih mesta:

1) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku koji je izabran sa stranacke izborne liste jedne stranke

2) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku koji je izabran sa koalicione izborne liste

3) Kad poslanicki mandat prestane poslaniku izabranom za clana Vlade, kojem je u istom sazivu Skupstine prestala funkcija clana Vlade.

Mandat novog poslanika traje do isteka mandata poslanika kojeg je zamenio.

POLITICKE STRANKE

61.Pojam i drustvena uloga politickih stranaka?

Politicka stranka je oblik politickog organizovanja ljudi na osnovu istovetnih politickih ideoloia, a cilj udruzivanja je osvajanje i vrsenje drzavne vlasti, legalism demokratskim putem vecinom glasova na izborima.

3 elementa: 1. politicka organizacija, 2. ideologija I 3. cilj joj je osvajanje i vrsenje drzavne vlasti

Politicke stranke se razlikuju od:

- Interesnih grupa- zato sto one imaju konkretne materijalne ciljeve i ne teze vrsenju vlasti, vec zele samo da uticu na nju

- Politickih pokreta- cilj p pokreta je odbrana sirokih relativno neodredjenih opstenarodnih interesa ali se ne mogu nazvati ideologijom.

- Oruzanih grupa- teze osvajanju vlasti rusenjem postojecih drzavnih institucija.

Uloga politickih stranaka:

- Utvrdjivanje i izlucivanje opste volje

28

- Biranje buducih predstavnika i disciplinovanje izabranih- Obrazovanje i obavetavanje biraca (putem kubova, sindikata..)

Drazava moze zauzeti jedan od 4 stava prema politickim strankama:

1) Ignorisanje2) Zabrana3) Priznavanje4) Inkorporacija – kada drzava priznaje samo jednu stranku

Pravna priroda politickih stranaka je dvostruka:

I – Udruzenje gradjana radi ostvarivanja zajednickih politickih ciljeva.

II – Drzavni organ- kao parlamentarna grupa(obrazuju je poslanici u parlamentu iz iste stranke radi ostvarivanja zajednickih ciljeva).

62. Istorijat politickih stranaka?

Prethodnica politickih stranaka bile su grupe istomisljenika koje su vrsile uticaj na drzavnu vlast.

Prve stranke u Engleskoj nastale su u 17. Veku i to su bile dve suparnicke stranke Torijevci(u 19.veku postali su Konzervativci) i Vigovci(u 19. veku postali su Liberali), u 20. veku nastala je Laburisticka stranka.

Prve stranke u Francuskoj nastale su u burzoaskoj revoluciji (18.vek) od kojih su obe bile republikanske samo sto su Zirordinci bili umereni, a Jakobinci radikalni.

Prve stranke u SAD nastale su prilikom usvajanja federalnog ustava, Federalisti (smatrali su da nosilac suverenosti mora biti federalna drzava) ii Antifederalisti (smatrali su da suvrenost mora pripadati drzavama clanicama).

U 19./20.veku nastaju radnicke stranke kao sto su Socijalisticke i Socijaldemokratske. U 20.veku oblici totalitarnih stranaka kao sto su Komunisticke i Fasisticke.

63.Tipologija politickih stranaka?

29

I Prema grupi cije interese zastupa:

1) Burzoaske

2) Radnicke

II Prema karakteru i ciljevima:

1) Ideoloske (stabilna ideologija; prilagodjava stvarnost sebi)

2) Interesne (promenljiva ideologija; prilagodjava sebe stvarnosti)

III U zavisnosti od sirine clanstva:

1) kadrovske

2) masovne

IV Prema odnosu sa postojecim drustvenim sistemom:

1) revolucionarne

2) Stranke drusvenog statusa QUO

V Prema osnovu okuljanja clastva:

1) politicke u uzem smislu

2) nacionalne

3) konfesionalne

4) regionalne

VI Prema tome da li je osnov okupljanja i organizovanja politicke stranke licnost ili sadrzina stranackog programa:

1) liderske

2) programske

VII Prema stepenu discipline:

1) cvrste

2) labave

64.Tipologija stranackih sistema?

30

Da bi se odredila tipologija stranackih Sistema najcesce se primenjuju pravila broja, vrste i odnosa menju politickim strankama i prema drzavnoj vlasti.

Od prirode stranackog sistema zavisi uticaj politickih stranaka na druge vlasti (vise stranaka manji uticaj i obrnuto).

I Jednostranacki sistem

Uvek je jedna stranka na vlasti jer samo ona i postoji. Postoji glasanje ali ne i izbor.

II Dvostranacki sistem

1) Cisti- biracko telo je podeljeno na dve politicke stranke i te dve stranke se smenjuju na vlasti.

2) Lazni- uprkos postojanju dve stranke ne postoji cvrsta parlamentarna vecina jer nema stranacke discipline

3) Sistem “2 i po stranke”- postoje dve velike stranke, ali nijedna nema apsolutnu vecinu bez trece stanke. Ovim se stvara koaliciona vlada.

III Visestranacki sistem

Postoji vise politickih stranaka.

1)Integralni visestranacki sistem (cisti)- nijedna ne moze sama obrazovati vladu

2)Polarizovani visestranacki sistem- kada se vise stranaka grupise u dva stranacka bloka koji nastaju npr. radi stvaranja parlamentarne vecine nakon izbora.

3)Visestranacki sistem sa dominirajucom politickom strankom- jedna stranka je najmocnija, na parlamentarnim izborima dobija blizu ili cak celu aposlutnu vecinu.

IV Strenacki sitem sa i bez opozicije

1)Sa opozicijom-postoje najmanje dve politicke stranke od kojih je jedna na vlasti a druga u opoziciji.

2)Bez opozicije-jedna ili vise stranaka na vlasti a nijedna u opoziciji.

Postoji i vanparlamentarna opozicija koja deluje van parlamenta i suprotstavlja se vladinoj politici.

Opozicija je stranacka manjina u parlamentu(parlamrntarna opozicija).

31

65.Organizacija politickih stranaka?

Da bi se odredila organizacija politickih stranaka mora se odgovoriti na dva pitanja:

I KO CINI POLITICKU STRANKU? Razlikuju se sledece kategorije pripadnika:

1) osnivaci2) organizatori (organizuju aktivnosti)3) rukovodstvo (stranacki kadar)4) ucesnici (ljudi koji aktivno ucestvuju u zivotu stranackih aktivnosti)5) pristalice (ljudi saglasni sa programom stranke)

Razlikuju se 3 stupnja veze izmedju stranke i pojedinca:

1) pristalice (glasaju za tu stranku na parlamentarnim izborima)2) simpatizeri(glasaju, ucestvuju u stranackom zivotu, novcano

podrzavaju stranku)3) clanovi(upisani su u politicku stranku, imaju obavezu da plcacaju

clanarinu, uzivaju sva prava i obaveze koja daje ta politicka stranka)Clanstvo moze biti individualno (direktno) i kolektivno (indirektno).

3 stepena clanstva: obicni clanovi, aktivisti i stranacko rukovodstvo

II ORGANIZACIJA?

Politicke stranke se dele na organizacione jedinice koje mogu biti:

OSNOVNE- organizuju se nateritorijalnom ili finkcionalnom principu SIRE- cine je osnovne organizacione jedinice na teritoriji jedne

teritorijalne jedinice, koja ima svoje organe da bi svi ti siri rganizaioni oblici bili povezani u jedinstvenu celinu-politicku stranku

Na celu stranke nalazi se Glavni centralni odbor, uglavnom je to KONGRES (cine ga delegate organa stranke)- on je vrhovni organ stranke. Sastaje se u razmaku od 1 do 4 godine; donosi programske akte; bira organ koji ce umedjuvremenu biti vrhovni.

Parlamentarna grupa je bitna za organizacij- ima svoju unutrasnju organizaciju koja obezbedjuje jedinstveno glasanje polsanika iz iste stranke.

66.Politicka ideologija?

Politicka ideologija je najbitniji vezivni material za opredeljenje biraca i veze izmedju clanova. Politicke stranke se po ideologijama i ralikuju.

32

Osnovne ideologije stvaraju slobodni politicki mislioci van politickih stranaka, a nalaze se u filozofiji i drustvenoj ideologiji.

Ideologija je sistem uverenja ideja o uredjenju drustva i drzave sa stanovista organizovanih grupa.

Ideologija se razlikuje od:

- propagande-izlaganje svih ideja, sirenje ideologije.

- agitacije-izlaganje jedne ideje.

67.Ocena politickih stranaka?

Drustvena uloga politickih stranaka moze se oceniti kao NUZNA i KORISNA. Politicke stranke izrazavaju narodnu suverenost. Posredstvom politickih stranaka biraci biraju poslanije i vladu, kad ih ne bi bilo poslanici bi se birali na osnovu licnih kvaliteta, to je pogodno za malverzacije lazno predstavljanje, predugo bi taj process trajao i nastao bi haos.

Ali postoje i opasnosti kao sto je mogucnost da umesto vladavine prava nastane vlast stranackih aktivista, i demagogija je posebna opasnost.

68.Politicke stranke u ustavnom sistemu Republike Srbije?

Stvaranje politickih stranaka je slobodno. Politicke stranke vlast ne smeju potciniti sebi.

Politicku stranku moze osnovati najmanje 10.000 punoletnih, poslovno sposobnih drzavljana Srbije.

Stranka se stvara na Osnivackoj skupstini OSNIVACKIM AKTOM, tu se donose progami, statut i odredjuje se lice ovlasceno za zastupanje politicke stranke. 30 dana od osnivanja upisuje se u registar koji vodi Ministarstvo za poslove unutrasnje uprave. Ponovni upis se vrsi na 8 godina.

Upisom u registar stranka postaje pravno lice.

Moze da se samoorganizuje,a clanstvo je dobrovoljno i slobodno.

Drzava joj moze zabraniti rad ukoliko narusava celovitost drzave.

33

Clanovi stranke ne mogu biti:

- Sudije Ustavnog suda- Sudije- Javni tuzioci- Ombudsman- Policija- Vojska

Stranka se brise iz registra:

- Ako njen organ statutom donese tu odluku- Ako se spoji sa nekom drugom strankom- Ako joj Ustavni sud zabrani rad (1. jer prima sredstva od stranog lica

i 2. jer je nasilna)Politicke stranke nacionalnih manjina- mogu je osnovati najmanje 1000 punoletnih poslovno sposobnih drzavljana Srbije. Statutom moze biti predvidjeno da bude na jeziku i da se sluzi pismom nacionalne manjine. Za njih ne vazi census od 5% na parlamntarnim izborima.

Nadzor nad radom politickih stranaka vrsi Ministarstvo za upravne poslove preko Upravne inspekcije.

PARLAMENT

69.Pojam i poreklo parlamenta?

Predstavnicki organ, nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti. Ali nije suveren, nije iznad Ustava koji detaljno regulise njegov rad i organizaciju.

Nastao je radi ogranicenja prava monarha. A teorija o parlamentu kao zakonodavnom telu nastala je u 18.veku u Monteskjeovom “Duhu zakona”. Prvi put je ustavno uoblicena ustavno SAD 1787., pa u “Deklaraciji prava coveka i gradjanina” 1789., pa u Ustavu Francuske iz 1791.

U Engleskoj je parlament nastao evolutivnim putem, a u Francuskoj revolutivnim putem.

Najstariji parlament stvorili su Norvezani na Islandu 930.god.

70.Funkcije paramenta?

Zakonodavna vlast parlamenta ima svoju gornju(ustav) i donju(uredba) granicu. Zakoni koji su izglasani u pralamentu primenjuju se tek posto

34

budu sanbdeveni sankcijom egzekutive. Amandmane na predlozen zakon mogu doneti i parlament i vlada.

I ZAKONODAVSTVO: donosi zakone, ima pravo amandmana na predloge zakona, ustavotvorna funkcija, donosi BUDZET i zavrsni racun, ratifikuje medjunarodne ugovore; Vlada ima pravo zakonodavnog veta i zakonodavne sankcije

II KONTROLA IZVRSNE VLASTI: pretezno vlade

sredstva: stalna (stalne komisije parlamenta) i povremena (poslanicko pitanje, interpelacija, ankentne komisije..)

moze dati predlog o izglasavanju neodgovornosti vladi (koji usvaja vecina)

III ODLUCUJE O RATU I MIRU i proglasava (i ukida) neredovno stanje

IV RASPISUJE REFERENDUM

V Izborna funkcija- uglavnom bira nosioce izvrsne vlasti.

VI Kvazi-sudska ovlascenja

VII Bira sudije Ustavnog suda

VIII Amnestija za krivicna dela

Funkcija parlamenta u Republici Srbiji:

Narodna Skupstina je zakonodavno telo. Donosi zakone i druge opste akte. Po posebnom potupku donosi i menja Ustav.

Funkcije skupstine u vezi sa suverenoscu su sledece:

- Odlucuje o promeni granica- Odlucuje o ratu i miru- Proglasava i ukida ratno i vanredno stanje- Raspisuje republicki referendum- Raspisuje javni zajam i odlucuje o zaduzivanju Srbije.

Razresava i kontrolise rad Vlade. Bira i razresava:

- Sudije Ustavnog suda- Predsednike sudova- Republickog javnog tuzioca- Javne tuzioce

35

- Guvernera Narodne banke- Ombudsmana

Kvazi-sudska ovlascenja –sudi o razresenju predsednika Republike

-daje amnestiju za krivicna dela

71.Ratno i vanredno stanje?

Narodna skupstina se sastaje odmah bez poziva nakon proglasena ratnog ili vanrednog stanja. Za to vreme skupstina ne moze biti raspustena i ustav ne moze biti menjan. Ako mandat tad istice produzava se do tri meseca nakon ukidanja radnog/vanrednog stanja. Ustav za to vreme ne moze biti promenjen.

Postoje dva stepena neredovnog stanja:

VANREDNO STANJE RATNO STANJE

-Stanje javne opasnosti u kojem je ugrozen opstanak drzave ili gradjana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova.

-Proglasava ga Skupstina vecinom glasova svih narodnih poslanika na osnovu zajednickog predloga predsednika i vlade.

-Kada prestanu razlozi za vanredno stanje predsednik i vlada podnose predog skupstini za ukidanje stanja.

-Vazi najvise 90 dana+ 90 dana.

-Skupstina moze propisati mere kojima odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.

-Kad skupstina ne moze da se sastne tada ga proglasavaju:

-Stanje opasnosti u kojem je oruzanim delovanjem spolja ugrozena nezavisnost i suverenost drzave koja mora da mobilise snage za odbranu.

-Proglasava ga Narodna Skupstina vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna vecina.

-Sve kao za Vanredno stanje…

Ukoliko su ukinuta ljudska i manjinska prava to mora biti:

-ukoliko je neophodno

-ne sme doci do razlikovanja po rasi, polu..

-prestaju da vaze ukidanjem

-nisu dozvoljena odstupanja u pogledu prava.

36

Predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne Skupstine, ali NS mora da potvrdi u roku od 48h.

72.Struktura parlamenta?

Parlament moze biti:

jednodomno telodvodomno telo

Dvodomni – ogranicavaju se medjusobno, popravljaju medjusobne greske.

Postoje tri vrste bikameralizma:

1) Politicki bikameralizam- Gornji dom treba da bude protivmera donjem domu, treba da zaustavlja njegove eventualne greske. Ima dve varijante:

a. Aristokratki drugi domb. Demokratski drugi dom

Biracko pravo za izbor clanova drugog doma znatno je suzeno u odnosu na prvi dom (starosni census za drugi dom je visi). Clanovi gornjeg doma biraju se posrednim izborima, dok se clanovi donjeg doma biraju neposrednim izborima.

2) Federalni bikameralizam- Izraz je slozene politicke structure federalne drzave pa obuhvata dvostruk niz drzavnih organa(organi drzava clanica i organi cele drzave).

Parlament ima dva doma: -donji predstavlja sve gradjane

-gornji predstavlja svaku drzavu clanicu

Smisao je odrzavanje federalne vlasti u granicama njene ustavne nadleznosti, i tako garantuje autonomiju drzava clanica. Ovde mora postojati apsolutna ravnopravnost domova.

Za karakter federalnog doma bitno je kako su uredjena sledeca pitanja:

a) Nacin odredjivanja predstavnika- biraju biraci neposredno-biraju parlamenti federalnih jedinica-postavljaju ih izvrsne vasti fed jedinica

b) Karakter njihovog mandata – imperativni

37

-slobodnic) Nacin glasanja predstavnika u pralamentu- en bloc

-pojedinacno3) Socijalno-ekonomski bikameralizam-

Prvi dom (donji)-preko politickih stranaka predstavljeni su politicki interesi naroda.Drugi dom (gornji)-predtavljeni su pojedinci kao vrsioci odredjene profesije. Ima manja ovlascenja/nekoristan/nedemokratski.

Pozitivne strane bikamerlizma : -povecan je kvalitet zakona

-nemogucnost prevlasti jedne vlasti

Nacini na koje dvodomni parlament obavlja svoje nadleznosti:

-sve nadleznosti vrse oba doma ravnopravno.

-saglasnsost samo jednog doma.

-dodnose se odluke na zajednickoj sednici dva doma.

73.Unutrasnja organizacija parlamenta?

Unutrasnja organizacija sadrzi tri olasti:

1) POLOZAJ PARLAMENTARACA- treba da obezbedjuje:a. Nezavisnost od spoljnih pritisaka (imunitet)b. Nezavisnost institucije parlamentaraca (inkompatibilitet)

Parlamentarni imunitet-omogucava nesmetano obavljanje funkcije. Postoji:

-Imunitet neodgovornosti (deluje automatski)- Ovim imunitetom pokrivena je neodgovornost za govor, izrazeno misljenje i dat glas u parlamentu. Van parlamenta parlamentarac je odgovoran kao i savki drugi gradjanin.

Samo ih parlament kaznjava disciplinskim merama: -opomena

-oduzimanje reci

-privremeno udaljavanje sa sednice.

Neodgovornost za govor je ogranicena, samo za vreme sednica, a za misljenje i dat glas je apsolitna, do isteka mandata.

38

-Imunitet nepovredivosti (samo ako se na njega pozove)- odnosi se iskljucivo na krivicni postupak. Ovaj imunitet je samo privremen. Poslanik se ne moze privesti niti se moze povesti krivicni postupak protiv njega. Ne vazi ukoliko je zateknut na delu.

Parlamentarni inkompatibilitet-zabrana istovremenog vrsenja parlamentaraca sa drugim polozajem.

***U Republici Srbiji imunitet jos imaju i:

-predsednik Republike

-predsednik, potpredsednik i ministi Vlade

-sudije Ustavnog suda

-zastitnik gradjana

2) MATERIJA ZASEDANJA I SEDNICE PARLAMENTA3) PARLAMENTARNA RADNA TELA I PARLAMENTARNI FUNKCIONERI

74.Zasedanja i sednice parlamenta?

Oblast je unutrasnjeg organizovanja parlamenta.

Period trajanja mandata parlamenta naziva se legislaturni period (ne sme trajati duze osim kada je ratno ili vanredno stanje).

Zasedanja- U nekim drzavama parlament je u stalnom zasedanju a negde zaseda kada ga sazove predsednik drzave. Postoje:

1)Redovna- jedno u prolece (mart) i jesen (oktobar), svako zasedanje moze trajati najvise 90 dana.

2)Vanredna- na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili na zahtev Vlade.

Narodna skupstina sastaje se bez poziva nakon objavljenog ratnog ili vanrednog stanja.

Sednice- Poslovnikom se odredjuje ko saziva sednice, vreme pocetka i zavrsetka, kada su pauze…

Osnovno pitanje je pitanje dnevnog reda sednice, treba utvrditi redosled tema. Odluke se donose glasanjem (javno ili tajno).

39

*** U Republici Srbiji mandat parlamenta traje 4 godine, on nema pravo samoraspustanja,dnevni red sednice predlaze predsednik Narodne skupstine, odluke se donose vecinom glasova od prisutnih na sednici.

75.Parlamentarna radna tela i parlamentarni funkcioneri?

Oblast unutrasnjeg organizovanja parlamenta.

Parlamentarna radna tela :

1) plenum (plenarne sednice)2) parlamentarni odbori (pomocna radna tela)- pretresaju se pitanja i

predlozi za donosenje odluka na sednicama. Clanovi su parlamentarci. Pripremaju rad parlamenta. Razmatraju tekst predoga zakona o tome izvestavaju plenum.

3) Povremeni odbori-njegove clanove bira parlament na plenarnim sednicama.

Parlamentarni funkcioneri:

Visoki zvanicnici koje bira parlament na plenarnim sednicama. Ti funkcioneri su:

Predsednik parlamenta,pr domova, pr odbora, potpredsednici.. Biraju ih parlamentarci

76.Raspustanje parlamenta?

Rspustanje parlamenta pre isteka mandata je akt vlade (sefa drzave) i to je Politicki akt.

U vezi raspustanja parlamenta postavljaju se neka pitanja:

1) Ko je nosilac prava raspustanja parlamenta?Nosilac tog prava je organ izvrsne vlasti (sef drzave ili vlada)

Dva oblika ovlascenja:

-predsednicki-kada sef drzave (ukazom) raspusti parlament jer je postavljen neprijateljski.

-vladin-vlada ga raspusta i raspisuje prevremene izbore.

2) Iz kojih razloga se parlament raspusta?-razlozi navedeni u Ustavom

40

-razloz u vidu blanko ovlascenja (vlada odlucuje na osnovu slobodne ocene)

3) Kakva je “pravna priroda” raspustanja parlamenta?Rspustena skupstina vrsi samo tekuce ili neodlozne poslove, odredjene zakonom. Za vreme ratnog ili vanrednog stanja uspostavljena puna nadleznost.

4 slucaja raspustanja skupstine ex consistione:

1) ako u roku od 90 dana ne izabere vladu2) ako ne izabere novu vladu 30 dana od izglasavanja nepoverenja

vladi3) 30 dana ne izabere od neizglasavanja poverenja4) 30 dana od dana ostavke predsednika vlade

***U Republici Srbiji ovlascenje raspustanja Skupstine dele Predsednik i Vlada. Vlada predlaze predsedniku da je raspusti. Predsednik je ne moze raspustiti na Vladin predlog ukoliko parlament prethodno pokrenuo pitanje odgovornosti Vlade.

SEF DRZAVE

77.Pojam i evolucija sefa drzave?

Sef drzave prethodio je Parlamentu i vrsio je sve tri vlasti.

U krutoj podeli vlasti sef drzave je celokupna izvrsna vlast. U gipkoj podeli vlasti sef drzave izvrsnu vlast deli sa vladom.

Sef drzave moze biti:

-monarh – postaje to rodjenjem, mandat mu je neogranicen tj vlada dozivotno, on je neodgovoran i nepovrediv

postoji apsolutna monarhija (monarh ima neogranicenu vlast), staleska monarhija (u feudalnom sistemu, centralna vlast je oslabljena staleskim skupstinama) i ustavna (moze biti dualisticka – monarh postavlja vladu, ne parlament i parlamentarna – monarhova ovlascenja su simbolicna)

-predsednik republike –postaje to izborom; njegov polozaj zavisi od sistema vlasti:

Parlamentarni sistem- bira se od strane narodnog predstavnistva

Predsednicki sistem- bira se neposredno od strane biraca

Izvrsna vlast moze biti:

41

-monocefalna-postoji samo sef drzave (predsednicki system)

-bicefalna- sef drzava je simbolican nosilac dok je vlada stvarni nosilac

-mesovita

78.Izbor i organizacija sefa drzave?

Izbor:

-nasledjem (monarhija)

-izborom (republika)

U parlamentarnom sistemu bira ga parlament, a u predsednickom narod neposredno i zato ima vecu legitimnost, tada je jedini nosilac izvrsne vlasti.

Duzina njegovog mandata je 4 ili 5 godina. Mogucnost ponovnog izbora moze biti aposlutna, samo jednom uzastopno, jos jednom ali nakon izvesnog vremena.

Monarh je inokosni organ, dok predsednik moze biti ili inokosan ili kolegijalni.

***Izbor i organizacija u Republici Srbiji

Predsednik se bira neposrednim, opstim i tajnim glasanjem. Izbore raspisuje predsednik Narodne skupstine 90 dana pre isteka mandata proslog predsednika.

Kandidate mogu predloziti: -politicka stranka

-koalicija politickih stranaka

-grupa gradjana

Republicka izborna komisija utvrdjuje listu kandidata.

Ukoliko niko ne dobije vecinu, onda sledi sistem balotaze (dva kandidata sa najvise glasova ulaze u uzi krug i neko mora dobiti vecinu). Mandat pocinje nakon polaganja zakletve pred Narodnom Skupstinom i traje 5 godina.

U slucaju prevremenog prestanka mandata ili sprecenosti vrsenja funkcije zamenjuje ga predsednik Narodne skupstine na najvise 3 meseca a za to vreme raspisuje nove izbore. Ustav RS od 2006. ne poznaje ustanovu podpredsednika Republike.

42

Iako ga zamenjuje on nema sva ovlascenja, ne moze davati pomilovanja i odlikovanja; ne moze raspustiti skupstinu…

79.Ovlascenja i akti?

Ovlascenja:

-Predstavlja drzavu u zemlji i inostranstvu-Postavlja i opoziva diplomatske predstavnike svoje zemlje u

inostranstvu-Daje odlikovanja, priznanja, pomilovanja-Predlaze mandatara na sastav vlade-Predlaze kandidate za sudije-Raspisuje izbore za parlament-Vrhovni je komandant vojske-Ima pravo na suspenzivni veto, potpisuje opste akte vlade, raspisuje

referendum, proglasava zakone ukazomU presednickom sistemu je sam na vlasti i ima jaka ovlascenja. U parlamentarnom deli vlast sa vladom.

Akti:

1) Ukaz (proglasava zakone raspusta parlament, daje odlikovanja)2) Odluke (rasoisuje izbore za narodne poslanike, predlaze kandidata

za predsednika vlade… )3) Pravila4) Naredbe5) Naredjenja

*** U Republici Srbiji ovlascenja predsednika su malo veca nego u parlamentarnom sistemu.

Predstavlja drzavno jedinstvo.

Ovlascenja:

-predstavljanje drzave-poslovi stabline egzekutive-ovlascenja u neredovnim stanjima u zemlji-donosi Ukaze

Ovlascenja sefa drzave prema Narodnoj Skupstini:

- da joj vrati izglasani zakon na ponovno odlucivanje (suspenzivni zakonodavni veto)

- da raspusti Narodnu Skupstinu samo na predlog Vlade (pravo disolucije)

43

Predsednik Republike nece razmatrati predlog Vlade da raspusti NS ukoliko:

-je u Skupstini podnesen predlog da izglasa nepoverenje vladi

-ako skupstina nije prihvatila vladin odgovor na interpelaciju

-ako je Vlada podnela predlog da se gasa o njenom poverenju

Predsednik Republike ima obavezu da raspusti NS ako:

-u roku od 90 dana ne sastavi Vladu

-ne izabere novu Vladu 30 dana od prestanka rada prosle.

80.Polozaj i odgovornost?

I Monarhija-Nije odgovoran za svoje postupke ni politicki ni krivicno.

II Predsednicki sistem-Ne moze biti politicki odgovoran, jer nije odgovoran parlamentu

III Parlamentarni sistem-Nije politicki odgovoran, jer vlada preuzima njegovu politicku odgovornost (sef vlade ili minister koji je dao premapotpis)

IV Skupstinski sistem-Jedino je ovde predsednik politicki odgovoran.

*** Republika Srbija

Odgovoran je krivicno ali ne i politicki. Za povredu Ustava odgovara Krivicno/pravno pred NS, Ustavni sud odlucuje o razresenju u roku od 45 dana.

Predsednik ima i pravo da pismenu ostavku koju dostavlja predsedniku Narode skupstine.

VLADA

81.Pojam i poreklo vlade?

Vlada kao organ izvrsne vlasti karakteristicna je samo za parlamentarni sistem. Prvi put se pojavljuje u Engleskoj. Jednom izabrani iz vecine u Parlamentu nisu se mogli otpustiti sve dok su uzivali poverenje iste te

44

vecine- tako je nastala politicka odgovornost vlade i ministara pred parlamentom(jer ih je on i stvorio).

Vlada je organ koji predstavlja skup najvisih funkcionera (ministara), koji se nalaze na celu pojedinacnih resora uprave. Ministri su prosli kroz fazu feudalnog i ustavnog ministra.

82.Izbor i sastav?

Vladu obrazuje parlament (od predstavnika vecine u pralamentu). Vecinu u parlamentu moze ciniti:

-Jedna politicka stranka-nastaje politicki homogena jednostranacka Vlada.

-Vise politickih stranaka-nastaje svestranacka Vlada.

-Postoje i politicki neutralne Vlade (nestranacke). Takve su cinovnicke (sastavljaju je cinovnici sa najvisih mesta uprave)i ekspertske (obrazuju je strucnjaci)vlade.

Vrste Vlada su sledece:

1) poslanicke – u sastav vlade mogu uci samo poslanici parlamenta2) mesovite – u sastav vlade mogu uci i poslanici i oni koji nisu

poslanici3) neposlanicke – u sastav vlade ne mogu uci poslanici parlamenta

(nespojive funkcije)Vlada je kolegijalan organ, sacinjavaju je:

- predsednik Vlade (prvi minister/premijer)

- potpredsednik Vlade

- ministri- =oni koji imaju resor (delokrug)

=oni koji nemaju resor (ministri bez portfelja)

Zavisno od broja clanova, postoje male (manje od 20clanova); srednje (izmedju 20 i 40) i velike (vise od 40) Vlade.

Razliciti organizacioni oblici rada Vlade: kao (1) ministarski savet

(2) kabinetski savet

Ostavka predsednika Vlade povlaci odstupanje citave Vlade.

Ministri imau dvostuku ulogu:

45

(1) politikcu- imaju je kao clanovi Vlade(2) administrativnu- imaju je kao rukovodioci nekog resora uprave

Duzina mandata Parlamenta jednaka je duzini mandata Vlade (osim u slucaju izglasavanja nepoverenja ili ostavke).

U okviru Vlade obrazuju se uza malobrojna tela u kojima se donose najbitnije odluke.

***Republika Srbija

Kandidati za predsednika Vlade predlaze predsednik Republike Narodnoj Skupstini koja o tome odlucuje.

Otvara se pretres za program i rad Vlade i odlucuje se u celini tajnim glasanjem.

Prema Ustavu RS “clan Vlade ne moze biti i narodni poslanik”.

Clanstvo:

- Predsednik Vlade- predstavlja Vladu; saziva sednice; void i usmerava rad NS.

- Clanovi Vlade- izvrsavaju uputstva- Potpredsednik Vlade- pomaze predsedniku; uskladjuje rad ministara;

moze bit ii sam minister.- Ministri- rukovode radom ministarstava; vrse upravni nadzor;

primenjuju zakone i druge opste akte i propise.Drzavni sekretari NISU clanovi vlade ali najcesce prisustvuju njenim

sednicama.

83.Ovlascenja i akti?

Ovlascenja:

- daje impulse

- donosi odluke

-to je organ koji predvidja

-utvrdjuje i vodi poltitku zemlje

-odgovorna je za planiranje nacionalne privrede

46

-predlaze zakone (zakonodavna inicijativa)

-propisuje unutrasnje uredjenje ministarstava

-vrsi nadzor nad radom uprave:

1) Donosi propise koje nije doneo nadlezan organ uprave a nedonosenje bi stetilo.

2) Moze da ponistipropis uprave ako nije zakonit.

-zastupa drzavu kao pravno lice

-vodi pored unutrasnje i spoljasnju politiku drzave.

Akti:

1) Uredbe-podrobnije uredjuje odnos propisan zakonom2) Individualni akti-ati imenovanja, ovlascenja…3) Delegirano zakonodavstvo-donosi uredbe sa zakonskom snagom

kada mu parlament delegira zakonodavnu vlast. Parlament moze dvojako delegirati Vladi ovlascenja za donosenje zakona:

a. Zakon o punim vlastima (njime moze da uredi odredjene oblasti zakonom sa ogranicenim vremenskim vazenjem)

b. Okvirni zakoni (odredjuje opsta nacela a dalju razradu ostavlja Vladi)

4) Odluka-osniva javna preduzeca…5) Resenje –imenovanje i razresenje u upravnim stvarima6) Zakljucak-njega donosi kada ne donosi druge akte.

Vlada glasa vecinom.Ukoliko se ne postigne vecina, odluka koju je podrzao i predsednik Vlade se sprovodi-zlatni glas predsednika.

84.Odgovornost vlade i ministarska odgovornost?

Politicka odgovornst Vlade moze biti:

I INDIVIDUALNA

1) Politicka odgovornost ministra- razresava se minisatrske duznosti.2) Matrijalna odgovornost ministra- odgovoran je za stetu nastalu

prilikom vrsenja njegove sluzbene duznosi nanesenu nezakonitom radnjom.

3) Krivicna odgovornostMinistar koji je podneo ostavku vrsi samo neodlozne tekuce poslove dok mu ne prestane mandat.

47

Ministar kojem je prestao mandat- njegova ovlascenja vrsi drugi minister koji je za to ovlascen. Raspisan izbor za novog u roku od 15 dana.

II SOLIDARNA

1) Poslanicko pitanje2) Interpelacija-nakon interpelacije pokrece se pretres i rasprava,

nakon toga se glasa. Ukoliko bude nezadovoljna, Vlada moze postaviti pitanje svog poverednja.

3) Predlog za glasanje o nepoverenju- ukoliko za to glasa vecin u Parlamentu.

Vlada kojoj je prestao mandat vrsi samo tekuce poslove.

-Glasanje o poverenju Vladi-predlog Vlade NS u cilju da Vlada dobije sto vecu podrsku i da izadje jaca is a vecom politickom snagom.

Predlog predsednika Vlade za razresenje pojedinacnog clana vlade (to moze i NS ukoliko za to glasa 60 poslanika).

Ostavka- predsednik vlade je podnosi narodnoj skupstini, a clan vlade je podnosi predsedniku koji je prosledjuje narodnoj skupstini.

VI-FEDERALNA DRZAVA

85. Unitarna i federalna drzava kao tipovi drzavnog uredjenja?

Oblici drzavnog uredjenja mogu biti unitarna (jednostavna) i federalna (slozena)drzava.

U unitarnoj drzavi vlast je usresredjena u centru, postoji jedan nivo drzavne vlasti. Ona moze biti decentraizovana ali je svakako unitarna.

U federalnoj drzavi su vrlo jasno istaknuta dva centra vlasti, postoje dva nivoa drzavne vlasti (nivo federacije i nivo federalne jedinice).

Najteze je razlikovati unitarnu decentralizovanu drzavu i federalnu drzavu. Razlike:

- u federalnoj drzavi je podela nadleznosti ustavom kontstituisana

- federalne jedinice imaju ustav pa je samoorganizovanje jace

- sto se tice ucesca u vlasti, federalne jedinice imaju to pravo a autonomne jedinice u decentralizovanoj unitarnoj drzavi to pravo nemaju.

48

86.Znacenje i poreklo federalizma?

Izraz “federalizam” znaci “savez” (“ugovor”). Oznacava pojavu povezivanja i slobodnog udruzivanja razlicitih teritorijalnh zajednica ljudi u okviru jedne drzave ili izmedju vise drzava u razlicite svrhe.

Postoje dva glavna oblika federalizma: INTRA (federalna drzava) i INTER (konfederacija). Dakle, fedracija i konfederacija su oblici ostvarivanja federalizma.

87.Konfederacija i federacija?

KONFEDERACIJA FEDERACIJA

- Nezavistan savez drzava- Pociva na ugovoru- Clanice imaju pravo na

nulifikaciju i secesiju- Tvorevina je

medjunarodnog prava- Nemaju zajednicke organe- Nije drzava

- Jedinstvena slozena drzava

- Pociva na ustavu- Clanice nemaju pravo na

nulifikaciju i secesiju- Tvorevina je ustavnog

prava- Imaju zajednicke organe - Jeste drzava

Konfederaciju cine suverene drzave, to je udruzenje koje moze imati zajednicki organ (dieta-u kome svaka clanica ima jednak broj predstavnika i odluke se nonose jednoglasno).

Federaija je suverena drzava koja ima svoju vlast i ustav.

Konfederacija je ugovornopravni odnos dok je federacija ustavnopravni odnos.

88.Priroda i ciljevi federacije?

49

Federacija je jedinveno obavljanje zajednickih poslova, samostalno obavljanje posebnih poslova.

Na pitanje “ko je nosilac suverenosti u federalnoj drzavi?” postoje dva odgovora:

1) federalna drzava-zato sto je u pravom smislu drzava2) federalne jedinice-zato sto su prethodile federaciji

Ovo pitanje reseno je u korist centralne vlasti. Suverena je federalna drzava.

Pravna priroda federalne drzave: -njeno glavno obelezje je suverenost

-najvisi prani akt je federalni ustav

Jos neke odlike fed drzave: postoje 2 nivoa drzavne vlasti;svaki nivo ima podrucje vlasti u kojem je samostalan.

Ciljevi federacije:

1) Da se pomire politicko jedinstvo i regionalne ili nacionalne razlicitosti

2) Da se ostvari dublje jedinstvo

89.Merila federacije?

Merila/nacela federacije su:

I Merilo SUPREMATIJE federacije

1) Suprematija u unutrasnjem smislu- podrazumeva nadmoc federalnih prava nad pravom federalnih jedinica

2) Suprematija u spoljasnjem smislu- drzava je subjekt medjunarodnog prava

II Merilo AUTONOMIJE federalnoh jedinica

- Federalne jedinice su sacuvale autonomiju - Imaju svoju federalnim ustavom utvrdjenu nadleznost i poseban

zakonodavni, izvrsni i sudski sistem organa- Imaju nadleznosti koje obavljaju samostalno- Propisuju sopstveni ustav koji mora biti u skladu sa federalnim

III Merlo PARTICIPACIJE federalnih jedinica

50

- kljucno je za razlikovanje federacije od unitarne decentralizovane drzave

-federalne drzave ucestvuju u nadleznosti federacije tj. federalnih organa, zjasnjavaju se o pitanjima iz nadleznosti federacije

- ucestvuju u zakonodavnoj vlasti federacije, u promeni federalnog ustava…

90.Nuznost federacije i najvazniji razlozi obrazovanja federacija?

Federaicja je najpogodniji oblik drzave u kojoj postoji nacionalna, verska i kulturna slozenost i razlicitost, i u kojoj process duhovnog izjednacavanja ije jos uvek dovrsen.

Samo u jacim i vecim zajednicama moze da se sacuva samostalnost i sloboda.

Razlozi obrazovanja federacije:

1) Etnicki-postojanje vise nacija i etnickih grupa na podrucju iste drzave.

2) Istorijski-federacije koje su nastale mnogo ranije3) Geografski-u cilju lakseg i adekvatnijeg organizovanja drzavnog

podrucja4) Privredni-privredna specificnost pojedinih regiona u drzavi koja

moze biti uslovljena karakterom tla ii istorijom podrucja.

91.Vrste federacija?

I Prema nacinu nastanka:

a) Evolucija- dogovorom; sjedinjenje nekoliko drzava koje su do tada bile suverene u jednu federalnu drzavu.

b) Devolucija-potpuna promena unutrasnje strkture unitarne drzave, cepanje na federalne jedinice.

II Prema nacionalnom sastavu:

a) Homogene-ne vidi se nacionalna razlicitost - jednonacionalneb) Heterogene-vidi se nacionalna razlicitost - visenacionalne

III Prema tome da li struktura moze ili ne moze da se promeni:

a) Stalna (nepromenljiva)-struktura se ne moze menjatib) Promenljiva-moze se menjati npr broj federalnih jedinica..

IV Federacije sa obicnim i mesovitim sastavom:

51

a) obicne-sastavljene samo od federalnih jedinicab) mesovite- sastavljene od federalnih jedinica ali i drugih

federalnih podrucja

92.Polozaj federalnih jedinica?

Elemeni federacije su njeni gradjani i federalne jedinice.

-Federalne jedinice su medjusobno ravnopravne; imaju istu nadleznost

-Nisu suverene ni na spoljasnjem ni na unutrasnjem planu

-Nemaju pravno nuifikacije i secesije

-Njihov ustav mora biti u skladu sa federalnim

-imaju pravo na samoorganizovanje, koje moze biti reseno na dva nacina: 1. Federalni ustav posvecuje celu glavu organizaciji FJ-a ili 2. Fed. Ustav ima 1-3 odredbe o organizaciji FJ, neka opsta necela, a FJ sve ostalo same uredjuju

93.Podela nadleznosti kao onsovno obelezje federacije?

Vazi pravilo da ono sto nije posao federacije spade u posao federalnih jedinica. Postoje poslovi koji spadaju u zajednicku nadleznost, oni se istovremeno obavljaju i njih obuhvata DVOSTUKA VLAST: 1) opsta-obavlja zajednicke posl

2)posebna-obavlja posebne poslove federalnih jedinica.

Podela nadleznosti utvrdjuje se ustavom federacije i moze biti :

1) materijalna- obuhvata poslove koji su u nadleznosti svake vlasti2) formalna-obuhvata instrumente pomocu kojih se obavljaju poslovi

Sto se tice zakonodavne vlasti postoji PARALELNA (obe vlasti su nadlezne, federalna vlast odredjuje opsta nacela dok ih federalne jedinice razradjuju) i KONKURENTNA (u praksi je to nadleznost federacije ali ako ona ne donese odrednjeni propis to ce uciniti federalna jedinica) nadleznost.

94.Metodi podele nadleznosti u federacijama u svetu? Oblasti u nadeznosti federacije i federalnih jedinica?

52

Postoje 2 metoda podele nadleznosti:

I metod (pravilo)- Ustavom se pozitivno odredjuje nadleznost federacije a negativno federalnih jedinica. Pretpostavka je u korist federalnih jedinica.

II metod (izuzetak)- Nadleznosti koje nisu ustavom pozitivno odredjena kao nadleznost federalnih jedinica, pripadaju federalnojvlasti. Pretpostavka nadleznost je u korist federacije.

Oblasti nadleznosti:

Federacije –najvaznije nadleznosti:

1) inostani poslovi2) privreda3) finansije4) carina5) odbrana6) telekomunikacije

Federalne jedinice-nadeznosti koje nisu strogo vezane za drzavnu suverenost:

1) zdravlje2) kultura3) prosveta4) rad

Zajednicke nadleznosti: saobracaj, trgovina, …95.Drugi dom federalnog pralamenta i egzekutiva u federaciji?

*Drugi dom-U njemu su predstavljeni gradjani nezavisno od podele na federalne jedinice-predstavljeno je stanovnstvo kao nedeljivo biracko telo.

Ali postoje i federacije gde su predstavljeni gradjani srazmerno broju biraca.

Domovi pralamenta su ravnopravni u svim nadleznostima,

*Egzekutiva u federaciji-Federalne jedinice nisu bitno zastupljene u Vladi, jer se ona vodi interesima svih a ne samo interesima federalnih jedinica. Zahteva se strucnost od clanova. Neposredno preko organa uprave ucestvuju u izvrsavanju federalnih zakona.

96.Sudstvo u federaciji i ucesce federalnih jedinica u vrsenju ustavotvorne vlasti u federaciji?

Sudstvo je nezavisno. Postoji:

53

I Federalna sudska vlast-resavaju sporove opsteg keraktera za koje treba primeniti federalne zakone, medjunarodne ugovore ili ustav.

Moze biti organizovano u dva oblika:

1) Kao jedan Vrhovni sud 2) Kao visestepeno federalno sudstvo (mreza sudova)

II Sudska vlast federalnih jedinica- resavaju sporove koji prizilaze iz zakonodavstva federalnih jedinica.

Na pitanje “ko ucestvuje u ustavotvornoj vlasti” nude se dva odgovora:

1) U donosenju i promeni Ustava odlucuje federalni parlament kvalifikovanom vecinom. Tu federalne jedinice ucetvuju posredno preko gornjeg doma (u kome su predstavljene federalne jedinice)

2) Donosenje i promena Ustava obavezno podleze saglasnosti federalnih jedinica-neposredno.

54

VII- Lokalna samouprava

97. Dekoncentracija I decentralizacija?

S obzirom na odnos koji se moze uspostaviti izmedju centralnih I necentralnih organa unitarna drzava moze biti: CENTRALIZOVANA i DECENTRALIZOVANA.

DEKONCENTRACIJA: instrument pomocu kojeg se postize potpuna podredjenost necentralnih organa centralni I uspostavlja se centralisticko uredjenje. Poslovi drzavne uprave poveravaju se necentralnim odzavnim organima, predstavnicima drzave. To je obavljanje poslova iz nadleznosti centralnih organa van njihovog sedista, preko ekspozitura tj. vrse poslove u ime centralnih organa jer su potpuno podredjeni njima. Centraizacija preko posrednika.

DECENTRALIZACIJA: instrument kojim se necentralnim organima ostavlja izvestan stepen samostalnosti u odnosu na centralne organe I uspostavlja se decentralizovano uredjenje. Poslovi drzavne uprave poveravnaju se necentralnim nedrzavnim organima- predstavnicima naroda. To je prenosenje odredjenih poslova s centralnog na lokalni nivo.

98. Teritorijalna decentralizacija?

Decentralizacija moze biti: -Funkcionalna- priznavanje javnim sluzbama odredjene nezavisnosti.

-Teritorijalna- nezavisnost gradjana na odredjenom podrucju da saostalno sobom upravljaju. Teritorijalna decentralizacija moze se shvatiti u UZEM SMISLU- kao decentralizacija drzavne uprave (lokalna uprava)

SIREM SMISLU- kao narodna samouprava, tu nema prenosenja poslova vec oni posebno obavljaju lokalne i regionalne poslove kao sopstvene poslove.

Drzavna ordganizacija podeljena je na vise i nize drzavne organe od kojih su visi centralni i suvereni dok su nizi lokalni.

55

Zakoni jedinica teritorijalne autonomije za razliku od drzavnih zakona ne vaze na celj teritoriji nego samo na teritoriji autonomne jedinice i imaju slabiju pravnu snagu od drzavnih zakona.

99. Pojam lokalne samouprave?

-Lokalna samouprava je oblik oducivanja i upravljanja u lokalnim zajednicama I to neposredno od strane njenih stanovnika ili predstavnika koje neposredno biraju. Ona je oblik ogranicenja centralizma i samostalna ustanova, nezavisna od centralnih organa. Lokalnu vlast vrse organi koji predstavljaju lokalnu zajednicu. U lokalnim samoupravama resavaju se svakodnevna zivotna pitanja i potrebe gradjana, a drzavnim organima se void visoka politika.

Obelezja lokalne samouprave su:

1) Postojanje ustavom i zakonom utvrdjenog kruga samoupravnih lokalnih posova koje obavljaju bez centralnih organa.

2) Gradjani u lokalnim jedinicama slobodno biraju svoje predstavnicko telo ili neosredno ucestvuju u resavanju biting pitanja za lokalnu zajednicu.

3) Organizaciona i personalna samostalnost lokalnih institucija.4) Postojanje samostalnih finansijskih sredstava.5) Postojanje zastite samoupravnih prava.

Lokalne samouprave imaju pravo da se udruze I povezu u razlicte oblike saveza, kako na drzavnoj teritoriji tako I van nje kao medjunarodne oraganizacije.

U vecini drzava lokalna samouprava potisnuta je zbog:

1) Jacanja centralizma2) Velikih politickih stranaka3) Premestanja poslova na drzavne organe4) Suzavanja finansijske samostalnosti5) Suzavanja normativne samostalnosti6) Suzavanja prostora lokalne samouprave

56

100. Sistemi lokalne samouprave?

Sistemi lokalne samouprave razlikuju se prema nekim obelezjima kao sto su:

I Odnos dzave prema lokalnoj samoupravi:

Organi lokalne jedinice mogu biti drzavni organi uprave, i drzavni i lokalni organi ili samo organi lokalne samouprave.

a) Engleska- sistem se zasniva na razlikovanju dva posebna sistema vlasti u drzavi: jedan cine centralni organi vlasti, drugi cine organ lokalne samouprave. Nadleznosti obe vlasti utvrdjuje Parlament.

b) SAD- osnovni princip lokalne samouprave je samoorganizovanje lokalnih jedinica u okviru Ustava i zakona federalnih jedinica. U SAD postoji vise razlicitih sistema lokalne samouprave od koji su najvaznija tri: model mer-savet, komisijski model i menadzerski model.

c) Francuska- gotovo I da ne postoji lokalna samouprava, posto lokalne vlasti imaju mali stepen samostalnosti. U osnovi sistema lokalne samouprave u Francuskoj su dve lokalne jedinice: opstina (predstavnicko telo je Opstinsko vece) i departman (predstavnicko telo je Opste vece).

II Zavisno od strukture i teritorijalne organizacije lokalne samouprave:

a) Jednostepena lokalna samoupravab) Dvostepena lokalna samoupravac) Trostepena lokalna samoupravad) Visestepena lokalna samouprava

U sistemima dvostepene i trostepene lok samouprave prvi stepen je u pravom smislu samoupravna organizacija, dok organizacija dvostepene itrostepene samouprave predstavlja izvesnu decentalizaciju centralne vlasti pomesanu sa odredjenim stepenom samostalnosti lokalnih samoupravnih organa.

U razlicitim sistemima lokalne samouprave osnovnu jedinicu prestavlja OPSTINA.

U tradiciji structure lokalne samouprave je zastupljena trostepena lokalna samouprava, sa 3 stepena lokalnih jedinica:

1) Najnizi stepen- cilj je neposredno ukljucivanje gradjana u obavljanje lokalnih poslova.

2) Osnovni stepen-glavni nosilc lokalnih poslova i lokalnih javnih sluzbi.

57

3) Regionalni stepen- treba da izrazi realno postojece regionalne celine u zemlji.

III Stepen ucesca gradjana u upravljanju:

a) Neposredno ucesce.b) Predstavnicko ucesce gradjana u obliku kabinetske vlade.c) Predstavnicko ucesce gradjana na celu predsednicke, policijske i

menadzerske vlade.d) Predstavnicko ucesce gradjana na celu komitetske vlade.e) Predstavnicko ucesce gradjana na celu skupstinske vlade.

101. Jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji?

Dva znacenja pojma lokalne samouprave: kao pravo grajdana i kao ukupnost organa i institucija jedinice lokalne samouprave.

U Republici Srbiji postoji jednostpena lokalna samouprava. Lokalna samuprava ostvaruje se u Opstini, Gradu i Gradu Beogradu.

1) OPSTINA- Osnovna jedinica lokalne samouprave.Sposobna je da preko svojih organa vrsi sva prava I duznosti iz svoje nadlezosti I ima najmanje 10.000 stanovnika. Samoupravni status opstine sastoji se u sledecem:

a) Ima samostalni delokrug ovlascenja I poslovab) Moze samostalno da bira organec) Ima sigurne I samostalne izvore prihodad) Uziva posebnu zastitu samoupravnog statuta.

U Republici Srbiji postoji 150 opstina.

2) GRAD- Primarna lokalna zajednica.Predstavlja ekonomski, administrativan ulturni centar sireg podrucja.

Ima vise od 100.000 stanovnika.

Pored poslova opstina povervaju mu se I drugi poslovi drzavne uprave. Grad obrazuje I komunalnu policiju. Ima svojstvo pravnog lica. Ima svoju imovinu.

U Republici Srbiji ima 23 grada.

Najvisi pravni akt jedinice lokalne samouprave je STATUT.

3) GRAD BEOGRAD- ima status posebne teritorijalne autonomije.

58

Obavlja nadleznost opstine i grada kao i poslove navedene u Zakonu o glavnom gradu. Moze ukinuti sopstvenu gradsku opstinu.

102. Nadleznost opstine i finansiranje lokalne samouprave?

*Vrste nadleznosti opstine:

1) Samoupravna (izvorna)Poslovi u cijem obavljanju opstina uziva autonomiju.

Javni poslovi od neposrednog interesa za lokalno stanovnistvo.

2) PoverenaDrzavni poslovi koje drzava ima pravo da prenese na odredjenu jedinicu lokalne samouprave kao i sredstva za obavljanje tog posla. Ti poslovi nikada ne prelaze u Samoupravne poslove, to su i dalje drzavni pslovi ali je drzava prenela izvrsenje nedrzavnim organima.

Republka moze poveriti opstini:

a) Izvrsavanje zakonab) … drugih propisac) … opstih akatad) Inspekcijski nadzor

*Finansiranje:

Opstine imaju relativnu finansjsku autonomiju. Finansiranje se obezbedjuje iz njenog budzeta i budzeta Republike. Sredstva budzeta obezbedjuju se iz izvornih i ustupljenih javnih prihoda. Kad jedinica lokalne samouprave nije u mogucnosti da tokom godine obezbedi finansiranje poslova iz svog budzeta, njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz budzeta Republike.

103. Organi jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji?

1) SKUPSTINA OPSTINE: Sastoji se od odbornika koji se biraju na 4 godine. Glasa se vecinom glasova. Sekretar opstine se postavlja isto na 4 god, on saziva I odrzava sednice. Izbor odbornika:

Na osnovu:- politickih stranaka –koalicija

2)PREDSEDNIK OPSTINE:

Vrsi izvrsnu vlast u opstini. Bira ga Skupstina Opstine iz reda odbornika na 4 godine tajnim glasanjem vecine.

Ima dva svojstva:

59

–grupe stranaka

-Mora biti podrzana o najmanje 30 biraca po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi

-Mora sadrzati najmanje jednu trecinu kandidata o ukupnog broja odbrnika koji se bira

- Medju svaka tri kandidata mora biti najmanje jedan kandidat pripadnik pola koji je manje zastupljen na listi.

Za odbornika moze biti odabran punoletan poslovno sposoba drzavljanin Srbije. Izbore raspisuje predsednik Narodne skupstine. Cenzus je 5%, ne vazi za stranke nacionalnih manjina. D’ontovim sistemom se raspodeljuje mandat.

Predsednik opštine ima dva svojstva. On je inokosni izvršni organ u opštini, s jedne, i on je po položaju predsednik opštinskog veća kao kolegijalnog izvršnog organa u opštini, s druge strane.

3)OPSTINSKO VECE

Kolektivni izvrsni organ

Sastoji se od:

-predsednika opstine -zamenika-clanova (4 god)

Predlaze odluke I akte opstine; izvrsava odluke; vrsi nadzor uprave; ponistava nezakonite akte uprave.

4)OPSTNSKA UPRAVA

Nosilac je upravne funkcije

Ovim organom rukovodi NACELNIK .

Donosi akte o organizaciji uprave.

Saradjuje sa gradskim menadzerom I gradskim arhitektom.

Njena uloga je izvrsavanje akata I resavanje upravnih postupaka.

104. Neposredno ucesce gradjana u obavljanju poslova u opstini?

1)Gradjanska inicijativa

Gradjzani neposredno predlazu donosenje odredjenog akta.

2)Zbor gradjana

Raspravljaju se I daju predlozi o pitanjima iz nadleznosti jedinica lokalne samouprave.

3)Referendum 4)Mesna zajednica

60

1) Fakultativan – raspisuje ga Skupstina opstine na sopstvenu inicijativu

2) Obavezan- raspisuje ga Skupstina opstine na zahteva najmanje 10% biraca.

Oblik stalnog ucesca gradjana u ostvarivanju poslova lokalne samouprave.

Skupstina joj moze poveriti vrsenje nekog posla uz pruzanje za to dovoljnih sredstava.

105. Odnos Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave?

1) Vlada je duzna da obustavi akt jedinice lokalne samouprave za koji smatra da nije saglasan sa politikom drzave.

2) Ministarstvo ce pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti I zakonitosti akta koji je donet u jedinici lokane samouprave.

3) Ministarstvo nadlezno za poslove lokalne samouprave kada smatra da akt jedinice lokalne samouprave nije saglasan sa njenim statutom ukazace na to skupstini jedinice lokalne samouprave, ako se to ne ispravi onda ukazuje na to Vrhovnom sudu.

4) Ministarstvo nadlezno za poslove jedinica lokalne samouprave ako nadje da akt nema odredjenu sudsku zastitu predlaze skupstini jedinice lokalne samouprave da ga ukin, ukoliko to ne uradi onda ce ga ukinuti ministarstvo.

5) Vlada na predlog ministarstva nadleznog za poslove lokalne samouprave moze doneti odluku o raspustanju skupstine jedinice lokalne samouprave ako:

a) skupstina ne zaseda duze od 3 meseca

b) ne izabere predsednika opstine ili opstinsko vece u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupstine jedinice lokalne samouprave

c) ne donese statut ili budzet u roku utvrdjenim zakonom.

6) Ukoliko se ne konstituise skupstina jedinice lokalne samouprave ili se ne izaberu odbornici onda Vlada imenuje privremeni organ koji ce izvrsavati neodlozne poslove.

61

106. Zastita lokalne samouprave?

Lokalna samouprava zasticena je nizom instrumenata I institucija. Zastita se ostvaruje preko:

1) Drzavnih organa: a) organ oredjen statutom jedinice lokalne samouprave predlaze pred Ustavnim sudom da oceni ustavnost I zakonitost zakona ili nekog drugog opsteg akta Republike Srbije kojim se povredjuje pravo na lokalnu samoupravu.

b) garantuje se ustavnosudska zastita prava na lokalnu samoupravu protiv pojedinacnih akata i radnji drzavnih organa.

2) Organizovanog mehanizma lokalne samouprave: a) ombudsman

b) savet za medjunacionalne odnose kao samostalno radno telo (cine ga predstavnici srpskog naroda I predstavnici nacionalnih manjina).

107. Pojam teritorijalne autonomije?

To je demokratski oblik drzavnog uredjenja. Stvara se kada se u unitarnoj drzavi na podrucju zahteva veci stepen politicke samostalnosti od lokalne samouprave, ali ne toliko da bi se moralo promeniti i drzavno uredjenje.

Autonomija podrazumeva svojstvo teritorijalne zajednice u okviru drzave da je zakonodavni subjekt (da donosi sopstvene zakone); to je obelezje koje je priblizava federalnoj jedinici, a udaljava od jedinice lokalne samouprave.

Teritorijalna autonomija:

1) Uziva samostalnost u zakonodavnoj funkciji.Zakoni su izvorni samo imaju slabiju prvnu snagu od drzavnih.

2) Samostalnost u izvrsavanju sopstvenih zakona, I u mnogo manjoj meri izvrsavanje drzavnih zakona.

3) Drzava moze jednostrano ukinuti teritorijalnu autonomiju.4) Njen delokrug se odredjuje drzavnim zakonima. A postojanje

teritorijalne autonomije je predvidjeno Ustavom.5) Zakonodavna nadleznost uvek ide u korist drzave.6) Zakoni teritorijalne autonomije vaze samo na njenom prostoru I

moraju biti saglasni sa drzavnim zakonima I Ustavom.7) Drzava raspolaze pravom nadzora nad ustavnoscu i zakonitoscu

zakona koje donosi zakonodavni organ teritorijalne autonomije.8) Nisu nezavisni od centralnih organa.

62

9) Drzava ima kontrolu zakonitosti rada organa teritorijalne autonomije.

Nije drzava zato sto: nema ustavotvornu vlast; nema pravo samoorganizovanja; nema institut drzavljanstva; nema obelezje drzavnosti.

Drugi oblici autonomije:

1) Personalna autonomija(za odredjene nacionalne verske ili kulturne grupe).

2) Kulturna autonomija (pravo nacija I etnickih grupa).3) Institucionalna autonomiija (podrzaumeva pravo institucija da

slobodno urede svoju organizaciju).4) Regionalna autonomija (u olasti privrede).5) U smislu medjunarodnog prava.

108. Iskustva teritorijalne autonomije u ustavnoj praksi?

Napravilniji oblik primene teritorijalne autonomije je kada je cela drzava prekrivena mrezom autonomnih jedinica koje imaju jednak polozaj.

Najnepravilniji oblik primene je kada se ovim oblikom zavod sistematicno drzavno uredjenje, kada se autonomne jedinice konstituisu samo na delu drzavnog podrucja.

Uporedjivanjem drzavnih uredjenja s teritorijalnom autonomijom omoguceno je izvodjenje sledecih zakljucaka:

1) Odstupanja od teorijskog modela:a. Davanje vece autonomije (ide se ka fed

jedinici)b. Davanje manje autonomije (ide se ka lok

samoupravi) 2) Razlozi uvodjenja:

a. Etnicko-jezickib. Geograsko-teritorijalnic. Ekonomskid. Kulturno-istorijski

3) Nema autonomije bez autonomnog vrsenja zakonodavne funkcije.4) Autonomni delokrug ostvaruju organi koji su autnomni od centralnih

drzavnih organa ali autonomnost ne obuhvata sudove.5) Pojam teritorijalne autonomije absorbuje u sebi i jezicku i kulturnu

autonomiju.6) Nema teritorijalne autonomije bez realne materijalne osnove, koja

se sastoji od finansijske autonomije autonomnih jedinica.

63

7) Autonomne jedinice ne ucestvuju u radu centralnih organa drzave.8) Nadzor od strane drzavnih organa. Dve najstroze sankcije: stavljanje

van snage akta i raspustanje autonomnih organa. 9) Samo u Italiji I Spaniji je najbolji oblik ostvarivanja teritorijalne

autonomije u ostalim zemljama je samo deo teritorije obuhvacen teritorijalnim autonomijama.

10) Teritorijalna autonomija je u sustini kompromisan oblik drzavnog uredjenja.

109. Pokrajinska autonomija u Republici Srbiji?

U Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine : Vojvodina i Kosovo i Metohija (ima sustinsku autonomiju).

Predlog za osnivanje novih ili ukidanje starih usvajaju gradjani na Referendumu.

Ustav daje mogucnost osnivanja novih pokrajina. Samostalno obavljanje poslova iz njihovog delokruga preko organa koje biraju gradjani autonomne pokrajine.

Nadleznost: 1) samostalna/izvorna

2)poverena

Izvorna nadleznost obuhvata ovlascenja:

1) Programskog-uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti prostornog planiranja, razvoja I izgradnje objekata.

2) Budzetskog-donosenje budzeta I zavrsnog rauna autonomne pokrajine.

3) Normativnog-mogucnost donosenja odluka I ostih akata kojima se uredjuju pitanja od pokrajinskog znacaja.

4) Izvrsnog-izvrsavaju se zakoni I obezbeduje se izvrsavanje pokrajinskih odluka.

5) Organizacionog karaktera –za obrazovanje organa, uredjenje organizacija I sluzbi autonomne pokrajine I za uredjivanje njihove organizacije I rada.

Kljucni element za odredjivanje sustine autonomije je obim autonomnog delokruga. Drugi kljucni element pokrajinske autonomije su pokrajinski organi preko kojih pokrajina obavlja svoje nadleznosti. Najvisi organ autonomne prokrajine je Skupstina autonomne pokrajine (cine je poslanici izabrani na 4 god).

Najvisi oblik normativnog ovlascenja je Statut pokrajine.

64

Dva ustavna instrumenta koja stite od separatizma autonomne pokrajine I centralizma drzave su:

a) Nadzor- vlada moze pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine.

b) Zastita- takodje se ostvaruje pred Ustavnim sudom dvojakim ovlascenjem:

1. Pravo zalbe pred Ustavnim sudom ukoloko neki drzavni organ svojim radom onamogucava da organi pokrajine vrse svoja ovlascenja.

2. Pravo organa autonomne pokrajine da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti akta republike ako povredjuje pravo na autonomnu pokrajinu.

VIII- Civilno drustvo

110. Poreklo i znacenje pojma “civilno drustvo”?

Drustvo je nezavisno i samostalno politicko telo koje bira i kontrolise vlast.

“Civilno drustvo”- drustvo koje se povinuje drzavnoj vlasti i zakonima. Pokazatelji civilnog drustva su: ljudske i gradjanske slobode i slobodna privreda.

Elementi:

1) Ljudske i gradjanske slobode i prava- njima gradjanin stice politicki i ekonomski subjektivitet kao i moralnu, versku i stvaralacku autonomiju.

2) Postojanje vladavine prava- pravom su vezani organi I pojedinci. Vlast mmora biti ogranicenai legitimna tj. mora biti izraz volje biraca.

Civlno drustvo zasnovano je jos I na posebnom tipu politicke kulture, koja podrzaumeva jednaku dostupnost svih javnih funkcija gradjanima, ogranicavanje vlasti, vladavinu prava, ucesce gradjana u odabiru drzavnih organa vlasti. Civilno drustvo je otvoreno kako u unutrasnjem (zasnovano na postovanju razlika) tako I u spoljasnjem (slobodno za komunikacije sa drugim drustvima organizovanim u drzave) pogledu.

65

111. Pojam i evolucija ljudskih i gradjanskih prava?

Ovim pravima se utvrdjuje pravni polozaj pojedinca prema organima vlasti. Ona su prepreka ljudskoj samovolji, brani od apsolutne vlasti zato se prpisuju Ustavom.

Liberalna je ona drzava koja ostavlja pojedincu “zonu za slobodnu privatnu aktivnost”.

Drzava intervenise u privredni zivot I stara se o fizickom I kulturnom razvoju gradjana tako sto za njih konstituise odgovarajuca prava, a sebi namece odrdjene obaveze.

Prva ljudska prava koja su bila osvojena I svecano zapisana- “Velika povelja o slobodi” 1215. Ali to nisu bila ljudska prava nego prava koja su bila rezervisana za najvise plemstvo. Uspostavljanjem kapitalizma moze se govoriti o pravim ljudskim pravima. Kapitalisticki odnosi pocivaju na trzistu, slobodnom kretanju kapitala a podzaumevaju priznalje ljudskih I gradjanskih prava.

Prava su uvek prolamovana Ustavom, izuzetak je Francujska u kojoj su zapisana u “Deklaraciji prava coveka I gradjanina”. Ljudska prava uredjuje I stiti drzava.

-Ustavi su polazili od dva razlicita shvatanja o ljudskim pravima:

1) Ljudska prava su podarena kao dar vlasti kojoj je ostavljano na volju hoce li ih postovati ili nece.

2) Ljudska prava su prirodna I neotudjiva od coveka ijedan su od najvaznijih cinilaca ogranicenja vlasti.

Ljudska prava su prebacena iz cisto unutrasnje u medjunarodnu sferu. Taj process internacionalizacije ljuddskih prava otpoceo je vec donosenjem Povelje Ujedinjenih nacija 1945.

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima donetom u Generalnoj skupstini Ujedinjenih nacija 1948. napravljen je katalog svih zasticenih ljudskih prava. To je bio akt univerzalizacije ljudskih prava.

Dalja internacionalizacija ljudskih prava vrsena je dopunama kataloga lj. p. Paktovima o ljudskim pravima. U sistem medjunarodne zastite lj p ulaze I Regionalni akti. Zavrsnim aktom iz Helsinkija 1975. doneta su I prava nacionalnih manjina I etnickih grupa I tako je upotpunjena internacionalizacija ljudskih prava.

66

112. Podela ljudskih I gradjanskih prava?

I Prema subjektu-nosiocu:

1) Individualna(pojedinacna)2) Kolektivna (grupna)

II Prema tome da li postoje u pravnim normama ili u stvarnosti:

1) Formalna2) Stvarna

III Prema medjusobnom odnosu pojedinca I drzave:

1) Prava negativnog statusa- licna prava, traze necinjenje drzave.2) Prava positivnog statusa- ekonomska, socijalna prava,ovlascuju

gradjanina da trazi nesto od drzave.3) Prava aktivnog statusa-politicka prava, ocekuje se da gradjanin

bude aktivan.4) Prava pasivog statusa- vise su duznosti.

III Prema predmetu koji stite:

1) Licna2) Politicka3) Ekonomska4) Socijalna5) Kulturna

1,2 su klasicna prava, prava prve generacije.

3,4,5 su nova prava, prava druge generacije.

Prava trece generacije ouhvataju mnozinu prava, a njihov nosilac je citava zajednica drzavljana jedne drzave.

Svako ima pravo zastite bez diskriminacije!

Uslov za uzivanje svih prava koje proklamuje I stiti jedna drzava je drzavljanstvo.

Republika Srbija pruza zastitu svom dzavljaninu, I to ukljucuje svedece garantije:

1) Domaci drzavljanin ne moze biti lisen drzavljanstva2) Doomaci drzavljanin ne moze biti proteran iz zemlje3) Dmaci drzavljanin ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo

67

113. Licna prava?

Licna prava obezbedjuju privatnu licnost gradjaninu.

Ustavnim garantijama i zajemcenim licnim pravima stiti se integritet coveka pred drzavnim organima.

Ustavne garantije koje pojedinac ima prema sudskoj I uravnoj vlasti su:

1) Garantije u vezi sa lisenjem slobode- prema Ustavu RS razlikuju se dve vrste:

a. Bez odluke sudab. Na osnovu odluke suda

2) … postovanja licnosti3) … izricanjem kazni I osuda.

Licna prava mogu biti spoljasnja, kad se njima stiti fizicki integritet coveka, ili unutrasnja kada se njima stiti duhovni integritet coveka.

Nepovredivost covekove licnosti zajemcena je I posebnim licnim pravima ciji je uzivalac gradjanin, u njih ulaze:

1) Licna soboda-pravo na licnu bezbednost2) Pravo na zivot-ljudski zivot je neprikosnoven3) Nepovredivost integriteta coveka-zabrana fizickog I psihickog

maltretiranja4) Pravo na pravnu licnost-pravo na pravnu I poslovnu sposobnost5) Nepovredivost stana-niko bez dozvole ne moze uci u stan6) Nepovredivost tajne pisma-ne smeju se otvarati privatna pisma7) Pravo na zastitu podataka o licnosti8) Sloboda kretanja I nastanjivanja9) Slooda savesti I veroispovesti10) Sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti11) Sloboda nauke I umetnosti- slobode stvaranja I objavljivanja

naucnih I umetnickih dela kao I garantovanje autorskih prava.

114. Politicka prava?

Politicka prava su u osnovi razliciti oblici ucesca pojedinaca u javnom zivotu zemlje. Posredstvom tih prava gradjani ucestvuju u stvaranju drzavne volje ili u izrazavanju svog misljenja o javnim poslovima. Politicka prava susledeca:

1) Biracko pravo- pravi gradjana da bira(aktino)i da bude biran(pasivno). Tri su Ustavna uslova za uzivanje ovog prava:

a. Domace drzavljanstvo

68

b. Punoletstvoc. Poslovna sposobnost

2) Sloboda stampe- sloboda osnivanja novena, ukljucuje zabrane:a. Cenzureb. sprecavanja rasturanja stampe

Pravo na ispravku objavljene neistine I pravo na odgovor na informaciju objavljenu u medijima.

3) Sloboda govora4) Sloboda misli I javnog izrazavanja5) Sloboda zbora- dozvoljeno je svako mirno okupljanje I bez prijave,

dok se demonstracije I protesti prijavljuju nadleznom drzavnom organu.

6) Sloboda udruzivanja- razne organizacije na bilo kom osnovu ukoliko ne remeti mir drzave

7) Pravo peticije-pravo na podnosenje molbi.

115. Ekonomska I socijalna prava?

Ekonomska prava su:

1) Pravo svojine- mirno uzivanje svojine stecene na osnovu zakona2) Pravo nasledjivanja-derivat prava svojine3) Pravo na rad- obavezu drzave da obezbedi zaposlenje svakom radno

sposobnom gradjaninu u smislu obezbedjivanja sigurnostizasnovanog radnog odnosa.

4) Pravo na socijalno osiguranje-obavezno osiguranje zaposlenih. Obuhvata:

a. Pravo na naknadu zarade u slucaju privremena sprecenosti za rad

b. Pravo na nakanadu u slucaju privremene nezaposlenosti c. Pravo na penzijsko osiguranje

5) Pravo na strajkSocijalna prava su:

1) Pravo na zastitu zdravlja2) Pravo na zdravu zivotnu sredinu- individualno pravo coveka koje

obuhvata I pravo na blagovremeno I potpuno obavestenje o njenom stanju.

3) Pravo na zastitu porodice, samohranog roditelja I deteta4) Pravo na socijalnu zastitu-pripada gradjanima kojima je neophodna

drustvena pomoc radi savladavanja socijalnih I zivotnih poteskoca.

69

5) Pravo na obrazovanje-osnovno obrazovanje je obavezno, srednje je besplatno a visoko je besplatno samo za najbolje.

116. Prava pripadnika nacionalnih manjina?

Pripadnicima nacionalnih manjina se obezbedjuju neka posebna prava kako bi bili u rangu sa vecinom. Dve su skupine brojcane manjine:

1) Nacionalne manjine- delovi nacija koje imaju svoju nacionalnu drzavu ali zive u drugoj.

2) Etnicke grupe-deo nacije koji nema formiranu nacionalnu dzavu a poseduje svest o poreklu, kulturi…

Najvaznija zabrana koja se tice prava brojcanih manjina je zabrana ASIMILACIJE- nasilno menjanje pripadnika manjina u vecinsku zajednicu. Ali sam prpadnik manjine moze to uraditi po svom nahodjenju.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo:

1) Izrazavanja, negovanja I cuvanja svoje culture2) Upotrebe svojih simbola na javinm mestima3) Slobodne upotrebe svog jezika I pisma4) Skolovanja na svom jeziku 5) Osnivanja privatnih obrazovnih ustanova 6) Da sopstveno ime I prezime koriste na svom jeziku…

Pripadnici nacionalnih manjina s ravnopravni sa pripadnicima vecine:

1) Mogu pod istim uslovima da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima I da stupaju na javne funkcije

2) Pri zaposljavanju u drzavnim organima I javnim sluzbama void se racuna o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Dozvoljena je neka vrsta pozitivne diskiminacije kao npr. za stranke nacionalnih manjina ne vazi census od 5% na prlamentarnim I lokalnim izborima.

117. Ustavni polozaj stranaca?

Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva (apatrid).

Imaju sva prava osim oni propisanih samo za domace drzavljane.

RS daje azil stranim drzavljanima cija je egzistencija ugrozena u njegovoj zemlji. Strani rzavljani su na trzistu izjednaceni sa domacim drzavljanima.

70

Stranci mogu biti roterani samo odlukom drzave. Mogu sticati sojinu na nepokretnostima u skladu sa zakonom ili medjunarodnim ugovorom.

118. Ostvarivanje I zastita ljudskih prava?

Uslovi ostvarivanja ljudskih prava:

I Drustveni uslovi- najbitniji uslovi za ostvarivanje prava I obuhvataju sledece:

1) Stepen razvoja materijane proizvodnje2) Nepostojanje klasnih sukoba3) Postojanje drustvene toleracije4) Mogucnost sobodng udruzivanja5) Efikasno javno mnjenje6) Postojanje ubedjenja da je covek najveca vrednost drustva

II Postojanje mehanizama zastite i pravnih sredstava za njihovo koriscenje kada su ona povredjena, odnosno obezbedjivanje pravnih sredstava da do povrede uopste ne dodje. Predvidjeni su Ustavom i obuhvataju sledece:

1) Ljudska I manjinska neposredno se primenjuju2) Svako ima pravo zastite bez diskriminacije3) Pravo sudske zastite4) Pravo da se obrate medjunarodnim institucijama5) Pravo na zalbu6) Pravo na pravnu pomoc advokata7) Pravo na naknadu stete

119. Ombudsman?

Ombudsman je institucija koja stiti gradjaneod nezakonitog I nepravilnog rada drzavne uprave.

Karakteristike:

- Kontrolise radorgana uprave- Stiti ljudska prava- Kontrolise I ogranicava javnu vlast

Ombudsman je nezavistan inokosan organ parlamenta, iam pravo zakonodabvne inicijative, ima pravo u uvid sudkih akata ali nema pravo

71

odlucivanja. Moze da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ispitivanje zakonitosti.

On daje preporuke organima uprave, podnosi IZVESTAJ o radu pralamentu.

Njgova zastita je supsidijarna- koristi se tek kada su sva druga sredstva iskoriscena.

Bira ga Parlament iz redova ugednih najiskusnijih pravnika sa dugogodisnjim iskustvom. Kandidat mora biti politicki neutralna licnost. Mandat traje 5 godina, vazi nacelo nespojivosti funkcije, ima imunitet neodgovornosti.

Postoji Ombudsman Opsteg i Specijalizovanog tipa.

U Republici Srbiji zove se Zastitnik gradjana.

Da bi bio izabran, kandidat mora biti:

- Diplomirani pravnik- Minimum 10 godina iskustva- Poseduje visoke moralne i strucne kvalitete- Ima zapazeno iskustvo u zastiti gradjana.

Mandat od 5 godina, moze biti biran 2 puta.

120.Pojam i elementi slobodne privrede u Republici Srbiji?

Sloodna privreda pociva na neogranicenom pravu svojine. Potpuno slobodna privreda ne postoji nigde jer drzava mora da intrvenise na trzistu da ne bi doslo do ekonomskog haosa.

Zato svugde postoji Mesovita privreda, njeni elementi su: privatna preduzeca i drzavna kontrola privrede.

Elementi slobodnog privrednog poretka su sledeci:

1) Ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine- deo je javna svojina (drzave, lokalne uprave, autonomne pokrajine), ostalo sticu gradjani zakonskim putem

2) Slobodno trziste- sloboda konkurencije

72

3) Sloboda privrednog delovanja- preduzetnistvo, moze ga ograniciti drzava radi npr zastite zdravlja ljudi, zivotne sredine.

4) Samostalnost provrednih subjekata-ekonomska autnomijaElementi ekonomskog uredjenja RS su:

- zastita potrosaca koju na sebe preuzima RS- javne finansije sticanje i raspodela sredstava za finansiranje javnih

potrebaPrihodi i rashodi drzavnih organa moraju biti zapisani u budzetu koji se mora usvojiti. Kontrolu izvrsavanja svih budzeta obavlja Drzavna revizorska institucija.

Institucija javnih finansiranja sa svojstvom drzavnog organa je i Narodna banka Srbije (centralna banka Srbije). Na njenom celu nalazi se guverner kojeg bira i razresava Narodna Skupstina.

Ustavna kategorija u oblasti javnih finansija je i javni dug (dug drzave i javnih tela).

IX-VLADAVINA PRAVA I SUDSKA VLAST

121.Razlicita shvatanja vladavine prava?

I Liberalno-demokratsko shvatanje-prirodnopravno shvatanje

Vladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kog pozitivnog pravnog poretka.Odbacivanje samovolje drzavne vlasti.

Valjanost zakona odredjuju metapravna nacla koja su izvan pozitivnog prava, to je prirodno pravo.

Vladavina prava je nesto vise od vladavine vazeceg ucenja i zakona-ona je poredak slobode.

II Pozitivisticko shvatanje

Vladavina prava se svodi na puku usaglasenost pravnih akata manje pravne snage sa aktima vece pravne snage. Zakonodavac je suveren i nije ogranicen prirodnim pravom.

III Vladavina pozitivnopravnog poretka

73

Znaci ustavom i zakonima ogranicenu vlast,koja iskljucuje koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju vlasti i zadiranje vlasti u ljudska i gradjanska prava.

Tri nacela:

1) prevlast zakona2) jednakost pred zakonom3) postojanje ustava

122.Nacela i institucije vladavine prava?

Postoji nekoliko nacela i institucija koje pozitivno pravo treba da sadrzi:

1) Legitimnost vlasti - podrazumeva opstost i jednakost birackog prava; neposrednost i slobodu izbora;tajnost glasanja.

2) Podela vlasti -mora da postoji ravnoteza izmedju vlasti;vladavina zakona a ne ljudi.

3) Nezavisnost sudova !4) Ustavnost i zakonitost 5) Ustavna jemstva ljudskih i gradjanskih prava .6) Slobodna privreda i privredne aktivnosti -privredni zivot treba da se

odvija po nacelu samoregulisanja.

123.Sudska vlast, sud i sudije?

Sudska vlast resave sporove o pravu; njen cilj je da osnazi i sankcionise nacelo legaliteta.

I Sudska vlast je: -vlast izricanja prava

-vlast donosenja izvrsne odluke

Zakonodavstvo se sastoji u odredjivanj opstih pravila, a sudska vlast se sastoji u primanjivanju tih akata na posebne slucajeve ukoliko nastane spor. Postoje dve vrste sporova:

1) kada se privatna lica ne slazu sa propisom koji uredjuje njihov odnos2) kada drzavna vlast treba da kazni krivca za povredu pravnog

poretkaII Sudovi: Prema stvarnoj nadleznosti postoje OPSTI (gradjanski, krivicni) i SPECIJALNI sudovi. Prema funkcionalnj nadleznosti postoje PRVOSTEPENI, APELACIONI i VRHOVNI KASACIONI sudovi.

III Sudije:

74

Nacina na koji se postaje sudija:

kockomizborom od strane prarlamenta/sefa drzavena osnovu uspeha

124.Ustavna nacela o sudovima u Republici Srbiji?

1) Sudska vlast je posebna drzavna vlast-jedinstvena je, vrsi se u citavoj drzavi.

2)Samostalnost i nezavisnost sudova-sredstva za garantovanje nezavisnosti su zalbei vanredni lekovi.

3)Obaveznost sudskih odluka- odluku suda moze preispitati samo nadlezni sud.

4)Zbornost sudjenja- sud sudi u vecu.

5)Ucesce gradjana u sudjenju-porotno sudjenje.

6)Javnost sudjenja- posebno se donosi odluka o privatnom sudjenu usled odredjenih okolnosti.

7)Stalnost sudijske funkcije- Izuzev probnog mandata sudija se bira trajno.

8)Sudijski imunitet- sloboda misljenja i zastita od pritvora bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

9)Nespojivost sudijske funkcije

125.Izbor sudija i prestanak sudske funkcije? Visoki savet sudstva?

Ustav Republike Srbije razlikuje dva naina izbora sudija:

75

1) Prvi nacin se primenjuje kada se lice prvi put bira za sudiju. Bira ga Narodna Skupstina na predlog Visokog saveta sudstva. Mandat je 3 godina-to je tzv. “probni mandat”.

2) Drugi nacin se primenjuje kada se sudija trajno bira. Tada ga bira Visoki savet sudstva, a uslov za imenovanje je probni mandat.

Poseban nacin izbora vazi za: -predsednika Vrhovnog kasacionog suda-njega bira Narodna Skupstina na predlog Visokog saveta sudstva a po misljenju sednice kasacionog suda na mandat od 5 godina uz nemogucnost ponovnog izbora. Odrgovoran je NS.

-predsednike sudova- bira ih NS na predlog Visokog saveta sudstva na mandat od 4 godina uz mogucnost ponovnog izbora.

Sudiji prestaje funkcija:

1) na njegov zahtev2) zbog propisanih razloga3) razresenjem iz zakonskih razloga4) ako ne bude odabran za trajnog sudiju

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Za prestanak funkcije predsednika Vrhovnoh kasacionog suda vaze isti uslovi, samo o tome odluku donosi Narodna skupstina.

Sudsko osoblje su pomocnici, pripravnici i sluzbenici.

Visoki savet sudstva:

Nezavistan je i samostalan organ koji obezbedjuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Nije sudsko telo jer ne vrsi sudsku vlast! On obavlja posao pravosudne uprave, i bira se na mandat od 5 godina.

Clanove bira Narodna Skupstina kojoj podnosi godisnji izvestaj.

Sastav od 11 clanova (3 clanova po polozaju, 8 izbornih clanova):

1) predsednik Vrhovnog kasacionog suda2) ministar pravosudja3) predsednik odbora Narodne skupstine4) 6 sudija sa stalnom funkcijom5) Advokat sa minimum 15 god iskustva6) Profesor pravnog fakulteta

Izornim clanovima prestaje funkcija:

1) gubitkom radne sposobnosti2) ostavkom na clanstvo3) istekom mandata

76

4) razresenjemPrevremeno razresenje izbornih clanova sledi usled:

1) krsenja pravila Ustava2) osudjenosti za krivicno delo na bezuslovnu kaznu3) osudjen za krivcno delo koje ga cini nedojstonim funkcije

Odluku o razresenju donosi Narodna skupstina na predlog Viskog saveta sudstva. Na tu odluku moze se uloziti zalba.

126.Javno tuzilastvo u Republici Srbiji?

Nezavistan, samostalan organ koji se ne bavi sudjenjem, ali vrsi funkciju u neposrednoj vezi sa sudjenjem. Poverena mu je funkcija GONJENJA.

Javno tuzilastvo Republike Sbije cine:

Republicko javno tuzilastvoApelaciona javna tuzilastvaVisa javna tuzilastvaOsnovna javna tuzilastvaJavna tuzilastva posebne nadleznosti

Inokosni je organ, njegovim radom rukovodi Javni tuzilac. Bira ga Narodna skupstina na predlog Vlade (a po pribavljenom misljenju od stane odbora NS), na mandat duzine od 6 godina(uz mogucnost reizbora). Javno tuzilastvo karakterise nacelo organizacionog jedinstva i vertikalne povezanosti svih nivoa kao jedinstvenog organa za obezbedjivanje zakonitosti.

Obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima moze izdati:

a) visi, nizem javnom tuziocub) Republicki javni tuzilac svakom tuziocu

Republicki javni tuzilac (RJT):

- ima pravo uvida u svaki predmet

- izdaje opsta obavezna uputstva za sve tuzioce

- nadredjen je zameniku RJT

Dva su nacela polozaja javnih tuzilaca:

I IMUNITET koji obuhvata neodgovornost za misljenje i nemogucnost hapsenja bez odobrenja Narodne skupstine.

77

II NESPOJIVOST tuzilacke funkcije znaci zabranu poitickog delovanja, oni ne mogu bit ii organi za donosenje propisa, organi izvrsne vlasti, ne smeju raditi u javnim sluzbama…

*Drzavno vece tuzilaca:

Samostalan drzavni organ koji obezbedjuje i garantuje samostalnost i nezavisnost javnih tuzilaca i njihovih zamenika. Sve clanove Drzavnoh veca tuzilaca bira Narodna skupstina na mandat od 5 godina, kojoj podnosi godisnji izvestaj.

Njegov sastav cini 11 clanova:

1) Republicki javni tuzilac (predsednik Veca)2) Ministar pravosudja3) Predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine4) 8 izbornih clanova (6 javnih tuzilaca; advokat i professor pravnog

fakulteta)Odrzava sednice kada je prisutno minimum 6 clanova, dok odluke donosi vecinom glasova.

Prestanak i razresenje funkcija clanova vrsi se po istom posupku kao za Visoki savet sudstva.

127.Pojam i znacaj ustavnog sudstva?

Ustavni sudovi stvoreni su u SAD njihov tvorac bio je Dzon Marsal.

Svi akti nizi od ustava moraju biti u skladu sa njim u: -unutrasnjem (materija mora da se poklapa) i u –spoljasnjem (donet po ustavom propisanom postupku) smislu.

Sto se tice akata koji uredjuju istu materiju, vazi interpretativno pravilo-prednost ima akot koji je kasnije donet.

Za formiranje institucije kontrole ustavnosti (ustavnog sudstva), potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

1) postojanje hijerarhije pravnih normi (bez hijerarhije akata nema kontrole ustavnosti)

2) da su proglasenja ljudska i gradjanska prava

Ustavni sudovi:

78

*U SIREM SMISLU-predstavljaju drzavne organe koji po sudskom postupku resavaju ustavne sporove.

*U UZEM SMISLU-predstavljaju posebne drzavne organe koji su formirani radi kontrole ustavnosti.

Zbog postojanja podele vasti sudije mogu odlucivati samo secundum legem, u suprotnom bi se bavili zakonodavstvom. Ukoliko ne bi postojalo ovo ogranicenje sudija bi dobio preveliku moc, mogao bi da kaze ne izvesnim zakonima a ustavu bi mogao dati smisao kakav zeli.

128.Sistemi ustavnog sudstva?

I Prema ORGANU koji vrsi kontrolu:

1) Sudska-vise je u interesu gradjana i moze biti vrsena od strane:a. Posebnog sudab. Redovnog suda

2) Politicka-vise je u interesu javnih vlasti, moze je vrsiti:a. Parlamentb. Poseban nesudski organ

II Prema TRENUTKU u kojem se pristupa oceni ustavnosti:

1) Prethodna kontrola ustavnosti-nakon usvajanja ali pre stupanja na snagu

2) Naknadna kontrola-posle stupanja na snaguIII Prema tome da li je osnovno pitanje NEZAVISNO od postojanja spora ili ppostoji samo POVODOM spora:

1) Neposredna-kada se zainteresovano lice neposredno obraca organu vrsenja ustavnosti

2) Posredna-kada stranka pred sudom postavlja pitanje ustavnostiIV Prema nacinu POKRETANJA postupka:

1) Zahteva se stranacka legitimacija pokretaca- moze zahtevati samo lice koje istice da mu je zakonom povredjeno neko pravo

2) Prema nacelu narodne tuzbe-moze zahtevati kontrolu ustavnosti svako lice koje smatra da je ustav povredjen nezavisno od toga da li on trpi ili ne trpi stetu.

V Prema DEJSTVU ODLUKE organa:

1) Odluke koje imaju snagu propisa i deluju erga omnes2) Odluke koje deluju prema konkretnim strankama, inter partes

VI Prema tome da li je kontrola ustavnosti CENTRALIZOVANA ili DECENTRALIZOVANA:

79

1) Centralizovana- to je kontrola koja se vrsi pred posebnim ustavni sudom ili drzavnim organom putem TUZBE. Ovaj oblik kontrole ustavnosti nije moguc ako ga Ustav ne predvidja. Proizvodi posledice erga omnes. NJeno postojanje opravdava se sa par razloga:

a. Drugacijim shvatanjem podele vlastib. Ne vazi nacelo “treba se drzati odlucenog”c. Neprikladnost redovnih sudova za vrsenje kontrole ustavnosti.

2) Decentralizovana-kontrola koja omogucava privatnom strankama da postave pitanje ustavnosti pred obicnim sudovima u toku redovnog sudskog postupka. Pitanje se postavlja indirektno-u okviru konkretnog spora a ne kao posebno pitanje. Ovaj oblik kontrole ustavnosti moze postojati iako nije predvidjen ustavom. Njeno postojanje opravdava se sledecim razlozima:

a. Sudije treba da tumace pravo radi primeneb. Usleg nesuglasica koristi se akt jace pravne snagec. Kada su jednake pravne snage vazi onaj kasnije donetd. Ustavne norme su jace od zakonskih

129.Funkcije ustavnih sudova?

1) Kontrola ustavnosti prava (normativna kontrola)- kontroli podlezu:

a) ustavi federalnih jedinica

b) zakoni federalnih jedinica

c) zakoni u formalnom i materijalnom smislu

d) pojedinacni zakoni…

2) Kontrola odluka organa autonomnih pokrajina.- pokrece je Vlada pred Ustavnim sudom pre stupanja na snagu akta.

3) Resava sukobe nadleznosti izmedju visokih drzavnih organa.

4) Sude odredjenim visokim drzavnim funkcionerima zbog povrede ustava.

5) Resava federalne sporove.

6) Resava sporove u vezi sa parlamentarnim i predsednickim izborima.

7) Resava ustavne sporove o povredama osnovnih ustavnih prava gradjana. Ustavnom zalbom-moze je izjaviti svako lice koje smatra da su mu povredjena prava.

80

8) Funkcija tumaca ustava.

9) Ustavne sporove o protivustavnosti i zabrani delovanja politickih stranaka.

10) Sporovi o oduzimanju ustavom zagarantovanih gradjanskih prava.

11) Davanje misljenja o odredjenim ustavnim pitanjima.

130.Izbor i sastav ustavnih sudova?

Sudije se biraju izmedju lica sa razlicitom pravnickom karijerom-dominira politicki kriterijum.

Ustavni sud cini 15 sudija koje se biraju na 9 godina:

1) 5 sudija bira Narodna skupstina izmedju 10 kandidata koje predlaze predsednik republike.

2) 5 sudija bira predesednik Republike izmedju 10 kandidata koje predlaze Narodna skupstina.

3) 5 sudija imenuje opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda izmedju 10 kandidata koje predlaze Visoki savet sudstva i Drzavno vece tuzilaca.

Kandidati su istaknuti pravnici sa minimum 40 godina zivota i 15 godina iskustva. Data je mogucnost reizbora.

Predsednik Ustavnog suda bira se iz istog sastava na 3 godine tajnim glasanjem svih sudija Ustavnog suda.

Sudije uzivaju imunitet narodnih poslanika.

Prestanak i razresenje funkcije je isto kao za clanove Visokog saveta sudstva i Drzavno vece tuzilaca.

131.Postpak pred ustavnim sudovima?

Pokretaci postupka mogu biti: politicki organ ii sudovi, pojedini gradjani, parlamentarna manjina…

Postupak se deli u dve faze:

1) Prva faza naziva se PRETHODNI POSTUPAK- u ovom delu utvrdjuje se da li postoje pretpostavke za vodjenje postupka.

81

2) Druga faza je RAZMATRANJE i ODLUCIVANJE- u ovom delu odrzava se javna rasprava i donosi se odluka.

Kada Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka, on taj postupak pokrece resenjem. Postupak za ocenu usatvnosti mogu pokrenuti: drzavni organi; organi autonomne jedinice; sam ustavni sud;25 narodnih poslanika; savet za medjunacionalne odnose…

Ustavni sud se sastoji iz dva veca:

1) Veliko vece-sastav odredjuje predsednik Ustavnog suda, a cini ga on i jos 7 sudija (8 clanova). Odluke se donose jednoglasno, ukoliko se odluka ne donese onda se to radi na sednici svih sudija.

2) Malo vece- sastav odredjuje predsednik Ustavnog suda, cine ga 3 sudije. Odluke se donose jednoglasno, ukoliko se to ne postigne odluku donosi Veliko vece.

132.Dejstvo odluka ustavnih sudova?

Za odredjivanje dejstva odluka Ustavnih sudva bitno je odgovoriti na 3 pitanja:

1) Da li odluka obavezuje svakog ili samo stranke? Posebni sudovi (ustavni)donose odluke koje su opsteobavezne, deluju erga omnes.

Redovni sudovi donose odluke koje vaze medju strankama, inter partes.

U Republici Srbiji odluke su konacne (nacelo “ne bis in idem”), opsteobavezujuce, izvrsne.

2) Da li se odlukom neustavnom proglasava citava celina ili samo odredjene odredbe tog zakona?

Posebni sudovi (ustavni) donose odluke koje neustavnom mogu proglasiti kako celinu tako i odredjene odredbe.

Redovni sudovi mogu neustavnim proglasiti samo pojedine odredbe.

Kasiranje iz formalnih razloga povlaci za sobom kasiranje citavog zakona, a kasiranje iz materijalnih razloga povlaci za sobom samo ukidanje odredjenih odredaba zakona.

Ukoliko prestankom vazenja pojedinacnih odredaba zakona ne nastanu pravne praznine koje onemogucavaju primenu, takav zakon ce i dalje vaziti.

82

3) Da li vazi retroaktivno ili prospektivno? U decentralizovanom sistemu kontrole ustavnosti neustavan zakon proglasava se nistavim.

U sistemu centralizovane kontrole ustavnosti, neustavni zakon nije nistav, on se samo ukida.

83