U s l U g e p r i r o d e

UslUge pr i rode

Kako Natura 2000 doprinosi obezbeđivanju usluga ekosistema za dobrobit čoveka

2012

U s lUg e pr i ro de –Kako Natura 2000 doprinosi obezbeđivanju usluga ekosistema za dobrobit čoveka

» ovu publikaciju priredio je CeeWeb za biodiverzitet. pisale su je Ursula Bjerenzoj, Šarolta Tripolski i

Agnes Zolyomi. prevod: dejan Zagorac, eko centar, Beograd, srbija

» CeeWeb za biodiverzitet je međunarodna mreža nevladinih organizacija u centralnoj i istočnoj evro-

pi (Cee). Misija Mreže je očuvanje biodiverziteta kroz promociju održivog razvoja.

odgovorNi iZdAvAč: Matyas prommer, CeeWeb za biodiverzitet, 2007, 2012

Adresa: széher út 40 | 1021 Budapest » Tel: +36 1 398 0135 » Fax: +36 1 398 0136

e-mail: ceeweb@ceeweb.org » Website: www.ceeweb.org

ZAhvAlNosT

Želimo da izrazimo našu zahvalnost i poštovanje onima koji su nam dali

primere za ovu publikaciju.

CeeWeb za biodiverzitet iskreno se zahvaljuje za finansijsku podršku odeljenju za životnu sredinu evropske

komisije za pripremu ove publikacije. donator nije odgovoran za iznete stavove i korišćenje raspoloživih po-

dataka.

2 & 3

Š TA j e To NAT U r A 2 0 0 0 ? Natura 2000 je kamen temeljac politike Evropske unije prema prirodi. Cilj je „doprineti očuvanju biodiverziteta putem zaštite prirodnih staništa i flore i faune na teritoriji država članica“ (...) (Čl.2.1 EU direktive o staništima).Natura 2000 je evropska ekološka mreža zaštićenih područja koju su uspostavile zemlje članice EU na osnovu pravno obavezujućeg zakonodavstva – Direktive o staništima i pti-cama. Mreža se sastoji od dve vrste područja: Posebne oblasti zaštite (SAC) koje su uspo-stavljene po Direktivi o staništima i Zaštićene oblasti za ptice (SPA) koje su uspostavljene po Direktivi za ptice. Države članice su odgovorne za preduzimanje svih neophodnih mera da bi se obezbedila zaštita ovih područja i sprečila njihova degradacij

U vodOsnovna pokretačka snaga današnjeg društva je sve veće društveno i ekonomsko blagostanje. Zbog toga dolazi do povećane proizvodnje i potrošnje roba i usluga što dovodi do narušavanja ekosistema koji nas okružuju. Možemo da kažemo da dok prosperitet jača, priroda slabi..

Da li je zaista bitno ako izumre nekoliko nepoznatih vrsta leptira? Da li time gubimo još nešto?

Sve više je naučnih dokaza da se zajedno sa tim leptirima, bubama i cvećem gubi mnogo više. Narušeni ekosistemi gube svoju mogućnost da obezbede usluge ljudima, kao što je pročišćavanje zagađene vode, đubre useve, smanjuju efekat prirodnih kata-strofa ili ublaže klimatske promene.Evropska unija shvatila je ovu pretnju i počela je da sprečava gubitak prirodne razno-likosti i usluga ekosistema. Možda je najvažniji korak u ovom pravcu uspostavljanje Evropske ekološke mreže Nautra 2000. Danas, u mrežu je uključeno svih 27 država članica – a teritorije koje obuhvata ova mreža čine oblast dva puta veću od Nemačke. Kako se ističe u EU1, očuvanje i upravljanje ovim ekološkim mrežama može značajno doprineti smanjenju uništavanja prirode i funkcijama ekosistema koje daju život koji priroda osigurava.U ovom priručniku želimo da nestručnjacima predstavimo temu usluga ekosistema i da naglasimo odnos između očuvanja i upravljanja oblastima Nature 2000 i očuva-nju usluga ekosistema. Posebno, ova publikacija ima za cilj da da odgovor na sledeća pitanja:

» Koja je veza između zaštite životinja i biljaka i dobrobiti ljudi? » Šta radi eU da bi sačuvala prirodu i usluge ekosistema? » Kako možemo da održimo funkcionisanje ekosistema putem aktivnog uprav-

ljanja? » Koji su dobri primeri na nivou evropske unije?

Š tA SU tO USlUgE E KO Si S t E M A?Dobrobit ljudi uslovljena je uslugama ekosistema na mnogo različitih načina. Hrana koju jedemo, čista voda koju pijemo, gorivo, tkanine, neposredni su „pokloni“ prirode. Međutim, mi takođe koristimo „usluge prirode“ koje su rezultat složenih procesa i in-terakcija kao što je oblikovanje tla, prirodna razgradnja otpada, zaštita od katastrofa kao što su poplave i oluje, ili očuvanje stabilne klime na zemlji. Usluge ekosistema su ova dobra i usluge prirode koje čovek koristi za sebe.Na primer, zdrav ekosistem jedne reke je odgovarajući dom za životinjske i biljne vrste koje u njemu žive. Ali, on takođe čisti i otpadne vode koje se slivaju u reku. Međutim, degradirana reka biće manje sposobna da nas snabde ribom, vodom za piće i mogućno-šću da pročisti otpadne vode.Usluge ekosistema mogu da se definišu na različite načine. U Milenijumskoj proceni ekosistema2 Ujedinjenih nacija usluge ekosistema klasifikuju se na sledeći način:

UslUgA ekosisteMA opis priMeri

UslUge poDrške usluge koje su neophodne

za proizvodnju svih ostalih

usluga ekosistema

formiranje zemljišta, fotosinteza, kruženje

vode i hrane

UslUge sNAbDevANjA proizvodi koji se dobijaju od

ekosistema

hrana, vlakna, gorivo, genetski resursi, bi-

ohemikalije, prirodni lekovi, lekovi, resursi

za ukrase i sveža voda

UslUge regUlisANjA koristi koje se dobijaju od re-

gulisanja procesa ekosistema

regulisanje kvaliteta vazduha, regulisanje

klime i erozije, čišćenje vode, regulisanja

bolesti i štetočina, regulisanje prirodnih

štetnosti

kUltUrNe UslUge nematerijalne koristi koje

ljudi dobijaju od ekosistema

duhovno obogaćivanje, razvoj znanja, samo-

upoznavanje, rekreacija i estetska iskustva

tabela: www.ecosystemservices.org.uk

KAdA posledNje drvo UgiNe, posledNjA se reKA oTrUje i posledNjA riBA BUde UhvAćeNA, hoćeMo li TAdA shvATiTi dA NovAC Nije NAŠA hr ANA?indijska poslovica

osNovA NAŠeg Zdr AvljA je U ŽivoTU svegA oNog pr ijATeljsKog U pr irodi.harrison Ford

AKo sprečiMo ZeMljU dA se preTvAr A U rAdosT i lepoTU, oNA će presTATi dA rAđA hrANU ZA NAs.džozef vudkrač

4 & 5

4 & 5

Pr i M Er i »»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»» U ovom odeljku prikazaćemo kako upravljanje područjima Natura 2000 doprinosi ostvari-vanju usluga eko sistema.

Predstaviće se četiri primera iz različitih delova Evrope. U svakom je dat kratak istorijat pro-jekta i dat opis jedne posebne usluge ekosistema. iako smo naglasili samo jednu uslugu ekosi-stema, zbog pojednostavljivanja, važno je da se shvati da prirodni ekosistemi pružaju čitav niz različitih usluga. Planinske šume mogu biti resurs za drvenu građu, šumske plodove, lekovitog bilja za tradicionalnu medicinu, ali isto tako mogu da budu popularno odredište za turiste. Osim ovih direktnih dobara i usluga, šume pružaju i indirektne koristi kao što su: zaustavlja-nje lavina i oluja koje ugrožavaju sela u dolinama, čišćenje vazduha i vode za lokalano stanov-ništvo, a globalno posmatrano doprinose regulisanju klimatskih promena. Zbog toga, da bi se dobila detaljnija slika funkcionisanja područja, navedena je i lista dodatnih usluga. »»»»»»»

6 & 7

P OK A Z At E lj i f i NA N Si jSK E i SPl At i vO S t iEkološka mreža Natura 2000, koja pokriva skoro 18% površine Evrope, iziskuje troško-ve održavanja u iznosu od 5,8 milijardi evra godišnje. Međutim, predviđena finansijska dobit, ostvarena korišćenjem celokupne mreže, iznosi najmanje 200-300 milijardi evra godišnje. to znači da svaki evro, uložen u ekološku mrežu Natura 2000, donosi 30-50 puta veću dobit! Navešćemo samo jedan od primera ostvarene opšte koristi, koja može biti prikazana preko 1,2-2,2 miliona posetilaca zaštićenim oblastima dnevno, čime se stvaraju uslovi za zapošljavanje oko 6 miliona ljudi, sa punim radnim vremenom.3

Na nivou država, još su izraženiji pokazatelji finansijske isplativosti ekološke mreže Natura 2000. Primenom ekološke mreže Natura 2000 u Španiji, procenjuje se da je BDP uvećan za 0,1-0,26% na nacionalnom nivou. U francuskoj je isplativost rada Natura 2000 obraču-nata na drugi način, pa iznosi 142 evra godišnje, po hektaru zaštićene oblasti, što je oko 7 puta više od troškova potrebnih za održavanje istih. U finskoj je utvrđeno da se ulaganjem jednog evra u nacionalne parkove i rekreaciona područja ostvaruje dobit od oko 7 evra, uz mogućnost da se u nekim slučajevima ostvari i 20 evra profita. takođe, u Škotskoj je pro-cenjeno da, tokom perioda od 25 godina, zaštićena područja Natura 2000 mogu omogućiti poslovanje sa pozitivnim cost-benefit koeficijentom = 7. U Holandiji je procenjeno da kori-šćenjem Natura 2000 ekosistema ostvaruje se dobit od 4,5 milijardi evra godišnje.4 Na teri-torijama Mađarske, rumunije i Bugarske, za obnavljanje plavnih zona duž donjeg toka reke Dunav potrebno je uložiti 50 miliona evra, dok bi se kroz zaštićenost od poplava, poboljšanje kvaliteta vode i turizam ostvarila dobit od 112 miliona evra.5 U Belgiji, po pitanju bezbed-nosti od poplava reke Šelde, rezultati cost-benefit analize ukazuju da tehnološkim i eko-loškim pristupom istovremeno, ostvaruje se najefikasnija zaštita od poplava. Kao rezultat toga, vlasti su započele investicione programe obnavljanja 5000 hektara vodenih površina.6

Što je još važnije, treba napomenuti da Natura 2000 ne može biti sagledana samo sa sta-novišta pokazatelja finansijske isplativosti. Narušavanje resursa ekološke mreže, sa druge strane, može biti veoma skupo. 35 procenata radnih mesta u zemljama u razvo-ju i 7 procenata (14,6 miliona) radnih mesta u EU u zavisnosti su od delatnosti vezanih za ekosisteme.7 U periodu 2000.-2050. godine, kumulativni gubici delatnosti vezanih za ekosisteme i biodiverzitet iznosiće 7% globalnog BDP u 2050. godini.8 Prema navodi-ma Evropske Komisije, troškovi izbegavanja primene postojećih propisa o životnoj sre-dini i projektovanih ciljeva vezanih za biodiverzitet iznosiće 50 milijardi evra godišnje.9

pr i M e r 1 p r o i z v o D N j A H r A N e

18 & 9

iZr AZiTA Kor isT eKosisTeMA: proiZvodNjA hr ANeNe samo da je priroda imala koristi od projekta, koristi su imali i ljudi ukoliko su koristili kvalitetnu govedinu koja se proizvodi u ovom području. iako se sto-ka nije gajila po isključivim standardima organske proizvodnje, nisu se koristili pesticidi niti veštačko đubrivo u obla-sti Natura 2000 i obavljalo se osnovno napasanje stoke. Autohtone rase su bo-lje prilagođene oštroj klimi. Ove rase provode više vremena napasajući se na (nenađubrenim) livadama preko cele godine, a manje vremena provode u šta-lama. Postoje neki rani nagoveštaji da je goveđe meso proizvedeno na području upravljanja zaštićenim dobrima zdravi-je i ukusnije nego ono proizvedeno na konvencionalan način. Novo istraživa-nje kvaliteta mesa je nedavno započeto i uz pomoć njega uporediće se kvalitet goveđeg mesa proizvedenog pod uobi-čajenim uslovima i onog proizvedenog u zaštićenim područjima i to po sastavu omega 3 polinezasićene masne kiseline i sadržaju vitamina E. takođe, upo-rediće se kvalitet i zdravstvena korist mesa od različitih sorti stoke.

Uvod jorkšajr Dejls je oblast na severu engleske i poznat je po divnim predelima i dugoj tradiciji pastirskog stočarstva. brojna brda i bregovi i nizak kvalitet zemljišta doprineli su da ovo područje postane pogodno za napasanje stoke. postojanje karak-teristične flore i faune je potpuno zavisno od sistema odgajanja stoke, odnosno od ispaše. Životinje su neophodne kako bi livade oslobodili od drveća i žbunja koje visoko raste. U cilju očuvanja najbolje su autentične rase stoke koje su prilagođene surovim klimatskim uslovima i mogu da pasu na otvorenom tokom čitave godine.

U proteklih 40 godina desila se promena od tradicionalnog uzgoja stoke ka intenziv-nom ovčarstvu. promena u metodi poljoprivrede i povećanje broja stoke dovele su do opšteg smanjenja prirodnih vrednosti područja.

projekat podržan od strane evropske unije, započet je 2002. godine sa primarnim ci-ljem da se sačuva lokalna flora i fauna. to je postignuto putem ponovnog uvođenja gajenja tradicionalnih vrsta domaćih životinja. po projektu, obezbeđena su sredstva za održavanje stada autohtonih sorti stoke i obezbeđeni su neophodni infrastrukturni uslovi. petnaest stočarskih preduzeća preusmereno je na povoljnije mešane metode is-paše. projektom je potpomognuta restauracija i održanje oko 1800 hektara u dve obla-sti Natura 2000. kasnijim istraživanjima o biljnim i životinjskim vrstama dokazano je da je projekat pomogao da se jedan broj retkih biljnih vrsta održi.

dodATNe KorisTi i UslUge eKosisTeMA» čista voda i zemljište Nekorišćenje đubriva na pašnjacima – podzemne vode, površinske vode i zemljište

nisu zagađeni, stočna hrana i goveđe meso ne sadrže veštačka đubriva i tragove pesticida.

» društveno-ekonomske koristi stvoren je nov, viši kvalitet lokalnih proizvoda i tržišta – farmeri postižu bolju

cenu za svoje proizvode na tržištu – prihodi za život za lokalnu zajednicu.» genetski resursi Uzgajanje tradicionalnih, autohtonih vrsta stoke – očuvane su genetske varijacije

stoke (mogu da se koriste kasnije u uzgoju).

H r A N ep r o i z v o D N j A

pr i M e r 2 . z A š t i tA o D p o p l AvA

21 0 & 1 1

iZr AZiTA Kor isT od eKosisTeMA: ZAŠTiTA od poplAvAda bi se prekinulo sa neodrživim postupcima u poljoprivredi i da bi se očuvao bogat biodiverzitet u ovoj oblasti načinjen je 1990. godine plan za restauraciju prirode za čitavu dolinu. U početku, bilo je žestokih protivljenja od strane lo-kalnih poljoprivrednih udruženja, ali tada su se desile dve katastrofalne poplave 1993. i 2005. godine. posle toga postignut je dogovor svih strana da izerbre-kenom mora da se rukovodi kao područjem zaštićene prirode i područjem za zaštitu od poplava. više se ne mogu graditi nasipi a poljoprivredne aktivnosti prilagođene su poplavama. lokalni stanovnici su shvatili da upravljanje zemlji-štem, u skladu sa merama zaštite prirode, ne samo da donosi korist prirodi, već i pruža veoma bitnu uslugu ekosistema: zaštitu od poplava.

Uvod izberbreken je ime prirodnog poplavnog područja reke izer koje se nalazi u zapadnom delu belgije, blizu francuske granice. područje je zaštićena oblast Natura 2000 po eU direktivi o pticama, ali i zaštićeno močvarno područje po ramsarskoj konvenciji10 zbog svog specifičnog bogatstva u biljnim i životinjskim vrstama. to je ve-lika oblast (3-4000 hektara) i nije samo važna za ptice i ljubitelje ptica. zbog svog posebnog položaja već decenijama služi kao brana poplavama.ova oblast nalazi se oko 25 kilometara od obale mora. zemljište između izerbrekena i mora je veoma karakteristična – to je potpuna ravnica. izerbreken se nalazi baš na gra-nici ove ravnice. kada se dogodi poplava, velike količine vode dospeju u reku, ali reka ne može tom brzinom da ovu vodu sprovede do mora: voda ostaje u ravnici. Uz to, oticanje vode je moguće samo kada je oseka, dok za vreme plime reka mora da čeka – što dovodi do povećanja nivoa vode u unutrašnjosti. zbog toga se popolave dešavaju i dešavale su se stotinama godina čineći poseban tip livada i močvara koje privlače specifične oblike biljnog i životinjskog sveta.poslednjih nekoliko decenija promenili su se poljoprivredni oblici u poplavnom po-dručju. Uvedena je intenzivna poljoprivreda. Napravljeni su nasipi da bi zaštitili ze-mljište od poplava, a oblast je isušena što je dovelo do smanjenog nivoa vode – što je sve imalo negativan efekat na prirodu u celini, a naročito na populaciju ptica. takođe, intenzivnije korišćenje zemljišta u ovoj oblasti, u kojoj su sprečavane poplave, povećalo je rizik od poplava u ostalim selima, duž obale reke izer, gde se nikada u prošlosti nisu dešavale poplave.

dodATNe KorisTi od UslUgA eKosisTeMA» rekreacija restaurisana poplavna područja – divni restaurisani krajolici – mogućstvo za

rekreaciju za lokalno stanovništvo i turiste.» sveža voda prirodni ekosistem vode – razlaganje i tretman otpadnih voda – obezbeđivanje

sveže vode (za piće, kupanje).» prilagođavanje klimatskim promenama klimatske promene – raste nivo mora, ekstremni vremenski uslovi – više poplava

– povećana potreba za poplavnim područjem u budućnosti.

p o p l AvA z A š t i t A o D

pr i M e r 3 . r e k r e A c i j A

31 2 & 1 3

iZr AZiTA Kor isT od eKosisTeMA: reKreACijApoboljšani uslovi životne sredine, kao što su veća prozirnost vode i manje fitoplanktona (algi) koristilo je ljudi-ma koji dolaze na jezero iz različitih rekreacionih pobuda, kao što su peca-nje, plivanje, jedrenje i druge.11 Tako-đe i biznis koji se zasniva ne rekreaciji (napr. iznajmljivanje čamaca) imao je koristi od sveukupnog poboljšanja ekoloških uslova. eU podržava proje-kat zaštite kroz Naturu 2000 kao po-dručje sa povećanim mogućnostima za rekreaciju ljudi.

Uvod sa svojih 940 hektara jezero Fure je najveće jezero u danskoj. bilo je jedno od najvrednijih vodenih staništa za retke vrste ptica i riba na početku 20. veka, kao i omiljeno mesto za rekreaciju stanovnika obližnjeg kopenhagena. ovo mesto je takođe zaštićeno po direktivama o pticama i staništima. Nažalost, nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda iz gusto naseljenog okolnog područja poremetilo je prirodne cikluse i dovelo do prekida funkcija ekosistema u jezeru. visok nivo nutijenata prouzrokovao je formiranje fitoplanktona (algi) i širenja manje vrednih ribljih vrsta. Nestala je i pod-vodna vegetacija po kome je ovo jezero nekad bilo poznato.

projekat zaštite jezera izvršen je između 2002. i 2007. godine sa ciljem obnavaljanja prirodnih ekoloških resursa, oporavka autohtone vegetacije i stabilizovanja populaci-je riba. smanjeno je zagađenje nutrijentima a postignuta je i bolja oksidacija jezera. Uslovi životne sredine su se poboljšali što je dovelo do očigledno čistije vode, bilo je manje algi i manje bezvrednih vrsta riba. originalna flora i fauna polako su počele da se oporavljaju. iako prozirnost vode još nije na najvišem mogućem nivou, a površina pod algama je još iznad željenog nivoa, ovim projektom postignuti su veliki rezultati. očekuje se da će se pravi rezultati tek pokazati u godinama koje dolaze. projekat se još uvek odvija do 2012. godine.

DoDAtNA korist UslUgA ekosisteMA» regulisanje nutrijenata obnova funkcija ekosistema – razgradnja prirodnog i ljudskog otpada ( mrtva

stabla, životinje) – nutrijenti (p, N) se recikliraju i vraćaju ekosistemu jezera.» proizvodnja hrane poboljšava se kvalitet vode – vrednije riblje vrste – jestiva riba.» Nauka i obrazovanje Funkcije ekosistema, obnova vrsta i staništa – limnološka naučna stanica obezbe-

đuje mesto za obrazovanje i nauku.» društvene koristi Čistija voda – povratak vrednijih ribljih vrsta – koristi za ribare i stanovnike.

r e k r e A c i j A

pr i M e r 4 . s A k U p l j A N j e p o l e N A

41 4 & 1 5

očigledNA UslUgA eKosisTeMA: sAKUpljANje poleNAUpravljanje pustarom nije samo važno za zaštitu prirode već i za pčelare. otvo-rena cvetna polja su potrebna pčelama da bi proizvodile med. Bez upravljanja polja bi zarasla u šumu a pčelari bi izgubili posao. održavanjem područja Na-tura 2000, pčelari zapravo u suštini čuvaju osnovu svoje egzistencije. ekološki med je etiketiran kao regionalni proizvod od strane eU i pomaže pčelarima da sebi pribave veći prihod.

Uvod Nije lako zamisliti uspešnu kombinaciju proizvodnje meda, ekonomsku ko-rist i zaštitu prirode u isto vreme. Međutim, primer iz poljske pokazuje da je moguća saradnja lokalnih pčelara i ekologa i da može doneti obostranu korist. U jugoistočnom delu poljske, u gradu przemkovu udružilo se nekoliko pčelara otvorenog uma zajedno sa dve nevladine organizacije12 i predstavnicima lokalnog parka prirode da bi pokrenuli novu inicijativu. U to vreme proizvodnja meda nije bila ekonomski isplativa tako da je prevashodni cilj inicijative bio obezbeđivanje posla pčelarima. stvaranje tržišta za nove proizvode od meda izgledalo je kao dobra mogućnost.

pčelari su se aktivno uključili u očuvanju karakterističnih struktura zaštićene oblasti Natura 2000 przemkovska pustara. pustare su retki i ugroženi ekosistemi koji su za-štićeni po eU direktivi o staništima. pčelari pomažu da se ove livade održe tako što uklanjaju drveće i žbunje i tako doprinose zaštiti prirode od evropske važnosti.proizvodnja meda je sertifikovana od strane evropske unije i dobila je etiketu regio-nalnog proizvoda. Da bi ispunila standard za etiketu regionalnog proizvoda, moraju se održati određeni kriterijumi kvaliteta, odnosno med mora da potiče do 50 odsto sa polena iz pustare. Činjenica da je med proizveden u zaštićenom području, što je nagla-šeno na teglama, garancija je njegovog visokog kvaliteta i zdravog sadržaja i zbog toga ima veću cenu. tako je zaštita ovog područja pomogla proizvođačima da nađu mesto na tržištu i postala alatka za promovisanje regionalnog brenda.

dodatne usluge ekosistema i koristi» proizvodnja hrane zdravi proizvodi visokog kvaliteta – biomed i drugi proizvodi od polena.» prirodna medicina biohemijske supstance koje se nalaze u medu.» društvene koristi stvaranje regionalnog proizvoda – prihod – održavanje specifičnih socijalnih

struktura: zajednice pčelara i lokalnih ruralnih zajednica.» Kulturne koristi održavanje festivala vina i meda jednom godišnje – očuvanje lokalne tradicije i

baštine.

p o l e N A s A k U p l j A N j e

pr i M e r 5 . UblAŽAvANje kliMAtskiH proMeNA

51 6 & 1 7

očigledNA UslUgA eKosisTeMA: regUlACijA KliMeTresetne bare močvarnog područja lubana deponuju velike količine ugljenika. Ako se bare dreniraju, oštete ili isuše one emituju ugljenik u atmosferu, čime do-prinose globalnom otopljavanju. U 2003. godini lokalne vlasti udružile su snage da očuvaju prirodan režim voda i da vrate tresetne bare u povoljno stanje. Nasipi su blokirani, brane i ustave su podignute kako bi se sprečilo oticanje vode sa više od 10 000 hektara. ovakvo upravljanje doprineće zaštiti i obnavljanju tresetnih bara i pomoći održanju nivoa ugljenika u atmosferi i tako doprineti borbi protiv klimatskih promena.

Uvod Močvare su jedna od karakteristika pejsaža letonije (pokrivaju 10% teritori-je). postoji šest močvarnih područja. jedno od njih je kompleks močvara lubana koje je ogromno: zahvata više od 40 000 hektara. više od 10% kompleksa pokriveno je ba-rama, kaljugama i ritovima. ranije je ovo područje delimično korišćeno za stočarstvo. isušivanjem tresetnih bara putem kanala za drenažu dovelo je do degradacije staništa i zarastanja. time su izgubljene mnoge prirodne vrednosti, a povećana emisija co2 i co4 usled razlaganja ugljenika.Bare su jedinstveni ekosistemi u močvari i karakteristične su za severnu evropu, ve-liku britaniju, irsku kao i severne delove Nemačke i poljske. U ovim močvarama mate-rijal od neživog drveta ne može potpuno da se razloži zbog uslova kiselosti i nedostatka kiseonika. Delimično raspadnuti biljni materijal čini treset, što ovim staništima daje zajedničko ime: tresetne bare.13 bare su naseljene specifičnim vrstama faune i flore, koje mogu da se nađu jedino ovde i nigde više. Neke od najinteresantnijih vrsta su vilin-ski konjic, leptir i biljke koje hvataju insekte. zbog svoje velike prirodne vrednosti ove bare su zaštićene po eU direktivi o pticama.Ali, postoje i specijalne karakteristike zbog kojih su tresetne bare interesantne za sa-vremena društva. Naučnici su dokazali da su tresetne bare jedna od najvažnijih de-ponija ugljenika na planeti.14 U Ujedinjenom kraljevstvu nalazi se oko 15 procenata svih tresetišta na svetu u kojima je „deponovano“ oko 20 odsto britanske emisije ugljen dioksida. Neoštećene tresetne bare deponuju ugljenik dok oštećene emituju gasove odgovorne za „efekat staklene bašte“ u atmosferu. kada se tresetne bare isuše ili kada se koriste za drugu namenu (to jest poljoprivredu) oni ubrzo počinju da ispuštaju uglje-nik u obliku gasova „staklene bašte“, i tako doprinose globalnom zagrevanju. tako je, ne samo zato što su od prirodne važnosti, zaštita ovih bara prioritet. Njihovo održavanje u dobrom ekološkom stanju je isto tako pomoć za stabilizovanje klime.15

dodATNe UslUge eKosisTeMA i KorisTi» prečišćavanje vode » oštećene, isušene bare – deponovani ugljenik se emituje u

vodu kao rastvoreni organski ugljenik – tamni, zagađeni izvori vode. zdrave treset-ne bare deponuju ugljenik i filtriraju vodu – voda koja dolazi iz bare je čista.

» estetske i kulturne usluge » interesantan močvarni predeo („prebivalište duhova“), čudna stvorenja (biljke koje hvataju muve) – atrakcija za posetioce, školsku decu.

» hrana, biljke » lokalno stanovništvo koristi područje za branje šumskih plodova, voća i lekovitog bilja.

U b l A Ž A v A N j e kliMAtskiH proMeNA

1 8 & 1 9pr

imer

i –

kont

akti

i saj

tovi

primer 1.proizvodnja hrane » paul evans (Nature england), paul.evans@naturalengland.org.uk, www.limestone-country.org.uk

primer 2. Zaštita od poplava » Floris verhaeghe (Ministerie van de vlaamse gemeenschap),

floris.verhaeghe@lin.vlaanderen.be, www.framebpm.net, www.natuurpunt.be/download/activecontents/ac882paper.pdf

primer 3. rekreacija » peer skaarup peska@sns.dk, www.furesoeprojekt.dk

primer 4. oprašivanje biljaka (polenizacija) » Andrzej ruszlewicz (Fundacja zielona Akcja), Andrzej.ruszlewicz@wp.pl,

www.eko.org.pl/kropla/23/miod.html

primer 5. Ublažavanje klimatskih promena » Dace Arina (project Manager), daces@email.com;

Ugis bergmanis, bergmanis.teici@apollo.lv, www.madona.lv/lubans/l_zinojumi_a.html

sajt evropske komisije o prirodi i biodiverzitetu » http://ec.europa.eu/environment/nature/index_en.htm

Nacionalne informacije o Naturi 2000 » http://www.natura.org/national_links.html

dobra praksa o upravljanju područjem Natura 2000

http://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/management/gp/index.html

internetová stránka ekologického institutu veronica » www. veronica.cz

internetová stránka Centra pro otázky životního prostředí KU » http://cozp.cuni.cz/cozp-220.html

„Time is life” cD roM roM primpremljen od ceeWeb-a, 2006

value of biodiversity - Documenting eU examples where biodiversity loss has led to the loss of ecosystem services. Final report for

the european commission. kettunen, M. & ten brink, p., institute for european environmental policy (ieep), 2006, brussels,

belgium. 131 pp.

1 communication from the commission – Halting the loss of biodiversity by 2010 — and beyond – sustaining ecosystem services for human

well-being, [coM/2006/0216 final]

2 ecosystems and human well-being – current state and trends – findings of the condition and trends Working group / edited by rashid

Hassan, robert scholes, Neville Ash., 2005 Millennium ecosystem Assessment

3 european commission staff Working paper, sec(2011) 1573 final. Financing Natura 2000 – investing in Natura 2000: Delivering benefits

for nature and people, 2011.

4 gantioler s., rayment M., bassi s., kettunen M., Mcconville A., landgrebe r., gerdes H., ten brink p. costs and socio-economic benefits

associated with the Natura 2000 Network. institute for european environmental policy / gHk / ecologic, 2010.

5 valuing and conserving ecosystem services: a scoping case study in the Danube basin. institute for european environmental policy and

WWF, 2010.

6 teeb – The economics of ecosystems and biodiversity for National and international policy Makers, 2009.

7 Nunes, p.A.l.D., Ding, H., boteler, b., ten brink, p., cottee-jones, e., Davis, M., ghermandi, A., kaphengst, t., lago, M., Mcconville, A. j.,

Naumann s., pieterse, M., rayment, M., A. varma. The social Dimension of biodiversity policy: Final report, 2011.

8 braat l., ten brink, p. (eds). The cost of policy inaction: The case of not meeting the 2010 biodiversity target. 2008.

viš

e o

tem

i N

apom

ene

9 european commission Dg environment. The costs of not implementing the environmental acquis, 2011.

10 convention on Wetlands of international importance especially as Waterfowl Habitat, United Nations educational, scientific and

cultural organization (UNesco)

11 studies have found that water quality for recreational purposes is valued at $10 and $80 per year (Adamowicz, 1991), Us.

12 przemkowski landscape park, Fundacja zielona Akcja (Foundation green Action), Fundacja partnerstwo dla srodowiska (par-

tnership Foundation for environment)

13 Wikipedia, eUNis habitat classification

14 estimate of the amount of carbon stored globally in peat lands range from 120-400 gt (Franzén 1994; Franzén et al. 1996;

Ajtay et al.1979; sjörs 1980, 1982; Adams et al. 1990).

15 intergovernmental panel on climate change Fourth Assessment report, 2007.

photo credits: Front cover photo – lyndon Bartsch; page 3 upper left – rurik Tullio;

page 17 bottom middle – Marcos santos. All other photos are from www.sxc.hu.

U s l U g e p r i r o d e