Urija Smit

DANILOi

APOKALIPSARevidirano i ilustrovano izdanjeIzdaje:(u sopstvenoj režiji) TRIFUN ALEKSIĆ Beogradska V, br. 33, SremčicaBeograd 2003.

Naslov originala: The Prophecies of DANIEL and the REVELATION ByURIAH SMITHPrevod sa engleskog:Z. B. BARJAKTAREVIĆFototipsko izdanjeZa izdavača: BRANKO BOSANACDizajn korica: VLADIMIR BRAJOVIĆŠtampa: BIROGRAF, Zemun

PredgovorOBJAVLJUJUĆI ovu knjigu, izdavači veruju da čine veliku uslugu njenim

čitaocima.Knjiga je posvećena opširnom opisivanju čudesnog Božjeg postupanja

sa narodima i sa istaknutim pojedincima u ispunjavanju velikih biblijskihproročanstava u prošlosti, a naročito u otkrivanju i razumevanju proročkihspisa koji se odnose na uzbudljive događaje sadašnjosti, i one koji namneposredno predstoje u zloslutnoj budućnosti. Takvi događaji su od najvećevažnosti za svakoga od nas lično.

Neka niko ko živi u vremenu kao što je naše ne dopusti sebi da ostaneneobavešten o životno bitnim ishodima i zbivanjima ovog veka koji se takobrzo smenjuju, a koje Bog želi da prepoznamo. Ta su zbivanja sudbonosna imogu rezultirati večnim posledicama za svaku dušu.

Autor ove knjige živeoje pre nekoliko generacija i pisao u literarnom ipolemičkom stilu svoga vremena. Pa ipak, njegovo tumačenje proročanstava iučenja o istini do kojih je došao intenzivnim proučavanjem Svetih spisa,izdržalo je probu vremena kao i brižljivo proveravanje istraživača Biblije. Deloje tako dobro izdržalo pomenutu proveru da gaje zaista vredno nastaviti i uovom revidiranom izdanju i savremenijem prikazivanju našeg vremena, tenam čini veliko zadovoljstvo da ga svima iskreno zainteresovanim ponudimou ovom privlačnom obliku. lzvinjavamo se cenjenim čitaocima što slovne anaročito stilske greške u ovoj knjizi nismo u mogućnosti da ispravimo, poštoje rađena u fototipskoj tehnici, prema prethodnom izdanju.

Redaktori nisu štedeli truda da istinu izlože što jednostavnije i jasnije,tečnim i privlačnim načinom izražavanja samog pisca, proveravajući sveistorijske i biblijske izvore koje je autor koristio a u nekim slučajevimapotkrepljujući učenja i novim dokazima koji nisu bili dostupni u vremeprvobitnog izdanja (1897). Težili su takođe da u tumačenje proročanstvaunesu i neke dodatne dokaze, od naročitog značaja a tako poznate upolitičkom, društvenom i religioznom razvoju koji privlače našu pažnju u ovimzavršnim danima jevanđeljske epohe.

Svakog iskrenog čitaoca najusrdnije pozivamo da razmatranju takoznačajnih tema izloženih u ovoj knjizi pristupi otvorena srca i bez predrasuda.

Izdavači

OSVETLJEN PUTPoput upaljenih svetiljki, proročanstva Svetog Pisma osvetljavaju

strmenu stazu prema nebeskom Hananu

UVODDa JE KNJIGA DANILOvA bila pisana od ličnosti čije ime nosi, u to nema

sumnje. Jezekilj, koji je bio Danilov savremenik, iznosi svedočanstvo krozSvetog Duha o njegovoj pobožnosti i pravednosti, uspoređujući ga u časti saNoj em i Jovom: »Ili ako pošaljem pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na njusa krvlju, tako da istrebim iz nje ljude i stoku; ako bi u njoj bili Noje, Danilo iJov, tako Ja živ bio, govori Gospod Bog, neće izbaviti ni sina ni kćeri, nego ćesamo svoje duše izbaviti pravdom svojom.« Ezekiel 14:19, 20. Danilovamudrost je čak i u ono staro doba postala poslovična, kao što se to vidi kodistog pisca. On je bio upućen od Gospoda da kaže o knezu Tirskom sledećereči: »Eto, mudriji si od Danila; nikakva tajna nije sakrivena od tebe.« Ezekiel28:3. Ali iznad svega, naš Gospod Isus priznaje Danila kao jednog Božjegproroka, i opominje svoje učenike da razumiju njegova proročanstva zadobrobit Božje crkve: »Kad dakle ugledate gnusobu pustošenja, o kojoj govoriDanilo prorok, gde stoji na svetom mestu (koji čita neka razume), tada kojibudu u Judeji neka beže u gore.« Matthew 24:15, 16. {DiO 19.1}

Iako imamo dosta podataka o Danilovom ranom životu, više nego o makojem drugom proroku, ipak njegovo životno poreklo ostalo je u potpunojtajnosti, izuzev da je bio od carskog roda, verovatno iz porodice Davidove,koja je u ono doba bila mnogo razgranata. On se prvi put pojavljuje kao mladplemić između robija Judina, prve godine Navuhodonosora, cara Vavilonskog,u početku sedamdesetogodišnj eg ropstva 606. godine pre Hrista. Jeremija iAvakum behu već izrekli svoja proročanstva. Jezekilj je odmah otpočeo izanjih, a malo kasnije i Avdija; ali svi su oni završili svoje delo godinama prezavršetka duge i briljantne Danilove karijere. Samo su tri proroka sledila poslenjega: Agej i Zahanja. koji su vršili proročku službu za jedno kratko vremeistovremeno, 520—518. godine pre Hrista, i Malahija, poslednji starozavetni

tw://bible.*?id=26.14.19%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=40.24.16%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=40.24.15%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=26.28.3%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=26.28.3%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=26.14.20%7C_AUTODETECT_%7C

prorok, koji je bljesnuo jedno kratko vreme oko 397. godine pre našeere.B.C.397. {DiO 19.2}

U toku seđamdesetogođišnjeg judejskog ropstva, 606—536. godine,koje je prorekao Jeremiah 25:11, Danilo je proveo na Vavilonskom dvoru najvećideo toga vremena kao premijer (prvi ministar) velike monarhije. Njegov životnam pruža najjaču pouku o važnosti i korisnosti pridržavanja još od svoje ranemladosti tačnog poštenja prema Bogu, dajući time značajan primer trajne iuzvišene ljudske odanosti i vernog izvršavanja svih dužnosti koje se odnosena službu Bogu, i u isto vreme se angažujući u najvećim zvaničnimaktivnostima noseći najteže brige i odgovornosti koje se mogu staviti na ljudeu ovozemaljskom životu.{DiO 20.1}

Kakav ukor je Danilovo držanje mnogima u današnje vreme, kojinemaju ni stoti deo briga, da iskoriste svoje vreme i opišu svoja zapažanjakoja su imali, izgovarajući se za njihovo ogromno zanemarivanje hrišćanskihdužnosti time što navodno nisu za to imali dovoljno vremena. Šta će BogDanilov reći takvima kada dođe da donese pravednu nagradu svojimslugama, shodno njihovom iskorišćavanju ili zanemarenju ukazanih im prilika?{DiO 20.2}

Ali nije samo i jedino njegova veza sa Haldejskom monarhijom i slavomcarstva bila razlog Danilove neograničene memorije, ovenčavajući njegovoime sa slavom. Na vrhuncu svoje slave on je video da je carstvo odbačeno ida prelazi u druge ruke. Period njegovog najvećeg prosperiteta obuhvaćao ježivotni vek jednog čoveka. Tako je kratka bila Vavilonska prevlast, takoprolazna njegova slava. Ali Danilu su bile poverene mnogo trajnije časti. Iakoje bio omiljen i poštovan od knezova i vladara drevnog Vavilona, on seradovao beskrajno većem uzvišenju, budući omiljen i poštovan od Boga iNjegovih svetih anđela, primajući znanje od saveta Svevišnjega.{DiO 20.3}

Njegovo proroštvo je u mnogom pogledu važnije od ma kojeg drugog uSvetom pismu. Ono je najopširnije. To je prvo proročanstvo koje daje preciznuistoriju sveta od početka do kraja. U njemu su sadržani tačno određeni periodivremena koji se protežu kroz mnogo stoleća u budućnosti. Ono daje prvuproročku hronologiju o dolasku Mesije. Ono označava vreme tih događaja takotačno, da su Jevreji zabranjivali svaki pokušaj tumačenja njegovih brojeva,pošto im to proroštvo pokazuje da nemaju izgovora radi odbacivanja Hrista;ono se je tako tačno i u minut doslovce ispunilo sve do vremena Porfirijeva,250. godine posle Hrista, da je isti objavio (jedini izgovor koji je on izmislio zasvoj skepticizam) kako tobože Danilova proročanstva nisu pisana u dobaVavilona, nego kasnije, pošto su se događaji odigrali. Ovaj izgovor, međutim,sada nije aktuelan, jer je svaki nastupajući vek donosio svoje dokaze oistinitosti Danilovog proročanstva, i mi se upravo sada, u našim danima,približujemo vrhuncu njegovog ispunjenja.{DiO 21.1}

Lična istorija o Danilu doseže do datuma od nekoliko godina nakonobaranja Vavilonskog carstva od strane Mida i Persijanaca. Pretpostavlja seda je on umro u Susanu (Suzi) u Persiji, oko 530. godine pre Hrista, u starostiod blizu devedeset četiri godine; njegova starost je, možda, bila razlog što senije vratio u Judeju zajedno sa drugim Jevrejima iz ropstva u vreme Kirove

tw://bible.*?id=24.25.11%7C_AUTODETECT_%7C

proklamacije 36. godine (Ezra 1:1) koja označava svršetakseđamdesetogodišnjeg ropstva.{DiO 21.2}

SLAVA VAVILONANajveći od prastarih gradova bio je Vavilon sa svojim visokim zidom,

visećim baštama i veličanstvenim hramovima

Poglavlje 1ZAROBLJENIK NA VAVILONSKOM DVORU

Godine treće carovanja Joakima cara Judina dođeNavuhodonosor car Vavilonski na Jerusalim i opkoli ga. I Gospod mudade n ruku Joakima cara Judina i dco sudova doma Božijega, iodnese ga u zemlju Senar u dom boga svojega, i metnu sudove uriznicu boga svojega. Danilo 1:1.2.{DiO 23.1}

Sa ISKRENOM OTVORENOŠĆU koja karakteriše svete pisce, Daniloodmah prelazi na svoj predmet. On počinje svoju knjigu jednostavnimistorijskim stilom. Prvih šest poglavlja, sa izuzetkom proročanstva 2 glave, supripovedačkeg sadržaja. Tek sa poglavljem 7 dolazimo do proročkog delaDaniiovc knjige. .” {DiO 23.2}

Opsada Jerusalima. — Kao onaj koji je svestan da izlaže dobro poznatuistinu, on odmah iznosi razne činjenice i pojedinosti koje svedoče o njegovojistinitosti. Razorenje Jerusalima koje se ovde spominje bilo je prorečeno prekoproroka Jeremiah 25:8-11 i ispunilo se 606. godine pre Hrista.* Jeremija jenagovestio ovo ropstvo četvrte godine cara Joakima, ali Danilo spominje trećugodinu. Ova prividna protivurečnost objašnjava se činjenicom da jeNavuhodonosor preduzeo svoju ekspediciju pri kraju treće godine caraJoakima, i tu tačku Danilo uzima u obzir svog računanja. Ali car nije izvršiopodjarmljivanje Jerusalima sve do devetog meseca sledeće godine, kojuJeremija računa. Joakim, da ne bude odveden u Vavilon, ponizio se i bilo mu jedopušteno da ostane kao vladar u Jerusalimu, potčinjen Vavilonskom caru.{DiO 24.1}

* Datum 606 godine pre Hrista široko je podržan od Usshera, Halesa idrugih hronologa, ali arheološkim istraživačima više odgovara 605 godina prv našeere. Ovo je očigledno tačniji datum, ma da podržavamo i računanje proročkihperioda datih od strane autora, imajući u vidu da Jevreji i drugi istočni stari narodizaračunavaju i prvu i poslednju godinu jednog perioda. — Izdavači.

Ovo je bilo prvo zauzeće Jerusalima od strane Navuhodonostira. Dvaputkasnije grad se bunio i odmetao, ali je ponovo bio osvojen od istog cara isvakiput je svirepije postupao sa narodom. Drugo zauzeće bilo je za vremeJoahina sina Joakimova, kada su sve svete stvari i posuđa bili odneti u Vavilonili uništeni, a najelitniji deo stanovništva odveden sa kraljem u ropstvo. Trećiput pod Sedekijom, kada je grad izdržao užasnu opsadu. Za vreme te opsadekoja je trajala godinu i po dana, stanovnici grada su pretrpeli sve strahote

tw://bible.*?id=24.25.8-24.25.11%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=15.1.1%7C_AUTODETECT_%7C

krajnje oskudice i gladi. Naposletku kralj i vojska su pokušali da pobegnu izopkoljenog grada, ali su bili zarobljeni od Haldejaca. Sinovi kralja Sedekije bilisu poklani pred njegovim očima, zatim su mu oči bile izvađene i on jeodveden u Vavilon. Tako se ispunilo proricanje Jezekiljevo da će biti odvedenu Vavilon »u zemlju Haldejsku, ali je neće videti.« (Ezekiel 12:13.) Grad i hrambili su u to vreme potpuno razoreni i ceo narod zemaljski, izuzev nekolikopoljoprivrednika, bio je doveden u Vavilon u ropstvo 586. godine pre Hrista.{DiO 24.2}

Tako se svršilo Božje pohođenje protiv greha — ne zato što su Haldejcibili u milosti neba, nego što je Bog njih upotrebio da kazni bezakonja svoganaroda. Da je Izrailj bio veran Bogu, i da je držao Njegovu subotu, Jerusalim bistajao do veka. (Jeremiah 17:24-27.) Ali oni su odstupili od Njega, i On ih jenapustio. Oni su oskrnavili svete stvari unoseći idole u hram; zato je Bogdopustio da se sveti sudovi sklone od daljeg skrnavljenja pustivši da seodnesu kao trofeji u neznabožačka svetilišta u tuđini. {DiO 26.1}

Jevrejsko roblje u Vavilonu. — U toku tih dana nevolje i patnji uJerusalimu, Danilo i njegovi drugovi bili su hranjeni i vaspitavani na dvoruvavilonskog cara. Premda robovi u jednoj stranoj zemlji, oni su bili besumnjeu izvesnom pogledu udobnije smešteni nego što su bili u svojoj sopstvenojzemlji. {DiO 26.2}

»I car reče Aspenazu starešini svojih dvorjana da dovedeizmeđu sinova Izrailjevih, i od kraljevskog roda i knezova, mladiće nakojima nema mane, i koji su lepa lica i naučeni svakoj mudrosti ivešti znanju i razumni i koji mogu stajati u carskom dvoru, pa da ihobučava pismu i jeziku Haldejskom. I car im odredi dnevni obrok odcarskoga jela i vina koje car pijaše, da se hrane tri godine, a potomda stoje pred carem.« — stih 3—5. {DiO 26.3}

Ovde je zabeleženo možda ispunjenje sudova prorečenih preko prorokaIsaije kralju Jezekiji pre više od jednog stoleća. Kada je ovaj kralj razmetljivopokazivao izaslanicima cara Vavilonskog svo blago i svete stvari njegovogdvora i carstva, Jezekiji je bilo rečeno da će sve te dragocenosti biti odnetekao trofeji u grad Vavilon, i da će čak i njegovi sinovi i potomci biti odneti »dabudu dvorani u dvoru cara Vavilonskog«. (2 Kings 20:14-18) {DiO 26.4}

Izraz »deca« ili »mladići« koji se primenjuje na ovo roblje ne može sedefinisati u istom smislu kao u sadašnje vreme. To uključuje uopšte omladinu.Mi razumemo iz izveštaja da su ti mladići već bili »naučeni svakoj mudrosti ivešti u znanju i razumu, sposobni da stoje u carskom dvoru.« Drugim recima;oni su stekli znanje i visok stepen vaspitanja, i njihove psihičke i duhovnesnage bile. su toliko razvijene, da jedan vešt čitalac ljudske prirode možesteći tačan pojam o njihovim sposobnostima. Pretpostavlja se da su oni imalioko osamnajest do dvadeset godina starosti. {DiO 27.1}

U vaspitanju koje su ovi zarobljeni Jevreji sticali vidimo jednu ustanovumudre vlasti i slobodoljublja naprednog cara Navuhodonosora. {DiO 27.2}

1. Umesto da bira sredstva za zadovoljavanje niskih i loših želja, kakosu to mnogi kasniji carevi činili, on izabira mlade ljude da budu vaspitani u

tw://bible.*?id=12.20.14-12.20.18%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=24.17.24-24.17.27%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=26.12.13%7C_AUTODETECT_%7C

svima stvarima koje se tiču carstva, da bi mogao imati efikasnu pomoć uupravljanju svojim poslovima. {DiO 27.3}

2. On im je odredio svakodnevno snabdevanje svojom sopstvenorrihranom i pićem. Umesto grubog postupanja koje neki smatraju da je tonajbolji metod prema robiju, on im nudi svoja sopstvena jela. {DiO 27.4}

Za vreme od tri godine oni su uživali sve blagodeti koje im je carstvopružalo. Premda robovi, oni su bili carski sinovi, i kao takvi su tretirani odstrane humanog cara Haldejskog. {DiO 27.5}

»A među njima behu od sinova J'udinih Danilo, Ananija, Misailo iAzarija. A starešina nad dvoranima predenu im imena, tako štoDanilu nađenu ime Valtasar, a Ananiji Sedrah, Misailu Misah a AzarijiAvdenago.« — stih 6—7. {DiO 27.6}

Danilo i njegovi drugovi dobijaju druga imena. — Ova promena imena jenastala možda na osnovu značenja reči. Na jevrejskom, Danilo znači »sudijaBožji«, Ananija znači »dar od Gospoda«, Misailo znači »ko je kao Bog«, dokime Azarijah znači »onaj kome Jehova pomaže«. Pošto se ova imena odnosena pravog Boga i označavaju Njegovo obožavanje, oni su im promenili imenadajući im takve definicije koje se odnose na neznabožačka božanstva kojimasu Haldejci. služili. Tako je ime Valtazar koje je dato Danilu značilo »knezValov«, dok Sedrah znači »sluga Sina«, boga meseca; Misah znači »ko je kaoAku« (taj Aku je kod Sumera ravan bogu meseca Sinu) a ime Avdenago znači»sluga Neba«, senarskog božanstva.{DiO 28.1}

»Ali Danilo naumi u svom srcu da se ne skvrni obrokom jelacareva i vinom koje car pijaše, za to zamoli starešinu nad dvoranimada se ne mora skvrniti. I Bog dade Danilu te nađe milost i ljubav kodstarešine nad dvoranima. I starešina nad dvoranima reče Danilu:Bojim se gospodara svojega cara, koji vam je odredio jelo i piće: jerkad car vidi da su lica vaša lošija nego u ostalih mladića, vašihvršnjaka, učinićete mi da budem glavom kriv caru. Tada Danilo rečeAmelsaru koga starešina nad dvoranima beše postavio nad Danilom,Ananijem, Misailom i Azarijem: Oprobaj sluge svoje, molim te, zadeset dana; neka nam se daje varivo da jedemo i voda da pijemo.Tada neka nam se pregledaju lica pred tobom i lica drugih mladićakoji jedu carska jela, pa kako vidiš tako čini sa slugama svojim. I onpristade na to da ih oproba de-set dana. A na kraju deset dananjihova lica izgledahu lepša i punija nego svih mladića koji jeđahuobroke carskoga jela. Tako Amelsar uzimaše obroke njihovog jela ivino koje im je trebalo piti, i davaše im varivo.«* stihovi 8—18. {DiO28.2}

U ovom izveštaju Navuhodonosor se pokazuje čudnovato slobodan odverskog fanatizma. Izgleda da on nije prisiljavao svoje carsko roblje napromenu njihove religije. Videvši da oni imaju neku religiju, on je izgleda biozadovoljan, bez obzira je li to religija koju on priznaje ili ne. Premda su imimena bila promenjena, što je označavalo neku vezu sa paganskimobožavanjem, to je moglo biti više kao izbegavanje njihovih jevrejskih imena

od strane Haldejaca nego što je ukazivalo na promenu njihovih osećanja iliprakse od strane onih kojima su ova imena bila nametnuta.{DiO 29.1}

Danilova ishrana (dijeta). — Danilo je naumio da se ne skvrni carskimjelom ili njegovim vinom. Danilo je imao i drugih razloga za to, osimjednostavnog efekta takve hrane na njegov fizički sistem, ma da je onpostigao veliki napredak usvajanjem iste. Često je bio slučaj da je jelo carevai prinčeva neznabožačkih naroda, koji su često bili prvosveštenici svojihreligija, bilo najpre prineto na žrtvu idolima, a vino koje su oni pili bilo jeizlivano na žrtveniku pred njihovim bogovima. I opet, neka vrsta mesne hranekoju su Haldejci upotrebljavali, bila je oglašena za nečistu po jevrejskom za-konu, te ni iz ovih razloga Danilo nije mogao, saglasno svojoj veri, daučestvuje u tim artiklima. Stoga je on učtivo zahtevao od svoga starešine daiz razloga savesti ne bude prisiljavan da se skrnavi tim jelima. {DiO 29.2}

Starešina nad dvoranima se bojao da odobri Danilov zahtev, pošto jecar lično odredio jelo za Danila i njegove drugove. Ovo pokazuje veliki ličniinter.es koji car ukazuje ovim robovima. Vidi se da je njegov pravi predmetbio da im obežbedi najbolje duhovno i telesno razviće. Kako se ovo razlikujeod verskog fanatizma i tiranije koja obično gospodari nad srcima onih koji suzaodeveni apsolutnom vlašću. U karakteru Navuhodonosora mi nalazimomnoge stvari dostojne našeg najvećeg divljenja.

Interesantno je primetiti šta je bilo uključeno u Danilov zahtev zanjegovu hranu. Jevrejska reč »zeroim« koja je na engleskom prevedena kao»pulse« tj. varivo, temelji se na istom korenu kao reč »seme« u izveštaju ostvaranju sveta, gde se spominje »sve bilje što nosi seme«, i opet: »svadrveta rodna koja nose seme.« 1. Mojsijeva 1:29. Iz toga jasno proizlazi da jeDanilov zahtev uključivao žitarice, mahunasto povrće (leguminoze) i voćneplodove. Onda, takođe, ako pravilno razurnemo 1. Mojs. 9:3, izraz »zelenatrava«, mora biti uključen u tu dijetu. Drugim recima, jelo koje je Danilo tražioi koje je primao sastojalo se od cerealija, leguminoza, voća, oraha i povrća, —jedna vegetarijanska hrana sa raznovrsnim izborom, zajedno sa univerzalnimpićem za ljude i životinje, čistom vodom.

* Pod izrazom »varivo« pod razume vaj u se žitarice i leguminoze — mahunice.— Prev.

U Kembridžskoj Bibliji ima ova prirneđfoa na jevrejski izraz »zeroirn«:»vegetarijanska hrana uglavnom; nema razloga za ograničavanje jevrejskereči koja se odnosi na leguminose, mahunaste plodove kao: pasulj, sočivo igrašak, što je sve predstavljeno u izrazu »varivo«. {DiO 29.3}

Gesenius daje ovu definiciju: »Biljno serne, zelen, povrće itd.,vegetarijanska hrana, takva kakva se jela za vreme posta, nasuprot mesnoj inaj odabrani joj vrsti hrane carskoga stola.«{DiO 30.1}

Desetodnevna proba sa ovakvom dijetom dala je povoljne rezultate:Danilu i njegovim drugovima bilo je dozvoljeno da nastave tako za vremecelog toka školovanja za dužnosti na dvoru. {DiO 30.2}

»I dade Bog svoj četvorici mladića znanje i razumevanje u svakoj knjizi imudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sa nove. I kad prođe vremeza koje car beše rekao da ih izvedu pred njega, izvede ih starešina nad

dvoranima pred Navuhođonosora. I car razgovara sa njima, i ne nađe semeđu svima njima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; zato stajahupred carem. I u svemu u čemu je potrebna mudrost i razum, zašto god ih carzapita, nađe da su deset puta bolji od svijeh vrača i zvezdara što ih beše usvemu carstvu njegovu. I osta Danilo (na dvoru) do prve godine cara Kira.« —stihovi 17—21. {DiO 30.3}

Posle trogodišnjeg školovanja. — Izgleda da je samo Danilu bilo datorazumevanje viđenja i sanova. Ali ovo Božje postupanje sa Danilom u ovompogledu ne umanjuje vrednost njegovih drugova u Njegovim očima. Njihovoočuvanje usred užarene peci. jeste dovoljan dokaz božanske milosti. Danilo jeverovatno imao neke prirodne kvalifikacije koje su ga naročito osposobile zaovo specijalno delo.{DiO 31.4}

Isto lično interesovanje koje je car dotle pokazivao prema ovimpojedincima nastavio je i dalje da im ukazuje. Na koncu tri godine on ih jepozvao na jedan probni razgovor. On se hteo sam lično uveriti kako su oniprošli na studijama i kakav su napredak postigli. Ovaj intervju pokazuje da jecar bio čovek dobro upoznat sa svim veštinama haldejskog znanja, inače nebi bio kvalifikovan da ispituje druge o tome. Priznajući zasluge ma gde ilivideo, bez obzira na veru i nacionalnost, on ih je priznao kao deset putavrsnije od ma koga u njegovoj zemlji. Psalm 112:8 and Matthew 5:18. {DiO 31.2}

I dodaje se da je Danilo »ostao do prve godine cara Kira «

Odgovor Isto rije naproročanstva

biblijskih prorokaPoglavlje II

CAREVI SNOVI O SVETSKIM CARSTVIMA

»A druge godine carovanja Navuhodonosorova usni carNavuhođonosor san i uznemiri mu se duh i on se probudi.« — Danilo2. 1. {DiO 32.1}

DaNILO je bio odveden u ropstvo u prvoj godini cara Navuhodonosora.U roku tri godine on je bio stavljen među savetnike, za koje vreme se još nijeubrajao među mudrace carstva, niti je uzimao učešća u javnim poslovima.Ipak druge godine Navuhodonosorova carovanja nastale su promene koje sespominju u ovom poglavlju. Kako je onda Danilo mogao biti doveden daprotumači carev san u njegovoj drugoj godini? Objašnjenje se nalazi učinjenici što je Navuhodonosor vladao dve godine kao suvladar sa svojimocem, Nabopolassarom. Jevreji računaju od ovog datuma, dok Haldejci raču-naju od vremena kada je počeo sam vladati, nakon smrti svoga oca. Zatogodina koja se ovde spominje jeste druga godina njegove vladavine, saglasnohaldejskom računanju, ali četvrte godine po računu Jevreja.1 Otuda proizilazida naredne godine dok se Danilo spremao za sudelovanje u poslovima

tw://bible.*?id=40.5.18%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=19.112.8%7C_AUTODETECT_%7C

Haldejske imperije, Božje proviđenje ga dovodi u neočekivan i izvanredanpoložaj u carstvu. {DiO 32.2}

»Tada car zapovedi da pozovu vrače i astrologe (zvezdare) ičarobnjake i Haldeje da kažu caru njegov san. I oni dođoše i stadošepred carem.« — stih 2. {DiO 33.1}

Carevi mudraci izneverili. — Vračari ili magj praktikuju magiju,upotrebljavajući termin u najgorem smislu; tj. služeći se svim sujevernimritmovima, ceremonijama, vračbinama i proricanjem sudbine pomoćuhoroskopa i slično. Astrolozi ili zvezdočatci su ljudi koji pretenduju da mogupretskazati događaje pomoću proučavanja zvezda i planeta. Nauka ilipraznoverje koje su astrolozi široko negovali, bilo je kod starih naroda Istokajako prošireno. Čarobnjaci ili gatari su tvrdili da održavaju vezu sa umrlima. Utom smislu, mi verujemo, da je reč »čarobnjak« ili »gatar« najčešćeupotrebljavana u Pismu. Haldeji, koji se ovde spominju bili su jedna sektafilozofa slična magicima ili vračima i zvezdarima astrolozima, koji su se baviliprirodnjačkim naukama, obožavajući prirodu. Sve su te sekte ili profesijeispunjavale Vavilon. Težnja svih ovih sekti bila je ista — tumačenje tajni ipretskazivanje događaja — načelna razlika među njima bila je sredstvo krozkoje su oni težili da postignu svoje ciljeve. Careva poteškoća sastojala seupravo u onome što treba da objasni svakoj provinciji, i zato ih je sve sakupiooko sebe. To je za cara bila jedna važna stvar. On je bio veoma uznemiren, izato se usređsredio na rešavanje tih svojih problema njemu svojstvenommudrošću. {DiO 33.2}

1 Vidi: Adam Klark: Komentari starog Zaveta, Sv. IV. 564 str.; Thomas Newton:Disertacije o proročanstvima, Sv. I, 231; Albert Barnes: Beleške o Danila, str. 111—112.,»komentar o Danilu 2, 1.«

»I car im reče: Usnih san i duh mi se uznemiri kako bih doznaošta sam snio. Tada Haldejci progovoriše caru sirskir.i jezikom: Care,da si živ doveka! Ispričaj san slugama svojim, i mi ćemo ti kazati štaznači.« — stih 3.4. {DiO 33.3}

Ma kako nekadašnji vrači i zvezdari bili sposobni, oni su izgleda biliuvežbani da izvuku dovoljno informacija da bi stekli osnove za izvesne mudreproračune ili da usmere svoje odgovore na jedan dvosmislen način, koji bi bioprimenjiv pa ma kako se događaji razvijali. U ovom slučaju, verni svojimlukavim instinktima, oni su pozvali cara da im ispriča svoj san. Ako bi mogliđobiti potpunu informaciju u tom pogledu, oni bi lako mogli pristati na nekotumačenje koje ne bi ugrozilo njihov ugled. Oni su se obratili caru na sirskomjeziku, jednom od dijalekata haldejskog jezika kojim se govorilo uobrazovanim i kulturnim krugovima Vavilona. Od ove tačke pa sve doDanilove 7-me glave izveštaj se nastavlja na haldejskom jeziku kojim jegovorio sam car. {DiO 33.4}

»A car odgovori i reče Haldejcima: Zaboravio sam. i ako mi nekažete šta sam usnio i št.a znači, bićete isečeni na komade i kućevaše postaće bunjište. Ali ako mi otkrijete šta sam smo i šta sanznači, dobićete od mene dare i poklone i veliku čast; kažite mi daklesan i njegovo značenje. Oni odgovoriše ponovo i rekoše: Neka car

pripovedi san slugama svojim, pa ćemo kazati šta znači. Carodgovori i reče: Zaista vidim da tražite da dobijete u vremenu, jervidite da sam zaboravio. Ali ako mi ne pokažete sia sam usnio i štaznači, jedan vam je sud; jer sie se dogovorili da kažete laž i prevarupreda mnom dok se ne promeni vreme; zalo kažite mi san, pa ćuvideti da mi možete kazati i šta znači. Haldeji odgovoriše caru irekoše: Nema čoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to štozahteva; zato ni jedan car ni knez ni vlastelin nije nikada tako neštotražio od vrača, zvezdara ili Haldeja. I što car zahteva to je teškastvar, i ne posto.ii nikoga drugog koji bi mogao pokazati caru, osimbogova koji ne žive među ljudima. Zato se car raži juti i razgnevi vrloi zapovedi da se pogube svi mudraci Vavilonski. A kad izađe naredbada se poubijaju mudraci, tada tražahu Danila i njegove drugove da ihubiju.« — stihovi 5—13. .” {DiO 34.1}

Ovi stihovi nastavljaju izveštaj o očajničkoj borbi između mudraca icara. Raniji izgledi za nekim izlazom su nestali, jer su sada bili uhvaćeni usopstvenu zamku. Car je bio odredio da mu najpre trebaju kazati san, kojenije bilo nešto više nego što bi se moglo očekivati od njihove profesije. {DiO34.2}

Neki ozbiljno zameraju Navuhodonosoru u ovoj stvari da je postupiokao nemilosrdan i nerazuman tiranin. Ali šta su ovi vrači tvrdili da mogu? Daotkriju tajne stvari, da predskažu događaje, da učine poznatim sve misterijekoje su izvan ljudskog domašaja i da to sve čine pomoću natprirodnih sila.Zato nije bilo ništa nepravednog u Navuhodonosorovom zahtevu da mu kažunjegov san. Kada su priznali da niko osim bogova koji ne žive među ljudimane može kazati caru što traži; to je bilo jedno prećutno priznanje da oninemaju nikakve veze sa ovim bogovima, i da ne znaju ništa više od onoga štoje običnoj ljudskoj mudrosti poznato. »Zato se car razljuti i razgnevi vrlo.« Onje video da su i on i ceo njegov narod bili žrtva obmane. Iako neopravdavamo izvanredne mere koje je car primenio, osuđujući ih na smrt, anjihove domove na uništenje, ipak osećamo srdačnu simpatiju sa njim unjegovoj osudi jedne klase bednih varalica. Car nije hteo biti sudeoniknepoštenja i obmane. {DiO 35.1}

»Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovednikucarske garde, koji bese izašao da ubija mudrace Vavilonske; on rečeAriohu vlastelinu carevom: Zašto je tako nagla zapovest careva?Tada Arioh kaza stvar Danilu. A Danilo otide i zamoli cara da muostavi vremena, pa će kazati caru šta mu san znači. Potom otideDanilo kući svojoj i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji drugovimasvojima, da se mole za milost Boga nebeskoga radi te tajne, da ne biDanilo i njegovi drugovi bili uništeni zajedno sa ostalim mudracimaVavilonskim.« -— stihovi 14—18. {DiO 37.1}

Danilo spasava situaciju. — U ovoj pripovesti mi vidimo providnostBožju koja deluje na više raznih načina. {DiO 37.2}

To je bila Božja promisao da carev san ostavi tako silan utisak na njegovum i da kod njega izazove najveće uznemirenje, pa ipak da iščezne iz

njegovog sećanja. To je dovelo do potpunog raskrinkavanja lažnog sistemačarobnjaka i drugih paganskih učitelja. Pošto nisu mogli da obznane san, bilisu nemoćni da učine ono što su tvrdili da je sasvim u njihovoj moći. {DiO 37.3}

Vredno je pažnje da Danilo i njegovi drugovi, koji su nedavno proglašeniod cara kao deset puta bolji od svih njegovih vrača i zvezdara, nisu bilikonsultovani u ovim stvarima. Ali je i u tome bila Božja providnost. Upravokad je san bio od cara oduzet, on je bio iznenadno zadržan da pozove Danilaza rešenje ove tajne. Kada bi on pozvao Danila da prvi objasni stvar, tadavrači ne bi bili dovedeni na ispit. Ali Bog je hteo dati neznabožačkimsistemima Haldejaca još jednu priliku. Bog je dopustio da se oni osramote irazočaraju i priznaju svoju nemoć, da bi kasnije mogli biti spremni daupoznaju Njegovu ruku kada bude konačno otkrio svoju silu za oslobođenjesvojih zarobljenih slugu i za čast svojeg imena.{DiO 37.4}

Izgleda da je prvi Danilov nagoveštaj o rešenju problema zadržaoizvršitelje, tako da nije došlo do njegovog hapšenja. Njegov vlastiti život bio jestavljen na kocku i on je bio prinuđen da traži Gospoda svim srcem, da se Onzauzme za oslobođenje svojih slugu. Danilo je uspeo u svom traženju kodcara da mu da vremena da razmisli stvar — to je privilegija koju moždanijedan od vrača nebi dobio, jer znamo da ih je car već optužio da spremajulažni odgovor i da žele da dobiju vremena u tu svrhu. Danilo se odmah uputiosvojim dru-govima, tražeći od njih da se ujedine sa njim u molitvi, istućimilost od Boga nebeskoga u pogledu ove tajne. On se mogao i sam moliti, ibesumnje bi bio uslišen. Ali onda, kao i danas, u jedinstvu Božjeg naroda jesvesavlađujuća snaga. Obećanje o ispunjenju onoga što se ište dato je dvojiciili trojici koji se o istome saglase. Matthew 18:19, 20. {DiO 38.1}

»I objavi se tajna Danilu u noćnoj utvari. Tada Danilo blagosloviBoga nebeskoga i reče: Da je blagosloveno ime Gospodnje od vekado veka! jer je Njegova sila i mudrost. On menja vremena i časove,smeće careve i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razumrazumnima. On otkriva duboke i sakrivene stvari, zna šta je u tami,jer svetlost kod Njega stanuje. Hvalim Te i slavim Bože otaca mojih,što si mi dao mudrost i silu, i što si mi objavio ono zašto smo Temolili, jer si nam otkrio stvar carevu.«— stihovi 19—23. {DiO 38.2}

Da li je odgovor došao dok su Danilo i njegovi drugovi prinosili molitve,ili ne, o tome nismo obavešteni. Ali znamo da je to bilo u noćnoj utvari kadase Bog otkrio u njihovu korist. Reči »noćna utvara« označavaju nešto što jeviđeno ili u snu ili u utvari. {DiO 38.3}

Danilo je odmah za tim prineo hvalu Bogu za Njegovo milostivopostupanje sa njima, i dok njegova molitva nije sačuvana, odgovarajućazahvalnost je u potpunosti zapisana. Bog se proslavlja kroz naše zahvalnostiza sve ono što je za nas učinio, kao i kroz naše molbe za Njegovu pomoć.Neka Danilov način bude nama primer u tom pogledu. Neka nijedna milost izruke Gospodnje ne ostane bez odgovarajuće zahvalnosti i slave. U danimaHristove zemaljske službe, nije li On iscelio i očistio deset gubavaca, a samojedan se vratio da Mu se zahvali? »Gde su dakle devetorica?« tužno je upitaoHristos. Luke 17:17. {DiO 39.1}

tw://bible.*?id=42.17.17%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=40.18.20%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=40.18.19%7C_AUTODETECT_%7C

Danilo je imao najveće poverenje u ono što mu je bilo pokazano. Onnije najpre otišao caru da bi proverio da li mu je zbilja otkriveno ono što setiče carevog sna, nego je odmah slavio Boga za dobijeni odgovor na njegovumolitvu. {DiO 39.2}

Iako je stvar bila otkrivena Danilu, on ipak ne prisvaja čast sam zasebe, kao da je samo kroz njegovu molitvu postignut odgovor; on neposrednoubraja i svoje drugove, priznajući da je odgovor dobijen više na njihovemolitve nego na njegovu sopstvenu. Za to »što smo Te molili«, kaže on, »Ti sinam objavio stvar carevu«. Danilo 2:23. {DiO 39.3}

»Tada otide Danilo k Ariohu, koga car beše odredio da ubijamudrace Vavilonske, i došavši reče mu ovako: Ne ubijaj mudraceVavilonske, nego me izvedi pred cara da mu rastumačim san.«—

stih 24. {DiO 39.4}Danilova prva intervencija bila je u korist mudraca Vavilonskih. »Ne

ubijaj ih, jer je careva tajna otkrivena«, preklinjao je on. Istina do ovog otkrićanije došlo njihovom zaslugom ili njihovim neznabožačkim sistemompredskazivanja. Oni su zasluživali mnogo veću osudu nego ranije. Alipriznanje njihove sopstvene nemoći bilo je dovoljno poniženje za sve njih, iDanilo je želeo da i oni budu učesnici onih privilegija koje će se njemuukazivati kao onome koji je spasio njihove živote. Oni su bili izbavljeni za tošto je bio jedan Božji čovek među njima. Tako je to uvek bilo. Radi Pavla i Silesvi zatvorenici su bili oslobođeni. (Acts 16:26) Radi Pavla svi koji su plovili sanjim u lađi bili su izbavljeni od brodoloma. (Acts 27:24) Kako su čestobezbožni bili pošteđeni kroz prisustvo pravednika! Bilo bi dobro kad bi se svisećali svojih dužnosti na kojima su postavljeni.

Šta spasava današnji svet? Radi koga je svet još pošteđen? Radi onomalo pravednika koji su još preostali na svetu. Ako bi oni bili uzeti, dokle bibezbožni bili trpeni u njihovoj grešnoj trci? Ne duže nego što su pretpotopniljudi bili trpljeni posle Nojevog ulaska u kovčeg, ili stanovnici Sodorna posleLotovog odvajanja iz njihove pokvarene sredine. Ako bi samo desetpravednika bilo pronađeno u Sodomu, mnoštvo njegovih bezbožnihstanovnika bilo bi njih radi pošteđeno. Ipak zli će prezirati, ismevati, tiranisatii goniti one radi kojih je njima još dopušteno da se raduju životu i svimnjegovim blagodetima.{DiO 39.5}

»Tada Arioh brzo izvede Danila pred cara i ovako mu reče:Nađoh čoveka između robija judejskog, koji će kazati caru šta sanznači.« — stih 25. {DiO 40.1}

Uvek je bila osobina dvorskih ministara i dvorana da zadobiju naklonostsvojih vladara. Tako se i ovde Arioh predstavio kao onaj koji je »pronašao«jednog čoveka koji će moći objaviti željeno tumačenje, i kao da je on tonavodno postigao svojim velikim požrtvovanjem za svoga cara koji je želeoda pronađe nekoga koji bi rešio njegovu teškoću, i da je takvog čovekakonačno on pronašao. Da bi prozreo ovu prevaru svog dželatskog izvršitelja,car se verovatno selio svog razgovora sa Danilom, i Danilovog obećanja daće, ako mu da vremena, pokazati značenje sna. {DiO 40.2}

tw://bible.*?id=44.27.24%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=44.27.24%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=44.16.26%7C_AUTODETECT_%7C

»A car progovori i reče Danilu, koji se zvaše Vallazar: Možeš limi kazati san koji sam usnio i šta on znači? Danilo odgovori caru ireče: Tajnu koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari, nivrači ni gatari. Nego ima Bog na nebu, koji otkriva tajne i javlja caruNavuhodonosoru šta će biti do posletka. Tvoj san i viđenje glavetvoje na postelji, ovo je," — stihovi 26—28. {DiO 40.3}

»Možeš li mi kazati san?", bio je to carski pozdrav Danilu kada je došaopred cara. Uprkos svog ranijeg upoznavanja sa ovim mladim Jevrejinom, carje doveo u pitanje njegovu sposobnost, kao mladog i neiskusnog, da otkrijejednu takvu stvar u kojoj su se stari i cenjeni vrači i gatari pokazali potpunonesposobnim. Danilo je jasno izjavio da mudraci, zvezdari, vrači i gatari nemogu caru kazati ovu tajnu. To je izvan njihove moći. Zato neka se car negnjevi na njih, i neka se ne uzda u njihovo praznoverje. Prorok je nastavio saprikazivanjem pravoga Boga, koji vlada u nebu, i koji je jedini objavitelj svaketajne. On je taj, reče Danilo, koji »javlja caru Navuhodonosoru šta će biti doposletka.*

»Tebi, care. dođoše misli na postelji šta će biti posle, i Onaj kojiobjavljuje tajne pokaza ti sta će biti ubuduće. A meni se ova tajnanije otkrila mudrošću koja bi bila u meni mimo sve žive. nego zato dase javi caru šta san znači, i da doznaš misli srca svojega.' — stih29.30. {DiO 41.1}

Ovde je izneta još jedna od izvrsnih osobina Navuhođonosorovakaraktera. Drukčiji od ostalih vladara, koji traćc vreme u ludom bančenju irasipništvu, bez obzira na budućnost, car je mislio unapred na dane kojidolaze, sa žarkom željom da sazna nešto o događajima koji će se ispunjavati.To je bio delimičan razlog što mu je Bog dao ovaj san, koji mi moramosmatrati obeležjem božanske milosti prema caru. Ipak Bog nije hteo đelovatiza cara nezavisno od svoga naroda. Iako je dao san caru, ipak On šaljetumačenje kroz svoje priznate sluge.

Danilo je prvo osporio svako pouzdanje u tumačenje, a zatim je želeoda izmeni carevo osećanje ponosa time što je ukazao na Boga nebeskoga. Onga je obavestio da iako je san bio dat njemu, tumačenje nije poslalo samoradi njega jednog, već i onih radi kroz koje je dalo. Da! Bog ima ovđe nekesvoje sluge, i njih radi je Bog delovao! Oni su bili mnogo vredniji u Njegovimočima od najsilnijih careva i velikaša na zemlji.

Kako je dalekosežno bilo Božje delovanje u ovom primeru. Samo kroztaj jedini čin otkrivanja carevog sna Danilu, Bog je javio caru ono što je želeo.spasivši time svoje sluge koji se uzdaju u Njega. On je očigledno izneo predHaldejsku naciju poznanje Onoga koji od početka zna kraj. On je izlio prezir nalažne sisteme vrača i gatara, proslavio svoje ime i uzdigao svoje sluge uočima naroda. {DiO 41.2}

Danilo otkriva san. — Pošto je objasnio caru šta je bila namera»Boga nebeskoga« u davanju caru ovog sna, da bi se otkrilo »šta ćebiti do .posletka«, Danilo je otkrio i sam san. (stih 16.)

»Ti, care vide, a to gle, lik veliki. Ovaj veliki i sjajni lik beševisok i stajaše pred tobom, a izgled mu beše strašan. Glava tome

liku beše od finoga zlata, prsi i ruke od srebra, trbuh i bedra odmjedi, noge od gvožđa, a stopala delom od gvozda a đelom od gline.Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, te udari lik u stopalanjegova od gvožđa i gline i zdrobi ih. Tada se zdrobi i gvožđe i glina imjed i srebro i zlato, i posta kao pleva na letnjem gumnu, i odnesega vetar i ne nađe mu se mesta; a kamen koji udari lik, postade goravelika i ispuni svu Zemlju.« — stih 31—35. {DiO 42.1}

Navuhodonosor, jedan obožavaoc haidejskih bogova, bio jeidolopoklonik. Jedan lik je bio predmet kome se trebalo po komandi odavatičast i poštovanje. Šta više, zemaljska carstva, koja su, kao što ćemo daljeviđeti, bila predstavljena u ovom liku bila su predmet poštovanja i važnosti ucarevim očima. {DiO 42.2} Ali kako je izvrsno bilo ovo prikazivanje, kako divna slika, da bi prenelajednu veliku i potrebnu istinu Navuhodonosorovom umu. Pored opisa razvićadogađaja kroz ceo tok vremena za dobrobit svoga naroda, Bog je pokazaoNavuhodonosoru krajnju besciljnost i bezvrednost zemaljskog sjaja i slave.Kako bi se to moglo impresivni je prikazati nego jednim likom čija je glava odzlata» Ispod ove glave bilo je telo sastavljeno od lošijih metala, spuštajući sepo vrednosti sve do osnovnog oblika u stopalama i prstima od gvožđapomešanog sa blatnjavom glinom. Zatim je ceo lik bio zdrobljen u komadiće ipostao sličan praznoj plevi. I konačno sve je bilo vetrom oduvano i nije mu senašlo mesta, posle čega je došlo nešto trajnije i od nebeske vrednosti, daispuni njegovo mesto. Tako je Bog pokazao sinovima ljudskim da su zemaljskacarstva prolazna, a zemaljska veličina i slava će se rasplinuti i nestati kaosjajni mehur. Na mestu koje je odavno bilo uzurpirano od ovih, carstvo Božjeće biti postavljeno i neće imati kraja, kada će svi koji su imali interesa za tocarstvo počivati pod senkom Njegovih krila uvek i doveka. Ali to je uočekivanju. {DiO 43.1}

To je san; a .sada ćemo kazati caru šta znači. Ti si, care. car nadcarevima; Bog nebeski dao li je carstvo, situ, krepost i slavu. I gdegod žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske dao ti je u ruke ipostavio te gospodarem nad svima njima. Ti si ona glava zlatna. —stih 36—38. {DiO 43.2}

Danilo tumači san. — Sada se razvija jedna od najopširnijih istorijasvetskih imperija. Osam kratkih stihova nadahnutog izveštaja kazuju colupriču, pa ipak ta priča obuhvata istoriju celokupne svetske slave i silo.Nekoliko momenata je dovoljno ela to saopšte pamćenju, pa ipak period kojise ovde obuhvata, počevši pre više od dvadeset i pet stoleća, dostižeogromne epohe prošlosti, nastanak i pad carstva, postavljanje i rušenjeimperija, periode i vekove prošlosti, preko naših dana, do večnog carstva. Taistorija je toliko dalekosežna da obuhvata sve ovo, pa ipak tako upečatljiva danam daje najveće opise zemaljskih carstava od početka do sada. Ljudskamudrost ne može nikada tako sažetom sađržinom obuhvatiti toliko mnogo.Ljudski jezik ne može nikada izložiti u tako malo reči jedan tako veliki obimistorijskih istina. Ovde je bio prst Božji. Obratimo dobro pažnju na ovučinjenicu. {DiO 44.1}

Sa kakvim interesom i zaprepašćenjem je morao car slušatiobaveštenje Božjeg sluge proroka da je njegovo carstvo bilo ona glava zlatnaonog izvanrednog i veličanstvenog lika! Danilo je obavestio cara da mu jeBog nebeski darovao carstvo i učinio ga gospodarem svega. Time ga je hteopreduprediti od oholog mišljenja da je sve to on postigao svojom silom imudrošću, i hteo je pobuditi zahvalnost njegovog srca prema pravom Bogu.{DiO 44.2}

Vavilonsko carstvo, koje se konačno razvilo u naciju predstavljenuzlatnom glavom velikog istorijskog lika, bilo je osnovano od čuvenogNimroda, praunuka Nojevog, više od dve hiljade godina pre Hrista. Biblijskiizveštaj glasi: »Hus rodi Nimroda: on prvi postade silan na Zemlji. Beše silanlovac pred Gospodom; zato se kaže: Silan lovac pred Gospodom kao Nimrod.A početak carstva njegova beše Vavilon, i Ereh, i Akađ, i Kalna, u zemljiSenaru.« Genesis 10:8-10. Izgleda da je Nimrod bio osnivač i Ninevije, koja ]ekasnije postala prestonica Asirije.« Iz te zemlje je otišao u Asur i osnovaoNineviju . . .« (Genesis 10:11). {DiO 44.3}

Ispunjenje sna. — Vavilonska imperija je dospela do sile pod generalomkoji je kasnije postao car Nabopolasar. Kada je on umro 604. godine preHrista, njegov sin Navuhodonosor postade car. Pisac C. Tompson kaže: 2 Kings20, and Isaiah 39 »Događaji su pokazali da je Navuhodonosor bio energičan isjajan zapovednik, fizički i duhovno jak čovek, dostojan naslednik svog oca.On je postao najveći čovek svog vremena na Bliskom Istoku, kao vojnik,državnik i arhitekt. Da su njegovi naslednici bili takvih osobina, umesto što subili žutokljunci ili diletanti bez ikakve sile, tada bi Persijanci u Vaviloniji imalitvrd problem. »I svi će narodi — kaže Jeremija — služiti njemu i sinu njegovu iunuku njegovu, dokle ne dođe vreme i njegovoj zemlji.« (Jeremija 27:7)- {DiO45.1}

Jerusalim je bio zauzet od Navuhodonosora u prvoj godini njegovevladavine, a trećoj godini Joakima cara Judina, tj. 604. godine pre Hrista(Daniel 1:1.) Navuhodonosor je vladao dve godine zajedno sa svojim ocemNabopolasarom, kao regent. Od ovog vremena Jevreji računaju njegovovladanje, dok Haldeji računaju od vremena njegove samostalne vladavine604. godine, kako smo gore naveli. Uzimajući u obzir njegove naslednike,vlast je imala sledeći tok: {DiO 46.1}

»Navuhodonosor je umro otprilike avgusta—septembra 562. god. preHrista, a nasledio ga je njegov sin Amel-Marduk, koga Jeremija naziva Evil-Merodah. Njemu je dato malo vremena da pokaže svoju vrednost; dve godinenjegove kratke vladavine bile su više nego dovoljne da pokažu da je političkostanje opet bilo nepovoljno za carski dvor.«3 {DiO 46.2}

Poslednji Vavilonski vladar, slabe snage, nije bio dorastaoNavuhodonosorovoj vladavini. Kir, car Persijski opkolio je Vavilon, i zauzeo garatnom veštinom.

Karakter Vavilonske imperije prikazan je zlatnom glavom. To je bilozlatno carstvo jednog zlatnog doba. Vavilon, njegova metropola, uzdigao sedo jedne takve visine, koju nije domašio nijedan od njegovih naslednika.Smešten u vrtu Istoka, u položaju jednog savršenog četvorougla, kaže se da

tw://bible.*?id=27.1.1%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=23.39.0%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=12.20.0%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=12.20.0%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=1.10.11%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=1.10.8-1.10.10%7C_AUTODETECT_%7C

je bio šezdeset milja uokrug (preko 100 km u obimu) po 15 milja sa svakestrane; okružen je bio zidom za koji se smatra da je bio trista stopa visok aosamdeset i sedam stopa debeo, sa opkopom ili jarkom oko zida istekubikacije kao i zid. Grad je bio podeljen na skverove, sa svojim ulicama odkojih je svaka imala sto pedeset stopa širine, ukrštajući se u pravim uglovima,svaka ulica prava i ravna. Gradska teritorija je obuhvatala đvesta dvadeset ipet kvadratnih milja (oko 400 km-) korisne površine, uključujući mesta zazabavu i vrtove, isprepletene veličanstvenim dvorcima — taj grad sa svojihšezdeset milja opkopa, šezdeset milja spoljnog zida, sa svojih trideset miljaozidanih obala divne reke koja teče kroz centar grada, sa svojim kapijama odlivenog bakra sa visećim baštama koje su se terasasto uzdizale jedna naddrugom sve do visine samih zidova, sa svojim hramom posvećenim bogu Valuna prostoru od tri milje unaokolo, njegova dva carska dvora, jedan sa tri i po,a drugi sa osam milja u krugu, sa svojim podzemnim tunelom ispod rekeEufrata, koji je povezivao oba dvorca, sa svojim savršenim uređenjem zaudobnost, ukras i odbranu, i sa svojim neograničenim sredstvima — taj grad,koji je sadržavao u -sebi mnoge stvari koje su same po sebi bile čudo sveta, isam je bio jedno veliko čudo. Tu je, pokorivši celu zemlju pod svoje noge, kaokraljica u besprimernom sjaju, opisan perom nadahnuća u svome blistajućemsjaju, kao »ures carstvima i krasota zemlje Haldejske«, stajao ovaj grad,dostojna prestonica onog carstva koje je bilo predstavljeno kroz zlatnu glavuvelikog istorijskog lika. . {DiO 46.3}

Takav je izgledao Vavilon sa Navuhodonosor om u prvoj snazi života,neustrašivim, energičnim i obrazovanim, na svom uzvišenom prestolu, kadaje Danilo stupio unutar njegovih zidova da služi kao rob u njegovimgospodskim dvorovima za vreme od sedamdeset godina. Ovde su sinoviBožji, većma potišteni nego obradovani slavom i napretkom zemlje njihovogrobovanja, vešali svoje harfe o vrbama pored Eufrata, i plačući se opominjaliSiona. {DiO 47.1}

Ovde počinje ropsko stanje crkve u jednom još širem smislu; jer uvekposle onog vremena narod Božji je bio pod okupacijom zemaljskih sila i uvećoj ili manjoj meri ugnjetavan od njih. Tako će to biti sve dok sve zemaljskesile konačno ustupe svoje mesto Onome čije je pravo da vlada. I gle, taj danoslobođenja se naglo približuje! {DiO 49.2}

U jedan drugi grad će, ne samo Danilo, nego sva deca Božja, mala ivelika, niska i visoka, uskoro stupiti. To je jedan grad ne više sa šezdeset miljau krugu, nego petnajest hiljada milja; jedan grad čiji zidovi ni.su od cigle ibitumena, već od dragog kamenja i jaspisa; čije ulice nisu popločane kaoulice Vavilona, glatke i divne kakve su bile, nego od prozračnog zlata; čijareka nije Eufrat, nego reka života; čija muzika nije izmešana sa uzdasima ijaucima očajnog robija, nego sa triumfalnim poklicima pobede nad smrću igrobom kada će oslobođeno mnoštvo ustati; njegova svetlost neće biti kaoisprekidana svetlost zemaljska, nego neprestana i neizreciva slava Božja iJagnjetova. Ovome gradu oni će svi doći ne kao roblje koje stupa u jednu tuđuzemlju, nego kao izbeglice koje se vraćaju domu svoga Oca; ne jednommestu gde ledene reči »ropstvo«, »kuluk« i »tiranija«, pritiskivaju njihove

tw://bible.*?id=20.15.0%7C_AUTODETECT_%7C

duhove, nego gradu gde će slatke reči: »dom«, »sloboda«, »mir«, »čistota«,»neprolazna sreća« i »beskrajni život« ispunjavati njihove duše sazadovoljstvom uvek i do veka. Da, zaista, »naša usta će biti ispunjenaveseljem i jezik naš pevanjem, kad Gospod vrati natrag roblje Sionsko«. Psalm126:1, 2; Revelation 21:1-27. {DiO 49.3}

«A posle tebe će nastati drugo carstvo, manje od tvoga, apotom treće carstvo, mjedeno, koje će vladati po svoj zemlji.« — stih39. {DiO 50.1}

Navuhodonosor je vladao četrdeset i tri godine, i bio nasleđen odsledećih vladara: prvo, njegov sin Evil-Merođah, dve godine; Neriglisar,njegov zet, četiri godine; Laborosoarhud, Neglisarov sin, devet meseci, kojipošto je figurirao manje od jedne godine, ne ulazi u kanon Ptolomeja; ikonačno Nabonid, čiji je sin Vaitazar, unuk Navuhodonosorov, bio suvladar sanjim na prestolu. {DiO 50.2}

»Dokaz ovog suvladarstva nalazi se u papirusima cara Nabonida,pronađenim u Mugheiru, gde se traži zaštita bogova za Nabu-nadida injegovog sina Bel-šar-uzura, koji su se udružili zajedno na jedan način kojipotvrđuje suviađarstvo ovog poslednjeg. (British Museum Series, Sveska I, pl.08, broj

1. ) Verovatno, datum toga suvladarstva bio je najkasnije 540.godine pre Hrista, Nabonidove petnajeste godine carovanja, pošto se kodDanila 8:1 spominje treća godina cara Valtazara. Ako je Vaitazar bio (kako sepretpostavlja) sin kćeri Navuhodonosorove udate za Nabonida, pošto jepostao car, onda Vaitazar ne bi mogao imati više od četrnajest godina upetnajestoj godini vladavine njegovog oca."'1

Pad Vavilona. — Prve godine cara Neriglisara, samo dve godine poslesmrti Navuhodonosora, izbio je fatalni rat između Vavilonaca iMeđopersijanaca, koji se završio obaranjem Vavilonskog carstva. Cyaxares,car midski, koji je nazvan »Darije« kod Danila 5:31, pozvao je u pomoć svoganećaka Kira od persijskog porekla. Taj rat je bio vođen sa neprekidnimuspesima Međopersijanaca, dok nije osamnajeste godine Nabonida (trećegodine njegovog sina Valtazara) Kir odneo pobedu nad Vavilonom, jedinimgradom na ćelom Istoku koji se tada još držao protiv njega. Vavilonci su seprikupili unu-tar svojih naizgled neosvojivih zidina, snabdeveni hranom zadvadeset godina, jer je zemljište u granicama toga velikog grada bilodovoljno da snabdeva hranom njegove stanovnike i vojsku za neograničeniperiod vremena. Oni su se rugali Kiru sa svojih ponositih zidova, i podsmevali.se njegovim naizgled uzaludnim naporima da ih potčini. Saglasno svimljudskim proračunima, oni su imali dovoljno razloga da se osećaju sigurnima.Nikada, mereno inerilima svetske verovatnoće, ovaj grad ne bi mogao bitiosvojen sa sredstvima tada poznatog naoružanja. Zato su slobodno disali itvrdo spavali kao da nikakav neprijatelj ne vreba i motri oko njihovogopkoljenog grada i opsađenih zidova! Ali Bog je naredio da se oholi i bezbožnigrad mora srušiti sa svog prestola slave. I kada je On to rekao, kakva smrtnaruka može zadržati Njegovu reč? {DiO 50.3}

tw://bible.*?id=66.21.1-66.21.27%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=19.126.2%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=19.126.1%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=19.126.1%7C_AUTODETECT_%7C

U svome osećanju sigurnosti oni su zanemarili izvor svoje opasnosti. Kirje odlučio da postigne strategijom ono što nije uspeo vojnom silom. Saznavšio približavanju jedne godišnje svečanosti kada će se ceo grad odatiraskošnom veselju i pijankama, on je izabrao upravo taj dan kao vreme zasprovođenje u đelo svoje namere.

4 G. Rawlinson: »Sedam velikih vladara staroga Istoka«, Sv. II, p. 610.Za njega nije bilo ulaska u ovaj grad osim ako ga može naći tamo gde

reka Eufrat ulazi i izbija na površinu kad prođe ispod zidina. On je odlučio daučini korito ove reke svojim glavnim prolazom u tvrđavu svoga neprijatelja.Da bi to postigao, morao je odvratiti vodu izvan korita koje vodi kroz grad. Utu svrhu, uoči same svečanosti o kojoj smo gore govorili, on je odredio jednugrupu vojnika da u datom trenutku skrenu reku u jedno veliko veštačko jezeronedaleko od grada; drugu grupu je odredio da zauzme svoje položaje namestu gde reka ulazi u grad, dok je treću skupinu poslao da zauzme položajpetnajest milja niže, gde je reka izlazila iz grada. Dve naknadne grupacije bilesu upućene da zaposednu korito reke čim bude prohodno i da koristeći rečnitok prodru pod zaštitom mraka u grad i da navale na carski dvorac, daiznenade i unište straže i zarobe ili pogube cara. I kada je voda bilanavraćena u jezero, reka je ubrzo postala plitka i prohodna, i vojnici susledeći njenim tokom prodrli u centar grada Vavilona.5 {DiO 51.1}

Ali sve bi ovo bilo uzalud, da se nije ceo grad te kobne noći odaonajrazuzdanijoj bezbrižnosti i oholosti, umesto stvarima o kojima je Kirnaširoko proračunavao za izvođenje svoje namere. Sa obe strane reke koja jetekla širom grada bili su zidovi vrlo visoki i jednaki debljini spoljnih zidova. Uovim zidovima bila su ugrađena masivna vrata od mjedi, koja, ako suzatvorena i čuvana, sprečavaju svaki prolaz sa svake strane rečnog korita. Dasu u to vreme vrata bila zatvorena, mogli su Kirovi vojnici marširati rečnimkoritom kroz grad, i opet marširati, ali pri svemu tome oni ne bi bili u stanjuosvojiti grad.

Ali u pijanom i raskalašnom veselju te kobne noći, ta rečna vrata ostalasu širom otvorena, kao što je bilo prorečeno od proroka Isaije mnogo godinaranije sledećim recima: »Ovako govori Gospod pomazaniku svojemu Kiru,koga držim za desnicu, da oborim pred njim narode i. raspašem careve, daotvorim pred njim dvostruka vrata i da se vrata pred njim ne zatvore.« Isaija45:1. Prodor persijskih ratnika bio je neprimetan. Mnogi su se prenerazili odstraha kada su prime1 ili odjednom vojnike da izlaze iz reke, jer su shvatilinjihovu stvarnost. Na mnogim jezicima se razlegao divlji krik kroz grad, doksu se tamne siluete naoružanih neprijatelja videle kako pritajeno koračajusvojim putevima prema tvrđavi njihove uobražene bezbednosti. Ali niko nijeprimetio iznenadno spuštanje vodostaja na reci; niko nije primetio ulazakpersijskih ratnika; niko se nije brinuo da rečna vrata budu zatvorena i čuvana;niko se nije starao nizašta, nego je svako gledao da što dublje i bezbrižnijeutone u divlju pokvarenost. Ta rasipnička noć stajala je Vavilonce njihovogcarstva i njihove slobode. Oni su je proveli u životinjskoj razuzdanosti kaopodanici Vavilonskog cara, ali su se probudili suviše kasno, kao robljePersijskog cara! {DiO 51.2}

5 Vidi Herociot, str. (J7---71; Georuv Rauiinson: Sedam velikih monarhijastarog Istoka. Sv. II, str. 254—259; H. Pricleaux: Stari i novi Zavet u vezi i si ovijeJevrejo, Sv. I, str. 13G—137.

Kirovi ratnici prvi put su otkrili svoju prisutnost u gradu napadom nacarsku gardu u vestibilu carevog dvora. Car Valtazar je ubrzo postao svestanuzroka uzbune i umro je boreći se za svoj život. Ta Valtazarova gozba opisanaje u Đanilovoj petoj glavi, i završni prizor je opisan jednostavnim recima: »Istenoći beše ubijen Valtazar car Haldejski, a Darije Midijanin preuze carstvo, abeše mu oko šezdeset i đve godine.« {DiO 53.1}

Istoričar Prido kaže: »Darije Midijanin, to jest Kiaksar, ujak Kirov,preuzeo je carstvo; jer mu je Kir prepustio titule svih svojih pobeda dokle godje živ. {DiO 53.2}

Tako je prvom carstvu, simboliziranom kroz zlatnu glavu velikoga likadošao neslavan kraj. Bilo bi prirodno pretpostaviti da će pobednik, postavšigospodar jednog tako veličanstvenog grada kakav je bio Vavilon, koji jedaleko nađmašivao sve na svetu, učiniti isti svojom carskom prestonicom,održavajući ga u svom njegovom sjaju. Ali Bog je rekao da će taj grad postatigomila ruševina i stan divljim zverima; da će njegove kuće biti pune raznihavetinja, da će se divlje zveri sa ostrva dovikivati u njegovim opustelimdomovima, i zmajevi u njegovim raskošnim dvorovima. (Isaiah 13:19-22.) Onmora prvi biti opustošen. Kir je osnovao drugu prestonicu u Suzi, jednomčuvenom gradu u provinciji Elam, istočno od Vavilona, na obalama rekeKoaspes, ogranku Tigra. To je izgleda bilo učinjeno već prve godine njegovesamostalne vladavine.

Ponos Vavilona, budući delimično izazvan tim aktom, pobunio se u petojgodini Darija Histaspa 517. godine, i time ponovo navukao na sebe svu siluPersijske carevine. Grad je bio još jednom osvojen strategijom. Darije jerazvalio mjedena vrata grada i porušio zid u dužini od oko1 250 lakata. To jebio početak njegovog razaranja. Ovim aktom grad je bio izložen pustošenjusvakojakih ratnih hordi. Kserks je na svom povratku iz Grčke poplenio Valovhram, čuven po svom neizmernom blagu, ostavivši njegovu ponosnugrađevinu u ruševinama. Aleksandar Veliki je pokušao da ga sazida nanovo,ali nakon što je najmio deset hiljada ljudi koji su dva meseca čistili njegoveruševine, Aleksandar umre od preteranog pijanstva, razuzdanosti ineumerenosti, a rad bude sasvim obustavljen.

u Humphrey Priđeaux: Stari i novi Zavet u vezi sa istorijom Jevreja,Sv. I, str. 137.Godine 294. pre Hrista Seleuk Nikator sazidao je grad Novi Vavilon u

blizini staroga grada i uzeo je mnogo materijala i mnogo stanovnika staroggrada da bi izgradio i naselio novi grad. Time je skoro sasvim opustošio i gradi stanovništvo, da se sa užasom govorilo o starom gradu. Razni Parćanskiknezovi ubrzali su njegovo razorenje. Koncem četvrtog veka bio jeupotrebljen od strane persijskih careva kao rezervat za divlje zveri. Krajemdvanajestog veka (naše ere) prema opisivanju jednog čuvenog putopisca,nešto preostalih ruševina Navuhodonosor ova dvora bilo je puno zmija iotrovnih reptila, da se nije moglo izbliza prići i ispitivati radi velike opasnosti.

tw://bible.*?id=23.13.19-23.13.22%7C_AUTODETECT_%7C

Još i danas postoje neke ruševine kao preostali znak i obeležje gde je nekadastajao najveći, najbogatiji i najponosniji grad staroga sveta.

Tako nam razvaline staroga velikog Vavilona dokazuju kako tačnoispunjava Bog svoju reč, čineći da i sumnje skepticizma izgledaju kaonamerno slepilo. {DiO 54.1}

»A posle tebe nastaće drugo carstvo, lošije od tvoga.« Ovdeupotrebljena reč -»carstvo« pokazuje da su kompletna carstva, a nepojedinačna kraljevstva, pretstavijena kroz različite delove velikog lika.Premda je lično Navuhodonosoru bilo rečeno: »Ti si ona glava zlatna«, to ipakupotreba lične imenice ne znači da je carstvo oličenje samoga cara. . {DiO56.1}

Medo-Persijsko carstvo. — Sledeće carstvo, Medo-Persija odgovaraprsima i mišicama od srebra velikog lika. Po čemu je ono bilo manje vredno ililošije od prvoga? Ne po sili, jer je ono nadvladalo Vavilon. Niti poprostranstvu, jer je Kir pokorio sve istočne narode od Jegejskog mora do rekeHindus i tako uspostavio jednu najprostraniju i najveću imperiju. Ali ona jebila ipak slabija po bogatstvu, raskošu i sjaju. {DiO 56.2}

Posmatrano sa biblijske tačke gledišta, glavni događaj Vavilonskogcarstva bio je zarobljenje dece Izrailjeve; pod Međo-Persijskim carstvom došloje do povratka Izrailjaca u njihovu sopstvenu zemlju. Zauzećem Vavilona Kirje kao znak učtivosti dodelio prvo mesto u carstvu svome ujaku Dariju,godine 538. pre Hrista. Ali dve godine zatim Darije umre, ostavljajući Kira kaojedinog monarha imperije. U ovoj godini, koja uključuje sedamdesetu godinu iizrailjskog ropstva, Kir je izdao svoju čuvenu naredbu za povratak Jevrcja i iz-gradnju njihovog hrama u Jerusalimu, (Ezra 6:14), koja je bila upotpunjenasedme godine cara Artakserksa 457. godine, jednog datuma koji je odnajveće važnosti, kao što će se kasnije videti. Daniel 9:25. {DiO 57.1}

Nakon vladavine od sedam godina, Kir je ostavio carstvo svome sinuKambisu, koji je vladao sedam godina i pet meseci, tj. do 522. godine. Izmeđuovog vremena i godine 336. promenilo se deset vladara. Godine 335. svrgnutje Darije Kodomanus, poslednji izdanak starih Persijskih careva. Ovaj čovek,prema Pridou, bio je plemenita i dobra ličnost, od najveće lične vrednosti,blage i velikodušne naravi. Ali njegova zla sudbina bila je u tome što se borioprotiv onoga koji je bio jedno oruđe za ispunjenje proročanstva, nemajući kva-lifikacije ni prirodne ni stečene da bi mu se uspešno odupro u neravnoj borbi.Tek što se bio zagrejao na svome prestolu, pre nego što je sreo svog opasnogneprijatelja, Aleksandar je na čelu grčkih ratnika došao da ga svrgne saprestola. {DiO 57.2}

Uzroke i detalje borbe između Grka i Persijanaca prepuštamo istoriji,koja je specijalno pozvana da rasuđuje u tim stvarima. Dovoljno je reći da jedo odlučne tačke došlo u borbi kod Arbela 331. godine, kada su Grci, iakodvadeset puta brojno slabiji odneli odlučujuću pobedu nad Persijancima.Aleksandar je postao apsolutni gospodar Persijske imperije na jednomprostranstvu koje nikada nije bilo dosegnuto od njenih careva. {DiO 57.3}

Grčko carstvo. — »A potom treće carstvo, mjedeno, koje će vladati posvoj zemlji,« kazao je prorok. U nekoliko kratkih reči uvodi nas nadahnuto

tw://bible.*?id=27.9.25%7C_AUTODETECT_%7Ctw://bible.*?id=15.6.14%7C_AUTODETECT_%7C

proroštvo u ispunjenje sledeće svetske vladavine. U stalno promenjivompolitičkom kaleidoskopu, Grčka se pojavljuje na bojnom poprištu, da bi zaizvesno vreme postala predmet sveopšte pažnje, kao treće univerzalnocarstvo na zemlji. {DiO 58.1}

Nakon bitke koja je odlučila sudbinu imperije, Darije je nastojao daprikupi ostatke svoje razbijene armije, pokušavajući da vaspostavi svojecarstvo i svoja prava. Ali on nikada više nije mogao da sakupi svu vojskusvoje doskora tako brojne i opremljene armije, sa kojom bi se bez rizikamogao odupreti pobeđonosnim Grcima. Aleksandar ga je gonio u stopu kaona krilima vetra. S vremena na vreme Darije je jedva uspevao da izbegnezaokruživanje brzo napredujućeg neprijatelja. Na posletku tri njegovaizdajnika: Bessus, Nabarzan i Barsaent dograbili su nesrećnog cara, strpali gau jedna bojna kola i pobegli s njim kao taocem u pravcu Baktria. Mislili su daako ih Aleksandar bude progonio, oni će izbaviti svoj život izdajući mu svogcara. Na to je Aleksandar, čuvši za teški položaj Darija u rukama izdajnika,krenuo odmah u poteru za njima sa najbržim odredom svoje vojske. Posleviše dana usiljenog marša, sustigao je i sukobio se sa izdajicama. Oni suprimoravali Darija da jaše konja, da bi se što pre dokopali planine, bežeći nabrzim konjima. Kada je Darije to odbio, oni su mu naneli više smrtnih rana iostavili ga da umire na kolima, dok su oni na konjima odjurili dalje. {DiO 58.2}

Kada je Aleksandar prispeo, video je samo bezživotni oblik persijskogcara, koji je do pre nekoliko meseci sedeo na prestolu univerzalnog carstva.Nesreća, prevrat i izdajstvo iznenadno se sručilo na Darija. Njegovo carstvo jebilo savladano, njegove riznice ispražnjene, a njegova porodica odvedena uropstvo. Sada, brutalno izmrcvaren rukama svojih izdajnika, ležao je ukrvavom ropcu u ratnim kolima. Taj tužni prizor izazvao je suze u očimaAleksandra, očima koje su bile naviknute na strahovite i krvave prizore.Bacivši svoj plašt preko carevog tela, on naredi da ga prevezu do carskeporodice koja se nalazila zatočena u Suzi, koju je Aleksandar snabdevao izsvoje lične riznice svim životnim potrebama. {DiO 58.3}

Kada je Darije umro, Aleksandar je video bojište očišćeno od svogposleđnjeg neprijatelja. Nastavio je da provodi svoje vreme na svoj sopstveninačin, uživajući u odmoru i radosti, i ponovo u zadobijanju nekih manjihpobeda. On je nastavio svoju pobeđničku kampanju po Indiji, jer prema jednojgrčkoj mitološkoj legendi, Bahus i Herkules, sinovi boga Jupitera, čijim sesinom i Aleksandar smatrao, čine jedno isto. Sa oholom nadmenošću on jeprisvajao sebi božanske počasti. On je osvojene gradove predavao na milost inemilost svojih krvožednih i bezobzirnih ratnika. S druge strane, često je ubi-jao svoje verne prijatelje i ljubimce u svom pijanom besu. On je potpirivaotakve neobuzdane pijanke među svojim pristalicama, da je jednom prilikomdvadeset njih umrlo kao rezultat takvih orgijanja. Konačno, posle jednedugotrajne pijanke bio je neposredno pozivan na sledeću, gde je svakome oddvadeset prisutnih gostiju posebno nazdravljao, i time dvostruko više pio.Istorija kaže, što zvuči skoro neverovatno: Aleksandar je popio odjednom punHerkulanski vrč vina, koji je sadržavao oko šest naših litara! Obuzet žestokom

groznicom, umro je jedanajest dana kasnije, 13. juna 323. godine pre našeere, u cvetu svoje mladosti, u trideset drugoj godini života. {DiO 59.1}

»A četvrto će carstvo biti jako kao gvožđe, jer kao što gvožđesve satire i lomi, tako će i ono lomiti i satirati.« — stih 40. {DiO 61.2}

Gvozdena monarhija Rima. — Dovde u primenjivanju ovog proročanstvapostoji uglavnom saglasnost među tumačima Pisma i istorije. Da su Vavilon,Medo-Persija i Grčka verno predstavljeni zlatnom glavom, prsima i mišicamaod srebra, i bedrima od mjedi, to priznaju svi. Ali sa jednim malim uzrokom zarazliku gledišta, postoji jedna neobična razlika mišljenja o tome koje carstvoje predstavljeno kroz četvrti deo velikog lika — noge od gvožđa. Koje carstvoje sledilo Grčkoj u vladanju svetom, pošto su gvozdene noge označavalečetvrto carstvo u ovoj seriji? Svedočanstvo istorije je potpuno i jasno u ovojtački. To je činilo samo jedno jedino carstvo, a to je bilo Rimsko — Rim jesavladao Grčku, i potčinio sebi sve; i slično gvožđu, lomio je i satirao sve predsobom. {DiO 61.3}

Biskup Njutn kaže: »Četiri različita metala moraju označavati četirirazličite nacije: i kao što zlato predstavlja Vavilonee, srebro Persijance, a mjedMakedonce, to gvožđe ne može ponovo označavati Makedonce, već jeneophodno da predstavlja neku drugu naciju; i mi se usuđujemo da kažemoda nema ni jedne druge nacije na zemlji koja bi odgovarala ovom opisu osimRimljana.«7 {DiO 61.4}

Gibbon, prateći simbolično prikazivanje Danilovo, ovako opisuje ovocarstvo: »Ruke ove Republike, neki put pobeđivane u borbi, uvekpobedonosne u ratu, napredujući ogromnim koracima prema Eufratu,Dunavu, Rajni i okeanu; i simboli zlata, srebra ili mjedi, koji mogu služiti dapredstave narode i njihove careve, bili su uspešno smrvljeni gvozdenommonarhijom Rima.«8 {DiO 61.4}

U početku hrišćanske ere, ova imperija je zauzimala celu južnu Evropu,Francusku, Englesku, veći deo Holandije, Švajcarske, i Južne Nemačke, zatimMađarsku, Tursku i Grčku, da i ne govorimo o njenim posedima u Aziji i Africi.Zato je Gibbon s pravom mogao reći o njoj sledeće: - {DiO 61.5}

»Rimska imperija ispunjavala je svet, i kada je ta imperija dospela uruke njih nekolicine, svet je postajao mračna i žalosna tamnica za njeneneprijatelje . . . Otpor je bio tragičan, a begstvo nemoguće.«9 {DiO 61.6}

Treba primetiti da je ovo carstvo opisano prvenstveno kao jako gvožđe.To je bio period njegove snage, kada je izgledalo kao snažni kolos, koji jepritiskivao narode, pobeđujući svakog i postavljajući zakone ćelom svetu. Alito nije bilo tako stalno. {DiO 62.1}

»A što si video stopala i prste đelom od gline lončarske a delomod gvožđa, carstvo će biti podeljeno; ali će biti u njemu tvrđe odgvožđa, jer si video u njemu gvožđe pomešano sa lončarskomglinom. I kao što prsti od nogu behu delom od gvožđa a delom odgline, carstvo će biti delimično jako, a delimično slabo.« — stihovi 41—42. {DiO 62.2}

Podela Rima. — Elemenat slabosti simboliziran glinom, odnosi se kakona stopala tako i na prste. Rim je pre svoje deobe na deset kraljevina izgubio

onu gvozdenu snagu koju je imao u prvim vekovima svoje vladavine. Raskoš iizobilje, skopčano sa mekuštvom i degeneracijom razjedali su kako nacijutako i pojedince, počevši nagrizati i slabiti njegove gvozdene snage,pripravljajući time put za njegovo raspadanje na deset kraljevina. {DiO 62.3}

7 Thomas Newton: Diserta&ije o proroštvu, Sv. I, str. 240.8 Edward Gibbon: Uspon i pad Rimske Imperije, Sv. III, str. G34.9 Isto, Sv. I, gl. 3, str. 99—100.Gvozdene noge velikoga lika završavaju se stopalama i prstima. Prsti

kojih je prirodno bilo deset, izazivaju našu pažnju, jer se izričito spominju uproročanstvu. Carstvo koje je predstavljeno kroz ovaj deo lika kome pripadajuprsti, bilo je konačno razdeljeno na deset delova. Zato se prirodno postavljapitanje: da li deset prstiju ovoga lika predstavljaju deset završnih delovavelikog Rimskog carstva? Mi odgovaramo: da!

Lik iz Danila 2 je jasno uspoređen sa četiri zveri iz utvare Danila 7.Četvrta zver predstavlja isto carstvo kao i gvozdene noge lika. Deset rogovačetvrte zveri odgovaraju prirodi deset prstiju velikog lika. Ovi rogovi su tačnoobjašnjeni da će to biti deset kraljeva koji će nastati. To su isto tolikonezavisna carstva kao i same zveri, jer o zverima se govori tačno na isti način— kao »četiri cara koji će nastati.« Danilo 7:17. Oni ne predstavljaju jednudinastiju naslednih careva ili carstava koja postoje istovremeno, jer su tri odnjih bili iščupani od strane malog roga. Deset rogova, bez pogovora,predstavljaju deset kraljevina na koje se podelilo Rimsko carstvo.{DiO 62.4}

Mi smo videli da Danilo u tumačenju lika upotrebljava reči »car« i»carstvo« naizmenično, kako na početku tako i na kraju. U stihu 44 on kažeda će »u vreme tih careva Bog nebeski podignuti carstvo.« Ovo pokazuje daće u vreme uspostavljanja carstva Božjeg na zemlji postojati carstva ilikraljevstva u množini. To se ne može primeniti na prethodna četiri carstva, jerbi to bio apsurd upotrebiti takav govor u odnosu na jednu liniju naslednihcareva, pošto bi to moglo biti samo u vreme poslednjeg cara a ne u danimanekog od pret-hodnih, kada će Bog podignuti svoje carstvo.{DiO 63.1}

Deset kraljevina. — Ovde je dakle predočena jedna podela; i šta namje nagovešteno u ovom simbolu? Ništa osim prsti velikog lika. Kad ne bi bilotako, bili bismo ostavljeni potpuno u tami o prirodi i obimu ove deobe za kojunam proroštvo pokazuje da postoji. Ta pretpostavka bi bacila jednu ozbiljnusenku na samo proroštvo. Zato se mi držimo zaključka da deset prstijuvelikoga lika označavaju deset delova na koje se razdelila rimska imperija.

Ta deoba se dogodila između 351. i 476. godine naše ere. Ova eraraspadanja obuhvata sto dvadeset i pet godina, od sredine četvrtog doposlednje četvrtine petog stoleća. Ni jedan od istoričara koje smo spomenuline stavlja početak ovog dela raspadanja rimske imperije pre 351. godine, ipostoji uglavnom saglasnost u određivanju njenog završetka u godini 476. Aliu pogledu određivanja preciznog vremena kada su se pojedine od ovih državaizdvajale i osnivale na ruševinama Rimskog carstva, tu postoje izvesne razlikegledišta među istoričarima. Tome se ne treba čuditi, ako se uzme u obzir da jeto bila jedna era velike pometnje, kada se karta Rimske imperije u to vremenaglo, iznenadno i nasilno menjala i kada su ratoborne horde prodirale na

tw://bible.*?id=48.3.0%7C_AUTODETECT_%7C

njegovu teritoriju uzduž i popreko u jednom lavirintu pometnje i nereda. Alisvi istorićari se slažu u tome, da je izvan teritorije Zapadnog Rimskog carstvabilo uspostavljeno deset posebnih kraljevina, i mi sa sigurnošću možemo daim označimo vreme između 351—476. godine naše ere.

Deset naroda koji su bili najaktivniji u razbijanju i podeli Rimskeimperije, i koji su u jedno vreme svoje istorije držali znatne delove Rimsketeritorije kao zasebna i nezavisna kraljevstva, mogu se razbrojiti (bez obzirana vreme njihovog nastajanja) na sledeće: Huni, Ostrogoti, Visigoti, Franci,Vandali, Suevi, Burgundi, Heruli, Anglosaksonci i Lombardi. Veza između ovihi nekih modernih evropskih nacija ima svoje tragove u imenima kao:Engleska, Burgundi ja, Lombardija, Francuska itd.:*

Neko može pitati: zašto ne bismo u tu deobu ubrojili dve noge umestodeset prstiju? Zar nije nelogično tvrditi da prsti predstavljaju podelu a nogene? kao kad bi se reklo da noge predstavljaju deobu, a prsti ne? Miodgovaramo da jedino proročanstvo mora ovladati našim zaključcima u ovojstvari; jer iako ništa nije rečeno o podeli u vezi sa nogama, ipak kad je reč opredmetu podele, mi dolazimo na stopala i prste. Izveštaj kaže: »A što sivideo stopala i prste delom od gline, a delom od gvožđa, carstvo će bitipodeljeno.« Nikakva podela nije mogla nastati, niti je rečeno da će nastatidok ne dođe i nastupi slabiji elemenat gline; i mi ovo ne nalazimo dok nedođemo do stopala i prstiju. Ali mi time ne razumemo da glina predstavljajedan odeljak, a gvožđe drugi; jer nakon dugogodišnjeg postojanjajedinstvenosti, carstvo je bilo podeljeno, i ni jedan od tih delova nije bio višetako jak kao originalno gvožđe, nego je sve bilo u stanju slabosti, označenomkao mešavina gvožđa i gline.

Zaključak je, za to, neminovan, da je prorok ovde objasnio uzrok zaposledice. Otkrivanje slabosti glinenog elementa, koje nalazimo u stopalamaimaju za rezultat podelu carstva na deset delova, što je predstavljeno krozdeset prstiju; i ovaj rezultat, ili podela, više je nego objavljen u neočekivanomspominjanju savremenih kraljeva. Za to, iako nemamo dokaza da nogeoznačuju podelu, niti ozbiljnijih primedbi protiv takvog gledišta, mi imamodovoljno razloga za pretpostavku da prsti označavaju podelu, kao što se ovdei tvrdi.

Najzad, svaka od četiri monarhije imala je svoju sopstvenu teritoriju,koja je bila zasebno carstvo, i svi važni događaji u njihovoj istoriji odvijali suse pod nagoveštenim simbolima. Zato mi ne treba da tražimo deobe Rimskeimperije u granicama ranije teritorije Vavilona, ili Persije i Grčke, već uposebnoj teritoriji Rimskog carstva koje je bilo poznato kao posebno ZapadnoRimsko carstvo. Rim je pobedio svet, ali carstvo Rima ležalo je zapadno odGrčke. To je ono što je predstavljeno nogama od gvožđa. Tamo treba datražimo deset kraljevina, i tamo da ih nalazimo. Mi nismo obavezni daunakazujemo ili deformišemo simbol koji ga čini podobnim i tačnimpredstavljanjem istorijskih događaja.

* U saglasnosti sa sedam vodećih komentatora, autor uključuje Iluno kao jednood deset kraljevstava. Drugi pak sa istorijskim pravom ubrajaju Alemane ili Germane mestoHuna. — Izdavači.

»A što si video gvožđe pomešano sa glinom, to će se onipomešati semenom čovečjim, ali neće prionuti jedan za drugoga, kaošto se gvožđe ne može pomešati sa lončarskom glinom.« — stih 43.

Rim — poslednje svetsko carstvo. — Sa Rimom je propala poslednjasvetska Imperija. Ranije je to bilo moguće za jednu naciju koja se uzdiglatrenutno nad svojim susedima junaštvom, spremnošću i ratnom veštinom, dase konsoliduje u jednu jaku imperiju. Ali kad je Rim pao, takve mogućnosti suzauvek prošle. Gvožđe je bilo izmešano sa glinom i izgubilo je silu jedinstva ikohezije. Ova stvar je tako dobro izložena od jednog pisca, da mi ovdecitiramo njegove reči:

»Nakon ove podele, prvobitna snaga imperije je nestala— ali ne kao kod drugih što je bio slučaj. Ni jedno drugo carstvo nije

ga nasledilo, kao što je ono nasledilo tri prethodna. Ono je nastavilo i dalje uovoj desetostrukoj podeli, dokle ga carstvo kamena bez ruku ne obori isasvim uništi, kao što prorok veli: »Tada se odvali kamen bez ruku i udari lik ustopala gvozdena i zemljana i smrvi ih .. . i posta kao pleva na gumnu u leto,te ga odnese vetar i više mu se ne nađe mesta.« Ipak kroz svo ovo vremejedan deo njegove snage je ostao. I kao što dalje kaže: »A što prsti od nogubehu delom od gvožđa a delom od gline, carstvo će biti nešto jako a neštoslabo.«

- stih 42.Vremenom su ljudi opet sanjarili o stapanju ovih država u jedno moćno

carstvo. Karlo Veliki je to pokušao. Karlo V je to pokušao. Luj XIV je topokušao. Napoleon je takođe to pokušao. Ali bez uspeha! Jedan jedini stihproroštva bio je jači od svih njihovih armija . .. »Nešto jako, a nešto trošno«,to je proročki opis. A isto su takve i istorijske činjenice odnosno toga. Desetdržava je bilo obrazovano od Rima, i »trošne«, kao što su bile, još postoje —iako »delom trošne« . .. »Delom jake« znači i u svojoj slabosti one posedujudovoljno gvozdene snage da se odupru pokušajima nasilnog ujedinjavanja ujednu zajedničku državu. »To neće biti«, kaže Božja reč. »To nije ni bilo!«,odgovara knjiga istorije *

»Ali ljudi mogu reći: »Postoje i druga sredstva. Ako ne ide silom, moždaće se uspeti diplomatskom i državničkom razboritošću — pokušaćemo satim.« Ali proroštvo je i to predskazalo kad veli: »Oni će se pomešati semenomčovečjim« —• tj. putem brakova, u nadi da bi konsolidovali svoje snage, ikonačno ujedinili ova podeljena kraljevstva u jedno.

»I da li će ova zamisao uspeti? — Ne! Prorok odgovara: »Oni se nećespojiti jedni sa drugima, kao što se gvožđe ne može spojiti sa ilovačom.«Evropska istorija je jedan stalan komentar o tačnom ispunjenju ovih reči. Odvremena Canute do sadašnjeg doba bilo je vladavina i vlasti raznih monarha,koji su krčili put kojim će ići do jednog moćnog žezla i šire vlasti.. . Napoleonje težio da kroz savez postigne ono što nije postigao silom, tj. da izgradi jednumoćnu, čvrstu imperiju. I da li je uspeo? — Ne. Ogromna sila sa kojom se onudružio prouzrokovala je njegovu propast, sa trupama Blihera na bojištuWaterloa! Gvožđe se nije moglo spojiti sa glinom.«10

Ali Napoleon nije bio poslednji koji je pokušao ovaj eksperimenat. Mnogievropski ratovi pratili su nastojanja Malog Saveza (Little Corporal). No da bisprečili buduće sukobe, dobronamerni vladaoci pribegavali su korisnimmeđubračnim vezama đa bi obezbedili mir, dok nije početkom dvadesetogveka bilo utvrđeno da je svaki nasleđni vladar Evrope bio u srodstvu saBritanskom kraljevskom porodicom! Prvi svetski rat pokazao je svuapsurdnost ovakvih pokušaja.

Iz užasa ove titanske borbe rodila se ideja izražena preko američkogPredsednika Vilsona, koji je izjavio: »Svet je postao siguran za demokratiju!«Sa ubeđenjem da je rat bio vođen kako bi se učinio kraj ratu, proglašeno jeneotuđivo pravo manjina, i princip samoopredeljenja, osiguran svetskimsavezom Društva Naroda, koji će obuzdavati diktatore i kažnjavati agresore.

Još pod senkom palate Društva Naroda podigle su se vođe koji su htelida unište svetski mir i poruše ideal svetskog jedinstva, propovedajući jednunovu socijalnu revoluciju. Oni su uzalud obećavali triumf kulture i jednogdruštva rođenog iz rasne superiornosti, garantujući »nešto jačim« i »neštotrošnijim« narodima Evrope »hiljadugodišnji mir«.

10 Wiliam Newton: Lektira o prve dve utvare Danilove Knjige, 34—36.* Bilo je i u najnovijoj istoriji još pokušaja ujedinjenja Evrope. Pred drugi Svetski

rat nastupio je Hitler sa svojom parolom o »novom poretku« u Evropi, hoteći da prisajedini»Trećem Rajhu« celu Evropu. Ali ishod je poznat: nestao je i on i njegovi megalomanskiplanovi. Posle Drugog svetskog rata istupio je Britanski premijer Winston čerčil sa svojimfamoznim govorom u Fultonu pod parolom: »Evropo, ujedini se!« Stvoren je tzv. »Evropskiparlament«, ili »Mala Evropa«, »Zajedničko tržište«, »Evropska ekonomska zajednica«,»Evropska devetorica«, itd, itd, ali do potpunog ujedinjenja Evrope niti je došlo, niti će ikadadoći, jer reč Božja govori: »Oni se neće ujediniti« — (Prevodioc)

Nakon potresnog haosa, brodoloma nacija, rušenja institucija,žrtvovanja blaga koje je rezultat vekovne štednje, kroz tugom potamnele očiradi gubitka cveta svoje muške mladeži i silovanja ženske mladosti, ubijanjastarih i nejakih, kroz oblake isparavanja ljudske krvi, jedan uznemireni svetžarko želi da vidi znake svog mira. Hoće li varljiva opsena svetskog mirabazirana na poverenju u evropsku solidarnost, kao rezultat povoljnogmišljenja, navesti ljude da zaborave na savet Božje reči koja glasi: »Oni nećeprionuti jedan za drugoga«?

Mogu nastupiti savezi, i može izgledati da se gvožđe i lončarska glinanogu i prstiju velikoga lika konačno ujedinjuju, ali Bog kaže: »Oni nećeprionuti jedan za drugoga.« Može izgledati da je staro neprijateljstvo iščezlo, ida »deset kraljeva« idu putem cele zemlje, ali »Pismo se ne može pokvariti.«Jovan 10:35.

Da završimo sa recima Wiliama Newtna: »Ali ipak, kao rezultate ovihsaveza ili drugih uzroka, taj broj ponekad uznemiruje, ali to ne treba da nasiznenađuje. To je upravo ono što proročanstvo kaže: »gvožđe je pomešano saglinom.« Za neko vreme, u predslici, vi ih ne možete razlikovati. Ali to takoneće ostati. »Oni neće prionuti jedni za druge.« Priroda materije nedozvoljava im to s jedne strane, a proročka reč sa druge. Ipak bilo je i bićepokušaja mešanja i približavanja te dve mešavine. Ali to bi bilo promašaj. Ikako samo istorija snažno potvrđuje ovu izjavu reči Božje!«11

»A u dane tih kraljeva Bog će nebeski podignuti jedno carstvo,koje se do veka neće rasuti; i to se carstvo neće prepustiti drugomenarodu: ono će satrti i razoriti sva ta kraljevstva, a samo će stajatido veka. Kao što si video da se od gore odvalio kamen bez ruku išatro gvožđe, mjed, glinu, srebro i zlato, Bog veliki javi caru šta ćebiti posle: san je istinit i tumačenje je verno.« — stih 44—45.

Bog nebeski podiže carstvo. — Mi ovde dostižemo do vrhunca ovogneobičnog proročanstva. Kada nas vreme u svome tekućem letu dovede doovog uzvišenog prizora koji se ovde proriče, tada ćemo dospeti do krajaljudske istorije. Carstvo nebesko! Veliko preimućstvo za jedno novo i slavnorazdoblje, u kome će Njegov narod naći srećni završetak ovozemaljskežalosti, izopačenosti i promenjivog toka života. Divna promena za svepravedne, iz tame u slavu, iz borbe u mir, iz grešnog u jedan sveti svet, izsmrti u život, iz tiranije i nasilja u presrećnu slobodu i blažene prednostinebeskog carstva! Slavni prelaz iz slabosti u jakost, iz promenjivog iraspadljivog stanja u nepromenjivo i večno!

11 Isto, str. 36.Ali kada će to carstvo biti uspostavljeno? Možemo li očekivati odgovor

na ovo pitanje od velikog značaja za našu rasu? To su važna pitanja na kojanas reč Božja ne ostavlja u neznanju, i u njoj se vidi nenadmašna vrednostove nebeske sreće.

Biblija jasno uči da je carstvo Božje bilo još u budućnosti za vremeposlednje Pashe Gospodnje. (Matej 26:29) Hristos nije uspostavio svojecarstvo pre svoga vaznesenja. (Dela 1:6) Nadalje se kaže da telo i krv nemogu naslediti carstvo Božje. (1. Korinćanima 15:50) Ono je obećanoapostolima i svima onima koji Ga ljube. (Jakov 2:5) Ono je u budućnostiobećano malom stadu. (Luka 12:32) Svetima valja kroz mnoge nevolje ući ucarstvo Božje. (Dela 14:22) Ono će biti uspostavljeno kad Hristos bude sudioživima i mrtvima. (2. Timotiju 4:1) To će biti kada On bude došao u slavi svojoji svih svetih anđela svojih. (Matej 25:31—34).

Mi ne tvrdimo da je tačno vreme bilo otkriveno (mi ističemo činjenicuda to nije) u ovom proročanstvu Danila 2 ili u ma kojem drugomproročanstvu; ali su dati tako približni momenti, da generacija koja to vidimože ustanoviti blizinu uspostavljanja ovog carstva skoro nepogrešivo tačno,i učiniti pripremu koja će omogućiti deci Božjoj da sudeluju u svoj njegovojslavi.

Vreme je potpuno razvilo ovaj veliki lik u svim njegovim delovima. To jenajtačnije učinjeno u predstavljanju važnih političkih događaja koji susimbolički bili označeni. Oni su kompletni već više od petnajest stoleća. Oničekaju na udarac u noge velikog lika putem kamena odvaljenog od gore, tojest carstva Hristova. To će se dogoditi kada se Gospod pokaže u ognjuplamenome »koji će dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne slušajuEvanđelja Gospoda našega Isusa Hrista.«

2. Solunjanima 1:8 (Vidi takođe Psalam 2:8—9.) »U danima ovihkraljeva Bog će nebeski podignuti svoje carstvo«. Mi znamo da je svet živeo uvreme tih kraljeva već mnogo stoleća, i da mi još živimo u danima istih.

Prema ovom proročanstvu usp