Начин владања и скупштински живот Венеције у средњем веку Најпознатији органи венецијанске државне управе били су: дужд, Велико веће и Мало веће. Дужд Врховни државни поглавар био је дужд. Испрва дуждева власт је била слична краљевској. Он је управљао Венецијом уз помоћ свог двора, високих достојанственика и способне администрације. У првој половини 12. века, дужд је још увек задржао велику власт и понашао се као прави владар. Међутим, увођењем нових институција, долазило је до постепеног ограничавања његове власти, али и власти скупштине (arengo) која је имала законодавне и судске послове. Крајем прве половине 12. века јавило се Веће Мудрих, будуће Велико веће, и Мало Веће. На крају 12. века, у време Енрика Дандола, дуждевска власт добила је другачији карактер. Она је изгубила краљевске компетенције и постала доста ограничена и строго контролисана од стране аристократије. Дужд је постао само први чиновник Републике. Приликом преузимње функције, дужд је од тада морао да полаже ткз. „дуждевско обећање“. Он се свечано обавезивао да ће деловати у складу са законима и интересима државе. За време трајања свог мандата, дужд није могао сам да излази у јавност, није смео да се сам срета са владарима или страним посланицима. Такође није смео да сам отвара званична писма. Дужд није могао сам доносити одлуке, али ниједна одлука није могла да се донесе без његовом прусутва у већима. Дужд је присуствовао свим седницама већа. На њима је могао изнети своје мишљење и ставити га на гласање, али не и наметнут га. Знаци дуждевске његове власти били су необична капа у облику рога, мач, пурпурни плашт са хермелиновим крзном на рубовима, црвене ципеле по угледу на византијске цареве. Дуждева титула је гласила „Његова преузвишеност, милошћу Божијом дужд Венеције, дукс Далмације и Хрватске, господар над четвртином и по романског царства“. Ова последња назнака је нестала средином 14. века. Касније се дужд називао Пресветлим Принципом. Бирање дужда Дужд је биран доживотно, увек из неке моћне породице. Често је то био човек са искуством. У раном средњем веку, дужд је биран акламацијом у скупштини у којој се окупљао народ тј. populus. Од 1172. године, дужда је бирао одбор састављено од 40-орице људи. Њих су бирала 5 представника из Великог већа. Године 1229. уведен је у одбору још један члан, како би се избегао нерешен резултат приликом гласања. Нова правила бирања дужда уведена су 1268. године. Она су постала доста сложена како би се онемогућиле партијске и породичне сплетке. По правилима 11 Чланова Великог већа бирали су одбор од 41. човека. Ових 11. чланова бирани су кроз више лутрија и избора. Дужда је и даље бирао одбор од 41. човека, али је поступак избора такође усложњен.
