1. Šta čini prirodne resurse?

Prirodne resurse čine prirodni izvori (voda) I prirodni uslovi (reljef, klima). Reljef predstavlja sve

morfološke oblike na zemlji (nizije, vizije, kanjoni, rečice). Klima – srednja vrednost osnovnih

parametara (temperature, pritisak) za jedan duži period.

*To su prirodni izvor i prirodni potencijal jedne zemlje. Def.: Prirodni potencijal su materijalna dobra

prirode koje čoveku mogu biti od koristi. Prirodna dobra koja se ne koriste su rezerve ili potencijalni

resursi.Resurs potiče od francuske reči reči ressource i znači izvor iz koga se dobijaju sirovine i energija

za privredu. Prirodni resursi sa njihovim rezervama i prirodnim uslovima čine prirodni potencijal.

Prirodni resursi su obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti, koje se direktno

ili indirektno mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost. U prirodne

resurse spadaju ležišta mineralnih sirovina (rude, ugljevi, nafta, prirodni gas, nemetalične sirovine),

obnovljivi izvori energije (vetar, Sunce) vode i zemljište kao podloga za razvoj biljaka i životinjskog sveta.

Sirovine i energenti iz prirodnih izvora imaju upotrebnu vrednost u smislu direktnog korišćenja ili kao

sirovine u nekoj proizvodnji. Zemljište nije prirodni resurs, jer nije izvor ni energije ni sirovina za

industriju ali je podloga za razvoj biljaka. Zemljište je istovremeno i prirodni uslov i prirodni izvor. Vode

su neophodan prirodni uslov za navodnjavanje, uzgoj riba i vodosnabdevanje. Sunce i vetar, kao

elementi klime, mogu postati prirodan izvor ako se koriste za dobijanje energije.

2. Koja klima karakteriše Srbiju?

Kontinentalna, duga i topla leta i duge i hladne zime bez padavina.

*Klima Srbije se može opisati kao umereno-kontinentalna. Prostorna raspodela parametara klime

uslovljena je geografskim položajem, reljefom i lokalnim uticajima kao i rezultatom kombinacija reljefa,

raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom rečnih sistema,

vegetacijom, urbanizacijom itd. U toplijem delu godine preovlađuju vetrovi sa severozapada i zapada.

Tokom hladnijeg delagodine dominira istočni i jugoistočni vetar – košava. Padavine su jedan od

najvažnijih klimatskih elemenata. One su u Srbiji raspoređene vremenski i prostorno, nepravilno, zavisno

od atmosferskih procesa i reljefa. Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama

u toplijem delu godine. Najviše kiše padne u maju i junu, a najmanje padavina je u februaru i oktobru.

3. Šta je potencijal jedne zemlje?

Potencijal (moć) čine rezerve resursa (voda, zlato, bakar,gvožđe)

*Potencijal potiče od latinske reči potentalis , koja znači moćan, poseduje moguću ili skrivenu moć. U

privredi i ekonomiji to bi značilo prirodna dobra koja čoveku mogu biti od koristi ili to već jesu. Ta dobra

su: mineralne sirovine, vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi. Ova prirodna dobra dok nisu u

upotrebi imaju moguću vrednost, ako ih čovek koristi onda one imaju svoju vrednost. Prirodni resursi

(izvori) sa rezervama prirodnih dobara i prirodni uslovi predstavljaju prirodni potencijal. Prirodno

bogadstvo je opisna vrednost odrednica za prirodni potencijal.

4. Kako se dolazi do resursa?

Na osnovu geoloških istraživanja.

*Faze istraživanja: geološka istraživanja (istražna bušenja, da li ima rude, koliko), regionalna istraživanja

(da nema reke da se ne bi ugrozila voda), poludetadnja rudarsko-geološka istraživanja (put, pruga,

prelaz), detaljna istraživanja (mesto stanovanja rudara i osoblja). Program istraživanja: utvrditi oblik

ležišta (koso, vertikalno), položaj u odnosu na zemlju, struktura rude u steni, hemijski sastav (da li ima

štetnih hemikalija) , hidrološki sastav (ugroženost zdrave pijaće vode).

Eksploatacijom neobnovljivih resursa izazivaju se degradacije velikih površina zemljišta, često i vrlo

kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja veliku štetu. Eksploataciju mineralnih resursa prati

velika količina otpada za čije depovanje se zauzimaju velike zemljišne površine. Iz ovih razloga, planska i

racionalna dugoročna strategija eksploatacije mineralnih resursa, za svaku državu ima značaj najvišeg

ranga u svakom pogledu.

5. Nabroj prirodne resurse?

Rude, ugljevi, metali, nemetali (pesak) i dr.

*U prirodne resurse spadaju ležišta mineralnih sirovina (rude, nafta, prirodni gas, nemetalične sirovine),

obnovljivi izvori energije (hidropotencijal, sunce, vetar, biomasa, geotermalne vode), voda.

6. Podela resursa po vremenu trajanja?

Na obnovljive (voda, vetar, Sunce, mineralne sirovine ili mineralni resursi) i neobnovljive (zlato,

zemljište i voda sa florom i faunom, geotermalna energija i energija vetra, sunca, biomase, plime i

talasa i neki nemetali za građevinsku industriju – pesak, šljunak i morske soli).

7. Kako treba da se ponašamo prema resursima?

Obnovljive resurse treba maksimalno trošiti, a neobnovljive maksimalno štedeti.

*Racionalna eksploatacija obnovljivih resursa i njihovo korišćenje ima izuzetan značaj kako sa

ekonomskog tako i sa društvenog aspekta. Povećanom eksploatacijom i korišćenjem neobnovljivih

resursa zemlja iz stanja obilja dođe u stanje znatne oskudnice. Bogate, industrijski razvijene zemlje imaju

jasnu definisanu dugoročnu strategiju eksploatacije svojih neobnovljivih resursa. U osnovi takve

strategije je štednja, pa čak i odlaganje eksploatacije. Takva strategija se ostvaruje: reciklažom,

supstitucijom i uvozom.

8. Podela resursa prema pripadnosti (gde su) ?

- resursi atmosfere (sneg, grad, kiša)

- resursi litosfere (rude svega)

- resursi hidrosfere (biljni i životinjski svet)

- resursi biosfere (flora i fauna)

9. Podela resursa po nameni?

- Za rudarstvo i energetiku

- Za proizvodnju energije

- Za poljoprivredu

- Za stočarstvo

- Za lob, ribolov i dr.

10. Šta su mineralne sirovine?

Materije organskog ili neorganskog porekla.

*Mineralne sirovine (prirodni agregati minerala i/ili prirodnih jedinjenja koja se direktno koriste ili se iz

njih, preko određenih tehnologija ekstrahuju korisne komponente i koji se koriste u različitim privrednim

granama za ljudske potrebe) su: sve vrste uglja i uljnih škriljaca, ugljovodonici u tečnom i gasovitom

stanju (nafta i gas) i ostali prirodni gasovi, radioaktivne mineralne sirovine, metalične mineralne sirovine

i njihova upotrebljiva jedinjenja, tehnogene mineralne sirovine, nemetalične mineralne sirovine i

sirovine za dobijanje građevinskih materijala, sve vrste soli i solnih voda, podzemne vode i izvori

geotermalne energije.

11. Podela mineralnih sirovina?

- Metalične (zlato)

- Nemetalične (pesak)

- Energetske (vetar, voda, ugalj, drvo)

12. Potrošnja mineralnih resursa?

Je enormno porasla, od II s.r. do danas (za 70 godina potrošeno je 40% rezervi, a za 6000 godina

unazad 60%)

*Porast proizvodnje i potrošnje je u neposrednoj vezi sa porastom broja stanovnika.

13. Koliko je uvećanje godišnje potrošnje bakra u svetu?

3,4%.

14. Koje su bilansne rezerve bakra u svetu?

Ako bi se ovako trošilo sa uvećanjem od 3.4% ceo svet bi imao bakra za samo 24 godina. Ukoliko bi

bakar štedeli 10% na godišnjem nivou onda bi smo imali za 76 godina. Ukoliko bi primenili i prvu i

drugu metodu i još 50% od reciklaže imali bi smo bakar za 100 godina.

*Oko 85% svetske primarne proizvodnje bakra potiče iz tzv. porfirskih ruda, u kojima je glavni mineral

bakra halkopirit. Ležišta porfirskih ruda imaju velike rezerve sa relativno malim sadržajem bakra (do

0,7%). Mali sadržaj bakra u ovim rudama je rezultat dominacije halkopirita, u kome je sadržaj bakra

svega 34,5%. Struktura svetske potrošnje bakra pokazuje da se on najviše troši u građevinarstvu (40%), a

zatim slede: elektroindustrija i elektronika (25%), industrija mašina i opreme (15%), transportna

sredstva, najviše u automobile (10%) i hemijska industrija i razna potrošna dobra (10%). Oko 30-35%

godišnje proizvodnje bakra je iz recikliranog bakra.

15. Osnovne komponente mineralnih sirovina?

- osnovne korisne komponente (bakar)

- korisne komponente (zlato)

- korisne primese (sumpor-dioksid 𝑺𝑶𝟐 )

- nekorisne komponente (dim i čađ)

- štetne primese (arsen)

16. Šta je flotacija?

Proces dobijanja finog praha iz rezerve. Faze su: rezerva, drobljenje, mlevenje, fini prah.

17. Šta je geotermalna energija?

To je toplota zemlje. Voda iz dubina prolazi pored zagrejanih stena i izađe kao zagrejana.

*Temperatura zemljine kore raste sa povećanjem dubine. Na svakih 33m temperatura raste za 1 stepen.

Kada se govori o geotermalnoj energiji, obično se misli na hidrogeotermalnu energiju.

18. Gde se nalazi geotermalna energija?

- U neporoznim ili veoma malo poroznim stenama

- U poroznim stenama čije su šupljine ispunjene vodom

- U magmi

19. Podela geotermalne energije?

- Hidrogeotermalna

- Petrogeotermalna

- Magmogeotermalna

*Porozne stene - slobodne podzemne termalne vode temperature preko 10 stepeni i vrela vodena para

u porama stena – hidrogeotermalna energija

Neporodne, suve, stene – ispod dubine na kojoj je njihova temperatura oko 10 stepeni –

petrogeotermalna energija

Magma – istopljene stene – magmogeotermalna energija.

20. U zavisnosti od temperature navesti podelu hidrogeotermalnig resursa?

- Voda niske temperature (do 15 stepeni) – plastenik

- Voda srenje temperature (do 140 stepeni) – bojleri, grejanje

- Voda visoke temperature (od 140-350 stepeni) – dobijanje el. energije

*Voda niske temperature (50-75 stepeni) koristi se za grejanje stanova, sanitarne tople vode, radnih

prostorija, zdravstvenih objekata, uzgoj ribe i u industrijskim procesima (sušenje, isparavanje, destilacija,

pranje, bojenje). Voda srednje temperature koristi se u industrijskim procesima i za proizvodnju

elektroenergije. Voda visoke temperature i suva para koristi se za proizvodnju elektroenergije.

21. Šta su termalne vode?

To su podzemne vode čija je temperatura veća od srednje godišnje temperature vazduha masta u

kome izvire.

*U prirodi se češće pojavljuju termomineralne vode, budući da dolazeći sa većih dubina, na svom putu

se greju od toplih stena i rastvaraju minerale. U privredno-ekonomskom smislu, najvažnije funkcije

termomineralnih voda su: zdravstveno-lekovita, rekreativno-turistička, proizvodno-ekspoataciona

(mineralna voda za piće) i termička ( grejanje staklenika, stanova i primena u industriji).

22. Navesti osnovne vidove vode na kopnu?

Podzemne, reke, jezera, lednici.

*Podzemne vode se pojavljuju na površini isticanjem u vidu izvora. Koriste se za vodosnabdevanje,

industriju i poljoprivredu. Najzastupljeniji oblik kopnenih voda su reke. Od svih voda na zemlji, na vode

reka otpada vrlo mali deo. Navodnjavanje i proizvodnja elektroenergije su najznačajniji vidovi korišćenja

rečnih voda, a zatim slede industrija, ribolov, turizam, rekreacije i rečni saobraćaj. Rečne vode su čoveku

najdostupnije, ali su i najviše izložene svim vidovima zagađenja. Najveći zagađivači su otpadne

industrijske vode, veštačka đubriva, pesticidi i otpadne komunalne vode. Značaj jezera se ogleda u

razvoju ribolova, turizma, elektroprivrede, vodosnabdevanja industrije i stanovništva. Kopnene vode

imaju najveći značaj za stanovništvo i privredu jer se stalno obnavljaju i predstavljaju neisrpni prirodni

izvor i uslov. Da bi kopnene vode bile upotrebljive, moraju da poseduju određen stepen vremenske

postojanosti i kvalitet.

23. Šta je tvrdoća vode?

Merilo sadržaja rastvorljivih jedinjenja kalcijuma i magnezijuma.

24. Podela vode prema tvrdoći?

- Vrlo meke (manje od 5)

- Meke (5-10)

- Srednje (10-15)

- Tvrde (22-30)

- Vrlo tvrde (preko 30)

25. Na koji način se koristi Sunčeva energija?

Koristi se tehnologijom fotonaponske konverzije u elektroenergiju.

*Solarna ćelija proizvodi jednosmernu struju koja se za potrebe uređaja u domaćinstvu, pomoći

invertora transformiše u naizmeničnu struju. Fotonaponski sistemi mogu biti dimenzija veličine novčića,

pa do veličine fudbalskih terena i da obezbeđuju potrebnu energiju za čitavo naselje. Širok je spektar

ekonomičnog korišćenja solarne energije: osvetljavanje, grejanje sanitarne vode, telekomunikacije,

rashladni sistemi, pumpanje vode kao i obezbeđivanje elektroenergije za naselja u udaljenim oblastima.

Najnoviji rezultat je pojava fotonaponskih sistema koji zamenjuju klasične fasadne i krovne građevinske

elemente objekata, po prihvatljivim cenama. Najčešće se sunčeva energija neposredno koristi kao

toplotna energija. U tu svrhu se koriste solarni toplotni kolektori. Po tipu fluida koji apsorbuje i prenosi

toplotu, mogu biti sa tečnim fluidom ili vazduhom. Kod solarnog kolektora sa vodom, zagrejana voda

preko razmenjivača toplote greje sanitarnu ili tehnološku vodu. Kod instalacija sa vazduhom, zagrejani

vazduh se pomoću ventilatora ubacuje u grejane prostorije. Višak toplote se može skladištiti ispod

zemlje, najčešće ispod grejanog objekta, u termoizolovanom objektu sa čvrstim materijalom visokog

toplotnog kapaciteta. U tu svrhu može poslužiti lomljeni kamen ili staklene boce napunjene vodom.

26. Definisati energiju vetra?

To je transformisan oblik sunčeve energije.

*Pretvaranje energije vetra u elektroenergiju vrši se pomoću vetrogeneratora. Mali vetrogeneratori

namenjeni su individualnoj primeni, a energija se koristi za osvetljenje i tv prijemnik. Vetrogeneratori

većih snaga povezuju se na elektroenergetski sistem. Najekonomičnija primena vetrogeneratora je

njihovo udruživanje na određenoj lokaciji tzv. farmu vetrenjača.

27. Koja je optimalna brzina vetra za dobijanje energije?

2-6 m/s.

28. Na koji način se koristi energija plime i oseke?

Na razlici nivoa mora između plime i oseke, a koje je povezano sa mesečevim menama.

*Na svetu postoji oko 40 mesta na kojima je razlika između plime i oseke veća od 5 m. Takva mesta su

naročito pogodna za instaliranje postrojenja za proizvodnju elektroenergije. Energija plime može da se

iskoristi na dva načina: upotrebom potencijalne energije razlike u nivou mora za vreme plime i oseke ili

upotrebom kinetičke energije plimnih struja. Prvi koncept zahteva podizanje brane za zatvaranje

morskih bazena u vreme nadolaska plime. Kad plima nadođe voda se zatvara u rezervoare iza brane.

Kada nastupi oseka, voda iza brane se spušta kao kod klasičnih hidroelektrana. Drugi koncept

podrazumeva korišćenje vodenih turbina uronjenih u plimne struje.

29. Navesti pokazatelje energije prinosa?

To je vreme vraćanja utrošene energije za proizvodnju svih vrsta materijala.

- Vreme vraćanja primarne energije utrošenu za proizvodnju svih materijala koji se koriste u

izgradnji kao i energije u samoj izgradnji i energije koja će se utrošiti u i održavanju postrojenja

(elekrana)

- Indeksa strateškog prioriteta

Vreme vraćanja primarne energije definiše se odnosom ukupno utrošene primarne energije za izgradnju

i energije utrošene za održavanje postrojenja i godišnje proizvodnje energije iz dotičnog izvora. Najbrže

se vraća energija utrošena za gradnju termoelektrana i gasnih eletrana.

30. Zbog čega se izvori metala i nemetala uslovno zovu obnovljivim?

- Korišćenje ne ide istom brzinom kao kod neobnovljivih

- Oni predstavljaju preseljenje određenih vrsta materijala sa jednog mesta na drugi

*U „obnovljive“ izvore metala i nemetala mogu se svrstati aluvijalna ležišta plemenitih i retkih metala i

retkih zemalja i ležišta šljunka i peska, koji nastaju delovanjem erozije površinskih vodenih tokova, kao i

morski izvori soli i metala. Ovi izvori su „uslovno obnovljivi“. Erozija, kao proces degradacije površinskih

slojeva zemljine kore pod dejstvom atmosferilija i mehaničke energije površinskih vodotokova, je štetan

proces ako se radi o poljoprivrednom zemljištu. Ako se erozija odvija na stenovitim terenima na kojima

nema biljnog sveta, onda se ona može okarakterisati kao koristan proces. Ako je mineralni sastav takvih

terena okarakterisan prisustvom plemenitih i retkih metala, onda erozija doprinosi stvaranju novih

aluvijalnih ležišta ovih metala u ravničarskim delovima korita vodotokova. Da nema erozija, ne bi bilo ni

obnovljivih ležišta šljunka i peska za građevinarstvo.

31. Šta je biomasa?

Biomasa je materija organskog porekla (biljnog ili životinskog).

*Biomasa je organska materija iz koje se mogu dobiti tečni energenti (biodizel i bioetanol) ili toplotna

energija. Sagorevanjem biomase celokupna količina oslobođenog ugljen-dioksida se iskoristi za porast

nove biomase tako da nema viška koji bi izazvao efekat staklene bašte. Izvori biomase su mnogobrojni:

otpaci u poljoprivredi (slama, delovi voćaka), poljoprivredni proizvodi (šećerna repa, šećerna trska,

suncokret, soja, kukuruz), drvo koje brzo raste (vrba, hibridni platak, otpadak u preradi drveta, drvo koje

nije za preradu), industrijski organski otpad (prehrambena industrija) i organski deo komunalnog otpada.

32. Šta je biodizel?

Materija koja se dobija iz uljarica (suncokreta).

*Biodizel (metalnol) može da se doda fosilnom dizelu (do 20%), čime se poboljšavaju njegove energetske

i ekološke karakteristike. Osnovna prednost biodizela je značajno smanjenje 𝐶𝑂2 , 𝑆𝑂2 , CO i

suspendovanih čestica. Tehnologijom prerade semena uljarice u biodizel dobijaju se i nus proizvodi:

glicerol, stočna hrana, đubrivo..

33. Šta je bioetanol?

Bioetanol se proizvodi iz žitarica (kukuruz ili pšenica).

*Može da se dodaje motornom benzinu (do 20%), čime se poboljšavaju njegove energetske i ekološke

karakteristike. Proces proizvodnje bioetanola iz kukuruza daje i nus proizvod koja služi kao stočna hrana,

vrednija i od samog kukuruza.

34. Navesti metode za odstranjivanje i preradu smeća?

- Kontrolisano deponovanje

- Kompostiranje i fermetacija

- Spaljivanje

- Reciklaža

*Kontrolisano deponovanje podrazumeva prethodnu reciklažu i odabir svih materijala iz otpadaka koji

mogu da se vrate u ponovnu upotrebu. Kompostiranje i fermentacija – specijalni postupci reciklaže koji

se odnose na obradu organskog otpada, najčešće radi dobijanja đubriva za poljoprivredu. Spaljivanje -

ranije se odnosilo na raznovrsno komunalno smeće, a danas se podrazumeva striktno izdvojeno,

sagorljivo smeće i to posle obavljene reciklaže. Reciklaža - postupci, koji se metodološki i tehnološki sve

više razvijaju i predstavljaju osnovu za buduće umanjenje i otklanjanje nepotrebnog otpadnog

materijala. Komunicija – postupak usitnjavanja raznog organskog materijala preko posebnih uređaja –

mlinova. Nova upotreba i reciklaža otpadnog materijala su postupci koji se metodološki i tehnološki sve

više razvijaju i predstavljaju osnovu za buduće umanjenje i otklanjanja nepotrebnog otpadnog

materijala. U kombinaciji sa ovim postupkom su još i proizvodnja goriva pravljenjem briketa od

sagorivog materijala i piroliza u proizvodnji energije u velikim energetskim sistemima. Incineracija ili

kontrolisano spaljivanje jedan je od najboljih načina neutralizacije i uništavanja otpadaka. Većina

materijala opasnih za životnu sredinu tokom procesa sagorevanja u potpunosti se razgrađuju i

neutralizuju.

35. Šta je reciklaža?

Ponovno vraćanje u proces proizvodnje već upotrebljivanih materijala.

*Predmeti i uređaji od metala i drugih materijala stare, lome se ili na drugi način okončavaju svoju

upotrebnu funkciju i završavaju na otpadu, kao potencijalni ili aktivni zagađivači životne sredine. Upravo

taj otpad predstavlja vrlo značajan sekundarni resurs – sekundarne sirovine, čijim se sakupljanjem i

vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja primarnih rezervi sirovina, produžuje

vek njihovog trajanja i smanjuje zagađenje životne sredine. Ponovno korišćenje metala i drugih

materijala iz otpada naziva se reciklaža.

36. Šta može da se reciklira?

Drvo, hartija, plastika, staklo...

*U globalnoj podeli, imamo dve vrste otpada: industrijski (nastaje u industrijskim procesima) i

komunalni (nastaje u domaćinstvima). Ukupna količina čvrstog komunalnog otpada dostigla je

zabrinjavajuće razmere. Potrošnja metala po glavi stanovnika u direktnoj je zavisnosti od razvijenosti

zemlje. Veči je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja. Otuda one prednjače u tehnologijama i

stepenu reciklaže metala. Odgovarajućom preradom otpada značajno se smanjuje potrošnja primarnih

sirovina za proizvodnju stakla, čelika, aluminijuma, obojenih metala, papira, plastike... U razvijenim

zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje. Neorganske komponente se ponovo

vraćaju na preradu, a organske (osim papira) kompostiraju ili delom spaljuju radi proizvodnje toplotne ili

električne energije. Od svih komponenti komunalnog otpada, najlakše se reciklira čelik, koji se smatra

100% reciklažnim. Čelik iz konzerve može biti pretopljen u automobilski lim, a potom da završi u

betonskoj armaturi. Reciklirana aluminijumska konzerva je oko 20% jeftinija. Hartija je nazastupljenija

komponenta u komunalnom otpadu i u razvijenim zemljama se reciklira do 50%. Staklo se reciklira preko

30%, u vidu staklenog krša koji se vraća u proces proizvodnje stakla i deo staklene ambalaže koji se

ponovo vraća na korišćenje. Razvijene zemlje, a naročito one koje oskudevaju u sirovinama osnovnim

metala, imaju visoko učešće metala koji potiče od reciklaže. Kod proizvodnje sirovog metala iz otpadnog

metala ostvaruje se velika ušteda u potrošnji energije.

37. Definisati sastav zemljišta?

Zemljište se sastoji od mineralne materije (45%), vode (30%), organskih materija (5%) i vazduha (do

20%).

*Mineralnu komponentu karakteriše hemijski, mineralni i granulometrijski sastav. Od njih zavisi

struktura zemljišta i gustina pora (25-60%). Od gustina pora zavisi cirkulacija vode i vazduha, otpornost

na eroziju, mogućnost obrade i đubrenja, što u krajnjoj liniji utiče na plodnost i produktivnost. Voda u

zemljištu ima vrlo važnu ulogu, pre svega kao rastvarač organskih i neorganskih materija potrebnih

biljkama, a i kao komponenta koju crpe same biljke. Organsku komponentu zemljišta čini mrtva organska

materija i živi organizmi (bakterije, gljive, insekti, crvi) koji uslovljavaju određene hemijske i biološke

procese. Vazduh u zemljištu je vrlo važan izvor kiseonika i azota. Nedostatak kiseonika ograničava razvoj

korenovog sistema biljaka i akumulaciju azota.

38. Šta predstavlja najhranjiviji deo zemljišta?

Najfiniji sloj zemljišta u vidu praha koji se zove pedološki pokrivač.

*Pedološki pokrivač ravničarskih i brežuljastih terena čine sledeći tipovi zemljišta: černozem, smonica,

gajnjača, crvenica, parapodlozi i ritske crnice. Černozem je crno, ekonomski najispatljivije zemljište.

Bogato je humusom, rastersito i pogodno za mehaničku obradu. Smonica sadrži dosta gline i teško se

obrađuje, ali ima visok sadržaj hranljivih materija. Gajnjača ima osrednje proizvodne mogućnosti, ali se

može koristiti za razne kulture. Crvenica ima nepovoljni mineralni i hemijski sastav i mali udeo humusa.

Parapodlozi su siromašni humusom i zahtevaju đubrenje. Ritske crnice su bogate humusom i ukoliko je

oslobođeno viška vode daje dobre prinose povrtatskih i krmnih kultura.

39. Šta je prirodna, a šta ekonomska plodnost zemljišta?

Prirodna plodnost predstavlja godišnji prirast biomase. Ekonomska plodnost predstavlja računicu na

kraju kalendarske godine kao posledicu prirodne plodnosti i čovekove aktivnosti.

*Čovekove aktivnosti su: neutralisanje štetnih hemijskih elemenata, uspostavljanje optimalnog vodnog i

vazdušnog režima, upotreba djubriva, odgovarajuća obrada, orimena pesticida... plodnost je uslovljena

sastavom i strukturom zemljišta, ali se ona znatno može povećati primenom savremenih agrotehničkih

mera, odnosno smanjiti u nedostatku takvih mera.

40. Šta je erozija?

Erozija je ispiranje i odnošenje najinijeg dela zemljišta. Dva faktora utiču na eroziju: kiša i vetar.

*Erozija spira i odnosi površinski sloj koji je humusom najbogatiji. U mnogim slučajevima erozija se može

značajno smanjiti smenjivanjem uzgojnih kultura i neobrađivanjem zemljišta u izvesnom periodu.

41. Šta je tržište?

Mesto gde se susreću ponuda i tražnja.

42. Definisati teoriju ponude?

Analizira kako proizvođači određenih dobara reaguju na promene cena.

*Teorija ponude analizira kako proizvođi mineralnih sirovina reaguju na promene cene mineralnih

sirovina ili drugih uticajnih faktora na ponudu (rezerve i njihov kvalitet, uslovi eksploatacije, tehnologije

prerade i sl.). Proizvođači će ponuditi mineralnu sirovinu samo ako njena cena prevazilazi troškove njene

proizvodnje (drugim rečima ako mogu da ostvare željeni profit). Ponuda pokazuje koliko je potrebno da

se pokriju troškovi proizvodnje. Sa povećanjem cena, proizvođači nastoje da povećaju ponudu, kako bi

ostvarili veći profit.

43. Šta je diskontna stopa?

Diskontna stopa je mera vremenske vrednosti novca, odnosno svođenje računa na sadašnju vrednost.

44. Šta je ekologija?

Nauka koja izučava odnose živih bića prema sredini gde žive.

*Sedamdesetih godina, XX veka, ekologija je postala problem većine industrijskih grana i predmet

ekonomske teorije i prakse, posebno u sferi uticaja ekologije na granici privrednog rasta. Tada nastaje

ozbiljna zabrinutost zbog brzog iscrpljenja neobnovljivih resursa i istovremenog sve većeg zagađenja

životne sredine. Bila je to ozbiljna napomena da održavanje takvog trenda ozbiljno ograničava

mogućnosti budućeg privrednog i društvenog razvoja i u prvi plan stavila osnovna pitanja održivog

razvoja: očuvanje ekološke ravnoteže, pravedna raspodela resursa među generacijama i opstajanje i

razvoj nedovoljno razvijenog dela sveta.

45. Šta je povratno (albedo) zračenje?

Zračenje sa zemlje koje dolazi od strane sunca.

*Albedo je mera reflektivnosti tela ili površine. To je odnos odbijenog elektromagnetnog zračenja i onog

koji pada na površinu ili telo. Prosečan albedo planete Zemlje je 37-39%.

46. Šta su solarni kolektori?

To su apsorberi sunčeve svetlosti koji vrše prijem sunčeve toplote i prenose je dalje.

*(za dopunu iskoristiti pitanje broj 25)

47. Šta su vetrogeneratori?

To su vetrenjače koje pretvaraju energiju vetra u električnu energiju, pri brzini vetra od 2-6 m/s.

*(za dopunu iskoristiti pitanje broj 26)

48. Šta je gasifikacija?

Termohemijski proces u kome biljna materija ne sagoreva u potpunosti već se žari.

*Pri gasifikaciji izdvaja se gas (ugljen-monoksid) koji se može sagorevati i koristiti u obliku toplotne i

mehaničke energije. Gasifikatori biomase u nepokretnom sloju koriste se za toplotne primene srednjih

snaga (do 10 MW). Prednosti ovog tipa gasifikacije biomase ogledaju se u visokoj termalnoj efikasnosti i

niskoj temperaturi izlaznog gasa, budući da se manipuliše sa prilično vlažnom biomasom (do 50%).

Gasifikatori biomase u fluidizovanom sloju – ova gasifikacija počela je, iz ekoloških razloga, da se

primenjuje sredinom osamdesetih godina, najpre u Finskoj i Švedskoj, a zatim u Austriji, Nemačkoj i

Portugaliji.

49. Šta je piroliza?

Termohemijski proces i služi za dobijanje ćumura zagrevanjem drveta u odsustvu vazduha.

*Spora piroliza se koristi za dobijanje koksa, a brza za dobijanje gorivog gasa.

50. Šta je kompostiranje?

Predstavlja specijalni postupak reciklaže koji se odnosi na obradu organskog otpada.

51. Definiši indeks strateškog prioriteta?

ISP predstavlja odnos između

𝒐𝒅𝒓ž𝒂𝒗𝒂𝒏𝒋𝒆 𝒑𝒐𝒔𝒕𝒐𝒋𝒆𝒏𝒋𝒂 𝒊 𝒈𝒐𝒅𝒊š𝒏𝒋𝒂 𝒑𝒓𝒐𝒊𝒛𝒗𝒐𝒅𝒏𝒋𝒂 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒆

𝒖𝒕𝒓𝒐š𝒆𝒏𝒂 𝒑𝒓𝒊𝒎𝒂𝒓𝒏𝒂 𝒆𝒏,𝒈𝒐𝒅𝒊š𝒏𝒋𝒂 𝒆𝒌𝒔𝒑𝒍𝒐𝒂𝒕𝒂𝒄𝒊𝒋𝒂 𝒊 𝒑𝒐𝒕𝒓𝒐š𝒆𝒏𝒂 𝒑𝒓𝒊𝒎𝒂𝒓𝒏𝒂 𝒆𝒏.𝒛𝒂 𝒅𝒐𝒃𝒊𝒋𝒂𝒏𝒋𝒆 𝒆𝒏. .

*Ako je ISP> 1 radi se o izvoru energije koji ima dugoročnu stratešku valjanost, jer je energetski prihod

veći od sume svih rashoda-potrošenih primarnih energija. Svi neobnovljivi izvori energije imaju ISP<1, ali

i neki obnovljivi koji zbog velike rasutosti zahtevaju velika specifična ulaganja. Ukoliko je ISP<1 takav

energetski izvor, čak i ako je obnovljiv, ne može da nosi atribut obnovljivosti jer se za njegovu

proizvodnju i održavanje utroši više energije nego što on može da proizcede tokom svog veka

eksploatacije.

52. Šta je globalizacija?

Proces ekonomskih i razvojnih tokova koji svoju aktivnost proširuju i van granica svoje zemlje.

53. Šta je liberalizacija ekonomije?

Podrazumeva jačanje ekonomske slobode privrednih subjekata.

54. Definiši godišnji prinos drvne mase?

GP predstavlja proizvod površine šumskog zemljišta i godišnjeg prirasta drvne mase.

Važan faktor u politici upravljanja šumama je stopa prinosa drvne mase ili stopa rasta. Ako tokom

vremena posmatramo povećanje drvne mase u mladoj šumi vidimo da mlade šume rastu brže od

starijih. Prosečan godišnji prirast ili prosečna stopa rasta dobija se kada se drvna masa podeli sa starošću

šume. Veliki deo drvne mase u svetu troši se za dobijanje celuloze, odnosno hartije. Zato reciklaža papira

ima izuzetan značaj za očuvanje i povećanje šumskog fonda. Tona recikliranog papira znači da je

sačuvano jedno odraslo drvo.

55. Šta je biodiverzitet?

To je biološka raznolikost živih organizama koji nastanjuju kopno i vodu.

*Biološka raznolikost živih organizama koji nastanjuju kopno, more, okeane, kao i raznolikost unutar

istih, različitih vrsta i ekosistema. Osnovni problemi su: nepridržavanje propisanih režima i mera zaštite

biljnog i životinjskog sveta, predela i geonasleđa, prvenstveno kroz neracionalno korišćenje prirodnih

resursa, slabu pokrivenost planskom i urbanističkom dokumentacijom i izraženu protivpravnu izgradnju

objekata itd.

56. Šta je pravo svojine?

Predstavlja osnovno pravo iz kojeg proizilaze sva ostala prava.

*Najčešće pravo u granicama pravnih normi (prirodno građanske) koje ovlašćuju svog vlasnika za

određenu stvar.

57. Nabroj vrste kapitala?

Materijalni i nematerijalni.

*Vrste kapitala: proizvedeni kapital (stvorila ljudska ruka), ljudski kapital i prirodni kapital (prirodni

resursi). Pod kapitalom se podrazumeva veoma širok sadržaj, gde spadaju materijalni inputi, investicije u

znanja i obrazovanje i prirodni kapital.

58. Nabroj načela održivog razvoja?

- Korišćenje obnovljivih resursa ne sme da pređe stopu njihovog obnavljanja

- Korišćenje neobnovljivih resursa ne sme da pređe stopu po kojoj se vrši razmena istih

- Količine materijala koji se ispuštaju u životnu sredinu moraju biti neškodljive.

59. Definicija indeksa održivog razvoja?

IOR predstavlja odnos proizvodnje metala iz reciklaže i potrošnje.

*IOR može da ima vrednost 0 kada je proizvodnja metala iz reciklaže jednaka 0, a sva potrošnja

obezbeđuje se iz drugih izvora, do vrednosti 1, kada je proivodnja metala iz reciklaže jednaka potrošnji.

Sve što je vrednost IOR bliža 1, to su pretpostavke za održivi razvoj bolje i obrnuto.

60. Šta je renta?

Renta je nadoknada (cena) za proizvode ili usluge.

*Naknada za proizvod ili uslugu, t.j. renta je cena za proizvodne usluge prirodnog kapitala. Koncesija – na

duži rok se uzima neki objekat, fabrika, zemljište. Renta je značajna eknomska kategorija koja je izvorno

povezana sa pojavom prihoda od vlasnika i resursa. Možemo da rentiramo materijalna dobra i usluge.

61. Šta su proizvodi rudarstva?

To su rude, koncentrati i mineralne sirovine.

*Rude koje sadrže samo jedan metal nazivaju se monometalične rude, a one koje sadrže vise metala

polimetalične-kompleksne rude. 5 % rude čini najbogatiji deo, 35% ruda sa srednjim sadržajem metala i

oko 60% siromašna vanbilasna ruda (sekundarni izvori za dobijanje metala ukoliko bi se prilikom

otklanjanja obezbedi da one budu posebno deponovane i sačuvane za neku buduću preradu).

62. Osnovne faze istraživanja?

- Osnovna geološka istraživanja

- Regionalna istraživanja

- Poludetaljna geološka istraživanja

- Detaljna geološka istraživanja

63. Šta program istraživanja utvrđuje?

Oblik i količinu rude, položaj u odnosu na zemljinu koru, strukturu i komponentu rude, hemijski

sastav, fizički sastav.

64. Koliko banja ima u Srbiji?

130, a 50 se koristi. (Vranjska banja – temperatura vode 97 stepeni).

*Tipovi banja: Hidrokarbonantne (blago reumatične, Gamzigradska Banja), sulfatne (sumpor-dioksid,

Vrnjačka banja), hloridne (blago slane) i atomske (malo urana, Gornja Trepča). Sijerinska 78 stepeni,

Jošanička 71 stepen.

65. Šume ?

Šumama je pokriveno oko 30% teritorije Srbije. Pašnjacima i livadama oko 25%, a oranicama 11%.

*U ekonomskom i ekološkom pogledu, najveću vrednost od svih biljnih formacija imaju šume.

Ekonomska ocena šumskog fonda obuhvata utvrđivanje njegove vrednosti sa aspekta troškova

eksploatacije, uređenja šumskog kompleksa, pošumljavanja, kvaliteta drvne mase i potrebe za njom.

Šume su staništa raznovrsnog životinjskog sveta čiji se ekonomski značaj ogleda u razvoju lovnog

turizma. Ekološka ocena šuma proističe iz uloge i sposobnosti održavanja razvnoteže u prirodi (šume

troše ugljen-dioksid i proizvode kiseonik, regulišu oticanje padavina i štite zemljište od erozije).

66. Struktura šuma u Srbiji?

Veoma nepovoljna struktura, 86,5% listopadnih, a ostalo su četinari.

*Od ukupne površine šuma u Srbiji, u državnom vlasništvu je 53%, a u privatnom 47%.

67. Struktura šuma prema oblastima ?

Vojvodina 6,5%, Kosovo 37-38%, Šumadija 31,5 %.

68. Štete u šumama?

- Bespravna seča

- Požar

- Gubari (gusenice)

*Šume su ugrožene i : biljnim bolestima, kiselim kišama koje nastaju zbog sve veće koncentracije 𝑆𝑂2 u

atmosferi. Polovina svih šteta u šumama otpada na šumske požare.

69. Osnovne grane poljoprivrede?

- Zemljoradnja

- Stočarstvo

- Šumarstvo

70. Koje su zajedničke karakteristike poljoprivrede?

- Vegetacioni period

- Spori obrt kapitala

- Sezonski karakter

- Nema specigičnosti rada

*Sezonski karakter proizvodnje iz koje proističu organizacione i upravljačke speciičnosti u

poljoprivrednim preduzećima. Spori obrt kapitala – malo se može uticati na obrt kapitala pomoću bolje

organizacije. Odsustvo stroge specijalizacije poljoprivredne proizvodnje – u poljoprivredi se može

govoriti o kombinaciji nekoliko proizvoda. To je posledica sezonskog karaktera poljoprivredne

proizvodnje i potrebe racionalnog i potpunijeg korišćenja faktora proizvodnje (mehanizacije, radne

snage i zemljišta). Složenost kadrovskih funkcija i korišćenja radne snage – spektar poznavanja različitih

poslova radnika u poljoprivredi je mnogo širi nego kod radnika u industriji. Radnik mora biti osposobljen

da obavlja sve radne operacije od pripreme zemljišta i setve do berbe. Značaj godišnjeg obračuna

uspeha poslovanja – pošto poljoprivredna proizvodnja ima sezonski karakter ta poslovna godina kao

jedinica obračuna ima daleko veći značaj nego u industriji. Poseban značaj blagovremenog obavljanja

pojedinih poslova – određeni poslovi se moraju uraditi u tačno „optimalno“ vreme da bi prinosi bili

maksimalni. Veliki rizik u proizvodnji – elementarne nepogode mogu da prepolove pa čak i da unište

celokupnu proizvodnju. Zemljište na kome se odvija poljoprivredna proizvodnja je istovremeno uslov,

sredstvo za rad i predmet rada.

71. Nemetalične sirovine?

Sunđeri, krede, glina, kaolin, pesak i dr.

*Nemetalične mineralne sirovine imaju veoma široku i raznovrsnu primenu u mnogim granama

industrije. Mnoge savremene industrije bi bile nezamislive bez nekih nemetala. Cela građevinska

industrija počiva na nemetalima, zbog toga se i nazivaju industrijskim mineralima. Prema nameni se

dele: abrazivi, keramičke sirovine, sirovine za hemijsku industriju, konstrukcioni materijali, minerali koji

se koriste u optici i elektronici, minerali za proizvodnju veštačkih đubriva, filteri i absorberi, livački pesak,

sirovine za staklo, mineralni pigmenti, vatrogasni materijali i fluidi za bušotine. Najznačajnije mineralne

sirovine koje se eksploatišu u Srbiji su: magnezit, gline (keramičke, vatrostalne i bentonitske), kvarcne

sirovine (kvarcni pesak, kvarcni peščari), krečnjaci, barit, dolomit, gips i anhidrit, zeoliti, tehnički kamen.

72. Osnovne energetske sirovine?

- Ugalj (85%)

- Nafta (5%)

- Uljni škrilci (6,5%)

*Najveći deo energetskog potencijala srbije čini ugalj. Nafta i prirodni gas čine 5%, uran 3%, uljni škriljci,

hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije čine 7%. Ako se doda da je lignit niske kalorične moći,

onda je jasno da je struktura energetskih izvora u Srbiji jednostrana i nepovoljna.

73. Struktura uglja?

94% lignit i 0,4% kamenog uglja.

*Mrko – lignitski ugljevi 5%, mrki ugljevi 0,6%. Srbija nema kvalitetnih ugljeva. Naši ugljevi pripadaju

grupi nisko kvalitetnih energetskih sirovina. Kameni i mrki ugljevi imaju povećan sadržaj sumpora i

pepela, što im umanjuje kvalitet, prvenstveno iz ekoloških ali iz tehnoloških razloga. Ligniti se odlikuju

povećanim sadržajem vlage i pepela, a neki i povećanim sadržajem sumpora.

74. Negativni parametri lignita?

- Velika količina vlage (do 48%)

- Pepeo (do 30%)

- Mnogo otrovnih dimova

75. Šta je saobraćaj?

Privredna grana koja ne stvara nove proizvode već transportuje sirovine i robu do mesta potrošnje.

*Saobraćaj nije prirodni resurs, ali je od izuzetnog značaja za ekspoataciju prirodnih resursa. Neke vrste

saobraćaja se razvijaju na prirodnim resursima. Saobraćaj je privredna grana koja ne stvara nove

proizvode, već transportuje sirovine i proizvode do mesta potrošnje. Stvaranje nove vrednosti u

saobraćaju nema svoj materijalni oblik, već se uključuje u vrednost svih prevezenih roba, uvećavajući ih

za iznos transportnih troškova. Time transportni proces predstavlja produženje proizvodnog procesa,

odnosno njegov završetak.

76. Vrste saobraćaja?

- Železnički

- Drumski

- Vazdušni

- Pomorski

- Unutrašnji vodeni

- Poštanski saobraćaj

- Cevovodno-transportni

*Drumski saobraćaj obavlja se različitim vrstama drumskih vozila. Ima sledeće prednosti: velika

manevarska sposobnost, dostavljanje robe bez pretovara, značajna brzina, prilagodljivost za transpost

različitih vrsta roba. Mane: relativno veliki broj zaposlenih, osetljivost na porast cene goriva i mali

jedinični kapacitet vozila. Železnički saobraćaj je drugi najvažniji kompeni saobraćaj pored drumskog.

Odlikuje se značajnim brzinama, znatno većim kapacitetom u odnosu na drumski i manjom zavisnošću

od klimatskih uslova. Cevovodni transport se koristi za transport vode, nafte, zemnog gasa. Najveća

prednost cevovodnog transporta su smanjeni troškovi, koji su manji u odnosu na železnički za šest puta,

a u odnosu na rečni dva. Pomorski saobraćaj karakteriše relativno mali utrošak rada, veliki jedinični i

ukupni kapaciteti i gotovo neograničena propusna moć pomorskih puteva. Polazne i završne tačke

pomorskih veza su luke. Unutrašnji vodeni saobraćaj se odvija na plovnim rekama, jezerima i kanalima.

On je u većoj meri zavistan od prirodnih uslova. Dominiraju: nafta i njeni derivati, rude, drvo, građevinski

materijali, žitarice. Vazdušni saobraćaj je grana saobraćaja sa najvećom brzinom i odlikuje se odđenom

zavisnošću od klimatskih uslova. Poštanski saobraćaj prenosi i isporučuje pisma, novac, štampu, knjige,

vrednosne hartije

77. Šta je održivi razvoj?

Poslovna politika na nivou čitavog sveta.

*Suština održivog razvoja svodi se na zahtev da svaka generacija radi i razvija se zadovoljavajući svoje

potrebe, ali ne uskraćujući mogućnost daljeg razvoja budućih generacija. U osnovi to znači razvoj uz

racionalno korišćenje i štednju prirodnih resursa i očuvanja životne sredine, koja je upravo najviše

ugrožena eksploatacije i prerade. Održivi razvoj podrazumeva razvoj usklađen sa ograničenjima prirode i

ekonomskim i ekološkim interesima, kako na lokalnom tako i na regionalnom planu.

78. Zakonska regulativa u vezi održivog razvoja?

Doneta u Riju 1992 godine i reguliše: obnovljive resurse maksimalno trošiti, neobnovljive maksimalno

štedeti i šta sa štetnim gasovima, jalovinom i sa ozonskim omotačem.

*Konferencija u Riu je prelomni trenutak za globalbo prihvatanje koncepta održivog razvoja. Potpisano

je nekoliko važnih dokumenata za uspostavljanje procedura koje treba da stanje promene na bolje:

deklaracija o životnoj sredini i razvoju, konvencija o promeni klime i konvencija o biološkoj raznovrsnosti.

79. Šta je stopa rasta biološke populacije?

Parabola čiji je maksimum najveći održivi prinos.

80. Koja su rešenja za smanjenje štetnih gasova?

Energetska efikasnost (obnovljivi resursi), maksimalno koristiti obnovljivu energiju i koristiti

nuklearnu energiju u ograničenom smuslu.

- Geološka skladiranja ugljovodonika

81. Objasniti jednačinu bilansa voda?

Količina vode koja isparava sa kopna i sa okeana jednaka je količini padavina koja pada na površinu

kopna i okeana.

*Opšta jednačina svetskog vodenog bilansa ima oblik Io+Ik=Po+Pk. Io i Ik predstavljaju količine vode koja

isparava sa površine okeana i kopna, a Po i Pk količine padavina koje dospevaju na površine okeana i

kopna. Ako se sa x označi količina atmosferskih padavina koje dospevaju na površine koje imaju sliv, sa y

rečni sliv, a sa z isparenja sa površine kontinenata sa slivom, proračun se dobija: y=x-z.

82. Šta je insolacija?

Prirodni način solarnog zagrevanja.

*Insolacija je sunčeva zračna energija i predstavlja glavni pokretač pojava i procesa u atmoseri.

83. Šta je izolacija?

To je pasivno solarno zračenje kao posledica sunčevog zračenja.

84. Sunce kao izvor toplote?

Najveći izvor toplotne energije. Neuništiva je i nezavisna.

*Sunčeva energija koja u toku godine dospeva na zemlju je oko 10000 puta veća od celokupne potrebne

energije. Procenjuje se da samo 1% dostupne energije Sunca može da podmiri energetske potrebe nase

planete u 21 veku. Oko 37% svetske potrošnje energije odnosi se na ektroenergiju. Godišnji prosek

dostupne solarne energije u Srbiji je među najvećim u Evropi i iznosi 1450 kWh/𝑚2

85. Šta je solarna konstantna?

To je najkraći put sunčevog zraka upravno na zemlju.

Jačina sunčevog zračenja normalno na površinu na gornoj granici zemljine atmosfere pri srednjoj

udaljenosti Sunca naziva se solarna konstanta. Vrednost solarne konstante iznosi 1373 W/𝑚2 pri čemu

je zanemarena varijacija sunčevog zračenja koja je posledica neperiodične promene ultravioletnog dela

spektra. Na promenu intenziteta tokom godine utiče i odstojanje Sunca. Najveće ekstraterestrijsko

zračenje 1417 W/𝑚2 pri najbližem položaju Zemlje prema Suncu, a najslabije je kada je Zemlja

najudaljenija od Sunca i iznosi 1328 W/𝑚2.

86. Šta je stepen slabljenja direktnog sunčevog zračenja?

To je promena sunčevog zračenja u toku jednog dana 𝓛 =𝟏

𝐜𝐨𝐬 𝓛 .

Stepen slabljenja direktnog sunčevog zračenja odnosno promena odnosa direktnog i difuznog tokom

dana, prvenstveno je posledica različitog ugla pod kojim se sunčevo zračenje probija kroz atmosferu,

prolazeći duži ili kraći put kroz nju sa većom ili manjom mogućnošću reflektovanja i apsorbovanja.

87. Šta je direktno, a šta indirektno zračenje?

Posledica direktnog zračenja pod uglom od 90 stepeni na ekvatoru. Indirektno – zagrejano zrači

toplotu.

*Prolaskom kroz zemljinu atmosferu sunčevo zračenje trpi određene promene usled čega intenzitet

slabi, pa na zemljinu površinu stiže umanjena količina energije u odnosu na onu koju prima spoljna ivica

atmosfere. To umanjenje je posledica refleksije i apsorpcije sunčevog zračenja u atmosferi, pri čemu se

razlikuju: - odbijanje sunčevog zračenja od molekula idealnih gasova (azota i kiseonika) koje se posebno

dešava u opsegu kratkih talasnih dužina, što je i uzrok plavoj boji neba. – refleksija koja je posledica

nailaska sunčevih zraka na molekule vodene pare i deliće prašine čije prisustvo u atmosferi varira. –

apsorpcija od strane idealnih gasova pri čemu nesimetrični molekuli gasova imaju veću sposobnost od

simetričnih; ova apsorpcija naziva se i selektivnom jer je izraženija na određenim talasnim dužinama

88. Šta je energija prerade otpada?

Preradom komunalnog otpada dobijaju se sirovine i energija.

*Prerada otpada je aktivnost kojoj se u svim zemljama posvećuje naročita pažnja. Sistem reciklaže i

ponovne upotrebe otpada za poslednjih par decenija u visokoindustrijalizovanim zemljama je izrastao u

pravu savremenu industriju.

Ako zatreba!

Ekonomski efekti reciklaže:

- Proizvodnja stakla i papira je jeftinija iz reciklaže

- Manji je otpad

- Produžava se vek neobnovljivim

- Upošljava se nova radna snaga

- Ostvaruje dobit

U obnovljive energetske resurse spadaju sledeći resursi:

- Geotermalna energija

- Energija vode (hidroenergija)

- Energija sunca (solarna energija)

- Energija vetra

- Energija plime i oseke

- Energija biomase