SEMINARSKI RADTEMA: UPRAVLJANJE RIZICIMA U OSIGURANJU1

SADRAJUVOD.........................................................................................................................................41. IDEJA RIZIKA..................................................................................................................52. RIZIK U OSIGURANJU...................................................................................................53. UPRAVLJANJE RIZICIMA OSIGURANJA.................................................................84. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE I UPRAVLJANJE RIZIKOM.............................95. POSTUPAK UPRAVLJANJA RIZIKOM...................................................................105.1. Identifikacija i merenje potencijalnih gubitaka..........................................115.2. Ocena rizika.....................................................................................................125.3. Metode upravljanja rizicima .........................................................................125.3.1. Metod fizike kontrole.......................................................................135.3.2. Metoda finansijske kontrole..............................................................135.4. Izbor metode pokria ....................................................................................146.7.8.UPRAVLJANJE LINIM RIZICIMA............................................................20PRAVILA UPRAVLJANJA RIZIKOM..................................................................21MESTO OSIGURANJA U UPRAVLJANJU RIZICIMA....................................22ZAKLJUAK.........................................................................................................................23LITERATURA........................................................................................................................252

REZIME: Sama re osiguranje oznaava sigurnost, poverenje u neto, obezbeenjei izraava svrhu osiguranja koja se, uopteno, sastoji u pruanju neke sigurnosti. Osiguranje unajirem smislu predstavlja zatitu imovinskih interesa fizikih i pravnih lica prilikomrealizacije, odnosno nastupanja osiguranih sluajeva, na raun fondova osiguranja formiranihnaplatom premija od tih lica. Uslov da bi se rizik osigurao je mogunost njegove procene,odnosno utvrivanje veovatnoe ostvarenja. Ne mogu se osigurati rizici ije je nastupanjeizvesno, niti rizici ije je ostvarivanje nemogue predvideti. Osiguranje predstavlja posebanvid ekonomske delatnosti koji je vezan za preraspodelu rizika izmeu pojedinaca , ugroenihistim opasnostima. Osiguranjem se bave specijalizovane organiazcije , koji obezbeujuakumuliranje naplaenih premija, obrazovanje osiguravajuih rezervi u vidu fondova i isplatunaknada prilikom ostvarenja osiguranih sluajeva. Veoma je teko dati sveobuhvatnudefiniciju osiguranja, budui da je to jedna multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska,pravna i tehnika. Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u privredi ilikod ljudi usljed dejstva prirodnih sila i nesrenih sluajeva. Osiguranje je ekonomska institucijakoja prua ekonomsku zatitu osiguranicima od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja dokojih dolazi kada nastane osigurani sluaj, tj.kada se ostvari rizik. Osiguranje ne moe da spreinastupanje tetnih dogaaja ili delovanje sluaja, ve se pomou njega ostvaruje posrednaekonomska zatita radi koje osiguranje i postoji. Kljune rei: Osigurani sluaj, premija osiguranja, fond osiguranja, rizik, procenatete, nakanda tete, SUMMARY: The word "security" means security, trust in something, andexpressprovision to ensure that, in general, consists in providing some security. Insurance inthe broadest sense is the protection of property interests of individuals and legal entitiesduringthe implementation, or the occurrence of insured cases, the trust fund accountestablishedpremium paid by such person. The requirement to provide a riskassessment of his ability and determination to achieve veovatnoe. I can not providerisks whose occurrence iscertain, no risks, whose realization is impossible to predict. Insurance is a special kindof economic activity that is related to the distribution of riskbetween individuals, vulnerable to the same dangers. The insurance deal withspecialized and difficult history, whichprovide accumulation of collected premiums, education, insurance reserves in the form offunds and payment of benefits when the insured realization of the cases. It is very difficultto give a comprehensive definition ofsecurity, since it is a multidisciplinary science, whileeconomic,legal and technical. Insurance is an institution that compensates for thedamage caused in the society, the economy or people due to the action of natural forces andaccidents. Insurance is an economic institution that provides economic protection topolicyholders and the adverse effects of economic disturbances that occur when the insuredevent occurs, tj.kadarealize the risk. Insurance can not prevent the occurrence of adverseevents or actions of the case, but it is realized by means of indirect economic protection to ensure that there is. Keywords: Contingency, insurance premiums, the insurance fund, risk, assessmentofdamage, the fee damages3

UVOD: Zatita oveka i njegove imovine od tetnih posledica prirodnih sila, sluaja i drugihopasnosti oduvek je bila od velike vanosti ne samo za pojedinca, nego i za drutvo.Tu zatituje potpunije i kvalitetnije ostvarivao u zajednitvu na naelima uzajamnosti i solidarnosti.Utoku razvoja osiguranja izmenio se u biti samo nain stvaranja i raspodele sredstava. Pokazalose da samo unapred prikupljeni namenski fondovi osiguranja mogu dugorono i kontinuiranopokrivati negativne posledice ostvarenih rizika. Osiguranje je tako u savremenom gospodarskom razvoju postalo nezamenjivomzatitom, te institutom sigurnosti i prosperiteta drutva.Osiguranje ostvaruje svoju zatitu nanain to osobe, izloene istoj ili slinoj opasnosti, tj. osobe ijoj imovini, ivotu ili zdravljupreti isti ili slian rizik, udruuju sredstva u zajedniki fond iz kojeg se nadoknauje teta iliisplauju osigurane svote.Uplatama odreenog iznosa novca(premije) teret buduih teta, zakoje je iskustvo pokazalo da e se ostvariti, ali se ne zna kada, stvara fond za podmirenjebuduih obveza. Nuna premija mora biti srazmerna riziku kojeg pojedinac unosi uzajednitvo. Stoga je postojanje rizika i njegovo pokrie temelj, pred uslov i smisaoosiguranja, pa je pre svega potrebno obrazloiti pojam i prirodu rizika u osiguranju. ivoti ljudi prepuni su rizika sve od trenutka roenja. Izreka da nikada ne znamo tanam moe doneti sutra posebno je istinita u preduzeu. Svaki poslovni potez, a i celokupnoupravljanje preduzeem, vezano je za mogunost rizika. Ako preduzetnici zanemaruju rizik,verovatno e se spotaknuti, samo suoavanje sa rizikom moe poveati izglede za opstanak irast.Za kvalitetno upravljanje rizicima i osiguranje potrebno je poznavati vrste osiguranja.Rizik nije lako definisati. Za preduzetnika rizik predstavlja mogunost finansijskog gubitka.Finansijski gubitci se mogu pojaviti u banci ili u izvjetaju o dohotku. Samo po sebi deluje razumljivo da su preduzetnici svesni svih rizika, posebno onihkoji mogu uticati na rast ili opstanak posla, a ipak preduzetnici esto zanemaruju rizik,posebno onaj koji nije lako uoljiv. Preduzetnik bi trebao detaljno analizirati izloenostgubitku, samo sa takvom analizom moe zatititi posao od gubitka i istog rizika. Zatitu odmogueg gubitka teko je ostvariti. Glavni razlog je taj to je upravljanje rizikom vie umeenego nauka, koje esto prkosi preciznoj analizi. Preduzetnik bi trebao traiti strunu pomo odosiguravajueg agenta, koji moe oblikovati program upravljanja rizikom. Upravljanje rizicima predstavlja jednu od sutinskih pretpostavki savremenogposlovanja u mnogim delatnostima. Preduzea, ustanove, porodice, pojedinci svi su izloenimogunostima nastanka teta od prirodnih nepogoda, najrazliitijih nezgoda, bolesti, smrti itako dalje. Upravljanje rizicima je vetina, odnosno nauka koja predupreuje deavanjegubitaka, odnosno omoguava da se to lake savladaju njihove ekonomske posledice.1 Nastanak profesionalnog upravljanja rizicima vezuje se uglavnom za ezdesete godineprolog veka, premda njegovi zaeci vuku poreklo mnogo godina unazad. Od samog poetkaova nauka usko je povezana sa osiguranjem i koristi ga kao osnovni vid finansijske zatite odrizika. To znai da se upravljanje rizicima i osiguranje nikako ne mogu poistoveivati, ali suizuzetno tesno povezani. Iz dostupnih izvora moe se jasno zakljuiti kako ne postoji opteprihvaenotumaenje pojma upravljanje rizicima. Takoe, nije ujednaena ni irina znaenja ovogapojma da li su u pitanju i pojedinci i preduzea koji upravljaju rizicima, ili samo ovo drugo.Bez obzira to se nalazi mnogobrojnih istraivanja mogu uopteno primeniti, njihovo teiteje, uglavnom, ipak na preduzeima i drugim organizacijama gde su otvorena pitanja iz oveoblasti daleko izraenija, a posledice ostvarivanja opasnosti daleko tee._______________________1. J.Miloradi OsiguranjeFakultet za usluni biznis, Sremska Kamenica,2006. str.58.1.IDEJA RIZIKA4

Rizik nije lako definisati. Za preduzetnika rizik predstavlja mogunost finansijskog gubitka.Finansijski gubitci se mogu pojaviti u banci ili u izvjetaju o dohotku. Na primer: - Smanjeni prihodi od prodaje. Ako npr.fabrika izgori u poaru, proizvodnja se obustavlja dok se fabrika ne izgradi, u meuvremenu su prihodi izgubljeni. - Poveani rashodi poslovanja. Poar moe prouzrokovati da preduzetnik fabriku preseli u privremeni ali skuplji prostor. - Smanjena imovina. Kraa zalihe, imovine, ili vei kupac koji preduzetniku duguje novac moe objaviti steaj. - Poveana dugovanja. Preduzetnik moe ne izvriti isporuku po ugovoru ili izgubiti parnicu.Vidljivo je da svi ovi potencijalni gubitci imaju neto zajedniko a to je da je njihovodogaanje nemogue predvidjeti. Rizici se mogu razvrstati u tri glavne vrste:2 - isti rizik. isti rizik je onaj koji moe da rezultira gubitkom ili bez gubitka, ali nema mogunosti dobitka. Takvi rizici su rizik od poara, krae, saobraajne nesree i sl. Preduzetnik ne moe gotovo nita uiniti da bi uklonio pravi rizik. - pekulativni rizik. Za razliku od istog rizika sa kojim preduzetnik moe samo izgubiti, sa pekulativnim rizikom preduzetnik moe ili izgubiti ili dobiti. Na primer preduzetnik moe ulagati u nekretnine uz izglede da e njihova vrednost porasti, ali neke nepredviene okolnosti mogu da smanje vrednost nekretnina. Ovakvo ulaganje je pekulativno, jer preduzetnik izlae posao gubitku a ne sudbina. - Temeljni rizik. Ovaj rizik se razlikuje od istog i pekulativnog zbog svoje bezlinosti, odnosno, kod temeljnog rizika nema odabranih. To je rizik koji ne zahvata jedan posao a zaobilazi drugi, naprotiv temeljni rizik zahvata sve poslove. Ovakvi rizici obino nastaju zbog ekonomskih, politikih, prirodnih i drugih sila.2. RIZIK U OSIGURANJU Predmet osiguranja se moe lake razumeti ukoliko se primene tana znaenja reikorienih u osiguranju. Termini kao to su gubitak, peril (opasnost), hazard i rizik se estokoriste u svakodnevnoj konverzaciji, meutim, ove rei primaju odreena znaenja kada sekoriste radi opisivanja osiguranja. Re gubitak u svakodnevnoj upotrebi, oznaava ostati bez neega to se prethodnoposedovalo. Govorimo o gubitku memorije, gubitku vremena. Kada se ova re koristi uosiguranju, ona poprima vie ogranieno znaenje. Tipian osigurljiv gubitak je neeljeno,neplanirano smanjenje ekonomske vrednosti. Osigurljivi gubici se mogu kategorizovati kaodirektni i indirektni gubici_________________________2 Nicolas.,S., Menadment malog preduzea, Izdava: Mate, ZagrebDirektni gubici su trenutni, ili prvi rezultat osigurane opasnosti.5

Indirektni gubici, ili gubici upotrebe, su sekundarni rezultat osigurane opasnosti. Na primer, ukoliko poar uniti dom, gubitak doma je direktni gubitak. Trokoviivljenja u hotelu dok se kua obnavlja, je primer indirektnog gubitka. Ukoliko tornado unitirestoran, teta nastala na imovini je direktni gubitak, a gubitak prihoda u periodu obnavljanjaposlovanja, je indirektni gubitak. Dakle, mora postojati prvo direktni gubitak pre nastankaindirektnog gubitka. Polise osiguranja imovine su specifine kada se obezbeuje pokrie zadirektne ili indirektne gubitke, ili oba zajedno.. Peril se definie kao uzrok gubitka. Primeri perila su poari, zemljotresi, poplave,kriminalne radnje, napadi srca i drugi. Polise osiguranja obezbeuju finansijsku zatitu odgubitaka izazvanih od strane perila. Polise osiguranja koje tano identifikuju listu pokrivenihperila, osiguravai nazivaju specifikovan-peril ugovor. Alternativni format je pokrie svihgubitaka osim onih koji su specifino iskljueni iz ugovora. Ovu vrstu polisa, osiguravainazivaju ugovor sa otvorenim perilom. Hazardi su uslovi koji uveavaju frekvenciju ili jainu gubitaka. Primer hazarda moebiti 50 kanti od po 5 litara benzina uskladitenih u podrumu kue. Uskladiten benzin sam posebi ne predstavlja opasnost. Meutim, ukoliko se desi poar, benzin e ga sasvim sigurnopojaati i napraviti veu tetu nego to bi ona bila da ne postoji benzin. Slaba rasveta udelovima grada u kojima postoji vea kriminalna aktivnost je hazard, jer moe uticati nauveani nivo kriminalnih aktivnosti, kojih ne bi bilo da postoji dobro osvjetljenje. Slabo osvjetljenje samo po sebi nee uzrokovati gubitak, ali injenica da deluje kaopodsticaj lopovima na uveanje kriminalne aktivnosti, ga ini hazardom. Ponekad, hazardpoveava i frekvenciju i jainu gubitka, kao to je sluaj kada se automobil vozi prebrzo zapostojee uslove.Postoje tri vrste hazarda. To su fiziki, moralni i psiholoki Fiziki hazard je fiziki uslov koji je posledica materijalnih obeleja nekog objekta,pri emu ta obeleja poveavaju verovatnou da se neka teta dogodi. Primer fizikog hazardaje klizavi put koji poveava verovatnou da doe do automobilske nesree koja je posledicasudara koji u ovom sluaju predstavlja opasnost. Ukoliko pojedinac izazove ili na bilo kojinain utie na poveanje tete kako bi pokupio to veu odtetu od osiguravaa, onda je toprevara u osiguranju i gubitak je rezultat moralnog hazarda. Moralni hazard je neiskrenost ili lo karakter pojedinca to poveava uestalost ilijainu tete. Ukoliko neko zapali zgradu, kako bi pokupio osiguranje, iako je vatra uzrokgubitka, moralni hazard je zaduen za uveanu frekvenciju gubitka. Ukoliko lopov ukrade naprimer 5.000 eura, a vlasnik prijavi osiguranju da je ukradeno 20.000 eura, onda je 15.000eura uinjene prevare rezultat moralnog hazarda. Prisutan je u svim osiguranjima i teko ga jeproveravati. Osiguravai pokuavaju da nadziru moralni hazard raznim merama kao to su: - provera podnosioca prijave za osiguranje, - uspostavljanje razliitih mehanizama u tehnici osiguranja (poek, izuzee, doplatci). Psiholoki hazard se odnosi na nehajno i indiferentno ponaanje prema gubitku zbogpostojanja osiguranja. Stav zato bi mene bilo briga, ja sam osiguran je primer ove vrstehazarda. Ukoliko osoba namerno ostane due u bolnici nego to je potrebno kako bi pokupioveu korist od zdravstvenog osiguranja, onda je ova vrsta hazarda odgovorna za poveanuveliinu gubitka. Osiguravai mogu eliminisati moralni hazard i minimizirati svesni hazardpaljivim odabirom osiguranika i ukljuivanjem u ugovor posebnih odredbi, kako bi sezatitili od hazarda.6

Re rizik se esto povezuje sa osiguranjem. Postoji mnogo definicija rizika. Rizik se moe definisati kao varijacija u moguim ishodima dogaaja, zasnovana naansi. Odnosno, to je vei broj razliitih ishoda dogaaja, vei je i rizik. Drugo objanjenjeovog koncepta je: to je vea varijacija oko prosijenog oekivanog gubitka, vei je i rizik. Uosiguranju, re rizik se povezuje sa izloenou gubicima. Stepen rizika je mera tanosti predvianja mogueg ishoda zasnovanog na ansi.Dakle, to je vea preciznost predvianja mogueg ishoda dogaaja, manji je stepen rizika iobrnuto, to je tee predvideti ishod dogaaja, vei je stepen rizika. Na primeru iz osiguranjaovo moemo predstaviti ukoliko posmatramo 5000 stambenih kua koje treba da se osigurajuod poara. Postoji ukupno 5001 mogui ishod dogaaja, od kojih je jedan, mogunost da sepoar i ne dogodi. Meutim, ukoliko raspolaemo sa nekim informacijama o ovim kuama,kao na primer, da su sve kue mlae od pet godina, da su u dobrom stanju i da u krugu od 5km od svake kue se nalazi vatrogasna stanica, moemo suziti dijapazon predvianja. Odnosno, rizik je u ovom sluaju smanjen sa ovim informacijama. Ukoliko znamo, naosnovu statistika iz prolosti, da je oko 1 % prosene grupe domova sa slinimkarakteristikama izgorelo, moemo napraviti jo tanija predvianja. Dodatne informacije jovie smanjuju nivo rizika. Obzirom da osiguravajua drutva raspolau sa tanim statistikamao ostvarenim gubicima u prolosti, ona mogu tanije predvideti broj gubitaka i ukupan iznoskoliine novanih sredstava potrebnih za pokrie gubitaka koji e se desiti u budunosti. Izovoga se moe zakljuiti da operacije u sistemu osiguranja uveavaju tanost u predvianjugubitaka, odnosno, osiguranje smanjuje rizik. Definicija rizika kao neizvesnost u vezi ostvarivanja mogueg gubitka je korisna zatoto pomae u objanjenju zato ljudi kupuju osiguranje. Ukoliko neka osoba na primer ne osigura svoju kuu od poara, ona e biti nesigurna uvezi sa tim da li e morati da plati za gubitak od poara u svom domu. Ona je nesigurna jer nezna unapred da li e njena kua izgoreti ukoliko se desi poar i koliki e biti gubitak. Jednom kada kupi osiguranje od poara, ona postaje sigurna da nee morati da platiukoliko poar zahvati njen dom. Osiguravajue drutvo e umesto nje platiti za ove gubitke. U ovom sluaju je vlasnik kue preneo svoju nesigurnost, ili rizik, na osiguravajuedrutvo. Iako osiguranik vie ne osea nesigurnost nakon transfera rizika na osiguravajuedrutvo, tako ni osiguravajue drutvo ne osea neizvjesnost u vezi toga koliki e gubitakosetiti, ili zahtev za odtetu. Zbog toga to osiguravajue drutvo kombinuje izloenosti rizikuod poara vie vlasnika kua, ono moe predvideti ukupan iznos potrebne koliine novanihsredstava ukoliko se ostvari gubitak. Sa injenicom da moe sa velikom tanou predvidjetigubitak, osiguravajue drutvo smanjuje neizvesnost oko broja i veliine gubitka koji e sedesiti. Osiguravajue drutvo je na ovaj nain redukovalo rizik. Dakle, pojedinci kupujuosiguranje jer smatraju da na taj nain stiu ekonomsku prednost, odnosno, ostvarujuekonomsku korist. Osigurava e se sloiti da proda zatitu od rizika ukoliko se rizik moeudruiti i unapred predvideti. Drei se ovih principa, postavlja se pitanje ta je to to inirizik osigurljivim? Koju vrstu rizika je osigurava spreman da osigura? Potencijalni gubitak mora biti znaajan i dovoljno veliki kako bi pojedinac biospreman da zameni nepoznati ekonomski ishod poznatim premijama osiguranja. Gubitak injegova ekonomska vrednost moraju biti dobro definisani i van kontrole vlasnika polise.Vlasniku polise nije doputeno da izazove ili podri gubitak kojim bi se okoristio ili doveo doisplate tete iz osiguranja. Nakon to se desi osigurani sluaj, vlasnik polise ne sme da bude umogunosti da lano predstavi veliinu gubitka kako bi ostvario vei iznos iz isplate polise.Gubici pokriveni jednom vrstom osiguranja moraju biti meusobno nezavisni. Ukolikojednog vlasnika polise zadesi gubitak, to ne bi trebalo da ima znaajnog uticaja na ponaanjedrugih vlasnika polisa. Na primer, osigurava nee osigurati sve prodavnice od rizika odpoara, ako su one prostorno povezane (ulici ili trnom centru), jer postoji mogunost da bipoar koji bi nastao u jednoj prodavnici, mogao vrlo lako da zahvati i ostale prodavnice, to bi7

rezultiralo mnogo veim odtetnim zahtevima prema osiguravau i on ne bi bio u mogunostida ispuni sve svoje obaveze. Moe se rei da je rizik podoban za osiguranje, ako je: - mogu kao dogaaj; - nezavistan od volje osiguranika ili treeg zainteresovanog lica; - dovodi do tetnih posledica; - neizvestan, kako u pogledu nastupanja samog dogaaja tako i vremena nastupanjadogaaja; - doputen zakonom, ugovorom i ako je moralan. Ispunjenost prethodno navedenih uslova oznaava da je rizik osigurljiv. Meutim, injenica da potencijalni gubitak ne zadovoljava u potpunosti prethodnonavedene kriterijume, ne znai automatski da on ne moe biti osiguran, ve to znai da bimorao biti tretiran sa posebnom panjom, na primer, morao bi biti zajedniki osiguran sadrugim osiguravaem. Konano, rizik u osiguranju se moe predstaviti kao opasnost koja preti imovini ili licui ije realizovanje stvara odreene posledice. Kao pravni pojam, rizik osiguranja predstavlja mogunost nastupanja neizvesnogdogaaja koji je mogu, ekonomski tetan, koji ne zavisi od iskljuive volje zainteresovanihlica i ije je osiguranje doputeno zakonom, javnim poretkom i moralom.3. UPRAVLJANJE RIZICIMA OSIGURANJA Upravljanje rizicima je nauni pristup problemu bavljenja rizicima sa kojima sesusreu pojedinci i preduzea, te znaajan faktor ukupnog razvoja. Upravljanje rizicima neto je ue podruje nego to to sam izraz govori, jer sepojedinci i preduzea susreu sa dosta irokim rasponom rizika od kojih su neki van dosegafunkcije upravljanja. Upravljanje rizicima usmereno je na deo ukupnih rizika i to one koji seklasifikuju kao isti rizici. Pojam "upravljanje rizicima" je iri od pojma upravljanje osiguranjem jer se bavi irizicima od kojih se moemo i od kojih se ne moemo osigurati izborom odgovarajuihtehnika za upravljanje rizicima. Upravljanje osiguranjem podrazumjeva upotrebu tehnika osim osiguranja, na primjerunajmijivanje kao alternativu osiguranju, ali u najveem delu ogranieno je podruje onihrizika od kojih se moemo osigurati. Meutim, upravljanje rizicima je neto ue od ukupnog manadmenta jer ne sadri usebi upravljanje poslovnim rizicima, osim u rijetkim sluajevima. Neposrednim upravljanjembave se strune osobe risk menageri, koji moraju dobro poznavati rizike kojima je privrednisubjekt izloen. Mnoga preduzea imaju visokoobrazovane pojedince koji se specijalizuju upostupanju sa istim rizicima. Takve osobe moraju imati vlastiti interes za uspenoupravljanje rizikom kako bi izabrali metodu pokria rizika koja e najbolje odgovarati prirodiposlovanja. Zahteva se povezanost risk menagera sa svim odeljenjima privrednog subjekta,naroito sa odeljenjima kao to su finansijsko raunovodstvo, marketing, odeljenjeproizvodnje i kadrova i drugim odeljenjima koja moraju delovati u pravcu kontrole ismanjivanja rizika.4. OSIGURAVAJUE KOMPANIJE I UPRAVLJANJE RIZIKOM8

Pod rizicima se podrazumeva verovatnoa nastanka negativnih efekata na poslovni ifinansijski rezultat drutva i poloaj drutva. Procedure, instrukcije, postupci i radnje kojimadrutvo upravlja rizikom u okviru sistema internih kontrola obuhvataju kvalitativni ikvantitativni nain upravljanja tim rizikom. Drutvo za osiguranje je duno da identifikuje,procenjuje i meri rizike kojima je izloeno u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima nanain kojim e se obezbjediti trajno odravanje stepena izloenosti rizicima na nivou kojinee ugroziti imovinu i poslovanje drutva, odnosno koji e obezbjediti zatitu interesaosiguranika, korisnika osiguranja, treih oteenih lica i drugih poverilaca drutva u skladusa zakonom i drugim propisima, kao i svojim aktima. Drutvo je duno da svojim aktimapropie, organizuje i primeni upravljanje rizicima koje e omoguiti sveobuhvatno ipreventivno identifikovanje rizika, kao i njihovo merenje i procenu. Upravljanje rizicimadrutva mora biti u skladu s propisima, pravilima struke, dobrim poslovnim obiajima iposlovnom etikom. Drutvo je u svom poslovanju izloeno sledeim osnovnim vrstamarizika: riziku osiguranja, trinom riziku, operativnom riziku, riziku rone i strukturneneusklaenosti imovine sa obavezama, riziku deponovanja i ulaganja sredstava drutva,pravnom riziku, reputacionom riziku, kao i drugim rizicima koji zavise od prirode, obima isloenosti poslovanja drutva. Rizik osiguranja je osnovni rizik i predstavlja rizik koji se preuzima u osiguranju.Moe se definisati kao nemogunost drutva za osiguranje da apsorbuje preuzete rizike poosnovu zakljuenih ugovora o osiguranju. Samo prisustvo rizika se ne moe neutralisati, alipojedinci i drutvo mogu preduzeti aktivnosti kojima e djelimino kontrolisati iznos i vremeostvarenja rizika i nastanka tete po tom osnovu. Te aktivnosti se nazivaju upravljanjerizicima i ukoliko su uspeno implementirane, mogu smanjiti trokove ostvarenih gubitaka.Kompanije koje su usredsreene na eliminisanje svih postojeih rizika nemaju izgleda zaprofitabilno poslovanje i nisu u mogunosti da kreiraju proizvode kojima e izai u susretkrajnjim korisnicima. Kompanije moraju voditi politiku rizika, na nain koji im omoguujekompetitivnost, rast i razvoj.Funkcije upravljanja rizicima se mogu svrstati hronoloki u tri kategorije:- Pre nego to se rizik pretpostavi;- Prepoznavanje rizika;- Nakon prepoznavanja rizika;Vano je prepoznati da se efektivno upravljanje rizicima suoava sa sve tri kategorije. Pre nego to se rizik pretpostavi Specifini primeri ovakvog upravljanja rizicimaukljuuju kreiranje proizvoda i njihovo vrednovanje, postavljanje osnovnih pravila iogranienja, postavljanje investicione strategije i analizu trokova i koristi. Odluujuafunkcija upravljanja rizikom odreuje koliinu rizika koja se moe preuzeti i kolika jedozvoljena cena za preuzimanje rizika. Ovo ukljuuje koordinaciju i kooperaciju izmeurazliitih dijelova kompanije, kao to su marketing, aktuarstvo, investicije i finansije.Funkcije kao to su strateko planiranje i upravljanje kapitalom takoe igraju znaajnu uloguu odluivanju o sveoptim rizicima u organizaciji. Prepoznavanje rizika - Sledea faza u upravljanju rizicima je razumjevanjepretpostavljenog rizika i voenje rauna da je kompanija pravilno obeteena zapretpostavljanje tog rizika. Ovakva funkcija upravljanja rizicima je iroko rasporeena prekocele osiguravajue kompanije, sa razliitim delovima fokusiranim na razliite aspekte. Primeriukljuuju: upravljanje dugoronim odtetnim zahtevima, napori zadravanja osiguranika i9

menadment trokova. Specifine funkcije ukljuuju: usaglaavanje sredstava i obaveza,upravljake strategije, reosiguranje kao i aranmani zaustavljanja gubitaka (stop-lossarrangemets). Ova funkcija se uobiajeno zove osnovna (underwriting), i jedna je odnajznaajnijih funkcija upravljanja rizicima u osiguravajuoj kompaniji. Povezani aspektupravljanja rizicima je kontrola. Kontrolna funkcija ukljuuje internu reviziju i postavljanjeogranienja. Nakon prepoznavanja rizika - U ovoj fazi je osnovno, na primer, procena veliinerizika smrtnosti (ili oboljenja) odreenog kandidata i voenje rauna da je naplaena premijadovoljna da pokrije rizik, ili procjenjivanje vrednosti kreditnog rizika odreenih sredstava(npr., komercijalna hipoteka, privatni plasmani), kao i obezbeenje da je povrat na uloenasredstva dovoljan da pokrije rizik. Nakon to se kompanija sloila da pretpostavi rizik zaodreenu cenu, ili je izloenost riziku kao deo normalnog toka poslovanja, fokusmenadmenta rizika se svodi na minimiziranje stvarnih trokova radi maksimiziranja profita.Osiguravajue kompanije bi trebale da zadre profit u prihvatljivim granicama bezredukovanja sveopteg profita. Praenje steenih iskustava je veoma vano kako bi se obezbedilo da su pretpostavkeuinjene pre odreivanja rizika jo uvek validne. Na primer, osiguravajue kompanije redovno sprovode studiju smrtnosti kako biobezbedile da je pretpostavljeni rizik i cena novog posla odgovarajua. Slino, posao senadgleda kako bi se obezbedilo da su trokovi i koristi u saglasnosti sa dizajniranimproizvodom. Ovo omoguava to da proizvod izlazi u susret potrebama i potroaa i akcionarakao i da je podrka donosiocima odluka koliko je to mogue efektivna.5. POSTUPAK UPRAVLJANJA RIZIKOM Uspenost poslovanja je osnovni cilj svakog privrednog subjekta, pa odluku o tomekako se zatititi, odnosno koje rizike osigurati a koje zadrati u vlastitom pokriu, odnosnokoje mere kontrole teta preduzeti moe doneti osoba koja deluje neposredno u preduzeu iliona koja ima potpuno saznanje o tehnolokom procesu i ostalim relevantnim elementima zaocenu rizika. Osnovni cilj upravljanja rizikom je ouvanje uinkovitosti delovanja organizacije, tj.da budemo sigurni da nije spreena u postizanju drugih ciljeva zbog istih rizika ili gubitakakoji proizilaze iz tih rizika. Osnovne funkcije upravljanja rizikom su: - Ukazati na potencijalne tete i najpovoljniji metod ekonomske zatite analizomtrokova programa zatitnih mera (mera kontrole teta), trokova za premije osiguranja, tetrokova drugih metoda upravljanja rizicima; - Stvoriti sigurnost deoniarima i upravi, kao i otkloniti strah od potencijalnih teta; - Primeniti propise o zatiti objekata i proizvodnih procesa, instaliranje sigurnosneopreme za zatitu na radu, obavezno zdravstveno osiguranje za sluaj ozlede na radu i slino. Upravljanje rizicima je logiki proces koji koriste firme i pojedinci kako bi se nosili sanjihovom izloenou rizicima. S obzirom na prirodu posla osiguranja, upravljanje rizicima jenerazdvojiv deo svih aktivnosti kompanije. Upravljanje rizicima je dinamiki proces i moese definisati kao identifikacija, analiza i ekonomska kontrola onih rizika koji prete sredstvimaili onim kapacitetima koji donose zaradu. To je strategija planiranja izvora sredstava pre10

nastanka teta, koje e sluiti za njihovo pokrie kada nastanu. To je kontinuiran procesupravljanja mogunou nastanka tete. Da bi postavili dobar osnov za upravljanje rizicima,kompanije i pojedinci treba da postave tri pitanja. ta moe poi naopako? ta se moepreduzeti u vezi sa tim?Kako se rizik moe pratiti? Iz prethodnog se moe zakljuiti da je upravljanje rizicima proces koji se sastoji odnekoliko koraka. Postupak upravljanja rizikom prolazi kroz nekoliko faza, a to su: - identifikacija rizika; - ocena rizika; - izbor metode upravljanja rizicima - izbor odgovarajue metode pokria rizika.5.1. Identifikacija i merenje potencijalnih gubitaka Pre nego to se moe ita uiniti sa rizicima sa kojima se susree preduzee, mora ihse biti svjesno, odnosno moraju se otkriti rizici kojima je preduzee izloeno. Identifikacijarizika je osnovni element procesa upravljanja rizikom. Ako elimo da pravilno i uinkovitoodredimo metodu pokria rizika, onda moramo tano identifikovati izvor tete i utvrditi njenuobjektivnu veliinu. Neki su rizici relativno oiti dok postoje mnogi drugi koji se teeuoavaju i esto se previaju. Da bi se smanjilo to previanje rizika, u upravljanju rizikom sekoriste odreeni pristupi problemu identifikacije rizika. Najee koriteni alati su: propisi zaproveru politike osiguranja, upitnici za analizu rizika, eme dijagrama toka, analizafinansijskih izvetaja i drugo. Proces identifikacije poinje sa prepoznavanjem etirikategorije gubitka i to: - direktan gubitak svojine, - gubitci po osnovu prihoda i ekstra trokovi koji nastanu kao posledica gubitkaimovine, - gubitci koji potiu od sudskih tubi, - gubitci izazvani smru, invaliditetom, ili neplaniranim penzionisanjem kljunogosoblja. Procena ukupnog gubitka koji moe nastati je vaan korak u procesu upravljanjarizicima. Razlikujemo dve kategorije maksimalnog gubitka: -maksimalno mogui gubitak, i - maksimalno najverovatniji gubitak. Maksimalno mogui gubitak je gubitak koji moe nastati u najgorem scenariju, daklene postoji vei gubitak od tog. To je na primer potpuno unitenje imovine. Meutim, ovajgubitak i nije najverovatniji, tj., verovatnoa je da e imovina u sluaju ostvarenja tetnogdogaaja biti unitena maksimalno u iznosu od 30%. Dakle u datim normalnim okolnostima,najverovatnije maksimalan iznos tete koji moe nastati predstavlja maksimalannajverovatniji gubitak. Jednom kada se proceni maksimalno mogui i maksimalno verovatni gubitak,menader rizika moe razviti plan da njime upravlja. Dalji razvoj programa upravljanjarizicima ukljuuje odabir najboljih kombinacija tehnika upravljanja rizicima za dati stepenizloenosti. Jednom kada se reenje pronae, prelazi se na njegovu implementaciju. Svaka odluka koja se donese se mora paljivo ispitati, jer pretpostavke o gubicimakoje su bile ispravne nekoliko godina pre toga, ne moraju i danas biti validne. Takoe, sveodluke se moraju revidirati u svetlu oekivanih ishoda u periodu kada su one doneene.11

5.2. Ocena rizika Jednom kada su identifikovani rizici, oni se moraju oceniti. Ocena rizika je faza uprocesu upravljanja rizikom u kojoj se utvruje intenzitet i uestalost pojedinog rizika na bazipodataka o kretanjima teta u prolosti. Procena rizika zahteva odreivanje nekih prioriteta.Moe se utvrditi da mnogi rizici, i ako se ostvare, nee predstavljati veliki problem zapojedinca ili preduzee, jer bi teta i ako nastane bila malena pa je stoga nije potrebnokontrolisati, dok za neke tete koje su velike i uestale to predstavlja problem i treba im datiprioritet. Malene tete koje se esto ponavljaju potrebno je tretirati na drugaiji nain odvelikih teta koje se retko dogaaju. Jedan set kriterija koji se moe koristiti pri uspostavljanjuranga prioriteta je da se svi rizici podele u tri vrste i to3: - Kritini rizici, to su sva izlaganja u kojima potencijlni gubici takvih razmera da birezultirali bankrotom subjekta; - Vani rizici, ukljuuju ona izlaganja u kojima potencijalni gubici ne bi doveli dobankrota, ali bi zahtevali od pojedinaca ili preduzea procenu kako bi nastavila poslovanje, i - Nevani rizici, su izlaganja u kojima bi potencijalni gubici bili podmireni postojeimsredstvima ili tekuim prihodom.Za ocenu rizika bitni elementi su: uestalost tete, intenzitet tete i vrednost predmetaosiguranja4. Uestalost (frekvencija) tete je broj ponavljanja ostvarivanja rizika u odreenomrazdoblju. Ona pokazuje da li se teta javlja esto ili tek povremeno. Intenzitet (veliina) teteje postotak oteenja osiguranog predmeta. tete se mogu kretati u rasponu domaksimalne vrednosti imovine, pa na osnovu toga tete mogu biti potpune ilidjelimine.Vrednost predmeta osiguranja je temelj za odreivanje visine tete.5.3. Metode upravljanja rizicima Nakon to se identifikuju i procene rizici, naredni korak jeste razmatranje pristupa kojibi se mogao koristiti u upravljanju rizicima, te izbor tehnika za koritenja svake od njih.Upravljanje rizikom poznaje dva osnovna pristupa sa kojima se susreu pojedinci iliorganizacije, a to su: - Metod fizike kontrole i - Metod finansijske kontrole (finansiranje rizika). Metod fizike kontrole zasniva se na minimiziranju rizika gubitka kojemu je entitetizloen i on obuhvata metod izbegavanja rizika i metod smanjenja veliine rizika. Metod finansijske kontrole se temelji na usklaivanju raspoloivih sredstava zapokrivanje gubitka, a koji proizilazi iz rizika koji prestaju nakon primene tehnike kontrolerizika. Ova metoda obuvata zadravanje rizika, transfer rizika i osiguranje.________________________3 Emmet, V.,Therese,V.,Osnove osiguranja upravljanje rizicima, MATE, Zagreb, 2000. godine, str.32.4 Andrijaevi,S.,Petranovi,V.,Ekonomika osiguranja, Alfa Zagreb, 1999. godine, gl1320.5.3.1. Metod fizike kontrole12

Izbegavanje rizika je metoda koja se primjenjuje u sluaju kada je mogue unapredotkloniti mogunost nastupa odreenog nepovoljnog dogaaja, na primer odgoditi putovanjezbog loih vremenskih prilika ili izbei gradnju kue u poplavnom podruju i sl. Ovu metodu koriste osobe sa visokim stepenom odbojnosti prema riziku. Kao prednostove metode navodi se da se njom otklanja sama mogunost nastupa tete. Meutim, ova semetoda ne moe uvek primeniti jer se neki rizici ne mogu izbei, npr.smrt oveka. Smanjenje veliine rizika je metoda koja se provodi fizikim sredstvima (meramatehnike zatite, dislokacijom rizinih postrojenja i sl.), edukacijom (marketinke kampanje onepuenju), i uvoenjem standardizacije u poslovanju. Ovom metodom smanjuje se uestalosti/ili intenzitet tete. Intenzitet tete se moe smanjiti na primer ugradnjom sprinkler sistema,automatskom signalizacijom poara i sl. Funkcija preventive kljuni je segment ove metode.Mere kontrole teta sastoje se u spreavanju (preventivi) i smanjenju (represivi) tetaodgovarajuim sredstvima, naprimer podizanjem brana i nasipa, ugradnjom vazdunih jastukau automobile, instalacijom alarmnih sistema i slino.5.3.2. Metod finansijske kontrole Zadravanje rizika (samoosiguranje ili vlastito pokrie rizika) je pokrie rizika kojimprivredni subjekt zadrava rizik u celosti ili samo jedan deo, a eventualne tete pokrivavlastitim sredstvima5. Ovu metodu mogu primjenjivati samo velika preduzea koja raspolaudovoljno velikim brojem objekata koje treba osigurati i koje su sline prirode, na primerskladita, sline vrednosti, koji su razmeteni na nain da ih nije mogue otetiti ili unititijednim tetnim dogaajem. Zadravanje rizika moe biti: - Aktivno, kada se svesno zadrava deo rizika naprimer ugovaranjem samopridraja uteti, a sve sa ciljem smanjenja izdvajanja za premiju, i - Pasivno, kada je zadravanje rizika nesvesno zbog nepoznavanja opasnosti,indiferentnosti subjekta prema opasnosti. Prednosti zadravanja rizika u vlastitom pokriu su6: - Direktna zainteresiranost preduzetnika za primenu mera kojima e se smanjiti ikontrolisati rizik, a time i veliina tete; - Jednostavnost u naknadi tete unutar samog privrednog subjekta: - Vlastito upravljanje unaprijed formiranim fondovima za pokrie oekivanih teta upreduzeu. Nedostaci zadravanja rizika u vlastnom pokriu su7: - Nemogunost pokria gubitka ako nastanu katastrofalne tete, ili sukcesivne tetekada formirani fondovi ne bi bili dovoljni za njihovo pokrie,- Nemogunost ostvarenja osnovnog naela osiguranja, a to je izravnanje rizika u_________________________5 Andrijaevi,S.,Petranovi,V.,Ekonomikaosiguranja, Alfa Zagreb, 1999. godine, str.16. str.28.7 Isto, str.31.6 Isto,vlastitom portfoliju kod nedovoljnog broja rizinih objekata; - Poveanje trokova radi redovne revizije vlastitih rizika (koju inae obavljaosiguravatelj), i drugo.13

Samoosiguranje je nain pokria rizika koji nema niti stvarne niti formalne veze sainstitutom osiguranja iz razloga to ne postoji osnovna pretpostavka za izravnanje rizika,odnosno uzajamnost i solidarnost. Transfer rizika je metoda prenosa rizika na drugoga. Na primjer, kod leasinga kodkojeg se rizik prenosi na korisnika leasinga i na osiguranje. Pored leasinga rizik se moeprenositi i na druge naine: - Ugovorom, gde proizvoa preuzima na sebe popravak neispravnog proizvoda ugarantnom roku; - Kupovinom i prodajom futures ugovora na organizovanim berzama i sl. Prednost ove metode ogleda se u tome to se mogu prenositi rizici koji nisukomercijalno osigurljivi ali i zbog toga to se radi o niim trokovima naknade u odnosu napremiju. Nedostatak ove metode je u tome to se transfer rizika ne mora ostvariti zbognedoreenosti ugovora ili to, na primer ,korisnik leasinga ne moe pokriti tetu pa rizik idalje ostaje na davaocu leasinga. Osiguranje je najpraktinija i najsigurnija metoda pokria rizika jer se njom pruajusljedee pogodnosti: - Garancija da e se po nastupu osiguranog rizika isplatiti osigurana svota; - Osiguranjem se organizuje zajednica rizika, jer tete koje su nastale kod pojedinacase raspodjeljuju na sve lanove zajednice; - Ulaganje, tehnika sredstva osiguravatelj ulae i time ostvaruje dohodak koji se popravilu vraa osiguranicima kao snienje premijske stope, povrat dela premije ili kao udeo uostvarenoj dobiti. Subjekti koji se odlue za osiguranje kao metodu pokria rizika, najpre trebaju daodrede rizike koje e pokriti osiguranjem. Prednost kod odabira imaju oni rizici koji suobavezni po zakonu, zatim rizici koji mogu prouzrokovati veliku tetu, te rizici koji moguizazvati manje tete. Naredna aktivnost je odabir osigurava gde se prvenstveno gleda kvalitet usluga kojeosigurava prua, cenu osiguranja kao i ugled kojeg osigurava uiva na tritu.5.4. Izbor metode pokria Na izbor metode pokria rizika utiu mnogi faktori meu kojima su najznaajnijisljedei: uestalost i intenzitet tete, maksimalna mogua visina tete, trokovi i dostupnostnovih metoda pokria i drugi. Dosadanja iskustva govore da rizik najprije treba izbei ako je to mogue, a za onekoje nije mogue izbei treba oceniti mogunost kontrole teta, zadravanja rizika ilinjegovog transfera. Izbegavati treba one rizike koji imaju visok stepen uestalosti i visok intenzitet teta.Za rizike koji se ne mogu izbei treba predvideti preventivne odnosno represivne mere kojimae se smanjiti njihov intenzitet ili uestalost. Posledice ostvarenja rizika reavaju se nanekoliko naina, od kojih su najvaniji sledei: - Upravljanje rizikom izbegavanjem; - Upravljanje rizikom zadravanjem;14

- Upravljanje rizikom prenosom;- Upravljanje rizikom podelom;- Upravljanje rizikom preventivom;- Upravljanje rizikom umanjenjem;- Upravljanje rizikom saosiguranjem;- Upravljanje rizikom reosiguranjem. Upravljanje rizikom izbegavanjem ponekad je najbolji nain upravljanjaizloenosti riziku izbegavanje svih moguih situacija u kojima se rizik moe pojaviti.Izbegavanje rizika znai da je mogunost nastanka rizika eliminisana. U praksi, to znai, naprimjer, ne uvoenje novog proizvoda za koji se ne zna da li e biti prihvaen, nezapoinjanje rizine proizvodnje ili prekid postojee, ili odabir lokacije u kojoj ne postojimogunost ostvarivanja konkretnog rizika. Meutim, neki rizici se ne mogu izbei, kao naprimer rizik od prevremene smrti ili rizik delatnosti firme, dok se neki rizici ne mogueliminisati, ve samo umanjiti. Za neke izloenosti riziku, izbegavanje je jedina racionalnaalternativa. Osnovno pravilo je da kada su mogunost nastanka i veliina gubitka veliki,izbegavanje je najee najbolji, a ponekad i jedini nain upravljanja rizikom. Upravljanje rizikom zadravanjem znai da e posledice gubitka snositi stranakoja je izloena riziku, odnosno, ukoliko doe do ostvarenja rizika, vri se zadravanje ifinansijskih posledica. Postoji svesno i nesvesno zadravanje rizika. esto je zadravanjerizika dobro promiljena odluka menadera rizika, odnosno, rizik je preuzet sa punimrazumevanjem potencijalnog gubitka, kao i razumevanjem da e posledice snositi sampojedinac ili firma. Ova odluka se donosi obino u sledeim sluajevima: kada su trokovizadravanja rizika mali i finansirani iz tekuih novanih sredstava, rezervi stvorenih za ovesluajeve ili nekih drugih rezervi, kada je vjerovatnoa nastanka kao i jaina pretpostavljenoggubitka vrlo mala, kada trokovi prevencije ili smanjenja gubitka nisu opravdani i kada nemadrugih boljih alternativa. Nesvesno zadravanje rizika se deava kada ne postoji znanje opostojanju rizika i samim tim ne preduzimanje nikakve akcije u vezi sa tim. Meutim,injenica da nemamo sviest o naoj izloenosti riziku, zato to nismo uspeli da gaidentifikujemo, ne znai da on i ne postoji. Upravljanje rizikom prenosom oznaava da strana koja je izloena gubitku,prenosi rizik na drugu stranu, koja postaje originalni nosilac rizika. Prenos rizika je procesosiguranja od gubitaka, gde se pojedinac zatiuje od rizika gubitaka kupovinom ili prodajomnekog dobra za koji se procenjuje da nee imati gubitak. Prenos rizika je odlika svihtransakcija osiguranja, jer je nesigurnost oko toga ko e platiti gubitak preneta sa pojedinca nazajednicu osiguranja. Prenoenje rizika na neku kompaniju koja nije osiguravajue drutvo se moe izvritina nekoliko naina i to: prenos rizika putem ugovora, preko koga pojedinac preuzima na sebemogunost gubitka kod druge osobe. Na primer, kupac nekog kunog aparata se obezbedio odmoguih kvarova na njemu kupovinom aparata koji ima garanciju. Na taj nain rizik je prenetsa kupca na prodavca. Rizik se moe preneti i putem tzv. bezazlenih ugovora hold-harmless agreements. Bezazleni ugovori su ugovori koji se sastavljaju pre nastanka tete, ukojoj se jedna strana slae da izvri procenu odgovornosti druge strane ukoliko se ostvarigubitak. Na primer, investitor moe zahtevati od izvoaa radova da proceni sve moguesluajeve u kojima se moe ostvariti gubitak, zajedno sa visinom njegove odgovornosti i topre poetka izvoenja radova. Heding je jo jedna vrsta ne osiguravajueg prenosa rizika, ukom se rizik nastanka gubitka od jednog posla, pokriva drugim. To je jedna vrstaobezbeenja, koja se moe primeniti na razne naine. Njena sutina je u sledeem, uzmu sedve simultane pozicije, koje neutraliu jedna drugu, tako da se namesti situacija da heder ne15

moe ni da izgubi ni da dobije. Najpraktinije ilustracije hedinga se mogu videti na trituhartija od vrijednosti. . Upravljanje rizikom podelom Rizik se moe podeliti kada postoji aranman podelegubitaka. Podjela gubitaka se moe izvriti putem osnivanja akcionarskog drutva, kao iosiguranjem, jer je sama sutina osiguranja prenos i podela rizika na zajednicu rizika. Upravljanje rizikom preventivom Uspenom prevencijom ostvarenja rizika, semoe smanjiti uestalost gubitaka. Preventiva se moe koristiti u svim situacijama u kojimapostoji izloenost riziku, ali samo ako su koristi od njene upotrebe vee od njenih trokova.Glavna svrha prevencije gubitaka je da se sauva ljudski ivot, odnosno da se smanje ilipotpuno eliminiu anse koje mogu dovesti do ozlede ili smrti ljudi. Neki se gubici mogu direktno pripisati hazardima na radnom mestu, kao na primer,neadekvatna ventilacija ili osvjetljenje, loe odravanje maina, ili neadekvatno obezbjeenje.Drugi gubici su vie vezani za ljudske nedostatke kao to su greke zbog loe procene,neadekvatan trening supervizora, ili nedovoljo obraanje panje prema bezbednosnimzahtevima. Da bi se smanjili potencijalni gubici koji mogu nastati po ovim i drugimosnovama, moe se razviti i usvojiti dobar program kontrole gubitaka. Meutim, da bi sepostigli eljeni ciljevi, neophodno je konstantno zalaganje i panja i to kako od rukovodeegosoblja, tako i od menadmenta za upravljanje rizicima. Postoji bliska veza izmeu prevencijegubitaka i premije osiguranja. to je efektivnija prevencija gubitaka, to je nie premijaosiguranja. Tako da menadment rizika esto ima odgovornost za nadgledanje ovih aktivnosti.Primijeri aktivnosti prevencije gubitaka su sigurnosni sistemi u firmama koje posluju sagotovinom, obuka vozaa, pakovanja hrane u dugotrajnoj ambalai, nalepnice i etikete saupozorenjima na lekovima i opasnim hemikalijama, itd. Postoji pravilo, da ako je uestalostgubitaka velika, prevencija gubitaka bi trebala biti jedna od razmatranih alternativa zareavanje ovih problema. Rezultati preventivnih aktivnosti su uoljivi, jedino dok su koristiostvarene iz sve rjee nastalih situacija gubitaka vee od trokova uinjenih naporaprevencije. Meutim, poto se ciljevi mnogih preventivnih aktivnosti odnose na ouvanjeljudskog ivota, javlja se etiki problem postavljanja pitanja o svrsishodnosti preventivnihaktivnosti, tj., posmatranje ovih aktivnosti preko analize trokova-koristi, odnosno,ostvarivanja koristi od uvanja ljudskog ivota. Upravljanje rizikom umanjenjem Uspena primena ovakvog naina upravljanjarizicima, moe smanjiti veliinu gubitka. Ove aktivnosti imaju za cilj da minimiziraju uticajgubitka. Ovo se moe postii spreavanjem ili kontrolom. Odlian primer umanjenja rizika jeautomatski protivpoarni sistem. Ovaj sistem nije dizajniran da sprei pojavu vatre, ve dasprei njeno proirenje i time jo vei gubitak. Takoe, organizovanje sigurnosnih obrazovnihprograma za radnike takoe mogu minimizirati verovatnou nastanka poara ili nesrea naradu, redovni pregledi i popravke sigurnosnih ureaja, zatita imovine unajmljivanjem uvara,te poboljanje protivprovalnog alarmnog sistema. Ovaj sistem se uglavnom treba primenjivatikada je vjerovatnoa nastanka tete velika, i kada se ne moe izbjei. Kao i kod prevencijegubitaka, napori preduzeti za umanjenje gubitka, su opravdani jedino dok su utede od ovihaktivnosti vee od njihovih trokova. Upravljanje rizikom saosiguranjem Poslovi saosiguranja su zakljuivanje iizvravanje ugovora o osiguranju sa vie osiguravaa koji su se sporazumeli o zajednikojraspodeli rizika, odnosno, saosiguranje podrazumeva uee dva ili vie osiguravaaneposredno u zakljuivanju ugovora o osiguranju, tako da svaki osigurava preuzima pokriepreuzetog dela rizika. To je poseban odnos u kome vie osiguravaa, na osnovu zajednikepolise, osiguravaju isti interes na istoj stvari od istih rizika za isto vreme. Kod saosiguranja seemituje jedna polisa osiguranja koja sadri najmanje dva ili vie osiguravaa za pokrie rizika16

jednog osiguranika. Saosiguranje predstavlja posao horizontalne i konane raspodele rizika, ukojoj svaki osigurava osiguraniku nadoknauje tetu proporcionalno preuzetom riziku. Posaosaosiguranja moe nastati na dva naina: - automatski (kada se osiguravai meusobno dogovaraju o raspodeli rizika shodnomogunostima tj. samopridraju) i - fakultativno (kada se osiguravaima nudi deo rizika, a oni nakon razmatranjaprihvataju ili odbijaju da pokriju ponueni rizik). U praksi se najee definie vodei saosigurava, odnosno kompanija koja jeovlaena od ostalih osiguravaa da u sluaju nastanka osiguranog sluaja izvri procenu ilikvidaciju tete, odnosno raspodelu tete na ostale saosiguravae, a rjee se poslovisaosiguranja obavljaju zajedniki, odnosno putem svih osiguravaa. Podela osiguranja semoe izvriti i prema plasmanu vika rizika, i to na: - aktivne i - pasivne poslove. Aktivni poslovi u saosiguranju su poslovi kojima osigurava od drugih osiguravaapreuzima deo rizika, a pasivni poslovi su kada plasira dio saosiguranja. Saosiguranje je nainudruivanja osiguravaa i njihovog zajednikog nastupa na tritu i pokazuje da seosiguravai ne moraju samo boriti za osiguranike, nego im pruiti dodatnu sigurnost. Njihovnastup moe biti zajedniki, a ne kompetetivni u vidu konstantnog sniavanja premije. Uizrazitoj borbi da se pridobije osiguranik, odnosno to vei trini udeo, osiguravai nemajuvremena za sagledavanje potencijala pojedinih rizika, pa se poveava mogunost pogreneprocene, najee formiranjem premija izvan aktuarskih i ostalih strukovnih kriterijuma, bezkorienja sinergijskog efekta trita saosiguranja. Takva situacija stvara nepoverenje izmeuosiguravaa, tako da svaki od njih eli da zadri celi rizik ili da ga prenese izvan zemlje nareosiguravaa, za ta objektivno nema razloga. Naime, saosiguranjem, osiguravai nita negube, naime, osigurava koji predaje deo rizika u saosiguranje u svojim rezultatimaposlovanja e uvek prikazivati istu ukupnu izdatu premiju osiguranja za celi rizik, pa i onajdeo koji predaje u saosiguranje, a umanjie bilans prihoda za iznos premije predate usaosiguranje. Dakle, osnovne prednosti saosiguranja su te da nema potrebe za traenjemdodatnih kapaciteta za ugovaranje osiguranja na inostranom tritu reosiguranja, nego sekoriste kapaciteti domaih osiguravaa. Premija predata u saosiguranje se tretira kao i premijapredata u reosiguranje i to je najvanije ostaje unutar zemlje. Premija primljena usaosiguranje, kao i naknade primljene iz osnove reosiguranja, tretiraju se kao prihod. Osigurava koji je primio premije u saosiguranje poveava svoje prihode, ali njegovpokazatelj izdatih premija ostaje isti. Jaa se meusobno poverenje izmeu osiguravaa. Vrise diverzifikacija portfelja osiguravaa. Jaaju objektivni kriterijumi za ocenu i procenurizika. titi se interes potroaa. Konkurencija osiguravaa se usmerava na manje rizinapodruja, na kvalitet servisa i ostalih usluga koji osiguravai pruaju osiguranicima. Upravljanje rizikom reosiguranjem - Reosiguranje je osiguranje za osiguravae. Toje sporazum izmeu osiguravaa (cedenta) i reosiguravaa: reosigurava se obavezuje daosigura cedenta od celokupnog ili deliminog gubitka koji moe zadesiti osiguravajuukompaniju po osnovu izdatih polisa osiguranja. Zauzvrat, cedent plaa premiju i pruainformacije potrebne za procenu i upravljanje rizicima pokrivene ugovorom o reosiguranju.Veina klijenata reosiguravajuih kompanija su osiguravajua drutva iz svih klasaosiguranja. Koliko e reosiguranja kupiti, zavisi od osiguravaevog poslovnog modela,veliine osnovnog kapitala, rizika i preovlaujuih trinih uslova. Generalno to su: - Osiguravai iji su portfoliji izloeni katastrofalnim dogaajima, kao to su oluje,poplave ili zemljotresi, imaju jaku potrebu za pokriem reosiguranja; - Manja osiguravajua drutva imaju veu potrebu za reosiguranjem nego velikeinternacionalne kompanije koje diverzifikuju njihove rizike preko velike baze klijenata;17

- Osiguravai koji prodaju vie vrsta osiguranja imaju relativno bolji portfolio odspecijalizovanih osiguravaa i imaju manju potrebu za reosiguranjem od onih koji sefokusiraju na samo nekoliko vrsta osiguranja ili na samo odreenu grupu klijenata; - Portfolija komercijalnog tipa koja su izloena malom broju rizika ali je ta izloenostizuzetno visoka (npr. vazduhoplsovstvo) imaju potrebu za vie reosiguranja od linihportfolija sa velikim brojem malih i homogenih rizika (kao to je npr. auto osiguranje); - Osiguravai ivotnog osiguranja sa proporcionalno veim brojem ugovora kojisadre elemente smrtnosti ili invaliditeta pretenduju vie ka kupovini reosiguranja odosiguravaa ivota koji sadre visok nivo tednih premija; - Osiguravai koji se ire na nove proizvode ili ulaze na nova geografska podrujaesto kupuju usluge reosiguravaa kako bi iskoristili njihovu ekspertizu i dobili finansijskupomo. Ovo je posebno vano u ivotnom osiguranju; - Osiguravai koji naputaju odreena trita ili izbacuju odreene proizvode iz svojeponude esto koriste reosiguranje kako bi preneli na reosiguravaa obaveze po osnovusklopljenih ugovora koje nastavljaju da postoje posle ukidanja tog posla; - Zakonodavne vlasti i rejting agencije znaajno utiu na tranju za reosiguranjem, jerje reosiguranje nain sa kojim se obezbeuje dodatni kapital i ojaava bilans. Osiguravai neivotnih osiguranja dominiraju po broju ostvarenih cesija sadrei vieod 80% svih cesija. Razlog je u tome to se proizvodi osiguranja ivota najvie sastoje od tednje koja nosimali broj rizika i time nosi manju potrebu za reosiguranjem. Skoro 50% neivotnih cesija potie iz Severne Amerike. Zapadna Evropa u 2003. godini uestvuje sa 34% ukupnih svetskih cesija, dok ostalih17% uglavnom dolazi iz Azije. to se tie ivotnog reosiguranja, situacija je slina kao u neivotnom, osim to jeskoro dve treine od ukupno ostvarenih cesija zakljueno u regionu S. Amerike, a uzapadnoj Evropi 25%. Korist od reosiguranja. Reosiguranje igra znaajnu ulogu za osiguravae. Onoobezbeuje: - smanjuje volatilnost rezultata iz osnovnog poslovanja, - smanjuje pritisak na osnovni kapital i obezbeuje fleksibilnost u finansiranju, - pristup u uslugama reosiguravaa i njegovoj ekspertizi, posebno u oblasti razvojaproizvoda, formiranju cena i upravljanju odtetnim zahtevima. Ove koristi se odnose i na ivotna i na neivotna osiguranja, meutim, zbog razliitihfokusa, u nejednakoj meri. Neivotna osiguranja: smanjenje volatilnosti rezultata iz osnovnog poslovanja ipoveanje kapaciteta, jedan od najeih razloga zbog kog osiguravajua drutva za neivotnaosiguranja kupuju reosiguranje je zatita osnovnog kapitala od velikih odstupanja, odoekivanih gubitaka. Ovo je jako znaajno u sluaju velikih katastrofa. Na primer, osiguravajue kompanije irom sveta su doivele snane udare i moguitalas insolventnosti kada su oluje Lotar i Martin prostrujale kroz Evropu u decembru 1999.godine, ili u sluaju velikih poplava u centralnoj i istonoj Evropi u avgustu 2002. godine. Jo jedna vana korist od reosiguranja koju ostvaruju neivotna osiguranja je ta to imreosiguranje omoguava da sa istom koliinom kapitala ostvare vee poslovanje tako tokupovinom reosiguranja, osiguravai prenose rizik na reosiguravae i konsekventno nemajupotrebu za odvajanjem kapitala za pokrie ovih rizika. Mogunost prihvatanja vie rizika, saistom koliinom kapitala, znai da osiguravai mogu da poveavaju svoje poslovanje i na tajnain ostvare veu ekonomsku korist. Reosiguravai igraju znaajnu ulogu u proceni iosiguranju rizika. U prolosti, reosiguravai su bili kljuni u obezbeenju kontinuiraneraspoloivosti osiguravaevih kapaciteta u uslovima trinih poremeaja.18

Tipian primer ove njihove uloge je predstavljao rast trita reosiguranja naBermudskim ostrvima, koji se desio u vreme amerike krize sredinom 80-tih godina, kada supremije porasle i do 300% i kada je bilo izuzetno teko za osiguravae da obezbede pokrie.Reosiguravai su takoe znaajni za osiguravajua drutva zbog svog meunarodnog idugogodinjeg iskustva. Iskustva reosiguravaa u upravljanju odtetinim zahtevima moepoveati efikasnost osiguravaa u upravljanju odtetnim zahtevima, to je naravno znaajno iza osiguravaa i za vlasnike polisa. ivotna osiguranja kupuju reosiguranje kako biminimizirala potencijalno negativan uticaj velikih rizika: na primer, osiguravai ivota estoele da ogranie njihovu izloenost visokim osiguranim sumama za individualne rizike ili daizbegnu akumulaciju rizika smrtnosti. Ovakvi ugovori o zatiti su posebno uobiajeni u Evropi i Japanu i pomau ustabilizovanju osiguravaeve zarade. Dalje, dugoroni ugovori o reosiguranju titeosiguravaa od varijacija u odtetnim zahtevima, na primer, varijacija u smrtnosti tokomvremena.Kao i neivotna osiguranja i osiguravai ivota esto kupuju reosiguranje kako biostvarili korist od njegove ekspertize u osiguranju i menadmentu odtetnih zahteva, kao iodreivanju cena i razvoju proizvoda. Reosiguravai tipino posluju na globalnom nivou i prema tome imaju iroko i dubokorazumevanje trita i njegovih proizvoda, kao i podatke od iroke osigurane populacije. Natritima gde se osiguravai prvenstveno fokusiraju na tednju i investicije (na primer uVelikoj Britaniji i SAD-u), reosiguravai ivota dozvoljavaju osiguravaima da prenesu nekadi znaajan iznos rizika smrtnosti i rizika od nesrenog sluaja, omoguavajui im da sekoncentriu na njihove investicione aktivnosti. Kao i u neivotnim poslovima, transfer rizika i mogunost ostvarivanja koristi odekspertize reosiguravaa, doputa osiguravaima ivota da redukuju nivo potrebnog kapitala ida iskoriste ovako uvean kapital u druge svrhe, kao na primer, ekspanziju poslovanja u novelinije proizvoda i nove geografske prostore. Konano, reosiguranje omoguava osiguravaima da upravljaju rizicima i kapitalomna najefikasniji nain, inei osiguranje jo sigurnijim i jeftinijim. U isto vrijeme, ono iriponudu osiguravaevih proizvoda i pokria.Reosiguranje uveava stabilnost osiguranjadozvoljavajui osiguravau da zatiti svoje bilanse od neoekivanih gubitaka, bolje razumepretpostavljen rizik i ispravno oceni rizik i formirane cene svojih proizvoda. Na taj nain,rezultati poslovanja postaju manje volatilni, znaajno smanjujui verovatou da nastali gubiciistroe osiguravaev kapital. Supervizori i rejting agencije priznaju stabilizirajui efekat reosiguranja, pozitivnoocenjujui osiguravae kada ukljuuju reosiguranje u kalkulaciju za zahtevanim iznosomosnovnog kapitala. Bez reosiguranja mnogi veliki i kompleksni rizici ne bi bili osigurljivi.Meutim, korist od reosiguranja, nije ograniena samo na pojedinanog osiguravaa iliosiguranika. Omoguavajui inovacije i obezbeujui odranje rizika na najefikasniji nainizmeu razliitih uesnika u ekonomiji, reosiguranje postaje nerazdvojiv deo doprinosaosiguranja ekonomskom rastu i drutvenom blagostanju. Osiguravai kada reosiguraju jedandeo poslovanja, redukuju rizik iz osiguranja. Meutim i oni treba da pretpostave kreditni rizikreosiguravaa (rizik od nemogunosti reosiguravaa da ispotuje preuzete finansijskeobaveze). Zbog toga je za osiguravaa kljuno da je reosigurava finansijski stabilan.Reosiguravai su implementirali sofisticiran nain upravljanja rizicima kako bi ispotovalisvoje finansijske obaveze. Jedan od ciljeva menadmenta upravljanja rizicima je garantovanjedugoronog opstanka kompanije za reosiguranje. Uloga menadmenta rizika je identifikacija,nadgledanje i modeliranje rizika i njihovih meuzavisnosti, kao i da obezbedi da je nivo rizikapostavljen na nivou koji je podnoljiv za kompaniju. Radi uspenog izvrenja ovih zadataka, kljuno je postojanje kooperacije sa jednicamazaduenim za osiguranje, jedinicama za upravljanje plasmanima i menadmentom kapitala.Proizvodi reosiguranja su tako dizajnirani da podmiruju osiguravaeve potrebe za zatitombilansa i smanjenjem pritiska na osnovni kapital. Tradicionalni ugovor o reosiguranju19

primarno obuhvata osiguravaev rizik iz osiguranja za plaene premije po osnovureosiguranja.Ova pokria su blisko povezana sa originalnim polisama koje je izdaoosigurava, sa slinim elementima i uslovima. Postoje dve forme tradicionalnog pokria: ugovorno i fakultativno. Ugovorno reosiguranje se koristi kada se reosigurava celi, precizno definisanportfolio. Ovi ugovori su dominantni i u ivotnom i u neivotnom reosiguranju. Fakultativno reosiguranje sadri uglavnom pokrie za veliki broj rizika koji se neuklapaju u ugovorna portfolija i zahtjevaju pojedinanu evaluaciju i reosiguranje. U oba tipareosiguranja se pravi razlika izmeu proporcionalnog i neproporcionalnog pokria. Ugovori iza ivotno i za neivotno osiguranje su slinog tipa.Ono po emu se uobiajeno razlikuju jevremenski okvir i predmet ugovora o reosiguranju. Ugovor za neivotno reosiguranje seuobiajeno obnavlja svake godine, dok ugovori ivotnog reosiguranja normalno glase na istiperiod kao i originalna polisa izdata od osiguravaa. Poslednjih godina su se pojavile novetehnike transfera rizika, koje su obuhvaene pod terminom altrnativni transfer rizika (ART). Najvaniji instrumenti ukljuuju ogranieno osiguranje i za ivotna i za neivotnareosiguranja, kao i viegodinji ugovori neivotnog reosiguranja koji pokrivaju vie rizika.Oba tipa ugovora u stvari predstavljaju nadogradnju tradicionalnog reosiguranja. Po svojojprirodi, ogranieni ugovori reosiguranja sadre veinom elemente podele gubitaka, kojiograniavaju transfer rizika na reosiguravaa. Poreklo ovih ugovora potie iz periodaamerike liability krize iz sredine 1980-tih godina. Ograniena reosiguranja su dizajnirana dasadre transfere odreenih rizika koji bi postajali neosigurljivi tokom krize. Pod viegodinjim ugovorima neivotnog reosiguranja koji pokrivaju vie rizika,reosiguravai se obavezuju da e platiti tetu samo kada akumulirani gubici, od vie razliitihrizika kroz produeni (esto trogodinji) period, premae ve prilino visok prag. Premije zaove ugovore su niske, zato to su dizajnirane da pokriju samo akumulirane gubitke niskefrekventnosti i velike jaine koji bi predstavljali preterano optereenje na osiguravae ilivelike korporacije. Ova vrsta ugovora takoe redukuje administrativne trokove. Kaozakljuak se moe izvesti sledee: merenje rizika je od krucijalne vanosti efektivnommenadmentu rizika. U zavisnosti od toga koliko je menadment rizika efektivan,osiguravajua kompanija moe da propadne ili da posluje vrlo uspeno. Kompletnoizbegavanje rizika moe rezultirati sa relativno siromanim finansijskim povratima , koji epogorati konkurentsku poziciju osiguravaa i na taj nain umanjiti njegovu prodaju ifinansijske performanse. Sa druge strane, preterano preuzimanje rizika moe doprinetivisokim kratkoronim dobicima ali takoe i buduim finansijskim gubicima ili aknesolventnou kompanije. Uspene kompanije ue kako da kontroliu rizik kako bi preivelei prosperirale na duge staze.6.UPRAVLJANJE LINIM RIZICIMA Lini rizici vezani su uz gubitak sposobnosti zaraivanja dohotka i preranu smrt,starosnu ovisnost, bolest i onesposobljenost, nezaposlenost i sl. Lini rizici se uglavnomizraavaju kao smanjenje dohotka ili bogatstva pojedinca i njegove porodice. Kao i kodimovinskih rizika tako i kod linih rizika se mogu izdvojiti pojedine faze upravljanja. Kao prva faza upravljanja linim rizicima navodi se identifikacija rizika. Ona sesastoji u sagledavanju okolnosti sa kojima e pojedinac biti suoen u budunosti. Znai ovafaza treba odrediti potrebe za finansijskim sredstvima to e pruiti sigurnost pojedincu iliporodici u budunosti. Najee koriene metode u upravljanju linim rizicima su20

izbegavanje rizika i osiguranje. Na donoenje odluke o pokriu linih rizika putem osiguranjautiu mnogi faktori: - socijalno osiguranje u nekoj dravi; - mogunost grupnih osiguranja; - starost osobe, pol, zdravstveno stanje u porodici: - dostupnost drugih oblika tednje; - stepen razvijenosti finansijskog trita i drugo.7. PRAVILA UPRAVLJANJA RIZIKOM Na osnovu dosadanjeg iskustva i razvoja teorije rizika, u praksi su stvorena odreenapravila upravljanja rizicima. Tu su neka od pravila: - Ne reskiraj vie nego to sebi moe dopustiti da izgubi; - Uzmi u obzir i sluajnost; - Ne reskiraj puno za malo. Ovakva jednostavna pravila predstavljaju osnovni okvir u sklopu kojeg se mogudonositi odluke pri upravljanju rizikom. Prvo i sigumo najvanije pravilo je Ne reskiraj vie nego to sebi moe dopustiti daizgubi, koje nam govori sa kojim rizicima neto treba uraditi. Najvaniji faktor kojiodreuje rizike na koje se treba osvrnuti jeste maksimalni mogui gubitak koji oni moguuzrokovati. Neki od tih gubitaka mogu biti toliki da unite sredstva pojedinca ili preduzea,dok drugi ukljuuju samo manje finansijske posledice. Pitanje veliine rizika koji se moezadrati je veoma sloeno. Nivo zadravanja za odreena podruja izloenosti direktno jevezana uz ukupni iznos gubitka koji preduzee moe podneti, novanom toku, rezervamalikvidnosti, kao i mogunosti pribavljanja sredstava u sluaju nude. Nivo gubitka koji sebi moemo dopustiti se menja ,tokom vremena, a u zavisnosti odizvora koji su nam na raspolaganju. Ako pojedinac moe odrediti verovatnost dogaanja gubitka,on je u boljoj poziciji zaupravljanje rizikom za razliku kada to ne moe. Meutim, mogue je nekad dati i neprimerenu vanost takvim verovatnostima jer jeona manje vana od potencijalne veliine gubitka ako do njega doe. Visoka ili niska verovatnost gubitka predstavlja koristan pokazatelj, koji je odinstrumenata najprikladniji za upravljanje datim rizikom. Visoka verovatnost pokazuje da osiguranje nije ekonomski opravdan nain upravljanjarizikom. Na osnovu iskustva osigurava procenjuje iznos koji se mora prikupiti da bi sepokrili oekivani gubici. Osim pokria gubitka, premija takoe mora pokriti trokoveposlovanja drutva. Najgora su osiguranja ona kod kojih je gubitak najverovatniji. to je via verovatnostgubitka, vii e biti proseni trokovi po osiguraniku i vie e biti premije. Najpovoljnija kupovina osiguranja je ona kod koje je verovatnost niska i moguaveliina gubitka velika. Najgore kupovine su one kod kojih je veliina mogueg gubitka malai verovatnost gubitka velika. Postoje mnogi sluajevi gde potencijalni gubitak ne mora rezultirati bankrotom, alikod kojeg bi prenos rizika ipak bio poeljan. Tree pravilo govori da bi trebala postojati razumna veza izmeu trokova prenosarizika i vrednosti koja se prenosi. Ovo pravilo daje smernice u dva pravca.21

Prvo, rizici se ne bi trebali zadrati kada je njihov mogui gubitak veliki (puno) uodnosu na premiju uteene zadravanjem (malo). S druge strane, postoje brojni sluajevi kodkojih je premija nesrazmerno visoka u odnosu na preneseni rizik. Premija prestavlja puno, dokje mogui gubitak malo. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da je potrebno odrediti stvarninivo zadravanja za svaki pojedini rizik pojedinano na osnovu odnosa trokova i koristi kojiproizilaze iz ovog pravila.8. MESTO OSIGURANJA U UPRAVLJANJU RIZICIMA Prema ustaljenom shvatanju, ustanova osiguranja stvara fondove koji ukrupnjavajudoprinose, odnosno premije velikog broja osiguranika, na osnovu ega se isplauju tetemalom broju lanova iz rizine zajednice koji zaista pretrpe gubitak. Glavni zadatakosiguranja jeste da pojedinac ili preduzee razmene neizvesnost o mogunosti velike tetekoju bi sami nosili za mali, uslovno reeno, gubitak koji podrazumeva plaanje premijeosiguranja kao srazmerno sitnog iznosa. Premda predstavlja samo jednu od vie tehnika za upravljanje rizicima, odnosno jedanod odgovora na rizik, osiguranje e gotovo sigurno biti deo programa upravljanja rizicimasvake organizacije. Stoga srunjaci koji primenjuju ovo teorijsko praktinu granu moraju dotanina biti upoznati sa sutinom osiguranja i njegovim pojavnim oblicima. Delatnost osiguranja je vaan inilac okruenja koji esto ima znatnog uticaja naupravljanje rizicima. Ova tvrdnja stoji ak i kad se osiguranje ne nalazi u odgovarajuemprogramu upravljanja opasnostima. Na primer, uveanje cena na osiguravajuem tritu moeuticati na stav preduzea da zameni osiguranje drugim nainima novane zatite od rizika, iobrnuto. Takoe, ti drugi pristupi esto uvaavaju naela koja primenjuju upravo osiguravai.Potrebno je na ovom mestu istai naroito samoosiguranje koje uvaava mnoge zahtevetehnike osiguravanja komercijalnih osiguravajuih drutava, i koje je nastalo zbog toga to natritu nisu bili dostupni ili su bili preskupi neki vidovi pokria. Naela i obrasci proistekli iz izuavanja i praktine primene osiguranja imaju optiuticaj na upravljanje rizicima zbog toga to je teorija rizika polazna osnovica delatnostiosiguranja. Snana veza sa opasnou postoji u gotovo svakom stanovitu osiguranja.Izuavanjem osiguranja upravljai rizicima postaju blii sa institucionalnim, praktinim irukovodilakim znanjima neophodnim za njihov svakodnevni rad. Zapravo, znanja o riziku steena razumevanjem osiguranja predstavljaju jedinstvenopodruje i za znanja iz oblasti upravljanja rizicima. Upravlja rizicima mora biti strunjak zavie oblasti, a njihova specijalnost proistie iz spajanja znanja iz nekoliko podruja: stratekogupravljanja, finansija, prava, sigurnosnog inenjeringa i drugog. Znanja o riziku iz osiguranja,zbog svoje jedinstvenosti, toliko su vana za granu upravljanja rizicima da morajuneizostavno biti ukljuena i u njeno prouavanje ukoliko se tei celovotom i temeljnompristupu._________________________10 J.Miloradi.,Ekonomika osiguranja Partenon, Beograd, 2010. godina. Str.98ZAKLJUAK22

Osiguranje je danas jedna od najznajnijih i najprofitabilnijih aktivnosti u ekonomijievropskih drva. Osiguranje zavisi od njegovih klijenata, koji su svjesni opasnosti sa kojimase njihova imovina suova, zbog komplikovanih poslovnih procesa, neokivanih prirodnihpromjena, nenamjernih akcija i nesrenih dogaja, koji se ne mogu izbei k i ako sepreduzmu sve sigurnosne mere. U skladu sa postavljenim ciljem rada da se istim nastoji pokazati osnovnekarakteristike i rizik osiguranja, te pitanje upravljanja rizikom osiguranja, mogu se donetisljedei zakljuci: - Rizik koristimo kao neto to nas stalno okruuje za njega se moe rei dapredstavlja neizvesnost budueg dogaaja. Svako se prema riziku odnosi na razliit nain,takoda su neki spremni prihvatiti vie a drugi manje rizika. Upravo iz ovog razloga, spremnosti naprihvatanje rizika, ljudi se odluuju na osiguranje nekih buduih dogaaja kako bi smanjiliveliinu rizine posledice; - Kao to se uoava, osnovna pretpostavka postojanja osiguranja je prisustvo rizika.Samo ako postoji odreeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokriem putemosiguranja. ivot pojedinaca i firmi pun je rizika, ansi i opasnosti. Naravno, anse bi trebaloiskoristiti a opasnosti izbei. Kod ansi i opasnosti javlja se rizik da e anse biti proputene, ada e nam se opasnosti koje elimo izbei ipak desiti; - injenica je da e naunom i strunom elaboracijom te konstantnim istraivanjemrizika, to je jedan od stalnih buduih zadataka, osiguranje iz ovoga razviti grupnu, ivotnu imaterijalnu sigurnost, te e postati jo znaajniji subjekt u finansijskom i privrednom svijetuuopte. Osiguravajua drutva moraju da osiguraju profitabilno poslovanje koje e bitiprilagoeno njihovim klijentima, jer se prodaja osiguranja bazira na poverenju klijenata.Veoma je bitno racionalno upravljati rizicima osiguranja kako bi se odralo uspeno i sigurnoposlovanje drutva. Svaka aktivnost moe sadrati drugaiji rizik koji se isto moe razvijati sa razvojemposlovanja. Osigurava mora definisati visinu premije osiguranja koja e odgovarati visinirizika koji se pokriva, kako bi mogao ispuniti svoje obaveze a istovremeno ostati konkurentanna tritu. Upravljanje rizikom osiguranja, osiguravajua drutva moraju reflektovati usinergijskoj vezi izmeu rizika, premije, prodaje osiguranja, likvidacije teta i fondovaosiguranja. Cena proizvoda i usluga na tritu zavisi od ponude i tranje tih dobara. Cena osiguranja je premija, koju mora da plati kupac, odnosno osiguranik. Cena je vaan element trita, jer definie prihode osiguravaa. Odreivanje cene premije zavisi od dva faktora i to: - od uestalosti ili verovatnoe nastanka dogaaja i - od visine oekivanog gubitka. Premija mora da pokrije gubitak, koji je preuzelo osiguravajue drutvo, i mora daobezbedi rezerve sigurnosti koje omoguavaju drutvu da pokrije dugoroni rizik i obezbedidobro poslovanje drutva. Osiguravajua drutva distribuiraju rizik do mnogih opasnih objekata u opasnimgrupama, gde se vri kompenzacija opasnosti. Zajednike tete se distribuiraju do svih opasnih objekata, koji su ukljueni u opasnugrupu, do onih koji su pogoeni i koji nisu pogoeni opasnou. Osiguranje i kompenzacija opasnosti se mogu izvriti izmeu mnogih opasnihobjekata i subjekata u opasnoj ili recipronoj grupi. Osiguravajua drutva rade kaonedepozitne finansijske institucije, koje ine dugorone i sigurne investicije prikupljenihfondova od osiguranika. Oni se suoavaju sa razliitim investicionim rizicima, kojisprjeavaju profitablnost. Najvie od svega, sva deavanja na tritu akcija navode na23

razmiljanje da su klasini rizici osiguranja esto deo investicija, najvie na tritima kapitala.Osiguravajue drutvo se u svom poslovanju pored rizika osiguranja suoava i sa rizicimakoji nastaju direktno kao posledica poslovanja osiguravajueg drutva. Kao i drugi finansijski subjekti koji posluju na finansijskom tritu, osiguravajuadrutva se suoavaju sa trinim rizikom, rizikom rone i strukturne neusklaenosti imovinesa obavezama, a pored ovog i sa drugim rizicima koji proizilaze iz poslovanja i to saoperativnim rizikom, pravnim i reputacionim rizikom. Merenje ovih rizika je od krucijalne vanosti efektivnom menadmentu rizika. U zavisnosti od toga koliko je menadment rizika efektivan, osiguravajua kompanijamoe da propadne ili da posluje vrlo uspeno. Menadment osiguravajueg drutva odluuje sa kolikim nivoom rizika su spremni daposluju. Ukoliko je poslovna strategija drutva kompletno izbegavanje rizika i poslovanje umaksimalno sigurnim uslovima, onda to moe rezultirati sa relativno siromanim finansijskimpovratima koji e pogorati konkurentsku poziciju osiguravaa i na taj nain umanjiti njegovuprodaju i finansijske performanse. Meutim sa druge strane, preterano preuzimanje rizika moe doprinjeti visokimkratkoronim dobicima ali takoe i buduim finansijskim gubicima ili ak nesolventnoukompanije. Uspene kompanije ue kako da kontroliu rizik, tj., kako da se suoavaju sa novim istarim izazovima istovremeno obezbeujui pokrie i sigurnost u poslovanju, kako bipreivele i prosperirale na duge staze. Pred osiguravajua drutva se postavljaju izazovi balansiranja izloenosti rizicima uzistovremenu zatitu osiguranika od posledica nastupanja tetnih dogaaja. Pojedinanom analizom rizika osiguranja i rizika osiguravajueg drutva se izuzimajedna posebna vrsta rizika a to je rizik od pogrene procene rizika osiguranja koji uzrokujeporemeaje u poslovanju osiguravajueg drutva i njegove koncepcije upravljanja rizicimakoji nastaju iz njegovog poslovanja. Kada se ostvari rizik osiguranja na iju pojavu osiguravajue drutvo nije raunalo,odnosno nije pripremilo adekvatnu akciju, onda ova greka u proceni rizika osiguranja neesamo uticati na taj segment poslovanja drutva. Naime, greka u proceni rizika osiguranja eimati i posledice na poslovanje, a samim tim i na upravljanje rizicima osiguravajueg drutva.LITERATURA24

1. J.Miloradi OsiguranjeFakultet za usluni biznis, Sremska Kamenica,2006. godina.2 Nicolas.,S., Menadment malog preduzea, Izdava: Mate, Zagreb 1999.godina.3 Emmet, V.,Therese,V.,Osnove osiguranja upravljanje rizicima, MATE, Zagreb, 2000.godina.4 Andrijaevi,S.,Petranovi,V.,Ekonomika osiguranja, Alfa Zagreb, 1999. godine.5 J.Miloradi.,Ekonomika osiguranja Partenon, Beograd, 2010. godina.25