UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVUKosovski centar za rodne studije

ZahvalnicaIstraživanje „Učešće žena u odlučivanju na Kosovu“ priredio je Kosovski centar za rodne studije (KCRS) i objavljuje se u sklopu projekta “Koalicija za prava jednaka za sve”, koji finansira EU a kojim upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu.

KCRS bi želeo da se zahvali svima koji su pomogli i dali dragocene informacije i podatke za ovaj izveštaj.

Glavni istraživač: Lavdi ZymberiPomoćni istraživač: Nita ZogianiUrednik: Luljeta Demolli

Kosovski centar za rodne studije (KCRS) www.kgscenter.netKCRS doprinosi uvođenju rodne perspektive od 2002. god. i neprekidno ulaže svoje napore u cilju postizanja rodne ravnopravnosti na Kosovu. Pokretao je promene diskriminatornog sistema, društvenih normi i dvostrukih aršina, i veoma je aktivan u praćenju rada javnih institucija. Misija KCRS je da integriše rodnu perspektivu u sve analize, programe i politike u svim sektorima kosovskog društva, podizanjem svesti o rodnim pitanjima i usredsređujući se na rodna pitanja, osmišljavanjem rodnih studija i stvaranjem rodno osetljivih politika kroz istraživanje, izradu politike, zagovaranje i lobiranje.

Adresa:Ul. Majke Tereze br. 18/1, 10000 Priština – KosovoTel. +381 (0) 38 735 991

Odricanje od odgovornostiUz pomoć Evropske unije izrađena je publikacija. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Kosovskog centra za rodne studije i ne može se smatrati da na bilo koji način odražava gledišta Evropske unije.

Izveštaj je sastavljen u sklopu Koalicije jednaka prava za sve (KJPS), koja je četvorogodišnji projekat koji finansira Evropska unija, a kojim upravlja KEU na Kosovu. Koalicija, između ostalog, podržava Kancelariju za dobro upravljanje/Kabinet premijera u organizaciji procesa istraživanja, publikaciji i predstavljanju studijskih dokumenata u vezi sa šest osnovnih prava: pravo na jednakost pred zakonom; pravo na slobodu i bezbednost; pravo na slobodu izražavanja; pravo na rad i zanimanje; i pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Autorska prava© Kosovski centar za rodne studije (KCRS), januar 2016. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može se umnožavati, čuvati ili uključivati u sistem za preuzimanje ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, za fotokopiranje, snimanje ili drugim, bez izričite prethodne dozvole KCRS.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVUKosovski centar za rodne studije

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 5

SADRŽAJ

PREGLED IZVEŠTAJA.................................................................................................................................9UVOD........................................................................................................................................................10METODOLOGIJA......................................................................................................................................12PRAVNI OKVIR, PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE I IZVEŠTAJI...........................................................13PRAVNI OKVIR......................................................................................................................................................13PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE I IZVEŠTAJI.......................................................................................15TRENUTNO STANJE................................................................................................................................17CENTRALNI NIVO..................................................................................................................................................17VLADA.......................................................................................................................................................................17JAVNI SLUŽBENICI U SKUPŠTINI.......................................................................................................................22PREDSEDNIŠTVO..................................................................................................................................................24LOKALNI NIVO........................................................................................................................................................25ZAKLJUČCI................................................................................................................................................29PREPORUKE............................................................................................................................................30NAREDNI KORACI...................................................................................................................................31LITERATURA:...........................................................................................................................................32

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU6

LISTA TABELA

Tabela 1. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2013. god.Tabela 2. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2014. god.Tabela 3. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2015. god.Tabela 4. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2016. god.Tabela 5. Više rukovodeće i rukovodeće funkcije prema ministarstvimaTabela 6. Više rukovodeće i rukovodeće funkcije prema ministarstvima

LISTA GRAFIKONA

Grafikon 1. Rodna zastupljenost u VladiGrafikon 2. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2016. god.Grafikon 3. Više rukovodeće funkcije u Vladi Grafikon 4. Rukovodeće funkcije u VladiGrafikon 5. Rodna zastupljenost u SkupštiniGrafikon 6. Više rukovodeće/rukovodeće funkcije u SkupštiniGrafikon 7. Politički savetnici predsednikaGrafikon 8. Rodna zastupljenost u Predsedništvu (javni službenici)Grafikon 9. Više/rukovodeće funkcije u PredsedništvuGrafikon 10. Rodna zastupljenost u opštinamaGrafikon 11. Zastupljenost žena u svakoj opštiniGrafikon 12. Rukovodeće funkcije u opštinama – direktori opštinskih direkcijaGrafikon 13. Rukovodeće funkcije u kosovskim opštinama u 2013/2014. god.Grafikon 14. Rukovodeće funkcije u kosovskim opštinama u 2015. god.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 7

SPISAK SKRAĆENICA

ARR Agencija za rodnu ravnopravnostEK Evropska komisijaEU Evropska unijaKCRS Kosovski centar za rodne studijeKP Kabinet premijeraMALU Ministarstvo administracije lokalne upraveMBSK Ministarstvo za bezbednosne snage KosovaMD Ministarstvo dijasporeMEI Ministarstvo za evropsku integracijuMER Ministarstvo za ekonomski razvojMF Ministarstvo finansijaMI Ministarstvo infrastruktureMJU Ministarstvo javne upraveMKOS Ministarstvo kulture, omladine i sportaMONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologijeMP Ministarstvo pravdeMPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvojaMRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštiteMSP Ministarstvo spoljnih poslovaMTI Ministarstvo trgovine i industrijeMUP Ministarstvo unutrašnjih poslovaMZ Ministarstvo zdravljaMZP Ministarstvo za zajednice i povratakMŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranjaZRR Zakon o rodnoj ravnopravnosti

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 9

PREGLED IZVEŠTAJA

Smatra se da na Kosovu preovlađuje nizak stepen učešća žena u odlučivanju uprkos uslovima iz člana 6. stav 8. iz Zakona br. 05/L-020 o rodnoj ravnopravnosti kojima se predviđa da „rodna zastupljenost u svakom zakonodavnom, izvršnom i sudskom organu i drugim javnim institucijama postoji kada je obezbeđena minimalna zastupljenost od pedeset procenata (50%) za svaki rod, uključujući i njihova upravna tela i tela koja donose odluke. Cilj je ovog istraživanja bio je da se analizira učešće žena u odlučivanju na centralnom nivou (Vlada, Skupština i Predsedništvo) i na lokalnom nivou (opštine) na Kosovu. Isto je obavljeno kroz istraživanje zasnovano na trenutno raspoloživoj statistici iz više institucija i na analizi skorijih izveštaja na datu temu. Ni institucije na centralnom ni institucije na lokalnom nivou na Kosovu ne sprovode Zakon o rodnoj ravnopravnosti (ZRR). Zastupljenost žena u celoj Vladi u 2016. godini, odnosno u ministarstvima i Kabinetu premijera, iznosila je 40,6%. Sa druge strane, u 2015. godini kosovske opštine zapošljavale su samo 28% žena od svog ukupnog broja zaposlenih. Štaviše, po svemu sudeći, na rukovodećim funkcijama u Vladi i opštinama, i dalje dominiraju muškarci. Žene su zauzimale samo 5,2% rukovodećih funkcija u Vladi tokom 2015. godine, dok je u opštinama taj procenat iznosio 10,1% (14 opština nije imalo nijednu ženu na rukovodećoj funkciji). Pored toga, i u predsedništvu, kao i u Skupštini, žene su veoma malo zastupljene: trenutna statistika pokazuje da su samo 14 od 32 (viših) rukovodećih funkcija zauzimale žene tokom 2015. godine, dok su u Skupštini žene zauzimale samo 19 od 52 (viših) rukovodećih funkcija.

Na osnovu prikupljenih podataka o aktuelnoj situaciji kada govorimo o učešću žena u odlučivanju na Kosovu, Kosovski centar za rodne studije daje sledeće preporuke:• Državnim institucijama (posebnoonimsa lošimučinkompoput:Ministarstva infrastrukture,

Ministarstva za bezbednosne snage Kosova i Ministarstva spoljnih poslova) preporučuje se da primene konkretne mere u skladu sa članom 6. Zakona o rodnoj ravnopravnosti u oblastima u kojima postoje nejednakosti. Ove konkretne mere bi trebalo da se koriste sistematski kada postoje otvorena radna mesta u institucijama;

• Agenciji za rodnu ravnopravnost se preporučuje da izradi kosovski program za rodnuravnopravnost i da uzme u obzir prioritete koji proizilaze iz novog Rodnog akcionog plana EU 2016-2020;

• Ministarstvu javne uprave se preporučuje da objavi izveštaje sa statistikom podeljenom popolovima i izveštaje o javnoj službi na svojoj internet stranici kako bi bila pristupačna interesnim stranama; i

• Ministarstvujavneupravesepreporučujedaprikupipodatkepodeljenepopolovimaopolitičkimsavetnicima državnih čelnika koji se plaćaju iz kosovskog budžeta.

Kosovski centar za rodne studije će iskoristiti podatke iz ovog izveštaja:• dasezalažezaunapređenjetrenutnesituacijeuvezisazastupljenošćuženauodlučivanju;• da pokreće parnice protiv državnih institucija koje u najvećoj meri krše Zakon o rodnoj

ravnopravnosti; i• da se zalaže kod Ministarstva javne uprave da redovno objavljuje izveštaje podeljene po

rodovima za javne službenike.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU10

UVOD

Podizanje učešća žena u javnom životu ključni je elemenat u razvoju i demokratizaciji zemlje. Učešće žena u svim aspektima političkog života važno je ne samo zato što žene čine polovinu stanovništva, već i zato što je postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju stvar punog uživanja ljudskih prava, socijalne pravde i neophodan uslov za bolje funkcionisanje demokratskog društva. Postizanje jednakog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju dovodi do boljeg i efikasnijeg kreiranja politike kroz redefinisanje političkih prioriteta i stavljanje novih stvari na političku agendu. Pored toga, ovo doprinosi unapređenju kvaliteta života.1

Veće učešće žena u odlučivanju doprinosi pozitivnim procesima transformacije društava, kao što su promene zakona, politike, usluga, institucija i društvenih normi.2 Važno je pobrinuti se da se čuju glasovi žena u odlukama koje utiču na njihove živote, na živote njihovih porodica i šire zajednice. Te odluke utiču na žene onoliko koliko utiču i na muškarce. Stoga, žene moraju da budu uključene u odlučivanje u svakoj oblasti i da imaju ravnopravnu vlast i zastupljenost kao i muškarci.3 Odgovornost vlade je da obezbedi da je ženama data prilika da podjednako učestvuju na svim nivoima odlučivanja i da institucije istinski oslikavaju različitost ljudi i zajednica koje predstavljaju. Potreba za osnaživanjem žena i povećanjem njihovog učešća u odlučivanju predviđena je i Konvencijom o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1979. god.4 Konvenciju je ratifikovalo 190 od 195 zemalja članica UN. Svrha CEDAW-a je da se ukinu svi oblici diskriminacije žena i postignu pune ljudske slobode i prava za žene, ravnopravno kao i za muškarce. Konvencijom se zahteva i ukidanje diskriminacije žena u političkom i javnom životu, i u mestima od posebnog značaja za učešće žena u javnom životu. U preambuli Konvencije delimično se navodi:

„Prisećajući se da diskriminacija žena krši načela jednakosti prava i poštovanje prema ljudskom dostojanstvu, ona je prepreka za učešće žena, na ravnopravan način sa muškarcima, u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu u njihovim zemljama, narušava rast prosperiteta društva i porodica i otežava puni razvoj potencijala žena u službi svojih zemalja i čovečanstva.“

Godine 1990, ovaj zahtev da se ukine diskriminacija žena u političkom i javnom životu pretočen je u rezoluciju Saveta za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija (ECOSOC),5 koji je preporučio da se postigne cilj da 30% rukovodećih funkcija pripada ženama do 1995. godine i 50% do 2000. Nijedan od ciljeva nije postignut do 2015. god.6 Upravo iz tog razloga, Pekinška deklaracija i Platforma za akciju7 koje su imale za cilj „rodnu ravnotežu“ i podjednako brojčano učešće muškaraca i žena u vladajućim telima, kao i u javnoj administraciji usvojeni su na Četvrtoj globalnoj konferenciji o ženama. Pet godina kasnije (2000. godine), uzimajući u obzir uticaj sukoba na žene, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 1325 o „ženama, miru i bezbednosti“.8 U datoj rezoluciji iznova se naglašava potreba da se ojača uloga žena u odlučivanju u slučaju sprečavanja sukoba i rešavanja sukoba. 1 SAVET EVROPE, KOMITET MINISTARA, Preporuka Rec(2003)3 2 Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope (2014-2017)3 Kofi Anan, generalni sekretar UN 4 UN Women (2015), Žene na vlasti i u odlučivanju5 Rezolucije ECOSOC-a6 11,3 % u 1995. i 22 % u 2015. god. 7 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju8 Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti UN

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 11

Učešće žena u odlučivanju na Kosovu, kako u smislu broja tako i u smislu stvarnog uticaja, nailazi na mnogobrojne prepreke iz različitih razloga. Mentalitet i nepismenost se smatraju glavnim razlozima zbog kojih je ograničena uloga žena u odlučivanju. Ova situacija počela je da se menja uvođenjem kvote od 30% za mesta u Skupštini Kosova i skupštinama opština, koja su bila rezervisana za žene od 2000. godine. Učešće žena u političkom životu stvorilo je pristupačnije okruženje za njihovu zastupljenost na drugim nivoima odlučivanja, uključujući i lokalni nivo. Iako se rodna kvota osporava, ona je značajno doprinela povećanju broja žena poslanika; u trenutnom zakonodavnom telu ima 39 žena poslanika.9 Pored toga, vredi pomenuti da je 20 žena poslanika od ukupno 39 izabrano putem preferencijalnog glasačkog listića, što znači pet žena više u poređenju sa prethodnim opštim izborima, održanim 2010. god.10

Imajući u vidu pravnu obavezu da se obezbedi rodna ravnopravnost u svim aspektima života na Kosovu, mora se pridodati veća važnost uključivanju žena u odlučivanje. Za pravo žena i muškaraca na ravnopravnost potrebno je da lokalni i regionalni organi preduzmu sve odgovarajuće mere i usvoje sve odgovarajuće strategije u cilju promovisanja uravnotežene zastupljenosti i učešća žena i muškaraca u svim sferama odlučivanja.11 Cilj je ovog istraživanja je da se analizira trenutno stanje stvari u pogledu učešća žena u odlučivanju na centralnom nivou (Vlada, Skupština i Predsedništvo) i na lokalnom nivou (opštine) na Kosovu, te da se daju studijske preporuke odgovarajućim državnim telima. Da bi se bolje razumeo trenutni položaj žena i da bi mogle da se iznesu preporuke o tome kako rodna ravnopravnost u odlučivanju može da se poveća, preduzete su sledeće mere:• Daseanaliziraimapiraučešćeženauodlučivanjunarazličitimnivoimahijerarhijeuinstitucijama

centralnog nivoa (Vlada, Skupština i Predsedništvo);• Daseanaliziraučešćeženauodlučivanjuulokalniminstitucijama(opštinama);i• Daseanalizirauticajusvajanjapaketazakonaoljudskimpravimau2015.god.nanediskriminaciju

žena.

U izveštaju je sadržan odeljak o metodologiji, u kom se objašnjavaju metode koje su korišćene za sakupljanje podataka. Izveštaj takođe obuhvata pravni okvir i prethodno istraživanje koje su realizovali akteri uključeni u ovu studijsku oblast. Deo izveštaja u kom se govori o trenutnom stanju podeljen je na dva odeljka: centralni i lokalni nivo. U sažetku su navedene najbitnije stvari po mišljenju Kosovskog centra za rodne studije (KCRS). Preporuke za unapređenje situacije zasnivaju se na nalazima iz izveštaja i važećeg pravnog okvira Kosova, kao što su CEDAW, Ustav i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. KCRS će primeniti nekoliko koraka kako bi pratio primenu svojih preporuka.

9 Nacionalni demokratski institut (NDI), Kosovo: Prevazilaženje prepreka po učešće žena u politici 10 Nacionalni demokratski institut (NDI), Kosovo: Prevazilaženje prepreka po učešće žena u politici 11 Evropska povelja za ravnopravnost žena i muškaraca u lokalnom životu

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU12

METODOLOGIJA

Tim koji čine dva službenika KCRS radio je od juna 2016. godine na prikupljanju informacija i na pripremi izveštaja o učešću žena u odlučivanju na Kosovu. Radi se o izveštaju sastavljenom kroz kancelarijski rad na osnovu dostupnih izvora, uključujući i pravni okvir, prethodno istraživanje i izveštaja na datu temu, kao i na neformalnim razgovorima obavljenim sa vršiocem dužnosti načelnika ARR, višim službenikom za rodnu ravnopravnost pri MALU i višim službenikom za ljudske resurse pri MJU.

Podatke o državnim institucijama uključenim u ovo istraživanje, odnosno ukupan broj zaposlenih žena i ukupan broj žena na rukovodećim funkcijama pružilo je MJU. Podaci o zastupljenosti žena na lokalnom nivou (opštine) pruženi su od službenika za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu lokalne uprave (MLU). Ovi podaci obuhvataju podatke o broju i procentu odbornika, državnih službenika i lica na funkcijama odlučivanja (direktori direkcija).

Podaci o broju savetnika predsednika dobijeni su službenom korespondencijom sa Kabinetom predsednika. Podaci o broju savetnika premijera dobijeni su podnošenjem zvaničnog zahteva za pristup javnim dokumentima.

U toku istraživanja, tim KCRS je zaključio da ministarstvo odgovorno za javnu službu nema odgovarajuću bazu podataka, koja bi sadržala sve neophodne podatke u smislu podele podataka o javnim službenicima po polu, uzrastu i odvojene podatke institucija iz njihovih nezavisnih agencija. Skupština Kosova nije podelila tražene informacije u vezi sa političkim savetnicima predsednika Skupštine sa KCRS čak i nakon podnošenja zvaničnog zahteva za pristupom javnim dokumentima.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 13

PRAVNI OKVIR, PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE I IZVEŠTAJI

PRAVNI OKVIR

Osnovna ljudska prava čvrsto su utemeljena u Ustavu Kosova. Načelo rodne ravnopravnosti uređeno je Ustavom12 Kosova i drugim važećim zakonima. U skladu sa Ustavom13 oba pola imaju podjednako pravo da učestvuju u političkom, društvenom, ekonomskom i drugim poljima.

Iako Kosovo nije potpisnik važnijih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima, Ustavom Kosova je predviđeno da su svi međunarodni instrumenti o ljudskim pravima neposredno primenljivi.14 Konkretnije, Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) takođe je utemeljena u članu 22. Ustava Kosova.15 Unapređenje i sprovođenje osnovnih prava i sloboda, i jednak tretman svih građana Kosova uređen je različitim građanskim i krivičnim zakonima, uključujući i paket zakona o ljudskim pravima (tj. zakoni protiv diskriminacije, o zaštitniku građana i rodnoj ravnopravnosti), koji je stupio na snagu jula 2015. god. Usvajanje paketa zakona o ljudskim pravima naglašeno je kao važan napredak u Izveštaju Evropske komisije (EK) za Kosovo 2015. god. Ojačano je institucionalno uređenje i pojašnjene su uloge različitih institucija.

Novim zakonima prepravljaju se raniji nedostaci u pravnom okviru koji uređuje vansudski okvir zaštite ljudskih prava i obezbeđuje usklađenost sa evropskim standardima ljudskih prava, kao i sa međunarodnim konvencijama. Posebno su važni jer definišu nadležnosti i uzajamnu povezanost različitih tela sa nadležnostima za unapređenje i zaštitu osnovnih prava, i potvrđuju ulogu Institucije ombudsmana kao glavnog nadležnog tela u domenu osnovnih prava.

Pravni okvir Kosova o ravnopravnosti žena i muškaraca unapređen je usvajanjem ZRR u skladu sa međunarodnim standardima. Međutim, i dalje postoje veliki strukturalni izazovi i za primenu će biti potrebno uložiti velike napore. Žene su i dalje nedovoljno zastupljene na funkcijama odlučivanja, uključujući i na opštinskom nivou. Na nacionalnom nivou, situacija se pogoršala, pošto su samo dva16 (2) ministra od 22 žene i samo dva (2) od 1417 predsednici skupštinskih odbora.18 Međutim, iako su žene i dalje nedovoljno predstavljene u odlučivanju, u Izveštaju EK o Kosovu 2015. god. tako nešto se ne pominje.

Article 1 of thetye three women ministers at Kosovo Government (Minister of Justice, Minister of Industry and Trade, and Minist

Rodna diskriminacija je zabranjena članom 1. Zakona br. 05/L-021 o zaštiti od diskriminacije, koji, između ostalog,, sadrži i zabranu neposredne ili posredne diskriminacije lica po osnovu roda.

12 Član 101 [Civilna služba] 1. Sastav civilne službe će odražavati raznolikost stanovnika Kosova, uzimajući u obzir međunarodno priznato načelo polne jednakosti.

13 7.2. Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućno-sti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.

14 KJPS: STRATEGIJA ZA LJUDSKA PRAVA ZA KOSOVO 2016-2022: Način na koji treba nastaviti.15 Ustav Republike Kosovo16 Do danas (28.01.2017), ima tri (3) žena ministara u Vladi Kosova (ministar pravde, ministar trgovine i industrije i ministar bez

portfelja) (http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,43)17 Do danas (28.01.2017), ima šest (6) žena predsednika od 15 skupštinskih odbora http://assembly-kosova.org/?cid=1,11018 Izveštaj EK o Kosovu 2015.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU14

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti (br. 05/L-020) ovo pitanje detaljnije je obuhvaćeno. Ovaj Zakon garantuje, štiti i promoviše rodnu ravnopravnost kao demokratsku vrednost i zahteva učešće i doprinos oba pola u političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom i drugim oblastima života. Ovo podjednako učešće i zastupljenost postižu se najmanje ako se postigne zastupljenost od pedeset procenata (50%) u upravnim i telima odlučivanja u svim zakonodavnim, izvršnim, sudskim i drugim javnim institucijama. Članom 6. ZRR predviđene su i privremene posebne mere koje institucije preduzimaju kako bi ubrzale rodnu ravnopravnost. Zatim, ovaj zakon takođe definiše da je ARR, institucionalni mehanizam za rodnu ravnopravnost19 koji je odgovoran da koordiniše pripremu Kosovskog programa za rodnu ravnopravnost, da proprati njegovu primenu i da o njoj podnese izveštaj Vladi. Po razmatranju i usvajanju Programa, Vlada podnosi izveštaj Skupštini i javno objavljuje isti. Poslednji program koji je ARR pripremila obuhvatao je period 2007-2013. U neformalnom razgovoru sa vršiocem dužnosti načelnika ARR, navedeno je da se radi na okončanju novog programa, koji će biti spreman u toku 2017. god.

Vredi pomenuti da Zakon o opštim izborima nije u skladu sa ZRR,20 naime, njime je predviđena kvota od 30% za kandidate na spisku kandidata političkih stranaka koje bi trebalo da čini manje zastupljeni rod, dok je ZRR predviđeno ravnopravno učešće (50%) na svakom nivou odlučivanja u političkom i javnom životu.

Sav materijal koji je pregledan o učešću žena u odlučivanju na Kosovu nudi dokaz o nepoželjnoj situaciji žena kojoj je potrebno pokloniti dalju pažnju i koju treba unaprediti. Radni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija "Žene, mir i bezbednost" donet je 2014. godine sa ciljem da poveća učešće žena u odlučivanju. Prema Radnom planu (ARR, 2014), kvota u javnoj upravi bila je dobra tokom 2009-2011, međutim, na rukovodećim funkcijama i dalje dominiraju muškarci.21 Prvi cilj radnog plana bilo je „veće učešće žena u odlučivanju i procesu izgradnje i održavanja mira“. Shodno tome, za postizanje ovog cilja, Radni plan je u svom pokazatelju predvideo da procenat žena na višim rukovodećim i rukovodećim funkcijama na centralnom i lokalnom nivou dostigne 20% do 2015. god. Prema ovlašćenjima iz Aneksa 11 Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti premijera i ministara, i člana 6. Zakona br. 03/L-149 o javnoj službi, ministarstvo odgovorno za javnu upravu podnosi izveštaj Skupštini bar jednom u toku godine o stanju javne službe. Ovaj izveštaj koji priprema Odeljenje za civilnu službu MJU obuhvata rodnu zastupljenost i rukovodeće funkcije. Međutim, tokom našeg istraživanja smo primetili da poslednji izveštaj koji je MJU objavio na svojoj internet stranici datira iz 2013. godine.22

19 Član 7 - „Agencija za rodnu ravnopravnost je izvršna agencija (u daljem tekstu „Agencija“), koja funkcioniše u okviru Kabineta premijera (KP).“

20 Zakon o rodnoj ravnopravnosti https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=1092321 Agencija za rodnu ravnopravnost, Radni plan za primenu Rezolucije 1325 o „ženama, miru i bezbednosti“ 2013-2015. Samo

13,10 5 rukovodećih funkcija u 2011. god. i 25,70 % upravnih funkcija zauzimale su žene. 22 Ministarstvo javne uprave, Izveštaji http://MPA.rks-gov.net/institucion/Publications/Raportet-Vjetore.aspx

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 15

PRELIMINARNO ISTRAŽIVANJE I IZVEŠTAJI

Učešće žena u odlučivanju na Kosovu puno puta je ranije bilo predmet rasprava. Međutim, veoma se malo toga promenilo ili unapredilo na osnovu preporuka iz prethodnog istraživanja. Prema izveštaju ARR,23 mali broj žena koji zauzima funkcije odlučivanja osporavaju kolege, koji ignorišu njihov autoritet ili ne uspevaju da obave zadatke koji su im dodeljeni. Izveštaj takođe predstavlja razloge koje su ispitanici dali u vezi sa faktorima koji sprečavaju žene da preuzmu odgovornosti i odlučujuće funkcije na poslu. Prema ovom izveštaju, nepružanje mogućnosti i nedostatak podrške upravnih struktura čine oko 70% faktora, za kojima slede stručna sprema, porodične obaveze i druge okolnosti. Prema jednom drugom istraživanju ARR,24 po svemu sudeći učešće žena u kosovskim ministarstvima povećalo se tokom godina (2008 - 33%, 2009 - 36%, 2014 - 42%), dok je opalo u opštinama (2008 - 38%, 2009 - 39%, 2014 - 27%). Ovo istraživanje obuhvata i anketu žena van funkcija odlučivanja, od kojih 78% ima završene diplomske i postdiplomske studije (bačelor, master i doktorske). Iako se 73% njih prijavilo, i dalje nemaju odlučujuću funkciju a 30% njih vidi svoj rod kao razlog za manju mogućnost napredovanja. Među glavnim razlozima što žene ne dobijaju podjednake mogućnosti pre svega se nalazi verovanje da su muškarci bolji lideri i da žene nemaju nikakvu političku podršku.25 Rezultati istraživanja dati u ovom izveštaju pokazuju, takođe, da više od polovine (54%) žena koje ne zauzimaju odlučujuće funkcije smatraju da žene nemaju iste mogućnosti kao i muškarci da dođu do unapređenja na radnom mestu, dok 46% smatra da su mogućnosti iste bez obzira na rod.

Imajući u vidu skoriju istoriju Kosova, važno je da se Kosovo pridruži EU zbog nacionalne stabilnosti i napretka. Kroz to, foku na dalje pridruživanje EU, ljudska prava bi trebalo da budu u središtu pažnje vladine agende Kosova.26 Postizanje rodne ravnopravnosti je od presudnog značaja za zaštitu ljudskih prava, funkcionišuću demokratiju, poštovanje vladavine prava, privredni rast i konkurentnost.27

Rodna ravnopravnost je u središtu evropskih vrednosti i utemeljena u pravnom i političkom okviru Evropske unije (EU). EU i njene zemlje članice su na vodećem mestu u smislu zaštite, ispunjenja i uživanja ljudskih prava od strane žena i devojčica, i čvrsto promovišu ista u svim spoljnim odnosima, takođe i dalje od razvojne saradnje.28

U Izveštaju EK za 2016. godinu, priznaje se da je pravni okvir Kosova unapređen i naglašava da ARR još uvek nije ocenila primenu programa za rodnu ravnopravnost (2008-2013), te da strukturalni izazovi i dalje postoje i da će za primenu biti potrebno uložiti velike napore. Činjenica da otvoreno radno mesto za načelnika ARR nije popunjeno takođe je pomenuta u izveštaju, kao činilac koji je narušio primenu akcionog plana o primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti. Stoga, naglašena je potreba za daljim jačanjem uloge ARR u kreiranju politike.

23 Agencija za rodnu ravnopravnost (2011), Izveštaj o istraživanju „Žene u procesu rada i odlučivanja na Kosovu“ 24 Agencija za rodnu ravnopravnost (2014), Izveštaj o istraživanju: Učešće, uloga i položaj žena u institucijama na centralnom i

lokalnom nivou i u političkim strankama na Kosovu, Priština 2014. 25 Agencija za rodnu ravnopravnost (2014), Izveštaj o istraživanju: Učešće, uloga i položaj žena u institucijama na centralnom i

lokalnom nivou i u političkim strankama na Kosovu, Priština 2014. 26 KJPS: Strategija za ljudska prava za kosovo 2016-2022: Način na koji treba nastaviti. Str. 9 27 Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope (2014-2017) 28 Zaključci Evropskog saveta o Rodnom akcionom planu 2016-2020.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU16

Što se tiče nediskriminacije, u Izveštaju EK za zemlju navodi se da još uvek nisu usvojena podzakonska akta za primenu zakona o zaštiti od diskriminacije. Štaviše, navodi se potreba da organi vlasti pristupe pitanju diskriminacije žena, posebno u toku postupka zapošljavanja u privatnom sektoru. U izveštaju se pominje činjenica da je učinak institucija u obradi i istrazi slučajeva u vezi sa diskriminacijom i dalje loš i da zahteva preduzimanje mera u cilju povećanja učešća žena na tržištu rada. Prepreke koje porodiljsko odsustvo predstavlja kod zapošljavanja žena, kao i ograničeni pristup za negu deteta i fleksibilnim radnim uslovima dobro su opisane u izveštaju, a u kom se država poziva da uzme u obzir reformu sistema porodiljskog i roditeljskog odsustva.

U izveštajima o napretku iz ranijih godina naglašavane su stvari u vezi sa zastupljenošću žena na odlučujućim funkcijama, opisujući ih kao pogoršane na nacionalnom nivou u poređenju sa ranijim godinama (EK, 2015); stvari u vezi sa nedostatkom primene ZRR (EK, 2014; EK, 2012) i potreba za izmenom istog (EK, 2013).

Novi Rodni akcioni plan EU (2016-2020) koji je izrađen zamenjuje RAP 2010-2015, a koji je trpeo zbog lošeg institucionalnog rukovodstva, odgovornost i kapaciteta.29 Okvir EU, Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena: preobražaj života devojčica i žena kroz spoljne odnose EU 2016-2020, naglašava ambiciozan pristup rodnoj ravnopravnosti i unapređenju, zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava žena i devojčica. U novom Rodnom akcionom planu nastoji se da se skoncentrišu napori svih aktera EU (EEAS, delegacije, službe Komisije i zemlje članice) na četiri presudne oblasti: jedna horizontalna za promenu institucionalne kulture i tri tematske oblasti: fizički i psihološki integritet devojčica i žena, njihova ekonomska i društvena prava i glas i učešće.30

Druge konvencije, deklaracije i međunarodne analize veliki značaj pridaju učešću žena u javnom životu i utvrđuju okvir međunarodnih standarda ravnopravnosti. Među njima su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima,31 Međunarodni pakta o građanskim i političkim pravima,32 Konvencija o političkim pravima žena,33 Bečka deklaracija,34 stav 13. Pekinške deklaracije i Platforme za akciju,35 opšte preporuke 5. i 8. Konvencije,36 Opšti komentar 25. koji je usvojio Komitet za ljudska prava,37 preporuka koju je usvojio Savet Evropske unije o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u procesima donošenja odluka38 i dokument Evropske komisije pod nazivom „Kako stvoriti rodnu ravnotežu u donošenju političkih odluka“.39

29 Novi Rodni akcioni plan Evropske unije 2016-2020. 30 Novi Rodni akcioni plan Evropske unije 2016-2020. 31 Rezolucija Generalne skupštine 217 A (III) 32 Rezolucija Generalne skupštine 2200 A (XXI), aneks.33 Rezolucija Generalne skupštine 640 (VII). 34 Izveštaj sa Svetske konferencije o ljudskim pravima, Beč, 14-25. juna 1993 (A/CONF.157/24 (Deo I)), pogl. III. 35 Izveštaj sa Četvrte svetske konferencije o ženama, Peking, 4-15 septembra 1995 (A/CONF.177/20 i Dod.1), pogl. I, rezolucija 1,

aneks I. 36 Zvanična evidencija Generalne skupštine, Četrdeset treće zasedanje, Dopuna br. 38 A/43/38), pogl. V.37 Zbirka opštih komentara i opštih preporuka koje su usvojila ugovorna tela za ljudska prava, CCPR/21/21/Rev.1/Add.7,

27.08.1996.38 96/694/EC, Brisel, 02.12.1996.39 Dokument Evropske komisije V/1206/96-EN (mart 1996).

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 17

TRENUTNO STANJE

Istraživanje je realizovano sa ciljem da analizira aktuelnu situaciju kada govorimo o učešću žena u odlučivanju na centralnom i lokalnom nivou na Kosovu. Institucije koje je ovo istraživanje obuhvatilo su sledeće: Vlada Kosova (ministarstva i Kabinet premijera), Skupština, Predsedništvo i opštine.

Centralni nivo

Institucije na centralnom nivou koje su uključene u ovo istraživanje jesu Vlada, Skupština i Predsedništvo. Podaci koje je istraživački tim KCRS-a uspeo da sakupi odnose se na javne službenike Vlade (ministarstva i KP) i političke savetnike premijera, javne službenike Skupštine i javne službenike i političke savetnike predsedništva.

Vlada

Uprkos ponovljenim zahtevima i lokalnih i međunarodnih organizacija da se primeni ZRR, u kom se traži ravnopravna zastupljenost rodova, po svemu sudeći, Vlada nije ispoštovala taj zahtev. Nasuprot tome, određeni broj žena u javnoj administraciji u Vladi je opao; 41,8% od ukupnog broja zaposlenih u Vladi u 2015. god. činile su žene, dok je u 2016. god. taj procenat iznosio 40,6%.

Grafikon 1. Rodna zastupljenost u Vladi

Ravnopravna rodna zastupljenost i dalje je zabrinjavajuća i na nivou ministarstava. Ministarstvo Bezbednosnih snaga Kosova dosledno ima mali procenat žena (2013 - 24,8%; 2014 - 24,3%; 2015 - 24,8%; 2016 - 26,5%). Ministarstvo infrastrukture i dalje nema dovoljnu zastupljenost žena (25,1% u 2016) Rodovi su ravnopravnije zastupljeni u Ministarstvu zdravlja (2016 - 54,9%). Ministarstvo evropskih integracija (50,8%), Kabinet premijera (50,9%) i Ministarstvo finansija (50,3%) imali su ravnopravnu zastupljenost rodova tokom 2016. god.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU18

Tabele koje slede u nastavku predstavljaju rodnu zastupljenost u ministarstvima, podeljeno u dve grupe za svaku godinu obuhvaćenu istraživanjem:1. Ministarstva koja su ispoštovala ZRR; i2. Ministarstva koja nisu ispoštovala ZRR.

Zakonski uslov iz ZRR tokom 2013. god. bio je da se uvede 40% zastupljenost žena, što je, kako je prikazano u tabeli u nastavku ispoštovalo 10 ministarstva.

2013

Grupa 1: Grupa 2:Ministarstvo zdravlja (54,4%)Ministarstvo za evropsku integraciju (52,2%)Ministarstvo dijaspore (48,6%)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (47,1%)Ministarstvo administracije lokalne uprave (46.8%)Kabinet premijera (43,9%)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (43,6%)Ministarstvo kulture, omladine i sporta (41,4%)Ministarstvo javne uprave (41,4%)Ministarstvo za ekonomski razvoj (40,8%)

Ministarstvo unutrašnjih poslova (39,7%)Ministarstvo za zajednice i povratak (39,2%)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (39,1%)Ministarstvo pravde (39%)Ministarstvo finansija (36,3%)Ministarstvo trgovine i industrije (32,4%)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (29,1%)Ministarstvo spoljnih poslova (27,4%)Ministarstvo infrastrukture (25,2%)Ministarstvo za bezbednosne snage Kosova (24,8%)

Tabela 1. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2013. god.

Situacija tokom 2014. god. u pogledu zastupljenosti žena u Vladi ostala je ista kao i prethodne godine, uz malu promenu u procentima u određenim ministarstvima. Na primer, Ministarstvo pravde je povećalo procenat na 40,4%, dok je Ministarstvo za ekonomski razvoj smanjilo svoj procenat na 39,7%.

2014

Grupa 1: Grupa 2:Ministarstvo zdravlja (55%)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (46,6%)Ministarstvo administracije lokalne uprave (46,2%)Ministarstvo za evropsku integraciju (45,7%)Kabinet premijera (44,2%)Ministarstvo kulture, omladine i sporta (42,4%)Ministarstvo javne uprave (41,5%)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (40,8%)Ministarstvo pravde (40,4%)Ministarstvo dijaspore (40,4%)

Ministarstvo za ekonomski razvoj (39,7%)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (39,2%)Ministarstvo unutrašnjih poslova (37,9%)Ministarstvo za zajednice i povratak (37,5%)Ministarstvo finansija (36,4%)Ministarstvo trgovine i industrije (34,4%)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (29,7%)Ministarstvo spoljnih poslova (29,3%)Ministarstvo infrastrukture (25,2%)Ministarstvo za bezbednosne snage Kosova (24,3%)

Tabela 2. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2014. god.

Stupanje na snagu novog ZRR obeležilo je 2015. godinu, a istim je predviđena ravnopravna zastupljenost i muškaraca i žena. Samo tri ministarstva su ispunila taj uslov: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za evropsku integraciju i Ministarstvo finansija. Sa druge strane, ministarstva sa sličnom zastupljenošću žena tokom 2015. god. bila su: Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova. Ta ministarstva su bila na dnu grupe tokom celog perioda koji je naše istraživanje obuhvatilo, naime 2013-2016.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 19

2015

Grupa 1: Grupa 2:

Ministarstvo zdravlja (54,9%)Ministarstvo za evropsku integraciju (52,2%)Ministarstvo finansija (50,3%)

Kabinet premijera (49,5%)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (49%)Ministarstvo dijaspore (48,6%)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (47,1%)Ministarstvo administracije lokalne uprave (46.8%)Ministarstvo kulture, omladine i sporta (44,9%)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (42,5%)Ministarstvo pravde (42%)Ministarstvo javne uprave (41%)Ministarstvo za ekonomski razvoj (40,8%)Ministarstvo unutrašnjih poslova (39,7%)Ministarstvo za zajednice i povratak (39,2%)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog raz-voja (38,4%)Ministarstvo trgovine i industrije (32,4%)Ministarstvo spoljnih poslova (27,4%)Ministarstvo infrastrukture (25,2%)Ministarstvo za bezbednosne snage Kosova (24,8%)

Tabela 3. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2015. god.

Kabinet premijera je tokom 2016. god. povećao svoj procenat zastupljenosti žena na 50,9%, čime je ispoštovao uslov ZRR. Promene u drugim ministarstvima su ostale beznačajne.

2016

40

Grupa 1: Grupa 2:Ministarstvo zdravlja (54,9%)Kabinet premijera (50,9%)Ministarstvo za evropsku integraciju (50,8%)Ministarstvo finansija (50,3%)

Ministarstvo administracije lokalne uprave (46,8%)Ministarstvo kulture, omladine i sporta (46,2%)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (44,4%)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (44,4%)Ministarstvo pravde (42%)Ministarstvo za ekonomski razvoj (40,6%)Ministarstvo unutrašnjih poslova (39,7%)Ministarstvo dijaspore (39,6%)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (37,8%)Ministarstvo javne uprave (37,7%)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (37,3%)Ministarstvo za zajednice i povratak (35,6%)Ministarstvo trgovine i industrije (32,3%)Ministarstvo spoljnih poslova (30%)Ministarstvo za bezbednosne snage Kosova (26,5%)Ministarstvo infrastrukture (25,1%)

Tabela 4. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2016. god.

40 Podaci za 2016. god. odnose se na prvo tromesečje

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU20

Grafikon 2. Zastupljenost žena prema ministarstvima za 2016. god.

Što se tiče viših rukovodećih funkcija41 u Vladi, na njima i dalje dominiraju muškarci. Žene su bile na čelu samo 9,8% od ukupnog broja funkcija u 2013. godini, dok je u 2014. god. taj procenat opao za 3,1%, dakle, samo 6,7% viših rukovodećih funkcija predvodile su žene. Procenat žena na višim rukovodećim funkcijama u Vladi još više je opao tokom 2015. godine, čime je ova brojka svedena na samo 5,2%, naime na samo 3 od ukupno 58 funkcija.

Grafikon 3. Više rukovodeće funkcije u Vladi42 Muškarci su bili na čelu rukovodećih funkcija43 i tokom ove tri godine, a žene su bile na čelu nešto više od 26% funkcija. 41 Generalni sekretar, glavni izvršni službenik i izvršni direktor42 Nisu dati podaci za 2016. god.43 Šef odeljenja/direkcije, zamenik direktora, šef kancelarije, šef odseka, šef sektora, šef jedinice, upravnik i revizor.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 21

Grafikon 4. Rukovodeće funkcije u Vladi44

U tabeli u nastavku naveden je broj žena na višim rukovodećim funkcijama prema podacima ministarstava. Kao što se može videti iz prve tabele, samo 3 žene (5,2%) su zauzimale više rukovodeće funkcije u Vladi tokom 2015. godine, što predstavlja smanjenje u odnosu na ranije godine koje obuhvata naše istraživanje. Žene su tokom 2014. god. zauzimale 6,7% (3) viših rukovodećih funkcija, dok je taj procenat bio još veći tokom 2013. godine, odnosno 9,8% (4).

Više

ruko

vode

će fu

nkcij

e

2013 2014 201545

Ministarstvo trgovine i industrije (1/6)Ministarstvo pravde (1/1)Ministarstvo za zajednicei povratak (1/1)Ministarstvo dijaspore (1/1)

Ministarstvo trgovine i industrije (2/7)Ministarstvo spoljnih poslova (1/3)

Ministarstvo trgovine i industrije (1/7)Ministarstvo javne uprave (1/3)Ministarstvo spoljnih poslova (1/4)

4 od 41 (9,8%) 3 od 45 (6,7%) 3 od 58 (5,2%)

Tabela 5. Više rukovodeće funkcije prema ministarstvima46

U Tabeli 6 dat je prikaz broja žena na rukovodećim funkcijama u svakom ministarstvu. U Vladi je tokom 2015. god. na rukovodećim funkcijama bio 26,1% žena. Procenat tokom tri godine koje je naše istraživanje obuhvatilo ostao je isti, sa neprimetnim povećanjem u 2014. god. od 0,4%.

44 Nisu dati podaci za 2016. god.45 Ministarstva koja nisu imala nijednu ženu na višim rukovodećim funkcijama tokom 2015. god. bila su sledeća: MD, MALU, MRSZ,

MONT, MKOS, MER, MUP, MZP, MŽSPP, MP, MF, MPŠRR, MI, MBSK, MZ, MEI i KP.46 Nisu dati podaci za 2016. god.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU22

Ruko

vode

će fu

nkcij

e2013 2014 2015

Ministarstvo spoljnih poslova (31/153)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (29/112)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (16/59)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (13/54)Ministarstvo javne uprave (19/51)Ministarstvo dijaspore (7/47)Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova (12/41)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (13/39)Ministarstvo ekonomije i finansija (12/35)Ministarstvo trgovine i industrije (6/34)Ministarstva kulture, omladine i sporta (10/34)Ministarstvo za ekonomski razvoj (8/31)Kabinet premijera (4/28)Ministarstvo zdravlja (10/27)Ministarstvo administracije lokalne uprave (9/25)Ministarstvo spoljnih poslova (6/20)Ministarstvo za zajednice i povratak (3/15)Ministarstvo za evropsku integraciju (3/12)Ministarstvo dijaspore (4/9)Ministarstvo pravde (1/1)

Ministarstvo spoljnih poslova (29/155)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (27/96)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (20/59)Ministarstvo javne uprave (18/52)Ministarstva kulture, omladine i sporta (15/48)Ministarstvo trgovine i industrije (10/41)Ministarstvo pravde (10/41)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (8/41)Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova (12/40)Ministarstvo ekonomije i finansija (12/35)Ministarstvo zdravlja (11/34)Ministarstvo za ekonomski razvoj (11/34)Ministarstvo dijaspore (4/31)Kabinet premijera (6/30)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (9/28)Ministarstvo administracije lokalne uprave (8/24)Ministarstvo za evropsku integraciju (6/22)Ministarstvo spoljnih poslova (5/21)Ministarstvo za zajednice i povratak (3/14)Ministarstvo dijaspore (4/13)

Kabinet premijera (11/32)Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova (10/37)Ministarstvo trgovine i industrije (10/32)Ministarstvo zdravlja (16/48)Ministarstva kulture, omladine i sporta (15/55)Ministarstvo dijaspore (7/36)Ministarstvo rada i socijalne zaštite (28/95)Ministarstvo javne uprave (14/42)Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (13/39)Ministarstvo ekonomije i finansija (57/214)Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (10/61)Ministarstvo za ekonomski razvoj (5/25)Ministarstvo administracije lokalne uprave (8/25)Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (19/61)Ministarstvo pravde (33/185)Ministarstvo spoljnih poslova (33/185)Ministarstvo spoljnih poslova (7/18)Ministarstvo za zajednice i povratak (3/13)Ministarstvo za evropsku integraciju (8/25)Ministarstvo dijaspore (3/15)

216 od 827 (26,1%) 228 od 859 (26,5%) 301 od 1155 (26,1%)

Tabela 6. Rukovodeće funkcije prema ministarstvima47

Javni službenici u skupštini

Podaci dobijeni od MJU o javnim službenicima u Skupštini Kosova pokazuju da čak i institucija koja usvaja zakone na Kosovu ne poštuje rodnu ravnopravnost. I pored neznatnog porasta u procentualnoj zastupljenosti žena u administraciji Skupštine (sa 43.6% u 2015. na 44.2% u 2016), žene nastavljaju da bivaju nedovoljno zastupljene u ovoj centralnoj kosovskoj instituciji.

47 Nisu dati podaci za 2016. god.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 23

Grafikon 5. Rodna zastupljenost u Skupštini Žene su i dalje nedovoljno zastupljene na rukovodećim funkcijama u Skupštini. Kada govorimo o višim rukovodećim funkcijama, tokom ove tri godine obuhvaćene istraživanjem nijedna žena nije bila zastupljena. Ova situacija neznatno je bolja na rukovodećim funkcijama, iako je nejednaka i nije u skladu sa ZRR. Kao što se vidi i iz grafikona u nastavku, samo 13 od 37 funkcija tokom 2013. godine zauzimale su žene (uključujući i više rukovodeće funkcije), odnosno 35,1%. Tokom 2014. god. broj funkcija koje su zauzimale žene povećan je za 6; međutim, povećanje je iznosilo samo 2,2%, odnosno 37,3%, zato što se broj funkcija koje predvode muškarci povećao sa 24 na 32, koliko ih je bilo u 2013. god. Skupština je tokom 2015. god. zaposlila još jednog muškarca na (višoj) rukovodećoj funkciji, čime je smanjen procenat žena na 36,5%.

Grafikon 6. Više rukovodeće/rukovodeće funkcije u Skupštini48

48 Nisu dati podaci za 2016. god.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU24

Predsedništvo

Prema podacima dobijenim od Predsedništva u vezi sa političkim savetnicima predsednika, po svemu sudeći je rodna ravnopravnost poštovana u periodu od 2013-2015. godine (8 savetnika ukupno - 4 muškarca i 4 žene). Sa druge strane, tokom 2016. god. bila je jedna žena manje na mestu političkog savetnika predsednika.49

Grafikon 7. Politički savetnici predsednika Uprkos poštovanju rodne ravnopravnosti u vezi sa političkim savetnicima (sa izuzetkom 2016), na osnovu podataka koje smo dobili o rodnoj zastupljenosti javnih službenika u Predsedništvu, može se zaključiti da konstantno rodna ravnopravnost nije ispoštovana. Procenat muškaraca u Predsedništvu iznosi 62,8%, dok procenat žena iznosi 37,2%, a takva situacija obuhvata samo period koji je obuhvaćen u ovom istraživanju.

Grafikon 8. Rodna zastupljenost u Predsedništvu 49 Prema ličnoj komunikaciji, predsednik još uvek nije upotpunio svoj Kabinet

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 25

Muškarci se u Predsedništvu favorizuju čak i na rukovodećim funkcijama. Od 32 rukovodeće funkcije (na nivou višeg rukovodstva i rukovodstva), 18 radnih mesta imaju muškarci a 14 žene. Ova situacija bila je ista tokom tri godine obuhvaćene ovim istraživanjem, sa time da nemamo nikakve podatke za 2016. godinu.

Grafikon 9. Više rukovodeće/rukovodeće funkcije u Predsedništvu

Lokalni nivo

Podaci koje je pružio službenik za rodnu ravnopravnost MALU jasno pokazuju da rodna ravnopravnost nije ispoštovana u kosovskim opštinama. Tokom 2015. godine, 28 % zaposlenih u civilnoj službi bile su žene, dok je ova situacija bila još gora u periodu od 2013-2014. godine50 sa samo jednom četvrtinom (25%) zaposlenih koji su pripadali ovoj kategoriji.

Grafikon 10. Rodna zastupljenost u opštinama

50 Podaci koje je pružio MALU organizovani su na ovaj način

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU26

Zabrinjava to što nijedna opština nije ispoštovala ZRR u periodu od 2013-2014. godine, dok se situacija nije poboljšala ni u 2015. godini. Samo Administrativna kancelarija u Severnoj Mitrovici ispoštovala je rodnu ravnopravnost, zapošljavanjem 37 žena od 71 službenika ukupno, odnosno 52,1%, dok su opštine Dragaš i Elez Han rangirane na samom dnu tabele, sa procentima od manje od 10%, odnosno 9,2% i 7,5%.

Grafikon 11. Zastupljenost žena u svakoj opštini

Treba napomenuti da nisu dobijeni podaci za 2016. godinu, sa time da opštine Štrpce i Istok takođe nemaju podatke ni za 2015. Štaviše, ne postoje nikakvi podaci za opštine na severu Kosova, odnosno Leposavić, Zubin Potok i Zvečan. Rukovodeće funkcije u opštinama, odnosno direktori opštinskih direkcija i dalje su prevashodno muškarci. Samo 4,4% funkcija bilo je u rukama žena u periodu od 2013-2014, dok se ovaj procenat povećao na 10,1% u 2015.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 27

Grafikon 12. Rukovodeće funkcije u opštinama – direktori opštinskih direkcija51

Grafikon koji sledi u nastavku predstavlja preraspodelu rukovodećih funkcija u kosovskim opštinama, podeljeno na godine. U samo 12 opština žene su bile na funkciji direktora uprave tokom perioda 2013-2014, čime je taj broj ukupno dostigao 14, ili samo 4,4% od 301 direktora na celom Kosovu. Opštine Đakovica i Kosovo Polje imale su po 2 žene na funkciji direktora u tom periodu.

Grafikon 13. Rukovodeće funkcije u kosovskim opštinama u 2013/2014. god.

Žene na funkciji direktora tokom 2015. god. imalo je 19 opština. Opštine sa najvećim brojem žena direktora bile su: Opštine Kosovo Polje, Kamenica i Vučitrn, svaka sa po 3 funkcije.

51 Nisu dati podaci za 2016. god

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU28

52 Opštine bez žena na rukovodećim funkcijama bile su sledeće: Klina, Kačanik, Podujevo, Orahovac, Dečani, Elez Han, Parteš, AKSM, Mamuša, Mališevo, Srbica, Dragaš, Lipljan, Istok, Obilić, Junik, Uroševac, Mitrovica, Suva Reka, Štimlje, Gnjilane, Peć, Vučitrn

Graf

ikon

14.

Ruk

ovod

eće

funk

cije

u ko

sovs

kim

opš

tinam

a u

2015

. god

.52

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 29

ZAKLJUČCI

Na osnovu podataka prikupljenih tokom ovog istraživanja, koje obuhvata period od tri godine (2013-2016), po svemu sudeći, ZRR još uvek se ne primenjuje, naime, odredba kojom se predviđa zastupljenost od pedeset procenata (50%) za svaki rod, i kao takav i dalje je problem za koji je potreban ozbiljan institucionalni pristup. Kako Vlada Kosova tako i opštine nastavljaju da ne poštuju ZRR. Na osnovu podataka koji su prikupljeni tokom ovog istraživanja, može se zaključiti da samo tri ministarstva i Kabinet premijera poštuju ovaj zakon u smislu rodne zastupljenosti, dok je u opštinama situacija još gora. Zastupljenost žena u kosovskim opštinama u 2015. godini iznosila je samo 28%, dok je samo jedna opština, Administrativna kancelarija u Severnoj Mitrovici, poštovala rodnu ravnopravnost, a ima opština sa čak manje od 10% žena u njihovoj administraciji. Druge dve centralne institucije, Skupština i Predsedništvo, nisu ispoštovale ZRR tokom ovih godina obuhvaćenih istraživanjem. Tokom 2016, Skupština je imala samo 44,2% žena u svojoj administraciji, a Predsedništvo samo 37,2%. Kada govorimo o zastupljenosti žena na funkcijama odlučivanja situacija je i dalje nepovoljna. Tokom 2015. godine, samo 5,2% ili 3 od 58 viših rukovodećih funkcija u Vladi imale su žene, dok su se kada govorimo o rukovodećim funkcijama na 26,1% ili 301 od 1155 radnih mesta nalazile žene. Vredi pomenuti da se žene nalaze na višim rukovodećim funkcijama samo u tri ministarstva. Situacija nije bila ništa bolja tokom 2015. god. u druge dve centralne institucije. Od 52 rukovodeće funkciji u Skupštini, samo na čelu 19 bile su žene, dok je u Predsedništvu od 32 bilo samo 14 žena na rukovodećim funkcijama. Sa druge strane, kosovske opštine su imale samo 32 žene na rukovodećim funkcijama od ukupno 318 funkcija ili 10,1% u 2015. U 14 opština na Kosovu nije bilo nijedne žene na rukovodećim funkcijama. Ova situacija neznatno je bolja nego što je to bio slučaj u periodu od 2013-2014. godine, kada u 22 opštine nijedna žena nije bila na rukovodećoj funkciji.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU30

PREPORUKE

Na osnovu prikupljenih podataka o aktuelnoj situaciji kada govorimo o učešću žena u odlučivanju na Kosovu, Kosovski centar za rodne studije daje sledeće preporuke:• Državnim institucijama (posebnoonimsa lošimučinkompoput:Ministarstva infrastrukture,

Ministarstva za bezbednosne snage Kosova i Ministarstva spoljnih poslova) preporučuje se da primene konkretne mere u skladu sa članom 6. Zakona o rodnoj ravnopravnosti u oblastima u kojima postoje nejednakosti. Ove konkretne mere bi trebalo da se koriste sistematski kada postoje otvorena radna mesta u institucijama;

• Agenciji za rodnu ravnopravnost se preporučuje da izradi kosovski program za rodnuravnopravnost i da uzme u obzir prioritete koji proizilaze iz novog Rodnog akcionog plana EU 2016-2020;

• Ministarstvu javne uprave se preporučuje da objavi izveštaje sa statistikom podeljenom porodovima i izveštaje o javnoj službi na svojoj internet stranici kako bi bila pristupačna interesnim stranama; i

• Ministarstvujavneupravesepreporučujedaprikupipodatkepodeljeneporodovimaopolitičkimsavetnicima državnih čelnika koji se plaćaju iz kosovskog budžeta.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 31

NAREDNI KORACI

Kosovski centar za rodne studije će iskoristiti podatke iz ovog izveštaja da se zalaže za unapređenje trenutne situacije u vezi sa zastupljenošću žena u odlučivanju kroz svoje projekte, a koje će realizovati u predstojećoj godini. Između ostalog, KCRS će pokretati parnice protiv javnih institucija koje u najvećoj meri krše Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Parnica će se pokrenuti u toku realizacije projekta, samim tim, popločaće se put i pokazati načini lokalnim organizacijama kako d doprinesu daljem upražnjavanju svoje uloge radi bolje primene politike. Pored toga, KCRS će ubediti Ministarstvo javne uprave da objavljuje izveštaje podeljene po rodovima za javne službenike.

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU32

LITERATURA:

Agencija za rodnu ravnopravnost (2011). Žene u procesu rada i odlučivanja na Kosovu. http://abgj.rks-gov.net/Portals/0/Raportit%20i%20hulumtimtit%20''Grat%C3%AB%20n%C3%AB%20procesin%20e%20punes%20dhe%20Vendimarrjes%20''shqip%20A5%20-%2088%20faqe.pdf

Agencija za rodnu ravnopravnost (2014). Radni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. http://abgj.rks-gov.net/Portals/0/ABGJ%20Plani%20i%20Veprimit%20p%C3%ABr%20Implementim%20t%C3%AB%20Rezolut%C3%ABs%201325%20tre%20gjuh%C3%AB.pdf

Agencija za rodnu ravnopravnost (2014). Izveštaj o istraživanju: Učešće, uloga i položaj žena u institucijama na centralnom i lokalnom nivou i političkim strankama na Kosovu, Priština, Kosovo http://www2.unwomen.org/-/media/field%20office%20eca/attachments/publications/country/kosovo/age%20raport%20oct%202014.pdf?vs=428141211

Skupština Kosova (2008). Ustav Kosova. https://gOPM.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=3702

Skupština Kosova (2015). Zakon br. 05/L-020, o rodnoj ravnopravnosti. https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=10923

Skupština Kosova (2015a). Zakon br. 05/L-021, o zaštiti od diskriminacije. https://gOPM.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=10924

Skupština Kosova (2017). Spisak odbora u Skupštini Kosova. http://assembly-kosova.org/?cid=2,110

Savet Evrope, Komitet ministara (2003) Preporuka. https://search.coe.int/cm/Pages/result_details.aspx?ObjectID=09000016805e0848

Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope (2014) (2014-2017). https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680590174

Savet evropskih opština i regiona (2006). Evropska povelja za ravnopravnost žena i muškaraca u lokalnom životu. http://www.ccre.org/docs/charte_egalite_en.pdf

ECOSOC (1990). Rezolucija E/RES/1990/15. http://www.apav.pt/apav_v3/images/pdf/ResUN_ECOSOC_1990_22.pdf

Koalicija jednaka prava za sve (KJPS) (2016) STRATEGIJA ZA LJUDSKA PRAVA ZA KOSOVO 2016-2022. Način na koji treba nastaviti. http://equalrightsforallcoalition.com/wp-content/uploads/2016/11/HR_Strategy_ENG.pdf

Evropska komisija (2012). Izveštaj o napretku Kosova http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf

Evropska komisija (2014). Izveštaj o napretku Kosova http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20141008-kosovo-progress-report_en.pdf

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU 33

Evropska komisija (2015). Izveštaj o napretku Kosova. http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2015/20151110_report_kosovo.pdf

Evropski savet (2015). Zaključci o Rodnom akcionom planu 2016-2020. http://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2015/10/26-fac-conclusions-gender-development/

Četvrta svetska konferencija o ženama (1995). Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. http://www.crca.al/sites/default/files/publications/3.2.1.8.Deklarata_dhe_Platforma_pr_Veprim_e_Pekinit.pdf

Generalna skupština UN (1948). 217 A (III). Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. http://www.un-documents.net/a3r217a.htm

Generalna skupština UN (1952). 640 (VII). Konvencija o političkim pravima žena. https://documents-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/079/83/IMG/NR007983.pdf?OpenElement

Generalna skupština UN (1966). 2200 (XXI). Međunarodni pakt o građanskim, ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. http://www.un-documents.net/a21r2200.htm

Generalna skupština UN (2011). Rezolucija 66/130: Žene i političko učešće. http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=%20A/RES/66/130

Informativna služba UN (2006). Uloga žena u odlučivanju od presudne važnosti za napredak čovečanstva, izjavljuje generalni sekretar na Dan žena. http://www.unis.unvienna.org/unis/en/pressrels/2006/obv542.html

Kofi Anan (2006). Uloga žena u odlučivanju od presudne važnosti za napredak čovečanstva, izjavljuje generalni sekretar na Dan žena http://www.unis.unvienna.org/unis/en/pressrels/2006/obv542.html

Ministarstvo javne uprave (2016). Izveštaji. http://MPA.rks-gov.net/institucion/Publications/Raportet-Vjetore.aspx

Nacionalni demokratski institut (NDI) (2015). Kosovo: Prevazilaženje prepreka po učešće žena u politici https://www.ndi.org/files/Gender-Assesment-report-eng.pdf

Kabinet premijera (2011). Uredba br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kabineta premijera i ministarstava http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Rregullorja_02-2011-e_miratuar_nga_Qeveria-finale.pdf

Kabinet premijera (2017). Ministri http://www.kryeministri-ks.net/?page=2,43

Savet bezbednosti UN (2000). Rezolucija 1325 o „ženama, miru i bezbednosti“. https://www.un.org/ruleoflaw/files/womenpeaceandsecurity.pdf

UN (1995). Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/pdf/BDPfA%20E.pdf

UČEŠĆE ŽENA U ODLUČIVANJU NA KOSOVU34

UN (1995a). Izveštaj sa Četvrte svetske konferencije o ženama. http://www.un.org/esa/gopher-data/conf/fwcw/off/a--20.en

Međunarodni instrument za ljudska prava UN (2008). Zbirka opštih komentara i opštih preporuka koje su usvojila ugovorna tela za ljudska prava. https://eos.cartercenter.org/uploads/document_file/path/404/G0842243.pdf

UN Women (2015). Žene u vlasti i odlučivanju. http://beijing20.unwomen.org/en/infographic/decision-making

Univerzitet u Minesoti, Biblioteka ljudskih prava (1993). Bečka deklaracija, Svetska konferencija o ljudskim pravima, Beč, 14-25. juna 1993, UN. Doc. A/CONF.157/24 (Deo I) at 20 (1993). http://hrlibrary.umn.edu/instree/l1viedec.html