unutrasnjost racunara - komponenete - servisno uputstvo

5/26/2018 Unutrasnjost Racunara - Komponenete - Servisno Uputstvo

Poglavlje 2

Unutranjost raunara:

osnovne komponente Ukratko: instaliranjeprocesora

Matina ploa

Specifikacije iprimeneprocesora

Memorija raunara

Magistrale zaproirenja i kontroleri

CMOS

Uobiajeni konektori


UVOD

Raunarje modularan ureaj tj! sastoji se od "elikog broja standardni# delo"akao tosu grafike kartice disko"i itd! Modularnost odgo"ara i korisnicima iproiz"oaimazato to omogu$uje meusobnu kompatibilnost raunarski# sistema a sistemipostajuje%tiniji &rezultat standardizacije'! S"i ti delo"i po"ezani su meusobno preko gla"necentrale celog raunara( matineploe!

Modularnost takoe znatno olaka"a pronala)enje i otklanjanje k"aro"apa inadogradnju raunara! *otoje ceo sistem rasklopi" lako $ete zameniti samoodreenu komponentu! +edinotreba da znate gde da jeprikljuite! Ukoliko #o$ete daunapredite sr) raunara "ero"atno $ete zameniti matinu plou zajedno s

procesorom memori,jom i drugim komponentama!*re nego to preemo na komponente koje se nalaze u raunaru bitnoje da razu,

mete matinu plou( ta s njom mo)ete uraditi a ta ne mo)ete! -atim "a)noje das#"atite procesore i nain nji#o"og rada! .ek posle toga mo)ete zaroniti upojedinane

kartice koje seprikljuuju na matinu plou i omogu$a"aju "am da lako radite sraunarom! /ako su raunari odu"ekbili sasta"ljeni odpojedinani# komponenata uposlednji# 0 do 12 godina intenzi"iranaje nji#o"a integracija iliprenoenje "e$eg delaposla na dopunske 3kartice4 &npr! z"une i grafike' koje se nalaze na samoj matinojploi! 5aprimer matina ploa "aeg raunara mo)da "e$ ima integrisan z"uni ili gra,fiki ip umesto posebni# kartica o kojima se go"ori u narednimpogla"ljima!

Matinaploa obino sadr)i slede$e komponente ili konektore za nji#o"oprikljui"anje:

*rocesor &C*U'

6la"nu memoriju &7R8M 97O S7R8M'

Utinice zaproirenja po"ezane s magistralama *C/ /S8 ili 86*

Osno"ni ulazno,izlazni sistem &/OS' sa sistemskim satom;kalendarom 8daptere&inter%ejse' za tastaturu i mia


/nstaliranjeprocesora 21

UKRATKO

Instalranje pro!esoraUopte uze" procesori su komponenta koja se relati"no lako instalira i skida! 5ajte)e

jeposti$i kompatibilnost procesora i matineploe na koju ga instalirate! 8kopokuateda instalirate procesor *entium /// &*///' na pentijumsku matinu plou sigurno ne$eteuspeti!

PRIPR"#IT"$"

*re nego to ponete pripremite nekoliko st"ari koje "am morajubiti pri ruci:

7okumentaciju za no" procesor i matinu plou! -a razume"anje orijentacijekorisni su dijagrami &koji se esto mogu prona$i na Aeb lokaciji proiz"oaa'!

Od"ija&e' za ot"aranje raunara!


22 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

$stemska*matnaploa

+o otkako su se poja"ili 1DE1! godine mikroraunari s"i# "rsta obino sadr)e s"egla"ne elektronske delo"e na jednoj tampanoj integrisanojploi koja se zo"e matina

ploa &engl! motherboard'! *ostoje i raunari koji su drugaije projekto"ani ali jeprincipposta"ljanja to "e$eg broja elemenata na jednu plou najpopularniji iako je ion prola, zio kroz razliite %aze!

/M je napra"iopr"i *C raunar godine 1DF1! On je imao relati"nojednosta"nu matinu plou i mnot"o utinica zaproiri"anje! Moderniji raunariobino imaju slo)enije matineploe i manjibroj utinica zaproiri"anje!&/ntegrisanjem kompo, nenata na matinu plou smanjuje se ukupna cena raunara!'Ubudu$nosti $e se "ero"atno desiti da gla"nina raunara uopte ne$e imati utiniceza

proiri"anjepoto $e najpotrebnije %unkcijebiti potpuno integrisane u matinu plou!-apra"o to je "e$ sada tako na nekim prenosi"im raunarima npr! na modelu 7ell/nspiron F122 na ijoj se matinojploi nalaze modem 0G 22I!godine na uobiajenim stonim raunarima takoe sadr)e inter%ejse za serijski priklju,ak paralelni prikljuak "rsti disk i disketnu jedinicu prikljuak za tastaturu i mia1 6 ili "ie memorije na nekim modelima nekoliko USprikljuaka i "ero"atnojedan@ireAire prikljuak ijedan serijski 8.8 konektor!5eki proiz"oai ugrauju na matinu

plou ak i ubrzi"ae za z"uk i grafiku te mre)ne adaptere i modeme!+edinst"enje dizajn tz"! osno"ne ploe &engl! backplane'! .aka" raunar ima samo

utinice za kartice zaproiri"anje aprocesor se nalazi na jednoj od nji#!


2&Sistemska;matina ploa

i disko"e! !1 >!> i >!? prikazane su tri "rste matini# ploa a na slici >!I nalazi seprocesor *I!

ISAutinie

!"Iutinie

Serijskiprikljui

!S#$

prikljuakza mi%a !S#$ prikljuakza tastaturu

A&'

napajanje A&napajanje!rikljuak zadisketnujediniu!aralelni prikljuak

A! prikljuak

I* prikljui

"M+S

aterija

!rikljuak

za zvunik#svetleediode

*IMM utinie(memorija)

!odnoje za proesor !rivremena (ke%) memorija

Slika $.- !entijumska matina ploa.


!roesor

Memorija(*IMM moduli)

!rikljuak za A!gra/iku ISA utinie

Slika $.$Matina ploaza !entium II.

0#I prikljui!"I utinie za pro%irenja

Slika $.1 Matina ploa za !entium III.

Slika $.2 !roesor !entium 2.

*oto smo za"rili kratak u"od u matine ploe "remeje da pogledamo ta se nanjima nalazi! *oe$u s naj"a)nijom komponentom( a to jeprocesor! -atim $emo "idetiega jo tu ima!


2(*rocesor

Pro!esor

5a matinim ploama nalazi se mnogo ipo"a a s"i su slini zar neK .o jemo)da tano ali su neki od nji# s"akako mnogo "a)niji za rad raunara! 6la"ni gazda jeprocesor!.o je deo raunara koji zna da rauna &iprilinojepametan( zna ak i da izrauna"alogaritme trigonometrijske %unkcije i slino' i iz"odi logike operacije to su d"a "a)na"ida s"i# raunarski#programa!

+o od pr"og /M,o"og *C raunara koji sepoja"io 1DF1 "e$ina raunara koristiprocesore firme /ntel! 7anas postojejo d"a proiz"oaa iji se mikroprocesori nalazeu "elikom broju raunara: 8d"ancedMicro 7e"ices &8M7' i Bia .ec#nologies koja jepre nekoliko godina kupila proiz"oaa ipo"aCLri! Nipo"i o"i# proiz"oaa zasni"ajuse naprocesorima koji su projekto"ani u /ntelu!

*oto s"ipomenuti procesori mogu da rade pod Microso%to"im operati"nim siste,mom Aindos maine koje i# koriste esto se nazi"aju Aintel raunari! U st"ari oni bimogli da rade i pod drugim operati"nim sistemima kao to su 7OS Uni i Pinu!

/ntel je u meu"remenu projekto"ao i napra"io mnoge mikroprocesore ali oni kojinas sada zanimaju pripadaju porodici ipo"akojapoinje procesorom F2FG a za"ra"aseprocesorima *I i M! -ato postoje porodice procesora i zato seprocesor F2FG "ie nekoristiK 7a skratimo upitanju super%ormanse! *er%ormanse procesora naj"e$imdelomodreuju iper%ormanse raunara! Moderan procesor *I br)i je nekoliko #iljadaputa od

pr"obitnog procesoraF2FG a tolika razlika ubrzini odra)a"a se i na kori$enje raunara!*oetkom osamdeseti# poeli su da se koriste programi za tabelarna izrauna"anjakoji su za#te"ali "e$u snagu od one koju su im nudili tada aktuelni ipo"i F2FF! Nesto sedea"alo da izrauna"anje slo)enije tabele potraje i nekoliko sati! Sada je ak i najje%ti,

niji raunar toliko brz da jeprorauna"anje tabela naje$e trenutno!/ntel jepobolja"ao per%ormanse raunara na d"a naina! *r"o su neke mikrokom,ponente k"antitati"no pobolja"ane tako to su zamenji"ana i ubrza"ana stara kola!*rimer za o"o jebrzina procesora koja se meri u mega#ercima &M=z' ili giga#ercima&6=z'! 7rugi nain da seprocesor pobolja podrazume"aoje k"alitati"napoboljanjanpr! u"oenje no"i# postupaka proiz"odnjekojipobolja"aju k"alitet ipa!

ez obzira na to da li su poboljanjabila k"antitati"na ili k"alitati"na procesori suse menjali na nekoliko naina koji su uticali na nji#o"e per%ormanse! .epromene su

predsta"ljene u tabeli >!1 u kojoj su prikazana s"ojst"a procesora! Od"ojite malo "re,mena ipregledajteje da biste kasnije mogli da razumete poreklo mnogi# ogranienjaprocesora!

Ta,ela2%1:S"ojst"aprocesora

Svojstvo +pis

3rzina proesora 3roj operaija koji moe da se izvr%i u jednoj sekundi.

4kasnostmikrokoda 3roj koraka potreni5 da i se pomnoila dva roja (na

primer). 3roj instrukija koje se 3roj proesa koji se istovremeno izvr%avaju u

ipu.paralelno izvr%avaju

!odela instrukija u ikluse +moguuje proesoru da 6predvi7a8 udue naredeime na najolji nain koristi svoju snagu.

*uina rei 9ajvei roj koji moe da ude operand u nekoj

operaiji. Magistrala podataka 9ajvei roj koji se moe preaiti u ip u

jednoj operaiji.


2) *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Ta,ela2%1:S"ojst"aprocesora&nasta"ak'

Svojstvo +pis

Interna privremena (ke%) :oliina ugra7ene, rze memorije koju ipsadri. memorija

9umeriki koproesor +moguuje proesoru da direktno rauna u pokretnom

zarezu. Maksimalna memorija 9ajvei kapaitet memorije koju ip moe da

koristi.

&ip veze 9ain povezivanja proesora s matinom ploom(postoji nekoliko standarda)

-r.na pro!esora /u mega0er!ma l gga0er!ma1Raunari supoput me#aniki# spra"ica! M=z! Rani personalni i . raunari &pr"i raunari sa "rstim diskom iproceso,rom F2FF' imali su radni takt od IEE M=z! /M je nakon toga proiz"eo seriju raunara8. iji je pr"i model radio na G M=z a kasnije su se poja"ili modeli na F M=z!

7ananji sistemi rade na preko 1 6=zQjedan giga#ercje #iljadu mega#erca!*oto sebrzina raunara koristi kao mera k"aliteta njego"og rada "rednost u mega,

#ercima;giga#ercimaje "a)an pokazatelj njego"e snage! .ako se i snaga automobilaprocenjuje na osno"u broja konjski# snaga! 8ko su s"i ostali parametri isti br)i radnitakt omogu$ujebr)e iz"ra"anje i bolje per%ormanse!

/pak "redi pomenuti da parametri obino nisu isti! *rocesorje samo jedan oddelo"a raunara koji utiu na njego"u brzinu! Beoma brz procesor uparen sne"ero"atno sporim "rstim diskom dao bi osrednje per%ormanse! .o je zato to brzinuraunara odreuje njego"a najsporija komponenta! Uzimaju$i u obzir brzinu dananji#proce, sora sigurnoje da oni ne$e predsta"ljati usko grlo!

-bog toga je moj sa"et slede$i: ako kupujeteje%tiniji raunar mo)da $ete morati dabirate izmeubr)eg procesora ili br)i# peri%erija! +a bi# se odluio za br)e peri%erijezato to je i najsporiji dananji procesor sas"im do"oljnobrz za s"e to se radi na *Craunaru! *rema tome usko grlo su druge komponente!

Meutim treba re$i i to da ( isto"remeno s "rtogla"im porastom brzineprocesora(proiz"oaiposle iz"esnog "remena prekidaju proiz"odnju stariji# ipo"ana raun

no"iji#! *rema tome ak i kada "am je do"oljan stariji &je%tiniji' ip "ero"atnone$ete mo$i da ga naba"ite na tr)itu!5ajsporiji no"i procesori koji se mogu kupiti rade na uestalosti od pribli)no 1 6=z!

5ajbr)i dananji procesori imaju radni takt od I 6=z ili "e$i! .o je skoro 1222puta br)eod pr"i# /M *C raunara


2*rocesor

Kratka storja,r.ne pro!esora7ugo je maksimalna brzina procesora odrei"ala i mnogo ta drugo na raunaru!*roiz"oa raunara obinoje matinu plou projekto"ao tako da radi na radnomtaktuprocesora! M=z "e$ te)i! *relazak sa 1> na >2M=z bio je jo te)i da i ne pominjemo poja"lji"anje matini# ploa na kojimaje "e$inakomponenata radila na ?? M=z 1DFD! godine!


23 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

/maju$i u "idu da je o"aj ip spoljanje naredbe iz"ra"ao na >0 M=z a unutranjena 02 M=z koji radni takt je trebalo da na"ede /ntelK Radi se o marketingu! -bog togaje no"i ip dobio ime F2IFG7>,02 pri emu > oznaa"a ud"ostrua"anje takta a 02 seodnosi na njego"u "e$u brzinu! /ntel jeponudio i ip F2IFG7>,GG koji seposta"ljao namatinu plou s radnim taktom od ?? M=z ali je interno radio na GG M=z! Oznaka 7se odnosila na kompletniji sna)niji sistem od sistema S koji su predsta"ljali meuna,dogradnju &ip IFGS je neto izmeu ipo"a ?FG i IFG'!

U to "reme pored ipa F2IFG7>,02 /ntel je napra"io procesor F2IFG7,>0 &ipkojije radio i interno i eksterno na >0 M=z' iprocesor F2IFG7,02 &ip koji je i internoieksterno radio na 02 M=z'! Pjudi su estopitali: 3zaista brz ( da li je onpre nalik ipu na >0 M=z ili na 02 M=zK4 Odgo"orje glasio da to za"isi od onoga ta ses njim radi! Operacije koje su za#te"ne zaprocesor poput izrauna"anja tabela ili crta,nja slo)ene grafike "ero"atno su "ie liile na rad s radnim taktom od 02 M=z dok su se

programi orijentisani na ulaz i izlaz podataka poputbaza podataka "ero"atno iz"ra"alikao na ipu s radnim taktom od >0 M=z! *er%ormanse srednje za#te"ni# aplikacija npr!

programa za obradu tekstabile su u sredini! *ored toga /ntel jeponudio ipomenutiipF2IFG7,02! Mnogi korisnici su mislili da kupuju ip 7 na 02 M=z a zapra"o su kupo,"ali ip 7> na umiljeni# 02 M=z pri emuje razlika uper%ormansamabila primetna!

ipoviza utrostruavanje takta6odine 1DDI! /ntel je obja"iojojednu "arijaciju linije procesora IFG ip F2IFG7 kojije bio utrostrui"a takta &engl! clock tripler'! O"aj ip koji je bio ponuen u "erzijamana E0 i 122 M=z radioje na matinim ploama s radnim taktom >0 i ?? M=z!

+apomena :ako to da 11 M>, a ne ?? M M


24*rocesor

*re nego to za"rimo priu o mega#ercimabilo bi dobro da objasnimo zato susepoja"ile d"e "erzije *entiuma iji su se radni takto"i "eoma malo razliko"ali! -ato

je/ntel ponudio modele i na G2 i na GG M=zK .a pria je sada stara ali je "rediispriatida bismo istakli fiziku osobinu koja je esto presudna za uspe# ili neuspe# najno"iji#najbr)i# i najmanji# sistema( toplotu!

Nije upitanju vlaga, nego toplotaOriginalni *entiumje bio s mukom projekto"an ip! S"e /ntelo"e projektantske timo"esputa"alaje injenica da no"i ip bez obzira na to ta je s"e u stanju da uradi mora daiz"ra"a stariji so%t"er! .aj za#te" za kompatibilno$u sa starijim so%t"erom "a)i i za slo,)ene ipo"e! Sloenostpodrazume"a da ip sadr)i mnogo mali# komponenata ilikako ka)u strunjaci kompatibilnost unazad 3za#te"a mnogo silicijuma4!.olikisilicijum se zagre"a( ako mnogo silicijumski# komponenata radi na malom prostoruone $e se pregrejati i otetiti! 8kopo"e$ate radni takt silicijum $e se jo "ie grejati!-aposleni

u /ntelu su se zapra"oborili proti" neki# fiziki# ogranienja u dizajnu ipa!Standardi za zagre"anje pentijumskog ipa obja"ljeni su u njego"im te#nikim

specifikacijama! *rema /ntelo"oj dokumentaciji iz tog "remena *entium na GG M=zgenerisaoje toliko toplote da se ip zagre"ao do F0T C 5a toj temperaturi mo)ete da

prepr)ite #leb /ntel se zaista potrudio da ip *entium na GG M=z proradi ali je tobilotoliko teko da su seproiz"odili goto"o samo karto"i! .i ipo"i su meutimbili upo,treblji"i kada su radili s neto ni)im radnim taktom recimo G2 M=z! 7akle ipo"i naG2M=z su zapra"o neuspeli pokuajQ /ntel im je snizio radni takt da bi mogao da i#proda!

*ored radnog takta na grejanje ipa utie i radni napon! .oplota koju ip oslobaasra, zmernaje k"adratu napona! Be$ du)e "reme napajanje "e$ine procesorabilo je pet"olti!

/ntel je odluio da napra"i ipo"e *0IC iji je takt po"e$an jedan i po put tako daradepod naponom od ?? "olta! *et na k"adrat iznosi >0 a ?? na k"adrat pribli)no 11!Nip koji radi s naponom od ?? "olta greje se mnogo manje i zbog toga /ntel na no"ijim*entiumima i no"ijim ipo"ima koristi upra"o toliko napajanje! *rocesori *entium *rokoriste napon od 10 "olt! 5apajanje procesora 7I od ?? "olta "odi do paradoksa: tojenajbr)i ip F2IFG a isto"remenoje i naj#ladniji u radu!

Madaje o"o pria oprilino starom ipu njena poenta "a)i i za s"aki no"i ip skojim $ete se sresti! +edini nain da napra"ite sna)nije ipo"ejeste da na nji# posta"iteto

"ie elektronski# kola i da i# naterate da rade na "e$em taktu a obe o"e st"ari do"odedoproblema sa zagre"anjem! 7odajte tome i injenicu da "ie ljudi kupujeprenosneraunare nego stonepa $ete dobiti i tre$i problem "ezan za zagre"anje( "eliinu!*rocesori sa"remeni# prenosni# raunara ne bi se toliko zagre"ali kada bi elektronskakola mogla da se rasprostru na po"rinu "elikog tanjira ali onda ti raunari ne bi bili

ba lakoprenosi"i

Dakle, koji je ip najbri?Nim je ustano"ljeno da sebrzine matini# ploa mogu razd"ojiti odbrzinaprocesora

brzine procesora supoletele u nebo! U "reme pisanja o"e knjige nisam mogao danaem nijedan procesor sporiji od 1 6=z a najbr)i su bili neto iznad ? 6=z uz ipo"eod 12 6=z ugraene u table za crtanje! Skoro s"iprocesori se toliko zagre"aju da akiprenosni raunari imaju "entilatore! &7a li ste primetili da se "entilator "aeg preno,snog raunara po"remeno ukljuuje i iskljuujeK .o je zato to sistemski programi zaupra"ljanje potronjom energije registruju temperaturu sistema pomo$u"e$eg brojatemperaturni# senzora! Nak i najmoderniji "rsti disko"i imaju temperaturne senzoreipomo$u nji# se odreuje kada treba ukljuiti "entilator!'


&5 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

GG ( dobro doli u s"et raunar,skog #ard"era' .o bi bio protra$en no"ac!

6eneralno pra"ilo za ipo"e ipodno)ja glasi: ako upodno)je sta"ite prespor ip on$e sepregrejati ipok"ariti! 8ko instalirate prebrz ip on $e raditi lepo ali ste uzalud

potroili no"ac na brzinu koju ne koristite!


&1*rocesor

S"e to z"ui logino ali neki korisnici istiu da je izbor izmeu spori# i brzi# ipo"aesto ista lutrijajer nji#o"i proiz"oai obino napra"e nekoliko #iljada ipo"a koje

potom testiraju da bi ustano"ili koji su brzi a koji spori! *rilikom testiranjaproiz"oaiipo"a na"odno primenjuju stroga pra"ilapa ponekad ip koji radi brzinom od 1?i sl! oznae kao da ima radni takt od M=z! Moderne matineploe omogu$uju izborumno)a"anja radnog taktapa korisnici obino kupuju ip srednje brzine ipodea"ajumatinu plou na "isok radni takt! 8ko se sistem odma# ne srui smatraju da su dobroproli jer su dobili br)i ip po ceni sporijeg!

.o se zo"e po"e$a"anje radnog takta &engl! overclocking'! 5ipoto "am to nepreporu, ujem a e"o ukratko i zato: postoji znaajan rizik da $ete unititi ip iliizaz"ati drugeprobleme! Simptomi preu"elia"anja radnog takta esto umejuda buduneprimetniiliprerueni uprobleme izaz"ane "rstim diskom tastaturom i sl! a mogu da izazo"u i

probleme s karticama! *ored toga samo po"e$a"anje radnog takta ponita"agarancijuna procesorpa ste preputeni sami sebi! .reba da znate i to da je /ntel sadaonemogu$iopo"e$a"anje radnog takta naj"e$eg broja s"oji# proiz"odapa su seljubitelji o"e te#nike okrenuli drugim markamaprocesora!

"8kasnostmkroko7a 8a.no .vravanje nstruk!ja



o"e te#nike mala koliina podataka odlazi u pr"u stanicu zatim sepomera u slede$ua njeno mesto zauzima slede$a naredba! /z"ra"anjem instrukcijapo %azama u s"akojsta, nici se oba"lja samo mali deo posla! Umesto da s"aki bit eka da pret#odnibitproes"e %aze iz"ra"anjapre nego to zapone njego"o iz"ra"anjebito"i sepomeraju unarednu stanicu im jepret#odnibit napusti!

>4 tadasubroje"i ?I i >> operandi!

I.vravanje Sada je "reme da se uradi ono to se tra)i u naredbi( sabiranje

preme, tanje deljenje poreenje i sl!Upsvanje re.ultata


&&*rocesor

*osebna pogodnost o"og "iestrukog kanalisanjajeste to to *entium s"aki kanalkoristi automatski! On uzmebilo kojiprogram uita ga ipodelipo kanalima! .o nijeu"ek mogu$e zato to neki programi sadr)e unutranje meuza"isnosti &to znaida neka naredba mora da se za"ri da bi druga poelapa postojanje d"a kanala ne

poma)e' ali $e *entium oba"iti posao najbolje to mo)e!

$truktura kanala u pro!esorma Pentum Pro*II***III***'**eleron;,bitni kd optimizo"an zaiz"ra"anje naprocesorima porodice *entium *ro &iako manjak ili nepostojanje kememorije u ipu Celeron prilino pogora"a njego"e per%ormanse u s"im aplikacijama'!

.u)noje ali istinito da nema mnogo koda koji zaista mo)e da iskoristi ?> bitaQ ak ino"iji ?>,bitni so%t"er kao to je O%fice * pa i operati"ni sistem Aindos >22? jo u"eksadr)i dosta1G,bitnog koda! *rema mom iskust"u za ?>,bitni rad najbolje supodeene najsa"re,menije aplikacije za SVP baze podataka i ser"eri za datoteke i tampanje kao i igrice!


&' *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

*rogrami za linu upotrebu nisu prioritetni kada je re opobolja"anjuper%ormansiQumesto toga nji#o"i autori su "ie zaintereso"ani za doda"anje mnot"a no"i#mogu$, nosti!

*I teorijski ima triputa "e$u propusnu mo$ od *///! Sistemska magistrala na I22M=z i rad sa mnot"om kanala &koji# ima >2 u odnosu na 12 koliko ima *///'po"e$a,"aju celokupnu propusnu mo$ procesora na teorijski maksimum od oko ?> 6 u se,kundipa bi radni takt opet trebalopo"e$ati!

+ojedno poboljanje koje je doneo *I jeste mogu$nost isto"remene obrademnot"a niti &engl! h$per%threading =.'! Ono omogu$a"a "ienitnim aplikacijama daparalelno iz"ra"aju niti &redo"e iz"rnog koda' to skra$uje trajanje procesa! *I ste#nologijom =.i eon trenutno sujedini ipo"i kojipodr)a"aju paralelno iz"ra"anjeniti!

Du9na re

Raunari koriste interne radne oblasti koje se nazi"aju registri!S"aki raunar mo)e da seprogramira tako da radi sproiz"oljno "elikim brojem ali

to je taj broj "e$i treba$e mu "ie "remena za izrauna"anje!5aj"e$i broj s kojim rau,nar mo)e da radi ujednoj operaciji odreuje duina re&i &engl! 'ord size'! Ona mo)e daiznosi F 1G ili ?>bita!

O"o bi# "am objasnio na slede$em primeru: kada bi# "as upitao: 3FG sa 1G,bitnimregistrima!

*rocesori F2FF do F2>FG koristili su 1G,bitne rei! Nipo"i od F2?FG do *entiuma *ro;//;///;Celeron;eon koriste ?>,bitne rei! / *I koristi re du)ine ?> bita ali su registri zaoperacije spokretnim zarezom i za multimedijske operacije produ)eni na 1>Fbito"adabi sepo"e$ala brzinaprenosa!

#agstrala po7atakaez obzira na to kolika je du)ina rei procesora podaci se moraju preneti u njega! .o

je irina 3ulazni# "rata4 raunara ili magistrala podataka &engl! data path'! Onatakoe mo)e da bude F 1G ?> ili GI,bitna! Oigledno to su "rata ira kroz nji# $e

mo$i daproe "iepodataka za kra$e "reme!Uporedimo na primer procesore F2FF na F M=z i F2FG na F M=z! +edinarazlika

izmeu procesora F2FG i F2FF bila je u tome to je F2FF imao F,bitnu magistralupoda,taka aprocesor F2FG 1G,bitnu! / F2FF i F2FG imali su 1G,bitne registrepa biprogramerkoristio istu komandu za uita"anje 1G,bitne "rednostiu registre!5aprimerkomanda MOB 8 2>22 upisuje 1G,bitnu "rednost>22 eksadecimalno' u 1G,bitniregistar 8!.o bi na procesoru F2FF trajalo d"ostruko du)e nego na procesoru F2FG zato to F2FG tooba"lja ujednoj operaciji a F2FF u d"e! Obratite pa)nju na to to se dea"a( iako su obaraunara radila na F M=z maina F2FF je sporije oba"ljala neke operacije!

/ntel je 1DF0!predsta"io slede$u generaciju s"oji# ipo"a F2?FG sa ?>,bitnommagistralom podataka! U seriji F2?FG postojaoje i model ?FGS koji je imao 1G,bitnumagistralu podataka da bi se zadr)ala kompatibilnost sa 1G,bitnim matinim ploamakoji# je tadabilo na tr)itu! Model ?FG7 bio je pra"i ?>,bitni ip!


&(*rocesor

Magistrala podataka ipo"a *entium MM *entium *ro *// */// *I Celeron iReon ak je iira od jedne rei! O"i ipo"i imaju GI,bitnu magistralu podataka a ?>,

bitnerei!


&) *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Be$ina sa"remeni# stoni# raunara sadr)i od GI M statike ke memorijeu samom procesoru umesto na matinojploi! Ona se obino nazi"a ke memorijadrugog ni"oa &engl! () cache'!

+apomena Canije se ke% memorija kojaje ila ugra7ena u proesor zvala B-, ili interni ke%,dok je ke% memorija ugra7ena na matinu plou ila B$, ili eksterni (spoljni) ke%.:od novog !2 (i ostali5 savremeni5 Intelovi5 ipova), B$ ke% je ugra7en uproesorski paket, tako da i dalje predstavlja spoljni ke%. Samo %to se sadanalazi u proesorskom paketu umesto na matinoj ploi, pa mu se re pristupa.

/nterna ke memorija uprocesoru F2IFG i no"ijim modelima zo"e se ke memorijapr"og ni"oa &engl! (* cache'!


&*rocesor

7R8M memorija! Ninjenica da s"e in%ormacije koje se u memoriju upisuju ne ostajuu njoj dugo primenjenaje u algoritmu za ke memoriju *entiumapa se upisi"anje

podataka iz SR8M u 7R8M memoriju odla)e dok god je to mogu$e! .re$e kontrolerke memorije gubi "reme pro"era"aju$i da li se neka in%ormacija nalazi u ke memorijiau *entiumuje to "reme smanjeno tako to je ke memorija izdeljena na manje delo"ekoji se mogu pretra)i"atibr)e! .ak"a memorija se zo"e d"osmerna asocijati"na kememorija!

7a bi# objasnio et"rti razlog zbog koga je ke memorija *entiumabolja od kememorije na ipu IFG pr"o moram da prika)em jednu od "a)ni# uloga o"e memorije!Mo)da "e$ znate da ke memorija treba da 3predoseti4 koji $epodaci iprogramskikd procesoru uskoro zatrebati i da i#potom priba"ipre nego to i#procesor zatra)i!Meutim nije ba jednosta"no pogoditita $eprocesoru trebati naroito kada se moradoneti odluka!5aprimer pretposta"imo da ke memorija "idi da procesor trenutnoiz"ra"a naredbe koje glase: 3Uporedi "rednosti a i ! 8ko je a "e$e od dodeli "rednostapromenlji"oj maksimumQ u suprotnom dodeli "rednost promenlji"oj maksimum!4O"ajednosta"na reenica obu#"ata nekoliko naredaba a bilo bipo)eljno da se one

premeste u ke memoriju da biprocesor *entium radiobez zastoja! Meutimpotokontroler ke memorije ne zna da li $e se procesor odluiti za "arijantu 38je "e$e od 4ili 3 je "e$e od 84 ne zna koji rezultat &8 ili ' treba da sta"i u ke memoriju!6odinama su kontroleri ke memorija "eliki# raunarski# sistema koristili te#nikupred"ianja grananja da bipogodili kojim $e sepra"cem zaputiti procesor a sada i*entium i kasniji mikroprocesori imaju ugraene kontrolere s mogu$no$u pred"ianjagrananja! .oje et"rti razlog zbog koga *entiumbolje koristi memoriju od ipa IFG!

Kememorjau pro!esorma Pentum Pro? Pentum II?PentumIII? Pentum '?eleron?



Usled toga nije "ie bilo mogu$e projekto"ati matinu plouza *// ili */// koja bisama sadr)ala ke memoriju! *//;/// ima 01> memorijom pria na s"i# G22 M=z! 7rugo eon ima ak 12>I'!

#emorja koju pro!esor mo9e 7a a7resra-egabajti sujedinica za kapacitetQ to jeprostor potreban za smetanje milion znako"a!O"aj termin se koristi kada se go"ori o "eliini primarne ili radne memorije &R8M' a to

je "rsta memorije koja se ugrauje u dopunske kartice ili memorija koje mo)e dapone,stane kada izrauna"ate "eliku tabelu u 9celu! Ba raunar ima i drugu "rsu memorijea to su "rsti disko"i koji seponekad nazi"aju sekundarna memorija!


&4*rocesor

Po7no9ja utn!e7a li "aspomalo zbunjuju podno)ja i utiniceK 8ko je tako niste jedini! Uprotekli#nekoliko godina kad god se poja"i drugaiji pristup raz"oju procesorapoja"i se i no"nain pako"anja procesora za monta)u!

5a no"ijim procesorima uti&nicaje mesto na matinojploi gde seprikljuujepro,cesor tj! gde se no)ice smetaju u ot"ore! Standard Socket E koji je smiljen zapr"obitnepentijumske raunare omogu$a"aojejednosta"no umetanje &iliprikljui"anje'proce, sora na matinu plou! .ak"iprocesori imali su ?>1 no)icu i onesu bile poreane upet redo"a! Utinica omogu$uje procesoru da seposta"i na mestokao to se dopunska kartica prikljuuje u *C/ utinicu!

*roiz"odnja procesora koji seposta"ljaju na podno)ja ukupno gledanojeje%tinijadok su utinice pokuaj da procesor postane sna)niji! 7rugim reima to je ke memo,rija bli)a procesoru sistembi trebalo da ima bolje per%ormanse a utinicepoma)u dase to ipostigne!

/ako je /ntel napustio standard Socket E kada jepreao na *entium *ro &us"ojen je

standard Socket F sa ?FE no)ica u pet d"ostruki# redo"a i ke memorija ugraena upro, cesorski paket' standard Socket E je opstao zato to su ga us"ojili ostali proiz"oaiprocesora naroito 8M7 koji ga jeprimenio u liniji procesora

!entium I Soket 2FH

!entium I Moile F1$pinski Miro =lip"5ip 3all rid ArraJ (Miro

="3A) !entium M F1$pinski Miro="3A

At5lon

Soket A *uron

Soket A


'5 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

Ta,ela2%2:*rocesoriiodgo"araju$itipo"ipodno)jaiutinica &nasta"ak'

!roesor +lik podnoja#utinie

+pteron

Soket A 'eon

Slot -

Itanium Slot M

$avet :ad nadogra7ujete raunar ili kupujete novu matinu plou i proesor, najvanijeje oezediti da te komponente odgovaraju jedna drugoj. !re nego %to kupitematinu plou, u njenoj dokumentaiji pogledajte koje proesore podravaK

Detaljo pro!esorskm povma/ako sam u o"om delu pogla"lja opisao dosta razliiti# procesorski# ipo"apostoji

jonekoliko injenica koje jo nisam pomenuo i njima $u se o"de pozaba"iti! *oe$us nabrajanjem /ntelo"i# procesora i oni# koji su kompatibilni sa njima i sumiranjemnji#o"i# karakteristika u tabeli >!?! &Odrednice u tabeli su skra$enice ija objanjenjaslede u legendi datoj iza tabele!'

Ta,ela2%&:Speci%ikacijeiprimeneprocesora

Model S0C&00C& *C#M! :9 M M: I:M 9 :+M

(M

H>HG H H -G#-G - - 9e >

H>HG H H -G#-G - - 9e >

H>-HG -G -G -G#-G - - 9e >

H>$HG $> $> -G#-G - -G 9e >

H>1HG*' 2> 2> 1$#1$ - 2>?G 9e >

H>1HGS' $ $ 1$#-G - -G 9e >

H>2HGSB" $ $ 1$#1$ - G2 9e H

11 11

H>2HG*' $ $ 1$#1$ - 2>?G *a H

11 11

> >

H>2HGS' $> $> 1$#1$ - 2>?G 9e H

$ $

11 11


'1*rocesor

Ta,ela2%&:Speci%ikacijeiprimeneprocesora&nasta"ak'

Model S0C&00C& *C#M! :9 M M: I:M 9 :+M!

(M?G *a -G

11 ->>

!entium G> ->> 1$#G2 $ 2>?G *a -G

GG -11L$>> 1,1

MM' GG $>>L$GG 1$#G2 $ 2>?G *a 1$ -,;

!entium !ro G> -GG 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,;

GG $>>!entium II GG $11 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,;

->> $GGL2>

!entium III GG >> 1$#G2 G.1G *a 1$ -,;

->> 2>L->>>

-11 11L-2>>

!entium 2 2>> $>>>L$G>> 1$#-$H 1 G.1G *a 1$ -,

11 $$G>L$H>> 1$#-$H 1 G.1G *a 1$ -,

H>> $2>>L1$>> 1$#-$H 1 G.1G *a 1$ -,

!entium 2 11 $2>>L1>G> 1$#-$H 1 G.1G *a 1$ -,$L-,1

Moile

!entium M 2>> ?>>L-F>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,-L-,1

"eleron GG $11L-$>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,;

->> H>L-2>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,;

2>> -F>>L$G>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ -,;

'eon ->> 1>LH>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ $

2>> -2>>L1>>> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ $11 $>>>L1>G> 1$#G2 1 G.1G *a 1$ $

Itanium $GG F11LH>> G2#G2 1 G.1G *a 1$ -,

Itanium $ 2>> -1>>L->> G2#G2 1 -1-.>F$ *a 1$ -,1

9"

$> -> -> -G#H - - 9e > H>HH

1> -> -> -G#H - - 9e > H>HG

IA#"Jri

H>2HGSB" $ $ 1$#1$ - -G 9e - 1HGS'

11 11

H>2HGSB" $ > 1$#1$ - -G 9e - 1HGS'



Ta,ela2%&:Speci%ikacijeiprimeneprocesora&nasta"ak'

Model S0C&00C& *C#M! :9 M M: I:M 9 :+M!

(M 1L 1HGS'

11 1

1HG* 11 112 1$#1$ - 2>?G 9e > 1L 1HG*'

2> >

2HG*'B 11 11 1$#1$ - 2>?G *a H 1,>L1,G 2HG*'

2HGS'B 11 11 1$#1$ - 2>?G 9e H 1,>L1,G 2HGS'

2HG*' 11 112 1$#1$ - 2>?G *a H 2HG*'

2> >

2HGS' 11 112 1$#1$ - 2>?G 9e H 2HGS'

2> >

2HG*'$ $ >G 1$#1$ - 2>?G *a H 2HG*'$

11 G2HG*'$H> 2> H> 1$#1$ - 2>?G *a H 2HG*'$

2HG*'B$ $ > 1$#1$ - 2>?G *a H 2HG*'$

11 GG

2HGS'$> $ > 1$#1$ - 2>?G *a H 2HGS'

AmHG 11 -11 1$#1$ 2>?G *a -G 1,2 !entiumF

*uron $>> G>>-$>> 1$#G2 1 2>?G *a G2 -,G#-,F "eleron

At5lon $GG >>-G>> 1$#G2 1 G.1G *a -$H -,G !III#!2

+pteron $>> H>>L$G>> G2#G2 1 2>?G *a -$H -, Itanium


'&*rocesor

Begenda za taelu $.1S0C& L spoljna uestalost radnog takta M L memorijski adresniprostor 00C& L unutra%nja uestalost radnog takta M: L matematikikoproesor *C L duina rei I:M Linterna ke% memorijaM! L %irina magistrale podataka 9 L napon:9 L roj kanala naredaa :+M! L kompatiilnost sa Intelom

Mnogi od o"i# podataka su zastarelijer sebrzine procesora danas menjaju "eomabrzo!

5a narednim stranama dok budem detaljnije opisi"ao pojedinane procesorepono,"i$u neke podatke koje sam "e$ na"eo i to namerno! 7osad sam "am spominjao mnogo

pojmo"a a u o"om odeljku imam nameru da rezimiram s"epojmo"e u "ezi sproceso,rima dabismo mogli da preemo na memoriju magistrale i druge #ard"erske teme!

3533

*rocesor F2FF je 3pradeda4 s"i#procesora *C raunara iako se pre njega poja"io ipF2FG koji je bio i br)i! *rocesor se dobijao u 7/* &7ual /nline *in' paketu sa I2 no)icato znai da je upitanjubilo pra"ougaono plastino ku$ite sa d"a reda od po >2 no)ica!Stariji modeli procesora F2FF z"ali su se F2FF,1 zato to su imali ni)i radni takt &0 M=zili manje'! Raunari .urbo *C;. radili su na GGG E1G ili F M=z! 7a bi to bilo mogu$ekoristili suprocesor F2FF,> koji je bio pred"ien za rad na F M=z! O"ajprocesor sadr)a,"ao jepribli)no >D!222 tranzistora!

353)*rocesor F2FGpoja"io se godinu danapre ipa F2FF i bio je sna)niji od njega ali nije biotoliko popularan! On se razliko"ao od ipa F2FF po tome to jepored interni# 1G,bitni#

registara &1G,bitni# rei' imao i 1G,bitnu magistralu podataka tj! "rata u spoljanjis"et! *oto je za#te"ao kori$enje skuplji# 1G,bitni# matini# ploa nikada nije uao umaso"nu upotrebu! *rocesor F2FF je zapra"obio prepra"ljen ip F2FG sa F,bitnommagistralom podataka! Meutim to je omogu$a"alo kori$enje je%tiniji# matini#

ploa a ostaloje istorija! 5ekoliko manje poznati# proiz"oaa raunara odluilose zasisteme sprocesorom F2FG zato to je taj procesorbio potpuno kompatibilan sa ipomF2FF i br)iQ jedan od tak"i# primerabio je "eoma uspean CompaWo" raunar 7eskpro!

3513) 35133O"i ipo"i su prilino nepoznati a zapra"o supoboljane "erzije ipo"a F2FG i F2FF!5isu imali mnogo no"i# mogu$nosti"e$ su samobilipoboljani jednako kao to ni

F2IFG nije bio mnogobolji od ipa F2?FG "e$ samo njego"a uglancana "erzija! 6la"nerazlike bile su u tome to su 1FG i 1FF bili pako"ani u *68pakete &detalje o o"ome

potra)ite u odeljku 3F2>FG4' i imali efikasniji mikrokd!


'' *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

3523)*rocesor F2>FG koji sepoja"io 1DF1! godinebio je "eliki korak u te#nologiji FG! On jebio pako"an u keramiko ku$ite *68 apostojaoje i u je%tinijoj "arijanti *lasticPeadless C#ip Carrier &*PCC'! *ako"anje *PCC sepokazalo kao trajnije i ugla"nom sekoristilo uprenosi"im raunarima zbog pljosnatog oblika! *aket *68 imao je spoljanjiiunutranji ok"ir od "rsti# no)ica dok je *PCC imao zakri"ljene no)ice ispod obima!*aket *68 3stoji4 na sopst"enim no)icama! .ipo"e pako"anja ipa mo)ete "ideti na slici>!G!

Malo pako"anje procesora >FG bilo je sna)nije od ipa F2FFQprocesor >FG upribli)noistoj zapremini imao je 1?2!222 tranzistora! -bog toga se "ie i grejao a neki modeli suza#te"ali dodatne mere za #laenje npr! ugradnju #ladnjaka! =ladnjaci su mali metalni

poklopci koji sepri"r$uju na ip i omogu$uju mu da bolje oslobaa toplotu kojust"ara!Bide$etei# na modernim procesorima npr! na *entiumima koji se jo "ie greju!

*rocesor F2>FG bio jejedini lan druge generacije procesora kompatibilni# sa *Craunarima! *o mnogo emujepredsta"ljao u"od uporodicu ?FG tre$u generaciju

procesora zapersonalne raunare!

Slika $.G &ipovipakovanja ipova.

*I! (*ual InBine !akage) !A (!in rid ArraJ)

!ovr%inska montaa (Sur/ae Mount) !B"" (!lasti Beadless "5ip "arrier)

35&3)D02!222 tranzistora! Omogu$ioje napredne te#nike programiranja meu kojima i iz"ra,"anje "ieposlo"a u 7OSprogramima pomo$u operati"ni# sistema kao to je Aindos!

Magistrala podataka iroka ?> bita ubrzalajepristup podacima to je do"elo do projek,to"anja magistrala kao to su Micro C#annel 9/S8 B9S8 i *C/ &proitajte slede$i odeljak

pos"e$en magistralama'! O"ajprocesor razliko"ao se od s"oji# pret#odnika izporodiceFG i po tome to je mogao da adresira I2DG M memorije!

*rocesor ?FGS razliko"ao se od ipa ?FG7 samopo tome to je imao 1G,bitnumagi, stralu podataka da bi mogao lake da se ugrauje u matineploe tipa 8.&prisetimose da je iprocesor >FG u 8. raunaru imao 1G,bitnu magistralu podataka' a dobijao seu *PCCpako"anju!

Uporodici F2?FGprimenjenje no" skup naredaba i ?>,bitni programski modelproce, sora raunara koji je u osno"i ostao nepromenjen do danas! Be$ina moderni#programa koji nisu pisani specijalno za ?>,bitno Aindoso"o okru)enje &AindosD0;DF;>222; *' radi$e i na sistemima sprocesorima ?FG iz 1DF0! godine iako sporo!


'(*rocesor

35&3)$FSP je deo skupa od d"a ipa koji su zapra"obili kombinacija procesora ?FGS i matine

ploe! .a d"a ipa zajedno su obrazo"ala goto"o s"e to jepotrebno za rad raunara S!5aroitoje zanimlji"o to to je skup ipo"a mogao i da upra"lja napajanjem!5aprimersistem SP mogaoje da iskljui procesor izmeu d"a pritiska tastera i da time utedisnagu! SP se ugla"nom primenji"ao uprenosi"im raunarima aproiz"odio se upako"a, nju *PCC!

35'3)D0 M=z uz ipo"e ?F0 i ?FE &kontro,ler ke memorije i spoljanji matematiki koprocesor' u nekim sluaje"ima iz"ra"ao je

upola manje instrukcija u sekundi uporeenju saprocesorom IFG na >0 M=z!Jto je jo bolje ip IFG zapra"oje bio br)i od kombinacije ipo"a ?FG ?F0 i ?FE pa suraunari sprocesorom IFG bili je%tiniji od kompletirani# raunara ?FG! 7 seproiz"odioupako"anju *68!

35'3)$2 M=za nisu imali matematiki koprocesor! /ntel je zatim ponudio matematiki koprocesorIFES koji je "ero"ali ili ne bio potpuno %unkcionalan ip IFG7 sa koprocesorom!


') *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

-bog toga je ip O"er7ri"e radio brzinom jednakom brzini procesora F2IFG7 na>0 M=z a u mnogim sluaje"ima ak i d"ostruko "e$ompa je O"er7ri"e ubrza"aoraunar zapribli)no tre$inu ak i za polo"inu! 7a li je to bilo po"oljnoK Nip O"er7ri"ekotaoje oko ?22 US7 to nije bilo malo ali nipre"ie!

/ntel sepotom okrenuo korisnicima koji su imali procesor IFG7 a )eleli su da gaubrzaju ponudi"i im ud"ostrui"a takta IFG7>! *odsetimo se da je ip F2IFG7>

poput ipa O"er7ri"e spolja gledano radio na M=z ali je interno radio s radnim tak,tom od > M=z! -bog toga je tz"! F2IFG7> na GG M=z radio na matinojploi projekto,"anoj za ip koji radi na ?? M=z ali je interno radio na GG M=z! / o"de je namerabila da

proiz"oai raunara iskoriste neki od postoje$i# modela matini# ploaza F2IFG7 na?? M=z a umesto procesora F2IFG na ?? M=z uzmu procesor F2IFG7> na GG M=z i nataj nain dobiju 3raunar IFG na GG M=z4!

*oslednji model u /ntelo"oj seriji procesora IFG bio je 7I utrostrui"a takta u ijijeip bila ugraena mogu$nost upra"ljanja napajanjem! U njemujeprimenjena te#no,logija nalik na onu u ipu ?FGSP i utrostrua"anje takta ime je dobijen "eoma dobar

procesor namenjen prete)no prenosi"im raunarima na kojimaje radio izuzetnodobro!

'3)$F '3)DFO"o nisu bili /ntelo"i ipo"i ak nisu bili ni ipo"i IFG! Nip IFGSPC je bio ?FGS &beznumerikog koprocesora setite se' sa samo 1


'*rocesor

5adogradnja O"er7ri"e na 1>2;1?? M=z projekto"anaje tako da smanji napon kojikoriste ipo"i na G2 i GG M=z sa 0 na ?? B koliko koriste no"iji ipo"i u kojimajeprime,njena /ntelo"a te#nologijaza smanji"anje napona &Boltage Reduction .ec#nologL'!

+apomena Nvui neverovatno, ali je tako !entium na -11 M M M22!222 tranzistora a *entium i# ima ?!122!222 to jepri,

bli)no d"a i po puta "ie!

!tporan na kra"*entiumjeprojekto"an tako da se mogao koristiti s jojednim *entiumom na matinojploi koja jeposebno otporna na kra#o"e &to znai da pokua"a da radi i u situacijamakoje biprouzroko"ale kra# manje otpornog sistema'! 7rugi *entium neprestano nad,

gleda pr"iQ ako se gla"ni *entium pok"ari drugi odma# 3uskae4 ipreuzima posao bezikak"og primetnog zastoja! +ojedna namena d"a procesora na jednoj matinoj ploijeste simetrino multiprocesiranje &SM*' tj!podela posla na "ieprocesora!5aj"e$i deod"ojni# procesora projekto"anje za SM* a ne sa ciljem da budu otporni na kra#!

#rva primena ipa MM$+ojedna no"ina *entiumabila je tz"!podrka za multimediju tj! matrine %unkcijeu ipu MM! .o je bio *entium koji je uz "e$u ke memoriju imao i MM komande!

Poro7!a Pentum Pro:Pentum Pro? Pentum II?III?'?eleron?



$G ili -$ :3ke% memorijedrugog nivoa

lavna proesorska ploia

Slika $.F :e% memorija drugog nivoa ipa !entium !ro.

5eobinoje to to *entium *ro ima ke memorijupr"og ni"oa kapaciteta s"ega 1G!F!

Slika $.H !aket !entium IIs ventilatorom.

Ostali procesori porodice *G ( Celeron eon i *// ( imajupo ?>


*rocesori */// "eoma lie na procesore *// ali su br)i &I02(002 M=z' podr)a"aju E2no"i# naredaba i rade sa sistemskom magistralom na 122 M=z &pr"obitna "erzija' a no,"iji model Coppermine na 1?? M=z &"ie oprocesoru Coppermine proitajte u nasta"kuodeljka'!

#entium%%*rocesor *// je znatno poboljan u odnosu na pr"obitni pentijumski procesor! S radnimtaktom izmeu >?? i I02 M=z *// ne samo to je br)i "e$ ima i bolje per%ormanse! O"ajip ima inter%ejs za gla"nu magistralu na 122 M=z &za ipo"e s radnim taktom od ?02I22 i I02 M=z' to mu omogu$ujebr)e komuniciranje sa sistemskim resursima!

Uprocesor *// takoeje ugraena te#nologija MM ime su zado"oljeni no"iza#te"i korisnika i so%t"era zabr)om grafikom! Originalan ip *// imao je ?> kea! G 6=z &a radi s magistralom %rek"encije do I22 M=zi ima ?>


E2 naredaba5o"e instrukcije su namenjene za obradu "idea u realnom "remenu digi,talni "ideo i bolje grafike mogu$nosti!

Ba)no jeprimetiti da seprocesori *// i */// naj"e$im delom razlikujupo brzini &linija*// se zausta"ila na I02 M=z' kao i po maloas spomenuti# dodatni# E2 naredaba!

U naj"e$em broju sluaje"a procesori */// se uklapaju upodno)je za *// na matinojploi to je sluaj i sa ipo"ima eon //;///!7odatne naredbe su korisne u odreenim oblastima: preuzimanju "ideo sadr)aja sa

/nterneta &pri emu korisnik ne mora da eka da sepreuzme sa" audio ili "ideo sadr)ajpre nego to on pone da se reprodukuje' i u igranju igrica! Razliite analize supokazaleda super%ormanse procesora */// 12 do 10procenatabolje od ipa *// u oblastima gdeseprimenjuje skup dodatni# naredaba!

*ostoje d"a tipa procesora *///! *r"obitni ip se zasni"a na istoj te#nologiji kaoi *// samo to ima i dodatne naredbe! *romenaje u"edena u /ntelo"om skupu ipo"aCoppermine 1DDD! godine kada su uobiajeni konektori zamenjeni bakarnimprocesizrade komponenata sa 2>0,mikronskog promenjen na 21F,mikronski radni takt

sistemske magistrale po"e$an na 1?? M=z &pre toga je bio 122 M=z' a kapacitet kememorije drugog ni"oa ugraene u ip je >0G to je onemogu$a"alo o"om standardu da zaistaos"ojipasionirane igrae kojimaje bilo potrebno ubrza"anje "idea! 6rafike kartice86* suse ugla"nom koristile ne samo zato to su mnogobr)e od *C/ kartica "e$ zato to suoslobaale *C/prikljuak za jojednu dopunsku karticu!

#entium '

*I je bio pr"i zaista no" projekat /ntelo"og procesora od debija *entiuma *ro na manjeod >22 M=z! Bero"ali ili ne *entium *ro *// */// eon i Celeron zasno"ani su na istojar#itekturi *G! /ntel je tokom godina poneto doda"aonpr! MM SS9 i integrisanu kememoriju i to jepromenilo nain proiz"odnje procesoraali dizajnje u osno"ibio isti!

*I je zasno"an na potpuno no"oj /ntelo"oj mikroar#itekturi 5eturst i sas"im jerazliit!5e zabora"ite da je ar#itektura *G zastala na pribli)no 1 6=zQ mikroar#itektura

5eturstjeprojekto"ana tako da lepo radi i na "eoma "elikim brzinama &1 6=z i "e$im'!5e samo to nego su /ntelo"i in)enjeri imali jojednu prepreku! 7a bi5eturst opstaoonoliko godina koliko ipret#odna ar#itektura *G mora$e ubudu$e znatno da pobolja

per%ormanse kako radna uestalost bude rasla! -ato je trebalo napra"iti procesor znat,ni# mogu$nosti proirenja i "elike skalabilnosti!

Mikroar#itektura 5eturstje obele)ena /ntelo"om projektnom filozofijom!*rimeraradi jedno od pra"ilaje da broj naredaba koje se iz"ra"aju ujednom radnom taktumorabiti nizak a radna uestalost "isoka!

*I ima ke memoriju zapra$enje iz"ra"anja naredaba &engl! e.ecution trace cache'!Sa"remeni FGprocesori kao to su */// i 8t#lon rasta"ljaju FG naredbe na manje ope,racije &"eliine jednog bajta'pre nego to i# iz"re! &/ntel i# zo"e mikrooperacije!' -atoFGprocesori lie na efikasne R/SC &Reduced /nstruction Set Computing'procesoreali se "reme troi na rasta"ljanje FG naredaba! 5etursto"a ke memorija zapra$enjeiz"ra"anja naredaba preuzima ulogu klasine ke memorijepr"og ni"oa za naredbealipamti mikrooperacije a ne FG naredbe! /ntel je suzdr)an kada su upitanju izja"eo "eliini tog kea ali t"rdi da u njega stane oko 1>!222 mikrooperacija!

Manjeje br)e! *I sadr)i i malubrzu ke memorijupr"og ni"oa! Beliina 5etursto"eke memorijepr"og ni"oa iznosi samo F


*/// odnosno osmina od GI 0Gbita! 5aprocesoru *Ibrzine 1I 6=z to daje IIF 6protoka u sekundi to je etiriputa "ie od protoka P> kea procesora */// na 1 6=z! 8t#lono" ke drugog ni"oa jejosporijipa 8M7,o"im in)enjerima nije preostalo drugo nego da izja"e kako 38t#lono"ke drugog ni"oa zapra"o ne ogrania"a propusna mo$4! Jta god to znailo P> kepro,cesora *I je zaprepa$uju$ebrz!

5etursto"a sistemska magistrala alje podatke etiri puta u s"akom taktupa s"ika)u da ona radi na I22 M=z! 7a ne bi s"e bilo tako jednosta"no ona seponekad ozna,a"a i kao magistrala na 122 M=z sa et"orostrukim pumpanjem podataka! Fbito"a! Mogu$nostpreciznijegizrauna"anja broje"a zapisani# u %ormatu pokretnog zareza ini od naredaba SS9>

pra"u alatku za ubrza"anje brojni# multimedijski# zadataka?7 grafike in)enjerski#prorauna iposlo"a koji se oba"ljaju na radnim stanicama( ali tek kada se napiupro,grami koji $e tu mogu$nost iskoristiti!

5umeriki koprocesor ugraen u *I nije mo$an kao @loating,*oint *rocessor

Unit&@*U' uprocesoru */// apogoto"o onaj u 8t#lonu!*rosto reeno manje mo)e da uradiu s"akom trenutku a u nekim sluaje"imaje i sporiji! *rogrami optimizo"ani za skupnare, daba SS9> esto mogu da zaobiu taj numeriki koprocesor ali bez togoptimizo"anja *I $e teko dr)ati korak!

multimedijske aplikacije na procesoru *Iprosto lete!

#entium 'Mobile i#entium M5aj"e$i deo o"og odeljka knjige pos"e$enog procesorimaba"io se stonim raunarima( to je i logino kad se uzme u obzir istorija *C raunara! /pak po"remeno sepoja"ljujui procesori raz"ijeni namenski zaprenosi"e raunare koji takoe za"reujupa)nju!+edanod tak"i# je iprocesor ?FGSPQ no"iji primeri su *I Mobile i *entium M!

U dananje "reme s"e "ie dominiraju prenosi"i raunari! /zgleda da su stoni rau,nari krenuli putem dinosaurusa! S"estan toga /ntel je ulo)io dosta napora i sredsta"au istra)i"anje ipo"a namenski projekto"ani# zaprenosi"e raunare! Oba procesoranamenjena mobilnim ureajima slini# su karakteristika kao stona "erzija *I samo to

su malo sporiji! *I Mobile radi br)e od *entiuma M ali ima i manje kea drugog ni"oa&01>


O *entijumu "e$ znate dosta ali *entium M jeprojekto"an specijalno zaprenosi"eraunare!5jego" maksimalan interni radni takt ne$e "as osta"itibez da#a( iznosis"ega1E 6z ( ali radi na magistrali sa eksternim taktom od I22 M=z! *ored toga *entium M

ima 1 M P> kea to je zaista odlino za prenosni raunar! 122 upra"lja be)inim umre)a"anjem!22?namenjeni su upra"o za tak"e poslo"e! /ntel se "odio slede$om idejom: poto za#te"i

koji se posta"ljaju pred procesore rastu nezadr)i"im tempom neop#odnojeprona$inaine dase isplati"ost &niska cena' i iroka upotreblji"ost lini# raunara objedine sasnagom te#nologije koja se koristi za ser"ere! *oetno tr)itebilo je elektronskatrgo"ina gde se trenutno ula)e u "eomajake R/SC raunare ili u mnogo slabije ser"ere!

,bitne aplikacijesporijije od *entiuma I i 8t#lona*! .o je sas"im u redu poto se u "elikim poslo"nimokru)enjima gde se radi sa desetinama #iljada ako ne i sa milionima zapisa i datotekai gde se iz"ra"aju mnoge %unkcije ubrza"anje rada posti)e kori$enjem"ieprocesorakoji dele posao da bi se on br)e uradio! -bog toga /tanium radi s "elikim bazama poda,taka i memorijama mnogo "e$eg kapaciteta od /ntelo"i# ?>,bitni# procesora koji se

standardno koriste u uobiajenim stonim sistemima!*roiz"oai nude /tanium raunare u d"e osno"ne konfiguracije: kao radne staniceikao ser"ere &obe "arijante su naj"ie klase ( znai "eoma sna)ne'! Radne stanice suopremljene sa d"a procesora dok ser"eri imajupo etiri ili "ieprocesora!


Jto se tie te#niki# karakteristika postoje d"e "arijante /taniuma: na E?? M=z i naF22 M=z! .o deluje sporo ali ( za#"aljuju$i s"ojoj GI,bitnoj ar#itekturi( o"iprocesori rade sas"im lepo! Spoljna %rek"encija magistrale im je >GG M=z apodr)a"aju do I

M P? kea uz standardni# ?>


Serija procesora F


Meutim primetne su i razlike! *r"o 8t#lon se zasni"a na potpuno no"omproce,sorskomjezgru koristi utinicu Socket 8 &umesto Slot 1' i ima osno"nu magistralu na>22 M=z! 0G


Jesnaest GI,bitni# registara za cele broje"e Jesnaest 1>F,bitni# SS9;SS9> registara .ri =Lper.ransport ulazno,izlazne "eze od koji s"aka podr)a"a prenosbrzinom

GI 6;s &?> 6;s u s"akom smeru'

1>F


(*C magistrale

Mnoge no"ije matine ploe podr)a"aju nekoliko brzina R8M,a &na primer122 M=z 1?? M=z 1GG M=z >22 M=z >GG M=z ??? M=z I22 M=z i 0?? M=z'! *renego to kupite memoriju pogledajte dokumentaciju matine ploe! Meutimak iako matina ploa podr)a"a "iebrzina R8M,a ne mo)ete meati memorijerazliiti#

brzina u istom raunaru! *rema tome ukoliko "aa ploa podr)a"a I22 M=z i 0?? M=zmo)ete upotrebiti jednu ili drugu "rstu memorije ali ne obe u istom trenutku!

P magstraleUobiajen oglas zaprodaju raunara glasi: 3*rodaje se raunar *entium /// 1>F M s di,skom od 1F 6 i 86* "ideom4! Re *entium se oigledno odnosi na procesor! F M je R8M memorija o emu ste upra"o itali a goto"o s"i &ilibarem oni koji itajuo"u knjigu' znaju ta je "rsti disk ( ostalaje jo skra$enica 86*! 86* je nazi" jedne"rste magistraleza proirenje &engl! e.pansion bus'! U odeljcima koji slede objanjeno

je ta je magistrala zaproirenje emu ona slu)i i zato uopte treba obra$ati pa)njuna magistrale!

Bta je magstralaH7a bi neemu slu)io procesor mora da komunicira s memorijom dopunskim karti,cama tastaturom i sl! On s drugim ureajima na matinojploi komunicirapomo$umetalni# pro"odnika na tampanojploi tj!pomo$u &odozgo lakirani#'bakarni#linija koje se "ide na kolu! 5a taj nain S/MM &Single /nline MemorL Module' i 7/MM&7ouble /nline MemorL Module' moduli ( koji "ero"atno postoje i na matinojploi"aeg raunara( komuniciraju sprocesorom koji se takoe "ero"atno nalazi na mati,

noj ploi "aeg raunaraQ oni razmenjuju poruke putanjem struje u oba smera du) ti#tanki# metalni# linija!Meutim kako se dopunske kartice &engl! e.pansion boards' koje nisu deo matine

ploe po"ezuju sprocesorom memorijom itdK *reko magistrale &engl! bus' ( tanijepomo$u jedne od magistralajer na modernim raunarima postoji nekoliko magistralazaproirenje! Jta su magistraleK Magistrale supojam iz elektrote#nike &kao i dobar deoraunarske terminologije' koji oznaa"a skup )ica ilipro"odnika zapo"ezi"anje razni#delo"a raunara!

U ranim danima mikroraunara neki raunari nisu mogli lako da seproire npr!pr"imodeli Macintos# raunara! 7a bi se nadogradio Mac od 1>F ili 01>


(3 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

O"o je nara"no prilino glupo zato to postoje standardne zidne utinice! Meu,tim o"aj scenario nije u"ek bio nezamisli": kada je u"edena elektrina struja doda"anjebilo kog ureaja za#te"alojepolaganje no"og kabla &u ce"ima' na zid! 7anas meutimpostoji jednosta"an standardan nain za kori$enje no"i# ureaja! S"iproiz"oai koji)ele da "am prodaju ureaj koji za#te"a elektrino napajanje treba samo da osiguraju

da on koristi standardno mre)no napajanje i da obezbede odgo"araju$i utika! 35ado,gradnja4 ku$e tj! doda"anje no"og ureaja sada je jednosta"na: treba samo dapriklju, ite ureaj dakle 3utakni i koristi4!

U mnogim raunarima primenjuje se slian princip! Us"ojeni su standardi zakonek, tore: s"iproiz"oai koji nude dopunske kartice za tak"e raunare treba samoda slede specifikaciju za konektore ime $e obezbediti da kartica radi kada se sta"i uraunar! Naki "eoma stari raunari imali su taka" konektor koji se upoetku z"aoomnibuskonektor zato to je omogu$a"ao pristup goto"o s"im "a)nim kolima u raunaru!Omni,bus je ubrzo skra$eno na bus tj! magistrala i taj nazi" se odr)ao do danas!

Magistrala raunara je sasta"ni deo standarda za komunikaciju raunarskog #ard,"era us"ojenog da bi se znalo kako sepra"e kartice koje mogu da rade na standardnimraunarima! Meutim iz razni# razloga u raunarskom s"etu postoji "ie od estrazliiti# standarda!

Prva @P magstrala*r"i raunar zasno"an na mikroprocesoru &procesoru ujednom ipu' poja"io se osamgodinapre /M,o"og raunara 3*C4! *r"i komercijalno dostupan mikroraunar bioje 8ltair koji se sastojao od ku$ita i reda utinica zaproiri"anje! .o je bio raunarspasi"nom matinom ploom koja je sadr)ala samo sistemsku magistralu na koju seakiprocesor doda"ao u obliku dopunske kartice! Magistrala koju je koristio 8ltair godi,namaje bila standard u industriji a ak i danas seprimenjuje u nekim mainama! -"alase S,122 ili 8ltair magistrala!

/ako je o"a magistralabila standard nije primenji"ana u s"im mikroraunarima!8pple // je koristio sopst"enu tz"! 8pple magistralu! *r"i model *C raunara iz 1DF1!godine koristioje drugaiju magistralu sa G>pro"odnika! Ona jepostala poznatapod nazi"om *C magistrala!

*omenuta G>pro"odnika sa okolinom sepo"ezuju preko standardnog konektora oemuje "e$ bilo rei! .i konektori se zo"u i utinice zaproiri"anje zato to na nji#moraju da seposta"e dopunske kartice!5eki raunari uopte nemaju utinice zaproi, ri"anjepa se ne mogu proiri"atiQ drugi modeli raunara imaju tri a naje$e sesre$u raunari s osam utinica!5eki raunari nude ak i deset utinica! Jto je "ieutinicato bolje: one isto"remeno omogu$uju iprilagodlji"ost i mogu$nost nadogradnje! Stogaod"ojimo malo "remena da bismo objasnili emu slu)e pomenute G> linije!

#agstrala po7atakaSetimo se da su sepr"obitni *C i . raunari zasni"ali na ipu F2FF! .ajprocesorjeimao magistralu podataka od samo osam bito"apa je i *C raunar imao osmobitnelinijepodataka! .o znai da je magistralabila iroka osam bito"a i da su sepodaciprenosiliupaketima od po osambita! Utinice zaproiri"anje na raunarima s tak"om magistra,

lom zo"u se osmobitne utinice! *rema tome osam linija od G> slu)i zaprenospodataka u raunaru!Razmotrimo kaka" je znaaj magistrale zapodatke! Osam bito"a podataka koliko

je od"ojeno upr"obitnim *C magistralamabilo bi nedo"oljno zapentijumski sistem&prisetimo se da *entium koristi GI,bitnu magistralupodataka'!


(4*C magistrale

7a li bi neko mogao zaista da napra"i pentijumski raunar sa osmobitnim utini,cama zaproiri"anjeK 5ara"no ali kad god bi *entiumu zatrebalo da proitakompletanGI,bitni podatak taj za#te"bi morao da se ispuni u obliku osam zasebni# osmobitni#oita"anja to bi bilo "eoma sporo! Meutim to bi moglo da se uradi a u nasta"kuodeljka sazna$ete da postoje ak i tako loe projekto"ani raunariQ "e$ina *0 i *Gsistema i dan,danas imaju 1G,bitnu magistralu a slinaje i /S8 magistrala o kojoj $eteitati na stranama koje slede uz ?>,bitnu *C/ magistralu!

Kapa!tet memorje*r"obitna *C magistrala imalaje >2 linija za adresiranje memorije! Jta to znai za uobi,ajene korisnike memorijeK 2 adresni# linijaukupanbroj mogu$nostije >X>X>!!! / tako d"adeset puta! .o je d"a na d"adeseti stepenili neto preko milion! .o ste na neki nain mogli i da pretposta"ite poto procesorF2FF mo)e da adresira samo 1 M memorije! S"e te adresne linije ima *C magistrala ione uest"uju u ukupnom broju od G> linije magistrale!

#emorjal U;Ia7reseH7"adeset adresni# linija zapra"oje oba"ljalo d"ostruki posao poto postojed"e "rsteadresa: memorijske i ulazno,izlazne &U;/' adrese! U;/ adresama $u se detaljnijepoza,ba"iti upogla"lju 0 3/nstaliranje no"i# kartica4! Sada $u napomenuti samo da raunarmora da razlikuje kada sepreko adresni# linija prenose memorijske adrese a kadaU;/ adrese! +ednalinija magistraleje od"ojena da bi to oznaa"ala!

*ored toga postojijo nekoliko linija magistrale koje go"ore da li se podaci na magi,strali itaju iz memorije &ili U;/ ureaja' ili se upisuju u nju &ili U;/ ureaj'!

Pose,ne lnje5eke linije magistrale slu)e zaprenos napajanja(postoje linije napona od Y0 "olti ,0"olti ,1> "olti i uzemljenje! -ato postoje te linijeK /zjednosta"nog razloga( da bi napa,jale kartice koje su posta"ljene uprikljuke magistrale!

*ostoji i nekoliko kontrolni# linija kao to su Reset &pogaate slu)i za reseto"anjeprocesora' signali takta i Re%res# koji upra"lja os"e)a"anjem memorije &"ie o tomesazna$ete upogla"lju G 3Sistemska memorija4'!

Prek7 kanal .a 7rektan prstupmemorj/D#A7opunske kartice ponekad tra)e da improcesor pos"eti pa)njua to seposti)epomo$u

#ard"erski# prekida ili razliiti# ni"oa za#te"a zaprekidom &engl! interrupt re,uest /12'!5a *C magistrali postoji est /RV ni"oa koji su oznaeni sa /RV> ( /RVE! S"aki od nji#ima s"oju liniju na magistrali! *ostoje i ni"oi /RV2 i /RV1 ali oni nisu dostupni namagistrali!

5eke dopunske kartice morajubrzo da prenose podatke u sistemsku memorijutose oba"lja preko kanala za direktan pristup memoriji &engl! direct memor$ acccess0-3'! 5a magistrali postoje tri 7M8 kanala oznaena kao 7M81 do 7M8?! *ostojii 7M8 kanal 2 kao /RV 2 i 1 ali se njemu ne mo)e pristupiti preko magistrale!

7M8 i /RV su "eoma "a)ne temepri nadogradnji raunarapa $u i# detaljno obraditiupogla"lju 0!

7etaljno sam opisaopr"u *C magistralu da biste s#"atili kak"a supoboljanja

primenjena u magistralama koje su se kasnije poja"lji"ale i da biste lake odluili koja jemagistrala odgo"araju$a za "ae no"e raunare!*r"o poboljanje *C magistrale primenjenoje u raunarima /M 8.! *ogledajmo

kako je to izgledalo!


)5 *ogla"lje > Unutranjost raunara: osno"ne komponente

AT /I$A1magstrala*rojektuju$i raunar 8. u kompaniji /M su s#"atili da moraju da poboljaju magi,stralu! +edanod razloga krio se u tome to je F2>FG ip sa 1G,bitnom magistralompoda,taka! 5ara"no raunar 8.je mogao da bude projekto"an sa osmobitnom magistralom

ali bi bilo teta da ip >FGprenosipo osam bito"a podataka preko magistrale umestoda koristi s"i# 1Gbito"a magistrale podataka! -bog toga su u o"oj kompaniji zakljuili dajepotrebno u"esti 1G,bitnu magistralu!

S druge strane trebaloje misliti i na kompatibilnost s ranijim modelima *C i .:bilobi teko prodati "eliki broj 8. raunara ako oni ne bi mogli da koriste #ard"er &i so%t"er'postoje$eg standardizo"anog s"eta *C;.! -bog toga je /M smislio prilino dobroreenje: zadr)ani su stari konektori sa G> linije i dodatje jojedan konektor sa ?G no)icakoji jeposta"ljen uprodu)etku starog konektora sa G> no)ice da bi mu se obezbedilaslede$a s"ojst"a:

+o osam linija zapodatke ime je omogu$ena 1G,bitna magistralapodataka! +o etiri adresne linije ime je adresna magistrala postala >I,bitna! 7"a na d"ade,

set et"rti stepen iznosi pribli)no 1G miliona pa su 1G,bitni prikljuci raunara8. mogli teorijski da podr)e do 1G M radne memorije!

+o etiri 7M8 kanala od I do E! +o pet /RV ni"oa: /RV 12 11 1> 1I i 10! -nam da pomalo )urim i da $e neke ita,

oce o"o sigurno zbuniti! Mo)da "e$ znate &a ako ne znate sazna$ete upogla"lju0' da na raunaru o"og tipa postoji osam dodatni# /RV ni"oa! -ato uprikljukuzano"iji tip magistrale "idite samopetK *r"o /RVD jepo"ezan tamo gde je ranijebilo mesto za /RV> ime se utedela jedna linija magistrale! Jta se desilo spreki,dom /RV>K On se "ie ne nalazi na magistralijer ukljuuje no"e linije zaprekide!7rugo /RV1? jepred"ien za matematiki koprocesorpa nije bilo s"r#e da mu se

dodeljuje linija na magistrali! / na kraju /RVF jepo"ezan sa sistemskim satom;kalendarompa mu nije potrebna linija na magistrali!

O"i konektori iz d"a dela zo"u se kao to bi se i oeki"alo *4%bitni priklju&ci!5a slici>!Dprikazane su d"e "rste konektora!

+smoitniprikljuiza magistralu Matina

ploa

Oesnaestoitniprikljui zamagistralu

Slika $.? +smoitni i%esnaestoitni prikljui zamagistralu.


5eko "reme se 1G,bitna magistrala z"ala 8. magistrala a neki je tako zo"u i dan,,danas! Meutim od 1DFF! godine o"iprikljuci za magistralu se naje$e nazi"aju /S8

prikljuci &engl! /ndustr$ Standard 3rchitecture'! Osmobitne i esnaestobitne /S8 karticerazlikuju se po konektorima s kontaktima na i"ici koji se nalaze s nji#o"e donje strane!

*ogledajte osmobitnu karticu koja jeprikazana na slici >!12!Obratite pa)nju na to da ona ima jedan konektor s kontaktima na i"ici s donjestrane! -atim uoite razliku na 1G,bitnoj kartici koja jeprikazana na slici >!11!

Slika $.-> +smoitna kartia.

Slika $.-- Oesnaestoitna kartia.

*oto su 1G,bitni prikljuci samo proirenje osmobitne magistrale osmobitne kar,tice lepo rade u 1G,bitnim prikljucima to je dobrojer nijedan moderan raunar nema

posebne osmobitne prikljuke! Meutim goto"os"i imaju 1G,bitne prikljuke to jedobro ako imate staru osmobitnu karticu koju )elite da koristite!

*re mnogo godina ponekad se "iala matina ploa koja je sadr)ala i osmobitnei esnaestobitne prikljuke! 8ko u 1G,bitne prikljuke mogu da seposta"ljaju F,bitnekartice emu uopte slu)e F,bitni prikljuci na mainama tipa 8.K Razlog za to nijeelektrine "e$ fizike prirode!5eke starije osmobitne kartice imaju produ)etak nazadnjoj strani koji fiziki onemogu$uje prikljui"anje osmobitne karticesprodu)etkom

u 1G,bitni konektor! !1>!

Slika $.-$ +smoitnakartia s produetkom.


/S8 magistrala i danas postoji na sistemima radi kompatibilnosti unazad! Nak i nekiraunari s najsa"remenijom opremomjo u"ek imaju /S8 z"une kartice ak i modemeimre)ne kartice koje su instalirane ili slu)e za rezer"u!

5o s"emu jednom doe kraj pa tako i /S8 magistrali! /S8 magistralaje uklonjena da

bi se magistrale konano ubrzale i da bi se napra"ilo mesta za US i @ireAire iako suponekad zbog projektni# za#te"a podr)ani sporiji serijski iparalelniprikljuci!Od 1!januara >222! godine /S8prikljuci se ne mogu ugrai"ati na matineploe

sistema na kojima se nalazi logotip3pot"reno kompatibilan s Aindosom4 koji jeusta, no"ljen u specifikacijama zaprojekto"anje raunara proiz"oaa Microso%t,/ntel!/ako operati"ni sistem Pinu postaje s"e "a)niji u raunarskom s"etu pot"rda zaAindos je "a)na ako )elite da prodate raunar!

Kolko jemagstrala ,r.aHU odeljku pos"e$enom procesorima nauili ste da razliiti procesori rade razliitimbrzi,nama! 8koprocesor koji jepred"ien da radi na >0 M=z naterate da radi na GG M=z on

$e sepok"ariti! &U"ek mo)ete dapokuate( setite se da se to zo"e po"e$a"anje radnogtakta( ali to nije ba pametno!'/ magistrale imaju s"oj radni takt po kome rade kartice posta"ljene u utinice zapro,

iri"anje! .u se name$e pitanje: kako je mogu$e da goto"o s"e kartice rade na skoros"im "rstama raunaraK M=z radi i na *entiumu //,I22K

7eo odgo"ora se$ate se le)i u tome da *// na I22 M=z s take gledita matine ploeizgleda kao ip na 122 M=z tj!procesor radi na I22 M=z samo interno unutar ipa!7akle najbr)a magistrala koja jepotrebna za *entium na I22 M=z jeste ona koja radi na122 M=z! 7abismo saznali ostatak odgo"ora "ratimo se u 1DF0! godinu!

Prve magstrale male su stra7n takt kao pro!esor*re 1DF0! godine magistrale su radile sa istim radnim taktom kao procesor! Raunarikoji su radili na IEE M=z imali su *C magistalu sa istim radnim taktom! Raunari .urbo. koji su radili na E1G M=z imali su magistrale koje su radile na E1G M=z!


radila na s"ega F M=z! 7opunske kartice uprikljucima "idele su samo okru)enje kojeradi na F M=z pa je no" 7eskpro mogao da bude i brz i kompatibilan! Otada s"ipra"e/S8prikljuke za F M=z! -bog toga danas ne morate da brinete da li je raunarpresporza odreenu karticujer s take gledita kartice s"i raunari rade na F M=z! .o z"ui

dobro ali !!!Beliki nedostatak u"oenja razliiti# radni# takto"azaprodu)nu magistraluproce,sora i spoljanju magistralu matineploe jeste to to bi neke kartice trebalo da rade

brzinom procesora &npr! memorijske kartice'! -amislite da imate *entium na 122 M=zkoji s matinom ploom komunicira na GG M=z tj! za tre$inu sporije! *retposta"imoda u sistem )elite da dodate "ie memorijepa stoga kupujete /S8 memorijsku karticu! &.oba i ne mo)ete da uradite poto su o"e kartice oda"no zastarele( o"o je samoprimer!' ,bitnu magistralu podataka a rade s taktom od 1G M=z osim ako se ne u"edepotpuno no"a magistralaK

CompaWje odluio da na matinu plou posta"i no" ?>,bitni prikljuak koji bi sekoristio iskljui"o zaposebnu memorijsku karticu koju jeproiz"odio CompaW akasnije ineki drugi neza"isni proiz"oai!5ekiproiz"oai raunara sprocesorom ?FGus"ojili su no" %ormat magistrale ali on nikada nije uao u maso"nu upotrebu! Umestotogas"iproiz"oai su raz"ili sopst"eni ?>,bitni 3standard4! /ntel je imao jedan taka" kojije

reklamirao iz"esno "reme krajem osamdeseti# 8.Z.je imao drugi Micronics et"rtiitd!S"e te magistrale imale su nekoliko zajedniki# odlika:

/male su ?>,bitnu magistralupodataka! Radile su s radnim taktom procesora ?FG obino na 1G >2 >0 ili ?? M=z! *odr)a"ale su samo jednu dopunsku karticu koju je obino proda"aoproiz"oa

matineploe!

.ak"e magistrale postale supoznatepod nazi"om pri"atne ili lokalne magistralezato to su bile 3lokalne4 zaprocesor( izmeu nji# iprocesora nije postojalo dodatnokolo za radni takt! Od 1DFG! do 1DD1! godine gla"na namena kartica za lokalne magi,

stralebila je da pri#"ataju memoriju za s"oje raunare! .o su bili daleki precistandarda koji danas nazi"amo lokalna magistrala B9S8 &BP'!


P$;2magstrala:#!ro 0annel Ar!0te!ture/#A7a ga CompaW ne bipretekao u raz"oju /M jepono"o pokuao da promenipra"ila1DFE! godine kada jepredsta"ljena linija raunara *S;>! Modeli *S;> od 02 do F2 &a ne>0 ili ?2' dobili su no"u magistralu naz"anu Micro C#annel 8rc#itecture &MC8' da

bi se omogu$iobr)i prenos podataka unutar raunara i smanjenje ni"oa uma! &/S8jestandard koji je imao "eoma "eliki um a to je jojedan razlog to se tokom godina nijeubrza"ao!' O"aj standard nije uao u maso"nu upotrebu ali ga je /M godinama uporno

propagiraopre nego to je odustao sredinom de"edeseti#!U"oenje no"e magistralebio je #rabar potez &iako mo)da ne pre"iepametan'

kada se ima u "idu da je MC8 magistralabila potpuno nekompatibilna sa starijom /S8magistralom! 7opunske /S8 kartice nisu mogle da rade s raunarima *S;>! kartica morali su da pro"era"aju da li je kartica koju kupuju MC8 kartica a ne /S8 kar,tica zato to su /S8 karticebile potpuno beskorisne na MC8 mainama!

Jta je nagnalo /M na o"ako otarpotezK 5eto sam "e$pomenuo a netojo nisam!Standard MC8 nikad nije u#"atio dubljeg korena &uskoro $u objasniti zato' ali su neke

njego"e osobine postale oba"ezne za s"e usa"rene magistrale!

Ve6a ,r.na po,oljanamagstrala po7ataka


Upravljanjemagstralom se po,oljava7rektnmprstupom memorj/D#A+o nisam detaljnije objasnio pojam direktnog pristupa memoriji&7M8'! Ukratko trebaznati da je to nain za brz prenos podataka izmeu dodatni# kartica i sistemske memo,

rije!6la"ni cilj u"oenja direktnog pristupa memorijijeste ubrza"anje raunara!Meutim 7M8 neto ne mo)e da uradi: kartice mogu da prenose podatkedirektno

u memoriju a memorija u kartice aliprenos podataka izmeu d"e kartice nije mogu$!.o se ost"aruje pomo$u "rste 3super4 7M8prenosa koji se zo"e upravljanje magistra%lom &engl! bus mastering'! /S8 magistrala nije podr)a"ala o"ak"o upra"ljanje &moglaje da postoji samo jedna kartica za upra"ljanje magistralom u celoj /S8 maini' dok jeMC8 magistrala podr)a"ala upra"ljanje magistralom!

Upra"ljanje magistralombila je jo jedna mogu$nost koja je pr"i put primenjenau MC8 magistrali a danasje oba"ezna za s"e moderne napredne magistrale!

MC8 magistralaje bila pogodnijajer je imala manji um to sam "e$pomenuopa je mogla da prenosi podatkebr)e od /S8 magistrala na raunarima starim nekolikogodina! &Rekao sam 3mogla4 zato to je ona imala tu mogu$nost ali ona nikada nijedola do izra)aja!' O"a magistralaje nudila i mogu$nost izbora opcija koje se mogu

programirati &engl! Programmable 5ption Select *OS'! Omogu$a"alaje integrisanimkarticama da mnogo 3pametnije4 komuniciraju s raunarom! 8ko nita drugo znatnoje smanjen problem podea"anja 7/*prekidaa i konfigurisanja kartica! Bie o tomesazna$ete upogla"lju 0!

#agstrala "I$A5a)alost MC8 magistralaje izgubila znaaj naj"ie zbog toga to je /Mposta"io strogeuslo"e za njeno kori$enje!


mogu$nost so%t"erskog podea"anja karticabez kratkospojnika i 7/*prekidaaslino sistemu *OS

radni takt od F M=z &na)alost' isti broj prekida i 7M8 kanala

podrku za kartice "e$i# dimenzija ime jepoje%tinjena nji#o"aproiz"odnja&projekto"anje manji# karticaje skuplje'

upra"ljanje magistralom!

9/S8 nije lokalna magistrala poto radi na F M=z! Ona radi s tim taktom da bi seobe, zbedila #ard"erska kompatibilnost s /S8 karticama( zato supotrebni sporijiprikljuciza magistralu! 9/S8 oba"lja 7M8prenosbr)e od /S8 magistrala! 5epostojanje lokalnemagistrale meutim znai da nije mogu$e postojanje 9/S8 memorijski# kartica! /liraunarima s 9/S8 magistralom treba do"oljno S/MM modula na matinojploi ilipro,iz"oa matini# ploa mora da projektuje specijalnu utinicu za specijalnu memorij,

sku karticu! 2 >0 ili ?? M=z ( utinice zaproiri"anje radile na samo FM=z!

io sam prilino strog prema sporim magistralama ali one zapra"o i nisu toliko

loe!Be$ina kartica upodno)jima zaproiri"anje komunicira s komponentama koje suiinae dosta spore kao to su disketne jedinice tampai modemi i sl!Samo mali broj kartica ima koristi od zaista "eliki# brzina! *omenuo sam memoriju!

+ojedna kartica kojoj je zaista potrebanbrz prenos podatakajeste grafika kartica!/zra, unajte zaas koliko piksela &taaka na ekranu' postoji na "ideo ekranu rezolucije12>IX EGF! -atim uzmite u obzir to da procesor mora da i# iscrta desetine puta u sekundipa $ete s#"atiti zato je toliko "a)anbrz pristup grafikoj kartici!

/ inter%ejsima za "rsti disk odgo"ara "elika brzina to naroito "a)i za SCS/ "rstedisko"e!


Slika $.-1 !"I kartia.

Slika $.-2 !rikljuiza !"I i ISA magistrale.

+e.avsnostpro!esora*C/ magistrala ne komunicira sprocesorom upra"om smislu rei! Umesto toga onasprocesorom opti preko posrednikogkola koje seponaa kao most izmeu odree,nog procesora i magistrale! 8ko ste nekada gledali dijalog 7e"ice Manager u Aindosuipitali se ta znai *C/bridge sad ste dobili odgo"or!

Jta o"o znaiK .o je zapra"o sjajna "est za korisnike raunara koji se razlikuju odpersonalni#! Macintos# raunari i raunari sa R/SCprocesorima kao to je 79C,o"procesor 8lp#a sada seproiz"ode sa *C/prikljucima! .o znai da je tr)ite *C/kartica proireno i da nji#o"i proiz"oai sada mogu da zado"olje korisnike *CMacintos#i R/SC raunara isto"etnom karticom!

Bra magstrala po7atakaStandard *C/ se najpre istakao s"ojom GI,bitnom magistralom! *C/podr)a"a magi,stralu podataka pogodnu za no"ije pentijumske raunare koji za#te"aju GI bita u s"a,kom ciklusu takta! Meutim standard *C/podr)a"a i ?>,bitnu magistralu podataka

pa se koristio i na poslednjim proiz"edenim sistemima sprocesorom IFG!


Velka ,r.na*oput magistrale BP i *C/ magistralajepr"obitno projekto"ana tako da radi na ??M=z! .o je omogu$ilo dapropusna mo$ *C/ magistrale dostigne ak 1?> M;s na ?>,bit,nim karticama odnosno >0I M;s na GI,bitnim karticama! .o je jojedna prednost *C/

magistrale: ona se mo)e konfigurisati tako da bude i ?>,bitna i GI,bitna a u oba sluajamogu se koristiti i ?>,bitne i GI,bitne kartice!6odine 1DDF u"oenjem no"e specifikacije takt *C/ magistralejepo"e$an na GG

M=z! bita!*romene #ard"era koje su se odigrale u nekoliko protekli# godina prete)no subile

usmerene na potiski"anje sporiji# magistrala i ar#itektura i nji#o"u zamenu br)im te#,nologijama i ureajima! 7eo togprelaza su i standardi US i @ireAire;/999 1?DI!

*roiz"oai raunara su )eleli da proire *C/ magistralu tako da postane trajnijakorisnija &ije%tinija od magistrale @ireAire' i to su i uinili u"oenjem standarda *C/iliproirenog *C/ &engl! PC/#.tended'! /pak nemojte oeki"ati da $e se ureaji *C/s naja"ljenim propusnim opsegom od 1 6;s poja"iti na slede$em raunaru koji $etekupiti za male pare! Standard *C/ je namenjen za ozbiljnije poslo"ne primene naser"erima i najsa"remenijim radnim stanicama! On $e se kasnije mo)da poja"iti i na

skromnijim sistemima ali $emo dotad "ero"atno s"i "e$ koristiti @ireAire i US >!

Kompat,lnostuna.a7/ako /S8 i 9/S8 kartice ne mogu da seposta"e uprikljuke *C/ skup ipo"a kojipodr,)a"a *C/ obino podr)a"a i standarde /S8 i 9/S8! .o znai da je lako napra"iti raunarkoji na istoj matinojploi ima prikljuke *C/ /S8 i 9/S8! .ipina matina ploa obino

podr)a"a standarde *C/ i /S8 ili *C/ i 9/S8! /z nekog razloga matine ploe *C/;/S8podr)a"aju samo jedan procesor dok *C/;9/S8 matineploe obinopodr)a"ajunekoliko procesora! -a to ne postoji in)enjerski razlogQ radi se samo o tome da /ntelo"iskupo"i ipo"a zajednoprocesorske sisteme podr)a"aju standard *C/;/S8 a skupo"iipo"a za "ieprocesorske sisteme podr)a"aju standard *C/;9/S8!

Upravljanjemagstralom*oput standarda 9/S8 i Micro C#annel a za razliku od BP *C/podr)a"a adapterskekartice za upra"ljanje magistralom ime ot"araput 3zajednici4 procesora koju samranijepomenuo!

*renos podataka kojim ne upra"lja magistrala oduzima procesoru mnogo"remena!5a primer obja"ljeni su iz"etaji daprenos datoteka u 9t#ernet mre)i za#te"a ue$eprocesora odpreko I2procenata kada je 9t#ernet kartica /S8 a samo Gprocenata uz*C/9t#ernet karticu! Upra"ljanje magistralomje dobra zamisao i bi$e detaljnije razmo,trena u 0!pogla"lju'!


$o8tversko po7eavanje*C/ magistrala podr)a"a standard 3utakni i koristi4 &engl! Plug%and%Pla$6PnP' koji suu"eli proiz"oai #ard"era 1DD>! godine!5a *C/ karticama obino nema kratkospojnikaniti 7/*prekidaa ak ne postoji niprogram za konfigurisanje specifian za karticu!

*C/ podea"anjeje odlino za sistem koji koristi te#niku 3utakni i koristi4 ali mo)edaprouzrokuje problem u sistemima koji ga ne podr)a"aju &detalje o tome potra)iteu 0!pogla"lju'!

*C/ je dobra ar#itektura aproiz"odnja *C/ karticaje relati"no je%tina! Stoga jejasnozato je o"a magistrala postala gla"na magistrala u raunarima!

AEP:povratak lokalne magstrale*r"obitna magistrala na ?? M=z bila je BP magistrala a ono to jeprouzroko"alopotrebu zabr)om magistralombio je "ideo! Nini se da je upotreba br)i# magistrala u"ekizaz"ana d"ema komponentama raunara: memorijom i "ideom!5aprimer brzina od?? M=z za grafiku karticubila jeprilino "elika kada se ima u "idu da su tadanjipro,cesori radili na 02 i GG M=z! 5ara"no i oni su ubrzo postalibr)i pa ne iznenauje to je"ideo za#te"aojo "e$u brzinu!

/ u to "reme /ntel je )eleo da bude na elu pa jeproiz"eobr)u magistralu za grafikuda bipredu#itrio konkurente! Ona je naz"ana magistrala za ubrzanu obradu grafike&engl! 3ccelerated 7raphics Port 86*'premdaje neki zo"u magistrala za naprednuobradu grafike &engl! 3dvanced 7raphics Port'! *omo$u nje su ost"arena d"a cilja:

Ona je od etiri do osam putabr)a od *C/ magistrale uprenosu podataka! *roce,sori u sistemima sa grafikim karticama 86* zbog toga prilinobrzo prenose slikeu grafiku karticu!

Omogu$uje grafikoj kartici da sopst"enu "ideo memoriju dopuni sistemskommemorijom!

Ubrzanu obradu grafike tj! 86* magistralu mo)ete da posmatrate kaonajno"iju lokalnu magistralu! *ored po"e$ane brzine 86* magistrala omogu$ujeprocesoru dasmestibit mapu u standardnu sistemsku memoriju i da je zatimdirektno koristiiprikazuje kao da se nalazi u memoriji grafike kartice! *rikljuak za 86* magistralu

prikazanje na slici >!10! 86*prikljuakje onaj tamniji &obino braon' i malo pomerenod drugi# s"etliji# *C/prikljuaka!

Slika $.-; !rikljuakza A! magistralu.


/ntel je oigledno )eleo da o"a magistrala ima specifinu primenu! 86* matineploe imaju samo jedan 86*prikljuak a koliko je meni poznato i skupo"i ipo"apodr)a"aju samo jedan prikljuak to je zaista teta! Ranije su no"e lokalne magistralepoinjale kao "ideo ili memorijske magistrale ali su kasnije proiz"oai SCS/ adaptera

iskoristilibr)e prikljuke za no"e i zanimlji"e primene! S"e "ie 3zanimlji"i#primena4za#te"aloje s"e br)e magistralepa su uskoro "elikiproiz"oai ponudili odgo"oru "iduno"e magistrale opte namene! &.ako sepoja"ila *C/ magistrala!' *oto po definiciji

postoji samo jedan 86*prikljuak pretposta"ljam da 86* magistrala ne$ebitimeuko, rak ka br)oj magistrali opte namene!

ukoliko ne postoji

sistem koji $e to da podr)i ukljuuju$i i matinu plou;/OS a)urirane zabrzinu F!

P kart!a /P#IA1:magstrala .a prenosve raunare*renosi"i raunari su apsolutno neop#odni pro%esionalcima koji esto putuju a danasseprodajubolje od stoni# raunara! Oni su odlini i zato to su sto posto so%t"erskikompatibilni sa s"ojim "e$im roacima stonim raunarima!

Sre$om sni)a"anje cenaje omogu$ilo "e$em broju ljudi da kupi prenosi"e raunareali je nji#o" pred"ien )i"otni "ek obino kra$i jer je "e$a "ero"atno$a da $e sepok"ariti&mogu se ispustiti otetiti uprenosu i sl!' a s"e "e$iproblem postaje i kraaprenosi"i#raunara! Meutim *C kartica &koja se pre 1DD0! z"ala i *CMC/8' uklanjapoteko$e"ezane sproiri"anjem mogu$nosti raunara dopunskim karticama dok "eliki 1E,inniPC7 ekrani na prenosi"im raunarima ine da se rad na njima ne razlikuje mnogo odrada na stonom raunaru!

.okom godina ustalila sepraksa da seprenosi"im ra$unarima dodaju memorijamre)ne kartice @ireAire adapteri i drugi komunikaciona proirenja! Meutimpoto

prenosi"i raunari nikada nisu imali standardne utinice zaproiri"anje nji#o"i "lasnicisu morali da kupuju odgo"araju$u memorijuod proiz"oaa prenosi"og raunara toje estobilo "eoma skupo! Meutim "isoka cena nije najgora strana nepostojanja stan,dardne magistrale na prenosi"im raunarimaQ zapra"oona je manje "a)na odinjenice da je nepostojanje standardne magistrale znailo i nepostojanje tr)ita zadopunske kartice zaprenosi"e raunare!

+apanskiproda"ci memorija pokuali su da ree o"ajproblem krajem osamdeseti#tako to su osno"ali udru)enje *ersonal Computer MemorL Card /ndustrL 8ssociationskra$eno *CMC/8 &ime koje se teko pamti i izgo"ara'! Nelnik o"e grupe jednomprili,kom je izja"io: 37a smo znali koliko $e ta skra$enicabiti "a)na sigurno bismo izabralineko drugo ime!4 5eki ljudi o"u skra$enicu tumae kao *eople CanHtMemorizeCompu, ter /ndustrL 8cronLms &ljudi ne mogu da zapamte skra$enice raunarskeindustrije'!5akon nekoliko godina nago"aranja o"o udru)enje je magistralu

preimeno"alo u *C Card madaje neki i danas zo"u *CMC/8 tako da se mogu uti obaimena!


Po7no9ja.a P kart!e tpa 1?2 &O"aj standard je do)i"eo "eliku popularnost ak toliku da su proiz"oai #ard"era dolina ideju da *CMC/8 magistrala treba dapodr)i modeme i "rste disko"e! -bog togaje inter%ejs za memorijsku karticu postao 3prikljuak *C Card .Lpe 14! *odno)je tipa 1

&ili release 1 u nekim re%erencama' debljineje ?? mm i ima konektor sa GFprikljuaka!Mnoge kartice tipa 1 jesu memorijske kartice standardne R8M ili [e memorije ukojuje uitan neki so%t"er!

*otreba za unutranjim modemima prouzroko"alajepoja"lji"anje prikljuaka tipa>! *rilikom projekto"anja tipa > raz"ijeni su i "a)ni so%t"erski standardi Card Ser"ices iSocket Ser"ices o kojima $e biti "ie rei u nasta"ku! projekto"ane sutako da seponaaju kao objekat koji jeposta"ljen direktno u adresni prostor memorijeraunara! *o emu se kartice o"og tipa razlikuju od kartica tipa 1K 8ko biste kupili so%t,"er koji je ugraen u karticu tipa 1 raunarbi morao da kopira podatke s kartice tipa 1u memorijupre nego to pokrene so%t"er koji se nalazi u kartici! .o je oduzimalo "remei koristilo deo memorije raunara!5a karticama tipa > to nije bilo neop#odno te se time

ubrza"alo pokretanje programa ipo"e$a"ao kapacitet slobodne memorije! bile su debljine 0 mm i obezbei"ale su "ieprostora za slo)enija kola!


$o!ket ar7 $erv!esStandard *C Card omogu$uje usputno skidanje i instaliranje *C Carda! S"e ostalemagistrale za#te"aju da iskljuite raunar pre nego to instalirate ili skinete karticu dok*C Card omogu$uje zamenu 3na )i"o4 tj! zamenu kartice dok raunar radi! Raunar

podr)a"a o"u mogu$nost u d"a ni"oa so%t"erskepodrke:$o!ket serv!es *CMC/8 nazi" za so%t"er koji je nalik na /OS a obrauje #ard"er,ske pozi"e niskog ni"oa upu$ene kartici! Oni se uita"aju kao upra"ljakiprogramizaureaje! 5ajno"ija "erzija standarda za *C kartice &F!2' omogu$a"a zamenukarticabez iskljui"anja raunara!

ar7 serv!es Skup procedura "ieg ni"oa koje upra"ljaju nainom mapiranjamemorijski# oblasti *C Carda u memorijsku oblast procesora! One nude i inter%ejs"isokog ni"oa zapodrku jednosta"ni# komandi koje se sre$u u goto"o s"im*C Card karticama npr! operacije spodacima 9R8S9 CO*\ R987 i AR/.9!

U Aindosu ?! i 5. raunarje obino morao da sepono"o podigne da bi se *C

Cardkartica ukljuila ili iskljuila! Meutim poe"i od Aindosa D0 mo)ete damenjate "e$inu *C karticapo )elji da i# koristite i uklanjate ne podi)u$i izno"araunar!

Oso,ne P ar7 kart!eUporedimo s"e karakteristike kartice *C Card sa karakteristikama ostali# magistralakoje smo pominjali &tabela >!I'!

Ta,ela2%':>1.

0pravljanje magistralom !" "ard ne podrava upravljanje magistralom niti *MA.

!ode%avanje te5nikom6utakni i koristi8 (!n!)

Maksimalan roj !""ard kartia

!" "ard ne samo %to omoguava, ve i za5teva da sepode%ava nje 5ardvera oavlja so/tverski. Nog 4zikeveliine kartie !" "ard, na njoj nikada neete videtikratkospojnike ili *I! prekidae.

eina ostali5 magistrala podrava maksimalno -Gprikljuaka. Standard !" "ard teorijski moe da podri 2>H>prikljuaka za !" "ard najednom raunaru. Me7utim, upraksi veina prenosi vi5 raunara ima samo dva prikljukatipa $.

Magistrala podataka Magistrala podataka za !" "ard %iroka je samo -Gitova, %to je velika gre%ka, koja je ispravljena u novijojverziji !" "arda nazvanoj "ard3us.

3rzina !oput ostali5 moderni5 standarda za magistrale, i !""ard je ogranien na radni takt od 11 M


biti sigurni da


$e s"akiprenosi"i raunar koji $ete kupiti imati bar d"a prikljuka za *C Card tipa >!Jta"ie ako je toprenosi"i raunar no"ijeg datuma pro"erite da li ima d"a prikljukaCardus!

#n P:I/PImagstrala .a prenosve raunare1*itate li se: 3-ato se sada "ra$amo na *C/ magistralu kada upra"o objanja"amostandard *C CardK4 -ato to je to specijalan oblik *C/ ureaja ije su dimenzije znatnomanje iprojekto"anje specijalno zaprenosi"e raunare i druge prenosi"e ureaje!

Mini *C/ ureaji su male unutranje dopunske kartice &dimenzije tipa / iznose npr!I0 X E2 X 00 mm' koje se koriste za komuniciranje pomo$u modema ili mre)ne kartice!Sigurno ne$ete "ideti Mini *C/ grafike kartice na primer!

O"a te#nologija ima nekoliko prednosti nad standardom *C Card! *r"o kartice sumanje a nji#o"a proiz"odnjajeje%tinija &te#nologija *C Card jo u"ek je skupa'! 7rugosobzirom na ogranienbroj prikljuaka za *C Card na prenosi"im raunarima kori$e,nje kartice Mini *C/ oslobaa prikljuak *C Card za druge potrebe! -apo"ezi"anje Mini*C/ kartica nisu potrebni specifini U;/ konektori!

5ajboljeje meutim to to zaprepozna"anje i rad sa standardom Mini *C/ operati",nom sistemu raunara nisu potrebni nikak"i dodaci! On bi trebalo daprepozna karticuMini *C/ kao bilo koji drugi *C/ ureaj i da glatko radi s njim! Razlog tomejeste taj to jeMini *C/ %unkcionalni ek"i"alent standardne *C/ kartice koja koristi ?>,bitnu lokalnumagistralu i isti inter%ejs za *C/ /OS i upra"ljakeprograme!

P:I"Gpress*osle deset godina neprikosno"ene "lada"ine *C/ magistrale /ntel je zakljuio da jekorisnicima potrebna "e$a propusna mo$ to jest br)i protok podataka izmeupro,

cesora i magistrale! 7ok jebrzina standardne *C/ magistrale 1?> M;s *C/ 9pressdosti)e i 022 M;s! O"a magistrala koristi d"osmerni protokol za komunikaciju od takedo take &engl! point%to%point8 koji ima zasebne "eze sajednim ili "ie komunikacioni#kanala

unutrasnjost racunara - komponenete - servisno uputstvo

Documents