UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

PASULJ U ORGANSKOJ I KONVENCIONALNOJ

POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Bojana Petrović 022/2013M Doc. dr Simonida Đurić

Komisija za ocenu i odbranu Master rada

____________________________________________________________

Dr Simonida Đurić, Docent, uţa nauĉna oblast Mikrobiologija,

27.02.2012., Poloprivredni fakultet Novi Sad, mentor.

____________________________________________________________

Dr Maja Manojlović, redovan profesor uţa nauĉna oblast Agrohemija i

pedologija, 01.02.2011., Poljoprivredni fakultet Novi Sad, predsednik

komisije.

____________________________________________________________

Dr Goran Jacimović, Docent, uţa nauĉna oblast Ratarstvo i povrtarstvo,

13.01.2013.., Poloprivredni fakultet Novi Sad, ĉlan komisije.

SADRŽAJ

1. UVOD………………………………………………………………………………...….1

2. PREGLED LITERATURE…………………………………………………………….2

2.1 Osnovne karakteristike biljne vrste Phaseoulus vulgaris………………………………2

2.2 Bakterije simbionti na pasulju……………………………………………………..…...2

2.3 Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja………………………..……………...….3

2.3.1 Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja pasulja…………..…...……………4

2.4 Organska poljoprivreda u Srbiji………….………………………………………….…5

2.4.1 Organska poljoprivredna proizvodnja pasulja……………………………………5

2.4.2 Znaĉaj zemljišne mikroflore u organskoj proizvodnji…………………………...6

2.5 Uticaj Organske poljoprivrede na ţivotnu sredinu i klimatske promene………………7

3. RADNA HIPOTEZA…………………………………………………………………...8

4. CILJ ISTRAŽIVANJA…………………………………………………………………9

5. MATERIJAL I METOD RADA………………………………...……………………10

5.1 Postavljanje poljskog ogleda……………………………………………………….....10

5.2 Karakteristike korišćenih sorti pasulja………………………………………………..10

5.3 Uzimanje uzoraka zemljišta i biljnog materijala…….……………………………......14

5.4 Laboratorijske analize……………………………………………………………....14

5.4.1 OdreĊivanje brojnosti mikroorganizama u zemljištu…………………………...14

5.4.2 Metoda agarnih ploča………………………………………………………......14

5.4.3 OdreĊivanje brojnosti ispitivanih grupa

mikroorganizama…………………………………………………………..……16

5.4.4 Ispitivanje uticaja naĉina proizvodnje na paramete prinosa pasulja.……….…..17

5.5 Statistiĉka obrada podataka…………………………………………………………...17

6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM………………………………...18

6.1 Agrohemijske kakarakteristike zemljišta…................................................................18

6.2 Uticaj organske i konvencionalne proizvodnjene brojnost mikroorganizama u

zemljištu……………………………………………………………………………....19

6.2.1 Ukupan broj Bakterija …………………………………….…….………….......19

6.2.2 Brojnost Gljiva ………………….…………………………………………...…21

6.2.3 Brojnost Aktinomiceta …………………………………………………………23

6.2.4 Brojnost azotobactera …………….…………………………………………….25

6.2.5 Brojnost Aminofikatora ……………………………………………………...…27

6.3 Uticaj organske i konvencionalne proizvodnje na morfološka svojstva biljke

pasulja………………………...………………………………………………………29

6.3.1 OdreĊivanje visine biljke………………………………………………..…..…..32

6.3.2 OdreĊivanje visine prve mahune……………………...……………………..….33

6.3.3 OdreĊivanje mase biljke……………………….………...…………………...…34

6.3.4 OdrĊivanje broja mahuna po biljci…………………………………….………..35

6.3.5 OdreĊivanje broja zrna po biljci…………….................................................36

6.3.6 OdreĊivanje mase zrna po biljci……………………………………………...…37

7. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………….38

8. LITERATURA………………………………………………………………………...40

9. BIOGRAFIJA……………………………………………………………………….....45

REZIME

Organska proizvodnja poboljšava kvalitet zemljišta jer zabranjuje upotrebu sintetiĉkih

mineralnih Ċubriva koja mogu da naruše njegovu prirodnu strukturu, a poznato je da su organske

materije iz zemljišta uz ostale elemente ishrane neophodne za proizvodnju visoko kvalitetnih

useva. Proizvodnja pasulja u Organskoj poljoprivredi je noviji sistem proizvodnje. Ukljuĉuje

upotrebu prirodnih preparata za zaštitu useva, koristi se sertifikovano seme, kao i mikrobiološka

Ċubriva.

Cilj istraţivanja je bio da se utvrdi mikrobiološka aktivnost u zemljištu pod usevom pasulja u

organskoj i konvencionalnoj proizvodnji. Kao i da se utvrde razlike u prinosu i parametrima

prinosa pasulja u ovim naĉinima poljoprivredne proizvodnje.

Istraţivanja su se obavila na dva lokaliteta, u organskoj proizvodnji na oglednom polju u selu

Pivnice, i u konvencionalnoj proizvodnji na oglednom polju u selu Ĉurug na zemljištu tipa

ĉernozem. Laboratorijska istraţivanja vršena su u mikrobiološkim laboratorijama

Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ogled je

postavljen 2014 godine po sistemu odvojenih parcela u sedam ponavljanja. Sorte koje su se

koristile su: Balkan, Zlatko, Belko, Sremac, Slavonac, Maksa, i 20-tica. Sve sorte su sejane po

šest redova, (ukupno 42 reda) i sve su poreklom iz Nauĉnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u

Novom Sadu. Setva je obavljena u optimalnom roku, i primenjene su sve neophodne

agrotehniĉke mere. Seme pasulja, neposredno pre setve, inokulisano je mikrobiološkim

preparatom NS-Nitragin za pasulj i boraniju (proizvod Instituta za ratarstvo i povrtarstvo). NS-

Nitragin sadrţi smešu odabranih sojeva simbiotskih azotofiksirajućih bakterija Rhizobium

leguminosarum bv. phaseoli

Kada je u pitanju preporuka gajenja pasulja u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji kod

izbora sortimenata preporuĉuje se gajenje sorte Slavonac u organskoj proizvodnji, a sorte

Sremac u konvencionalnoj. Kod ostalih sorti nema statistiĉki znaĉajnih razlika u okviru

ispitivanih parametara biljke pa se one mogu gajiti i u jednom i u drugom sistemu proizvodnje.

Brojnost mikroorganizama je veća u organskoj proizvodnji u odnosu na konvencionalnu

proizvodnju što pozitivno utiĉe na plodnost zemljišta.

SUMMARY

Organic farming improves soil quality because it prohibits the use of synthetic fertilizers, which

can impair its natural structure, and it is known that organic matter in the soil, along with other

nutritional elements, is necessary to produce high quality crops. Production of beans in Organic

Agriculture is a newer system of production, involves the use of natural products for crop

protection, certified seeds, as well as microbiological fertilizers.

The aim of the study was to determine the microbial activity in the soil under beans in organic

and conventional production. As well as to determine the differences in yield and yield

parameters of beans in these modes of agricultural production.

Studies were conducted at two sites in organic production on the experimental field in the village

Pivnice, and conventional production on the experimental field in the village Ĉurug on the soil

type chernosem. Laboratory measurements were performed in microbiological laboratories of

Agricultural University and the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi Sad. Analysis

carried out on the microbiological and morphological. The experiment was set up in 2014 by the

system of separate plots in seven repetitions. Varieties that have been used are: Balkan, Zlatko,

Belko, Sremac, Slavonac, Maksa, and 20-tica. All varieties are sown by six rows, (total of 42),

all seven varieties of beans originating from the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi

Sad. Sowing was done in due time and applied all the necessary cultural practices. The seed of

beans, just before sowing, was inoculated by biofertilizer NS-Nitragin for beans and faba beans

(produced by the Institute of Field and Vegetable Crops). NS-Nitragin contains a mixture of

selected strains of symbiotic bacteria Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli.

When it comes to recommendations of growing beans in organic and conventional production in

the selection of assortments it is recommended that to grow Slavonac in organic production,

while cultivar Sremac in conventional production. For other varieties are no statistically

significant differences in the investigated parameters of the plant so they can be grown in both

the production system The number of microorganisms was higher in organic production and that

makes a positive effect on the fertility of soils in comparison to conventional production.

Zahvalnica

Doc. Dr Simonidi Đurić, mentoru rada, zahvaljujem se na uloţenom trudu tokom osnovnih i

master studija, na razumevanju i savetima tokom izrade master rada.

Dr. Mirjani Vasić, zahvaljujem za pomoć i savete pri izvoĊenju eksperimenata u polju.

Zahvalnost dugujem i ĉlanovima Odseka za mikrobiološke preparate Instituta za ratarstvo i

povrtarstvo na uloţenom trudu za moju praksu i pomoći pri eksperimentalnom delu master rada.

Posebnu zahvalnost dugujem mojim roditeljima koji su verovali u moje sposobnosti i pruţili mi

maksimalnu podršku od poĉetka studija do izrade master rada.

TakoĊe, zelim da se zahvalim deĉku Ognjenu na razumevanju i neizmernoj podršci tokom

izrade i pisanja master rada.

1

1.UVOD

Pasulj (Phaseoulus vulgaris) se kao ĉist usev u Srbiji gaji na preko 20, 000 hektara, sa proseĉnim

višegodišnjim prinosom od oko 1,3 t/ha. Poreklo pasulja je iz vlaţnih i umereno toplih šuma

planinskog dela Srednje i Juţne Amerike. (Spasojević, B., Stanĉev, S., Starĉević, Lj.,

Marinković, B., 1984). Danas je raširena biljna vrsta i moţe da uspeva u razliĉitim

agroekološkim uslovima. Gaji se na velikom delu zemljine kugle, ali većinom u priobalnim

delovima kontinenta i u toplom pojasu sa većom nadmorskom visinom. Dosta se gaji u zdruţenoj

setvi sa kukuruzom.

Sastvni deo sistema odrţive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske proizvodnje

je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, ţivota zemljišta, biljaka,

ţivotinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su izbegavanje upotrebe

veštaĉkih materija u proizvodnji i promovisanje iskljuĉivo prirodnih materija koje se koriste kao

Ċubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Kljuĉni princip je uzajamno delovanje

svih komponenata koji uĉestvuju u ciklusu proizvodnje hrane. Najefikasnija proizvodnja

organskih proizvoda je na integralnim organskim farmama koje imaju biljnu i stoĉarsku

proizvodnju u jednu celinu (Đurovka 2003). Kao organska Ċubrva koriste se stajnjak, kompost,

treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge materije nastale kao sporedni proizvod u

prehrambenoj tehnologiji i industriji.

Konvencionalni naĉin proizvodnje hrane se tokom vremena bazirao na ispunjenju rastući zahteva

sa velikom koliĉinom hrane a faktor koji je znaĉajno uticao na pogoršavanje situacije sa

konvencionalnim naĉinom proizvodnje je svakako i taj da je moment trenda društva sa

uvećanjem kapitala doprineo da se kvalitet konvencionalne hrane iz godine u godinu pada sa

većom upotrebom pesticida, herbicida, hemikalija i genetski modifikacija sve u cilju povećanja

profita kao i naĉinu da se zadovolje rastući trendovi potrošnje izazvani i velikim povećanjem

broja stanovnika na zemlji.

2

2. PREGLED LITERATURE

2.1. Osnovne karakteristike biljne vrste Phaseoulus vulgaris L.

Pasulj se gaji radi semena, bogatog belanĉevinama koji se pretezno upotrebljava za ishranu ljudi.

Ima veliki privredni znaĉaj, pored belanĉevina sadrţi veliki broj aminokiselina neophodnih za

ishranu ljudi. Tako se u semenu pasulja nalaze: tirozin (0,5%) triptofan (0,17-0,70%) lizin (0,68-

2,18%) arginin (1,47-2,66%) histidin cistin i metionin (Govedarica I Jarak 1995). Pored semena

za ishranu se koriste i mlade mahune kao (boranija). (Spasojević, B., Stanĉev, S., Starĉević, Lj.,

Marinković, B., 1984)

Za ishranu stoke koristi se nadzemni deo kao zelena stoĉna hrana ili seme i to od vrsta

namenjenih za ovu svrhu. TakoĊe ima veliki znaĉaj i u robnom prometu naše zemlje. Gaji se na

velikom delu zemljine kugle, ali većinom u priobalnim delovima kontinenta i u toplom pojasu sa

većom nadmorskom visinom. Dosta se gaji u zdruţenoj setvi sa kukuruzom.

Zahvaljujući velikoj hranjivoj vrednosti i mnogostrukoj upotrebi pasulj je jedna od

najrasprostranjenijih mahunjaĉa u svetu. Njegov areal rasprostiranja proteţe se od 600

severne do

500

juţne geografske širine. U pogledu uspevanja ima razliĉite zahteve prema uslovima spoljne

sredine. Osnovni spoljašni uslovi za rast i razvoj su zemljište, voda, svetlost i temperatura.

Vegetacioni period, zavisno od sorte traje 65-140 dana.

Pasulj (Phaseoulus vulgaris) spada u grupu leguminoznih biljaka na ĉijem korenu u kvrţicama

ţive bakterije azotofiksatori.

2.2. Bakterije simbionti na pasulju

Mikroorganizmi azotofiksatori (bakterije i cijanobakterije) sposobni su da usvajuju elementarni

azot iz vazduha koristeći sunĉevu energiju akumuliranu u biljnim asimilativima ili organskim

materijama zemljišta. Simbiozna azotofiksacija je process koji se odvija u zajednica izmeĊu

leguminoznih biljaka i bakterija iz rodova Rhizobium sp., Bradyhizobium sp., Azorhizobium sp.,

Sinorhizobium sp., Mesorhizobium sp., Allorhizobium sp. (Martinez-Romeo and Caballero-

Mellado, 1996). Poseban znaĉaj u biljnoj proizvodnji zauzima azot, elemenat ĉije uĉešće u

3

izgradnji organske materije veće od potrošnje bilo kog elementamineralne ishrane (Dixon and

Wheeler, 1989). Pasulj u zajednici sa rizobiumom moţe da fiksira od 25 do 120 kgN/ha (Wani et

al.,1994). U odnosu na druge leguminoze smatra se slabim fiksatorom azota (Nleya et al., 2001),

pa je poĉetkom vegetacije, dok se ne formiraju kvrţice neophodna primena manjih koliĉina

azotnih mineralnih Ċubriva (George and Singlton, 1992).

Bakterije koje ţive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosverski azot koji se troši za

potrebe rasta i razvića biljaka. (Marinković, J 2006) U toku godine zavisno od ekoloških uslova,

leguminoze u zajednici sa rizobakterijama fiksiraju i do 400 kg N/ha (Wani et al, 1994 ). Kao

rezultat azotofiksacije u toku rasta i razvoja leguminoza, udeo fiksiranog azota u prinosu iznosi

10-95 % ili 20-400 kg N/ha godisnje.

2.3. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja

Osnovni cilj klasiĉne poljoprivredne proizvodnje je maksiminiziranje prinosa po jedinici

površine. Kako bi se ostvario ovaj cilj, klasiĉna poljoprivreda u svom procesu proizvodnje troši

velike koliĉine neobnovljivih resursa i energije ali i razne vrste štetnih hemikalija u vidu

sintetiĉkih pesticida. (http://lokvina.hr/). Posledice ovakog pristupa ogledaju se pre svega u

iscrpljavanju neobnovljivih prirodnih resursa, ali i u zagaĊenju i degradaciji zemljišta kao i

zagaĊenju podzemnih i površinskih voda sto vodi ka smanjenju biološkog diverziteta.

Upotreba sve većih doza mineralnih azotnih Ċubriva dovodi do brze mineralizacije humusa i

drugih azotnih jedinjenja, porasta gasovitih gubitaka azota i gubitaka nitrata iz zemljišta

(Knowles 1982).

Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja ozbiljno narušava ravnoteţu izmeĊu ĉoveka i

prirode. Izduvnim gasovima narušavaju se uslovi za organsku proizvodnju. UvoĊenjem

mehanizacije u realizovanju tehnoloških operacija u ratarstvu poĉele su da se javljaju

sistematiĉne i karakteristiĉne promene osobina zemljišta što je uticalo na smanjenje prinosa i

povećanja otpora obrade (Savin i sar., 2011).

4

2.3.1. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja pasulja

Proizvodnja pasulja u Konvencionalnoj poljoprivredi podrazumeva upotrebu minerlnih Ċubriva,

(NPK), kao i razliĉita sredstva za zaštitu useva. Najpoznatija je i najrasprostranjenija mahunarka

u celom svetu i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnastih mahunarki

(http://www.poljoberza.net/.) Zahvajujući sposobnosti da usvaja azot pomoću kvrţica akcenat

prilikom Ċubrenja se stavlja na Fosfor i Kalijum. Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja za

preporuku je Ċubrenje sa 30-50 kg Azota, 80 kg Fosfora, 50-80 kg Kalijuma (Spasojević, B.,

Stanĉev, S., Starĉević, Lj., Marinković, B., 1984). Ukoliko se prihranjuje preporuĉuje se 15-15-

15 NPK. Kada je zaštita useva u pitanju pored agrotehniĉkih mera koriste se razni hemiski

preparati za borbu protiv korova kao što su: Prometin, Azitropin Hloramben i protiv ţiţka koristi

se hexachloranom.

5

2.4. Organska poljoprivreda u Srbiji

U Srbiji je do sada razvijena mala i fragmentirana proizvodnja organske hrane. Istraţivanja u

ovoj oblasti daju naznake da ovaj vid proizvodnje ima znaĉajne mogućnosti za rast, ali su

identifikovane i neke veoma bitne slabosti i ograniĉenja (Curić i Ceramić,2011 ). Srbija ima

veliki potencijal za organsku proizvodnju. Klimatski uslovi, zemljište i prirodni resursi pruţaju

povoljne uslove za organsku poljoprivredu, a tome doprinosi i duga tradicija u proizvodnji hrane,

kao i blizina velikog i stalno rastućeg trţišta organske hrane u EU. U razvijenim zemljama EU,

trţište organski proizvoda raste u proseku za 10 % na godišnjem nivou, pri ĉemu taj porast ne

prati rast proizvodnje i upravo se tu nalazi šansa za srpske proizvode (Berenji i sar., 2013). Na

bazi principa dobre poljoprivrede definiše se naĉin rada i proizvodnje za svaki proizvedeni

sistem, uvek poštujući specigiĉnosti datog agroekosistema (Lazić i sar 2008)

Tokom poslednjih pet godina sertifikovana površina je znatno uvećana i vrlo je teško prikupiti

pouzdane podatke o prihodu sektora jer se u Srbiji još uvek ne vodi zvaniĉna evidencija podataka

o organskoj proizvodnji (Stefanović i sar., 2010). Jedan od glavnih razloga koji koĉi razvoj

organskog sektora pored nedostataka modernih tehnologija je i nizak nivo znanja u sektoru

organske proizvodnje i odsustvo sistematske saradnje i povezanosti privatnog sektora i nauke.

Organska proizvodnja ovog vremena mnogo se razlikuje od proizvodnje hrane pre 100 godina

kada ĉovek nije ni koristio herbicide i pesticide. Kvalitet vazduha je danas drugaĉiji, kao i

kvalitet zemlje i voda koje snabdevaju zemlju nutrigenima.( http://www.probotanic.com/)

Bez inovacionih rešenja primenjivih u našoj proizvodnoj praksi dalji razvoj i podizanje

konkurentnosti srpskog organskog sektora je nemoguće. TakoĊe, indetifikovan i nedostatak

odgovarajućih poziva nadleţnih javnih institucija za istraţivaĉke projekte u ovoj oblasti (Berenji

i sar., 2013).

2.4.1. Organska poljoprivredna proizvodnja pasulja

Proizvodnja pasulja u Organskoj poljoprivredi je noviji sistem proizvodnje. Ukljuĉuje upotrebu

prirodnih preparata za zaštitu useva. Koristi se sertifikovano seme, kao i mikrobiološka Ċjubriva.

Glavna razlika izmeĊu Organskih i Mineralnih Ċubriva je u tome da su „ţiva“. Sadrţe izabrane i

ispitane sojeve mikroorganizama iz zemljišta bakterije, gljive ili modro-zelene alge.(Zdravković

6

2002). Ti korisni mikroorganizmi su „uzeti iz prirode“, ali su proizvedeni kao ĉiste kulture u

laboratorijskim uslovima za mikrobiološka Ċubriva. Unošenjem (inokulacijom) ovih Ċubriva, u

zemljište se ne unose hraniva za ishranu biljke. Ona će se radom „Ċubriva od mikroorganizma“

osloboditi u oblik koji će poboljšati snabdevanje biljke elementima npr. N,P,K,Fe,S. Svojim

delovanjem mikrobiološko Ċubrivo će podstaknuti rast korenovog sistema i povoljno uticati na

druge procese u biljci i zemljištu. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/1220-

Mikroorganizmi-u-zemljistu.php

2.4.2. Značaj zemljišne mikroflore u organskoj proizvodnji

Mikroorganizmi zemljišta su veoma heterogena grupa i mogu biti aerobi i anaerobi, heterotrofi

ili autotrofi, saprofiti ili paraziti kao i simbioti. Brojnost i aktivnost mikroorganizama mogu se

smatrati znaĉajnim pokazateljem potencijalne i efektivne plodnosti zemljista (Bloem 2006).

Promena brojnosti mikroorganizama koji vrše procese azotofiksacije , aminofikacije, nitrifikacije

i ostale procese u zemljištu, ĉesto je u pozitivnoj koleraciji sa prinosom biljaka. (Neeru

N.,Vasudeva M., 2007). Osim u mineralizaciji i kruţenju nutrijenata, zemljišni mikroorganizmi i

mikrobivori su takoĊe ukljuĉeni u druge vaţne funkcije ekosistema, kao što su formiranje i

oĉuvanje strukture zemljišta (Bloem i Breure 2003).

Mikrobiloški procesi u zemljištu uslovljeni su sadrţajem organske materije, hemijskim i fiziĉkim

svojstvima, ekološkim faktorima, agrotehniĉkim merama i dr. Za svaki tip zemljišta postoje

karakteristiĉne zajednice mikoorganizama sa specifiĉnom brojnošću i udelom razliĉitih

fizioloških grupa (Stenberg B. 1999).

Agrotehniĉke mere dovode do poremećaja tih odnosa, što se manifestuje smanjenjem brojnosti i

enzimske aktivnosti mikroorganizama, pogotovo jer savremena poljoprivredna proizvodnja

podrazumeva upotrebu velikih koliĉina pesticida i mineralnih Ċubriva.

OdreĊivanjem prisustva odreĊenih sistematskih i fizioloških grupa mikroorganizama, brojnosti

pojedinih rodova i vrsta kao i aktivnosti mikrobioloških enzima moţemo dobiti podatke o opštoj

mikrobiološkoj aktivnosti, potencijalnoj plodnosti zemljišta i uopšteno o uzrocima stanja u kome

se ispitivano zemljište nalazi.

7

2.5. Uticaj organske poljoprivrede na životnu sredinu i klimatske promene

Organska proizvodnja poboljšava kvalitet zemljišta jer zabranjuje upotrebu sintetiĉkih

mineralnih Ċubriva koja mogu da naruše njegovu prirodnu strukturu. TakoĊe, primetan je

pozitivan uticaj na mikrobiološke procese i aktivnost kao i na sam broj i raznovrsnost

mikroorganizama u zemljištu. Ispitivanja su pokazala da je populacija kišnih glista (indikatori

plodnosti zemljišta), za razliku od konvencionalih, aktivnija i brojnija u organskim

poljoprivrednim sistemima. Smanjena brojnost kišnih glista u zemljištu koje je tretirano

konvencionalnim metodama rezultat je nedostatka vlage na površini zemljišta, intezovnog

korišćenja pesticida, ĉestog oranja itd. Primenom organske poljoprivrede se u velikoj meri utiĉe

na smanjenje zagaĊenja voda (smanjenje sadrzaja pesticida i nitrata u vodi).

Povoljan uticaj Organske poljoprivrede na ţivotnu sredinu je smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Na organskim farmama prisutno je manje zagaĊenje vazduha ne samo zbog smanjenog

karbonskog/ugljeniĉnog ostatka već i zbog odsustva hemijskih sprejova koji dospevaju u

atmosveru. Kada je reĉ o klimatskim promenama poljoprivreda je istovremeno uzroĉnik ali i

ţrtva tih promena. Prema meĊunarodnom panelu o klimatskim promenama (IPCC) procenjeno je

da godišnja koliĉina gasova staklene bašte koju je emitovao sektor poljoprivrede 2005 godine

iznosila 6 giga tona ugljen dioksida. Ovaj iznos ĉini pribliţno 10-12 % ukupne koliĉine gasova

sa efektom staklene bašte. Organska proizvodnja je alternativa kojom se obezbeĊuje proizvodnja

zdrave hrane bez propratnih efekata na lokalnom ( zagaĊenje vazduha) i globalnom nivou

(klimatske promene). Gajenjem leguminoza, primenom stajnjaka, komposata i zelenišnim

Ċubrenjem plodnost zemljišta se odrzava ili podiţe na viši nivo, dok se istovremeno povećava

pristupaĉnost hraniva u zemljištu. (Manojlović, M 2008).

U poljoprivredi je najrasprostranjenija mikrobiološka prihrana unošenjem bakterije roda

Rhizobium sp. i Bradyrhizobium sp. kod većine kultura iz porodice leguminoza. Ovde se koristi

simbiotsko udruţivanje tzv. kvrţiĉnih bakterija koje ţive na korenu i obezbeĊuju leguminozama

azot vezujući ga iz vazduha. Primena ovih Ċubriva pored pozitivnog uticaja na zemljište, utiĉe i

na zdravlje ljudi, ţivotnu sredinu i Globalne promene.

8

3.RADNA HIPOTEZA

Ratarska proizvodnja predstavlja jednu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje. U

savremenim sistemima proizvodnje visoko kvalitetne hrane teţi se što manjem unosu mineralnih

Ċubriva. Pasulj je biljna vrsta kratke vegetacije i zrna visoke hranjive vrednosti, a u zajednici sa

kvrţiĉnim bakterijama Rhizobium legominosarum bv. phaseoli fiksira i velike koliĉine

atmosverskog azota, što znaĉajno smanjuje upotrebu mineralnih Ċubriva.

U ovim istraţivanjima oĉekuje se da primena konvencionalne i organske poljoprivrede u

proizvodnji pasulja razliĉito utiĉe na brojnost i aktivnost mikroorganizama u zemljištu, kao i na

morfološke osobine i parametre prinosa ove biljne vrste.

Ova istraţivanja treba da omoguće odabir najefkasnijih sorta pasulja za gajenje u organskoj i

konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

9

4.CILJ ISTRAŽIVANJA

Pasulj (Phaseolus vulgaris L.) je jedna od najznaĉajnijih leguminoza u ljudskoj ishrani kako u

svetu tako kod nas. Zahvajujući sposobnosti formiranja krţica moţe da fiksira azot iz atmosfere i

tako obogaćuje zemljište ovim elementom. Sa stanovništva poljoprivrede nedostatak azota utiĉe

znaĉajno na smanjenje prinosa i njegov kvalitet. U organskoj poljoprivredi koriste se

biofertilizatori koji sadrţe jednu ili više vrsta mikroorganizama. Kao komponente

mikrobioloških Ċubriva mogu biti razliĉite bakterije iz roda Bradyrhizobium, Azotobakter,

Azospirillumž, Bacillus, Pseudomonas i dr. Ove bakterije su mikroorganizmi koji uĉestvuju u

simbioznoj azotofiksaciji, prodiru u koren ili stablo leguminoznih biljaka, formirajući pri tome

izraštaje, koji se nazivaju nodule ili kvrţice. (Gracia et al., 2004, Wang et al., 2000).

Cilj ovih istraţivanja bio je da se utvrdi mikrobiološka aktivnost u zemljištu pod usevom pasulja

u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji. Kao i da se utvrde razlike u parametrima prinosa

pasulja u navedenim naĉinima poljoprivredne proizvodnje.

10

5. MATERIJAL I METOD RADA

5.1.Postavljanje poljskog ogleda

Istraţivanja su se obavila na dva lokaliteta. Proizvodnja pasulja u organskoj proizvodnji na

oglednom polju u selu Pivnice, proizvodnja pasulja u konvencionalnoj proizvodnji na oglednom

polju u selu Ĉurug na zemljištu tipa ĉernozem. Laboratorijska istraţivanja vršena su u

mikrobiološkoj laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta i laboratoriji Instituta za ratarstvo i

povrtarstvo u Novom Sadu. Vršene su mikrobioloske, morfoloske i hemijske analize.

Ogled je postavljen 2014 godine po sistemu odvojenih parcela u sedam ponavljanja. Sorte koje

su se koristile su: Balkan, Zlatko, Belko, Sremac, Slavonac, Maksa, i 20-tica. Sve sorte su sejane

po šest redova, ukupno je posejano 42 reda. Svih sedam ispitivanih sorti pasulja su poreklom iz

Nauĉnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Setva je obavljena u optimalnom

roku i primenjene su sve neophodne agrotehniĉke mere. Seme pasulja neposredno pre setve

inokulisano je mikrobiološkim preparatom NS-Nitragin za pasulj i boraniju (proizvod Instituta za

ratarstvo i povrtarstvo). NS-Nitragin sadrţi smešu odabranih sojeva simbiotskih azotofiksirajućih

bakterija Rhizobium leguminosarum bv. phaseoli .

5.2.Karakteristike korišćenih sorti pasulja

Zlatko, (sorta priznata 1994.), je sorta krupnog valjkastog zrna zlatno-ţute bolje, mase 1000 zrna

oko 450 g. (Sl.1). Srednje je duţine vegetacije sazreva oko 80 dana i stabilnih je prinosa. Biljke

su ţbunaste, stablo je uspravno visine 45cm, srednje krupnih svetlozelenih listova, cvetova svetlo

ruţiĉaste bolje. (Vasić i sar., 2001).

11

Sl.1. Zlatko

Sremac (sorta priznata 1999.) ima eliptiĉno, sitnije zrno u tipu kulasa, mase 1000 zrna oko 350-

400 g. (Sl.2). Stablo sorte Sremac ostaje zeleno do same zrelosti zrna. Ovo je ranostasan genotip,

tolerantan na sušu i visoke temperature u cvetanju, te ostvaruje stabilne prinose bez obzira na

razliĉite vremenske prilike po godinama.

Sl.2. Sremac

Belko (sorta priznata 1998.), sitnijeg zrna, bele bolje i elipsastog oblika, mase 1000 zrna oko 320

g (Sl.3). Spada u grupu srednje ranih sorti, visine stabla oko 45 cm. Vrlo je tolerantan na visoke

temperature u cvetanju. Dobro podnosi kasnu setvu. Dobar je u ekstenzivnim uslovima gajenja,

ali i u navodnjavanju. (Vasić i sar., 2001).

Sl.3. Belko

12

Balkan (sorta priznata 2000), blistavo belog, elipsasto-okruglog zrna, mase 1000 zrna oko 330 g.

(Sl.4 ). Srednje stasna sorta, pogodna za gajenje u ĉistom usevu. Mahune su vrlo otporne na

pucanje. Pokazala se izuzetno stabilnim u poslednjih nekoliko godina zamećući mahune i na

temperaturama iznad 30oC

(Vasić i sar., 2001).

Sl.4. Balkan

Slavonski žuto (ili Slavonac). Ova sorta je niskog rasta oko 40cm, ima ţućkasto-zelenkaste boju

zrna, teţina 1000 zrna iznosi 400g.(Sl.5)

Sl.5. Slavonski ţuto

13

Maksa, (sorta priznata 1998 ) zrno srednje krupnoće, stabilnih prinosa, stablo uspravno, srednje

niska sorta, pogodna za dvofaznu mehanizovanu ţetvu (Sl. 6 ) Zrno valjkastog oblika, duţine

oko 1.5 cm, bele bolje. Masa 1000 zrna oko 440 g. Dobro raĊa i u postrnoj proizvodnji.

(http://www.nsseme.com/products)

Sl. 6. Maksa

Dvadesetica, (sorta priznata 2009) determinantna. Zrno belo polupljosnatno. Masa 1000 zrna

350-400 g. Stablo je visoko preko 45 cm, ĉvrsto, uspravno i razgranato. Zrno je bele bolje,

valjkasto do polupljosnato. Reĉ je o sorti intezivne agrotehnike (Sl. 7)

(http://www.nsseme.com/products)

Sl.7. Dvadesetica

14

5.3.Uzimanje uzoraka zemljišta i biljnog materijala

Uzorci zemljišta za mikrobiološke analize uzeti su iz rizosfere (zona zemljišta udaljena od

korena do 0,5 cm na dubini od 0 do 30 cm) sa dubine 30-60 cm, i sa dubine od 60-90 cm. Na oba

lokaliteta, Uzorke smo uzimali sa 7 razliĉitih mesta na parceli. Sa svakog mesta smo uzimali po

3 uzorka sa razliĉitih dubina. Uzorci su uzeti sa dubina od 30, 60, 90 cm. Uzorci su uzeti pre

setve u toku vegetacione sezone i na kraju vegetacije, nakon ĉega su prikupljeni u sterilne PVC

kese koje su prenete u ruĉni friţider, a zatim transportovane do laboratorije za dalje analize.

Pored uzimanja uzoraka zemljišta, uzeti su i uzorci biljaka za morfološku analizu. Od svake sorte

je uzeto po dvanest biljaka na osnovu koju su ispitivane morfološke osobine pasulja.

5.4. Laboratorijske analize

5.4.1.OdreĎivanje brojnosti mikroorganizama u zemljištu

Analize biogenosti zemljišta vršene su u okviru mikrobiološke laboratorije na Poljoprivrednom

fakultetu u Novom Sadu. Brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama odreĊena je indirektnom

odgajivaĉkom metodom agarnih ploĉa, a suspenzija zemljišta pripremljena je metodom

razreĊenja. .

5.4.2. Metoda agarnih ploča

Odgajivaĉka metoda agarnih ploĉa, zasniva se na zasejavanju odreĊene koliĉine suspenzije

zemljišta rastvorenog u vodi na odreĊene hranljive podloge. Zasejane podloge se inkubiraju na

odgovarajućoj temperaturi, a nakon isteka vremena inkubacije, odreĊuje se broj kolonija (Jarak i

Đurić, 2006). Kod metode agarnih ploĉa potrebno je voditi raĉuna o izboru pravilnog razreĊenja

pošto razliĉiti tipovi zemljišta svojim fiziĉkim i hemijskim svojstvima uslovljavaju razliĉit

kvantitativni i kvalitativni sastav mikroorganizama (Jarak i Đurić, 2006).

15

Uzorak zemljišta, koji se koristio za pripremu razreĊenja, osuši se na 105oC

, u trajanju od 4h,

kako bi se izraĉunala apsolutno suva masa zemljišta (Sl.8). Ovo je veoma bitno, jer se broj

mikroorganizama obiĉno izraţava na 1g apsolutno suvog zemljišta.

Sl.8. Sušenje uzoraka zemljišta na 105oC

.

Na fotografiji se vide uzorci zemljišta, metalne posude za sušenje, a u desnom delu slike i aparat

u kome se vrši isušivanje.

Formula za izraĉunavanje broja mikroorganizama:

N (CFU/g suvog zemljišta) = a*b*c/d

gde su:

N- broj mikroorganizama u 1g apsolutno suvog zemljišta

a - proseĉan broj kolonija izraslih na zasejanim Petri kutijama

b - koeficijent korekcije na 1 ml (2 ako je zasejavanje vršeno sa 0,5ml, ili 5 ako je zasejavanje

vršeno sa 0,2ml)

c - razreĊenje kojim je izvršeno zasejavanje

d - masa jednog grama apsolutno suvog zemljišta iz koga je izvršeno zasejavanje.

16

5.4.3 OdreĎivanje brojnosti ispitivanih grupa mikroorganizama

OdreĊivanje broja mikroorganizama vršeno je metodom formiranja kolonija na selektivnim

hranjivim podlogama u tri ponavljanja (Jarak i Đurić, 2006). Brojnost ispitivanih

mikroorganizama preraĉunata je na gram apsolutno suvog zemljišta, a podaci su logaritmovani i

obraĊeni statistiĉki.

Ukupan broj bakterija

Ukupan broj bakterija odreĊivan je na zemljišnom agaru (Poshon and Tardieux, 1962).

Zasejavanje je vršeno sa 0.5 ml suspenzije zemljišta iz razreĊenja 10-7

metodom prelivanja

inokuluma. Zasejana podloga je inkubirana u termostatu na temperaturi 28 oC

4-5 dana a potom

su brojane sve izrasle kolinije.

Broj Aktinomiceta

Brojnost aktinomiceta utvrĊena je na sintetiĉkoj podlozi po Krasiljnikovu (1965), zasejavanjem

0,5 ml suspenzije zemljišta iz razreĊenja 10-4

pour plate metodom. Inkubacija je trajala 7 dana na

temperaturi 28oC

. Kolonije aktinomiceta su kompaktne, ne mogu se ukloniti sa podloge bez

kidanja same podloge, a mnoge su i pigmentisane (Krasilnikov, 1965).

Broj gljiva na Čapekovom agaru (Sharalu,2000).

Brojnost gljiva odreĊena je na Czapek-Dox podlozi., zasejavanjem 0,5ml suspenzije zemljišta iz

razreĊenja 10-4

pour plate metodom. Inkubacija je trajala 5 dana na temperaturi 28 oC

, nakon ĉega

je utvrĊen broj kolonija. (Sharlau, 2000).

Broj Azotobacter sp. na Fjordovom agaru (Anderson and Domsch, 1958).

Brojnost Azotobacter sp. utvrĊena ja na bez azotnoj Fjodorovoj podlozi (Anderson, 1958)

zasejavanjem 0,2 ml suspenzije zemljišta iz razreĊenja 10-2

metodom fertilnih kapi. Inkubacija je

trajala 2 dana na temperaturi 28 oC

, nakon ĉega su izbrojane izrasle kolonije.

17

Ukupan broj aminofikatora ( Meso-petonskom agaru)

Zastupljenost amonifikatora odreĊena je na mesopeptonskom agaru (MPA), zasejavanjem 0,5 ml

suspenzije zemljišta iz razreĊenja 10-7

pour plate metodom. Inkubacija je trajala 3 dana na

temperaturi 28 oC

. (Sl.13 ). Nakon toga su izbrojane sve izrasle kolonije -broj aminiheterotrofa na

meso-petonskom agaru.

5.4.4. Ispitivanje uticaja načina proizvodnje na parametre prinosa pasulja

Analize za utvrĊivanje morfologije pasulja vršene su u laboratorijama Nauĉnog instituta za

Ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Na uzorcima biljaka odreĊivana je: - visina nadzemnog dela (cm),

- visina prve mahune (cm),

- masa biljke (g),

- broj mahuna po biljci,

- broj zrna po biljci,

- masa zrna po biljci (g).

5.5. Statistička obrada podataka

Svi dobijeni podaci, kako za brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama, tako i za morfološke

parametere biljke pasulja, obraĊeni statistiĉki StatSoft ‘STATISTIKA 12,0’ programom za

odgovarajući broj faktora. Izveden je Fisherov LSD test homogenosti varijnsi.

18

6. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM

6.1. Agrohemijske karakteristike zemljišta

Tab. 1: Agrohemijske karakteristike zemljišta na lokalitetima Ĉurug i Pivnice

lokalitet Oznaka

sorte

pH

CaCO3

%

Humus

%

Ukupan N

%

AL-P2O5

mg/100g

AL-K2O

mg/100g u KCl u H2O

Ĉurug 0 Ø 7,31 7,69 4,22 1,50 0,07 47,85 22,38

Maksa 7,03 7,64 4,22 1,59 0,08 88,20 27,39

Belko 7,17 7,69 4,64 1,56 0,08 70,4 23,06

Balkan 7,10 7,60 5,07 1,62 0,08 72,65 23,15

Slavonac 7,16 7,61 4,64 1,60 0,08 75,25 22,08

Sremac 7,15 7,62 4,64 1,89 0,09 87,75 29,03

Zlatko 7,16 7,76 4,22 1,86 0,09 86,3 27,44

20-tica 7,07 7,69 4,64 2,26 0,11 89,9 30,57

Pivnice 0 Ø 7,20 7,76 4,78 3,02 0,15 4,47 16,07

Maksa 7,21 7,85 6,33 3,25 0,16 6,35 20,19

Belko 7,22 7,82 6,33 3,73 0,19 11,64 22,50

Balkan 7,22 7,83 6,76 3,40 0,17 6,70 20,49

Slavonac 7,24 7,86 5,49 3,60 0,18 10,80 22,16

Sremac 7,23 7,86 6,33 3,38 0,17 8,12 21,17

Zlatko 7,17 7,88 7,18 3,54 0,18 12,38 20,27

20-tica 7,23 7,87 5,91 3,42 0,17 6,22 21,60

UtvrĊeno je da zemljište pripada neutralno do alkalnom zemljištu (pH u KCl je ≥7.03), kao i da

spada u slabo humusno zemljište na lokalitetu Ĉurug, a srednje humisno na lokaliteu Pivnice. Što

se tiĉe sadrţaja CaCO3, ono je srednje karbonatno (CaCO3>10), i ima veoma visok sadrţaj P2O5

i na lokalitetu Ĉurug i nizak na lokalitetu Pivnice. Zemljište je srednje obezbeĊeno ukupnim

azotom. Procenat K2O, u proseku je srednji na oba lokalĉiteta (Tab. 1).

19

6.2. Uticaj organske i konvencionalne proizvodnje na brojnost mikroorganizama u

zemljištu

Pod usevom pasulja u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji u uzorcima zemljišta uzetim iz

rizosfere, odreĊen je ukupan broj mikroorganizama, broj aktinomiceta, broj gljiva, broj

Azotobacter sp. i broj aminoheterotrofa prebrojavanjem izraslih kolonija i preraĉunavanjem na

gram apsolutno suvog zemljišta. OdreĊivana su morfološka svojstva i parametri prinosa.

Od mikrobioloških analiza odreĊivan je: Ukupan broj bakterija, brojnost gljiva, aktinomiceta,

roda Azotobacter sp. i amonifikatora.

6.2.1. Ukupan broj Bakterija

Ukupan broj bakterija (slika 9) koristi se kao pokazatelj potencijalne plodnosti zemljišta i

veći je u zemljištu sa više organske materije, neutralne reakcije sa dobrim vodno, vazdušnim

reţimom (Jarak i Ĉolo,2007.). U ovim istraţivanjima proseĉan broj bakterija veći je na poĉetku

vegetacije pasulja u odnosu na kraj (drugo uzimanje uzoraka) i najveći u rizosferi sorte Balkan.

Sl.9. Izrasle kolonije bakterija na zemljišnom agaru

Na poĉetku vegetacije došlo je do povećanja ukupnog broja bakterija u zemljištu gde je pasulj

gajen u organskoj proizvodnji pri ĉemu ta razlika nije statistiĉki znaĉajna u odnosu na

konvencionalnu proizvodnju. MeĊutim pod usevom sorte Balkan, u organskoj proizvodnji,

dobijen je statistiĉki znaĉajno najveći ukupan broj bakterija u zemljištu. (Tab.2)

20

Tab.2: Ukupan broj bakterija u zemljištu na početku vegetacije pasulja (log broja)

Kada je u pitanju ukupan broj bakterija na kraju vegetacije pasulja najmanja brojnost je

zabeleţena kod sorte Zlatko u okviru konvencionalne proizvodnje. Kod iste sorte u okviru

organske proizvodnje zabeleţen je najveći broj bakterija. Organska proizvodnja uticala je na

statistiĉki znaĉajno povećanje ukupnog broja bakterija u zemljištu u odnosu na konvencionalnu.

(Tab.3)

Tab.3: Ukupan broj bakterija u zemljištu na kraju vegetacije pasulja (log broja)

Posmatrano, u proseku, ukupan broj bakterija veći je na poĉetku vegetacije pasulja u odnosu na

kraj, a bez obzira na sortu u naĉin poljoprivtedne proizvodnje.

SORTA Konvencionalna Organska ×

Maksa 8.80 b 9.09 b,a 8.95

Belko 8.94 b,a 9.23b,a 9.09

Balkan 9.45 b,a 9.70 a 9.57

Slavonac 9.18 b,a 8.89 b 9.03

Sremac 8.98b,a 9.18b,a 9.08

Zlatko 9.30 b,a 8.78 b 9.03

20-tica 8.79 b 8.71 b 8.75

× 9.07 9.08 9.075

SORTA Konvencionalna Organska ×

Belko 8.01 b,a 8.43 b,a 8.22

Sremac 8.30 b,a 8.47 b,a 8.39

Balkan 8.30 b,a 9.00 b,a 8.65

Zlatko 8.18 b,a 8.97 b,a 8.57

Slavonac 8.04 b,a 8.67 b,a 8.35

20-tica 7.21 b 9.08 a 8.15

Maksa 8.69 b,a 8.97 b,a 8.83

× 8.11 8.8 8.45

21

6.2.2. Brojnost Gljiva

Gljive su heterotrofni mikroorganizmi i imaju veoma razvijen enzimski sistem, pa su

veoma znaĉajne za sve procese transformacije materije u zemljištu. Neke vrste su saprofitne,

transformišu mrtvu organsku materiju u biomasu svojih ćelija, ugljendioksid i organske kiseline i

pomaţu akumulaciju humusa. Neke vrste su fitopatogene, a neke ţive u zajednici sa biljkama-

mikorizne gljive. Gljive se bolje razvijaju u kiselom zemljištu, ali im je broj visok i u neutralnom

zemljištu. Veoma su brojne u zemljištu sa visokim sadrţajem orgnske materije. Gljive su aerobni

organizmi i najbrojnije su u površinskom sloju zemljištu (slika 10).

Sl 10. Kolonije gljiva na Czapek-Dox agaru

Brojnost gljiva u ovom istraţivanju ne menja se znaĉajno tokom vegetacije pasulja. Smanjenje i

povećanje brojnosti u zavisnosti od naĉina proizvodnje nije statistiĉki znaĉajno, a proseĉno

najveća brojnost gljiva zabeleţena je u rizisferi pasulja sorte Balkan.

U okviru organske poljoprivredne proizvodnje pasulja, na poĉetku vegetacije, konstatovano je

smanjene broja gljiva u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, ali to smanjenje

nije statistiĉki znaĉajno. Kada su sorte pasulja u pitanju, bez obzira da li se radi o organskoj ili

konvencionalnoj proizvodnji, brojnost gljiva u rizosfernom zemljištu se znaĉajno ne razlikuje

(Tab.4).

22

Tab.4: Brojnost gljiva u zemljištu na početku vegetacije pasulja (log broja)

U okviru konvencionalne proizvodnje pasulja ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika u broju gljiva

u zemljištu kod ispitivanih sorti na kraju vegetacije. Kod organske proizvodnje najveći broj

gljiva zabeleţen je u zemljištu gde je gajenja sorta Zlatko, a najmanji gde je gajena sorta Balkan.

Kao i kod predhodne grupe mikroorganizama, i broj gljiva je veći u zemljištu pod organskom

proizvodnjom pasulja. (Tab.5)

Tab.5: Brojnost Gljiva u zemljištu na kraju vegetacije pasulja (log broja)

SORTA Konvencionalna Organska ×

Maksa 4.90a 5.03 b 4.97

Belko 4.17 b 5.05 b,a 4.61

Balkan 4.98 a 5.45 b, a 5.22

Slavonac 4.99 a 5.40 b,a 5.19

Sremac 4.75 b,a 5.51 a 5.12

Zlatko 4.35b,a 4,79 b,a 4.57

20-tica 5.05 a 4,78 b,a 4.91

× 4.75 4.65 4.7

SORTA Konvencionalna Organska ×

Belko 4.61 c,b,a 4.96 b,a 4.78

Sremac 4.61 c,b,a 4.26 c,b,a 4.43

Balkan 4.61 c,b,a 3.87 c 4.24

Zlatko 4.37 c,b,a 5.14 a 4.75

Slavonac 4.67 c,b,a 4.90 c,b,a 4.79

20-tica 4.87 c,b,a 4.75 c,b,a 4.81

Maksa 4.03 c,b 4.75 c,b,a 4.39

× 4.54 4.67 4.56

23

6.2.3. Brojnost aktinomiceta

Aktinomicete su heteretrofni mikroorganizmi sa razvijenim enzimatskim sistemom koji im

omogućuje iskorištavanje razliĉitih kako jednostavnih organskih molekula (organske kiseline,

sećeri), tako i kompleksnih (protein, polisaharidi) (Alexander, 1997). Znaĉajne su u zemljištu jer

uĉestvuju u procesima humifikacije i mineralizacije organske materije. Aktinomicete su

sposobne da razlaţu lignin,pektin i druge materije koje drugi mikroorganizmi ne mogu da

razlaţu (slika 11). Razlaţu i najotpornije komponente humusa i na taj naĉin stvaraju asimilative

za biljku. Brojniji su u neutralnom i alkalnom zemljištu. Po zastupljenosti u mnogim zemljištima

su odmah iza pravih bakterija (Takisawa et al., 1993), pri ĉemu naj veći broj vrsta pripada rodu

Streptomyces (Goodfellow and Simpson, 1987). Aerobi su i najbolje se razvijaju u površinskim

slojevima zemljišta (Pešković i sar 2005).

Slika 11. Kolonije aktinomiceta na razliĉitim razreĊenjima

Brojnost aktinomiceta u ovim istraţivanjima je veoma visoka u ispitivanom zemljištu.

Ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu broja aktinomiceta kod organske i kod

konvencionalne poljoprivredne proizvodnje kod svih ispitivanih sorti pasulja. (Tab.6).

24

Tab.6: Brojnost aktinomiceta u zemljištu na početku vegetacije pasulja (log broja)

Brojnost aktinomiceta je veća u zemljištu konvencionalne proizvodnje pasulja u odnosu na

organsku. Najveća brojnost zabeleţena je pod usevom sorte 20-tica a najmanja pod usevom sorte

Maksa takoĊe u konvencionalnoj proizvodnji. Brojnost aktinomiceta u zemljištu organske

proizvodnje je manja, meĊutim ona je ujednaĉena i statistiĉki se znaĉajno ne razlikuje kad

posmatramo ispitivane sorte. (Tab.7)

Tab.7: Brojnost aktinomiceta u zemljištu na kraju vegetacije pasulja (log broja)

SORTA Konvencionalna Organska ×

Maksa 5.08 a 4.18 a 4.63

Belko 5.43 a 4.81 a 5.12

Balkan 5.40 a 4.38 a 4.89

Slavonac 5.15 a 4.56 a 4.85

Sremac 5.53 a 5.05 a 5.29

Zlatko 5.42 a 4.79 a 5.11

20-tica 5.50 a 4.78 a 5.14

× 5.36 5,26 5.31

SORTA Konvencionalna Organska ×

Belko 5.13 b,a 4.78 b,a 4.95

Sremac 5.72 b,a 4.91 b,a 5.33

Balkan 5.47 b,a 4.97 b,a 5.22

Zlatko 5.41 b,a 5.49 b,a 5.45

Slavonac 5.53 b,a 5.54 b,a 5.53

20-tica 5.83 a 5.23 b,a 5.53

Maksa 4.49 b 4.71 b,a 4.6

× 5.37 5.09 5.23

25

6.2.4. Brojnost Azotobacter sp.

Azotobakter spada u grupu slobodnih azotofiksatora. Ţivi u zemljištu, rizosferi ili na

površini korena. Vrste roda Azotobakter su brojnije u zemljištu sa većom koliĉinom razgradivih

ugljenih hidrata. Osetljive su na kiselu reakciju sredine, pa im je brojnost i aktivnost najveća u

neutralnom zemljištu. Azotobakter sp. je brojniji u nešto vlaţnijem zemljištu. Iako Azotobacter

sp. ţivi slobodno u zemljištu, njegova brojnost je veća u rizosferi biljaka gde je veća koncetracija

organskih materija koje biljka izdvaja kroz koren. Koliĉina azota koji Azotobacter sp. usvaja iz

vazduha je 50-80 kg po hektaru godišnje. Osim što vezuje elementarni azot azotobakter

proizvodi i biološki aktivne materije koje pospešuju rast i razvoj biljaka. Pošto zahteva uslove

koji odgovaraju i većini biljaka azotobakter se koristi kao pokazatelj plodnosti zemljišta (Jarak i

Ĉolo,2007.).

S.12 Kolonije Azotobacter sp. na Fjodorovoj podlozi

Organska proizvodnja uticala je na povećanje broja Azotobacter sp. u proseku sa 13.18 x 102

ćelija na 14.45 x 102

ćelija po gramu apsolutno suvog zemljišta. Broj Azotobactera se ujednaĉuje

i ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika u organskoj proizvodnji pod usevom svih isptivanih sorti.

U konvencionalnoj proizvodnji postoji statistiĉki najniţa brojnost kod sorti Maksa i Sremac, dok

statistiĉki najveća brojnost je kod sorte Belko. (Tab.8)

26

Tab.8: Brojnost roda Azotobacter sp. u zemljištu na početku vegetacije pasulja ( log broja)

Pod usevom svih ispitivanih sorti pasulja, i kod organske i kod konvencionalne proizvodnje, broj

Azotobacter sp. je ujednaĉen, pri ĉemu je organska proizvodnja uticala statistiĉki znaĉajno na

povećanje broja ovog bakterijskog roda i na kraju vegetacije. (Tab.9)

Tab.9: Brojnost roda Azotobacter sp. u zemljištu na kraju vegetacije pasulja ( log broja)

SORTA Konvencionalna Organska 𝑋

Maksa 4.01 c 4.24 b, a 4.13

Belko 4.30 a 4.04 c, b 4.17

Balkan 4.04 c, b 4.24 c,b,a 4.14

Slavonac 4.09 c, b, a 4.17 c,b,a 4.13

Sremac 4.01 c 4.18 c,b,a 4.09

Zlatko 4.25 b,a 4.19 c,b,a 4.22

20-tica 4.09 c, b ,a 4.03 c, b 4.06

𝑿 4,12 4,16 4.14

SORTA Konvencionalna Organska 𝑋

Belko 4,04 a 4,17 a 4.12

Sremac 2,92 b 4,48 a 3.7

Balkan 3,75 b,a 4,19a 5.85

Zlatko 3,96 b,a 4,03 a 3,99

Slavonac 3,97 b,a 4,24 a 4,12

20-tica 3,50 b,a 3,93 b,a 3,72

Maksa 3,70 b,a 4,47 a 4.09

𝑿 3,69 4,22 3.95

27

6.2.5. Brojnost Aminofikatora

Amonifikatori obuhvataju veliku grupu bakterija, gljiva i aktinomiceeta, koji uĉestvuju u

procesu amonifikacije tj. u razgradnji nativnih proteina do amonijaka (slika 13). U amonifikaciji

uĉestvuju aerobi, anaerobi i fakultativni anaerobi.(Naklamić i sar 200). Proces amonifikacije

omogućava razgradnju nativnih proteina i njihovu transformaciju u minerale i nove organske

oblike. Najveći deo se ugraĊuje u mikrobiološki protein i ulazi u sastav humusa. Amonifikatori

su brojni u svim tipovima zemljišta. Broj im se kreće i do nekoliko miliona u gramu zemljišta

(Jarak i Ĉolo,2007.).

Sl.13. Kolonije amonifikatora izrasle na podlozi MPA

Ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu broja aminofikatora kod organske i kod

konvencionalne poljoprivredne proizvodnje kod svih ispitivanih sorti pasulja na poĉetku

vegetacije. (Tab.10)

28

Tab.10: Brojnost aminofikatora u zemljištu na početku vegetacije pasulja (log broja)

Najveća brojnost je postignuta kod sorte Sremac u organskoj proizvodnji, dok najmanja brojnost

u organskoj proizodnji je kod sorte Slavonac. Ukupna brojnost aminofikatora je veća u organskoj

proizvodnji pasulja nego u konvencionalnoj na kraju vegetacije. (Tab.11)

Tab.11: Brojnost Aminofikatora u zemljištu na kraju vegetacije

Za razliku od prinosa useva, dodavanje organskih Ċubriva u okviru organske proizvodnje

rezultira neposrednim znaĉajnim povećanjima mikrobiološke biomase zemljišta. Ova povećanja

su najverovatnije zbog brojnosti mikroorganizama (mikrobiološke biomase) sadrţanih u

SORTA Konvencionalna Organska 𝑋

Maksa 8.69 a 8.85 a 8.77

Belko 8.83 a 8.94 a 8.88

Balkan 9.46 a 9.43 a 9.44

Slavonac 9.06 a 8.92 a 8.99

Sremac 8.76 a 9.08 a 8.91

Zlatko 8.87 a 8.86 a 8.87

20-tica 8.73 a 8.65 a 8.69

𝑿 8,92 8,96 8.94

SORTA Konvencionalna Organska ×

Maksa 8.15 a 8.13 b 8.14

Belko 8.28 a 9.90 a 9.09

Balkan 9.25 b a 8.89 b,a 9.07

Slavonac 8.32 a 8.76 b,a 8.54

Sremac 8.40 a 8.21 b 8.31

Zlatko 8.27 a 9.05 b a 8.66

20-tica 9.14 b a 9.15 b a 9.15

× 8,55 8,87 8.71

29

organskim Ċubrivima (GarciaGil et al 2000,; Rasul et al., 2008). Tokom vegetativnog rasta

useva, kontinuirano snabdevanje zemljišta korenskim izluĉevinama doprinosi odrţavanju

plodnisti zemljišta i daljem povećanu mikrobološkog sastava zemljišta. (Vichern et al., 2007).

Znaĉaj biodiverziteta mikroorganizama u zemljištu moţe se osloniti na puferski kapaciteta

zemljišta (Loreau i dr 2001). Autori predloţu da raznovrsnost mikroorganizama u zemljištu

mora da se odnosi na zdravlje i kvalitet zemljišta u poljoprivrednoj odrţivosti, tj razliĉitim

sistemima konzervacije zemljišta. U ovom kontekstu, postoji potreba da se definišu parametri

koji se mogu koristiti kao bioindikatori kvaliteta zemljišta. Ipak, rezultati dobijeni u ovim

istraţivanjima pokazuju da se i dalje slabo razume odnos izmeĊu mikrobiloške razliĉitosti i

odrţivosti zemljišta. Najverovatnije, sloţenost ekosistema će zahtevati procenu nekoliko

parametara za definisanje i praćenje kvaliteta zemljišta. Mikrobiološke karakteristike zemljišta

osetljivije su na primenjene naĉine poljoprivredne prizvodnje. Ovaj rezultat je podrţan od strane

Zeller et al. (2001) koji sugerišu da prostorna i vremenska varijabilnost kod parametara zemljišta

moţe da prikrije specifiĉne efekte razliĉitih sistema poljoprivredne proizvodnje u kratkoroĉnim

istraţivanjima (Strudlei et al., 2008).

6.3. Uticaj organske i konvencionalne proizvodnje na morfološka svojstava biljke pasulja

Od morfoloških svojtava biljke pasulja u ovim istraţivanjima odreĊivan je uticaj orgnske i

konvenciolane proizvodnje na visinu biljke, visinu i mahune, masu biljke (Tab. 12), broj mahuna

po biljci, broj zrna po biljci i masa zrna po biljci (Tab. 13)

Kada su u pitanju ispitivna morfološka svojtva biljke, proseĉne vrednosti svih ispitivanih

paramatara si niţe u okviru organske proizvodnje u odnosu na konvencionalnu, pri ĉemi se više

istiĉu sortne karakteristike.

Odsustvo pozitivnih efekata organske proizvodnje na prinos moţe biti uzrokovano sa sledeća

ĉetiri faktora koji su izazvali loše klijanje, rast i rani porast biljaka: (1) neadekvatna setva nakon

unosa organskih Ċubriva, (2) formiranje velikih grudvica, (3) nedostatak vode zbog potrošnje

vode za razlaganje (Prochazkova i dr, 2002.) i (4) proizvodnja fitotoksiĉnih supstanci tokom

daljeg razlaganja (Levi i Tejlor, 2003; Roj et al., 2010).

30

Tab.12: OdreĊivanje visine biljke, visine i mahune i mase biljke pasulja u konvencionalnoj i

organskoj proizvodnji.

SORTA Visina biljke (cm) Visina I mahune (cm) Masa biljke (g)

KO

NV

EN

CIO

NA

LN

A

Belko 54.40 a 18.86 c 34.39 b

Maksa 43.90 b 19.83 c 34.64 b

Zlatko 43.86 b 19.06 c 28.11 cb

20-tica 37.53 d 20.00 c 23.08 d c

Slavonac 36.30 d 19.06 c 30.10 c b

Sremac 38.33 d 16.30 d 44.20 a

𝑋 42,38 18.86 34,42

OR

GA

NS

KA

Belko 45.20 b 14.76 d 25.25 d c

Maksa 32.67 c 12.80 d b a 23.71 d c

Zlatko 30.23 c 13.60 b 22.82 d c

20-tica 37.20 d 15.56 b a 18.35 d

Slavonac 39,00 d 14.96 d a 48.20 a

Sremac 31.30 c 16.43 d 17.01 d

𝑋 35,93 14,69 25.89

31

Tab.br 13. OdreĊivanje broja mahuna/biljka, broja zrna/biljka i mase zrna/biljka pasulja u

konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

SORTA Br. mahuna/biljka Br. zrna/biljka Masa zrna/biljka (g)

KO

NV

EN

CIO

NA

LN

A

Belko 20.30 a 71.96 c 18.07 c b

Maksa 14.70 c b 50.16 b a 20.83 c

Zlatko 12.80 d c b 36.13 d 15.04 d c

20-tica 11.13 e d c 34.40 d 13.53 d c

Slavonac 12.70 e d c b 40.36 d b 15.06 d c

Sremac 20.46 a 61.26 c a 21.87 b

𝑋 15.35 49.05 17.4

OR

GA

NS

KA

Belko 15.73 e 66.76 c 14.63 d c

Maksa 12.26 e d c b 37.26 d b 15.15 d c

Zlatko 9.76 e d 26.76 d 11.58 d

20-tica 10.16 e d 28.03 d 12.21 d

Slavonac 20.53 a 68.83 c 27.29 a

Sremac 8.93 e 28.13 d 10.35 d

𝑋 12,9 37.81 15.2

32

6.3.1 OdreĎivanje visine biljaka

U okviru konvencionalne proizvodnje najviša je biljka sorte Belko, zatim slede sorte Maksa,

Zlatko dok su najniţe i bez znaĉajnih razlika biljke pasulja sorti 20-tica, Slavonac, Sremac. Isto

kao i u konvencionalnoj proizvodnji sorta Belko ima najvišu stabljiku zatim slede sorte Maksa,

Zlatko i Sremac dok su najniţe biljke kod sorti 20-tica i Slavonac. (Grafik.1)

Grafik br 1. Uticaj naĉina proizvodnje na visinu biljke pasulja.

33

6.3.2. OdreĎivanje visine prve mahune

Kada je u pitanju visina prve mahune gajenje pasulja u organskoj proizvodnji ujednaĉava se

visina prve mahune bez obzira na sortu. Kod gajenja pasulja u konvencionalnoj proizvodnji

najniţu visinu prve mahune ima sorta Sremac dok ostalih pet ispitivanih sorti imaju ujednaĉenu

visinu prve mahune i statistiĉki znaĉajno višu od sorte Sremac. U okviru organske proizvodnje

ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika kod svih šest sorti. (Grafik.2)

Grafik br 2. Uticaj naĉina proizvodnje na visinu prve mahune biljke pasulja.

34

6.3.3. OdreĎivanje Mase biljka

Kod mase u konvencionalnoj proizvodnji najveću masu ima sorta Sremac i ona je statistiĉki

najveća u odnosu na ostale sorte. Najmanju masu ima sorta 20-tica dok ostale ispitivane sorte

Belko, Maksa, Zlatko, Slavonac, Sremac imaju ujednaĉenu masu biljke, odnosno ne postoji

statistiĉki znaĉajna razlika. U okviru organske proizodnje statistiĉki najveću masu biljaka ima

sorta Slavonac dok ostale sorte imaju statistiĉki znaĉajno manju masu i statistiĉki se znaĉajno ne

razlikuju. (Grafik.3)

Grafik br 3. Uticaj naĉina proizvodnje na masu biljke pasulja.

35

6.3.4. OdreĎivanje broja mahuna po biljci

Najveći broj mahuna po biljci je zabeleţen u konvencionalnoj proizvodnji kod sorti Belko,

Sremac i kod sorte Slavonac u okviru organske proizvodnje i iznosi preko 20 mahuna po biljci.

U okviru organske proizvodnje Sremac ima najmanji broj mahuna po biljci, dok kod ostalih sorti

nema statistiĉki znaĉajne razlike ni u organskoj ni u konvencionalnoj proizvodnji. U ogledu

proseĉna visina mase po biljci u okviru konvencionalne proizvodnje iznosila je 15.33 a u okviru

organske proizvodnje 12,9cm. (Grafik 4)

Grafik br 4. Uticaj naĉina proizvodnje na broj mahina po biljci pasulja.

36

6.3.5. OdreĎivanje broja zrna po biljci

Broj mahuna po biljci i broj zrna po mahuni kao rezultat daju broj zrna po biljci, pa mnogi autori

prate ovo svojstvo kao komponentu prinosa (Stoilova, 1994, Vasic et al., 1997).

Broj zrna po biljci u konvencionalnoj proizvodnji najveći je ustanovljen kod sorti Belko,

Slavonac, Sremac. U organskoj proizvodnji najveći broj zrna po biljci imale su sorte Belko i

Slavonac. Organska proizvodnja je ujednaĉila broj zrna po biljci kod ispitivanih sorti ali je taj

broj znaĉajno niţi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. (Grafik 5).

Grafik br 5. Uticaj naĉina proizvodnje na broj zrna po biljci pasulja

37

6.3.6. OdreĎivanje mase zrna po biljci

Kod organske proizvodnje najveću masu zrna po biljci imala je sorta Slavonac preko 27 zrna po

biljci i to je statistiĉki najveća masa. Najniţu masu zrna po biljci imala je sorta Sremac 10,35

takoĊe u okviru organske proizvodnje. Ostale sorte pasulja u okviru organske proizvodnje imaju

ujednaĉenu masu zrna po biljci. U okviru konvencionalne proizvodnje najveća masu zrna

zabeleţena je kod sorti Belko, Maksa, Sremac dok sorte Zlatko, 20-tica, Slavonac imju

statistiĉku znaĉajno manju masu zrna po biljci. (Grafik 6).

Grafik br 6. Uticaj naĉina proizvodnje na masu zrna po biljci pasulja

Prinosi u organskoj poljoprivredi su obiĉno niţi nego kod konvencionalne poljoprivrede. Na

primer, razlike prinosa useva izmeĊu organskog i konvencionalnog sistema proizvodnje kreću se

u rasponu od 5 do 34% (De Ponti et al., 2012.; Seufert et al., 2012.)

38

7. ZAKLJUČAK

Primena konvencionalne proizvodnje zahteva upotrebu pesticida, herbicia i drugih

hemijski preparata sto dovodi do narušavanja strukture zemljišta, utiĉe na plodnost

zemljišta, kvalitet hrane, i dovodi do narušavanje ţivotne sredine.

Organska proizvodnja podrazumeva ozdravljanje ekosistema, ukljuĉujući biodiverzitet i

biološke cikluse i preporuĉuje korišćenje metoda koje u najvećoj meri iskljuĉuje upotrebu

imputa van farme. Na taj naĉin organska proizvodnja pozitivno utiĉe na zemljište,

kvalitet hrane, kao i na zaštitu ţivotne sredine.

Kada je upitanju visina biljke Belko ima najvišu stabljiku u organskoj i konvencionalnoj

proizvodnji.

Kod odreĊivanja visine prve mahune sorta Sremac ima najniţu i kod organske i kod

konvencionalne proizvodnje. Ostale sorte imaju ujednaĉenu visinu prve mahune.

Kod odreĊivanja mase biljke najveću masu ima sorta Sremac kod konvencionalne i sorta

Slavonac kod organske poljoprivredne proizvodnje.

U ogledu, proseĉan broj mahuna po biljci u okviru konvencionalne proizvodnje iznosio

je 15.33 a u okviru organske proizvodnje 12,9. Broj mahuna po biljci u konvencionalnoj

proizvodnji je najveći kod sorte Belko, dok je u organskoj proizvodnji kod sotre Sremac

i iznosi preko 20 mahuna po biljci.

U okviru konvencionalne proizvodnje najveća masa zrna zabeleţena je kod sorti Belko,

Maksa i Sremac, dok sorte Zlatko, 20-tica i Slavonac imaju statistiĉki znaĉajno manju

masu zrna po biljci.

Kada je u pitanju preporuka gajenja pasulja u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji

kod izbora sortimenata preporuĉuje se gajenje sorte Slavonac u organskoj proizvodnji a

sorte Sremac u konvencionalnoj. Kod ostalih sorti nema statistiĉki znaĉajnih razlika u

okviru ispitivanih parametara biljke pa se one mogu gajiti i u jednom i u drugom sistemu

proizvodnje.

Kod ispitivanja brojnosti mikroorganizama Organska proizvodnja uticala je na povećanje

broja Azotobactera u proseku sa 13.18 x 102 ćelija na 14.45 x 10

2 ćelija po gramu

apsolutno suvog zemljišta.

39

Kod odreĊivanaja brojnosti aminofikatora najveća brojnost je postignuta kod sorte

Sremc u organskoj proizvodnji, dok najmanja brojnost u organskoj proizvodnji kod sorte

Slavonac. Ukupna brojnost aminofikatora je veća u organskoj proizvodnji pasulja nego u

konvencionalnoj na kraju vegetacije.

Kada je upitanju brojnost bakterija najveća brojnost u okviru konvencionalne proizvodnje

postignuta kod sorte Zlatko. Kod iste sorte u okviru organske proizvodnje zabeleţen je

najveći broj bakterija. Organska proizvodnja uticala je na statistiĉki znaĉajno povećanje

ukupnog broja bakterija u zemljištu u odnosu na konvencionalnu.

Kod odreĊivanja brojnosti gljiva u okviru organske proizvodnje najveći broj zabeleţen je

u zemljištu gde je gajenja sorta Zlatko, a najmanji gde je gajena sorta Balkan. Kao i kod

predhododnih grupa mikroorganizama i broj gljiva je veći u zemljištu pod organskom

proizvodnjom pasulja.

Kada je u pitanju brojnost aktinomiceta najveća brojnost u okviru konvencionalne

proizvodnje zabeleţena je pod usevom sorte 20-tica, a najmanja pod usevom sorte

Maksa. Brojnost aktinomiceta u zemljištu organske proizvodnje je manja, meĊutim ona

je ujednaĉena i statistiĉki se znaĉajno ne razlikuje kad ispitujemo posmatrane sorte.

Brojnost mikroorganizama je veća u organskoj proizvodnji što pozitivno utiĉe na

plodnost zemljišta u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

40

8. LITERATURA

Alexander, M (1977 : Introduction to Soil Microbiology, John Wiley and Sons, New York

Anderson GR. (1965): Ecology of Azotobacter in soil of the palouse region i Occurence. Soil

Science. 86:57-65.

Berenji J, Milenković S, Kalentić M i Stefanović E. (2013): Nacionalna istraţivaĉka agenda za

sektor organske proizvodnje. Novi Sad.

Bloem J, Breure A. (2003): Bioindicators & Biomonitors Principles, Concepts and Applications.

London: Elsevier

Bloem J, Hopkins WD, Benedetti A. (2006): Microbiological Methods for Assessing Soil

Quality. First edition. Wallingford:CABI Publishing.

Curić i Ceramić, (2011): Lanac vrednosti organske hrane u Srbiji. Zbornik nauĉnih radova

Beograd

de Ponti, T., Rijk, B., van Ittersum, M.K., 2012. The crop yield gap between organic and

conventional agriculture. Agric. Syst. 108, 1e9.

Dixon, D.O.R. and Wheeler,C.T (1968): Nitrogen fixation in plants. Published in the USA by

Chapman and Hall. NY.

García-Gil, J.C., Plaza, C., Soler-Rovira, P., Polo, A., 2000. Long-term effects of municipal solid

waste compost application on soil enzyme activities and microbial biomass. Soil Biology and

Biochemistry 32, 1907–1913.

Garcia, J.A.L., Probanza, A., Ramos, B, Palomino, M.R (2004): Efect of inoculation of Bacillus

licheniforomis on feald. Agronomie for Sustainable Development, 24 (Suppl 4): 169-176

41

George, T.and singleton, P.W. (1992): Nitrogen Assimilation Traits and Dinitrogen Fixation in

Soybean and Common Bean. Agronomy Journal, 84, 1020-1028.

Goodfellow, M., Simpson, K.E.(1987): Ecology of Streptomycotes, Front Appl. Microbiol.,

2:97-125

Govedarica, M i Jarak (1995): Mikrobiologija Univerzitet Novi Sad

Jarak M,.Ĉolo J. (2007): Mikrobiologija zemljista,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Jarak M., Đjurić S., (2006): Praktikum iz mikrobioligije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

2006.

Knowles,R. (1982): Denitrification. Microboil.rev. 46 (1): 43-70

Krasiljnikov, N.A (1965): Biologija otedeljenih grup aktinomicetov. Nauka.,Moskva.

Lazić B., Sekulić P., Malešević M., Lazić S., Đurovka M., Lazarević R., (2008): Organska

poljoprivreda Novi Sad Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Levy, S.J., Taylor, B.R., 2003. Effects of pulp mill solids and three composts on early growth of

tomatoes. Bioresource Technology 89, 297–305.

Loreau, M., Naeem, S., Inchausti, P., Bengtsoom, J., Grime, J.P., Hector, A., Hooper, D.U.,

Huston, M.A., Raffaelli, D., Schmid, B., Tilman, D., Wardle, D.A., 2001. Biodiversity and

ecosystem functioning: current knowledge and future challenges. Science 294, 804–808.

Manojlivić M., (2008): Đubrenje u odrţljivoj poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Marinković J., (2006): Efekat primene Rhizobium legominusarum bv.phaseoli.Magistarska teza.

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Martínez-Romero, E. and Caballero-Mellado, J. (1996): Rhizobium phylogenies and bacterial

genetic diversity. Crit Rev Plant Sci.

42

Mihail Đurovka, (2003): Centar za organsku proizvodnju, Edukons, Sremska Kamenica, Novi

Sad,

Nakalamić A, Marković N, Lalević B, Kljujev I. (2000): Azotomineralotrofni mikroorganizmi u

zemljištu vinograda. Acta Agriculturue Scrbica.

Neeru N., Vasudeva M., (2007): Enviromental microbiology,Terrestrial Envionment, Departman

of microbiology, CCS Haryana Agricultual Univesity Hisar-125004

Nleya, T., Wallery, F., Vandenberg, A. (2001): Response of four common bean cultivars to

granular inoculants in a short-season dryland production system. Canadian Journal of Planet

Science, 81, 385-390

Pesaković M, Mandić L, Đukić D. (2005): The Number of Actinomycetes and Soil Fungi.

Pochon, J., Tardieux, (1962): Techniques d'analyse en microbiologie du sol, Paris,France.

Prochazkova, B., Malek, J., Dovrtei, J., 2002. Effect of different straw management practices on

yields of continuous spring barley. Rostilna Viroba 48, 27–32.

Rasul, G., Khan, K.S., Müller, T., Joergensen, R.G., 2008. Soil-microbial response to sugarcane

filter cake and biogenic waste compost. Journal of Plant Nutrition and Soil Science 171, 355–360

Roy, S., Arunachalam, K., Kumar, D.B., Arunachalam, A., 2010. Effect of organic amendments

of soil on growth and productivity of three common crops viz. Zea mays, Phaseolus vulgaris and

Abelmoschus esculentus. Applied Soil Ecology 45, 78–84.

Savin L, Simikić M,Gligorić R, Belić M, Nešić Lj, Ćirić V, Tomić M, Dedović N. (2011): Stanje

sabijenosti zemljišta u organskoj poljoprivredi. Savremena poljoprivredna tehnika. 37(4): 334-

438.

Seufert, V., Ramankutty, N., Foely, J.A., 2012. Comparing the yields of organic and

conventional agriculture. Nature 485, 229e232.

43

Sharau Microbiology (1999): Handbook of Microbiological Culture media pp. 87 ref. 1-051fifth

International Edition, Barselona.

Spasojević, B., Stanĉev, S., Starĉević, Lj. Marinković, B., (1984): Posevno ratarstvo I,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Stefanović E, Kalentić M, Vuĉković J. (2010): Istraţivanja trţišta organske hrane u Srbiji,

Zbornik radova za ĉetvrti forum o organskoj poljoprivredi, Selenĉa.

Stenberg B. (1999) : Monitoring soil quality of arable land: microbiological indicators. Acta

Agriculturae Scandinavica. 49(1):1-24.

Stoilova, 1994, Vasic et al., (1997) : Asociations of some characters with seed yield in

Phaseoulus collections. Eucarpia, symposium on breeding of oil and protein crops Albena,

Bulgaria.

Takisawa, M., Colwell, R.R., Hill, R.T.(1993) : Isolation and diversity of actinomycotes in the

Cheapeake Bay.Appl.Environ. Microbiol. 59, 997-1002

Vasić,M., Gvozdenović-Varga, J., Takaĉ,A. (2001): Selekcija pasulja (Phaseolu vulgaris L.).

Savremena poljoprivreda.

Wang, R., Guegler, K., la Brie, S.T., Crawford, N.M (2000): Genomic analysis of nutrient

response in Arabidopsis reveals expression patterns and novel metabolic and potential regulatory

genes that are induced by nitrate. Plant Cell, 12: 1491-1510

Wani, S.P., Rupela, O.P., Lee, K.K (1994): BNF Tehnology for Sustanible Agriculture in the

Semi-Arid tropics. 15th World Congress of Soil Science, Acapulco, 4a, 245-262.

Wichern, F., Mayer, J., Joergensen, R.G., Müller, T., 2007. Release of C and N from roots of

peas and oats and their availability to soil microorganisms. Soil Biology and Biochemistry 39,

2829–2839.

44

Zdravkivić M., Damljanović M.,(2002): Uticaj mikrobioloških Ċubriva na broj zrna po mahuni

pasulja-boranija (Phaseolus vulgaris L.) III meĊunarodna konferencija, zdravstveno bezbedna

hrana (Safe Food). Tematski zbornik I-proceedings.

Internet izvori

http://lokvina.hr/klasicna-konvencionalna-poljoprivredna-proizvodnja-negativne-posljedice-2/

http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/1220-Mikroorganizmi-u-zemljistu.php

http://www.nsseme.com/products/

http://www.probotanic.com/

http://www.poljoberza.net/

45

9. BIOGRAFIJA

Bojana Petrović, roĊena 04.03.1989 u Loznici. Završila srednju ekonomslu školu u Loznici,

smer: trgovinski tehniĉar.

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer: Ratarstvo i povrtarstvo

završila 2013 godine sa proseĉnm ocenom 8.52.

Školske 2013/2014 godine upisuje Master studije smer: Organska poljoprivreda. U toku

master studija polozila sve ispite sa proseĉnom ocenom 9.33

Izdala je nauĉni rad kao prvi autor i koautor je projekta Planet eart fest.

Trenutno radi u Pokrajinskom sekreterijatu za poljoprivredu na stuĉnom usavršavanju.

Uĉesnik je na dva projekta. Ĉlan je BEST organizacije, i WWOOF organizacije.

Sluţi se engleskim jezikom, uĉi nemaĉki.