UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNOLOŠKO-METALURŠKI

FAKULTET

Seminarski rad iz predmeta

Savremena merenja u tehnologiji

TEMPERATURA

Studenti:Anđela Bošković 93/17

Veroniki Hristara 101/17

Marija Pećinar 114/17

Sara Bezmarević 266/16

Predavač: Miloš Petrović

Beograd, 13.11.2019.

1

Contents 1.UVOD ........................................................................................................................................................ 2

2.MERNE JEDINICE ................................................................................................................................. 2

3.MERENJE TEMPERATURE ................................................................................................................ 2

4.TEMPERATURNE SKALE ................................................................................................................... 3

5. TEMPERATURNI SENZORI................................................................................................................ 4

6. OTPORNI TEMPERATURNI SENZORI ........................................................................................ 5

7. KONTAKTNI SENZORI ................................................................................................................... 5

7.1. TERMISTORI .................................................................................................................................. 6

7.1.1. NTC OTPORNICI .................................................................................................................... 7

7.1.2. PTC OTPORNICI .................................................................................................................... 7

7.2. TERMOPAROVI ............................................................................................................................. 8

7.2.1.TIPOVI TERMOPAROVA ....................................................................................................... 9

7.2.2. PRIMENA TERMOPAROVA ............................................................................................... 10

8. TERMOOTPORNIČKI SENZORI OD PT-ŽICE .......................................................................... 10

9.DIODNI SENZORI ............................................................................................................................ 11

10.BESKONTAKTNI SENZORI ........................................................................................................ 12

11. TERMOGRAFIJA .............................................................................................................................. 12

12. PRINCIPI BESKONTAKTNOG MERENJA .............................................................................. 13

13. INFRACRVENI SENZORI ............................................................................................................ 15

14. TERMALNE KAMERE ..................................................................................................................... 16

14.1. PRIMENA .................................................................................................................................... 16

SADRZAJ I REFERENCE ...................................................................................................................... 18

2

1.UVOD

Temperatura je jedna od 7 osnovnih fizičkih velicina koje čine Medjunarodni

sistem jedinica(SI). Njeno merenje je od izuzetnog značaja za sve oblasti života. Ona

karakteriše toplotno stanje tela u odnosu na uslovno izabrano nulto stanje. Takođe,

predstavlja i stepen zagrejanosti tela(meru topline)

Njen značaj je ogroman jer ćemo često biti u prilici da podatke o nekim fizičkim

veličinama, kao npr. Pritisku gasa, električnoj otpornosti moći da saznamo zajedno sa

odgovarajućom temperaturom. Sa poratom temperature, raste I brzina kretanja

molekula gasa.

1. (Nobel, 2009)

2.MERNE JEDINICE

Temperatura se označava sa velikim latiničkim slovom T, a njena osnovna

merna jedinica je Kelvin [K]. U svakodnevnoj upotrebi je zapravo Celzijusova

temperaturna skala kod koje je jedinica( “stepen Celzijusa",֯C), dok u drugim delovima

sveta najpoznatija je Farenhajtova skala kod koje je osnovna jedinica( “stepen

Farenhajta”, ֯F).

3.MERENJE TEMPERATURE

Postoje brojne metode merenja temperature koje se razlikuju u zavisnosti od

vrednosti merene temperature i potrebe tačnosti. Interval temperature u kom se

današnje metode merenja primenljive, kreće se od desetog dela Kelvina, pa do nekoliko

miliona Kelvina.

Razvoj tehnologije novih materijala tokom tridesetih i četrdesetih godina ovog veka

dovelo je do pojave korišćenja poluprovodničkih materijala za merenje temperature.

Prvi instrument koji se koristio za merenje temperature bio je termoskop, njega je

osmislio i napravio 1592.godine Galileo Galilej.

3

Slika 1.Galilejev termoskop

Sada se za merenje temperature koristi merni instrument koji se naziva

termometar.Postoji više različitih vrsta termometara kao što su: gasni termometri,

akustični termometri, termometri koji služe za ukupno merenje zračenja crnog tela…

Slika 2.Gasni termometar I živin(medicinski) termometar Slika 3.Akustični termometar

2. (Fizikalac , 2014)

4.TEMPERATURNE SKALE

Pored Celzijusove temperaturne skale koja se najčešće koristi u svakodnevnom

životu postoj i još osam skala:Farenhajt, Reomir, Njutnova skala, Celzijus, Delil, Remer,

Rankin, Kelvin, Lajdenska skala.

FARENHAJT-Najstarija skala.Zasniva se na podeli od 180 delova između tačke

mržnjenja vode i tačke ključanja vode. Po ovoj, voda mrzne na 32֯F, dok voda ključa na

212֯ F.

CELZIJUS-Temperaturna skala koja se najviše koristi u svetu.On je razliku između

ključanja vode I mržnjenja vode podelio na 100 stepeni. Tako da, voda ključa na 100 ֯C,

a mrzne na 0 ֯C.

4

KELVIN-Jedinica apsolutne temperature u SI.Definiše se kao 1/273,15 deo temperature

trojne tačke vode.Na ovoj skali 0 K je jednako apsolutnoj nuli(-273,15 ֯C).Apsolutna

nula(0 k) je najniža moguća temperatura.

Formule za pretvaranje brojevnih vrednosti temperaturnih lestvica:

K = °C + 273,15 (1)

°C = 5/9 · (°F - 32) (2)

°F = °C/0,55 + 32 ili preciznije :°F = °C/(5/9) + 32 (3)

Slika 4.Celzijusova, Farenhajtova I Kelvinova skala temperature

5. TEMPERATURNI SENZORI

Određivanje temperature uvek je zasnovana nakon verzije i jednog dela termalne

energije objekta (čija se temperature određuje) u električni signal. Bilo da je u pitanju

kontaktno ili beskontaktno merenje, dolazi do razmene toplote Između objekta i

pretvarača.

• Pri merenju temperature, koriste se dva osnovna principa:

– ravnotežni – temperatura se očitava kada ne postoji uočljivi tempraturni gradijent

između objekta I senzora, tj. Kada senzori objekta imaju Istu temperaturu.

– prediktivni – kada nema dovoljno vremena da bi sistem senzor–objekat postigao

stanje ravnoteže, temperature objekta se određuje na osnovu brzine promene

temperature senzora.

5

Svi temperaturni senzori se mogu podelita u dve kategorije – na relativne i absolutne.

Primer absolutnih senzora su termistori i otporni temperaturni detektori (resistance

temperature detectors – RTD), dok je primer relativnih termopar.

6. OTPORNI TEMPERATURNI SENZORI Prednosti otpornih senzora temperature su jednostavna električna kola i

dugotrajna stabilnost. Svi ovi senzori se mogu podeliti u tri grupe: – otporni temperaturni

detektori (RTD),

– otporni termometri od Si,

– termistori.

Otporni temperaturni senzori se obično proizvode od metala, u obiku žice ili tankog

filma. Iako se skoro svi metali mogu koristi, najčešće se upotrebljava platina, zbog

dugotrajne stabilnosti i izdržljivosti. Za temperature preko 600 °C upotrebljava se

volfram.

Žičani RTD se izrađuju namotavanjem žice od platine na staklo koje se nalazi unutar

staklene, keramičke ili metalne tube.

Otpornost platinskog otpornika može se predstaviti sledećim izrazom:

R=ρ0(1+αӨ+βӨ2+γӨ3+.....) (4)

7. KONTAKTNI SENZORI

Pri merenju kontaktnim senzorom, senzor skoro nikad nije u dodiru samo sa

objektom, već je kablom povezan sa ostatkom mernog sistema. Kabl je najvećim delom

na temperaturi okoline (T0 ), koja ne mora bitI ista kao temperatura objekta (TB ). Neka

je temperatura senzora (TS ). Osim električnog signala, kabl provodi i deo termalne

energije senzora. Termalna otpornost je obrnuto srazmerna termalnoj provodnosti, i

predstavlja mogućnost materijala da spreči provođenje toplote. U ravnoteži termalna

6

energija koja se prenosi sa objekta na senzor jednaka je termalnoj energiji koja se

prenosa sa senzora na okolinu:

(TB-TS)/r1=(TS-TO)/r2 TS=TB-(TB-TO)r1/r2=TB-ΔTr1/r2 (5)

Temperatura senzora se uvek razlikuje od temperature objekta, osim kada objekat i

okolina nemaju istu temperaturu.

TS = TB samo kada je r1/r2 = 0, što nikad nije slučaj.

Kontaktni senzor se sastoje od sledećih elemenata:

– senzorski element – materijal čija se određena karakteristika menja sa promenom

temperature. Potrebno je da poseduje malu specifičnu toplotu, malu masu, veliku

termalnu provodljivost i veliku i predvidljivu osetljivost na promenu temperature.

– Kontakti između senzorskog elementa i spoljašnjeg elektičnog kola. Potrebno je

da posuduju malu termalnu provodljivost i zanemaljivu električnu otpornost.

– Zaštitno kućište koje štiti senzor od okolnih uticaja. Neophodno je da kućište

poseduje dobru termalnu provodljivost i da je u električnom pogledu dobar izolator.

7.1. TERMISTORI Termistori su specifični čvrsti temperaturni senzori koji se ponašaju kao

temperaturno osetljivi električni tipovi termootpornika.

PREDNOSTI:

-Male fizičke veličine, niska cena, velika osetljivost i brz odziv

MANE:

- Ograničen T opseg, osetljivi na udarce i nelinearan odnos R i T

GLAVNA PODELA TERMISTORA:

1. Otpornici sa negativnim temperaturnim koeficijentom(NTC)

2. Otpornici sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom(PTC)

7

7.1.1. NTC OTPORNICI Postoje materijali kod kojih se otpor smanjuje pri povećanju temperature tj. bolje

provode u “toplom” stanju nego u “hladnom” stanju. Takve materijale nazivamo

otpornicima s negativnim temperaturnim koeficijentom ili NTC otpornici. Na slici je

prikazan simbol NTC otpornika (promena temperature i otpora su suprotnog smera).

Slika 5.NTC otpornik

Glavna prednost NTC otpornika je njihova velika osjetljivost koja omogućava pravljenje

jednostavnih i pouzdanih termometara.

Savremeni NTC otpornici se proizvode od oksida Fe, Cr, Mn, Co, Ni… Maksimalne

radne temperature oksidnih termistora iznose 300°C do 350°C.Temperaturna zavisnost

NTC otpornika je ekponencijalna I može se predstaviti izrazom:

(6)

- A i B konstante karakteristične za pojedine termistore

- T temperatura u K

Osetljivost termistora je data izrazom (7)

što znači da osetljivost termistora opada sa porastom temperature.

7.1.2. PTC OTPORNICI Materijali čiji je otpor u “hladnom” manji nego u “toplom” stanju nazivaju otpornici

sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom ili PTC otpornici ili pozistori. Dakle kod

ovakvih materijala otpor raste sa porastom temperature. Na Slici 6 je prikazan simbol

PTC otpornika( promena temperature i otpora su istog smera).

8

Slika 6. PTC otpornik

PTC otpornici se pre svega koriste kao senzori koji pri određenoj temperaturi daju

odgovarajući diskretan signal. Retko se koriste za merenje temperature. Merni opseg

PTC otpornika je uzak, ali im je osjetljivost 10 puta veća u odnosu na NTC otpornike.

Ugrađuju se kao zaštitni uređaji u opremi za zaštitu od pregrejavanja i u krugovima za

regulaciju temperature za grejanje.U slučaju pregrejavanja trenutno se poveća njegov

otpor. Zaštita od prekomernog porasta struje, odnosno pregrejavanja, automatski se

osigurava vlastitim zagrevanjem PTC otpornika. Kada struja postane prevelika otpornik

je ograniči na sigurnu vrednost.

7.2. TERMOPAROVI U elektrotehnici I industriji, termoparovi su tip senzora koji je u širokoj upotrebi.

Oni su jeftini I zamenljivi, imaju standardne konektore, I imaju veliki opseg pri merenju

temperature. Princip rada se zasniva na Zebekovom efektu. Zebekov termoelektrični

efekat je fizička pojava nastajanja elektromotorne sile, u električnom kolu dva

provodnika od različitih metala ili legura,koja je otprilike proporcionalna razlici između

temperatura dva spoja. Jedan spoj je postavljen tamo gde se temperatura meri (topli

kraj), a drugi se održava na konstantnoj nižoj temperaturi (hladni kraj).

Slika 7.Šematski prikaz Zebekovog efekta

Zebek-ov efekat:

Promena temperatura dva sloja Kh – Kc (K predstavlja temperaturu)

dV=(Kh – Kc ) SAB (8)

SAB –relativni Seedback-ov koeficijent(termosnaga tj. Termo-električna snaga)

9

Kompletan merni krug sastoji se od termopara, kompenzacionog voda, eventualno

kompenzacionog mosta, bakarnog voda sa otporom za kalibrisanje, indikatora

temperature. Merni krug je prikazan na sledećoj slici.

Slika 8.Merni krug

3. (Termoparovi, 2018)

7.2.1.TIPOVI TERMOPAROVA Podela termoparova je izvršena na osnovu materijala koji se koriste za izradu

žica termopara:

– Tip T: Cu (+) ikonstantan (–) otporan je nakoroziju usled vlage u atmosferi I koristi se

za temperature manje od 0. Upotreba u vazduhu je ograničenana 370 °C jer dolazi do

oksidacije bakra.

– Tip J: Fe (+) ikonstantan (–) koriste se u vakuumu ili inertnim atmosferama u opsegu

od 0 do 760 °C. Ne koriste se ispod 0 °C jer može doći do pojave rđe na gvožđu.

– Tip E: 10 %Ni/Cr (+) ikonstantan (–) koriste se u opsegu od –200 °C do 600 °C. Mogu

se koristitii u oksidišućim I inertnim atmosferama. Pogodni su za merenja ispod 0 °C, jer

ne dolazi do korozije, pa se mogu koristiti pri većoj vlažnosti vazduha. Među

termoparovima proizvode najveću ems po °C, zbog čega su popularni.

– Tip K: 10% Ni/Cr (+) i 5% Ni/Al/Si (–) koriste se u opsegu od –200 °C do 1260 °C.

Usled otpornosti na oksidaciju koriste se za temperature iznad 540 °C.

– Tip R i S: Pt/Rh (+) i Pt (–) koriste za neprekidnu upotrebu u opsegu od 0 do 1480 °C.

– Tip B: 30 % Pt/Rh (+) i 6% Pt/Rh (–) koriste za neprekidnu upotrebu u opsegu od 870

do 1700 °C. Mogu se kratkotrajn okoristi u vakuumu. Ne bi trebalo da se koriste u

10

atmosferi koja sadrži metalna ili nemetalna isparenja. Ne smeju se direktno ubaciti u

zaštitnu cev.

7.2.2. PRIMENA TERMOPAROVA Termoparovi su najpodobniji za merenja visokih temperatura, do 1800 °C. Nisu

dobri za merenje malih diferencijalnih temperatura, koje treba meriti sa malom greškom,

npr. 0–100 °C sa tačnošću od 0.1 °C.

Industrija

Termoparovi koji se ugrađuju u industrijskim proizvodnim postrojenjima su tipičan

primer rastavljive konstrukcione izvedbe. Kompenzacionim vodovima, merni naponski

signal termopara dovodi se do pretvaračke, odnosno pokazne naprave za očitavanje

temperature. Pokazne naprave su obično specijalno podešeni mV-metri, analogni ili

digitalni, sa posebnim procesnim jedinicama za kompenzaciju temperature ambijenta I

konverziju naponskog signala termopara u odgovarajuću temperaturu.

Sigurnost grejnih uređaja

Mnogo grejnih uređaja koji rade na gas, kao što su pećnice I bojleri, mogu se pokvariti,

I pritom gas iscureti, koji je jako zapaljiv. Kako bi se sprečile ovakve nesreće, neki

uređaji koriste termoparove kao senzore temperature, koji mogu da detektuju promenu

temperature, koja se dešava prilikom kvara, I time sprečavaju izlivanje gasa. Kada

termopar ne detektuje određenu temperature dovod gasa se prekida.

4. (Automatika, 2019)

8. TERMOOTPORNIČKI SENZORI OD PT-ŽICE

11

Platina je najbolji material za pravljenje senzora, jer može da se dobije u veoma

čistom stanju, hemijski je neutralna i ima relativno veliki temperaturni koeficijent

α=0,00392 1/ °C .

Platinski senzori temperature upotrebljavaju se za merenje temperatura od -250 °C do

+650 °C.

Termootporni senzor je pasivan, što znači da kroz njega moramo da propustimo

izvesnu struju i da merimo napon na njegovim krajevima.

Platinski senzori otpornosti proizvode se sa različitim vrednostima otpornosti na 0 °C,

prema čemu i dobijaju ime. Npr. Pt100 ima otpornost 100 Ω na 0 °C, Pt1000 ima

otpornost 1000 Ω na 0 °C.

9.DIODNI SENZORI

Diodni temperaturni senzor je opšti naziv za klasu senzora koji se baziraju na

temperaturno osetljivim poluprovodničkim spojevima. Princip njihovohg rada se bazira

na promeni pada napona na PN spoju zavisno promeni temperature. Promena napona

s temperaturom zavisi od materijala.

Direktno polarisan PN spoj se može iskoristiti za merenje temperature. Naime, ako se

struja PN spoja održava konstantnom, napon na spoju skoro linearno varira sa

temperaturom. To omogućava jednostavnu kalibraciju senzora, uz pomoć samo dve

tačke.

Napon na spoju se može predstaviti sledećom relacijom: V= Eg/q – 2kT/q (lnC-lnI) (9)

gde je Eg napon energetskog procepa na 0 K, q elementarno naelektrisanje, k

Boltzmanova konstanta, T absolutna temperatura, I struja kroz PN spoj i C konstanta

koja ne zavisi od temperature.

Sa povećanjem temperature dolazi do blagog porasta struje u kolu, ali je odstupanje

veoma malo, i u većem broju praktičnih primena se može zanemariti, što tranzistor čini

12

veoma atraktivnim senzorom temperature, zbog niske cene i jednostavnog električnog

kola.

5. (Arrow, 2015)

10.BESKONTAKTNI SENZORI

Beskontaktni senzori takođe poseduje senzorski element čija se određena

karakteristika menja sa promenom temperature. Da bi se smanjilo vreme odziva

radijacionog senzora potrebno je da njegova debljina minimalna, a površina što je

moguće veća. Uobičajeno je da se kućište beskontaktnog senzora ispuni suvim

vazduhom ili azotom.

Slika 9.Kontaktni I beskontaktni senzori

11. TERMOGRAFIJA

Termografija predstavlja tehniku koja omogućava vizuelizaciju IC zračenja koje je

nevidljivo ljudskom oku.

Sliku koju daje termokamera naziva se termogram.

Termogram nam omogućava, kroz hromatsku skalu ,,lažnih'' boja, da vidimo distribuciju

toplote.

Kvalitativna termografija-vidimo raspored toplote na slici bez interesovanja za

temperaturu.

Kvantitativna termografija- možemo videti temperaturnu skalu i vrednosti u svakoj tački,

ali je uslov pravilno podešena emisivnost.

13

Objekat kada se zagreva zrači elektromagnetnom energijom. Količina energije se

odnosi na temperaturuobjekta.

Energija iz zagrejanog objekta zrači na različitim nivoima putem elektromagnetnog

spektra. Sve emisije su u obliku talasa, i putuju brzinom svetlosti. Jedina razlika između

njih je njihova talasna dužina koje je u relaciji sa frekvencijom.

Termograf može fokusirati ovu energiju putem optičkog sistema na detektor. Detektor

pretvara IC zračenje u električni napon koji se nakon pojačavanja i složene obrade

signal koristi za formiranje termalne slike u sistemu određenog termografa.

12. PRINCIPI BESKONTAKTNOG MERENJA

Prema Vinovom zakonu pomeranja, telo koje apsorbuje 100% zračenja koje na

njega pada (apsolutno crno telo) i koje se nalazi u termodinamičkoj ravnoteži, emituje

zračenje čiji je maksimum na talasnoj dužini obrnuto proporcionalnoj termodinamičkoj

temperaturi:

(10) =b/T

Konstanta b zove se Vinova konstanta i iznosi 2,8977721·10−3 Km. Zakon se zove

zakon pomeranja, zato što se za veću termodinamičku temperaturu, maksimum

energije zračenja pomera ka manjim talasnim dužinama (većim učestanostima). Ovo

pomeranje direktna je posledica Plankovog zakona zračenja apsolutnog crnog tela,

čijim diferenciranjem se direktno dobija Vinov zakon pomeranja.

Gore prikazana jednačina ukazujena to, da ako postoji ovakva veza između

temperature i talasne dužine, onda je temperature nekog tela moguće odrediti

beskontaktnim merenjem talasne dužine svetlosti koju to telo zrači. Uređaj kojim se

obavlja ovakvo beskontaktno merenje temperature naziva se termograf, a dobijena

dvodimenzionalna ili trodimenzionalna slika rasporeda temperature naziva se

termogram.

14

Međutim, u prirodi ne postoji tako nešto kao što je apsolutno crno telo koje bi

apsorbovalo svu energiju okolnog zračenja i emitovalo samozračenje koje zavisi od

njegove temperature. Realna fizička tela uvek reflektuju i propuštaju neki deo energije

koji zrače druga tela u njihovoj blizini. Zato je snaga zračenja koja se detektuje sa

nekog realnog tela kombinacija tri snage:

-Snage sopstvene emisije (Pemitovano)

-Snage reflektovanog okolnog zračenja od svih ostalih tela u blizini (Preflektovano)

-Snage propuštenog okolnog zračenja (Ppropušteno) za koje je dato telo delimično ili

potpuno „transparentno“.

(11) Pmereno=Pemitovano+Preflektovano+Ppropusteno

Količnik emitovane i merene snage zračenja naziva se koeficijent emisije, a reflektovane

i merene snage koeficijent refleksije. Slično, količnik propuštene i merene snage naziva

se koeficijent transmisije.

O ovim koeficijentima se mora voditi računa prilikom interpretacije rezultata merenja

dobijenih na termogramu. Moguće su sledeće greške:

• Realna tela kojima se meri intenzitet zračenja imaju uvek manji udeo sopstvene

emisije u ukupnom zračenju (Pemitovano<Pmereno), pa sensor meri višu temperature

od stvarne (one koja bi se dobila kontaktnim merenjem);

• „hladnija“ mesta na termogramu znače samo da posmatrano telo efikasnije

apsorbuje energiju emitovanu od strane bliskih toplijih izvora zračenja, a nenužno

i da je ono hladnije od svoje okoline;

• Tela koja imaju velike koeficijente refleksije ili transmisije mogu, zbog velikog

Preflektovano ili Ppropušteno, lažno biti prikazana kao toplija na termogramu, ukoliko u

njihovoj blizini postoje druga tela koja ka njima zrače. Ona će tada „reflektovati“ ili

„propuštati“ temperature drugog tela ka senzoru kao sopstvenu.

15

13. INFRACRVENI SENZORI

Ako se u obzir uzme spektar elektromagnetskog zračenja talasnih dužina koje se

kreću od dugih talasa do gama zraka, dobija se opseg temperature koji odgovara relaciji

na slici.

Sa slike se vidi da praktično ceo opseg temperature od interesa za industrijska merenja

(od –250 ºC do +1000 ºC) odgovara talasnim dužinama infracrvenog dela spektra (IC).

Zbog toga svi senzori od praktičnog interesa za merenje temperature moraju u

osnovi biti detektori infracrvenog zračenja.Izuzetak od ovog pravila su jedino

specijalni senzori koji se koriste u npr. Visokim pećima, zatim za osmatranje vulkanskih

erupcija ili se ugrađuju u radioteleskope namenjene istraživanjima dubokog kosmosa.

Slika 10. Grafički prikaz zavisnosti talasne dužine maksimuma zračenja od temperature površine tela prema Vinovom zakonu

pomeranja

Infracrveni senzori se najčešće prave od piroelektričnih materijala, koji generišu napon

na svojim krajevima kada se izlože toploti (ili u ovom slučaju toplotnom zračenju).

Materijali koji se koriste za izradu piroelektričnih senzora su galijum-nitrid (GaN),

cezijum-nitrat (CsNO3), polivinilfluorid, kobaltftalocianin i derivati fenilpiridina.

Tela koja zrače na temperaturama bliskim temperature samog senzora su nevidljiva za

termograf, jer je on „zaslepljen“ sopstvenim zračenjem. Osim toga, predaja energije

zračenja sa tela na nižoj temperaturi na sensor koji se nalazi na višoj temperature nije

moguća prema drugom zakonu termodinamike. Ukoliko se žele meriti temperature

16

ispod ambijentalnih, senzori se moraju hladiti, jer merenje temperature bliske

temperaturi samog senzora sadrži neprihvatljivo veliku grešku.

Kvalitetni savremeni sensori imaju rezoluciju merenja temperature od ±0,001 ºC pa čak

do ±0,0001 ºC. Nešto češće se, zbog niže cene, sreću i senzori sa manjom rezolucijom

od oko ±0,1 ºC, a veoma retko od ±1 ºC.

14. TERMALNE KAMERE

Izrada termalnih kamera za civilne namene počela je 1965. godine, a poslednjih

godina se sve više koriste u raznim oblastima pre svega zbog pristupačnijih cena.

Omogućuju prikaz toplotnih odnosa koje ljudskom oku nisu vidljive, one ,,ne vide''

temperaturu, mogu samo da je proračunaju ako su pravilno podešene.

Da bi se dobila termalna slika određenog prostora, potrebno je združiti veći broj

infracrvenih senzora povezanih u pravougaonu matricu. Svaki senzor u matrici definiše

jednu tačku (jedanpiksel) prostora ispred sebe. Što je veći broj senzora koncentrisan na

manjem prostoru, to će prostorna rezolucija takvog uređaja biti veća. Kada se na

matricu senzora dodaju grafička memorija, procesor za obradu slike i displej, dobija se

termografski uređaj pod nazivom termalnakamera

Slika 11.Termalne kamere

6. (Termografija, 2019)

14.1. PRIMENA

Pomoću termografskih uređaja najčešće se detektuju temperaturni profile na

površini objekata koji odstupaju od normalnih, čime se ustanovljavaju mogući problemi.

17

Neki od primera primene u industriji odnose se na održavanje električnih i mehaničkih

sistema koji trpe naprezanja ili velika opterećenja.

Slika 12. Provera ispravnosti vara termalnom kamerom.

Slika 13. Inspekcija dalekovoda pomoću termalne kamere radi provere mesta pregrevanja

Slika 14. Primeri neravnomerne raspodele temperature kao posledica naprezanja sistema pri radu

Slika 15. Primeri primene termografije na održavanje objekata

U biomedicini, primena termografije zauzima značajno mesto u dijagnostici pojedinih

tipova oboljenja, od mehaničkih trauma tkiva do malignih tumora, kod kojih, zbog

poremećene funkcije tkiva, dolazi do narušavanja uobičajenog površinskog

temperaturnog profila.

18

LITERATURA:

https://www.automatika.rs/projekti/kako-obraditi-signal-sa-

termopara.html(03.11.2019.)

http://www.kelm.ftn.uns.ac.rs/literatura/masi/studentske_prezentacije/termoparovi

.pdf(07.11.2019)

http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of3ftm/materijali/secure/FTM%20-

%20Prezentacija%2011%20-%20Merenje%20temperature.pdf(15.11.2019.)

http://147.91.175.249/images/stories/mut/11_Merenje_temperature.pdf(07.11.20

19.)

https://fizikalac.wixsite.com/fizikalac/temperaturne-skale(16.11.2019.)

https://www.arrow.com/en/research-and-events/articles/using-a-simple-diode-as-

a-ballpark-temperature-sensor(19.11.2019.)

REFERENCE: 5. Arrow. (2015, May 12). Retrieved from Diode Sensore : https://www.arrow.com/en/research-and-

events/articles/using-a-simple-diode-as-a-ballpark-temperature-sensor

4. Automatika. (2019, July 1). Retrieved from Obrada signala sa termopara:

https://www.automatika.rs/projekti/kako-obraditi-signal-sa-termopara.html

2. Fizikalac . (2014, June 23). Retrieved from Temperaturne skale :

https://fizikalac.wixsite.com/fizikalac/temperaturne-skale

1. Nobel. (2009, June 2). Retrieved from Osnovi fizicke elektronike:

http://nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of2ofe/

6. Termografija. (2019, May 1 ). Retrieved from Termalne kamere:

https://www.google.com/search?rlz=1C1GCEA_enRS872RS872&sxsrf=ACYBGNREA13gHyyDfmu

7btAGzJU9_LesAw%3A1574622173664&ei=3dPaXcKAKJqHwPAPgqaOwA0&q=Termografija+&o

q=Termografija+&gs_l=psy-

ab.3..35i39j0l4j0i203j0j0i203l3.16742.16742..16947...0.2..0.127.127.0j1...

3. Termoparovi. (2018, December 12). Retrieved from Termoparovi:

http://www.kelm.ftn.uns.ac.rs/literatura/masi/studentske_prezentacije/termoparovi.pdf