umesto pritvora - chris-network.org · 5.1. uvod 41 5.2. podaci dobijeni od os 42 5.3. podaci...

Odbor za ljudska prava Valjevo

ŠTA

UMESTO PRITVORA

Trenutno stanje alternativnih mera u Srbiji

Valjevo, oktobar 2016.g

2

ŠTA UMESTO PRITVORA

Trenutno stanje alternativnih mera u Srbiji

Tim za monitoring Odbora za ljudska prava Valjevo Dr Dragan Obradović, vodeći istraživač Ivana Radosavljević Aleksandar Perović Saša Aleksić Izdavač Odbor za ljudska prava Valjevo Karađorđeva 117 i Hajduk Veljkova 61 Valjevo tel/fax 014/233-390 [email protected] www.odbor.rs za izdavača Aleksandar Perović izvršni direktor tiraž 200 štampa: Štamparija Topalović ISBN 978-86-910871-4-2

mailto:[email protected]

http://www.odbor.rs/

3

SADRŽAJ

1. Uvodne napomene 5

2. Zakonodavni okvir 11

3. Krivično procesni okvir – uporedna analiza 14

4. Podaci javnih tužilaštava 18

4.1. Uvod 18

4.2. Podaci dobijeni od OJT 20

4.3. Podaci dobijeni od VJT 28

4.4. Ocena stanja 36

5. Podaci sudova 41

5.1. Uvod 41

5.2. Podaci dobijeni od OS 42

5.3. Podaci dobijeni od VS 49


6. Podaci poverenika 62

6.1. Uvod 62

6.2. Dobijeni podaci 63


7. Posete i razgovori sa predstavnicima različitih delova sistema pravosuđa 69

7.1. Razgovori sa javnim tužiocima 69

7.2. Razgovori sa sudovima 74

4

7.3. Razgovori sa advokatima 79

7.4. Razgovori sa poverenicima 81


8. Završna ocena 91

9. Izvodi iz ZIKS-a 94

10. English version 99

Prilozi:

Prilog I - Podaci OJT 128

Prilog II - Podaci VJT 170

Prilog III - Podaci OS 191

Prilog IV - Podaci VS 224

Prilog V - Podaci poverenika 240

5

1. U V O D N E NA P O M E N E

Odbor za ljudska prava Valjevo je organizacija civilnog društva koja se

više odjedne decenije, tačnije od 2003.godine intenzivno i u kontinuitetu

bavi stanjem ljudskih prava osoba u institucijama izolacije –kako

zatvorima tako i pritvorskim jedinicama.

Posebnu pažnju u svom radu, poslednjih nekoliko godina, posvetili smo

analizi primene alternativnih mera, kao moguće alternative određivanju

pritvora.

U tom smislu, fokus našeg rada tokom 2015.g. i 2016.godine bio je na

analizi stanja i primena alternativnih mera u Republici Srbiji.

Da bi projekat odgovorio zahtevima i da bi Izveštaj koji je pred nama

mogao dati realnu sliku stanja u ovoj oblasti, bilo je neophodno uključiti

jedan broj predstavnika sudske i izvršne vlasti, kao i advokature u ovaj

proces.

Naši saradnici, Mreža CHRIS u pet gradova (Niš, Negotin, Novi Pazar,

Smederevo i Valjevo) doprinela je da, pored statističkih podataka, koji su

na nivou cele Srbije, kroz intervjue i neposredne razgovore, dobijemo

mišljenja i zapažanja jednog značajnog broja sudija, tužilaca, advokata i

poverenika za izvršenje alternativnih mera.

Na ovom mestu izražavamo zahvalnost predsednicima osnovnih i viših

sudova u Republici Srbiji, kao i osnovnim i višim tužiocima,

predstavnicima advokatskih komora kao i Upravi za izvršenje krivičnih

sankcija-Ministarstva pravde Republike Srbije, što su nam omogućili

realizaciju predviđenih aktivnosti.

Metodologija koja je primenjena, podrazumevala je, u prvoj fazi,

prikupljanje i obradu statističkih podataka, vezanih za primenu

6

alternativnih mera, od svih osnovnih i viših sudova kao i osnovnih i viših

javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Traženi podaci odnosili su se na

period od donošenja novog Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni

glasnik RS", br. 72/2011), a koji se primenjuje od 1. oktobra

2013.godine, pa zaključno sa krajem 2015.godine.

Takođe, traženi su i podaci od svih 25 kancelarija poverenika za

izvršenje alternativnih mera i sankcija u smislu Zakona o izvršenju

vanzavodskih sankcija i mera ("Službeni glasnik RS", br. 55/2014) čija

je primena počela 1.septembra 2014.godine.

Kada su u pitanju statistički podaci, oni su traženi od svih 66 osnovnih i

25 viših sudova u Srbiji kao i od 58 osnovnih i 25 viših javnih

tužilaštava. Želimo da naglasimo da smo odgovore dobili od preko 90%

institucija kojima smo uputili zahtev.

Što se tiče statističkih podataka koji su traženi od poverenika za

izvršenje alternativnih mera i sankcija, a koji su u svom radu direktno

odgovorni Upravi za izvršenje krivičnih sankcija-Ministarstva pravde,

zaključujemo da je odziv bio dosta lošiji a svega osam poverenika

odgovorilo na naš zahtev, što je manje od 1/3. Napominjemo da u Srbiji

postoji 25 kancelarija odgovornih za izvršenje alternativnih mera i

sankcija.

Mehanizam uspostavljen sa Zahtevom za pristup informaciji od javnog

značaja se pokazao kao solidni instrument u istraživanju. Međutim u

nekim slučajevima poverenik za informacije od javnog značaja,do

momenta pripreme ovog izveštaja, nije odgovorio i odlučio po našim

žalbama na „ćutanje uprave“.

Institucije koje poseduju informacije od javnog značaja (sudovi,

tužilaštva, povereničke službe) su preopterećene redovnim poslovima,

nedostatkom ljudstva, kao i procenom Uprava, sudova i javnih

tužilaštava o bitnosti zahteva i od koga potiče taj zahtev, ali i stepena

štetnih posledica ako ne pruže te informacije. Suočeni smo sa visokim i

7

nepotrebnim stepenom formalizma, centralizacije i hijerarhije prilikom

davanja ovih informacija i podataka od javnog značaja.

Zaposleni koji rade na ovim poslovima su bili predusretljivi i spremni da

udovolje našim zahtevima ukoliko to „gore“ odobre.

Neke podatke smo dobili nedavno, (više od pola godine od momenta

upućivanja zahteva!) po završetku obrade postojećih podataka, tako da

nisu mogli biti uzeti u obzir za ovo izveštavanje.

Upadljiva je činjenica da ne postoji jedinstvena evidencija u načinu

vođenja statističkih podataka sudova i tužilaštava. Dobijali smo

objašnjenja da se pojedine statistike predmeta ne vode i da to niko ne

radi a opet od drugih sudova i tužilaštava smo dobili precizne i uredne

podatke na isto pitanje.

Druga faza istraživanja podrazumevala je razgovore sa jednim brojem

sudija, javnih tužilaca, advokata i poverenika u pet gradova u Srbiji.

Želeli smo, a u najvećoj meri smo i uspeli, da u neposrednom razgovoru

sa našim sagovornicima, na temu primene alternativnih mera, dobijemo

saznanja o njihovom odnosu prema ovoj oblasti, ličnim mišljenjima i

stavovima, kao i o preporukama i pravcima za unapređenje primene

alternativnih mera.

Pored pokazatelja dobijenih iz obrađenih dokumenata, bila nam je

neophodna „živa reč“ mišljenje struke odgovorne za primenu ovih

zakonskih odredbi.

Veliko je zadovoljstvo bilo razgovarati sa sudijama osnovnih i viših

sudova u Nišu, Negotinu, Novom Pazaru, Smederevu i Valjevu.

Iskrenost, otvorenost kao i kompetentnost sagovornika su bile osnovne

karakteristike ovih intervjua. Naišli smo na pozitivan pristup temi

Alternativnih mera, dobili smo kvalitetna mišljenja kako o pozitivnim

8

stvarima tako i pojavama u primeni alternativnih mera koje se mogu

poboljšati. Stekli smo utisak da sudije sa kojima smo razgovarali nemaju

predrasuda i da uspevaju da se odupru delovanju javnosti i medijima i da

im je Zakon osnovni kriterijum pri odlučivanju o primeni ili ne,

alternativnih mera.

S druge strane, njihovo mišljenje i njihovi stavovi se ne razmatraju u

dovoljnoj meri prilikom izrade Zakona ili podzakonskih akata ili

prilikom ocene uspešnosti pojedinih zakonskih rešenja, a trebalo bi.

Predstavnici oba tužilaštva, nemaju neki poseban stav prema korišćenju i

zameni mere pritvora sa nekom drugom zakonskom merom jer Zakon im

to ne nalaže ali nisu ni protiv tih mera.

Advokatura ima ulogu lokomotive i inicijatora u zahtevima za zamenu

mere pritvora nekom od alternativnih mera. Skloni smo da verujemo da

bez njihove inicijative, primena ovih mera bi bila znatno siromašnija.

Poverenička služba daje najviše od sebe za uspešnost u funkcionisanju

vanzavodskih mera, uprkos nerešenom radno-pravnom statusu ( deo

radnog vremena u zavodu, deo radnog vremena u povereničkoj službi),

neadekvatnoj opremljenosti i sa minimalnom stručnom samostalnošću.

Da bi mogli učestvovati u ovom istraživanju bilo je neophodno da dobiju

saglasnosti i odobrenje da bi razgovarali o stvarima iz njihove

nadležnosti. Da podsetimo, nismo se interesovali za pojedine predmete

ili slučajeve, već nas je zanimalo njihovo mišljenje i njihova ocena u

smislu sprovođenja vanzavodskih mera određenih od strane suda.

Opšti utisak je da svi akteri koji učestvuju u primeni ovih zakonskih

rešenja imaju pozitivan odnos i smatraju da je primena alternativnih

mera korisna, kako za društvo tako i za prava okrivljenog, ali i iznose

identičan stav da se primenom ovih mera ne ugrožavaju prava oštećenog

9

– žrtve. Vreme, iskustvo, dodatna obuka i izgrađena sudska praksa će

pomoći da se Alternativne mere u punom obimu sprovode u praksi.

***

Izveštaj koji je pred nama priredio je naš dugogodišnji saradnik Dr

Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu, kome se ovim putem

zahvaljujemo na saradnji.

Velika zahvalnost i našim saradnicima i saradnicama iz pet pomenutih

gradova i kancelarija mreže CHRIS, koji su dali veliki lični doprinos u

pripremi materijala za ovaj izveštaj.

(Alija Halilović Chris Novi Pazar, Dragan Đorđević Chris Niš, Sanijela

Dinić Chris Negotin, Stevan Janković advokat iz Smedereva).

Svoj doprinos u ovom istraživanju su dali i g-din Aleksandar Perović

izvršni direktor Odbora za ljudska prava Valjevo, Ivana Radosavljević

adv.pripravnica, g-din Saša Aleksić advokat.

U ovom poslu pomogli su nam naši dugogodišnji saradnici i donatori

“Foundation open society institute”, koji su nam finansijski pomogli i

omogućili realizaciju i štampanje ovog izveštaja.

SADRŽAJ, IZNETE OCENE I STAVOVI U IZVEŠTAJU NE

PREDSTAVLJAJU NUŽNO ZVANIČNE STAVOVE DONATORA I

ISKLJUČIVO SU PROIZVOD PRIPREME I PUBLIKOVANJA OD

STRANE AUTORA I IZDAVAČA.

10

SKRAĆENICE

a) Propisi

Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava iz 2013. - Zakon iz 2013.

Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava iz 2008. - Zakon iz 2008.

Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. – Zakonik iz 2011.

Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. – Zakonik iz 2001.

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera – ZIVS

b) Ostale skraćenice

Republika Srbija – RS

Osnovno javno tužilaštvo – OJT

Više javno tužilaštvo – VJT

Apelaciono javno tužilaštvo - APJT

Osnovni sud – OS

Viši sud – VS

Apelacioni sud – APS

Poverenici za izvršenje alternativnih sankcija i mera – poverenici

Mere zabrane napuštanja stana - kućni pritvor

Mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog - kućni pritvor uz nadzor

Republički zavod za statistiku – RZS

Alternativne mere – AM

11

2. ZAKONODAVNI OKVIR UOPŠTE

Da bi se uopšte moglo razmatrati pitanje primene mera alternative pritvoru u pravosudnom sistemu Republike Srbije, smatramo da je pre svega neophodno sagledati zakonodavni okvir u okviru koga ćemo se kretati u toku ovog projekta.

Imajući u vidu period koji obrađujemo u toku projekta – od 1.10.2013.godine zaključno sa 31.12.2015. godine, ne možemo se upustiti uopšte u krivičnoprocesni aspekt istraživanja, a da ne spomenemo sistemske propise koji su od značaja za ovaj projekat.

Zakonodavni okvir u okviru koga se krećemo u ovom istraživanju ima nekoliko komponenti:

a) Organizaciono pravosudna komponenta

Ova komponenta je od značaja zbog promena u sistemu pravosudnih organa koje su se dogodile tokom 2013.godine, kada je donet novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", br. 101/2013 – dalje: Zakon iz 2013.) koji se primenjuje od 1.1.2014.godine.

Tim Zakonom je zamenjen Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 – dalje: Zakon iz 2008.) utoliko što je povećan broj osnovnih sudova i osnovnih javnih tužilaštava na teritoriji Republike Srbije (dalje: RS), dok je broj viših sudova i viših javnih tužilaštava suštinski smanjen sa po 26 na po 25, dok je odredbama Zakona iz 2013. propisano da: osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom (čl.12).

Zbog toga, Zakonom iz 2013.godine nisu obuhvaćeni Osnovni - Viši sud i Osnovno - Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, koji su bili obuhvaćeni Zakonom iz 2008.

U pogledu broja osnovnih javnih tužilaštava taj broj je u odnosu na Zakon iz 2008. povećan sa 34 na 58, dok je u pogledu broja osnovnih sudova taj broj povećan u odnosu na Zakon iz 2008. sa 34 na 66.

12

Ovi brojčani podaci su od značaja za uporednu analizu sa podacima BG Centra za ljudska prava koji je tokom 2014.godine izdao publikaciju : PRITVOR – Ultima ratio? U toj publikaciji pored ostalog sadržaja analizirana je i : Praksa upotrebe mera alternativnih pritvoru u Srbiji u periodu od 2010. do 2012. godine.

b) Krivičnoprocesna komponenta

Osnovni propis koji je od značaja za ovu komponentu je Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011 – dalje: Zakonik iz 2011.) koji se primenjuje od 1.10.2013.godine u sudovima opšte nadležnosti, koje odredbe su bitne za predmet ovog istraživanja.

Poseban značaj imaju odredbe Glave VIII - MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOĐENJE KRIVIČNOG POSTUPKA Zakonika iz 2011. zbog određenih novina u pogledu pojedinih mera i radi upoređenja pojedinih odredba sa odredbama Glave VIII - MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOĐENJE KRIVIČNOG POSTUPKA Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) koji se primenjivao do tog datuma.

c) Propisi koji se odnose na primenu alternativa pritvoru

U posmatranom periodu prvi put su u Republici Srbiji doneti i konkretni propisi koji se odnose pored ostalog i na alternative pritvoru. U pitanju je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ("Službeni glasnik RS", br. 55/2014 – dalje: ZIVS) čija je primena počela 1.9.2014.godine, koji pored ostalih odredaba sadrži i odredbe koje se odnose na povereničku službu, NADZOR NAD IZVRŠENJEM OBAVEZA PREMA ODLUCI JAVNOG TUŽIOCA, IZVRŠENJE VANZAVODSKIH MERA KOJE JE ODREDIO SUD.

Nadležnost poverenika za izvršenje alternativnih sankcija i mera (dalje: poverenici) pored ostalih poslova obuhvata pojedine poslove od značaj za predmet ovog istraživanja i to: i praćenje izvršenja obaveza prema odluci javnog tužioca, kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje i u pogledu praćenja izvršenja mere zabrane napuštanja stana (u daljem tekstu: kućni pritvor) i mere zabrane

13

prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem (čl.5.st.1.tač.1. i 2. ZIVS) koje se detaljno navode u članu 11.-16. odnosno 17.-19. ZIVS. Predmet naše analize bilo je i postupanje poverenika u tim slučajevima.

Posebno, imali smo u vidu da sve kancelarije poverenika nisu počele da rade u isto vreme na teritoriji RS, odnosno da je veliki broj kancelarija počeo da radi tek tokom 2014.-2015.godine, tako da dobijeni podaci nisu u tom pogledu u potpunosti relevantni. Međutim, dobijeni podaci mogu da pruže bar određenu osnovu u pogledu postupanja nadležnih sudova sa jedne strane ali i poverenika sa druge strane u odnosu na lica prema kojima se sprovode pojedine mere za obezbeđivanja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, a koje nisu klasičan pritvor.

14

3. KRIVIČNO PROCESNI OKVIR – UPOREDNA ANALIZA

Odredbama glave VIII MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOĐENJE KRIVIČNOG POSTUPKA, Zakonika iz 2001. bilo je propisano pet mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka: poziv, dovođenje, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo i pritvor (čl.133.st.1.), s tim što su od značaja za određivanje alternativa pritvoru bile dve mere: Zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta (čl.136.) i Jemstvo (čl.137.-140.).

Prva od ovih mera: Zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta u pojedinim stavovima sadržavala je odredbe koje se odnose na: zabranu pojedinim licima da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravišta; zabranjeno posećivanje određenih mesta ili sastajanje sa određenim licima ili prilaženje određenim licima, ili je pojedinim licima naloženo da se povremeno javljaju određenom državnom organu, ili je privremeno oduzeta putna isprava ili vozačka dozvola.

Sud može naložiti da se prema okrivljenom kome je određena jedna ili više mera iz st. 1. i 2. ovog člana, primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena.

Odredbama glave VIII MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOĐENJE KRIVIČNOG POSTUPKA Zakonika iz 2011. propisane su kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka: poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor, koje su po svom nazivu identične merama iz Zakonika iz 2001.godine, kao i neke mere koje nisu bile propisane tim zakonom i to: zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta; a osim te mere propisana je i mera: zabrana napuštanja stana (kao posebna mera).

Novinu predstavlja, u odnosu na odredbe Zakonika iz 2001.godine, i odredba člana 190 Zakonika iz 2011. godine – Kontrola poštovanja zabrane napuštanja stana, koja se odnosi na primenu elektronskog nadzora. Ovom odredbom se propisuje da nadzor nad okrivljenim

15

radi poštovanja ograničenja vrši organ državne uprave nadležan za izvršenje krivičnih sankcija ili drugi državni organ određen zakonom, a ne organ unutrašnjih poslova, BIA ili drugi državni organ, kako je to bilo propisano odredbama Zakonika iz 2001.godine.

Poseban značaj za primenu alternativnih mera ima odredba člana 189. Zakonika iz 2011. kojom su propisani opšti uslovi za određivanje ovih mera, gde je, pored ostalog, navedeno da prilikom određivanja pojedine od ovih mera organ postupka će voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom, a da će se određena mera ukinuti i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi.

Imajući u vidu predmet ovog istraživanja ukazaćemo samo na najvažnije karakteristike odredaba o pritvoru, kao polaznoj osnovi za određivanje pojedinih alternativnih mera.

Kada je u pitanju određivanje pritvora, Zakonik iz 2011.godine propisuje da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. Dužnost je svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. U toku celog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (čl.210)

Kada su u pitanju razlozi za određivanje pritvora Zakonik iz 2011.godine propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako:

1) se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

2) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;

16

3) osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti;

4) je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi, a pritvor koji je određen samo zbog toga što optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres može trajati do objavljivanja presude. U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen.

Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, sud može optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor, ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen.

Umesto pritvora, odredbama ovog Zakonika propisano je da se mogu u pojedinim slučajevima izreći druge blaže mere za obezbeđivanje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to:

- Zabrana napuštanja stana: Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, ili okolnosti predviđene u članu 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakonika, sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima će boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan.

- Jemstvo: Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor ili je već u pritvoru zbog postojanja razloga propisanih u članu 211. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakonika, može se ostaviti na slobodi, odnosno može se pustiti na slobodu, ako on lično ili neko drugi

17

za njega pruži jemstvo da do kraja postupka neće pobeći i ako sam okrivljeni, pred sudom pred kojim se vodi postupak, da obećanje da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti boravište.

- Zabrana napuštanja boravišta: Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, sakriti se, otići u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti mesto boravišta ili teritoriju Republike Srbije. Uz ovu meru, okrivljenom može biti zabranjeno posećivanje određenih mesta ili naloženo da se povremeno javlja određenom državnom organu ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozačka dozvola. (alternativa za postojanje razloga za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tač. 1) ovog zakonika.

- Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanja određenih mesta: Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, sud može zabraniti okrivljenom prilaženje, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem ili zabraniti posećivanje određenih mesta. Uz ovu meru sud može okrivljenom naložiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom (alternativa za postojanje razloga za određivanje pritvora iz čl.211.stav 1.tač. 2) i 3).

18

4. PODACI JAVNIH TUŽILAŠTAVA

4.1. Uvod

Do kraja 2013.godine na teritoriji RS radilo je 34 OJT i 26 VJT.

Shodno odredbama Zakona iz 2013. od 1.1.2014.godine na teritoriji RS funkcioniše nova, šira mreža pravosudnih organa u delu koji se odnosi na sedišta OJT. Prema toj mreži koja funkcioniše od tada bez izmena broj OJT je 58, čime se ostvaruje efikasniji rad javnotužilačke organizacije. Sa druge strane, broj VJT je prema odredbama organizacija Zakona iz 2013. smanjen utoliko što ih je sada 25, a u delu koji se odnosi na budući rad pravosudnih organa na području AP Kosova i Metohije propisano je: Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom (čl.12). Zbog toga u organizacionoj mreži VJT koja funkcioniše od 1.1.2014.godine nema VJT iz Kosovske Mitrovice.

Od OJT – VJT traženi su odgovori na ista pitanja. Traženi su podaci koji se odnose na rad nadležnih javnih tužilaštava i njihovi odgovori na sedam pitanja. U pitanju su sledeći podaci:

a) Broj primljenih krivičnih prijava.

b) Broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak na osnovu primljenih krivičnih prijava.

c) Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje pritvora prema osumnjičenom i Broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio pritvor osumnjičenom.

d) Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, Broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio mere zabrane

19

prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta.

e) Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom, Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole, Broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom i Broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole.

f) Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i Broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio jemstvo kao meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku.

g) Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog i Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT/VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog, Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog i Broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog nadležni sud prihvatio predlog OJT/VJT i odredio mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog.

20

4.2. Podaci dobijeni od OJT

Od ukupno 58 OJT koja su počela da funkcionišu na teritoriji RS od 1.1.2014.godine prema odredbama Zakona iz 2013. nastavljajući rad prethodna 34 OJT, o čemu je bilo reči u uvodu, odgovore je dostavilo 50 OJT, odnosno (86,20%) svih OJT.

Kvalitet dostavljenih odgovora na navedena pitanja je bio različit – potpuni i detaljni odgovori, delimični odgovori, nepotpuni odgovori uz obrazloženja najrazličitije vrste.

Pri tome odgovore su bar u pogledu osnovnih podataka dostavila sva tri velika OJT – Novi Sad, Niš i Kragujevac. Kada je u pitanju područje OJT u Beogradu koje je do kraja 2013.godine postupalo kao jedinstveno područje za teritoriju celog Grada Beograda i svih gradskih odnosno prigradskih opština konstatovali smo da su odgovore dostavili sva novoformirana OJT koja su počela da funkcionišu na teritoriji pojedinih gradskih odnosno svih prigradskih opština, osim Prvog OJT koje pokriva centralno gradsko jezgro u Beogradu. Gledajući teritorijalnu zastupljenost VJT sa kojih su stigli odgovori, konstatovali smo da su stigli odgovori iz svih OJT sa područja APJT u Nišu, a da sa područja APJT Kragujevac najviše odgovora nije dostavljeno (nisu stigli odgovori iz četiri OJT) dok sa područja APJT Beograd i Novi Sad odgovore nisu dostavila po dva OJT.

Ono što je uočeno kroz dobijene odgovore na pojedina pomenuta pitanja je sledeće:

a1) Podaci koji se odnose na broj primljenih krivičnih prijava pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim OJT (tada 34 od kog broja je odgovore dostavilo 26 tadašnjih OJT i još pet od šest delova bivšeg Prvog OJT u Beogradu), što je uobičajeno jer se bliži kraj poslovne godine, pa svi nadležni organi a pre svega policija pokušava da prikaže svoj rad što efikasnijim. Tokom 2014.godine zabeležen je priliv od 99249 krivičnih prijava u svim OJT koja su dostavila odgovor, a tokom 2015.godine zabeležen je pad od 5673 primljene krivične prijave u svim OJT koja su dostavila odgovor.

21

Podaci ukazuju da je tokom 2015.godine došlo do smanjenja broja krivičnih prijava koje su podnete OJT u Novom Sadu i Kragujevcu, a u Nišu je došlo do neznatnog povećanja broja podnetih krivičnih prijava.

Prvo OJT u Beogradu je odgovorilo i obavestilo da nemaju tražene informacije, s obzirom da ne vode evidencije traženih podataka.

b1) Podaci koji se odnose na broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak na osnovu primljenih krivičnih prijava na nesumnjiv način potvrđuju prethodne konstatacije.

Naime, imajući u vidu brojčane pokazatelje koji se odnose na sva lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak od strane nadležnih OJT u korelaciji sa odredbama čl.7. Zakonika iz 2011. nedvosmisleno proizilazi da su nosioci javnotužilačkih funkcija u navedenom periodu pre pokretanja krivičnog postupka u značajnoj meri koristili odredbe Zakonika iz 2011. koje se odnose na postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi (čl.282), odlaganje krivičnog gonjenja u onim predmetima u kojima u okviru svoje funkcionalne nadležnosti postupa OJT (čl.283) ili odbacili krivične prijave (čl.284).

Rezultat toga je da je u poređenju sa brojem primljenih krivičnih prijava, broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak značajno smanjen. U odnosu na poslednja tri meseca 2013.godine krivični postupak je pokrenut za skoro trećinu manji broj lica u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava (manje u odnosu na 6399 lica protiv kojih je podneta krivična prijava), u 2014.godini krivični postupak je pokrenut za skoro 47000 lica manje u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava, a u 2015.godini krivični postupak je pokrenut za 42224 lica manje u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava te godine.

*Ovi podaci su detaljno navedeni u tabeli u prilogu.

Međutim, u analizi ovog odgovora za nas su bili relevantni samo podaci za 2014.i 2015.godinu obzirom da je u toku 2013.godine bila drugačija teritorijalna organizacija OJT, o čemu je već bilo reči u prethodnom delu. Pri tome, davaćemo u određenoj meri uopštene podatke, a podaci iz tabela koje će pratiti ove analize će govoriti sami za sebe.

22

Posebno je uočljivo da je u dva od tri najveća OJT od kojih smo dobili odgovore - OJT Novi Sad i Niš došlo do značajnog smanjenja broja lica protiv kojih je na osnovu primljenih krivičnih prijava pokrenut krivični postupak. Moguće je, u tom pogledu, jedan deo smanjenja povezati i sa novom mrežom OJT jer su i na teritorijama ova dva OJT formirana pojedina nova OJT, ali je sasvim sigurno da je bilo i detaljne analize podnetih krivičnih prijava od strane postupajućih nosilaca javnotužilačkih funkcija pre nego što su pokretali krivične postupke.

Uočili smo da pored Prvog OJT koje je povodom svih pitanja dalo isti odgovor, koji je naveden pod tačkom a1), odgovor na ovo pitanje nije dostavilo OJT u Prijepolju.

c1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje pritvora prema osumnjičenom i broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio pritvor osumnjičenom uočava se pre svega da sva ona OJT koja su dostavila podatke u pogledu prethodna dva pitanja nisu dostavila potpune odgovore na oba dela ovog pitanja. Naime, odgovor na prvi deo ovog pitanja nisu dostavili osim sedam OJT (Prvo OJT u Beogradu, Čačak, Trstenik, Ub, Ruma, Paraćin Stara Pazova) još i Drugo i Treće OJT u Beogradu i OJT u Novom Sadu, kao ni OJT u Prijepolju koje nije odgovorilo ni na drugo pitanje

Razlozi koji se navode sa njihove strane u tom pogledu su:

- da program „SAPO“ ne poznaje pretragu po navedenim kriterijumima pa da se zbog toga ne mogu dostaviti traženi podaci - OJT u Novom Sadu; da se podaci u pogledu broja lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog predloženo nadležnom sudu određivanje pritvora prema osumnjičenom ne mogu dostaviti iz tehničkih razloga – Drugo i Treće OJT u Beogradu.

Na osnovu podataka koje su u odnosu na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT utvrdili smo da je pritvor predložen u poslednja tri meseca 2013.godine prema 439 lica, a na osnovu odgovora 46 OJT koja rade od 1.1.2014.godine pa na dalje, pritvor je predložen prema 1688 lica tokom 2014.godine a prema 2512 lica tokom 2015.godine.

23

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 27 OJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio pritvor osumnjičnom utvrdili smo da je pritvor određen u poslednja tri meseca 2013.godine prema 335 lica, a na osnovu odgovora 46 OJT koja rade od 1.1.2014.godine pa na dalje, pritvor je određen prema 1244 lica tokom 2014.godine a prema 1899 lica tokom 2015.godine.

Iz ovih podataka proizilazi da su nadležni OS postupali restriktivno i da u odnosu na predloge nadležnih OJT nisu odredili pritvor koji je bio predložen prema još 104 lica u poslednja tri meseca 2013.godine odnosno da su pritvor odredili prema 77% svih predloženih lica, da su pritvore odredili prema 74% svih predloženih lica u 2014.godini odnosno prema 76% svih predloženih lica u 2015.godini.

Ovi podaci dosta realno prikazuju postupanje nadležnih OS u pogledu određivanja pritvora u RS osim u dva najveća grada – Beograd i Novi Sad, gde su iz navedenih razloga izostali odgovori na ovo pitanje. Sa druge strane, preostala dva najveća grada u Srbiji – Niš i Kragujevac dala su odgovore i na ovo pitanje, što ukazuje da je bilo moguće dobiti adekvatan odgovor.

Iz ovih podataka proizilazi da se pritvor od strane nadležnih sudija u OS približno odredi u 75% svih predloženih situacija, odnosno prema tom broju lica.

d1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, odnosno broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 11 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu i OJT u Novom Sadu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se retko predlaže, mada se tokom 2014. i 2015.godine uočava

24

povećanje broja ovih predloženih mera (tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema dva lica, prema 29 lica tokom 2014.godine a prema 46 lica tokom 2015.godine).

Osim OJT Kruševac koje je jedino OJT u sve tri godine posmatranog perioda predlagalo nadležnom sudu određivanje ove mere još sedam OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine (Zrenjanin, Šabac, Obrenovac, Velika Plana, Bor, Veliko Gradište, Požega) a još osam OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina. Posebno značajno je da su ovu meru počela da predlažu i pojedina manja OJT koja su sa radom počela tokom 2014.godine kao što su OJT u Mionici, Lebanu, Despotovcu, itd. što ukazuje da ova mera u narednom periodu može da bude prihvaćena od strane nadležnih OJT – OS kao alternativa pritvoru.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema dva lica, prema 24 lica tokom 2014.godine a prema 37 lica tokom 2015.godine.

Kada se imaju u vidu ovakvi podaci, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da je nadležni OS prihvatio sve predloge OJT i odredio ovu alternativnu meru u poslednja tri meseca 2013.godine, dok su tokom 2014 i 2015.godine nadležni OS postupali restriktivnije i nisu prihvatili sve predloge OJT za određivanje ove mere i to 2014.godine u odnosu na pet lica a 2015.godine u odnosu na devet lica.

e1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom i broja lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 11 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu i OJT u Novom Sadu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

25

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se retko predlaže, mada se uočava tendencija povećanja predlaganja ove mere u poslednje dve godine – tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 48 lica tokom 2014.godine a prema 51 licu tokom 2015.godine.

Osim OJT Šabac koje je jedino u sve tri godine posmatranog perioda predlagalo nadležnom sudu određivanje ove mere i osam OJT (Zrenjanin, Kruševac, Smederevo, Obrenovac, Velika Plana, Vrbas, Kuršumlija, Despotovac) koja su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine, još pet OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu odgovore nadležnih OJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da ova mera nije određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema bilo kom licu, određena je prema 44 lica tokom 2014.godine a prema 45 lica tokom 2015.godine.

Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole i broja lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 11 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu i OJT u Novom Sadu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da je to za sada takođe, još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se izuzetno retko predlaže, ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, tokom 2014.godine predložena je prema 35 lica a tokom 2015.godine prema 45 lica.

26

Osim OJT Velika Plana i OJT Vrbas koji su u obe godine posmatranog perioda predlagali nadležnom sudu određivanje najvećeg broja ovih mera (25 od 35 tokom 2014.godine odnosno 39 od 45 tokom 2015.godine) samo još tri OJT (Kruševac, Smederevo i Despotovac) su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine u znatno manjem obimu, dok su još četiri OJT predlagala određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu potpun odgovor pomenutih OJT na ovo pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da ova mera nije određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema bilo kom licu, određena je prema 32 lica tokom 2014.godine a prema 33 lica tokom 2015.godine.

Međutim, kada se ima u vidu da su OS u Obrenovcu i Vrbasu bili sudovi koji su u najvećem broju odredili ovu meru (prema 23 od 32 lica tokom 2014.godine odnosno prema 20 od 33 lica tokom 2015.godine) onda je jasno da ova mera ima perspektivu, ali da se u praksi ne predlaže od strane nadležnih OJT u dovoljnoj meri.

f1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 11 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu i OJT u Novom Sadu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se retko predlaže, – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, prema pet lica tokom 2014.godine a prema četiri lica tokom 2015.godine.

Osim OJT Kraljevo i OJT Kruševac koja su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine samo još tri OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

27

Imajući u vidu odgovore nadležnih OJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera u pomenutom periodu prihvaćena u svim predloženim slučajevima od strane nadležnih OS.

g1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 10 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se retko predlaže, – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, prema tri lica tokom 2014.godine a prema 10 lica tokom 2015.godine. Osim OJT Vrbas koje je predlagalo određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine samo još tri OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu odgovore nadležnih OJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera u pomenutom periodu prihvaćena u svim predloženim slučajevima od strane nadležnih OS. Osim toga, određena je ova mera u još dva slučaja više tokom 2014.godine u odnosu na broj predloženih mera (OS Velika Plana).

Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u OJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila 10 OJT pomenutih u ovom delu pod tačkom c1) među kojima i najveća OJT (Prvo, Drugo, Treće OJT u Beogradu) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 27 OJT odnosno 46 OJT koja postupaju od 1.1.2014. utvrdili smo da

28

je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane OJT, koja se retko predlaže, – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, prema tri lica tokom 2014.godine a prema osam lica tokom 2015.godine. Osim OJT Vrbas koje je predlagalo određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine samo još pet OJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu odgovore nadležnih OJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog OJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera u pomenutom periodu prihvaćena u svim predloženim slučajevima od strane nadležnih OS. Osim toga, određena je ova mera u još pet slučaja više tokom 2014.godine u odnosu na broj predloženih mera (OS Lazarevac) i u još tri slučaja više tokom 2015.godine.

4.3. Podaci dobijeni od VJT

Od ukupno 25 VJT koja su funkcionisala na teritoriji RS tokom 2013.godine prema odredbama Zakona iz 2008. a koja su nastavila da funkcionišu prema odredbama Zakona iz 2013 odgovore je dostavilo 20 VJT, odnosno (80%) svih VJT.


Pri tome odgovore su bar u pogledu osnovnih podataka dostavila sva četiri najveća VJT – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Gledajući teritorijalnu zastupljenost VJT sa kojih su stigli odgovori, konstatovali smo da su stigli odgovori iz svih VJT sa područja APJT u Beogradu i Novom Sadu, a da je najmanje odgovora stiglo od VJT sa područja APJT Kragujevac (stigli odgovori iz pet VJT - odgovore nisu dostavila tri VJT) dok su sa područja APJT Niš (stigli odgovori iz pet VJT - odgovore nisu dostavila dva VJT).


29

a1) Podaci koji se odnose na broj primljenih krivičnih prijava pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim VJT. Tokom 2014.godine zabeležen je priliv od 7547 krivičnih prijava u svim VJT koja su dostavila odgovor, a tokom 2015.godine zabeležen je značajan pad od 5477 primljenih krivičnih prijava u svim VJT koja su dostavila odgovor (smanjen je broj primljenih krivičnih prijava za više od 2000).

Podaci koji se odnose na broj primljenih krivičnih prijava sami po sebi ohrabruju i ukazuju da postoji tendencija smanjenja broja podnetih krivičnih prijava. Te podatke potvrđuje i RZS – u pogledu ukupnog broja primljenih krivičnih prijava na teritoriji RS tokom 2013.-2015.godine.

b1) Podaci koji se odnose na broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak na osnovu primljenih krivičnih prijava na nesumnjiv način potvrđuje prethodne konstatacije.

Naime, imajući u vidu brojčane pokazatelje koji se odnose na sva lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak od strane nadležnih VJT u korelaciji sa odredbama čl.7. Zakonika iz 2011. nedvosmisleno proizilazi da su nosioci javnotužilačkih funkcija u navedenom periodu pre pokretanja krivičnog postupka u značajnoj meri koristili odredbe Zakonika iz 2011. koje se odnose na postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi (čl.282), odlaganje krivičnog gonjenja u onim predmetima u kojima u okviru svoje funkcionalne nadležnosti postupa VJT (čl.283) ili odbacili krivične prijave (čl.284).

Rezultat toga je da je u poređenju sa brojem primljenih krivičnih prijava broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak značajno smanjen. U odnosu na poslednja tri meseca 2013.godine krivični postupak je pokrenut za skoro trećinu manji broj lica u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava, u 2014.godini krivični postupak je pokrenut za skoro 3150 lica manje u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava, a u 2015.godini krivični postupak je pokrenut za 2103 lica manje u odnosu na broj lica protiv kojih je primljena krivična prijava te godine.

*Ovi podaci su detaljno navedeni u tabeli u prilogu.

30

c1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje pritvora prema osumnjičenom i broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio pritvor osumnjičnom uočava se pre svega da sva ona VJT koja su dostavila podatke u pogledu prethodna dva pitanja nisu dostavila potpune odgovore i na oba dela ovog pitanja. Naime, odgovor na prvi deo ovog pitanja nisu dostavili osim pet VJT (Jagodina, Čačak, Kruševac, Zaječar, Negotin) još i VJT u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu – tri od četiri najveća VJT.

Razlozi koji se navode sa njihove strane u tom pogledu su:

- da se podaci u pogledu broja lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje pritvora prema osumnjičenom ne zavode posebno u odgovarajuće upisnike već je predloge za određivanje pritvora moguće utvrditi samo uvidom u pojedinačne predmete a VJT Kragujevac ne poseduje program za elektronsko vođenje upisnika a zbog prirode posla, kadrovske i tehničke opremljenosti nije moguće vršiti uvid u svaki predmet. Identične odgovore po ovom pitanju dostavili su i VJT Novi Sad i VJT Beograd, dok su sva tri pomenuta VJT dostavila odgovore na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio pritvor osumnjičnom.

Na osnovu podataka koje su u odnosu na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je pritvor predložen u poslednja tri meseca 2013.godine prema 298 lica, prema 716 lica tokom 2014.godine a prema 587 lica tokom 2015.godine.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 20 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio pritvor osumnjičnom utvrdili smo da je pritvor određen u poslednja tri meseca 2013.godine prema 443 lica, prema 1319 lica tokom 2014.godine a prema 1122 lica tokom 2015.godine.

Kada se ima u vidu da razliku između broja predloženih pritvora i broja određenih pritvora čine podaci koji se odnose na tri od četiri najveća VJT – iz tri najveća grada u Srbiji, u kojima je objektivno i najveći broj prijavljenih krivičnih dela i gde je prema najvećem broju lica pokrenut krivični postupak, onda je ta razlika u potpunosti razumljiva.

31

d1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, odnosno broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnom odgovoru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se izuzetno retko predlaže – tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 17 lica tokom 2014.godine a prema 16 lica tokom 2015.godine. Osim VJT Pančevo koje je jedino VJT u sve tri godine posmatranog perioda predlagalo nadležnom sudu određivanje ove mere i VJT u Zrenjaninu koje je predlagalo određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine, još osam VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Teritorijalno posmatrano ovu alternativnu meru najčešće su predlagala VJT sa područja APJT Novi Sad (Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica). Ako se tome doda da je u jednom periodu u okviru APJT NS bilo i VJT Pančevo, onda je to razlog više da se zaključi da je na ovom području primena alternativnih mera, odnosno razmišljanje o potrebi da se te mere obezbeđenja primenjuju, zastupljenije nego na području ostalih APJT.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 20 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema devet lica, prema 43 lica tokom 2014.godine a prema 32 lica tokom 2015.godine.

Međutim, kada se ima u vidu da je VS u Beogradu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema osam lica u poslednja tri meseca 2013.godine, prema 26 lica tokom 2014.godine a prema 16 lica tokom 2015.godine, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da su nadležni viši sudovi prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru.

32

e1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom i broja lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se retko predlaže – tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 13 lica tokom 2014.godine a prema 23 lica tokom 2015.godine. Osim VJT Kraljevo koje je jedino VJT u sve tri godine posmatranog perioda predlagalo nadležnom sudu određivanje ove mere i četiri VJT (u Zrenjaninu, Valjevu, Šapcu i Vranju) koja su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine, još pet VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 20 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema dva lica, prema 28 lica tokom 2014.godine a prema 28 lica tokom 2015.godine.

Međutim, kada se ima u vidu da je VS u Beogradu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema 13 lica tokom 2014.godine a prema dva lica tokom 2015.godine, a da je VS u Smederevu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema jednom licu u poslednja tri meseca 2013.godine, prema četiri lica tokom 2014.godine a prema dva lica tokom 2015.godine, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da su nadležni VS prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru. Samo dva VS (Kraljevo i Smederevo) su svake godine u posmatranom periodu prihvatali predloge nadležnih VJT i određivali ove mere.

Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje

33

određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole i broja lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada takođe, još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se izuzetno retko predlaže, ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom – tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 13 lica tokom 2014.godine a prema devet lica tokom 2015.godine. Osim VJT Smederevo koje je jedino VJT u sve tri godine posmatranog perioda predlagalo nadležnom sudu određivanje ove mere i dva VJT, u Zrenjaninu i Vranju, koja su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine, još tri VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 20 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 14 lica tokom 2014.godine a prema devet lica tokom 2015.godine.

Međutim, kada se ima u vidu da je VS u Novom Pazaru prihvatio predlog i odredio ovu meru prema jednom licu u poslednja tri meseca 2013.godine, prema jednom lica tokom 2014.godine, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da su nadležni viši sudovi prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru. Samo VS Smederevo je svake godine u posmatranom periodu prihvatao predloge nadležnih VJT i određivao ove mere.

f1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već

34

pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se retko predlaže – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, tokom 2014.godine predložena je prema 14 lica a tokom 2015.godine predložena je prema sedam lica. Osim VJT Kraljevo i Vranje koja su predlagala određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine

još tri VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu potpun odgovor od ovih 17 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru utvrdili smo da ova mera nije određena u poslednja tri meseca 2013.godine prema bilo kom licu, određena je prema 15 lica tokom 2014.godine a prema osam lica tokom 2015.godine. To znači da su nadležni VS prihvatili sve predloge VJT ali očigledno da je bilo i predloga od strane stranaka na koja je VS saslušavši mišljenje VJT doneo odluku kojom je prihvatio ponuđeno jemstvo.

g1) Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se retko predlaže – tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, tokom 2014.godine predložena je prema dva lica a tokom 2015.godine predložena je prema 13 lica. Osim VJT Sombor koje je predlagalo određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.godine još dva VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina.

Imajući u vidu potpun odgovor od ovih 17 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio

35

ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena prema jednom licu u poslednja tri meseca 2013.godine, prema 11 lica tokom 2014.godine i 22 lica tokom 2015.godine.

Međutim, kada se ima u vidu da je VS u Beogradu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema devet lica tokom 2014.godine a prema tri lica tokom 2015.godine, a da je VS u Smederevu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema jednom licu u poslednja tri meseca 2013.godine, prema četiri lica tokom 2014.godine a prema dva lica tokom 2015.godine, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da su nadležni VS prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru.

Ovi podaci su kompatibilni sa podacima nadležnih VS.

Kada je u pitanju broj lica protiv kojih je posle saslušanja osumnjičenog u VJT predloženo nadležnom sudu određivanje mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog, uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila pored već pomenutih pet VJT i tri najveća VJT (Beograd, Novi Sad i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 17 VJT utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VJT, koja se retko predlaže – tokom poslednja tri meseca 2013.godine ova mera je predložena prema jednom licu, tokom 2014.godine predložena je prema tri lica a tokom 2015.godine predložena je prema 21 licu. Samo šest VJT je predlagalo određivanje ove mere tokom pojedinih godina, s tim da nijedno VJT nije predlagalo određivanje ove mere tokom dve godine. Pri tome, VJT Sombor je tokom 2015.godine predložilo određivanje ove mere prema 10 lica, a VJT Smederevo je predložilo određivanje ove mere prema šest lica.

Imajući u vidu potpun odgovor od ovih 17 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio ovu meru utvrdili smo da je ova mera određena prema jednom licu u poslednja tri meseca 2013.godine, prema 11 lica tokom 2014.godine i prema 22 lica tokom 2015.godine. Međutim, kada se ima u vidu da je VS u Beogradu prihvatio predlog i odredio ovu meru prema jednom lica tokom 2014.godine a prema jednom lica tokom 2015.godine, onda proizilazi nedvosmislen zaključak da su nadležni VS prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru.

36

4.4. Ocena stanja

Do kraja 2013.godine na teritoriji RS radilo je 34 OJT i 26 VJT, a od 1.1.2014. funkcioniše 58 OJT i 25 VJT.

Odgovore na postavljena pitanja dostavilo je 50 OJT, odnosno (86,20%) svih OJT i 20 VJT odnosno (80%) svih VJT.


a) Podaci koji se odnose na broj primljenih krivičnih prijava pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim OJT (tada 34 od kog broja je odgovore dostavilo 26 tadašnjih OJT i još pet od šest delova bivšeg Prvog OJT u Beogradu), kao i u svih 20 VJT što je uobičajeno jer se bliži kraj poslovne godine, pa svi nadležni organi a pre svega policija pokušava da prikaže svoj rad što efikasnijim.

Tokom 2015.godine zabeležen je veliki pad broja primljenih krivičnih prijava u odnosu na 2014.godinu kako u OJT tako i u VJT, što je u skladu sa zvaničnim podacima RZS.

b) Broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak od strane OJT ali i VJT u RS na osnovu broja primljenih krivičnih prijava na nesumnjiv način potvrđuju prethodne konstatacije, jer je došlo do značajnog smanjenja broja pokrenutih krivičnih postupaka u odnosu na broj primljenih krivičnih prijava, što znači da su nadležni javni tužioci u značajnoj meri koristili odredbe Zakonika iz 2011. koje se odnose na postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi (čl.282), odlaganje krivičnog gonjenja u onim predmetima u kojima u okviru svoje funkcionalne nadležnosti postupa (čl.283) ili odbacili krivične prijave (čl.284).

U analizi primene AM za nas su bili relevantni samo podaci za 2014.i 2015.godinu obzirom da je u toku 2013.godine bila drugačija teritorijalna organizacija OJT.

37

c) Pritvor, kao najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku je i dalje dominantna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog na glavnom pretresu, s tim da primena alternativnih mera počinje od 2014.godine da daje određene rezultate, odnosno da se povećava broj prihvaćenih predloga za određivanje pojedinih alternativnih mera umesto pritvora prema licima protiv kojih je pokrenut krivični postupak.

Odlučujući po predlozima OJT nadležni OS su postupali restriktivno i u odnosu na predloge OJT odredili su pritvor u poslednja tri meseca 2013.godine prema 76,3% predloženih lica, prema 73,69% svih predloženih lica u 2014.godini odnosno prema 75,59% svih predloženih lica u 2015.godini.

Imajući u vidu potpun odgovor od svih 20 VJT na pitanje koje se odnosi na broj lica protiv kojih je nadležni sud prihvatio predlog VJT i odredio pritvor osumnjičnom utvrdili smo da je pritvor određen u poslednja tri meseca 2013.godine prema 443 lica, prema 1319 lica tokom 2014.godine a prema 1122 lica tokom 2015.godine.

Kada se ima u vidu da razliku između broja predloženih pritvora i broja određenih pritvora čine podaci koji se odnose na tri od četiri najveća VJT – iz tri najveća grada u Srbiji, u kojima je objektivno i najveći broj prijavljenih krivičnih dela i gde je prema najvećem broju lica pokrenut krivični postupak, onda je ta razlika u potpunosti razumljiva.

d) Kada je u pitanju mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, to je prihvaćena mera od strane nadležnih JT. Uočava se tendencija povećanja predlaganja ove mere u poslednje dve godine.

To se odnosi i na nadležna OJT/VJT, koja ovu meru retko predlažu. Naime, uočava se blago povećanje predlaganja ovih mera od strane OJT/VJT.

OJT su predložila izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine mera je predložena prema dva lica, tokom 2014.godine mera je predložena prema 29 lica a tokom 2015.godine mera je predložena prema 46 lica.

38

Nadležni OS su postupali restriktivnije i nisu prihvatili sve predloge OJT za određivanje ove mere i to: 2014.godine u odnosu na pet lica a 2015. godine u odnosu na devet lica.

VJT su predložila izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, tokom 2014.godine prema 17 lica a tokom 2015.godine prema 16 lica.

Nadležni VS prihvatili su sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru. Međutim, to su objektivno još uvek mali brojevi.

e) Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom, to je prihvaćena mera od strane nadležnih JT. Uočava se tendencija povećanja predlaganja ove mere u poslednje dve godine.

To se odnosi i na nadležna OJT/VJT, koja ovu meru retko predlažu. Uočava se blago povećanje predlaganja ovih mera od strane OJT/VJT.

OJT su predložila izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 48 lica tokom 2014.godine a prema 51 licu tokom 2015.godine.

Nadležni OS postupali su restriktivnije i nisu prihvatili sve predloge OJT za određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.

VJT su predložila izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, tokom 2014.godine prema 13 lica a tokom 2015.godine prema 23 lica.

Nadležni VS prihvatili su sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru. Ipak, to su objektivno još uvek mali brojevi.

Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole, to je još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane JT, izuzetno retko se predlaže, ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom.

39

Nadležna OJT/VJT ovu meru retko predlažu. Uočava se blago povećanje predlaganja ovih mera od strane OJT/VJT.

OJT - predložili izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 35 lica tokom 2014.godine a prema 45 lica tokom 2015.godine.

Nadležni OS postupali su restriktivnije i nisu prihvatili sve predloge OJT za određivanje ove mere tokom 2014. i 2015.

VJT- predložili izricanje malog broja ovih mera: tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, tokom 2014.godine prema 13 lica a tokom 2015.godine prema devet lica.

Nadležni VS su prihvatili sve predloge VJT i odredili ovu alternativnu meru. To su objektivno još uvek mali brojevi.

f) U pogledu određivanje jemstva uočava se da je ta stara mera nedovoljno prihvaćena mera od strane JT, izuzetno retko se predlaže, ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom.

OJT - retko predlaže izricanje ove mere: tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, predložena je prema pet lica tokom 2014.godine a prema četiri lica tokom 2015.godine.

VJT retko predlaže izricanje oce mere: tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, tokom 2014.godine predložena je prema 14 lica a tokom 2015.godine predložena je prema sedam lica.

Ova mera je u pomenutom periodu prihvaćena u svim predloženim slučajevima od strane nadležnih OS/VS.

g) Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog, uočava se da je ta mera je još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane JT.

40

OJT retko predlaže izricanje ove mere: tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, prema tri lica tokom 2014.godine, a prema 10 lica tokom 2015.godine.

VJT retko predlaže izricanje ove mere – tokom poslednja tri meseca 2013.godine prema jednom licu, prema 11 lica tokom 2014.godine, a prema 22 lica tokom 2015.godine.

Ova mera u pomenutom periodu prihvaćena u svim predloženim slučajevima od strane nadležnih OS/VS.

Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog uočava se da je to još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane JT,

OJT - retko predlaže izricanje ove mere: tokom poslednja tri meseca 2013.godine nije predložena prema bilo kom licu, prema tri lica tokom 2014.godine a prema osam lica tokom 2015.godine.

VJT - retko predlaže izricanje ove mere: tokom poslednja tri meseca 2013.godine ova mera je predložena prema jednom licu, tokom 2014.godine predložena je prema tri lica a tokom 2015.godine predložena je prema 21 licu.


41

5. PODACI SUDOVA

1.1. Uvod

Do kraja 2013.godine na teritoriji RS radilo je 34 OS i 26 VS.

Shodno odredbama Zakona iz 2013. od 1.1.2014.godine na teritoriji RS funkcioniše nova, šira mreža pravosudnih organa u delu koji se odnosi na sedišta OS. Prema toj mreži koja funkcioniše od tada bez izmena broj OS je 66 čime se ostvaruje efikasniji rad mreže osnovnih sudova na teritoriji RS. Sa druge strane, broj VS je prema odredbama organizacija Zakona iz 2013. smanjen utoliko što ih je sada 25 a u delu koji se odnosi na budući rad pravosudnih organa na području AP Kosova i Metohije propisano je: Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost uređuje se posebnim zakonom (čl.12). Zbog toga u organizacionoj mreži koja funkcioniše od 1.1.2014.godine nema VS iz Kosovske Mitrovice.

Od OS – VS traženi su odgovori na ista pitanja. Traženi su podaci koji se odnose na rad nadležnih sudova i njihovi odgovori na šest pitanja. U pitanju su sledeći podaci:

a) Ukupan broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak u sudu (Kpp tokom istrage i K predmeti).

b) Broj lica protiv kojih je od strane suda određen pritvor u svim fazama postupka.

c) Broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta i broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika za izvršenje alternativnih mera izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta.

42

d) Broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta i broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta uz dodatne mere – zabrana posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole.

e) Broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku.

f) Broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog i broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika za izvršenje alternativnih mera izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog, broj lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog i broj lica protiv kojih je od strane vašeg suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika za izvršenje alternativnih mera izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog.

1.2. Podaci dobijeni od OS

Od ukupno 66 OS koja su počela da funkcionišu na teritoriji RS od 1.1.2014.godine prema odredbama Zakona iz 2013 umesto 34 OS, o čemu je bilo reči u uvodu, odgovore je dostavilo 63 OS, odnosno (95,45%) svih OS.


Pri tome odgovore su bar u pogledu osnovnih podataka dostavila osim beogradskih sudova, dva najveća OS - Niš i Kragujevac, kao i svi

43

novoformirani sudovi sa područja grada Beograda (Drugi i Treći OS, kao i OS u Lazarevcu, Mladenovcu i Obrenovcu) za period 2014.-2015.

U odnosu na jedan OS obratili smo se sa žalbom Povereniku za informacije od javnog značaja, ali do dana pisanja ovog izveštaja nismo dobili odgovor!!!


a1) Podaci koji se odnose na ukupan broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak u sudu (Kpp tokom istrage i K predmeti) pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim OS, što je uobičajeno jer se bliži kraj poslovne godine, pa nadležni OJT pokušavaju da prikažu svoj rad što efikasnijim. U 32 OS koja su dostavila odgovor a koja su u tom periodu funkcionisala na teritoriji RS u ovom periodu pokrenut je krivični postupak protiv ukupno 10188 lica. Tokom 2014.godine, sa novom mrežom sudova na osnovu različitih odgovora koje smo dobili od pojedinih sudova – 63 OS, zabeležen je broj od 47757 lica protiv kojih je u svim OS koja su dostavila odgovor pokrenut krivični postupak, a tokom 2015.godine zabeležen je minimalan pad broja lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak – 47188.

b1) Broj lica protiv kojih je određen pritvor u svim fazama postupka u poslednjem tromesečju 2013.godine, od strane 28 OS, koji su u tom momentu funkcionisali i dostavili odgovor na ovo pitanje, je 729.

U vezi sa radom OS nakon početka rada nove mreže sudova od 2014.godine, odgovor na ovo pitanje dostavilo je 60 od 63 OS. Sa novom mrežom sudova pritvor je od strane OS određen tokom 2014.godine protiv 4046 lica ili 8,47% svih lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak a 2015.godine protiv 4367 lica ili 9,25% svih lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak.

Razlog zbog koga OS u Novom Sadu nije dostavio odgovor na ovo pitanje kako se navodi u dopisu je taj što AVP ne poznaje pretragu po ovom kriterijumu. Osim toga, odgovor nije dostavio ni OS u Subotici koji u odgovoru navodi da sud ne poseduje jedinstvenu evidenciju, kao

44

ni OS u Majdanpeku ali bez objašnjenja zašto nije dostavio tražene podatke.

Ovi podaci pokazuju da bez obzira na broja lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak pred 60 OS koji je prema objektivnim pokazateljima u padu, broj lica protiv kojih je određen pritvor suštinski pokazuje da je težina krivičnih postupaka koji su pokrenuti protiv pojedinih lica pred nadležnim OS bila takva da je procentualno posmatrano u odnosu na broj podnetih krivičnih prijava veći broj lica prema kojima je određen pritvor 2015.godine nego 2014.godine – (9,25% : 8,47%).

Poseban aspekt ovim podacima daju rezultati koji se odnose na određivanje pritvora od tri najveća grada na kojima funkcioniše osam OS (šest beogradskih OS, Niš i Kragujevac) u kojim sudovima su tokom 2014.godine sudije odredili pritvor prema 1804 lica ili 44,58 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2014.godine a tokom 2015.godine prema 1554 lica ili 35,65 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2015.godine.

c1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta uočava se pre svega da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu prethodna dva pitanja nisu dostavili potpune odgovore na oba dela ovog pitanja.

U odnosu na ceo posmatrani period odgovor na ovo pitanje nisu dostavili OS u Novom Sadu zbog toga što AVP ne poznaje pretragu po ovom kriterijumu. Sa istim obrazloženjem odgovor nije za ceo posmatrani period dostavio ni OS u Somboru.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 60 OS utvrdili smo da je to u periodu do kraja 2013.godine bila nedovoljno prihvaćena mera od strane OS, kao i od OJT, koja se izuzetno retko predlaže, pa se retko i donose odgovarajuća rešenja (tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto je rešenje kojim je ova mera usvojena prema 10 lica). Trend povećanja primene ove mere se uočava tokom 2014. a mera dobija na značaju i primeni tokom 2015.godine. U 2014.godini ova mera je usvojena prema 31 licu, 2015.godine ova mera je usvojena prema 121 licu. Osim četiri OS (Požarevac, Sremska Mitrovica, Valjevo, Kikinda ) u kojima su sudije u

45

sve tri godine posmatranog perioda donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru i devet OS (Kragujevac, Niš, Obrenovac, Bačka Palanka, Požega, Trstenik, Loznica, Bečej, Vršac) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom 2014. i 2015.godine, u još 25 OS su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina. Ovi podaci pokazuju da je 38 OS u novoj mreži sudova (više od polovine) prihvatilo i primenilo ovu meru, što je pozitivan znak i ukazuje da ova mera pronalazi svoje mesto u korpusu alternativnih mera.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere, uočava se poštovanje odluke OS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom 2014. i 2015.godine.

U celom posmatranom periodu uočeno je kršenje ove mere samo na području OS u Požarevcu u dva slučaja i to jedan tokom poslednja tri meseca 2013.godine i jedan slučaj tokom 2015. zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja, kao i jedan slučaj u OS u Sremskoj Mitrovici 2015.

d1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta uočava se pre svega da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu na prethodna pitanja nisu dostavili potpune odgovore na sve delove ovog pitanja.

U odnosu na ceo posmatrani period odgovor na ovo pitanje nije dostavio OS u Novom Sadu zbog toga što AVP ne poznaje pretragu po ovom kriterijumu.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz OS utvrdili smo da je to mera koja je suštinski prihvaćena mera od strane OS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 21 licu, tokom 2014.godine prema 211 lica, tokom 2015.godine mera je usvojena prema 316 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz pet OS (Požarevac, Sremska Mitrovica, Valjevo, Zaječar, Šabac), s tim što u pogledu broja donetih

46

rešenja prednjače sudije OS u Zaječaru - 91, Vrbasu – 31 i Obrenovcu – 30.

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta uz dodatne mere – zabrana posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole uočava se takođe, da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu na prethodna pitanja nisu dostavili potpune odgovore na sve delove ovog pitanja.


Na osnovu podataka koje su u odgovorima dostavili iz OS utvrdili smo da je to mera koja je, kao i mera zabrane napuštanja boravišta, suštinski prihvaćena mera od strane OS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 22 lica, tokom 2014.godine prema 193 lica, a tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 290 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz tri OS (Sremska Mitrovica, Zaječar, Stara Pazova), s tim što u pogledu broja donetih rešenja prednjače sudije OS u Zaječaru - 91, Požega - 75 i Užice – 48.

e1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku uočava se da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu na prethodna pitanja nisu dostavili potpune odgovore na sve delove ovog pitanja.


47

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz OS koji su funkcionisali prema Zakonu iz 2008. utvrdili smo da je to mera koja iako postoji i u Zakoniku iz 2001. a i pre toga u odredbama tada važećih krivičnih procesnih zakona ova mera suštinski nije bila prihvaćena pre svega od strane OJT a potom i od strane OS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema četiri lica.

Sa početkom funkcionisanja nove mreže sudova uočavaju se pozitivne promene tako da je tokom 2014.godine ova mera usvojena prema 45 lica, a tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 44 lica.

Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz samo jednog OS u Vranju – ukupno 14.

Očigledno je da ovu meru još uvek ne predlažu u dovoljnoj meri stranke i branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo (čl.204. Zakonika iz 2011.), mada se tu ipak u poslednje dve godine uočava pozitivan pomak u pravcu prihvatanja ove mere.

f1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o

određivanju mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog uočava se da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu na prethodna pitanja nisu dostavili potpune odgovore na sve delove ovog pitanja. U odnosu na ceo posmatrani period odgovor na ovo pitanje nije dostavio OS u Novom Sadu zbog toga što AVP ne poznaje pretragu po ovom kriterijumu.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja je, suštinski prihvaćena mera od strane OS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema šest lica, tokom 2014.godine prema 87 lica, a tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 128 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su najviše sudije iz OS (u Nišu – ukupno 104, u Požarevcu - 21), u još šest OS (Pirot, Vranje, Raška,

48

Aleksinac, Lebane, Vrbas) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom dve godine u periodu 2013 - 2015.godine, a u još 12 OS su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere, uočava se poštovanje odluka OS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera u celom periodu – tokom poslednjeg tromesečja 2013.kao i 2014. i 2015.godine. U celom posmatranom periodu uočeno je kršenje ove mere samo u pet slučajeva tokom 2015.godine zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja. Najviše kršenja navedene mere bilo je u Subotici tokom 2015. – ukupno tri.

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog, uočava se da svi oni OS koji su dostavili podatke u pogledu na prethodna pitanja nisu dostavili potpune odgovore na sve delove ovog pitanja. U odnosu na ceo posmatrani period odgovor na ovo pitanje nije dostavio OS u Novom Sadu zbog toga što AVP ne poznaje pretragu po ovom kriterijumu.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na pitanja dostavili iz OS utvrdili smo da je to mera koja je, suštinski prihvaćena mera od strane OS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 15 lica, tokom 2014.godine mera je usvojena prema 105 lica, tokom 2015.godine prema 69 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz dva OS (Požarevac 29, Vršac 19), a u još sedam OS (Vranje,Veliko Gradište, Ruma, Gornji Milanovac, Lazarevac, Bačka Palanka, Vrbas) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom dve godine u periodu 2013 - 2015.godine. Bilo je i 13 OS u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina.

Sasvim sigurno ova mera (sa ili bez elektronskog nadzora) je, posle mere pritvora, najviše određena od strane sudija OS, što ukazuje da se u tom pogledu pravosuđe u RS kreće u dobrom pravcu.

49

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se u značajnoj meri poštovanje odluke OS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom poslednja tri meseca 2013.godine, 2014. i 2015.godine. U toku poslednjeg tromesečja 2013.godine nije bilo kršenja ove mere, tokom 2014.godine bila su 2 slučaja (OS Vrbas) a tokom 2015.godine bilo je 6 slučajeva (OS Vrbas 3, a po 1 u OS Bor, Sombor i Surdulica), zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

5.3. Podaci dobijeni od VS

Od ukupno 25 VS koja su funkcionisala na teritoriji RS tokom 2013.godine prema odredbama Zakona iz 2008,g a koja su nastavila da funkcionišu prema odredbama Zakona iz 2013.g odgovore je dostavilo 23 VS ili 92%.


Pri tome odgovore su bar u pogledu osnovnih podataka dostavila sva četiri najveća VS – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Gledajući teritorijalnu zastupljenost, konstatovali smo da su stigli odgovori iz svih VS sa područja APS u Kragujevcu i Novom Sadu, a da nisu stigli odgovori od po jednog VS sa područja APS Beograd i APS Niš.

U odnosu na jedan VS obratili smo se žalbom Povereniku za informacije od javnog značaja, ali do dana pisanja ovog izveštaja nismo dobili odgovor!


a1) Podaci koji se odnose na ukupan broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak u sudu (Kpp tokom istrage i K predmeti) pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim VS, što je uobičajeno jer se bliži kraj poslovne godine, pa nadležni VJT pokušavaju da prikažu svoj rad što efikasnijim. Tokom 2014.godine

50

zabeležen je broj od 6331 lica protiv kojih je u svim VS koja su dostavila odgovor pokrenut krivični postupak, a tokom 2015.godine krivični postupak je pokrenut protiv 4801 lica, što je značajan pad (više od 1500) u odnosu na prethodnu godinu.

Podaci koji se odnose na broj lica protiv kojih je u svim VS, koja su dostavila odgovor, pokrenut krivični postupak ohrabruje i potvrđuje podatke koji se odnose na rad VJT i tendenciju smanjenja broja podnetih krivičnih prijava. Ove podatke potvrđuje i RZS, u pogledu ukupnog broja primljenih krivičnih prijava na teritoriji RS tokom 2013.-2015.godine.

b1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane VS određen pritvor u svim fazama postupka, podaci pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine pritvor bio određen protiv 692 lica, tokom 2014.godine protiv 1967 lica a 2015.godine protiv 1643 lica (podatke su dostavila 23 VS).

Ovi podaci pokazuju da bez obzira na broja lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak pred 23 VS, koji je prema objektivnim pokazateljima u padu, broj lica protiv kojih je određen pritvor suštinski pokazuje da je težina krivičnih postupaka takva da je u odnosu na broj podnetih krivičnih prijava veći broj lica prema kojima je određen pritvor 2015.godine nego 2014.godine – (34,22% prema 31,06%).

Poseban aspekt ovim podacima daju rezultati koji se odnose na određivanje pritvora od četiri najveća VS (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) u kojima su tokom 2014.godine sudije odredili pritvor prema 1218 lica (61,92 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2014.godine) a tokom 2015.godine prema 959 lica (58,36 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2015.godine).

c1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta uočava se pre svega da svi oni VS koji su dostavili podatke u pogledu prethodna dva pitanja nisu dostavili potpune odgovore na oba dela ovog pitanja.

51

Naime, odgovor na prvi deo ovog pitanja nisu dostavili četiri VS uz različita obrazloženja:

- VS u Beogradu uz obrazloženje da u programu za automatizovano vođenje i evidentiranje podataka koji se koristi u sudu (AVP) nisu predviđeni kriterijumi na osnovu kojih se mogu izvršiti pretrage kako bi se utvrdili traženi podaci, već bi podatak mogao da se dobije samo na osnovu uvida u svaki pojedinačan predmet (dostavili su podatke o broju predmeta u radu tokom 2013-2015 pojedinačno za svaku godinu);

- VS u Požarevcu da u programu za automatizovano vođenje i evidentiranje podataka koji se koristi u sudu (AVP) nisu predviđeni kriterijumi na osnovu kojih se mogu izvršiti pretrage kako bi se utvrdili traženi podaci, pa bi ručno pregledanje spisa krivičnih predmeta u materijama na koje se odnosi zahtev i za posmatrane vremenske periode predstavljalo naročito povećan obim poslova za koji u sudu nema dovoljan broj osoblja;

- VS Čačak se poziva na AVP kada dostavlja podatke;

- VS Kragujevac – ovaj sud ne poseduje evidencije koje sadrže navedene podatke.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VS, kao i od VJT, koja se izuzetno retko predlaže, pa se retko i donose odgovarajuća rešenja – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto je rešenje kojim je ova mera usvojena prema devet lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 27 lica, tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 29 lica. Osim tri VS (Sombor, Sremska Mitrovica, Pirot) u kojima su sudije u sve tri godine posmatranog perioda donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru i četiri VS (Jagodina, Leskovac, Zaječar i Pančevo) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom 2014. i 2015.godine, u još pet VS su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina.

Teritorijalno posmatrano ovu alternativnu meru najčešće su donosile sudije VS sa područja APS Niš (Pirot, Leskovac, Zaječar i Negotin) odnosno sa područja APS Novi Sad (Zrenjanin, Sombor i Sremska

52

Mitrovica). Međutim, evidentno je da tri, pored Beograda, najveća VS u RS koji su dostavili odgovore na ova pitanja (Niš, Novi Sad, Kragujevac) ova rešenja nisu donosili ne samo po predlogu VJT ili po pribavljenom mišljenju VJT kako to predviđa odredba čl. 197. Zakonika iz 2011, već ni poslužbenoj dužnosti.

Ipak, može se zaključiti da postoji blagi trend povećanja broja donetih rešenja kojima se prihvata ova mera.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se poštovanje odluke VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom 2014. i 2015.godine. U celom posmatranom periodu uočeno je kršenje ove mere samo na području VS u Subotici u dva slučaja tokom poslednja tri meseca 2013.godine, zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

d1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila već pomenuta četiri VS (Beograd, Požarevac, Čačak i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja je suštinski prihvaćena mera od strane VS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 28 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 37 lica, tokom 2015.godine prema 54 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz šest VS (u Nišu, Jagodini, Novom Sadu, Leskovcu, Zaječaru, Pančevu), s tim što u pogledu broja donetih rešenja ista su najviše doneta od strane sudija VS u Zaječaru - 33, Jagodini – 30 i Novom Sadu – 14.

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju mere zabrane napuštanja boravišta uz dodatne mere – zabrana posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole uočava se, takođe, da

53

odgovore na ova pitanja nisu dostavila već pomenuta četiri VS (Beograd, Požarevac, Čačak i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja je, kao i mera zabrane napuštanja boravišta, suštinski prihvaćena mera od strane VS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 17 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 32 lica, tokom 2015.godine prema 33 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz četiri VS (u Novom Sadu, Zaječaru, Negotinu, Kraljevu), s tim što u pogledu broja donetih rešenja ista su najviše doneta od strane sudija VS u Zaječaru - 38 i Novom Sadu – 15.

e1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o određivanju jemstva kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila već pomenuta četiri VS (Beograd, Požarevac, Čačak i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja iako postoji i u Zakoniku iz 2001. a i pre toga u odredbama tada važećih krivičnih procesnih zakona ova mera suštinski nije prihvaćena pre svega od strane VJT a potom i od strane VS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema dve lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema osam lica, a tokom 2015.godine prema 5 lica.

Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su samo sudije iz VS u Kraljevu – ukupno 6.

Očigledno je da ovu meru ne predlažu u dovoljnoj meri stranke i branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo (čl.204. Zakonika iz 2011.)

54

f1) U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o

određivanju mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila već pomenuta četiri VS (Beograd, Požarevac, Čačak i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja je, suštinski prihvaćena mera od strane VS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema osam lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 14 lica, a tokom 2015.godine prema 28 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz VS u Sombor – ukupno 13, a u još tri VS (Niš, Novi Sad, Sremska Mitrovica) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom dve godine u periodu 2013-2015.godine, u još četiri VS sudije su donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina.

Teritorijalno posmatrano ovu alternativnu meru najčešće su donosile sudije VS sa područja APS Novi Sad (Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica).

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere, uočava se nedovoljno poštovanje odluka VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera u celom periodu – tokom poslednjeg tromesečja 2013. 2014. i 2015.godine. U celom posmatranom periodu uočeno je kršenje ove mere u dva slučaja tokom poslednja tri meseca 2013.godine, u dva slučaja tokom 2014.godine i u osam slučajeva tokom 2015.godine zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja. Najviše kršenja navedene mere bilo je u Subotici tokom 2015. – ukupno sedam.

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka doneto rešenje o

određivanju mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog uočava se da odgovore na ova pitanja nisu dostavila već

55

pomenuta četiri VS (Beograd, Požarevac, Čačak i Kragujevac) iz razloga koji su već navedeni u prethodnim odgovorima.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to mera koja je, suštinski prihvaćena mera od strane VS, obzirom na broj donetih rešenja od strane sudija u celokupnom posmatranom periodu – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 35 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 49 lica, tokom 2015.godine prema 32 lica. Rešenje kojim je usvojena ova mera u svim godinama posmatranog perioda donosile su sudije iz četiri VS ( Zrenjanin - 35, Novi Sad – 17, Sombor – 15, Niš - 12), a u još četiri VS (Jagodina, Valjevo, Sremska Mitrovica, Užice) u kojima su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom dve godine u periodu 2013 - 2015.godine, u još dva VS su sudije donosile rešenja kojima su prihvatale ovu meru tokom pojedinih godina.

Teritorijalno posmatrano ovu alternativnu meru najčešće su donosile sudije VS sa područja APS Novi Sad (Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica).

Sasvim sigurno to je mera koja je posle mere pritvora najviše određena od strane sudija VS, što ukazuje da se u tom pogledu pravosuđe u RS kreće u dobrom pravcu.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se u značajno većoj meri poštovanje odluke VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom poslednja tri meseca 2013.godine, 2014. i 2015.godine. U celom posmatranom periodu uočeno je kršenje ove mere na području 3 VS /Niš, Novi Sad i Valjevo) tokom 2014.godine, zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

5.4. Ocena stanja

Do kraja 2013.godine na teritoriji RS radilo je 34 OS i 26 VS, a od 1.1. 2014. radi 66 OS i 25 VS.

56

Odgovore je dostavilo 63 OS, odnosno (95,45%) svih OS i 23 VS odnosno (92%) svih VS.


a) Podaci koji se odnose na ukupan broj lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak u sudu (Kpp tokom istrage i K predmeti) pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine bio značajan priliv predmeta u svim OS/VS, što je uobičajeno jer se bliži kraj poslovne godine, pa nadležni OJT/VJT pokušavaju da prikažu svoj rad što efikasnijim.

Tokom 2014.godine, sa novom mrežom sudova, na osnovu različitih odgovora koje smo dobili od pojedinih sudova – 63 OS, zabeležen je broj od 47.757 lica protiv kojih je u svim OS koja su dostavila odgovor pokrenut krivični postupak, a tokom 2015.godine zabeležen je minimalan pad broja lica protiv kojih je u svim OS koja su dostavila odgovor pokrenut krivični postupak – 47.188 (smanjen je broj lica u odnosu na 2014.godinu za nešto manje od 600 lica). Ovaj podatak ne možemo da upoređujemo zbog različite teritorijalne organizacije OS.

Kada su u pitanju VS tokom 2015.godine zabeležen je značajan pad broja lica protiv kojih je u svim VS koja su dostavila odgovor pokrenut krivični postupak – 4.801 (smanjen je broj lica u odnosu na 2014.godinu za više od 1.500).

b) Pritvor, kao najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku je i dalje dominantna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog na glavnom pretresu, pa se i dalje najviše predlaže od strane OJT/VJT i određuje od strane sudija OS/VS.

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane 28 OS, koji su u tom momentu funkcionisali i dostavili odgovor na ovo pitanje, određen je pritvor u svim fazama postupka u poslednjem tromesečju 2013.godine protiv 729 lica. U vezi sa radom OS nakon početka rada nove mreže sudova od 2014.godine, odgovor na ovo pitanje dostavilo je 60 od 63 OS. Sa novom mrežom sudova pritvor je od strane OS određen tokom 2014.godine protiv 4.046 lica (8,47% svih lica protiv kojih je pokrenut

57

krivični postupak) a 2015.godine protiv 4.367 lica (9,25% svih lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak).

U pogledu broja lica protiv kojih je od strane VS određen pritvor u svim fazama postupka podaci pokazuju da je u poslednjem tromesečju 2013.godine pritvor prema podacima koje su dostavila 23 VS bio određen protiv 692 lica, tokom 2014.godine protiv 1967 lica a 2015.godine protiv 1643 lica.

Ovi podaci pokazuju da bez obzira na broja lica protiv kojih je pokrenut krivični postupak pred 23 VS, broj lica protiv kojih je određen pritvor, suštinski pokazuje da je težina krivičnih postupaka takva da je procentualno posmatrano u odnosu na broj podnetih krivičnih prijava veći broj lica prema kojima je određen pritvor 2015.godine nego 2014.godine – (34,22% : 31,06%). Poseban aspekt ovim podacima daju rezultati koji se odnose na određivanje pritvora od četiri najveća VS (Beograd, Novi sad, Niš i Kragujevac) u kojima su tokom 2014.godine sudije odredili pritvor prema 1218 lica (61,92 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2014.godine) a tokom 2015.godine prema 959 lica (58,36 % od ukupnog broja svih određenih pritvora tokom 2015.godine).

Ova razlika u pogledu određivanja pritvora je logična imajući u vidu stvarnu nadležnost sudova u krivičnoj materiji u kojima postupaju OS odnosno VS.

Pri tome, sudovi postupaju restriktivno prilikom odlučivanja po predlozima nadležnih JT u pogledu određivanja pritvora, na šta ukazuju i podaci iz ocene stanja u pogledu JT.

c) Kada je u pitanju mera zabrane prilaženja,sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, to je prihvaćena mera od strane pre svega nadležnih JT, pa samim tim i od sudova. Pri tome, uočava se povećanje broja rešenja kojim se usvajaju ove mere od strane OS, a u manjoj meri od strane VS.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 60 OS utvrdili smo da je to u periodu do kraja 2013.godine bila nedovoljno prihvaćena mera od strane OS, kao i od OJT – tokom

58

poslednja tri meseca 2013.godine doneto je rešenje kojim je ova mera usvojena prema 10 lica. Trend povećanja primene ove mere se uočava tokom 2014. a mera dobija na značaju i primeni tokom 2015.godine. Tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 31 lica, tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 121 licu.

Na osnovu podataka koje su u odgovorima na prvi deo pitanja dostavili iz 19 VS utvrdili smo da je to za sada još uvek nedovoljno prihvaćena mera od strane VS, kao i od VJT, da se retko i donose odgovarajuća rešenja – tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto je rešenje kojim je ova mera usvojena prema devet lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 27 lica, tokom 2015.godine prema 29 lica.

Nadležna OJT/VJT, ovu meru još uvek retko predlažu, mada se uočava povećanje predlaganja ovih mera.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se poštovanje odluke OS/VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom 2014. i 2015.godine.

Broj kršenja ove mere je objektivno zanemarljiv u poređenju sa brojem lica prema kojima je doneto rešenje i usvojena ova mera (samo po dva slučaja iz nadležnosti OS/VS) zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

d) Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom, to je prihvaćena mera od strane nadležnih OS/VS. Uočava se tendencija povećanja broja rešenja kojima se usvaja ova mera samostalno kao i uz dodatne mere, u poslednje dve godine.

OS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 21 licu, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 211 lica, tokom 2015.godine prema 316 lica.

VS : tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 28 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 37 lica, tokom 2015.godine prema 54 lica.

59

Uočava se povećanje predlaganja ovih mera od strane OJT/VJT.

Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom uz dodatne mere – zabrane posećivanja određenih mesta ili povremeno javljanje određenom državnom organu ili privremeno oduzimanje putne isprave ili vozačke dozvole, to je prihvaćena mera od strane OS/VS . Ova mera se predlaže ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom.

OS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 22 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 193 lica, tokom 2015.godine prema 290 lica.

VS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 17 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 32 lica, tokom 2015.godine prema 33 lica.

Uočava se povećanje predlaganja ovih mera od strane OJT/VJT.

e) U pogledu određivanje jemstva uočava se da je ta mera koja dugo postoji u krivično procesnom zakonodavstvu nedovoljno prihvaćena mera pre svega od strane JT, izuzetno retko se predlaže, ređe nego mera zabrane napuštanja boravišta prema osumnjičenom. Zbog toga je nedovoljno puta određena od strane nadležnih sudova.

OS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema četiri lica. Sa početkom funkcionisanja nove mreže sudova uočavaju se pozitivne promene tako da je tokom 2014.godine ova mera usvojena prema 45 lica, a tokom 2015.godine prema 44 lica.

VS - retko donosi rešenja kojim određuje ovu meru: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema dva lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema osam lica, a tokom 2015.godine prema pet lica.

60

Ovu meru još uvek ne predlažu u dovoljnoj meri stranke i branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo (čl.204. Zakonika iz 2011.), mada se tu ipak u poslednje dve godine uočava pozitivan pomak u pravcu prihvatanja ove mere.


f) Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog, uočava se da je ta mera prihvaćena od strane OS/VS. Uočava se značajnija razlika u korist mera donetih od strane OS, što je i logično imajući u vidu krivične postupke koji se vode pred OS – niže zaprećene krivične sankcije.

OS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema šest lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 87 lica, tokom 2015.godine prema 128 lica.

VS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema osam lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 14 lica, tokom 2015.godine ova mera je usvojena prema 28 lica.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se poštovanje odluka OS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera u celom periodu – tokom poslednjeg tromesečja 2013, 2014. i 2015.godine, ali i nedovoljno poštovanje odluka VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera u celom periodu – tokom poslednjeg tromesečja 2013, 2014. i 2015.godine.

OS: uočeno je kršenje ove mere samo u pet slučajeva tokom 2015.godine zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

VS: uočeno je kršenje ove mere u dva slučaja tokom poslednja tri meseca 2013.godine, u dva slučaja tokom 2014.godine i u osam slučajeva tokom 2015.godine zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja.

61

Zajedničko za sva kršenja je da ih je najviše bilo u Subotici, sve tokom 2015.godine – kako mere donete od strane OS – ukupno tri tako i mere donete od strane VS – ukupno sedam.

Kada je u pitanju mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog uočava se da je to prihvaćena mera od strane OS/VS.

OS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 15 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 105 lica, a tokom 2015.godine prema 69 lica.

VS: tokom poslednja tri meseca 2013.godine doneto rešenje kojim je određena ova mera prema 35 lica, tokom 2014.godine ova mera je usvojena prema 49 lica, a tokom 2015.godine prema 32 lica.

Kada je u pitanju kršenje ove mere od strane lica protiv kojih je od strane suda u svim fazama postupka posle prijema obaveštenja od strane poverenika izmenjeno prethodno doneto rešenje o određivanju ove mere uočava se u značajnoj meri poštovanje odluke OS/VS kojim je doneto rešenje i prihvaćena ova mera tokom poslednja tri meseca 2013.godine, 2014. i 2015.godine imajući u vidu ukupan broj donetih rešenja kojima su usvojene ove mere.

OS: uočeno je kršenje ove mere samo u dva slučaja tokom 2014.godine i šest slučajeva tokom 2015.godine zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja. Pri tome, najviše kršenja ove mere bilo je u Vrbasu – ukupno pet tokom obe godine.

VS: uočeno je kršenje ove mere samo u tri slučaja tokom 2014.godine, zbog čega je došlo do izmene prethodnog rešenja – pojedinačni slučajevi u tri različita grada.

62

6. PODACI POVERENIKA

6.1. Uvod

Prema dostupnim podacima, poverenici su u okviru ovog projekta prvi put uključeni u neki projekat radi utvrđivanja u kojoj meri se u skladu sa odredbama Zakonika iz 2011.godine u RS primenjuju, odnosno, da li su uopšte počele da se primenjuju alternativne mere i sankcije.

Od poverenika su traženi odgovori na pet različitih pitanja - podataka koji su u vezi sa postupanjem isključivo nadležnih sudova (osnovni – viši). U pitanju su sledeći podaci:

a) Ukupan broj primljenih predmeta (ili lica, ukoliko se ti podaci razlikuju) koji su Vam dostavljeni na izvršenje rešenja o izricanju pojedinih vanzavodskih mera od strane nadležnih sudova i u okviru ukupnog broja primljenih predmeta koji su Vam dostavljeni na izvršenje rešenja o izricanju pojedinih vanzavodskih mera; da li je i koliko predmeta je dostavljeno od strane sudova sa drugih područja, van teritorijalnog područja koje pokriva služba poverenika u Vašem gradu (sedište nadležnog višeg suda).

b) Od ukupnog broja, koliko predmeta (lica) u navedenom periodu od strane osnovnog/višeg suda dostavljeno Vam je na izvršenje.

c) Broj lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, koji su Vam dostavljeni na izvršenje i da li je bilo i koliko (broj) lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta koji su Vam dostavljeni na izvršenje, a koji su prekršili izrečenu meru – o čemu ste obavestili nadležni sud.

d) Broj lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog

63

(kućnog pritvora) i da li je bilo i koliko (broj) lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog (kućnog pritvora) a koji su prekršili izrečenu meru – o čemu ste obavestili nadležni sud.

e) Broj lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog (dalje: kućni pritvor uz nadzor) i da li je bilo i koliko (broj) lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog (kućni pritvor) a koji su prekršili izrečenu meru – o čemu ste obavestili nadležni sud.

6.2. Dobijeni podaci

Od ukupno 25 kancelarija poverenika koje su osnovane na teritoriji RS prema područjima viših sudova, odgovore je, posle dobijanja odobrenja od strane direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dostavilo osam kancelarija ili 32%.

Pojedine kancelarije koje su dostavile odgovore su počele sa radom ranije, pa su dostavile odgovore za sva tri posmatrana perioda (Valjevo, Pirot, Subotica), druge kancelarije su počele sa radom tokom 2014. godine (Kragujevac, Pančevo, Užice), a dve kancelarije su počele sa radom tokom 2015.godine (Kraljevo, Kruševac).

U zavisnosti od vremena kada su kancelarije počele sa radom dobijeni su i različiti odgovori. Ono što je uočeno kroz dobijene odgovore na pojedina pomenuta pitanja je sledeće:

a1) Period od tri meseca iz 2013.godine, koji se faktički poklapa sa početkom primene odredaba novog ZKP, ali i moguće primene pojedinih AM i sankcija prema odredbama Zakonika iz 2001.godine pokazuje da je svaka od kancelarija poverenika koje su postupale u 2013.godini imala određeni broj predmeta u radu, mada ne veliki broj – po tri predmeta, odnosno ukupno devet predmeta.

Podaci koji se odnose na 2014. odnosno 2015.godinu pokazuju da ukupan broj primljenih predmeta koji su kancelarijama poverenika dostavljeni na izvršenje rešenja o izricanju pojedinih vanzavodskih mera

64

od strane nadležnih sudova, raste, što ukazuje da su sudovi počeli da tokom 2014. a naročito 2015.godine primenjuju pojedine od AM odnosno sankcija. Tako 2014.godine sudovi su samo prema ovih osam kancelarija koje su dostavile odgovor, prosledili na izvršenje 69 predmeta prema isto toliko lica, a 2015.godine su prosledili na izvršenje rešenja o izricanju pojedinih vanzavodskih mera i sankcija prema 280 lica.

U tom broju, izuzetno je značajno da su kancelarije poverenika koje su počele da rade tokom 2015.godine – Kruševac i Kraljevo primile izuzetno veliki broj predmeta i to: u Kruševcu – 77, a u Kraljevu – 68, a najveći broj predmeta je tokom 2015.godine primila kancelarija poverenika u Pirotu – 88. U ostalim kancelarijama uočava se stagnacija ili blagi porast u pogledu broja primljenih predmeta 2015.godine u odnosu na 2014.godinu, a samo u Kragujevcu je 2015.godine primljen manji broj predmeta nego 2014.godine.

Ovi podaci sami po sebi ohrabruju i ukazuju da, bez obzira na to što ostale kancelarije poverenika nisu dostavile odgovore na postavljena pitanja, broj lica prema kojima sudije nadležnih sudova donose rešenja o primeni pojedinih AM za obezbeđenja prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka izrazito raste, kao i broj izrečenih altenativnih sankcija (koje nisu predmet ovog istraživanja, ali smatramo da ih je značajno pomenuti)

b1) Povereničkim kancelarijama je, u posmatranom period, od ukupnog broja primljenih predmeta (lica), najveći broj dostavljen na izvršenje od strane osnovnog/višeg suda.

Dobijeni odgovori su po posmatranim periodima - godinama u skladu sa brojem primljenih predmeta. Uočava se da je 2/3 primljenih predmeta tokom perioda oktobar - decembar 2013.godine od strane sudova – 6 od 9 predmeta, da je polovina primljenih predmeta tokom 2014.godine od strane sudova – 34 od 68 predmeta, da je skoro 2/3 primljenih predmeta tokom 2015.godine od strane sudova – 170 od 280 predmeta.

Ovi podaci takođe ohrabruju, jer ukazuju da, ne samo sudovi nego i drugi organi postupka – javni tužioci, dostavljaju predmete poverenicima za izvršenje alternativnih sankcija i mera. Smatramo da je vredno pomenuti, iako to nije predmet ovog istraživanja, da su poverenicima predmete na izvršenje alternativnih sankcija počeli da dostavljaju i sudije

65

pojedinih prekršajnih sudova, u skladu sa odredbama novog Zakona o prekršajima.

c1) Kada je u pitanju primena pojedinih mera koje su alternativa pritvoru, evidentno je da u pogledu broja lica protiv kojih je nadležni sud odredio mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, koji su dostavljeni na izvršenje to nije veliki broj predmeta – ukupno 18 predmeta u celokupnom posmatranom periodu, pri čemu tih predmeta nije bilo u poslednja tri meseca 2013.godine, najviše je bilo tokom 2014.godine – 11 predmeta i sedam predmeta je primljeno tokom 2015.godine. Jedini grad u kome je kancelarija poverenika primila veći broj predmeta tokom 2015. nego 2014.godine je bilo Valjevo, pri čemu četiri kancelarije u celokupnom posmatranom periodu nisu primili nijedno rešenje kojim je izrečena ova AM pojedinim licima, tri kancelarije su imale prijem malog broja predmeta u kojima je izrečena ova mera u periodu od dve godine (2014. i 2015.) a jedna kancelarija je ovo rešenje primila samo jedne godine.

Evidentno je da je u pitanju jedna od AM koja još nije stekla punu primenu u praksi, koja se retko izriče i da je potrebno duže vreme da ova mera počne u većoj meri da se ozbiljno primenjuje.

Ono što je ohrabrujuće, bez obzira na mali broj ovih mera koje su dostavljene na izvršenje, da poverenici nisu imali priliku da obaveštavaju nadležni sud da je bilo kršenja istih od strane lica prema kojima su mere izrečene – nije bilo kršenja tih mera u celokupnom posmatranom periodu.

d1) Kada je u pitanju primena mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog (kućnog pritvora) broj lica protiv kojih je nadležni sud odredio navedenu AM raste 2015. u odnosu na 2014.godinu, mada to nije veliki broj lica prema kojima je izrečena ova mera i dostavljena poverenicima na izvršenje. Osim u Subotici gde je ova mera uzela maha od strane suda što proizilazi iz broja predmeta koji su dostavljeni povereniku na izvršenje – dostavljen ukupno 21 predmet (13 predmeta – 2014.godine i osam predmeta 2015.godine), u ostalim gradovima to još uvek nije veliki broj predmeta gde se od strane suda donosi navedeno rešenje prema okrivljenim licima u krivičnom postupku, a u dva grada nije bilo tih rešenja da su dostavljeni

66

poverenicima na izvršenje (Kragujevac i Kruševac, mada su kancelarije poverenika u ova dva grada počele da rade tek 2015.godine).

Bez obzira na relativno mali broj ovih mera koje su dostavljene na izvršenje, već su zabeleženi slučajevi kršenja ovih mera zbog čega su poverenici u dva grada morali da reaguju i obaveštavaju nadležni sud o kršenju tih mera koje su prema pojedinim licima izrečene – u dva slučaja u Subotici i jedan slučaj u Pirotu.

e1) Kada je u pitanju primena mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog (kućni pritvor) broj lica protiv kojih je nadležni sud odredio navedenu AM ukazuje da je ova mera najzastupljenija, da je njena primena bila u sva tri posmatrana perioda, kao i da postoji tendencija rasta primene ove mere. Ona je izrečena odnosno dostavljena na izvršenje poverenicima u ovih osam kancelarija prema ukupno 51 licu, s tim da su samo Valjevo i Subotica imali primenu ove mere u celokupnom posmatranom periodu, a Pančevo i Kruševac tokom 2014. i 2015.godine, dok su kancelarije u ostala četiri grada imale zanemarljiv broj ovih mera na izvršenju ili uopšte nisu imale ove mere (Kruševac).

U pogledu kršenja ovih mera evidentno je da je svake godine bilo po dva slučaja kršenja izrečenih mera zbog čega su poverenici u tri grada (Valjevo – najviše u četiri slučaja, Pančevo i Subotica po jedan slučaj) morali da reaguju i obaveštavaju nadležni sud o kršenju tih mera koje su prema pojedinim licima izrečene.

6.3. Ocena stanja

Od 25 kancelarija poverenika u RS odgovore su dostavile kancelarije sa različitih područja – sva četiri apelaciona suda i to: četiri sa područja APS Kragujevac (Kragujevac, Kraljevo, Kruševac i Užice), dva sa područja APS Beograd (Valjevo i Pančevo) i po jedan sa područja APS Novi Sad (Subotica) odnosno Niš (Pirot), što doprinosi pozitivno ovom segmentu istraživanja.

Izostali su odgovori nekih kancelarija koje su prve formirane i počele sa radom da bi ovi rezultati bili kompletniji. To se pre svega odnosi na

67

kancelariju poverenika iz Beograda, koja ima najveće iskustvo i najpotpunije podatke u ovom segmentu istraživanja, koji bi doprineli još kvalitetnijoj oceni stanja.

Imajući u vidu kratak period primene odredaba Zakonika iz 2011. još kraći period primene odredaba ZIVS i evidentne razlike u pogledu vremena kada su pojedine kancelarije poverenika u RS počele sa radom (dostavljeni odgovori iz ovih osam kancelarija ukazuju da su tri počele sa radom tokom 2013.godine ili ranije, tri kancelarije tokom 2014.godine a dve kancelarije polovinom 2015.godine) smatramo da su dobijeni odgovori dali u određenoj meri relevantne podatke i to:

- ukupan broj primljenih predmeta koji su kancelarijama poverenika dostavljeni na izvršenje rešenja o izricanju pojedinih vanzavodskih mera – alternativnih sankcija je počeo da raste tokom 2014. a naročito 2015.godine;

- najveći broj predmeta koji se poverenicima dostavlja u rad je od strane osnovnih – viših sudova;

- mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta, se u praksi još uvek retko određuje od strane nadležnih organa postupka, pre svega sudova. U situacijama kada je bila određena prema pojedinim licima, nije bilo kršenja zabrane koje su određene tim merama;

- mere zabrane napuštanja stana bez elektronskog nadzora osumnjičenog (kućnog pritvora) se u praksi određuje češće nego mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanje određenih mesta od strane nadležnih organa postupka - pre svega sudova. Međutim, to još uvek nisu veliki brojevi određenih mera posmatrano bar kroz odgovore iz ovih osam kancelarija – ukupno 33 mere. Broj izrečenih mera kućnog pritvora se određivao u posmatranom periodu najčešće u Subotici, ali se uočava da, i u ovako malim brojevima, pojedina lica prema kojima je određena mera kućnog pritvora krše meru – u tri slučaja;

- mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor osumnjičenog (kućni pritvor uz nadzor) se kroz odgovore

68

dobijene od pojedinih kancelarija poverenika očigledno najčešće primenjuje – ukupno 51 mera. Evidentno je kroz apsolutne brojke posmatrano da su kancelarije poverenika koje su ranije počele sa radom – Valjevo i Subotica do sada dobile i najviše predmeta u rad u kojima je određena ova mera prema odluci nadležnog organa postupka, najčešće suda. Mada, pojedine kancelarije koje su počele sa radom tokom 2014.godine su takođe dobile veći broj predmeta u rad u kojima je određena ova mera prema odluci nadležnog organa postupka – Kragujevac i Pančevo.

Sa druge strane, uočeno je i da se ova mera i najčešće krši, pa su poverenici u pojedinim gradovima zbog takvog kršenja mere od strane pojedinih lica prema kojima je mera bila izrečena i obaveštavali nadležne sudove o kršenju mere, da bi sudije mogle u skladu sa svojim ovlašćenjima da preduzmu odgovarajuće mere prema takvim licima. Jedini grad u kome je poverenik u svakoj godini posmatranog perioda morao da interveniše na taj način je Valjevo – u četiri od ukupno šest takvih zabeleženih kršenja u svim kancelarijama.

69

7. POSETE I RAZGOVORI SA PREDSTAVNICIMA RAZLIČITIH DELOVA SISTEMA PRAVOSUĐA

7. 1 Razgovori sa javnim tužiocima

JT iz 5 gradova (OJT/VJT) su odgovorili na pojedina pitanja u vezi sa primenom AM umesto pritvora.

Pitanja su bila ista za sve JT pa analizirajući njihova zapažanja dajemo zajedničke stavove JT i to:

KAKO BI VI OCENILI, PROKOMENTARISALI PRIMENU ALTERNATIVNIH MERA UMESTO PRITVORA?

OJT

Generalno su to potrebne mere, postoji trend povećanja primene pojedinih AM, kao što su zabrana napuštanja stana, zabrana napuštanja mesta boravišta, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanja određenih mesta. Nema otpora u primeni tih AM od strane nadležnih sudova.

VJT

Generalno su to potrebne mere, ne primenjuju se dovoljno, postoji trend povećanja primene posebno mere zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor, dok se jemstvo ređe primenjuje.

Postoje otpori u JT u pogledu primene ovih mera, jer smatraju da nisu delotvorne kao mera pritvora. Od strane sudova ne postoji otpor u njihovoj primeni, kao i u pogledu nekih drugih instituta (npr. Sporazum o priznanju krivičnog dela).

DA LI SU PROPISI DOVOLJNO JASNI I PRECIZNI ?

OJT

Propisi su uglavnom jasni u vezi načina i uslova primene mera, ali ne i odredbe Zakonika iz 2011.godine.

70

Potrebno je da se praksa uskladi sa propisima, odnosno vreme da se praksa ujednači.

VJT

Nisu dovoljno jasni u pogledu pojedinih AM, kao što je zabrana napuštanja stana (tzv.kućnog pritvora) i pojedinih prava lica prema kojima je ta AM izrečena.

Odredbe Zakonika iz 2011.godine nisu dovoljno jasne.

PO VAŠEM MIŠLJENJU KAKVA JE SUDSKA PRAKSA U POGLEDU AM ?

OJT

Kada tužilaštvo proceni da je adekvatno u konkretnom slučaju primeniti neku od AM, sud u najvećoj meri takve predloge prihvata. Ima prostora za veću primenu AM.

Kod mere pritvora postoji više razmimoilaženja u stavovima tužilaštva i sudova.

Još uvek ne postoji izgrađena sudska praksa.

VJT

Ne postoji izgrađena sudska praksa, zbog još uvek malog broja predmeta.

JT se po pravilu žale na prvostepene odluke jer prvostepeni sudovi ne obrazlažu kvalitetno odluke o pritvoru, odluke se donose od slučaja do slučaja i u pogledu izjavljivanja žalbi, ali i u pogledu odluka nadležnih sudova, kojim uglavnom potvrđuju prvostepene odluke.

PO VAŠEM MIŠLJENJU IZ UGLA TUŽIOCA, KAKAV ODNOS PREMA AM IMAJU ADVOKATURA I SUDSTVO ?

OJT

71

I advokatura i sudstvo imaju pozitivan stav prema AM, prihvataju ih, izlaze sa predlozima da se odrede ove mere. Najčešće odbrana predlaže primenu AM. Stav sudova zavisi od slučaja do slučaja.

Ni advokati, sudije i tužioci nisu dovoljno edukovani.

VJT

Inicijativa za primenu ovih mera uglavnom kreće od advokata. Bez inicijative branioca retko se događa da pritvor bude zamenjen blažom merom.

Sudovi određuju ove mere ukoliko u konkretnom slučaju postoje uslovi za to.


U KOJOJ MERI JE PRIMENA AM INICIJATIVA TUŽILAŠTVA, A U KOJOJ MERI JE PREDLOG ILI INICIJATIVA STRANAKA ?

OJT

U većoj meri primenu AM predlažu branioci i okrivljeni, a manja je inicijativa tužilaštva.

Uobičajeno je da je pritvor prva mera koja se određuje, uvek pre neke od AM. Branioci najčešće predlažu primenu mere zabrane napuštanja boravišta i mere zabrane napuštanja stana uz druge obaveze koje se u tim slučajevima okrivljenim određuju.

VJT

U većoj meri primenu AM predlažu branioci i okrivljeni, a manja je inicijativa tužilaštva.

POSLE IZRICANJA NEKE OD MERA KOJA NIJE PRITVOR, DA LI IMATE KVALITETNE INFORMACIJE O IZVRŠAVANJU OVE MERE (POVRATNE INFORMACIJE), DA LI STE U MOGUĆNOSTI DA PRATITE NJENO IZVRŠAVANJE ? SARADNJA SA POVERENIKOM ?

72

OJT

Tužilaštva uglavnom nemaju povratnih informacija o izvršavanju ovih mera, nemaju saradnju sa poverenikom, već sa policijom.

Sud prati izvršavanje ovih mera, ali tužilaštva nemaju potpunu informaciju o kvalitetu saradnje sudova i poverenika. Saradnja između tužilaštva i poverenika postoji u malom i ograničenom obimu, mada u gradovima gde postoje kancelarije poverenika nema razloga da nema saradnje između tužilaštva i poverenika.

VJT

Tužilaštva uglavnom nemaju povratnih informacija o izvršavanju ovih mera.

Sud prati izvršavanje ovih mera, ali tužilaštva nemaju potpunu informaciju o kvalitetu saradnje sudova i poverenika. Saradnja između tužilaštva i poverenika postoji u malom i ograničenom obimu, mada u gradovima gde postoje kancelarije poverenika nema razloga da nema saradnje između tužilaštva i poverenika.

KAKO BI OCENILI USPEŠNOST DOSADAŠNJE PRIMENE AM ? PO VAŠEM MIŠLJENJU ŠTA JE TO DOBRO A ŠTA JE TO LOŠE U PRIMENI AM ?

OJT

Dobra strana primene ovih mera je činjenica da se manje zadire u elementarna prava okrivljenih lica kao što je pravo na slobodu, omogućava se lakša komunikacija okrivljenom radi ostvarivanja odbrane, komunikacije sa članovima porodice. Rasterećuje se državni sistem.

Loša strana primene je problem kvalitetne primene i kontrole primene mere, nadzora nad primenom mere.

VJT

73

Dobra strana primene je što postoje jer mogu da zamene pritvor koji često predugo traje a na kraju se donese oslobađajuća presuda, što prouzrokuje dodatne troškove za državu, smanjuju se troškovi u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija kao i prenaseljenost u tim ustanovama.

Loša strana primene je njihova nedovoljna primena, posebno što se ne primenjuje na lakša krivična dela, što nedostaje efikasna kontrola primene AM, postoji mogućnost da takvo lice za vreme dok je u toku primena AM izvrši novo krivično delo.

KAKVA JE VAŠA PROCENA, KAKO JAVNOST, OBIČNI LJUDI, KOLEGE, POLITIČARI, DOŽIVLJAVAJU I PRIHVATAJU PRIMENU OVIH AM ?

OJT

Stav javnosti i medija, a naročito stručne javnosti, može da utiče na odluku suda prilikom odlučivanja o AM, naročito ukoliko je konkretan slučaj medijski propraćen. Često javnost to shvata kao prejudiciranje sudske odluke, kao da je okrivljeni već oslobođen.

Neophodno je da lokalna smouprava i mediji malo više informišu javnost o sistemu AIKS generalno, kao i mestu i ulozi svakog od nas (sudstvo, advokat, poverenik) u celom tom lancu. Neophodno je da lokalna samouprava bude više uključena u podršku i afirmaciju sistema.

Profesionalna javnost je dobro informisana.

VJT


Potrebno je unaprediti sudsku praksu u pogledu AM i promovisati njihovu širu primenu.

Profesionalna javnost je dobro informisana, ali selektivno primenjuje AM.

74

Političari uglavnom daju podršku primeni AM.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI SU U TIM SITUACIJAMA ŽRTVE - OŠTEĆENI ZAŠTIĆENI ?

OJT

Opšti je zaključak da su žrtve zaštićene, da se uvek vodi računa o žrtvama. Kućni pritvor ima iste efekte kao i pritvor. Tužilaštvo se uvek trudi da zaštiti žrtve, pa su u pojedinim OJT primenjivali i različite mogućnosti prikupljanja dokaza (saslušanje video-linkom, status zaštićenog svedoka i slično).

Mišljenje ispitivača u razgovoru sa zamenicima OJT: Pojedini sagovornici nisu hteli da jasno artikulišu sve prepreke u primeni AM. U pojedinim razgovorima OJT je upadao u reč u toku razgovora, pa je posle toga zamenik OJT usaglašavao stavove sa njim.

VJT

Opšti je zaključak da su žrtve zaštićene, da se uvek vodi računa o žrtvama. Mada, postoje situacije, da okrivljeni mogu i iz pritvora da utiču na žrtvu.

Mišljenje ispitivača u razgovoru sa zamenicima VJT: Kompetentne osobe, poznaju materiju, daju opširne odgovore, ali navode da je to u pitanju njihov lični stav. Manje koriste praksu kao izvor za donošenje odluka.

7.2 Razgovori sa sudijama

Sudije iz pet gradova (OS/VS) su odgovorili na pojedina pitanja u vezi sa primenom AM umesto pritvora.

Pitanja su bila ista za sve sudije, pa analizirajući njihova zapažanja dajemo zajedničke stavove sudija i to:


OS

Alternativne sankcije se nedovoljno primenjuju u praksi OS.

75

VS

AM su izuzetak od pravila, najčešće zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor. Pritvor je glavna mera koja se određuje.


OS

Propisi su jasni u neophodnoj meri, ali postoje problemi oko pojedinih AM - nejasni su u pogledu primene mere sa elektronskim i bez elektronskog nadzora, a kroz dodatnu edukaciju trebalo bi da se razmotri praksa i pozitivna iskustava. Ukoliko se pojave problemi u tumačenju i primeni potrebno ih je rešiti sa povereničkom službom.

VS

Propisi su jasni, samo ih treba pravilno tumačiti. Postoji prostor da se neke AM (jemstvo) dopune, da bi bilo potpuno jasno.


OS

Nedovoljno se određuju AM u sudskoj praksi. Postoji jedinstvena praksa, OJT obavezno traže pritvor, OJT traži i prestanak drugih mera osim pritvora.

VS

Upotreba pritvora je i dalje prekomerna. Alternative pritvoru se još uvek ne primenjuju u dovoljnoj meri. U praksi tužioci izjavljuju žalbu protiv rešenja kojima se ukida pritvor. Stavovi viših sudova su mahom jedinstveni. Odbrana redovno izjavljuje žalbe na rešenja o pritvoru, ali se one ne usvajaju zato što o njima odlučuje vanpretresno veće istog suda.

U praksi se često sreću predlozi tužioca da se odredi pritvor bez obrazloženja zbog čega nije određena neka druga mera i zbog čega se postupak ne bi mogao voditi i uz neku drugu meru.

76

PO VAŠEM MIŠLJENJU IZ UGLA SUDIJA, KAKAV ODNOS PREMA AM IMAJU TUŽILAŠTVO I ADVOKATURA ?

OS

Advokatura i tužilaštvo imaju pozitivan odnos prema alternativnim sankcijama.

Stav tužilaštva i advokature prema primeni AM se razlikuje u zavisnosti o kojoj meri se radi. Odbrana (advokati) najčešće predlažu primenu AM imajući u vidu da to pogoduje okrivljenim licima, pa odbrana predlaže meru kućnog pritvora ili jemstvo. Tužioci najčešće predlažu određivanje pritvora.

VS

Tužilaštvo ne predlaže primenu AM, već isključivo pritvor. Odbrana (advokatura) predlaže najčešće zabranu napuštanja stana ili mesta boravišta uz obavezu javljanja nadležnom organu u određenom vremenskom periodu i oduzumanje putnih isprava. Ipak, predloge odbrane sud ne usvaja.

U KOJOJ MERI JE PRIMENA AM INICIJATIVA SUDA (PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI), A U KOJOJ MERI JE PREDLOG ILI INICIJATIVA STRANAKA ?

OS

Dominatno je inicijativa stranaka.

VS

Sud nikada ne inicira primenu AM pre pritvora, već ponekad nakon višemesečnog pritvora nakon preispitivanja ove mere.

Mahom stranke (odbrana) predlažu AM.

POSLE IZRICANJA NEKE OD MERA KOJA NIJE PRITVOR, DA LI IMATE KVALITETNE INFORMACIJE O IZVRŠAVANJU OVE MERE (POVRATNE INFORMACIJE),

77

DA LI STE U MOGUĆNOSTI DA PRATITE NJENO IZVRŠAVANJE ? SARADNJA SA POVERENIKOM ?

OS

Povratne informacije od poverenika su blagovremene i kvalitetne, postoji međusobna saradnja i poverenje.

VS

Postoje povratne informacije i dobar komunikacija s poverenikom, sudovi nemaju problem da dobiju sve neophodne povratne informacije.

KAKO BI OCENILI USPEŠNOST DOSADAŠNJE PRIMENE AM ?

PO VAŠEM MIŠLJENJU ŠTA JE TO DOBRO A ŠTA JE TO LOŠE U PRIMENI AM ?

OS

Dobra strana primene ovih mera ističe činjenica rasterećenja zatvorskih kapaciteta.

Loša strana primene AM je loša kontrola u primeni mere. Nedostatak resursa za veću primenu ovih AM.

Ne postoji veliki broj predmeta da bi se formirao stav o uspešnosti primene AM.

VS

Dobra strana primene AM je smanjanje troškova postupka. Kada bi zaživela primena AM u većem broju slučajeva, pritvor bi se sveo na optimalnu meru, određivao bi se samo kada je to stvarno potrebno. Time bi se rasteretio budžet RS, poboljšao bi se položaj okrivljenih u krivičnom postupku. Smanjio bi se i broj neosnovanih pritvora i visina naknade koja se po tom osnovu isplaćuje licima koja su bila neosnovano pritvorena.

Loše u primeni AM je nizak stepen mogućnosti proveravanja sprovođenja ovih mera, i što se nedovoljno primenjuju.

78


OS

Obični ljudi imaju negativan stav prema ovim merama, ne opravdavaju njihovu primenu. Zbog loše informisanosti i nepoznavanja, a takođe i na osnovu slučajeva iz medija gde su javne ličnosti u pitanju, stvara se utisak da je to nepravedno mogućnost samo bogatih, tako da je neophodna kampanja informisanja najšire javnosti.

Političari su zainteresovani samo kad im to omogućava pojavljivanje u javnosti i neophodna je veća inicijativa, posebno na lokalnom nivou.

VS

Stručna javnost uvek odobrava primenu ovih mera, mediji osuđuju (stavljaju sebe u ulogu suda). Opštu javnost to ne dotiče, često i nemaju saznanja o primeni pritvora ili AM. Mediji i politički akteri najčešće utiču na odluku suda o primeni pritvora ili AM.

Mediji su uzrok ali oni moraju da budu dodatno pokrenuti od strane lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i drugih i da osim te lične dimenzije i humanijeg tretmana, istaknu i ostale benefite za društvo u celini.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI SU U TIM SITUACIJAMA, ŽRTVE - OŠTEĆENI ZAŠTIĆENI ?

OS

Vodi se računa o žrtvama, da budu zaštićene.

VS

Žrtve faktički ne mogu biti ugrožene, osim ako okrivljeni ne poštuje izrečenu meru, ali onda se primenjuje Zakon i ta mera se zamenjuje strožom, tako da su u tom smislu žrtve zaštićene. Najveći stepen ugroženosti oštećenih možda postoji kod krivičnog dela nasilje u porodici, ali efikasna kontrola primene AM u ovim slučajevima otklanja mogućnost da žrtve budu ugrožene.

79

Uvek se vodi računa o žrtvi, i kada je u pitanju elektronski nadzor ta zaštita je nesporna. Kod ostalih mera postoji još puno izazova na koje moramo da odgovorimo.

7.3 Razgovori sa advokatima

Advokati iz četiri grada su odgovorili na pojedina pitanja u vezi sa primenom AM umesto pritvora.

Pitanja su bila ista za sve � dvocate, pa analizirajući njihova zapažanja dajemo zajedničke stavove advokata na pojedina pitanja i to:


AM se malo koriste, ne postoji trend povećanog korišćenja u odnosu na raniji period, određuju se tek nakon dugotrajnog pritvora kao krajnja mera.

Postoji veliki otpor policije i tužilaštva u pogledu primene ovih mera – lakše im je kada je okrivljeni u pritvoru.

Primena AM bi trebala da se podigne na viši i sigurniji nivo, nedostaje tehnička opremljenost (npr.nema dovoljno elektronskih nanogica).


Propisi su uglavnom jasni, ali nisu dovoljno jasni u pogledu načina izvršenja pojedinih AM.


Svede se na dogovor suda i tužioca.

Kada odbrana predloži zamenu pritvora drugom merom to po pravilu izaziva protivljenje tužioca. Jedinstveni stavovi viših sudova ne postoje,

80

mada sve zavisi od slučaja do slučaja. Branioci bi trebalo da efikasno brane pravo na slobodu svojih klijenata tako što će ulagati žalbe na neobrazložene oduke o pritvoru.

PO VAŠEM MIŠLJENJU IZ UGLA ADVOKATA, KAKAV ODNOS PREMA AM IMAJU TUŽILAŠTVO I SUDSTVO ?

Uvek se prvo predlaže i primenjuje pritvor, kao sigurnija mera za tužioce i sud. Pritvor u stvari služi kao kazna za okrivljenog i pre donošenja pravosnažne odluke suda o postojanju krivičnog dela i krivice.

Tužilaštvo se obično protivi ako branilac predloži da pritvor bude zamenjen drugom merom.

Sudovi ih primenjuju isključivo nakon dugotrajnog pritvora.


Isključivo branioci iniciraju primenu AM, skoro nikada JT (osim jemstva).

POSLE IZRICANJA NEKE OD MERA KOJA NIJE PRITVOR, DA LI IMATE KVALITETNE INFORMACIJE O IZVRŠAVANJU OVE MERE ( POVRATNE INFORMACIJE), DA LI STE U MOGUĆNOSTI DA PRATITE NJENO IZVRŠAVANJE ? SARADNJA SA POVERENIKOM ?

Branioci nemaju informacije o izvršavanju AM.



81

Dobra strana je što je zakon predvideo veliki broj mera koje treba da budu alternative pritvoru, pa je širok izbor. Pozitivno je to što su AM manje represivne, i doprinose očuvanju ljudskih prava u odnosu na meru pritvora.

Loše u primeni AM je to što se ne primenjuju dovoljno a u pojedinim sredinama što se ni ne primenjuju.

KAKVA JE VAŠA PROCENA, KAKO JAVNOST, OBIČNI LJUDI, KOLEGE , POLITIČARI, DOŽIVLJAVAJU I PRIHVATAJU PRIMENU OVIH AM ?

Javnost i obični ljudi mere smatraju suviše blagim za učinioce krivičnih dela jer ih mešaju sa sankcijama. Opšta javnost ne shvata suštinu AM, smatraju da je postupak u tim slučajevima namešten, da se radi o korupciji državnih organa i uticaju politike, ne shvataju smisao mere.

Štampa kreira javno mnjenje, ne poznavajući suštinu AM.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI SU U TIM SITUACIJAMA, ŽRTVE – OŠTEĆENI ZAŠTIĆENI ?

Uticaj na žrtve se svakako mora uzeti u obzir prilikom donošenja rešenja o pritvoru ili zamene pritvora blažom merom.

Ukoliko se kontroliše primena AM žrtva ne može a da ne bude zaštićena.

7.4 Razgovori sa poverenicima

Poverenici iz četiri grada (Valjevo, Negotin, Novi Pazar i Niš) su odgovorili na pojedina pitanja u vezi sa primenom AM umesto pritvora, dok sa poverenikom iz kancelarije u Smederevu nije uspostavljena komunikacija, jer služba u tom gradu prema dobijenim informacijama trenutno nije u funkciji.

Pitanja su bila ista za sve poverenike, pa analizirajući njihova zapažanja dajemo zajedničke stavove poverenika i to:

82

KAKO BI OCENILI, PROKOMENTARISALI PRIMENU AM UMESTO PRITVORA?

Generalno je to pozitivno rešenje, jer dolazi do smanjenja klasičnog pritvora, što je značajno za lica prema kojima je ova mera određena na psiho-fizičkom planu jer se ne boravi u prostorijama pritvora nego u kućnim uslovima, značajno je i sa aspekta države zbog smanjenja troškova za pritvorenike u ustanovama.

Još uvek se ne primenjuju dovoljno, a primenjuju je stalno iste sudije. Međutim, postoji otpor kod JT ali i sudija u primeni AM. Pritvor se i dalje suviše često određuje, pa ponekad može trajati godinama i doživljava se kao kazna, pre presude.


Jednoglasan je stav poverenika da su propisi jasni.

Potrebno je kroz podzakonske propise razraditi svaku AM posebno, ali na isti način regulisati saradnju svih onih državnih organa koji sarađuju u njihovoj primeni.

Potrebno je ojačati povereničku službu, jer su preopterećeni. Mnogi rade u sistemu Izvršenja krivičnih sankcija, a ovo im je dodatni posao za koji nisu dovoljno motivisani.


Sudska praksa se tek izgrađuje, treba da bude brojnija u narednom periodu.

U odnosu na pojedine kategorije izvršilaca krivičnih dela nije pogodna primena AM zabrane napuštanja stana uz primenu ili bez primene mera elektronskog nadzora – naročito se to odnosi na izvršioce krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama, koji najčešće krše zabrane.

83

Potrebno je u većoj meri primenjivati i druge AM, kao što su jemstvo, zabrana napuštanja stana, privremeno oduzimanje putne isprave itd. ali i da se javna tužilaštva i sudovi aktivnije uključe u procene okrivljenih prema kojima treba izreći odnosno prema kojima je moguće izreći AM.

PO VAŠEM MIŠLJENJU IZ UGLA POVERENIKA, KAKAV ODNOS PREMA AM IMAJU TUŽILAŠTVO I SUDSTVO ?

To je generalno pozitivan stav, s tim što sudovi imaju pozitivniji stav. Uočava se povećanje primene pojedinih AM.

Međutim, povećanje primene AM može dovesti i već dovodi do određenih kadrovskih problema u povereničkoj službi, jer nedostaju kadrovi u ovoj službi.

POSLE IZRICANJA NEKE OD MERA KOJA NIJE PRITVOR, KAKVA JE SARADNJA SA NADLEŽNIM DRŽAVNIM ORGANIMA?

Sve povereničke službe imaju odličnu saradnju sa nadležnim sudovima i policijom, obaveštavaju ih u slučaju kršenja zabrana od strane lica prema kojima je mera izrečena da bi se tam era zamenila drugom merom, a u većini slučajeva je odlična saradnja i sa nadležnim javnim tužilaštvima.

U saradnji sa JT postoje i negativni izuzeci, ali retko.



Zajednički stav je da je izricanje AM pozitivno kako za pojedina lica kojima je neka od tih AM izrečena, tako i za duštvo u celini.

Za pojedince je izricanje ovih AM, posebno tzv. kućnog pritvora pozitivno zbog toga što ne dolazi do prekida kontakata sa porodicom, pre svega, nema prekida socijalnih kontakata, što je zbog uslova u kojima

84

boravi u situaciji kada su mu izrečene AM pozitivno i sa aspekta njegovog psihofizičkog i celokupnog zdravstvenog stanja.

Za društvo u celini je izricanje i primena ovih mera pozitivna zbog ušteda za UIKS, pa samim tim i za državu u celini – kako kroz dnevne potrebe pritvorenih osoba odnosno osuđenika koji borave u okviru sistema izvršenja krivičnih sankcija tako i zbog rasterećenja zatvorskih kapaciteta, kom cilju se generalno teži.

Loše u primeni AM je to što, zbog nedostatka finansijskih sredstava na strani države, nije moguće u potpunosti adekvatno sprovoditi kontrolu lica prema kome su izrečene ove AM, a posebno zabrana napuštanja stana. Nemoguće je sprovesti adekvatnu kontrolu telefonskih i internet komunikacija.

Takođe, loša strana je izostanak bolje saradnje između povereničke službe i lokalne samouprave odnosno njihovih nadležnih organa, izostaje njihova inicijativa i podrška koju treba da obezbede sistemu i službi poverenika u lokalnoj zajednici.


Najšira javnost nije dovoljno informisana o AM i generalno o sistemu AIKS, kao i zašto je bitna primena AM.

Rad povereničke službe je doprineo i doprinosi svakodnevno da javnost ima pozitivan stav prema AM id a ih prihvati.

Reakcija i stav javnosti prema izricanju i primeni pojedinih AM zavise direktno od vrste i težine krivičnog dela. Ako se radi o težim krivičnim delima javnost je protiv, a ako se radi o lakšim krivičnim delima mišljenje javnosti je pozitivno.

Politička podrška se svodi na afirmativnu, ali pre svega reaktivnu i pretežno iniciranu sa republičkog nivoa, dok sa druge strane nema inicijative sa lokala ili je ta inicijativa nedovoljna. U tom pogledu

85

postoje pozitivni ali i negativni primeri, koji potvrđuju ovaj generalan stav.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI SU U TIM SITUACIJAMA ŽRTVE – OŠTEĆENI ZAŠTIĆENI ?

Trebalo bi uspostaviti i kontakt sa žrtvama, naročito kod mera zabrane sastajanja i komuniciranja sa oštećenima. Žrtve bi trebalo informisati o značaju ovih mera i njihovoj suštini. Nekada su žrtve spremne za saradnju, nekada ne.

U nekim situacijama, žrtve – oštećeni prvociraju okrivljenog kome je izrečena zabrana prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa drugim licima, u smislu da ih navode da prekrše tu zabranu, pa poverenik utiče na okrivljene da ne reaguju na takve provokacije. Nekada ni žrtve nisu svesne smisla i sadržine takvih zabrana, pa ne reaguju kada okrivljeni zabranu prekrši.

Žrtve imaju subjektivan osećaj zaštićenosti kada se okrivljenom izrekne bilo koja AM, ali je stav poverenika da žrtve generalno nisu dovoljno zaštićene, da se niko ne bavi dovoljno žrtvama.

Uočen je problem u mehanizmima i komunikaciji kada žrtvu treba zaštiti od pritiska i uznemiravanja putem društvenih mreža, tačnije obezbediti da se mera primenjuje kako treba i u korist oštećenog. U takvim slučajevima poverenik nema adekvatan mehanizam delovanja.

Neophodno je da se više institucija uključi u nadzor nad sprovođenjem AM prema okrivljenom. U tom slučaju oštećeni bi bili objektivno zaštićeniji, a i njihov lični subjektivni osećaj bi bio da su bolje zaštićeni. Jer postoje situacije da učinilac prema kome je izrečena AM ponovi krivično delo, zbog čega je neophodno voditi računa prema kome se AM izriču.

Osim toga važno je da žrtve imaju kompetentnog saogovornika koji dobro poznaje sistem izvršenja krivičnih sankcija, koji je u stanju da im objasni prirodu AM, opasnosti ali i mogućnosti koje ove vrste mera pružaju.

86

7.5 Ocena stanja

Pitanja su bila ista za sve koji su uključeni u sistem primene AM (javni tužioci, sudije, advokati, poverenici) iz pet gradova, uz određene modifikacije u pojedinim pitanjima od značaja za njihovu profesiju, pa analizirajući njihova zapažanja dajemo zajedničke stavove, za koje verujemo da predstavljaju stavove i najvećeg dela službenih lica iz ovih profesija koji su u situaciji da odlučuju o primeni AM ili da primenjuju AM i to:


AM su izuzetak od pravila, najčešće se primenjuje zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor. Pritvor je glavna mera koja se određuje. AM se određuju tek nakon dugotrajnog pritvora kao krajnja mera.

Generalno su to potrebne mere, ne primenjuju se dovoljno, postoji trend povećanja primene posebno mere zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor, dok se jemstvo ređe primenjuje.

Postoje otpori u JT u pogledu primene ovih mera, jer smatraju da nisu delotvorne kao mera pritvora. Od strane sudova ne postoji otpor u njihovoj primeni.


Propisi su uglavnom jasni u vezi načina i uslova primene mera, samo ih treba pravilno tumačiti.

Potrebno je kroz podzakonske propise razraditi svaku AM posebno.

Nedovoljno su jasni u pogledu pojedinih AM, kao što je zabrana napuštanja stana (tzv.kućnog pritvora – sa ili bez elektronskog nadzora) i pojedinih prava lica prema kojima je ta AM izrečena. Postoji prostor da se neke AM (jemstvo) dopune, da bi bilo potpuno jasno.

87


Ne postoji izgrađena sudska praksa u pogledu pojedinih AM, zbog još uvek malog broja predmeta. Tek se izgrađuje.

Najbrojnija sudska praksa je u pogledu pritvora. Upotreba pritvora je i dalje prekomerna. U tom delu postoji jedinstvena praksa, JT obavezno traže pritvor. U praksi tužioci izjavljuju žalbu protiv rešenja kojima se ukida pritvor. Stavovi viših sudova su mahom jedinstveni. Odbrana redovno izjavljuje žalbe na rešenja o pritvoru, ali se one ne usvajaju zato što o njima odlučuje vanpretresno veće istog suda.

Kada odbrana predloži zamenu pritvora drugom merom to po pravilu izaziva protivljenje tužioca. Jedinstveni stavovi viših sudova ne postoje, mada sve zavisi od slučaja do slučaja. Branioci bi trebalo da efikasno brane pravo na slobodu svojih klijenata tako što će ulagati žalbe na neobrazložene oduke o pritvoru.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, IZ VAŠEG UGLA - TUŽIOCA, SUDIJE, ADVOKATA KAKAV ODNOS PREMA AM IMAJU TUŽILAŠTVO, ADVOKATURA I SUDSTVO ?

Inicijativa za primenu ovih mera uglavnom kreće od advokata. Bez inicijative branioca retko se događa da pritvor bude zamenjen blažom merom.

Tužilaštvo ne predlaže primenu AM, već skoro isključivo pritvor. Uvek se prvo predlaže i primenjuje pritvor, kao sigurnija mera za tužioce i sud. Pritvor u stvari služi kao kazna za okrivljenog i pre donošenja pravosnažne odluke suda o postojanju krivičnog dela i krivice.

Odbrana (advokatura) predlaže najčešće zabranu napuštanja stana ili mesta boravišta uz obavezu javljanja nadležnom organu u određenom vremenskom periodu i oduzumanje putnih isprava. Tužilaštvo se obično protivi ako branilac predloži da pritvor bude zamenjen drugom merom.

Sudovi primenjuju AM skoro isključivo nakon dugotrajnog pritvora.


88


U najvećoj meri primenu AM predlažu branioci i okrivljeni, a u znatno manjoj meri je to inicijativa tužilaštva.

POSLE IZRICANJA NEKE OD MERA KOJA NIJE PRITVOR, DA LI IMATE KVALITETNE INFORMACIJE O IZVRŠAVANJU OVE MERE (POVRATNE INFORMACIJE), DA LI STE U MOGUĆNOSTI DA PRATITE NJENO IZVRŠAVANJE ? SARADNJA SA POVERENIKOM ?

Sud prati izvršavanje ovih mera. Postoje povratne informacije i dobar komunikacija sudova sa poverenicima.

Tužilaštva nemaju potpunu informaciju o kvalitetu saradnje sudova i poverenika.

Branioci nemaju informacije o izvršavanju AM.

Sve povereničke službe imaju odličnu saradnju sa nadležnim sudovima i policijom, obaveštavaju ih u slučaju kršenja zabrana od strane lica prema kojima je mera izrečena da bi se ta mera zamenila drugom merom.



Dobra strana: Zakonik iz 2011.godine predvideo je veliki broj mera koje treba da budu alternative pritvoru. Pozitivno je to što su AM manje represivne i doprinose očuvanju ljudskih prava u odnosu na meru pritvora.

Za pojedince je izricanje ovih AM, posebno tzv. kućnog pritvora, pozitivno, zbog toga što ne dolazi do prekida kontakata sa porodicom, pre svega, nema prekida socijalnih kontakata, što je zbog uslova u

89

kojima boravi u situaciji kada su mu izrečene AM pozitivno i sa aspekta njegovog psihofizičkog i celokupnog zdravstvenog stanja.

Za društvo u celini je izricanje i primena ovih mera pozitivna zbog ušteda za UIKS, pa samim tim i za državu u celini – kako kroz dnevne potrebe pritvorenih osoba odnosno osuđenika koji borave u okviru sistema izvršenja krivičnih sankcija tako i zbog rasterećenja zatvorskih kapaciteta, kom cilju se generalno teži.

Loše u primeni AM: ne primenjuju se dovoljno, pa čak u pojedinim sredinama se ni ne primenjuju. Postoji teritorijalna neravnomernost u primeni pojedinih AM. Nedostatak resursa za veću primenu ovih AM. Zbog nedostatka finansijskih sredstava na strani države nije moguće u potpunosti adekvatno sprovoditi kontrolu lica prema kome su izrečene AM, a posebno zabrana napuštanja stana. Nemoguće je sprovesti adekvatnu kontrolu telefonskih i internet komunikacija. Izostanak bolje saradnje između povereničke službe i lokalne samouprave odnosno njihovih nadležnih organa, izostaje njihova inicijativa i podrška koju treba da obezbede sistemu i službi poverenika u lokalnoj zajednici.


Profesionalna javnost je dobro informisana. Opštu javnost to ne dotiče, često i nemaju saznanja o primeni pritvora ili AM.


Neophodno je da lokalna samouprava bude više uključena u podršku i afirmaciju sistema alternativnih sankcija.

Mediji i politički akteri najčešće utiču na odluku suda o primeni pritvora ili AM.

90

Mediji moraju da budu dodatno pokrenuti od strane lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i drugih i da osim lične dimenzije i humanijeg tretmana, istaknu i ostale benefite za društvo u celini.

PO VAŠEM MIŠLJENJU, DA LI SU U TIM SITUACIJAMA ŽRTVE - OŠTEĆENI ZAŠTIĆENI ?

Opšti je zaključak da su žrtve zaštićene, da se uvek vodi računa o žrtvama.

91

8. ZAVRŠNA OCENA

- AM su u Republici Srbiji još uvek izuzetak od pravila, još uvek je pritvor glavna mera koja se određuje. AM se određuju tek nakon dugotrajnog pritvora kao krajnja mera.

- Svi subjekti koji su uključeni u sistem primene vanzavodskih mera, počev od moguće odluke o takvoj meri pa do početka primene iste, su saglasni da su to potrebne mere, da se ne primenjuju dovoljno, postoji trend povećanja primene i to posebno mere zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor.

- U odnosu na pojedine kategorije izvršilaca krivičnih dela nije pogodna primena AM zabrane napuštanja stana uz primenu ili bez primene mera elektronskog nadzora – naročito se to odnosi na izvršioce krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama, koji najčešće krše zabrane. Zbog toga, potrebno je u većoj meri primenjivati i druge AM, kao što su jemstvo, zabrana napuštanja stana, privremeno oduzimanje putne isprave… Takođe, neohodna je u tom pogledu i da se JT i sudovi aktivnije uključe u procene okrivljenih prema kojima treba izreći odnosno prema kojima je moguće izreći ove AM.

- Propisi koji se odnose na primenu AM su uglavnom jasni, ali je neophodno kroz podzakonske propise razraditi svaku AM posebno, zato što postoje nejasnoće u pogledu pojedinih AM i prava lica prema kojima su te mere izrečene.

- Potrebno je kroz podzakonske propise regulisati saradnju svih onih državnih organa koji sarađuju u primeni AM.

- Potrebno je ojačati povereničku službu! Mnogi poverenici rade u sistemu izvršenja krivičnih sankcija, a sa povećanjem broja predmeta koji se odnose na AM ne mogu da se posvete na odgovarajući način tom izuzetno odgovornom poslu. Oni postupaju mnogo više u izvršenju sankcija a sve više i u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima u pogledu izvršenja sankcija koje taj propis predviđa, a koje spadaju u domen alternativnih sankcija.

92

- Ne postoji izgrađena sudska praksa u pogledu pojedinih AM, zbog još uvek malog broja predmeta. Tek se izgrađuje.

- Najbrojnija sudska praksa je u pogledu pritvora. U tom delu postoji jedinstvena praksa, JT obavezno traže pritvor, čija upotreba je i dalje prekomerna. Odbrana redovno izjavljuje žalbe na rešenja o pritvoru, ali se one ne usvajaju zato što o njima odlučuje vanpretresno veće istog suda.

- Deklarativno, svi imaju pozitivan stav prema AM, ali kada su JT i advokati u pitanju to je iz različitih uglova.

- Inicijativa za primenu AM mera skoro isključivo kreće od advokata. Tužilaštvo ne predlaže primenu AM, već skoro isključivo pritvor. Odbrana (advokatura) predlaže najčešće zabranu napuštanja stana ili mesta boravišta uz obavezu javljanja nadležnom organu u određenom vremenskom periodu i oduzumanje putnih isprava. Tužilaštvo se obično protivi ako branilac predloži da pritvor bude zamenjen drugom merom.

- Sudovi primenjuju AM skoro isključivo nakon dugotrajnog pritvora.

- Sve povereničke službe imaju odličnu saradnju sa nadležnim sudovima i policijom, obaveštavaju ih u slučaju kršenja zabrana od strane lica prema kojima je mera izrečena da bi se ta mera zamenila drugom merom.

- Sud prati izvršavanje AM. Postoje povratne informacije i dobar komunikacija sudova sa poverenicima. Tužilaštva nemaju potpunu informaciju o kvalitetu saradnje sudova i poverenika. Branioci nemaju informacije o izvršavanju AM.

- Zajednički stav je da je izricanje AM pozitivno kako za pojedina lica kojima je neka od tih AM izrečena, tako i za duštvo u celini. Za pojedince je izricanje ovih AM, posebno tzv. kućnog pritvora pozitivno zbog toga što ne dolazi do prekida kontakata sa porodicom pre svega, nema prekida socijalnih kontakata. Za društvo u celini je izricanje i primena ovih mera pozitivna zbog ušteda za UIKS i zbog rasterećenja zatvorskih kapaciteta.

93

- Loša strana je što nije moguće u potpunosti adekvatno sprovoditi kontrolu lica prema kome su izrečene ove AM, a posebno zabrana napuštanja stana.

- Profesionalna javnost je dobro informisana o AM. Opštu javnost to ne dotiče.

- Stav javnosti i medija, a naročito stručne javnosti, može da utiče na odluku suda prilikom odlučivanja o AM, naročito ukoliko je konkretan slučaj medijski propraćen. Često javnost to shvata kao prejudiciranje sudske odluke, kao da je okrivljeni već oslobođen.

- Neophodno je da lokalna samouprava bude više uključena u podršku i afirmaciju sistema alternativnih sankcija.

- Opšti je zaključak da su žrtve zaštićene, da se uvek vodi računa o žrtvama.

94

Izvodi iz ZIKS-a

95

ZAKON o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera (najvažnije odredbe koje se odnose na projekat AMID)

Poslovi izvršenja

Član 5.

Poslovi izvršenja su:

1) praćenje izvršenja obaveza prema odluci javnog tužioca, kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i sprovođenje obaveza po presudi donetoj na osnovu zaključenog sporazuma o priznanju krivičnog dela;

2) praćenje izvršenja mere zabrane napuštanja stana (u daljem tekstu: kućni pritvor) i mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem;

NADZOR NAD IZVRŠENJEM OBAVEZA PREMA ODLUCI JAVNOG TUŽIOCA

Nadzor nad izvršenjem obaveza prema odluci javnog tužioca o odlaganju krivičnog gonjenja

Član 11.

Kada javni tužilac donese odluku o odlaganju krivičnog gonjenja, nadzor nad izvršenjem obaveza koje su određene osumnjičenom obavlja Poverenik.

Dostavljanje odluke javnog tužilaštva

Član 12.

Javni tužilac dostavlja odluku o odlaganju krivičnog gonjenja sa podacima o ličnosti osumnjičenog nadležnoj povereničkoj kancelariji u roku od tri dana od dana donošenja odluke.

96

Postupanje Poverenika

Član 13.

Poverenik je dužan da odmah po prijemu odluke preduzme potrebne radnje za njeno izvršenje.

Kada je to potrebno, i prema vrsti obaveze, Poverenik pribavlja potrebne podatke od porodice osumnjičenog, policije, ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavca i drugih ustanova, organizacija i udruženja.

Poverenik ima pravo neposrednog proveravanja izvršenja obaveza.

Izvršavanje obaveza

Član 14.

Osumnjičeni prema kojem se sprovodi izvršenje, dužan je da ispuni obaveze u roku i na način određenim odlukom javnog tužioca.

Ako je osumnjičeni opravdano sprečen da ispuni obaveze iz stava 1. ovog člana, dužan je da o tome obavesti Poverenika bez odlaganja.

Nadzor nad sprovođenjem obaveza

Član 15.

Poverenik nadzire izvršenje obaveza i obaveštava nadležnog javnog tužioca o sprovedenom nadzoru.

Ako osumnjičeni ne ispunjava obaveze koje su mu određene, kao i u slučaju iz člana 14. stava 2. ovog zakona, Poverenik će o tome obavestiti javnog tužioca i Povereničku službu, uz navođenje razloga.

Izveštavanje

97

Član 16.

Poverenik, prema potrebi, dostaviće izveštaj o okolnostima koje bitno utiču na izvršenje obaveza.

Kada osumnjičeni ispuni obaveze Poverenik o tome, bez odlaganja, obaveštava nadležnog javnog tužioca i Povereničku službu.

IZVRŠENJE VANZAVODSKIH SANKCIJA I MERA KOJE JE ODREDIO SUD

Nadzor nad izvršenjem mere kućnog pritvora

Član 17.

Kada sud prema okrivljenom odredi primenu mere kućnog pritvora kontrolu poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena odlukom suda obavlja Poverenička služba preko Poverenika.

Sud će u svojoj odluci naznačiti da li se mera kućnog pritvora izvršava sa ili bez primene elektronskog nadzora.

Sud odmah dostavlja odluku o primeni mere kućnog pritvora Povereničkoj službi.

Ako sud donese odluku da se mera kućnog pritvora izvršava uz primenu elektronskog nadzora, oprema za elektronski nadzor aktivira se odmah posle dostavljanja odluke iz stava 3. ovog člana.

Uređaj za lociranje okrivljenog (odašiljač sa pratećom opremom), koji je neškodljiv po zdravlje, postavlja stručno lice, koje pri tome daje potrebno uputstvo okrivljenom o načinu rada uređaja. Poverenička služba upravlja i uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru.

98

Prilikom kontrole sprovođenja mere iz stava 1. ovog člana Poverenik sarađuje sa policijom ili drugim nadležnim državnim organom.

Obaveze Poverenika

Član 18.

O kršenju ograničenja koje je sud okrivljenom odredio Poverenik bez odlaganja obaveštava sud, policiju i Povereničku službu.

Poverenik obaveštava sud i o drugim okolnostima od značaja za primenu elektronskog nadzora.

Nadzor nad izvršenjem mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem, odnosno druge mere određene

odlukom suda

Član 19.

Kada sud donese odluku kojom je okrivljenom izrečena zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem, odnosno druge mere određene odlukom suda, sa obavezom javljanja okrivljenog Povereniku, odluku dostavlja Povereničkoj službi.

Poverenik je dužan da u roku od tri dana od dana prijema odluke izradi program postupanja sa kojim upoznaje okrivljenog.

Poverenik odmah obaveštava sud, policiju i Povereničku službu o kršenju obaveze javljanja.

99

ENGLISH VERSION

100

AMID - REPORT

I N T R O D U C T O R Y C O M M E N T S The Committee for Human Rights Valjevo is a civil society organization which has been addressing,intensively and continuously, for over a decade (since 2003, more precisely), human rights of people in institutions of isolation such as prisons and detention centers. In the last few years we have paid special attention to the analysis of alternative measures implementation as a possible alternative to custody. In that respect, the focus of our work in 2015 and 2016 has been the analysis of the situation and the use of alternative measures in the Republic of Serbia. In order to meet the project requirements and to present a realistic picture of the situation in this area in the Report before us, it was necessary to include a number of representatives of judicial and executive authorities, as well as representatives of legal services in this process. Our collaborators, the CHRIS Network in five cities (Niš, Negotin, Novi Pazar, Smederevo and Valjevo) helped, in addition to collection of statistical data, which were obtained from all over the country, through interviews and direct conversations, to get opinions and observations of a significant number of judges, prosecutors, lawyers and the commissioners for the execution of alternative measures. At this point, we express our gratitude to the presidents of primary and high courts in the Republic of Serbia, as well as to primary and high public prosecutors, to representatives of bar associations and the Directorate for Execution of Criminal Sanctions-the MiNištry of Justice of the Republic of Serbia, who have made the implementation of the planned activities possible. The methodology which has been applied, involved, in the first phase, the collection and processing of statistical data related to the application of alternative measures, from all primary and high courts, as well as from

101

primary and high public prosecutor's offices in the Republic of Serbia.The requested information concerned the period since the adoption of the new Criminal Procedure Code ( Official Gazette of RS, no. 72/2011), which was applicable since 1 October 2013, and as of the end of 2015. Also, all 25 Offices of the Commissioner for the execution of alternative measures and sanctions were requested the data in terms of the Law on Eexecution of Non-Custodial Sanctions and Measures ( Official Gazette of RS, no. 55/2014), which came into force on 1 September 2014. When it comes to statistics, they were requested from all 66 primary and 25 high courts in Serbia as well as 58 primary and 25 high public prosecutors' offices. We wish to emphasize that we received the answers of more than 90% of the institutions from which we made a request. As for the statistics that are required from the commissioners for the execution of alternative measures and sanctions who are directly accountable to the Directorate for Execution of Criminal Sanctions of the MiNištry of Justice, we can conclude that the response was much less favourable since only eight commissioners responded to our request, which is fewer than 1/3. Note that in Serbia there are 25 offices responsible for the execution of alternative measures and sanctions. The mechaNišm established with the Request for access to information of public importance proved to be a solid instrument in the study. However, in some cases, the Commissioner for Information of Public Importance, til the preparation of this report started, did not respond nor decide upon our appeals to the "silence of the admiNištration". The institutions that possess information of public importance (courts, prosecutors' offices, commissioner services) are too burdened by everyday jobs, lack of manpower, as well as the assessment of Management, courts and public prosecutor's offices of the relevance of requirement and who has submitted the request, but also by the degree of adverse consequences if they do not provide that information. We are faced with high and unnecessary degree of formalism, centralization and hierarchy in the process of revealing this information and the information of public importance.

102

The employees involved in these jobs were attentive and ready to meet our requirements if it is "up" approved. Some information we received recently (more than half a year upon the request!) , after we had processed the existing data, so that they could not be taken into account for this report.The striking fact is that there is no uniform method of keeping records in the statistics of courts and prosecutors' offices. We were given explanations that some case statistics are not kept records of, and that no one works on that, and yet,we got accurate and adequate data regarding the same question from some other courts and prosecutors'offices The second phase of the research entailed interviews with a number of judges, public prosecutors, lawyers and commissioners in five cities in Serbia. We wanted, and mostly managed to do, in direct conversation with our interviewees on the topic of the implementation of alternative measures, to get information about their approaches to this area, about their personal opinions and attitudes, as well as the recommendations and directions for improvments in the implementation of alternative measures. In addition to the indicators obtained from the processed documents, we needed the "living word", the opinion of the professionals responsible for the implementation of these legal provisions. It was a great pleasure to talk to the judges of primary and high courts in Niš, Negotin, Novi Pazar, Smederevo and Valjevo. Sincerity, opennes as well as competence of the interviewees were the basic characteristics of these interviews. We witnessed a positive approach to these alternative measures, we got quality opinions both on positive things and on occurrences in the implementation of alternative measures that can be improved. We had the impression that the judges we interviewed were without prejudices and that they manage to resist the influence of the public and the media, and that the Law is the main criterion in their deciding whether to implement alternative measures or not. On the other hand, their opinions and their views are not considered sufficiently when drafting the Law or by-laws nor in assessing the effectiveness of certain legal solutions. They should be.

103

Representatives from both Prosecutor's Offices do not have a clear attitude towards the use and replacement of the detention measure with another legal measure, because the law does not require them to do so, but they are not against these measures either. Legal services have the role of the locomotive and the initiator of the requirements for the replacement of the detention measure with some of the alternative measures. We are inclined to believe that without their initiatives, the implementation of these measures would be much poorer. Commissioner services do their best for success of non-custodial measures, despite the unclear employment status (part-time in an institution, part-time service in the commissioner service), inadequate equipment and with minimum professional independence. To be able to participate in this study, it is necessary for them to obtain the consent and approval to discuss matters falling within their competence. It should be stated that we were not interested in the individual cases, but we wanted to know their opinions and their assessment in terms of the implementation of non-custodial measures set by the court. The general impression is that all the stakeholders involved in the implementation of these legal provisions have a positive attitude and believe that the implementation of alternative measures is useful, both for the society and for the rights of the offender, but they also expressed identical views that the implementation of these measures should not jeopardize the rights of the injured party - the victim. Time, experience, additional training and developed judiciary practice will help to implemented alternative measures in practice to the full extent. *** The report before us was created by our long-time associate Dragan Obradović, PhD, Judge of the High Court in Valjevo, and we would like to use this oppoprtunity to thank him for collaboration. We appreciate the contribution from our associates and the associates from five aforementioned cities and CHRIS Network Offices, which

104

have made a great personal contribution to the preparation of the material for this report. (Alija Halilović- Chris Novi Pazar, Dragan Đorđević- Chris Niš, Sanijela Dinić -Chris Negotin, Stevan Janković, a lawyer from Smederevo). Significant contribution to this study was also made by Mr. Aleksandar Perović, Executive Director of the Committee for Human Rights Valjevo, Ivana Radosavljević, legal trainee and Mr. Sasa Aleksić, a lawyer. Our long-time collaborators and donors Foundation Open Society Institute helped us financially thus making it possible for us to create and print this report.

CONTENT, EVALUATION AND ATTITUDES REFERRED TO IN THIS REPORT DO NOT NECESSARILY REPRESENT THE OFFICIAL VIEWS OF DONORS. THEY ARE EXCLUSIVELY PRODUCT OF PREPARATION AND PUBLICATION BY THE AUTHORS AND PUBLISHERS.

105

1. GENERAL LEGAL FRAMEWORK

In order to be able to even consider the question of the implementation of measures alternative to detention in the judiciary system of the Republic of Serbia, we think it is necessary to examine the legislative framework. Considering the period we are focusing on in the course of project implementation - from 1/10/2013 to 31/12/2015, we cannot engage in the general criminal- procedural aspect of the research without mentioning the system regulations that are of importance to the project. The legal framework within which we move in this study has several components: a) Organizational- judiciary component This component is of importance due to changes in the system of judiciary authorities that occurred in 2013, when the new Law on Seats and Territories of Courts and Public Prosecutors was passed (Official Gazette of RS, No. 101/2013 - hereinafter: the Law of 2013),which has been in effect since 01/1/2014 This Law was replaced by the Law on Seats and Territories of Courts and Public Prosecutors ( Official Gazette of RS, no. 116/08 - hereinafter: the Law of 2008) insofar as it increased the number of primary courts and primary public prosecutor's offices on the territory of the Republic of Serbia (hereinafter : RS), while the numbers of high courts and high public prosecutor's offices were substantially reduced from 26 to 25, while the provisions of the Law of 2013 stipulates that: "The establishment of courts and public prosecutor's offices in charge of the territory of the Autonomous province of Kosovo and Metohija, their seats and areas where they exert jurisdiction shall be regulated by a special law "(Article 12).

106

Therefore, the Law of 2013 does not included Primary - High Court nor Primary -High Public Prosecutor's Office in Kosovska Mitrovica, which were included by the Law of 2008. In terms of the number of primary public prosecutor's offices, that number, compared to the 2008 Act, increased from 34 to 58, while in terms of the number of primary courts that number increased from 34 to 66 thereof. b) Criminal- procedural component The basic regulation is important for this component of the Code of Criminal Procedure ( Official Gazette of RS, no. 72/2011 - hereinafter: the Code of 2011), which has been in effect since 01/10/2013 in courts of general jurisdiction, and its provisions are relevant to the subject of this study. Special importance is given to the provisions of Chapter VIII - MEASURES TO SECURE THE PRESENCE OF THE DEFENDANT AND FOR THE UNDISTURBED CONDUCT OF THE CRIMINAL PROCEEDINGS - Code of 2011 due to certain news in terms of particular measures and for the purpose of comparison of particular provisions with certain provisions of Title VIII MEASURES TO SECURE THE PRESENCE OF THE DEFENDANT AND FOR THE UNDISTURBED CONDUCT OF THE CRIMINAL PROCEEDINGS - The Criminal Procedure Code ( Official Gazette FRY, No. 70/01 and 68/02 and Official Gazette of RS, No. 58/04, 85/05, 85/05 -. law 115/05, 49 / 07, 122/08, 20/09 - dr. law, 72/09 and 76/10), which had been applied til that date. c) The regulations pertaining to the use of alternatives to detention In the period observed, for the first time in the Republic of Serbia, specific regulations concerning, among other things, alternatives to detention were adopted. It was the Law on execution of non-custodial sanctions and measures ( Official Gazette of RS, no. 55/2014 - hereinafter: ZIVS) which came into force on 01/09/2014, and which, among other provisions, includes provisions relating to the

107

Commissioner Service, SUPERVISION OF THE EXECUTION OF OBLIGATIONS ACCORDING TO THE DECISION OF THE PUBLIC PROSECUTOR, THE EXECUTION OF NON-CUSTODIAL MEASURES DECIDED UPON ON BY THE COURT. The jurisdiction of the commissioners for the execution of alternative sanctions and measures (hereinafter commissioners), includes, among other activities, particular tasks of significance for the subject of this study, namely: • monitoring the execution of obligations under the decision of the public prosecutor, when the prosecution of the suspect is delayed • monitoring the execution of the measure of prohibition on leaving the flat (hereinafter referred to as house arrest) and the measure of prohibition on approaching, meeting or communicating with a particular person (Article 5.Paragraph.1.Point 1. and 2. ZIVS) which are detailed in the Section 11-16 or 17-19 ZIVS. The subject of our analysis was acting of the commissioner in these cases. In particular, we had in mind that all commissioners offices did not start to work on the territory of RS at the same time, and that a large number of offices started to work only during 2014/2015, so that the data obtained in this regard are not entirely relevant. However, the data can provide at least some basis with regard to the treatment by the competent courts on the one hand, but also by the commissioners, on the other hand, of persons against whom certain measures are implemented for ensuring the presence of the offended in criminal proceedings, which are not comprised in a classic custody.

2. CRIMINAL-PROCEDURAL FRAMEWORK - COMPARATIVE ANALYSIS

The provisions of Chapter VIII MEASURES TO SECURE THE PRESENCE OF THE DEFENDANT AND FOR THE UNDISTURBED CONDUCT OF THE CRIMINAL PROCEEDINGS -Code of 2001) prescribed five measures to ensure the presence of the defendant and for

108

uninterrupted conduct of criminal proceedings: summons, bringing in, a prohibition on leaving the flat or place of residence, bail and detention (Article 133.Paragraph 1.), while two measures were important for deciding on alternatives to detention: Prohibition on leaving the flat or place of residence (Article 136.) and the Bail (Article 137.-140.). The first of these measures: Prohibition on leaving the flat or the place of residence, in some of its paragraphs contained provisions relating to: prohibition on leaving the flat or place of residence without permission to certain individuals; prohibition on visiting certain places or meeting certain people or approaching certain people, or instruction to certain individuals to occasionally appear before a certain state authority, or a temporary seizure of passport or driving license. Court may order that against the defendant, to whom one or more of the measures referred to in paragraphs 1 and 2 of this Article have been ordered, implementation of electronic surveillance to control compliance with restrictions be ordered. The provisions of Chapter VIII MEASURES TO SECURE THE PRESENCE OF THE DEFENDANT AND FOR THE UNDISTURBED CONDUCT OF THE CRIMINAL PROCEEDINGS -Code of 2001) prescribed as measures to ensure the presence of the defendant and for the uninterrupted conduct of criminal proceedings: summons, bringing in, a prohibition on leaving the place of residence, bail and detention, which are by their titles identical to the measures in the Code of 2001, as well as some measures that were not prescribed by that Code: prohibition on approaching, meeting or communicating with a particular person, and visiting certain places; Apart from these measures, the measures of prohibition on leaving the flat was provided (as a special measure). A novelty compared to the provisions of the Code of 2001 is the provision of Article 190 of the Code of 2011. - Monitoring Compliance with the prohibition on leaving the flat, which refers to the use of electronic surveillance. This provision stipulates that "... monitoring the defendant in order for them to respect the restrictions is conducted by the authority of the state admiNištration responsible for the execution of criminal sanctions or other state authority determined by law ..." and not

109

the authority of the Interior, BIA or other state authority, as it was stipulated by the provisions of the 2001. The provision of Article 189 of the Code from 2011 is of special importance for the implementation of alternative measures, laying down the general requirements for the determination of these measures, which, among other things, stated that by the determination of some of these measures: '... the authority of the proceedings shall take care not to apply more severe measures if the same effect can be achieved by a less severe measure, and that it shall abolish certain measures ex officio when the reasons for which it was ordered cease, that is, it shall be replaced by a less severe measure when the conditions for it occur. Bearing in mind the subject of this research, we will only point out the most significant features of the provisions on detention, as a starting basis for the determination of certain alternative measures. When it comes to custody, the Code of 2011 provides that detention may be ordered only under the conditions provided by this Code and only if the same purpose cannot be achieved by other measure. It is the obligation of all bodies participating in criminal proceedings and authorities providing them with legal aid to reduce the duration of detention to the shortest possible time and to proceed with particular urgency if the defendant is in custody. Throughout the proceedings, custody shall be terminated as soon as the grounds on which it was ordered (Article 210) cease to exist. When it comes to the reasons for custody Code of 2011 provides that custody may be ordered against a person if there is reasonable suspicion of them having committed an offence if: 1) they are hiding, or if their identity cannot be ascertained or if, as a defendant, the person obviously avoids appearing at the main hearing or if there are other circumstances indicating a danger of their flight; 2) there are circumstances indicating that they will destroy, conceal, alter or falsify evidence or traces of a criminal offence, or if particular circumstances indicate that they will hinder the proceedings by influencing witnesses, accessories or accomplices;

110

3) particular circumstances indicate that they will, in a short period of time, repeat the criminal offence or complete the attempted criminal offence or commit a criminal act they threaten to do; 4) the puNišhment exceeding ten years in prison is stipulated for the criminal offence they are charged with, or, puNišhment of imprisonment exceeding five years for a criminal offence with elements of violence, or if they have been sentenced by first-instance court to imprisonment for a five years or more severe puNišhment, while the method of execution or the severity of the consequences of the offence have led to disturbance of the public which may jeopardize the uninterrupted and fair conduct of the criminal proceedings. In the case referred to in Paragraph 1, Item 1) of this Article, detention which is ordered only because the identity of the person cannot be determined lasts until this identity is established, while the detention which is ordered only because the defendant obviously avoids appearing at the main hearing may last till the announcement of the judgment. In the case referred to in Paragraph 1, Item 2) of this Article, the custody shall be terminated as soon as the evidence for which the custody was ordered is ensured. When the Court pronounces a sentence of imprisonment under five years, the Court can order the defendant pending trial custody if the reasons referred to in Paragraph 1 Items. 1) and 3) of this Article, and abolish detention for the defendant who is in custody, if reasons for which it was ordered have ceased to exist. Instead of detention, the provisions of this Code stipulate that, in particular cases, more lenient measures can be ordered to ensure the presence of the defendant in criminal proceedings, as follows:

- The prohibition on leaving the flat: If there are circumstances indicating that the defendant could take a flight, or circumstances provided for in Article 211, Paragraph 1 Items. 1), 3) and 4) of this Code, the court may prohibit the defendant from leaving the flat where they reside without permission and determine the conditions under which they will be staying in

111

the flat, such as the prohibition on using the telephone and internet or receiving other persons in the flat.

- Bail: The defendant who should be placed in detention or who is

already in custody on the grounds set forth in Article 211 Paragraph 1 Items 1) and 4) of this Code, can be left at large, that is, can be released, if they provide a guarantee themselves that they would not run away before the proceedings are conducted, and if the defendant make promise themselves, before the court where the proceedings are conducted, that they will not hide or leave the place of residence without the permission from the court.

- House arrest: If there are circumstances indicating that the

defendant might flee, hide or go to an unknown place or abroad, the court may prohibit the defendant from leaving the residence on the territory of the Republic of Serbia without permission. Along with this measure, the defendant may be prohibited from visiting certain places or ordered to report periodically to a certain authority or they may have temporary seizure of their passport or driving license. (Alternative to the existence of grounds for detention under Article 211 Paragraph 1 Items 1) of the Code).

- Prohibition on approaching, meeting or communicating with

certain people and visiting certain places: If there are circumstances indicating that the defendant might interfere with the process by influencing the victim, witnesses, accomplices or concealers, or could repeat the criminal offence, complete an attempted criminal offence or commit a criminal offence which they threaten, the court may prohibit the defendant from approaching, meeting or communicating with a particular person or prohibit visiting certain places. Along with this measure, the court may order the defendant to report periodically to the police, commissioner from the state admiNištration bodies responsible for execution of criminal sanctions, or to other state body specified by law (Alternative

112

to the existence of grounds for detention of Article 211.Paragraph 1.Items 2) and 3) of this Code.

3. INFORMATION OBTAINED FROM PUBLIC PROSECUTORS AND

ASSESSMENT OF THE CURRENT SITUATION Primary and High Public Prosecutor's Offices (hereinafter: the PPPO and HPPO) were asked to answer seven identical questions relating to the work of the competent public prosecutor's offices. From a total of 58 PPPO that began to operate on the territory of the Republic on 01/01/2014 under the provisions of the Law of 2013, mentioned in the introduction, 50 PPPO submitted their answers, or 86.20% of all PPPO. From a total of 25 HPPO which operated on the territory of the Republic of Serbia in 2013, according to the provisions of the 2008 Law and which continued to operate under the provisions of the Law of 2013, 20 HPPO replied or 80% of all HPPO. We believe that these are relevant data on the grounds of which proper conclusions can be drawn, which will continue to be discussed. The quality of the submitted answers to the above questions by PPPO and HPPO was varied - complete and detailed responses, partial responses, incomplete answers, with various types of reasoning behind them. The answers, comprising at least basic information, were submitted by all 4 largest HPPO - Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac, as well as 3 of the 4 large PPPO - Novi Sad, Niš and Kragujevac. When it comes to the area of PPPO in Belgrade, which have acted as a unique area for the entire territory of the City of Belgrade and all city and suburban municipalities till the end of 2013, the answers were submitted by all the newly established PPPO, which started to operate on the territory of

113

some or all of the city's suburban municipalities except the first PPPO which covers the city center of Belgrade. Looking at the territorial representation of HPPO from which the answers arrived, we concluded that the responses came from all areas of the Appellate HPPO in Belgrade and Novi Sad, but when it comes to PPPO, we found that the answers came from all areas of the PPPOT Appellate PPO in Niš.

a) Data relating to the number of criminal charges filed shows that during 2015 a large decrease in the number of criminal charges received was recorded compared to 2014 in both the PPPO and the HPPO, which is in line with the official data of the Republic Bureau of Statistics.

b) The number of persons against whom criminal proceedings by PPPO but by HPPO too were instituted in RS, based on the number of criminal charges filed, confirm previous findings because there was a significant reduction in the number of instituted criminal proceedings in relation to the number of criminal charges filed. This means that the competent public prosecutors significantly applied the provisions of the Code of 2011 relating to the conduct of the public prosecutor upon charges filed (Article.282, delay of prosecution in those cases within its jurisdiction they act (Article 283 ) or dismissed the criminal charges (Article 284).

In the analysis of alternative measures (hereinafter: AM) only data for 2014 and 2015 were relevant to us considering that during 2013 the territorial organization of PPPO was different.

c) Detention, as the most severe measure to ensure the presence of the defendant in criminal proceedings is still the dominant measure to ensure the presence of the defendant at the main hearing, bearing in mind that the application of AM started in 2014, that it has brought certain results, that is, the number of accepted proposals for deciding on certain AM instead of detention to persons against whom criminal proceedings were instituted has increased.

114

d) As regards prohibition of approaching, meeting or communicating with certain people and visiting certain places, that is, or the house arrest -these measures are accepted by competent PPO. An increasing number of decisions on these measures in the last two years has been observed. This also applies to the competent PPPO and HPPO which still rarely decide on these measures. Competent primary courts (hereinafter PC) became more restrictive and did not accept all the proposals of PPPO for ordering these measures, while competent high courts (hereinafter HC) have accepted all the proposals for AM and decided as proposed by HPPO. However, the implementation of both these measures is still fairly low- level and insufficient.

When it comes to house arrest, with additional measures - prohibition on visiting certain places or occasional reporting to a certain authority or temporary seizure of a passport or driver's license, this measure is still insufficiently adopted by PPO, it is extremely rarely proposed, even more rarely than the measure of house arrest.

f) When it comes to bail, that old measure is insufficiently adopted by PPO, it is extremely rarely proposed, less frequently than measures of house arrest. Data of 2014 and 2015 show that the number of times this measure was proposed in this period was the single-digit level,and this measure was in all cases accepted by the competent PC/HC. g) When it comes to prohibition on leaving the flat without electronic surveillance of the defendant,that is, the prohibition on leaving the flat with the electronic surveillance of the defendant, it can be observed that they were still insufficiently accepted measures by PPO. These measures were accepted in all cases proposed by the competent PC/HC, but in the period observed, according to the data obtained, there were never more than 22 proposed measures - either of these measures, observed by all PPO who submitted their response.

115

4. INFORMATION OBTAINED FROM COURTS AND ASSESSMENT OF THE CURRENT SITUATION

Primary and High Courts were asked to answer six identical questions relating to the work of the competent courts. From a total of 60 PC that began to operate on the territory of the Republic on 01/01/2014, which was mentioned in the introduction, 63 PC submitted their answers, or 94.45% of all PC. From a total of 25 HC which operated on the territory of the Republic of Serbia in 2013, according to the provisions of the 2008 Law, and which continued to operate under the provisions of the Law of 2013, 23 HC replied or 92% of all HC. We believe that these are relevant data on the grounds of which proper conclusions can be drawn. The quality of the submitted answers was varied - complete and detailed responses, partial responses, incomplete answers, with various types of reasoning behind them. The answers, containing at least basic information, were submitted by all 4 largest HC - Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac, as well as 3 of the 4 largest PC - Belgrade, Niš and Kragujevac for the period 2014 -2015. Considering the territorial representation of HC from which the answers arrived, we concluded that the responses came from all HC in the area of the Appellate Court in Kragujevac and Novi Sad.

a) In 2014 and 2015, according to the various responses received from particular courts, there was approximately the same number of persons against whom criminal proceedings were instituted - a little more than 47,000 persons every year, while in this regard a significant decline was noted in the number of

116

persons against whom all HC, who submitted a response, instituted criminal proceedings during 2015 compared to 2014 (by about 1,500 persons fewer). In the light of the fact that 4 largest HC sumbitted their answers to these questions, the data relating to the number of persons against whom criminal proceedings were instituted, it is encouraging and indicates that the number of criminal charges tends to decrease.

In the analysis of the implementation of AM the only relevant data for us were those for the years 2014 and 2015 considering that during 2013 there was a different territorial organization of PC.

b) With the new network of courts in 2014 detention was ordered by PC against 4046 persons (8.47% of all persons against whom criminal proceedings were instituted) and in 2015 against 4367 persons (9.25% of all persons against whom the criminal proceedings were instituted). The number of persons against whom detention was ordered indicates that the severity of the criminal proceedings instituted against certain individuals before the competent PC was such that, in terms of percentage, compared to the number of criminal charges, a number of persons to whom custody was ordered in 2015 was higher than in 2014 - (9.25%: 8.47%) The number of persons against whom detention was ordered by HC, although at first glance seemed to be declining, shows that, in terms of percentage, the severity of criminal proceedings was such that, compared to the number of criminal charges, a number of persons to whom a detention was ordered in 2015 was higher than in 2014 - (34.22%: 31.06%).

At the same time, in 2014, judges in the 4 largest cities (Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac) ordered detention against 1,218 persons (61.92% of the total number of detention ordered in 2014) and in 2015 against 959 persons (58,36% of the total number of detention ordered in 2015).

117

c) When it comes to prohibition of approaching, meeting or communicating with certain people and visiting certain places, it can be observed that in the practice of PC, this measure began to be implemented in a slightly greater number in 2014, but the real momentum in the implementation of this measure was experienced in 2015 when it was ordered against 121 persons. In this respect, the results in the practice of HC are significantly inferior to those of PC - for now this measure is still insufficiently adopted by HC, nor by HPPO, because in 2014 this measure was ordered against 27 persons, and during 2015 against 29 persons.

When it comes to violations of this measure by the person against whom it was, in all stages of the proceedings, upon the receipt of the notice by the Commissioner, court amended the previously taken decision on the ordering this measure, there is an appreciation of decisions reached by PC/HC which reached judgment and this measure adopted in 2014 and 2015, so throughout the period observed only two cases of violations of these measures were observed, which is why there was an amendment of previous rules.

d) When it comes to the house arrest against the defendant as well as house arrest against the defendant with additional measures - prohibition on visiting certain places or occasional reporting to a certain authority or temporary seizure of a passport or driver's license, these are measures adopted by the competent PC/HC in the light of the number of decisions rendered by the judges of these courts in the whole period observed. In particular, the increase in proposition of these measures by the competent PPO in the last two years, and, consequently, the number of decisions rendered, by which these measures are adopted, reaches and surpasses 300 per annum with PC. Also, an increase in the number of decisions rendered whcih means adopting these measures by the competent judges in HC is recorded. It should be emphasized that the number is lower than the one with PC, which is logical bearing in mind the crimes for which criminal proceedings are conducted before the PC and HC.

118

e) When it comes to bail, which is still the measure

insufficiently adopted by PPO, extremely rarely proposed, less frequently than house arrest against the defendant. Therefore, it was insufficiently frequently ordered by competent courts. With the beginning of operation of the new network of courts positive changes were observed, so that the number of decisions ordering bail before the competent PC increased, but the number of the decision on the bail has remained negligible in the proceedings before HC over the last two years - according to the data submitted it can be expressed in one-digit number. This measure has not been proposed frequently enough by parties and defence counsel or persons who can offer a guarantee for the defendant. In all cases in which bail was proposed in the proceedings before the PC/HC, the measure was adopted.

f) When it comes to prohibition on leaving the flat without electronic surveillance of the defendant, it was observed that the measure was adopted by the PC/HC. A significant differences is in favor of the measures adopted by the PC, which is logical taking into account the criminal proceedings pending before the PC - lower- threatened criminal penalties.

When it comes to violation of this measure by the person against whom it is ordered by the court in all stages of the proceedings upon the receipt of the notice by the commissioner, the previously taken decision on this measure was amended, it can be observed that the decisions of PC which reached judgment and accepted this measure over the entire period are respected - the number of violations of the measure was negligible in 2015: Contraty to that, the lack of respect for decisions of HC, which reached judgment and accepted this measure, is evident over the entire period - throughout the period observed there was the violation of this measure, where the largest number of violations occurred during 2015 - 8. Most violations of the measure taken by PC/HC occurred during 2015 in Subotica - 3 times a violation of the measure taken by judges of PC and 7 times a violation of the measure taken by judges of HC.

119

When it comes to prohibition on leaving the flat with the electronic surveillance of the defendant, it can be observed that this is the measure adopted by PC/HC. Also, a significant difference in terms of the number of decisions rendered by which this measure is adopted by PC can be observed, which is logical taking into account the criminal proceedings pending before PC - lower threatened criminal sanctions. In addition, it is notable that a larger number of these measures was adopted by PC/HC in 2014 than in 2015.

When it comes to violations of this measure by persons against whom it was ordered by court in all stages of the proceedings upon the receipt of the notice by the commissioner the previously taken decision on this measure was amended, the respect for these decisions is observed to be to a greater extent than for the previous measure.

5. INFORMATION OBTAINED FROM THE COMMISSIONER AND ASSESSMENT

OF THE CURRENT SITUATION Within this study the commissioners have been involved for the first time in order to determine the extent to which, in accordance with the provisions of Code of 2011, alternative measures and sanctions are implemented or whether their implementation has even started in RS. Commissioners were requested answers to five different questions - information relating to the acting of exclusively competent courts (PC/HC). From the total of 25 Offices of the Commissioner that were established on the territory of RS according to the areas of high courts operation, upon obtaining the approval from the Director of the Directorate for Execution of Criminal Sanctions, eight offices, or 32%, submitted their answers. Depending on the time when the offices began to work, the answers obtained were varied. Some offices began to work earlier, so they

120

submitted responses for all three observed periods (Valjevo, Pirot, Subotica), other offices started their operations in 2014 (Kragujevac, Pancevo, Užice), and two offices began operations in 2015(Kraljevo, Kruševac). Therefore, the answers obtained can be estimated as referral, but bearing in mind that fewer than 1/3 of all the commissioner offices submitted their answers, although they all had the approval to reply, we cannot draw conclusions, based on these answers, relevant in all aspects.

a) the total number of incoming cases which were submitted to the commisioner offices on the execution of the decision on the order of certain non-custodial measures - alternative sanctions, began to grow in 2014 and especially in 2015;

b) the majority of cases submitted to the commisioners was by PC/HC;

c) prohibition on approaching, meeting or communicating with certain people and visiting certain places, in practice, according to the data obtained from the commissioners, is still rarely ordered by the competent authority over the proceedings, especially courts. In situations where it was ordered against some persons, there was no violation of the prohibitions determined by these measures;

d) prohibition on leaving the flat without electronic surveillance of the defendant (house arrest) is in practice ordered more often than prohibition of approaching, meeting or communicating with certain people and visiting certain places by the competent authority over the proceedings - notably the courts. These are still not large numbers of measures ordered as seen through the responses from 8 offices - a total of 33 measures, but it is observed that even in such small numbers particular persons, to whom house arrest was ordered, violated the measure - in 3 cases;

e) prohibition on leaving the flat with the electronic surveillance of the defendant (house arrest with surveillance), judging by the answers received from some commissioner offices, are obviously most commonly

121

implemented - a total of 51 measures. Commissioner offices which had previously started their work - Valjevo and Subotica, have so far received most of the cases in which this measure was ordered at the discretion of the competent authority over the proceedings, usually the court. It was also noted that this measure is the most frequently violated. The only city in which, in each year of the period, the commissioner had to intervene and inform the competent courts of violations so that judges could, in accordance with their powers, take appropriate measures against such persons was Valjevo - in 4 out of 6 of such violations recorded in all offices.

6. INFORMATION OBTAINED FROM THE TALKS

WITH THE REPRESENTATIVES OF DIFFERENT AREAS OF THE JUSTICE SYSTEM

Public prosecurtors, judges, lawyers and commissioners of five cities in different regions of RS answered 5 identical questions each, the questions relating to various modifications of importance for their profession (Niš, Smederevo, Novi Pazar, Negotin, Valjevo). Analysing their answers, we have identified certain shared attitudes which would be acceptable for the majority of officials in these professions who are in the situation to decide on the implementation of AM or against it.

- Generally, AM are necessary measures, but their implementation is still an exception to the rule. The most commonly ordered is the prohibition on leaving the flat with the electronic surveillance. Detention is a key measure that is ordered. AM are only ordered after long-term detention as a last resort. There is increasing implementation of the special measure of prohibition on leaving the flat with electronic surveillance, while bail is rarely used. There is resistance in PPO regarding the implementation of these measures, because they feel that they are not as effective as the measure of detention. There is no resistance to their implementation coming from courts.

122

- Regulations are generally clear regarding the methods and

conditions of implementation of the measures, they only need to be appropriately interpreted. It is necessary to develop every particular AM measure through bylaws .

- There is still no judiciary practice in terms of AM, it is yet

buing built. The largest is judiciary practice related to the detention.

- The implementation of AM is mainly initiated by lawyers. The Prosecution does not propose the use of AM, but almost exclusively detention, which is typically applied first as a safer measure for prosecutors and the court. Detention is used as a punishment for the defendant even before a final and binding court decision on the existence of a crime and guilt. Courts apply AM almost exclusively after long-term detention.

- Court monitors the execution of AM, there is feedback and

good communication between courts and commissioners, while PPO do not have full information on the quality of cooperation between the courts and the commissioners, and they have almost no cooperation with commissioners. Defence lawyers have no information about the execution of AM. All commissioner services have excellent cooperation with the competent courts and the police, informing them of cases of violation of the prohibition by persons to whom the measure is pronounced in order that this measure be replaced by another.

- Professional public is well informed about the PM, while the general public is not at all concerned. The media and political factors usually influence the decision of the court on the application of detention or AM. It is essential that the local government should be more involved in the support and affirmation of alternative sanctions.

- The good side of AM application: Code of 2011 stipulated a large number of measures that should be alternatives to

123

detention, which are less repressive and contribute to the preservation of human rights in relation to detention. This has benefits for individuals and for the state - society as a whole.

- For individuals the order of these AM, especially the so-called house arrest is positive because there is no break of the contacts with the family, there is no break of social contacts, which is in the conditions in which they reside, in the situation when AM are ordered against them positive with regard to the psychological, physical and overall health.

- For society as a whole the pronouncing and application of AM is positive due to savings for the Department for Execution of Criminal Sanctions, and thus for the country as a whole - both for daily needs of detained persons or convicts who are included within the system of execution of criminal sanctions and for prison capacity relief, the goal generally adopted.

- Drawbacks of AM application: they are not sufficiently used, and in some areas not used at all. There is territorially uneven application of some AM. Lack of resources for greater application of these AM. Due to lack of funds on the part of the state, it is not possible to keep proper surveillance of persons to whom these AM have been pronounced, especially prohibition on leaving the flat. It is impossible to implement adequate surveillance of telephone and Internet communications. The absence of better cooperation between the commissioner services and local government departments and their competent authorities, the absence of their initiatives and support they need to provide for the system and the commissioners in the local community.

- The overall conclusion is that the victims are protected, that they are always taken care of.

124

7. CONCLUSION

- AM are still the exception to the rule in RS, detention is still the

main measure ordered. AM are pronounced only after long-term detention, as a last resort

- All entities involved in the application of the system of non-custodial measures, ranging from a possible decision on such a measure until the beginning of its application, agree that these are necessary measures which are not applied frequently enough, that there is a trend of increasing application rates, especially prohibition on leaving the flat with the electronic surveillance.

- With regards to certain categories of offenders, it is not appropriate to use AM prohibition on leaving the flat with or without the use of electronic surveillance - in particular, this applies to perpetrators of criminal offences related to narcotic drugs, who most commonly violate the prohibition. Therefore, it is necessary to apply other AM to a greater extent, such as bail, prohibition on leaving the flat, the temporary seizure of travel documents ... Also, it is necessary, in this respect, that PPO and courts are more actively involved in the assessment of defendants against whom these measures should be ordered, that is, against whom these AM could be ordered.

- Regulations related to the application of AM are generally clear, but it is necessary to elaborate each alternative measure through bylaws because there are ambiguities in terms of individual AM and rights of persons against whom such measures are pronounced.

- It is necessary to regulate the cooperation of all those state bodies which cooperate in the implementation of AM using bylaws because there is no sufficient information amongst public prosecutors of the execution of particular AM.

- It is necessary to strengthen the commisioner service! Employees in this service must be sufficiently staffed, but also financially, technically qualified to act in this delicate area. Many commissioners work in the penitentiary system. With the

125

increasing number of cases relating to the AM they cannot devote to them appropriately. The commissioners are increasingly acting in accordance with the provisions of the Law on Offences with regards to the execution of sanctions which that regulation provides, and which fall within the domain of alternative sanctions.

- There is no judiciary practice built with respect to particular AM, due to the still small number of cases. It is being built. The largest judiciary practice is related to custody. In that segment there is a unique practice. PPO requires detention,without fail, the use of which is still excessive. Defence regularly lodges an appeal against the detention order, but the appeals are not adopted because the deposition chamber of the same court reaches decision on them.

- Declaratively, they all have a positive attitude toward the AM, but when PPO and lawyers are concerned, it is viewed from different angles. The initiative for the implementation of AM measures is almost exclusively initiated by lawyers. The Prosecution does not propose the use of AM, but custody almost exclusively. The defence (legal services) most frequently proposes prohibition on leaving the flat or place of residence with the obligation of reporting to the competent authority within a certain period of time and seizure of travel documents. Prosecution is usually opposed if the defence counsel proposes that the detention be replaced by another measure.

- Courts use AM almost exclusively after a long detention.

- All commissioner services have excellent collaboration with competent courts and the police, inform them of cases of violation of prohibitions by persons the measure was ordered against so that the measure be replaced by another measure.

- Court monitors the execution of AM. There is feedback and

good communication between the commissioners and courts. Prosecution offices do not have full information on the quality of

126

cooperation between the courts and the commissioners. Defence lawyers have no information about the execution of AM.

- A common view is that ordering AM is positive both for the

individual- person against whom some of these AM have been ordered, as well as for the society on the whole. For individuals the order of these AM, especially the so-called house arrest is positive because there is no break of the contacts with the family, there is no break of social contacts. For society as a whole ordering and application of AM is positive due to savings for the Department for Execution of Criminal Sanctions and for prison capacity relief.

- The downside is that it is not possible to fully implement proper control of the person against whom this AM is ordered, especially prohibition on leaving the flat.

- Professional public is well informed. The general public is not concerned.

- The public and the media, and especially the professional public, may influence the decision of the court when deciding on AM, especially if the particular case is covered by the media. The public often understands it as prejudging the court's decision, as if the defendant has already been acquitted.

- It is essential that the local government be more involved in the support and promotion of alternative sanctions.

- The overall conclusion is that the victims are protected, that victims are always taken care of.

127

PRILOZI

128

Prilog I- podaci OJT

129

ОСНОВНА ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г

1. Број примљених кривичних

пријава

17469 99249

93576

1. Крагујевац

2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад

7. Пожаревац

8. Пирот

9. Сремска Митровица

10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак

13. Прокупље

14. Лесковац

15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Крушевац

795

642

1024

491

384

1200

368

319

717

225

399

-

350

801

440

439

266

486

2872

2088

4061

871

1245

7558

1316

1226

1488

881

1336

-

1830

2588

1940

1736

6012

2024

2365

2333

4631

1018

1683

6648

1417

1195

1445

992

1341

-

1795

2816

1779

2295

7241

1945

130

19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор

22. Суботица

23. Београд-Друго ОЈТ (основано oд.1.1.2014.)

24. Београд-Треће ОЈТ (основано oд 1.1.2014.)

25. Нови Пазар

26. Смедерево

27. Младеновац

28. Петровац на Млави

29. Бечеј (основано oд 1.1.2014.)

30. Лазаревац (основано од 1.1.2014.)

31. Вршац

32. Бачка Паланка

33. Обреновац

34. Горњи Милановац

35. Велика Плана

36. Бор

37. Врбас

38. Рашка

39. Велико Градиште

40. Брус

41. Куршумлија

42. Лебане

301

1436

458

2519

-

- 548 382

171

-

-

-

864

-

-

-

-

713

-

-

-

-

-

-

-

1322

3762

1458

1788

5944

13878

1952

2777 1010

392

646

590

1073

3295

455

264

965

663

3332

417

362

493

726

516

1623

1427

2783

1267

1816

5977

13258

2004

3035

1086

387

797

632

1019

647

1079

321

1149

775

931

262

403

353

695

586

131

43. Алексинац

44. Деспотовац

45. Сента

46. Лозница

47. Пожега

48. Аранђеловац

49. Мионица

50. Кикинда

51. Владичин Хан

52. Пријепоље (није достављен одговор на ово питање)

53. Београд – Прво ОЈТ (не води евиденцију тражених података)

54. Параћин

55. Рума

56. Стара Пазова

57. Трстеник

58. Уб

-

-

256

198

-

-

277

-

-

-

-

-

-

-

-

-

351

2206

1212

624

1325

1032

974

750

-

-

-

-

-

-

-

1000

676

1290

1251

717

853

446

1070

645

-

-

-

-

-

-

-

ПОДАТАК 1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

2. Број лица против којих је покренут кривични поступак на основу примљених кривичних пријава

11070 52327 51352

132


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд-Друго ОЈТ

24. Београд- Треће ОЈТ



1008

793

68

491

198

383

137

78

47

111

555

-

15

59

156

540

68

300

149

50

604

3459

-

-

333

53

3465

2319

912

871

524

1626

421

597

205

375

1453

-

524

436

732

2095

1023

900

495

499

1697

2115

7663

7426

1240

953

2930

2621

1362

1018

440

960

518

628

270

355

1559

-

866

310

415

2703

1228

695

632

1099

1527

2130

7278

7810

1525

1141

133



29. Бечеј

30. Лазаревац

31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда

51. Владичин хан

52. Пријепоље (нису одговорили на

71

-

-

-

586

-

-

-

-

413

-

-

-

-

-

-

-

-

-

218

60

-

-

67

-

-

357

121

627

382

536

730

265

323

53

309

698

275

232

305

841

182

137

69

2206

466

372

1325

552

310

88

-

167

120

754

197

418

138

500

363

322

377

663

114

267

172

786

61

382

50

1290

336

353

853

196

279

174

-

134

ово питање)

53. Београд – Прво ОЈТ? (не воде евиденције)

54. Параћин

55. Рума



58. Уб

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

3. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ОЈТ предложено надлежном суду одређивање притвора према осумњиченом

439 1688 2512


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (програм САПО не препознаје)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

14

18

14

12

-

-

15

15

11

8

21

63

109

28

92

-

37

55

60

22

73

137

415

57

40

-

27

76

42

27

135

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Друго ОЈТ Београд (нису доставили одговор из техничких разлога)

24. Треће ОЈТ Београд (нису доставили одговор из техничких разлога)





29. Бечеј


31. Вршац




11

-

14

30

19

10

0

4

11

18

8

120

-

-

14

4

3

-

-

-

20

-

-

-

-

32

39

-

64

49

73

35

32

26

35

80

29

94

-

-

96

15

30

9

14

27

35

-

60

8

5

20

75

-

92

67

81

60

38

18

48

78

31

124

-

-

125

13

49

14

14

34

42

13

74

6

19

27

136


36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда


52. Пријепоље

53. Београд – Прво ОЈТ

54. Параћин

55. Рума



58. Уб

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

9

-

-

2

-

-

-

117

4

2

4

19

12

60

4

25

6

9

14

11

13

26

-

-

174

12

15

2

16

8

44

11

30

9

31

23

28

46

27

-

-

137

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио притвор осумњичном

335 1244 1899


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Друго ОЈТ Београд

6

12

-

12

-

-

15

9

9

8

9

-

14

27

19

-

0

4

10

-

8

90

-

14

51

-

28

92

-

37

40

51

22

34

-

40

49

73

-

32

26

30

-

29

76

-

44

106

302

57

40

-

27

34

38

26

67

-

65

66

81

-

38

18

44

-

31

80

-

138

24. Треће ОЈТ Београд





29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

-

14

4

3

-

-

-

16

-

-

-

-

32

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

9

-

-

-

-

15

30

9

14

27

31

-

59

8

5

20

117

4

2

4

19

12

46

4

25

6

8

9

9

-

-

12

49

10

14

34

32

13

74

6

19

27

174

12

15

2

16

8

42

11

30

8

30

20

7

139

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



58. Уб

2

-

-

-

11

26

-

-

43

27

-

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

4. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ОЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицима и посећивање одређених места

2 29 46


2. Зрењанин

3. Ниш (не располажу подацима)

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (програм САПО не располаже наведеним подацима)


-

4

5

140

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак

13. Прокупље ( ОЈТ не води евиденцију о броју лица према којима је суд одредио АМ)


15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј (није подносио предлоге)


31. Вршац

-

-

0

2

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

1

1

0

9

0

-

6

7

2

0

141





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка

39. Велико градиште

40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

/

-

/

0

0

0

0

/

/

/

/

0

2

0

3

1

0

1

1

2

1

/

0

1

/

0

2

/

7

2

5

2

1

3

0

0

0

/

0

2

4

0

/

142

58. Уб /

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицима и посећивање одређених места

2 24 35


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

-

-

-

-

-

-

-

0

2

4

-

-

0

9

5

1

-

7

2

143

21. Сомбор








29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

0

0

0

0

0

/

0

0

0

0

/

0

2

0

1

0

0

0

1

2

1

1

7

2

2

2

1

2

0

0

0

0

144

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



58. Уб

0

/

0

0

/

/

/

1

0

2

/

2

4

0

/

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

5. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ОЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напуштања боравишта према осумњиченом

1 48 51


2. Зрењанин

3. Ниш (не постоји могућност за уношењу и обраду података о АМ)

4. Јагодина

5. Краљево

0

3

3

145

6. Нови Сад (САПО програм не познаје могућност претраге)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак

13. Прокупље ( не води евиденцију)


15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј


0

1

0

0

0

0

0

1

1

3

2

1

11

5

0

6

1

2

0

9

6

146

31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума


0

0

0

0

0

0

0

0

/

11

5

14

3

1

1

2

0

/

9

6

17

2

4

0

0

1

/

147


58. Уб

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ОЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напуштања боравишта према осумњи-ченом уз додатне мере – забране посећивања одређе-них места или повремено јављање одређеном државном органу или привремено одузимање путне исправе или возачке дозволе

0 36 43


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

0

0

2

1

0

0

148

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


0

/

0

/

0

0

0

3

2

0

/

13

12

1

1

1

0

/

18

21

0

149

42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



58. Уб

0

/

/

0

0

1

/

1

0

/

1

/

0

1

/

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио мере забране напуштања боравишта према осумњиченом

0 44 45


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

0

3

3

150

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор



24. Треће ОЈТ





29. Бечеј


31. Вршац

0

0

0

0

1

3

2

1

0

1

1

0

151





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



0

0

0

0

0

/

0

0

/

11

3

14

3

1

/

2

0

/

9

7

17

2

4

/

0

1

/

152

58. Уб

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио мере забране напуштања бора-вишта према осумњиченом уз додатне мере – забране посећивања одређених места или повремено јављање одређеном државном органу или привремено одузимање путне исправе или возачке дозволе

0 32 33


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

2

1

0

0

153


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане


0

0

0

0

/

0

0

0

3

0

0

11

/

0

12

1

1

0

0

9

/

0

21

0

154


45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



58. Уб

0

/

0

0

/

1

/

1

0

/

1

/

0

1

/

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

6. Број лица против којих је после саслушања осумњиче-ног у ОЈТ предложено надлежном суду одређи-вање јемства као мере за обезбеђење присуства окривљеног у криви-чном поступку

0 5 4


2. Зрењанин

3. Ниш

155

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј

0

0

2

2

1

1

156


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума

0

0

0

1

0

0

0

1

1

157



58. Уб

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио јемство као меру за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку

0 5 4


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


0

0

2

2

1

1

158

19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



26. Косовска Митровица



29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



0

1

0

159

45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда

51. Владичин Xан



54. Параћин

55. Рума



58. Уб

0

0

0

0

1

1

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

7. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ОЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напуштања стана без електронског надзора осумњиченог

0 3 10


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

160

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор








29. Бечеј


0

0

/

0

0

/

1

0

/

161

31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума


0

/

0

/

/

/

0

/

3

/

/

/

3

/

5

1

/

/

162


58. Уб

Број лица против којих је после

саслушања осумњиченог у ОЈТ

предложено надлежном суду

одређивање мере забране напуштања

стана уз електронски надзор

осумњиченог

0 3 8


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


/

0

/

0

1

2

163

19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд






29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



/

/

/

0

0

/

/

/

/

2

0

/

/

/

/

3

1

1

164

45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда



53. Београд – Прво ОЈТ?

54. Параћин ?

55. Рума?

56. Стара Пазова?

57. Трстеник ?

58. Уб ?

/

1

/

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог надле-жни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио мере забране напу-штања стана без електронског надзора осумњиченог

0 5 10


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


165

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд






29. Бечеј


31. Вршац



0

/

/

0

/

1

/

/

166



36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


49. Мионица

50. Кикинда




54. Параћин

55. Рума



58. Уб

0

0

0

/

/

2

3

0

/

/

3

5

1

/

/

167

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог надле-жни суд прихватио предлог ОЈТ и одредио мере забране напу-штања стана уз електронски надзор осумњиченог

0 8 11


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


0

0

0

0

0

2

168

23. Београд






29. Бечеј


31. Вршац





36. Бор

37. Врбас

38. Рашка


40. Брус


42. Лебане



45. Сента

46. Лозница

47. Пожега


0

0

0

0

0

/

/

5

0

0

2

0

/

1

1

3

0

3

1

1

/

169

49. Мионица

50. Кикинда

51. Владичин Хан



54. Параћин

55. Рума



58. Уб

170

Prilog II podaci VJT

171

ВИША ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

1. Број примљених кривичних пријава

2244 7547 5477


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

43

25

87

-

47

242

17

114

63

-

44

-

46

19

-

65

69

-

44

29

160

186

350

-

210

732

77

156

172

-

161

-

99

122

-

270

163

-

192

148

120

152

222

-

192

416

98

82

202

-

205

-

82

111

-

262

129

-

146

128

172

21. Сомбор


23. Београд



27

145

935

104

79

167

164

3416

321

281

151

117

2421

67

174

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

2. Број лица против којих је покренут кривични поступак на основу примљених кривичних пријава

1492 4386 3374


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



62

17

151

-

36

48

17

47

52

-

10

-

18

17

110

115

685

-

124

186

56

102

132

-

74

-

40

82

59

98

430

-

154

168

54

28

150

-

108

-

32

60

173

15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

58

124

-

14

62

12

241

284

174

48

-

209

285

-

83

268

29

263

1001

445

97

-

166

253

-

62

219

121

197

829

117

69

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

3. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање притвора према осумњиченом

298 716 587


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


-

5

34

-

13

-

4

-

33

149

-

56

-

18

-

58

80

-

36

-

23

174

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



22

32

-

3

-

12

7

-

12

12

-

12

22

6

13

/

67

22

19

66

-

28

-

33

35

-

19

34

-

14

46

29

49

/

53

35

17

79

-

26

-

23

20

-

30

24

-

26

34

37

20

/

40

14

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио притвор осумњичном

443 1319 1122


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

17

5

33

-

69

33

132

-

37

58

79

-

175

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



10

12

4

22

31

-

3

-

12

7

-

10

12

-

12

22

6

13

123

67

22

54

48

17

19

63

-

28

-

33

35

-

17

34

-

14

46

29

49

511

53

35

35

72

23

17

78

-

26

-

22

20

-

28

34

-

26

34

33

20

426

40

14

176

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

4. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране при-лажења, састајања или кому-ницирања са одређеним лицима и посећивање одређених места

1 17 16


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


-

-

-

-

0

-

/

/

/

-

-

-

-

-

-

-

1

-

-

2

-

-

1

-

/

2

4

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

4

-

-

0

-

5

/

/

-

1

-

-

-

-

-

2

-

177

19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

-

-

-

4

-

-

-

-

2

-

-

-

4

-

-

-

-

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицима и посећивање одређених места

9 43 32


27. Зрењанин

28. Ниш

29. Јагодина

30. Краљево

31. Нови Сад


33. Пирот


35. Неготин

36. Ваљево

37. Чачак


-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

1

-

-

2

4

-

-

-

-

-

4

-

-

0

-

5

-

-

-

1

-

-

178


40. Зајечар

41. Шабац

42. Панчево


44. Ужице

45. Врање

46. Сомбор


48. Београд



-

-

-

1

-

-

-

-

-

8

-

-

-

-

-

2

-

4

-

-

-

26

2

-

-

-

-

2

-

-

-

4

-

16

-

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

5. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одре-ђивање мере забране напуштања боравишта према осумњиченом

1 13 23


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


-

-

-

-

1

-

-

-

2

-

-

1

-

-

-

5

-

-

1

-

-

179

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

-

-

-

-

2

-

-

-

3

-

2

-

2

-

1

-

-

3

-

-

-

-

6

1

-

-

3

3

-

-

-

-

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напуштања боравишта према осумњиченом уз додатне мере – забране посећивања одређених места или повремено јављање одређеном државном органу или привремено одузимање путне исправе или возачке дозволе

1 13 9

180


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

-

2

-

-

1

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

-

-

3

-

-

-

-

4

-

5

-

-

0

-

-

-

-

-

1

-

-

-

-

-

-

-

-

1

-

-

-

-

2

181

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио мере забране напу-штања боравишта према осу-мњиченом

2 28 28


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд

-

-

-

-

1

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

1

-

-

-

-

-

1

-

-

-

-

2

-

-

-

3

-

2

13

-

5

-

-

1

-

-

1

-

-

4

-

-

-

-

6

1

-

-

3

3

-

2

182



-

1

-

4

-

2

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио мере забране напуштања боравишта према осумњиченом уз додатне мере – забране посећивања одређених места или повремено јављање одређеном државном органу или привремено одузимање путне исправе или возачке дозволе

1 14 9


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

1

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

-

5

-

-

0

-

-

-

-

-

1

-

-

-

-

-

-

183


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

-

-

1

1

-

-

3

-

-

-

1

4

-

-

1

-

-

-

-

2

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

6. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање јемства као мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку

0 14 7


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

7

-

-

-

-

4

-

1

-

-

184

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

-

-

4

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

-

-

-

1

-

-

-

-

-

Број лица против којих је надлежни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио јемство као меру за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку

0 15 8


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


-

-

-

-

0

-

-

7

-

4

-

185

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

/

-

3

-

-

4

-

-

1

-

-

1

/

1

-

-

-

1

-

-

1

-

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

7. Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напу-штања стана без електронског надзора осумњиченог

0 2 13

186


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

3

9

1

-

-

-

187

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог у ВЈТ предложено надлежном суду одређивање мере забране напу-штања стана уз електронски надзор осумњиченог

1 3 21


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор

0

-

-

-

-

-

-

-

/

-

-

/

/

0

-

1

-

2

-

-

/

/

0

-

-

2

/

-

-

3

10

188


23. Београд



-

/

-

1

-

/

-

/

-

/

-

6

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог надле-жни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио мере забране напуштања стана без електронског надзора осумњиченог

1 11 22


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

0

-

-

0

-

-

0

-

-

189

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



/

-

-

/

/

/

/

-

1

/

-

-

/

2

/

9

-

/

/

-

-

3

9

1

3

-

6

Број лица против којих је после саслушања осумњиченог надле-жни суд прихватио предлог ВЈТ и одредио мере забране напуштања стана уз електронски надзор осумњиченог

1 4 22


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

0

-

0

1

0

-

190

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

-

-

/

/

/

/

-

1

-

2

-

-

/

/

/

1

-

/

2

-

-

-

3

10

/

1

-

6

191

Prilog III – Podaci OS

192

ОСНОВНИ СУДОВИ

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Укупан број лица против којих је покренут кривични поступак у вашем суду у периоду (Кпп током истраге и К предмети)

10188 47757 47188


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

51

571

458

127

452

943

70

147

794

173

584

417

32

31

73

54

1389

304

57

1206

942

1642

568

847

3158

613

691

634

543

929

322

748

73

1378

1068

1636

651

1646

1711

1100

1799

490

740

4036

772

587

846

503

659

511

1070

98

752

1267

1823

788

664

193

20. Сомбор


22. Београд Први ОС

23. Београд Други ОС

24. Београд Трећи ОС




28. Рашка

29. Мајданпек



32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор








44. Петровац на млави


-

394

532

-

-

40

1141

-

-

-

-

-

549

-

54

-

3

-

-

-

59

-

-

-

-

422

-

1059

2137

4554

835

821

995

175

255

-

380

396

808

1506

902

824

54

141

494

1172

495

1448

265

225

264

174

-

1083

2549

5807

1057

467

1488

434

161

-

267

403

737

578

544

702

36

123

689

801

697

732

500

421

190

239

194

46. Мионица

47. Уб

48. Лебане

49. Димитровград

50. Пожега

51. Прибој


53. Бујановац

54. Књажевац


56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид

61. Сурдулица

62. Вршац


64. Сента (жалба)

-

-

-

-

36

-

-

-

-

166

-

-

36

-

-

-

29

-

-

517

785

994

125

540

107

160

459

502

352

307

695

552

324

189

364

1111

-

-

265

321

260

171

532

78

134

700

184

487

259

653

492

511

253

395

572

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Број лица против којих је од стране вашег суда одређен притвор у свим фазама поступка

729 4046 4367

195


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (АВП не познаје претрагу по овом критеријуму)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор

21. Суботица (суд не поседује јединствену евиденцију)




88

-

25

16

25

-

37

6

76

10

44

29

1

-

25

2

89

16

3

16

-

136

-

-

28

240

-

540

39

71

-

48

51

37

33

54

39

65

2

128

45

81

47

84

139

-

310

401

191

90

271

188

246

66

40

-

61

85

127

27

41

41

86

40

133

80

80

88

34

106

-

402

254

214

119

196




28. Рашка

29. Мајданпек (није доставио податке)



32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


19

-

-

-

-

-

7

-

2

-

3

-

-

-

5

-

-

-

-

3

-

-

-

-

4

-

32

8

3

-

8

27

16

61

39

15

54

12

38

25

165

133

59

11

18

2

10

7

16

13

12

1

23

25

10

-

15

40

19

101

75

15

36

34

64

29

133

97

74

15

22

6

9

14

7

7

23

3

197

50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац

63. Крушевац (нису доставили)


-

-

-

-

-

-

4

-

-

-

10

-

-

28

86

40

30

4

117

56

20

24

23

98

-

-

57

82

13

59

17

174

58

43

27

35

87

-

-

198

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г

Број лица против којих је од стране

вашег суда у свим фазама поступка

донето решење o одређивању мере

забране прилажења, састајања или

комуницирања са одређеним лицима и

посећивање одређених места

10

31

121


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (не познаје претрагу по овом критеријуму)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

0

0

0

0

0

-

1

0

4

0

3

0

0

0

0

0

1

0

1

1

0

-

3

0

4

0

1

0

0

0

0

0

7

6

9

0

1

-

6

1

6

0

2

0

3

1

1

0

199

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор (нема података у АВП)








28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор







0

0

0

-

-

0

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

2

0

0

0

-

0

0

0

0

1

0

-

-

0

-

-

0

1

0

0

0

0

0

1

0

3

0

0

0

0

0

0

0

1

0

2

-

-

3

14

6

0

0

2

0

0

5

1

3

0

2

0

1

0

6

0

0

0

200




46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



-

0

-

0

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

1

1

0

0

0

0

0

2

0

1

1

0

0

0

0

0

1

3

0

2

-

-

7

1

0

0

0

0

4

0

4

0

2

0

0

0

0

1

1

4

0

0

8

-

-



после пријема обавештења од стране

1

0

1

201

повереника за извршење алте-

рнативних мера измењено претходно


забране прилажења, састајања или

комуницирања са одређеним лицима и

посећивање одређених места


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (не познаје пре-трагу по овом критеријуму)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор (нема података у АВП)

0

0

0

0

0

-

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

1

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

202








28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46. Мионица

-

-

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

-

-

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

203

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



0

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г




21

211

316

204

забране напуштања боравишта


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (програм не познаје претрагу)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор




0

0

0

0

0

-

4

0

7

0

6

0

0

0

3

1

0

0

0

-

0

0

-

4

0

15

3

4

-

10

10

6

1

9

2

1

0

50

1

1

0

0

-

0

2

1

21

17

5

9

5

-

8

20

12

1

4

2

2

1

38

3

5

0

1

-

0

4

2

205





28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


-

0

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

4

1

4

1

0

-

0

0

10

0

0

4

1

0

0

1

5

1

11

0

3

0

4

2

0

0

6

0

0

1

0

-

0

0

17

0

1

6

1

0

11

3

5

1

19

0

0

0

1

1

0

0

206

50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

0

1

2

0

5

0

14

3

0

13

0

1

-

-

5

1

2

15

0

11

0

17

19

0

11

1

1

-

-




забране напуштања боравишта уз

додатне мере - забрана посећивања

одре-ђених места или повремено

јављање одређеном државном органу

или привремено одузимање путне

исправе или возачке дозволе

22

193

290


2. Зрењанин

3. Ниш

0

0

0

3

0

0

20

0

0

207

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад (програм не познаје претрагу)


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор






26. Смедерево (нема података у програму АВП)


0

0

-

1

0

7

0

2

0

0

0

3

0

0

6

0

-

0

0

-

-

0

-

-

-

1

4

-

2

10

4

0

0

0

1

0

50

2

0

22

0

-

0

0

1

1

0

-

0

2

0

5

-

0

20

7

0

1

0

1

0

38

2

0

20

0

-

0

0

15

1

0

-

0

6

208

28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој



-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

-

-

-

-

1

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

10

0

0

2

0

0

0

1

6

0

11

0

0

1

0

0

0

27

0

0

0

0

13

-

0

0

17

0

1

4

0

0

0

1

5

0

19

0

0

1

0

0

0

48

0

1

0

0

2

209

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г


вашег суда у свим фаза-ма поступка

донето решење o одређивању јемства

као мере за обезбеђење присуства окри-

вљеног у кривичном поступку

4 45 44


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад ( не постоји претрага по овом критеријуму)

0

0

0

0

0

-

0

1

0

0

0

3

-

0

0

0

0

1

1

-

1



56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

5

0

12

3

8

0

0

0

-

-

11

1

27

7

9

0

0

0

-

-

210


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор (нема података у систему)


22.Београд Први ОС


24. Београд Трећи ОС (нема података)




28. Рашка




0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

-

0

0

-

-

0

0

0

0

0

0

-

2

-

0

0

1

1

0

0

0

4

0

0

0

7

-

0

1

2

-

7

0

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

2

0

2

0

5

0

0

0

6

-

0

1

2

-

2

0

0

2

0

0

2

1

0

211

32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46.Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

1

0

0

0

1

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

4

0

0

0

0

0

1

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

2

0

0

0

0

1

0

0

3

0

1

0

0

1

1

212

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



-

-

1

-

-

8

0

1

-

-

3

2

0

-

-

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г




забране напуштања стана без

електронског надзора осумњи-ченог

6 87 128


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

0

0

4

0

0

-

2

0

0

0

0

0

0

47

1

0

-

8

1

0

1

0

0

0

53

0

0

-

11

1

8

0

2

213

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор




24. Београд Трећи ОС (не водисе евиденција)




28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

-

-

0

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

0

0

0

1

20

-

0

0

0

-

0

0

0

1

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

21

-

0

1

0

-

0

0

0

4

-

0

2

0

0

3

0

0

1

214










46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

3

0

0

0

0

0

0

0

0

3

0

0

0

0

0

-

0

0

0

1

0

5

0

0

0

0

4

0

0

1

0

0

0

0

5

5

0

0

0

0

0

-

215



Број лица против којих је од стране вашег суда у свим фазама поступка после пријема обавештења од стране пове-реника за извршење алтерна-тивних мера измењено претхо-дно донето решење o одређи-вању мере забране напуштања стана без електронског надзора осумњиченог

0 0 5


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

216

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор








28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор








0

0

-

0

0

-

-

0

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

-

0

0

0

-

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

3

0

0

-

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

217



46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-




забране напуштања стана уз еле-

ктронски надзор осумњиченог

15 105 69

218


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор







0

0

0

0

1

-

7

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

-

-

0

0

0

0

0

0

0

-

16

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

67

-

0

0

0

-

0

0

0

0

5

0

0

-

6

0

5

0

0

0

0

0

0

0

0

0

4

-

0

3

0

-

0

0

219


28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор










46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој


-

0

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

-

5

0

0

1

0

0

0

4

0

5

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

2

0

-

5

0

0

1

4

0

0

5

0

1

0

0

3

1

0

0

0

0

0

0

1

6

0

220




56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

60. Шид


62. Вршац



-

-

-

-

-

-

-

-

-

7

-

-

0

0

1

0

2

0

0

0

0

6

-

-

0

0

0

7

3

0

0

0

1

6

-

-




повереника за извршење

алтернативних мера измењено

претходно донето решење o одређивању

мере забране напуштања стана уз

електронски надзор осумњиченог

0 2 6


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

-

0

221

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Ужице

19. Врање

20. Сомбор








28. Рашка




32. Лозница

33. Рума

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

-

-

0

0

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

-

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

1

0

0

-

0

0

0

0

-

0

0

0

0

222

34. Кикинда

35. Брус

36. Бор




40. Стара пазова






46. Мионица

47. Уб

48. Лебане


50. Пожега

51. Прибој





56. Ивањица

57. Врбас

58. Параћин

59. Бечеј

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

2

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

3

0

223

60. Шид


62. Вршац


64. Сента(жалба)

-

-

-

-

-

0

0

0

0

-

0

0

1

0

-

224

Prilog IV – podaci VS

225

ВИШИ СУДОВИ

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Укупан број лица против којих је покренут кривични поступак у вашем суду у периоду (Кпп током истраге и К предмети)

2664 6331 4801


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

243

18

855

52

43

52

95

75

69

36

3

25

20

21

27

27

17

34

61

308

117

968

220

197

404

73

132

272

36

46

125

59

123

71

149

148

149

47

172

110

641

219

149

242

77

94

241

49

56

54

28

81

47

148

67

93

38

226

20. Врање?

21. Сомбор


23. Београд



/

191

16

636

48

/

/

214

67

2416

139

/

/

122

41

1914

118

/

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Број лица против којих је од стране вашег суда одређен притвор у свим фазама поступка

692 1967 1643


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



45

10

92

16

15

13

14

16

28

11

3

5

14

6

60

51

132

43

56

75

28

28

64

15

25

22

42

36

45

62

89

68

36

57

39

18

75

24

35

10

21

16

227

15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



25

10

13

7

9

23

56

16

245

/

/

58

21

50

23

15

53

52

67

951

/

/

42

27

34

32

7

49

48

41

768

/

/

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Број лица против којих је од стране вашег суда у свим фазама поступка донето решење o одређивању мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним ли-цима и посећивање одређених места

9 27 29


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад

7. Пожаревац непотпун податак- није у програм АВП, нема

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

1

0

0

-

0

2

0

1

1

-

-

228

особља у суду за претрагу

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд - немогућ одговор због броја предмета



4

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

4

0

-

-

-

1

12

3

0

0

0

1

5

0

1

0

2

0

1

0

-

-

-

4

7

0

1

0

0

1

3

0

1

0

0

0

8

0

-

-

-

Број лица против којих је од стране вашег суда у свим фазама поступка после пријема обавештења од стране повереника за извршење алте-рнативних мера измењено пре-тходно донето решење o одређивању мере забране прила-жења, састајања или комуницирања са одређеним

2 0 0

229

лицима и посећивање одређених места


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад

7. Пожаревац, непотпун податак- није у програм АВП, нема особља у суду за претрагу

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

230

23. Београд немогућ одговор због броја предмета



2

-

/

0

-

/

0

-

/

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г



донето решење o одре-ђивању мере

забране напуштања боравишта

28 37 54


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад

7. Пожаревац непотпун одговор

8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак


0

0

2

5

0

10

-

0

0

0

0

0

0

0

0

1

11

0

1

-

0

2

0

0

0

0

0

3

1

14

0

3

-

0

6

0

1

0

0

231


15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор





2

7

0

2

0

0

0

0

0

-

/

-

2

14

0

3

0

0

3

0

0

-

/

-

1

12

0

2

0

1

3

0

7

-

/

-




забране напу-штања боравишта уз

додатне мере – забрана посећивања

одре-ђених места или повремено ја-

вљање одређеном државном органу

или привремено одузимање путне

исправе или возачке дозволе

17 32 33


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

0

0

0

0

1

0

0

0

3

2

0

0

1

0

2

232

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор





8

?

0

0

1

0

0

0

0

7

0

0

0

0

0

0

0

-

-

-

2

?

1

1

1

0

0

0

0

16

0

0

1

0

3

0

2

-

-

-

5

?

0

0

1

1

0

0

0

15

0

0

1

0

1

5

1

-

-

-

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г

233



донето решење o одређивању

јемства као мере за обезбеђење

присуства окри-вљеног у

кривичном поступку

2 8 5

Крагујевац

Зрењанин

Ниш

Јагодина

Краљево

Нови Сад

Пожаревац

Пирот

Сремска Митровица

Неготин

Ваљево

Чачак

Прокупље

Лесковац

Зајечар

Шабац

Панчево

Крушевац

Ужице

Врање

0

0

0

0

1

0

?

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

0

1

2

?

0

2

0

0

0

0

0

0

1

1

0

0

0

0

0

1

0

4

0

?

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

234

Сомбор

Суботица

Београд немогућ одговор због броја предмета

Нови Пазар

Смедерево

0

0

-

-

-

0

0

-

-

-

0

0

-

-

-

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г




забране напу-штања стана без

електронског надзора осумњиченог

8 14 28


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак

0

0

5

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

6

0

0

3

0

0

0

0

0

2

6

0

3

0

2

3

2

0

0

235



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор





0

0

0

0

0

0

0

0

3

0

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

5

0

-

-

-

0

0

0

0

0

0

5

0

5

0

-

-

-




пове-реника за извршење алтерна-

тивних мера измењено претхо-дно

донето решење o одређи-вању мере

забране напуштања стана без

електронског надзора осумњиченог

2 2 8


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

0

0

2

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

236

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор





0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

-

-

-

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

-

-

-

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

7

-

-

-




забране напуштања стана уз

електронски надзор осумњиченог

35 49 32

237


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд немогућ одго-вор због броја предмета



0

19

4

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

8

0

2

0

-

-

-

0

14

3

8

0

8

0

0

3

0

3

0

0

0

0

0

0

0

0

0

10

0

-

-

-

0

2

5

3

0

8

0

0

2

1

0

0

0

0

0

0

0

0

4

0

3

4

-

-

-

238



после пријема обаве-штења од

стране повереника за извршење

алтернативних мера измењено

претходно донето ре-шење o

одређивању мере забране

напуштања стана уз електронски

надзор осумњиченог

0 3 0


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

239


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор





0

0

0

0

-

/

-

-

0

0

0

0

-

/

-

-

0

0

0

0

-

/

-

-

240

Prilog V- podaci Poverenika

241

ПОВЕРЕНИК

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

Укупан број примљених предмета (или лица уколико се ти подаци разликују) који су Вам достављени на извршење решења о изрицању појединих ванзаводских мера од стране надлежних судова

9 69 280


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево (мај 2015)

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

3

3

0

10

0

26

8

6

5

68

88

7

8

242


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

0

3

-

4

15

77

7

20

У оквиру укупног броја примљених

предмета који су Вам достављени на

извршење о изрицању појединих

ванзаводских мера од стране

надлежних судова на извршење

решења о изрицању појединих ван-

заводских мера да ли је и колико

предмета достављено од стране

судова са других подручја, ван тери-

торијалног подручја које покрива

служба повереника у Вашем граду

(седиште надлежног вишег суда)

4 16 24


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад

0

0

1

0

3

0

243


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



0

1

0

-

0

3

4

1

5

-

0

5

4

2

7

5

1

2

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

2. Од укупног броја, колико предмета (лица) у наведеном периоду од стране основног/вишег суда достављено Вам је на извршење

6 34 170

244


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

3

3

/

0

0

0

-

-

26

8

/

0

0

0

-

55

84

7

/

26

0

0

245

ПОДАТАК

1.10.-

31.12.

2013.г

1.1.-

31.12.

2014.г

1.1.-

31.12.

2015.г

3. Број лица против којих је

надлежни суд одредио мере забране

прилажења, састајања или

комуницирања са одређеним лицима

и посећивање одређених места, који

су Вам достављени на извршење

0 11 7


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

0

-

-

4

0

1

2

-

1

0

0

3

-

246


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

0

0

-

4

0

0

3

0

Да ли је било и колико (број) лица против којих је надлежни суд одредио мере одредио мере забране прилажења, састајања или кому-ницирања са одређеним лицима и посећивање одређених места који су Вам достављени на извршење,а који су прекршили изречену меру -о чему сте обавестили надлежи суд

0 0 0


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

0

0

0

-

0

0

0

Не

0

0

0

Не

247

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

-

0

0

-

-

0

0

-

0

0

0

ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

4. Број лица против којих је надлежни суд одредио меру забране напуштања стана без електронског надзора осумњиченог (кућног притвора)

0 15 18


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

0

0

0

0

0

2

248

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

18. Крушевац (јун – децембар 2015)

19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



0

0

0

-

0

0

0

1

1

-

0

13

1

1

3

0

3

8

Да ли је било и колико (број) лица против којих је надлежни суд одредио мере забране забране напуштања стана без електронског надзора осумњиченог (кућног притвора) а који су прекршили изречену, меру – о чему сте

0 1 2

249

обавестили надлежни суд


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд

0

0

0

/

0

-

0

/

0

0

0

Не

0

-

0

1

0

0

1

Не

0

0

0

1

250



ПОДАТАК

1.10.- 31.12.

2013.г

1.1.- 31.12.

2014.г

1.1.- 31.12.

2015.г

5. Број лица против којих је надлежни суд одредио мере забране напуштања стана уз електронски надзор осумњиченог

6 20 25


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево

0

0

0

3

0

6

0

0

5

5

4

1

2

3

5

251


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



-

0

3

-

0

4

0

1

9

Да ли је било и колико (број) лица против којих је надлежни суд одредио мере забране напуштања стана уз електронски надзор осумњиченог (кућни притвор) а који су прекршили изречену меру – о чему сте обавестили надлежни суд

2 2 2


2. Зрењанин

3. Ниш

4. Јагодина

5. Краљево

6. Нови Сад


8. Пирот


10. Неготин

11. Ваљево

0

0

0

2

0

0

0

1

0

0

0

1

252

12. Чачак



15. Зајечар

16. Шабац

17. Панчево


19. Ужице

20. Врање

21. Сомбор


23. Београд



0

-

0

0

0

-

0

1

1

0

0

0

256

CIP - Каталогизација у

публикацији -

Народна библиотека Србије,

Београд

343.24(497.11)

ŠTA umesto pritvora : trenutno stanje alternativnih

mera u Srbiji /

[autori Dragan Obradović ... et al.]. - Valjevo :

Odbor za ljudska prava,

2016 (Valjevo : Topalović). - 252 str. : tabele ; 21

cm

Tekst na srp. i engl. jeziku. - Tiraž 200. - Prilozi:

str. 127-252.

ISBN 978-86-910871-4-2

1. Обрадовић, Драган, 1959- [аутор]

a) Алтернативне санкције -

Истраживање - Србија

COBISS.SR-ID 226817804

umesto pritvora - chris-network.org · 5.1. uvod 41 5.2. podaci dobijeni od os 42 5.3. podaci...

Documents