UKUSI ZA UŽIVANJEAvanturisticke ture tragomkadarke, rakije i piva

DKMT Evroregija

3

Ponuda

Karakteristike turizma 21. veka jesu pronalaženje zadovoljstava, želja za upoznavanjem, aktivno učešće u pro-gramima. Prilikom „otkrivnja” regiona ili manjih predela u pojedinim zemljama, obavezno je upoznavanje lo-kalnih specijaliteta, bilo da je reč o razgledanju grada, aktivnom odmoru, rekreaciji, učešću u sportskim ili drugim atrakcijama. A to nije ništa drugo do gastronomija: ukusna jela i specijalna pića tog regiona. Cilj ove publikacije je da sakupi lokalne specijalitete Evroregiona DKMT i da ih u vidu evroregionalnog vodiča preda dragim gostima. Lokalna tradicionalna pića koja stolećima postoje na teritoriji Evroregiona DKMT, sakupili smo u paket i prepo-ručujemo ih našim gostima. Kadarka, rakija, palinka, cujka, pivo su pića koja se proizvode od raznih sirovina, različitim postupcima i imala su, a i danas imaju važnu ulogu u životu ljudi koji žive na ovim prostorima. Istorija alkoholnih pića proizvedenih fermentacijom, destilacijom, kuvanjem i kombinacijom tih postupaka, zaista je stara kao i istorija čovečanstva, jer su smatrana zdravim u poređenju sa ustajalim, zagađenim vodama. Čovek koji je konzumirao ta pića nije obolevao. Zbog toga je tokom milenijuma vino postalo nacionalno piće u mediteranskim zemljama. Na područjima gde vinograd zbog klimatskih faktora nije uspevao da sazri na od-govarajući način, nauka kuvanja piva uzdignuta je na majstorski nivo, uprkos tome što je pivo krenulo na put osvajanja sveta iz istočnih kultura. Takođe je odavno poznata priprema raznih destilata. Tako je, na primer, dalje korišćenje supstance koja je osta-jala nakon presovanja grožđa, dovelo je do nastanka komovice, dok stavljanje otpalog voća slabog kvaliteta u kominu dovelo srednjevekovnog čoveka do proizvodnje „vodice života”, prethodnice današnje rakije. Danas već znamo da se stvarno dobar nektar proizvodi od kvalitetne sirovine, bilo da je reč o grožđu, voću ili ječmu, hmelju. Znači, u našoj publikaciji preporučujemo specijalitete od lokalnog vina, rakije, palinke, cujke i piva, kako biste posetom Evroregiona DKMT mogli da upoznate i probate karakteristične vrste pića!

44

Put kadarke

55

KADARKA

O poreklu grožđa kadarka postoji više vrsta mišljenja. Prema jednoj zamisli kadarka potiče iz Male Azije, dok drugi sma-traju da je poreklom iz Albanije. Polazeći od imena, posto-ji verovatnoća da poreklo vodi od imena albanskog grada Skodra, srpske i hrvatske reči “Skadar”. Svi se slažu da je u Mađarsku dospela sa Balkanskog poluostrva, posredova-njem Srba. Nakon progona Turaka, u 18. veku je gajena na svim vinogorjima, izuzev nekoliko mesta. Do današnjih dana njene proizvodne površine su se veoma smanjile, prvenstve-no zbog slabe otpornosti na bolesti. Veoma je osetljiva na plamenjaču i peronosporu, a teško podnosi i kišu za vreme sazrevanja. Pod uticajem kiše bobice s tankom ljuskom pu-caju. Na proizvodnim područjima njeno mesto zauzela je sorta kekfrankoš (kékfrankos), koja je mnogo otpornija na bolesti i vlagu. Kadarka koja se gaji na Alfeldu (Alföld), po-stala je popularna u okolini Kiškereša (Kiskőrös), Hajoš-Baje (Hajós-Baja), Kecela (Kecel), Šoltvadkerta (Soltvadkert) i Čon-grad-Bokroša (Csongrád-Bokros).

Vino kadarka Kvalitet vina kadarka u velikoj meri zavisi od godišta i načina proizvodnje. Koliko godišta i koliko podruma vina, toliko ra-zličitosti i prijatnih iznenađenja. Razlikujemo klasičnu crnu kadarku, šiler, roze i belu kadarku. Boja klasičnog vina kadarke blago je rubin/crvena, a pone-kad ima narandžasti ton. Kada je grožđe prezrelo, boja vuče prema zreloj višnji. Bogatstvo pikantnog ukusa kadarke skriveno je u tome što se među njenim aromama nedvosmisleno oseća ukus vanile i višnje. Izražen je sadržaj kiseline, ali je ipak diskretan, koji u skladu s blagim sadržajem tanina daje vinu svilenkast ukus. Kadar-ka je istovremeno pitko, elegantno i ukusno piće specifične arome. Upravo zbog lakoće, preporučuje se uz jela od ribe, a zbog svoje žestine kadarka je aromatičan prilog uz pastirska jela iz Alfelda, kao što su perkelt, paprikaš, gulaš, pečenja.

1. Čongrad (Csongrád)

Grad Čongrad čuva istorijske uspomene koje dosežu čak do srednjeg veka. Omiljena izletišta i mesta za ribolov kraja koji je poznat po proizvodnji crnog vina su mrtvaje Tise ili Gradska banja. Zbog povoljnog geografskog položaja, grad koji se prostire pored ušća Kereša u Tisu, od vremena novog kamenog doba bio je naseljeno mesto. Značajni su ostaci Elesmonoštora iz srednjeg veka koji se nalazi severno od grada, na udaljenosti od tri kilometra. Otkrivanje manastira na plavnom području Tise, koji je podignut na peščanoj uzvišici, traje od 1990-tih go-dina. Peščana visoravan zapadno od grada pogoduje gajenju vinove loze, a već od 11. veka postoje tragovi ovdašnje proi-zvodnje vina. Kadarku su počeli da uzgajaju za vreme Turaka. Za ovo područje i danas su uglavnom karakteristična crna vina. Grad je 1987. godine u Rimu proglašen za „Međunarodni grad vinograda i vina”. Zbog njegove lekovite banje mnogi dolaze u Čongrad. Alkalno-hidrokarbonatna termalna voda od 46 stepeni Celzijusa, koja se dobija iz bunara dubine 1091 metar, koristi se za prevenciju bolesti zglobova, reumatskih oboljenja i ginekoloških bolesti, te rehabilitaciju.

Bio-vinska kuća László Bodor (Bodor László Bio Borház) *6640 Csongrád, Pacsirta utca 38.Osoba za kontakt: László Bodor Mobil: +36 30/234-0625E-mail: bodor.laszlo@citromail.hu Proizvođač vina koji se od 2002. godine bavi proizvodnjom bio-grožđa, a od 2008. godine bio-grožđe prerađuje u vino. Od 2004. godine je vitez vina. Redovno učestvuje na gradskim i županijskim festivalima vina i državnim takmičenjima bio-vi-na. Njegova vina proizvedena tradicionalnom tehnologijom sazrevaju u buradima od hrastovine.

2. Bokroš (Bokros)

Bokroš je najsevernije naselje županije Čongrad (Csongrád), na 11 kilometara od grada po kom je županija dobila ime. Prema nekim izvorima, naselje je dobilo naziv po žbunovima (bokor) gloga i divlje kruške koji gusto rastu na pustari pored Bokroša.

Vinarija Bokros doo (Vinska kuća Rubin)(Bokrosi Borászati Kft. – Rubin Borház)6648 Csongrád-Bokros, Tanya 1521. GPS: 46°45'46'' N, 20°2'45'' EOsoba za kontakt: István Bodor Telefon: +36 63/579-010 Fax: +36 63/579-011 Mobil: +36 30/515-3783 E-mail: boraszbokros@freemail.huwww.rubinborhaz.hu

Podrum raspolaže skladišnim prostorom kapaciteta 20 000 hl. Pored nerđajućih čeličnih rezervoara, vino sazreva u buradima od hrastovine. Godišnje se proizvede 10-12 000 hl vina, koje se prodaje na domaćem i inostranom tržištu. Zahvaljujući svoj-

66

stvima regiona, najvažnije sorte vina spadaju u crna i roze vina, koja se proizvode savremenom tehnologijom. Crna vina Vinari-je Bokros zauzimaju 80%, a bela 20% proizvodnje. Nakon unu-trašnjeg razvoja 2005. godine, počeli su flaširanjem vina. Grupa proizvoda sastojala se od četiri sorte vina. Sledećih godina se taj kapacitet stalno povećavao, tako da su 2009. godine već flaširali 11 sorti vina, pod brendom RUBIN BORHÁZ (Vinska kuća Rubin). Njihov cilj je povećanje pakovanja u flašama, koje u većoj količini prodaju i u svojim vinotekama. Vino izvoze u Češku, Slovačku i Kanadu. Na festivalima vina njihovi proizvodi dobijaju najprestiž-nije medalje.

Podrum Gulyás (Gulyás pince) *6648 Csongrád-Bokros, Tanya 1531.Osoba za kontakt: Ferenc GulyásTelefon: +36 30/356-7928E-mail: kekfrankos.gf@freemail.hu

Porodično gazdinstvo srednje veličine prerađuje grožđe iz sopstvene proizvodnje. Prodaju kvalitetna crna i bela vina u okviru podrumskog ugostiteljstva, na točenje i flaširano, a i sve više izvoze. Podrum Gulyás je značajan proizvođač kadar-ke u ovom regionu. Sa vinskih festivala se, pored svojih vina, vraća s medaljama.

3. Kečkemet (Kecskemét)

Kečkemet, koji u sebi skriva svu lepotu i vrednosti Alfelda (Alföld), sedište županije Bač-Kiškun (Bács-Kiskun megye), nalazi se u centralnom delu Mađarske, na 85 kilometara od Budimpešte (Budapest). Koristeći povoljan geografski položaj, grad se razvio u pri-vredni, upravni, obrazovni i kulturni centar regiona, obez-beđujući dom bezbrojnim likovnim institucijama, izuzetnim zbirkama, festivalima visokog ranga.Ime grada potiče od reči „kecske” (koza), a „mét” znači srez. U grbu grada vidi se koza, a ispod nje moto grada: „Ni visina ni dubina me ne plaše”. Kečkemet je grad sa 108 000 stanovnika, a nalazi se izme-

đu Dunava i Tise. Već u doba klesanog kamena, na teritori-ji grada nastanio se čovek. Stanovništvo se u doba Turaka uglavnom bavilo stočarstvom na okolnim pustarama. Od 18. veka uvedeno je obavezno držanje stoke u štalama, što je dovelo do izgradnje i velike rasprostranjenosti salaša. Vidljiva posledica ispaše stada svinja i ovaca bila je labavlje-nje, mobilisanje peščanog tla. Važan momenat za vezivanje peska bila je sadnja voćaka i vinove loze u pustarama oko Kečkemeta. Sadnja vinove loze na većim područjima ostvarena je za-hvaljujući epidemiji filoksere krajem 19. veka. Štetočina koja je harala na vezanijem tlu nastanjujući se na površini vinove loze, skoro je potpuno uništila ovo mađarsko vinogorje. Na pregrejanom peščanom tlu ovaj uzročnik bolesti nije mo-gao da se nastani. Tužan dan u istoriji Kečekemeta od pre više od sto godina je 8. jun 1911. godine, kada je grad noću uništio zemljotres u trajanju od 20 do 25 minuta. Oštećene su crkve, tornjevi, javne zgrade, stare kuće i one u izgradnji.U gradu je na prelasku iz 19. u 20. vek oživeo kulturni život. Godine 1896. otvoreno je pozorište „Katona József”, 1912. godine osnovana je umetnička kolonija, Institut „Kodály” postao je citadela za obrazovanje muzičkih pedagoga, za-tim su pootvarani muzeji, te je Kečkemet uzdignut u kultur-ni centar prostora između Dunava i Tise.Kečkemet je karakteristično ušoreno naselje, čije se jezgro formiralo u srednjem veku. Krivudave ulice i prolazi centra grada poput lavirinta, preživeli su tursko doba. Ova slika grada je do kraja 20. veka sačuvala strukturu prilagođenu potrebama privređivanja od 15. do 17. veka. Mreža ulica prati zahteve koji se odnose na stočarstvo i poljoprivredu: ulice koje vode ka nekadašnjim gradskim kapijama, udalja-vajući se od centra grada, uglavnom se šire u obliku levka, što ukazuje na to da su stada gonjena na ispašu u centru mogla da se smeste na malom prostoru, ali izlazeći iz grada su se povećavala, jer im se priključivala stoka novih gazda koja je išla na ispašu.

Vinarija Dimenzija doo (Dimenzió Borászat Kft.) *6000 Kecskemét, Szarkás dűlő 99/aGPS: N 46°90.030, E 19°60.595Osoba za kontakt: Dávid KonczTelefon/fax: +36 76/702-628Mobil: +36 30/990-7162E-mail: dimenzioboraszat@freemail.huwww.dimenzioboraszat.hu

Svi narodi imaju svoju istoriju, veru, svet predanja i verova-nja. Cilj proizvodnje vina je da stvori vezu između prošlosti i sadašnjosti, spajajući time tradiciju sa prirodom i tehnikom. Tome služi ceo i logičan sistem tehnologije, koji funkcioniše na osnovu zdravog razuma i zakona prirode, uvažavajući du-hovnost živog sveta. Zahvaljujući tome, imamo jedinstven, specifičan svet ukusa i arome vinarstva.

Put kadarke

77

4. Sabadsalaš (Szabadszállás)

Sabadsalaš su nastanili Huni. Prvi put se spominje 1279. godine, a od 15. veka se zove Sabadsalaš. U 17. veku počelo je naseljavanje, ali je Sabadsalaš i dalje ostao naselje Huna. Status varošice dobio je 1820. godine. Grad danas ima dve kulturne radionice: Kuću zajednice „József Attila” i Klub lokalne straže. Mnoge grupe za očuva-nje tradicije su poznate u zemlji i međunarodno poznate. Veoma uspešno privlači goste manifestacija Dani kulture u julu, koja godišnje obezbeđuje program za više dana. Tu rado dolaze ribolovci, jer oko međe grada protiče Glavni kanal Kiškunšaga, Glavni kanal u dolini Dunava i Glavni ka-nal Kurjanto-Nađsekto (Kurjantó-Nagyszéktó), koji su bo-gati ribom i skoro paralelno teku prema severozapadu.

Kuća rakije i vina Birkás (Birkás Bor- és Pálinkaház) *Izsák, KurjantópusztaGPS: 46°50'43" N, 19° 17'32" EOsoba za kontakt: Menyhért Birkás, Zoltán Birkás Mobil: +36 20/317-6059, +36 20/983-0652E-mail: info@birkaspinceszet.huwww.birkaspinceszet.hu

Za Podrum Birkás poštovanje tradicije je uvek bilo na prvom mestu. Taj pojam je osnova njihove profesije. U svojim vinima zastupaju sopstveni stil, jedinstven svet ukusa. Izneli su na trži-šte tri porodice vina, prihvatajući se velikog zadatka, pokušava-jući da ovim širokim spektrom izdignu imidž okoline. Ime Birkás, podneblje i pronalaženje tradicije odaju nam tajnu svih njihovih nastojanja. Kada imaju priliku, svakoga podstiču na degustaciju vina iz Alfelda. U Podrumu Birkás se od 1998. godine proizvode kvalitetna vina, a trenutno imaju 12 sorti koje se mogu naći u ugostiteljskim objektima Kečkemeta i okoline. Prilikom proi-zvodnje vina, spajajući tradicionalnu sa novim tehnologijama, kroz sopstvenu selekciju vina žele da proizvedu specijalna, gur-manska vina, a osim interesa potrošača, često prate i zastupaju sopstvene ideje i svet aroma.

5. Kiškereš (Kiskőrös)

Najznačajnije naselje mikroregiona Kiškereš, smeštenog u centralnom delu županije Bač-Kiškun (Bács-Kiskun me-gye), je Kiškereš, nekadašnje sedište sreza. Bogata arheo-loška nalazišta potvrđuju da su tu još u novom kamenom dobu živeli ljudi. Prirodna i geografska svojstva naselja, kao i mogućnost ishrane divljim životinjama i ribom, kojih ima u izobilju, obezbedili su opstanak doseljenicima. Sredinom 1780-ih godina Kiškereš je već imao 5 000 stanovnika. Iz tog vremena datira i pečat grada, koji je kasnije postao osnova grba. Početkom 20. veka Kiškereš je imao blizu 13 000 stanov-nika, a njegove privredne i kulturne institucije i udruženja koja koordiniraju društvenim životom, izdigli su ga u cen-tar okolnih naselja. Njegov dinamičan razvoj zaustavile su posledice Prvog i Drugog svetskog rata. Nakon teškog pe-rioda oporavka 1960-ih, 70-ih godina nastalo je značajnije poboljšanje životnih prilika ovdašnjeg stanovništva, što je uticalo i na razvoj naselja. Pojavili su se tragovi formiranja grada. Izgrađeni su novi stanovi, javne zgrade, škole, pute-vi, završena je zajednička zgrada Doma kulture i biblioteke, po celom gradu su zasađeni parkovi.Kiškereš je 1973. godine ponovo postao grad. Od tada se velikom brzinom razvija i, mada broj njegovih stanovnika jedva prelazi 15 000, danas je privredni, intelektualni i kul-turni centar mikroregiona.

Vinska kuća István (István Borház) *6200 Kiskőrös, Izsáki utca 10.GPS: 46°37'50.83" N, 19°17'53.35" EOsoba za kontakt: István Csengődi Telefon: +36 78/511-070Fax: +36 78/311-748Mobil: +36 30/953-0928E-mail: istvanborhaz@t-online.hu www.istvanborhaz.hu

Kao i kod mnogih porodica u Kiškerešu i okolini, u porodici Vinske kuće István se više generacija bavilo uzgajanjem vi-nove loze i proizvodnjom vina. Vinska kuća István doo osnovana je 1998. godine. Najvažni-je sorte su: cvajgelt (Zweigelt), kekfrankoš (Kékfrankos), kiš-kereši kadarka (Kiskőrösi Kadarka), crna i roze vina, rajnski rizling, ezerjo (Ezerjó), bela vina čersegi fisereš (Cserszegi Fűszeres). Cilj im je očuvanje slave vina iz Alfelda, negova-nje lokalne tradicije vinarstva i, svakako, stvaranje ljubavi prema visokokvalitetnim vinima s peska, koji se konzumi-raju svakog dana. Vinska kuća István, po principu "otvo-ren podrum", pruža mogućnost posmatranja operacije proizvodnje vina i upoznavanje njihovih proizvoda. Imaju prostoriju pogodnu za ugošćavanje 80 osoba i na osnovu prethodne najave za izletnike i turističke grupe obezbeđu-ju degustaciju vina uz paorsko meze. U stilski nameštenoj prijemnoj prostoriji mogu da se vide tradicionalna sredstva vinogradarstva i proizvodnje vina, kao i podrum atrakcija.

8

Vinski podrum Szentpéteri (Szentpéteri Borpince) *6200 Kiskőrös, Soós utca 33. Lokacija: 6200 Kiskőrös, Öregszőlő 100/1 Osoba za kontakt: Attila SzentpéteriMobil: +36 70/453-5250E-mail: info@szentpeteriborpince.hu www.szentpeteriborpince.hu

Vinski podrum porodice Szentpéteri sirovinu iz sopstvene proizvodnje obezbeđuje na zasadima vinograda koje ima-ju najbolji položaj u Kiškerešu i Šoltvadkertu. Proizvode vino od belog i crnog grožđa i grožđa koje se bere kasno. Vinograd uzgajaju na 35 hektara. U njemu na tradicionalan način uzgajaju grožđe koje ima ograničen rod. Savremeni zasadi s metalnim stubovima omogućuju mno-ge varijante gajenja grožđa (na primer, noćnu pažljivu ber-bu). U Kiškerešu, u starom vinogradu, u podrumu koji je smešten u peščanom brdu, vredni nektar sazreva u tradici-onalnim i modernim posudama za skladištenje.U njihovim belim vinima oseća se prirodnost Alfelda, re-duktivnost, identitet sorte i ukus voća.Njihova roze vina su karakteristična za vinorodni kraj. To je lako, mladalačko, ružičasto vino svežeg izgleda. Crna vina dugo sazrevaju tokom vrenja, zatim se pažljivim mešanjem koma postiže željeno harmonično stanje boga-to taninom, ali elastično, karakteristično za sortu. Tradicio-nalno grožđe kadarka sazreva na površini od 2,5 ha. Njiho-vu delatnost karakteriše proizvodnja kvalitetnog vina. Ova činjenica garantuje potrošačima čista, higijenska, ukusna vina bez greške.Na osnovu dogovora, u svom vinskom podrumu mogu da prime 15 do 40 osoba radi degustacije vina i večeru uz vino. Degustacija vina može da se organizuje i na pojedi-načni zahtev.

6. Šoltvadkert (Soltvadkert)

Naselje se nalazi na prostoru između Dunava i Tise, u su-sedstvu Nacionalnog parka Kiškunšag, na raskrsnici pute-va 53 i 54. Naziv Šoltvadkert naselje ima od 1900-te godi-ne pre toga se zvalo Vadkert, što upućuje na nekadašnji bogat životinjski svet šuma i polja. Marljivost stanovništva naselja, zajedno sa sposobnosti-ma, prenosila se s generacije na generaciju, što je stvorilo cvetonosne kulture vinograda i voća. Ova delatnost i da-nas obezbeđuje opstanak za većinu stanovništva. Člano-vi Reda vitezova vina Kramer Filep (Krämer Fülöp), koji su osnovali vinari i prijatelji vina, osim negovanja tradicije, svojom dužnošću smatraju veličanje slave vina iz Vadker-ta. U tu svrhu postoje razni festivali vina, prezentacije i posvećenje vina. Poštovanje grožđa i vina prezentuju i dva spomenika. Početkom 1990-ih godina Šoltvadkert je postao jedan od centara mikroregiona, tako je 1993. godine dobio status grada. Nakon smene režima počela su s radom mnoga privatna preduzeća, ali posebno su osnovani moderni pogoni za preradu plastike.

Vinarija i Vinska kuća Frittmann (Frittmann Borászat és Borház) *6230 Soltvadkert, Eötvös utca 5.GPS: 46°34’37.74” N, 19°24’25.79” E 46.577669015736, 19.399688243866Osoba za kontakt: István Frittmann, János FrittmannTelefon/fax: +36 78/482-690Mobil: +36 30/329-7556, +36 30/323-6029E-mail: info@frittmann.huwww.frittmann.hu

Vina obeležena imenom FRITTMANN u okviru porodičnog pre-duzeća proizvode se u Šoltvadkertu, u malom gradu u Alfeldu koji se prostire u južnom delu Kunšaga. Pored braće Frittmann, cela porodica ima svoju ulogu u delatnostima uzgajanja vinove loze, proizvodnje vina i trgovine. Na ovom najvećem vinogorju u Mađarskoj, i deda i baba njihovih roditelja su se bavili uzgaja-njem vinove loze i proizvodnjom vina. Godine 2007. izgrađena je nova vinska kuća u kojoj je smeštena prostorija za degustaci-ju vina, deo podruma barrique i za skladištenje drvenih buradi, a na raspolaganju su i sobe. Na osnovu prethodne najave sr-dačno primaju posetioce i kupce iz mesta. Godine 2007. János Frittmann je dobio časno priznanje „Proizvođač vina godine”, što je značio napredak u životu vinogorja Kunšaga.

7. Kiškunhalaš (Kiskunhalas)

Kiškunhalaš je grad sa 30 000 stanovnika u južnom delu Kunša-ga (Kunság), na sredini peščane visoravni između Dunava i Tise. Nekada je bio omeđen jezerima i močvarama, od kojih je danas ostalo jezero Šoš. Prvi pisani spomenik o naseljenom mestu u okolini grada datira iz 1347. godine, a nakon najezde Tatara okolinu Halaša naselili su Huni. Preko svojih razvijenih institucija i sistema usluga, Kiškunhalaš je do kraja ostao centar za snabdevanje regiona. Njegovi zadaci upravljanja i organizovanja regiona, povećanjem značaja uloge mikroregiona, ponovo jačaju.Na kulturni život grada stolećima je uticala Gimnazija u Halašu, koja pripada reformatorskom Domu učenika u Debrecinu.

Put kadarke

9

Od početka 20. veka, osim tradicionalnog stočarstva, sve veći značaj dobija vinogradarstvo i voćarstvo; širom zemlje su poznate kruške kifer i peščano vino iz Halaša. Slavu Hala-šu donelo je izrada čipke koja je počela 1902. godine: čipka iz Halaša ima veliki uspeh na svim značajnijim međunarod-nim izložbama.Od državnog je značaja proizvodnja nafte i gasnog blaga koje je pronađeno u okolini grada, kao i istraživanja i njiho-va prerada. Podrumarstvo Szőke (Szőke Pincészet) *6400 Kiskunhalas, Batthyány utca 54. GPS: 46°25’45.73” N, 19°29’35.99” E 46.429085, 19.492965Osoba za kontakt: Sándor Szőke Telefon/fax: +36 77/422-228 Mobil: +36 30/943-706 , +36 30/346-4422E-mail: halasibor@halasibor.hu, info@halasibor.huwww.halasibor.hu

Vinarija Halas doo funkcioniše od 1996. godine kao porodično preduzeće, pod rukovodstvom Sándor Szőke i Tibor Szőke. Nji-hova vinarija raspolaže savremenim skladišnim prostorom, pro-storom za smeštaj drvenih bačvi za fermentaciju i pogonom za flaširanje vina proizvedenog od grožđa iz okoline Kiškunhalaša. U zasadima vinograda u okolini dobar rod obezbeđuju peščano

tlo bogato humusom i veliki broj solarnih sati, što pogoduje na-stajanju ukusa i aromatičnih materija.Za proizvodnju i tretiranje vina postavili su sebi stroge zahteve, koje njihovi saradnici zadovoljavaju savesnim i temeljnim struč-nim radom. U opštepoznatoj teškoj situaciji koja karakteriše vi-nogorje Alfelda, posebna pažnja se posvećuje očuvanju kvalite-ta i njegovom daljem poboljšanju. Utakmica, nastala zbog jake konkurencije na domaćem i međunarodnom tržištu, inspirisala je Podrumarstvo Szőke na uvođenje inovativnih rešenja, kao što su sopstveni zasadi, dirigovana fermentacija i najsavremenija oprema za punjenje. Za njihov podrum karakteristična je jedin-stvena, reduktivna tehnologija; strogo se pridržavajući te tehno-logije, nastoje da očuvaju jedinstveno svojstvo svojih vina.

8. Hajoš (Hajós) O nastanku imena naselja Hajoš postoji više tumačenja. Pre-ma jednom tumačenju, doseljenike koji su stizali Dunavom stanovnici okolnih sela nazvali su hajošima (brodarima). Pre-ma drugom objašnjenju, naziv mesta potiče od vodotoka koji je proticao današnjom teritorijom sela i koji je omogućio ribolov, tj. plovidbu brodom. Međutim, govori se i o trećem tumačenju. Pre turske okupacije, područje je pripadalo izve-snoj porodici Hajósy (Hajoši), što potvrđuju brojni pisani do-kumenti. Prvi podatak iz povelje datira iz 1366. godine, gde se navodi ime naselja kao Hayós (Hajoš). Današnju teritoriju naselja u 18. veku prekrivala je hrastova šuma, u kojoj su se smenjivali močvarni, vlažni pašnjaci bo-gati divljim životinjama. Selo je izgrađeno na obali dva poto-ka, a na jednom od njih je radio mlin nadbiskupije. Zbog intenzivnog crkvenog, verskog i političkog života, na-selje je izvojevalo sve značajniji status u okolini.Od 1930-ih godina nadbiskupska vlastela je iskrčila šumu koja je sprečavala razvoj sela i isparcelisala je za placeve. Po povoljnoj ceni je prodala stanovništvu, i počeo je intenzivniji razvoj sela. Nakon Drugog svetskog rata nastala je najveća nevolja od samog nastanka sela: iseljavanje Švaba, a zatim naseljavanje Mađara iz Slovačke. Početne teškoće koje su nastale između doseljenog naroda iz Slovačke, priviknutog na drugačiju kulturu i Švaba starosedelaca, polako je osvesti-la stanovnike da gledaju napred, potisnu nepravdu iz proš-losti i rade za zajedničku budućnost. Linija preloma koja se proteže istočno od sela, na izdignutom plavnom području starog korita Dunava /Vajaš/, formirala je glinasti greben koji razdvaja dva tipa zemljišta: les, pogodan za uzgajanje vinove loze i voća, i vezanije tlo, na kom meštani uglavnom gaje krmno bilje. Naziv sela Hajoš neraskidivo se isprepleo s po-drumima, malim kućama uglavnom okrečenim u belo, koje se izdižu na lesnoj zaravni na oko kilometar i po od naselja.

10

Vinska kuća Kovács (Kovács Borház) *6344 Hajós-Pincefalu 54 sz. útGPS: 46.385950, 19.147419Osoba za kontakt: Róbert Kovács Telefon, fax: +36 78/404-947Mobil: +36 70/336-6997 E-mail: kovacsborhaz@freemail.hu www.kovacsborhaz.hu

Porodica Kovács se više od 25 godina bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina. U početku su imali zasade vinove loze na 2 hektara, a danas imaju oko 60 hektara. Njihovo postrojenje za preradu grožđa i podrum za prijem 5 000 hl vina, osim tradicio-nalne fermentacije i tehnologije tretiranja, primenjuje i fermen-taciju kojom se upravlja na savremen način, a koja omogućuje proizvodnju reduktivnih vina, njihovo tretiranje i skladištenje. Kao rezultat brižnog rada, u njihovom podrumu fermentišu se i flaširaju vina kekfrankoš (Kékfrankos), kaberne sovinjon (Ca-bernet Sauvignon), cvajgelt (Zweigelt), kadarka, šardone (Char-donnay), leanjka (Leányka) i čersegi fisereš (Cserszegi Fűszeres). Ljubitelje mađarskih vina dočekuju u Gostionici za 120 osoba, koja se nalazi u okviru podruma Vinska kuća, s tim da posto-ji mogućnost i za kuvanje na otvorenom prostoru. Za decu je napravljeno igralište u dvorištu (pesak, penjalica, ljuljaška), koje im obezbeđuje razonodu. Prateći tradiciju, u središtu Sela

podruma izgrađena je Presa – Vinara, koja služi za degustaciju vina za organizovane posete do 42 osobe. Podrumi s buradima, smešteni u lesnom zidu, omogućuju fermentaciju 250 hl vina u buradima i flašama. Muzejski prostor koji pripada podrumi-ma, služi za skladištenje vina muzejske vrednosti, sakupljenih od 1970. godine. Podrumski apartmani za goste omogućuju i noćenje.

Vinski podrum Mihály Varga (Varga Mihály Borpincéje)6344 Hajós-Pincefalu Borbíró utca 20.GPS: 46°23’9.42”N, 19° 8’50.71”EOsoba za kontakt: Mihály Varga, Erika VargaTelefon: +36 78/448-140Fax: +36 78/404-326 Mobil: +36 30/275-8594, +36 30/214-2151 E-mail: mihalyvarga@t-online.hu

Porodica Mihály Varga vino proizvodi isključivo od grožđa iz sopstvenog vinograda. Na najvećem području nalazi se sorta vinskog reda „Sent Orban” sa zastavom, kaberne sovinjon (Ca-bernet Sauvignon). Zatim sledi kekfrankoš (Kékfrankos), merlo (Merlot), kadarka. Od belih sorti, asortiman proširuju Iršai Oliver (Irsai Olivér), kevedinka, Miler Turgau (Müller Thurgau), šardone (Chardonnay) i italijanski rizling. Svake godine proizvedu vina od kasnih sorti grožđa, a ako vremenske prilike pogoduju, i le-dena vina. Za goste porodice organizuju posetu lokalnim ka-takombama uz degustaciju vina, a u Selu podruma i folklorne i berbanske programe. Postoji mogućnost za smeštaj 50 osoba.

9. Baja

Grad Baja se nalazi u južnom delu Mađarske, na levoj obali Dunava. Drugi je grad po veličini u županiji Bač-Kiškun (Bács-Kiskun megye) i središte mikroregiona Baja. Značajno je prista-nište na Dunavu i saobraćajno čvorište.Područje današnjeg grada bilo je nastanjeno u pradoba i, ne računajući gvozdeno doba, to je ostalo do danas; tokom arhe-oloških iskopavanja nađeni su ostaci iz novog kamenog doba, bronzanog doba i doba Seobe naroda. Od 6. veka na ovom području živeli su Avari.Nakon dolaska Mađara u domovinu, Baja je postala značajan rečni prelaz. U pisanom obliku prvi put se spominje 1323. go-dine. Naziv je turskog porekla, znači bik; verovatno ga je dobila po prvom posedniku – Baji. Baja je za vreme Otomanskog car-

Put kadarke

11

stva bila značajno utvrđenje i pristanište, sa više stotina kuća, minareta i banja. Do kraja vladavine Turaka naselje je opustelo. Između 1686. i 1690. godine u Baji su se nastanili Bosanci, koji su bežali ispred Turaka. Grad je oslobođen od turske vladavine nakon zauzimanja Budima (Buda) i pripao je u vlasništvo dr-žavne riznice. Baju je pustošila epidemija kuge (1739), poplava (1751) i požar (1840). I pored toga, zahvaljujući vodnom transportu u 18. i 19. veku, postaje najznačajniji trgovački centar Alfelda, tako da se razvila i u privredni i kulturni centar tog kraja. Nakon Drugog svetskog rata, od 1945. godine do stvaranja županije Bač-Kiš-kun 1950. godine, ponovo je postala sedište županije.

Podrumarstvo Sümegi i sinovi – Keller doo (Sümegi és Fiai Pincészet – Keller Kft.)Glavna saobraćajnica 51, segment 153-154 km GPS: 46°14’4.95” N, 18°58’28.25” E 46.234708, 18.974515Osoba za kontakt: Dr József Sümegi, Zsombor Sümegi Adresa: 6500 Baja, Pp. 250.Telefon/fax: +36 79/325-766Mobil: +36 30/921-1152E-mail: info@sumegi.hu www.sumegi.hu

Podrumarstvo Sümegi i sinovi – Keler doo je značajno po-drumarstvo vinogorja Hajoš-Baja (Hajós-Baja), sa ukupno 50 hektara vinograda. Firma je nastala spajanjem porodič-ne tradicije i najsavremenije tehnologije, koja se prostire u živopisnom okruženju usred zasada vinove loze od 32 hektara u ataru Baje. Kako svojstva ovog kraja omoguću-ju proizvodnju izvanrednih, tradicionalnih mađarskih sorti vina, Podrumarstvo pokušava da prihvati isključivo zabo-ravljena mađarska vina. U Podrumarstvu se mogu naći od tradicionalnih podruma za burad, kroz rashlađena skladišta koja omogućuju dirigovanu fermentaciju, do buradi od pe-čene hrastovine potrebnih za fermentaciju barik (barrique) i sva tehnologija i stručno znanje neophodno za proizvod-nju plemenitih vina. Oni smelo tvrde da se u ukusu i aromi njihovih vina oseća sva briga, znanje i porodična tradicija stara više od 100 godina.

10. Čatalja (Csátalja)

Čatalja je naselje u županiji Bač-Kiškun (Bács-Kiskun megye), u mikroregionu Baja. Nalazi se južno od Baje, na 20 km, pored glavne saobraćajnice 51.

Vinarsko i trgovinsko zatvoreno AD Gilián (Gilián Borászati és Kereskedelmi Zrt.) Iz pravca Budimpešte (Budapest) na glavnoj saobraćajnici 51, kod 174. kmAdresa: 6523 Csátalja pf. 1. Telefon: +36 79/361-222, Mobil: +36 30/998-5372, E-mail: gilianzrt@t-online.hu, www.gilianzrt.hu

Vinarsko i trgovinsko zatvoreno AD Gilián osnovano je 1994. godine. U vrtu dvorca Gilián na 4,5 hektara gaje kadarku. Imaju sreću što poseduju vino koje se proizvodi iz soka grožđa kadarka koje sazreva na sunčevim zracima obasja-nom pesku vrta dvorca, proizvedeno tradicionalnim po-stupkom, boje rubina, voćnog mirisa, meko, ali ipak korpu-lentno, karakterno, s najboljim svojstvima karakterističnim za sortu, suvo i pitko. Njihova proizvodnja vina zasnovana je na starim vinarskim tradicijama, prilagođavajući se zahtevi-ma i običajima današnjeg konzumiranja vina. Vinarija AD Gi-lián spaja klasičnu tehnologiju tretiranja vina s prednostima koje pruža moderna tehnika. U ukusu i aromi skrivenim u kadarki najviše se uživa na 18 do 20 stepeni, tako da se vino preporučuje prvenstveno uz riblju čorbu nađbaračka, riblji paprikaš, perkelt od štuke s mileramom. Ko jednom proba Gilijanovu kadarku, sećaće se jedinstvenog pikantnog, ali ipak baršunastog ukusa.

11. Kelebija

Kelebija je vojvođansko selo u okolini Subotice, blizu graničnog prelaza između Srbije i Mađarske. Stanovništvo je pretežno ma-đarske nacionalnosti. Prvi put se spominje 1297. godine, kao posed mađarskog plemića Keliba (Kelyb). Naselje je danas po-znato po razvijenom konjarstvu, odnosno kvalitetnim vinima. Najveća atrakcija naselja je ergela.

12

Vinski salaš Čuvardić *24205 Kelebija, Edvarda Kardelja 139.GPS: 46.197187, 19.607051Osoba za kontakt: Petar ČuvardićTelefon: +381 24/789-721, +381 24/789-720E-mail: jutkic@yahoo.com www.visitsubotica.rs(www.visitsubotica.rs/index.php?category_id=4&content_id=145)

Na vinskoj karti Vinskog salaša nalazi se bogata ponuda starih autohtonih vina i vina proizvedenih od novijih sor-ti grožđa, a samo mesto je tradicionalni vojvođanski salaš. Usluge se organizuju prema prethodnoj najavi, po dogovo-ru. Na trpezi Vinskog salaša uvek se mogu naći domaći spe-cijaliteti, a degustacija vina može da se organizuje najviše za 50 osoba.Prezentacija je moguća na srpskom i mađarskom jeziku.Poseta se najavljuje.

12. Hajdukovo

Hajdukovo je selo u okolini Subotice, nedaleko od Palićkog jezera. Poznato je po voćarstvu i vinogradarstvu, kao i seo-skoj idili i kvalitetnim domaćim vinima.

Vinski dvor *24414 Hajdukovo, Hajdukovo bb.GPS: 46.1109234, 19.8285689Osoba za kontakt: Laslo HupertTelefon: +381 24/754-762, +381 24/753-261 Mobil: +381 638/554-929www.vinskidvor.com

Vinski dvor je osnovan 2001. godine kao porodično predu-zeće u Hajdukovu, na 3 km od Palića. Hotel i restoran okru-žuje sopstveni vinograd. Vinski dvor obezbeđuje prenoći-šte, bogat izbor vojvođanskih jela, specijaliteta i mogućnost degustacije vina. Vinski dvor je registrovan kao kuća reda evropskih vitezova vina. Radno vreme: 09-24 hPoseta se najavljuje.Jezici: srpski, mađarski, engleski

13. Bački Vinogradi

Naselje Bački Vinogradi smešteno je u Severnobačkom okrugu Vojvodine, na istočnoj strani opštine Subotica.Naselje se prilikom nastajanja kratko vreme zvalo i Rúz-saháza (Ružina kuća), prema jevrejskom preduzetniku po imenu Roža, čoveka Bele Ormodija, koji je kupio jedan deo peščane pustare u posedu porodice Karas i isparcelisao je. Do 1946. godine na mađarskom jeziku se zvalo Királyhalom (Kiraljhalom), a posle Bački Vinogradi.

MR Vinogradi doo Palić *24 413 Bački VinogradiOsoba za kontakt: Ignjacije TonkovićTelefon: +381 24/753-232

Put kadarke

13

Sedam hektara vinograda sorte kadarka na teritoriji Bačkih Vinograda, u neposrednoj blizini Palića i Hajdukova, zasa-đeno je između 2005. i 2007. godine. Brežuljkaste padine vinograda obezbeđuju izvanrednu mikroklimu i cirkulaciju vazduha. Zahvaljujući tome, osetljiva kadarka može lepo da sazri i usled kišovitijih jesenjih vremenskih prilika. Ovo plodno područje s izvanrednim svojstvima pogodno je da se odredi optimalno vreme za berbu. Između tabli vinogra-da nalazi se podrum kapaciteta 50 hiljada hektolitara. Po-red podruma, ukusno i udobno uređen salaš obezbeđuje uslove za degustaciju vina za grupe od najviše 25 osoba, uz prethodnu najavu. Po želji gosta, kulinarsko zadovoljstvo uz vino upotpunjuje meze od suhomesnatih proizvoda, sira i voća.

14. Pauliš (Păuliş)

Wine Princess *317230, Păuliş nr. 583.GPS: 46º 07.466 N, 21º 35.931 ETelefon/fax: +40 257/388-045E-mail: office@wineprincess.rowww.wineprincess.ro

Ergela u podnožju planine Arad, nekada čuvenog istorij-skog vinogorja, zaboravljena je u vrtlogu 20. veka. Podru-marstvo nastalo u oblasti legendarnih crnih samotoka, pikantne kadarke, korpulentnih, baršunastih crnih vina sa ergele i pitomih Fetească Regală (Királyleánykák), od 1999. godine nastoji da vrati vinogorju njegovu nekadašnju pa-tinu i slavu. Na 85% površine vinogradarskog imanja od 61,5 hektara uzgaja se plavo, a na 15% belo grožđe. Kapacitet skladište-nja podrumarstva je 5 000 hl.Izvanredna svojstva tla na ergeli i klima, slična klimi na Jadra-nu, obezbedili su ponos ovog vinogorja – crna vina. Merlo (Merlot), pino noar (Pinot Noir), kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon), Burgund i kadarka i danas su izvanredna vina ove firme. Vodeće vino je kadarka, od koje je nekada proi-zveden crni samotok. Crna vina se tradicionalno fermentišu u drvenim bačvama. Primenjuje se i fermentacija u malim

buradima (barrique). Svoja vina sa odličnim godištem pro-daju nakon višegodišnje fermentacije. Bela vina se prave na savremen način, reduktivno, rashlađenom fermentacijom. Njihova specijalnost je Mustoasa de Măderat s kiselkastom aromom, ali njihovu paletu proširuje svetska sorta sovinjon blan (Sauvignon Blanc), traminac s aromom ružinih latica, pitoma, ali tajanstvena Fetească Regală, karakterističan Pi-not Gris i harmoničan italijanski rizling. Interesantan i uz-budljiv svet boja i ukusa goste opčinjava na degustacijama vina, jer vino proizvedeno ovde „ ... daje iskru ljubavi, krila mislima, vatru kamina drugarstvu”.

15. Rekaš (Recaş)

S.C. CRAMELE RECAŞ S.A. *307340 Recaş, Complex de VinificaţieGPS: 45 47.957 N, 21 30.349 ETelefon: +40 256/330-296Fax: +40 256/330-241 E-mail: office@recaswine.rowww.recaswine.ro

Istorija, tradicija, prosvećenost, ukusi i arome, rečju: KVALITET. Od Temišvara na oko jedva 30 km, na brežuljcima Rekaša, u kraju blagosiljanim Bogom, rasprostiru se vinogradi Podrumarstva u Rekašu. U ovom kraju prepunom istorije i tradicije, još od 2. veka, uzgaja se grožđe, a u zvaničnim dokumentima prvi put se spo-minje 1447. godine. Plantaže Podrumarstva u Rekašu rasprostiru se na 900 hektara, mešano se uzgajaju tradicionalne sorte kao što su šardone (Chardonnay), kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon), sovinjon blan (Sauvignon Blanc), merlo (Merlot), pino noar (Pinot Noir), ili nacionalne sorte grožđa, kao što su Fetească Neagră ili Fetească regală. Tu se mogu naći i lokalne sorte grožđa, kao što su kadarka, koja čini srećnim svakog posetioca koji pređe prag nji-hovog podruma, i samim tim postaje aktivan učesnik poštovanja i popularizacije tradicije i tradicionalnih proizvoda karakterističnih za ovaj region. Podrumarstvo u Rekašu nas zbog prezentacije i degustacije, dočekuje belim, roze i crnim vinima da navratimo sa prijateljima, s porodicom ili poslovnim partnerima. Posetu prati kvalifikovano osoblje sve do prodajnog punkta, gde se (ponovo) susrećemo s vinskim proizvodima ove firme, koja su dospela u više od 25 zemalja, kao na primer u Sjedinjene Države, Kanadu, Nemačku, Japan, Englesku, Maleziju itd.

14

Put rakije

15

RAKijA, PAlinKA, CujKA

rakija, palinka, cujka je destilovano alkoholno piće pro-izvedeno od fermentisanog voća. Sirovine su najčešće šlji-va, kruška, jabuka, kajsija, trešnja, komina od grožđa i dud, ali praktično može da se pravi od bilo kojeg voća.Od kada na svetu ima rakije, palinke, cujke, od tada postoji tradicija ispijanja rakije po kućama u regionu. Prema nekim dokumentima, Stari Sloveni su došli na ove prostore opijeni medovačom i medenim vinom. Proizvodnja pića se naro-čito razvila u 16. veku, kada su otvorene prve krčme. Danas se rakija, palinka i cujka peku na tradicionalan (u kućnim uslovima) i na industrijski način. Do dana današnjih zadr-žao se običaj, na primer u Srbiji, da domaćin drži kod kuće najmanje jednu vrstu domaće rakije za goste.

1. Kečkemet (Kecskemét)

AD Pajor Rakija Kečkemet (Kecskeméti Pajor Pálinka Zrt.)6000 Kecskemét, Kiskőrösi út 18-20.Telefon: +36 76/412-777E-mail: info@kecskemetlikor.hu www.kecskemetlikor.hu Firma je osnovana 1992. godine kao Komanditno društvo „Black Bulls”, a zatim je kao pravni sledbenik u martu 2000. godine osnovana Industrija likera AD u Kečkemetu (Kecske-méti Likőripari Rt.). Zahvaljujući decenijskom radu i priznanju potrošača, njihovi proizvodi se mogu naći na policama skoro svih multinacionalnih robnih kuća i veleprodaja u zemlji. Keč-

met i okolina postali su poznati po žutom živom pesku i aro-matičnom voću koje na njemu sazreva, pa se tu flašira prava rakija koja se peče od tog voća. U sopstvenoj laboratoriji se stalnom kontrolom vodi računa da se na tržište iznesu samo proizvodi izvanrednog kvaliteta. Avgusta 2000. godine dobili su certifikat o obezbeđenju kvaliteta ISO 9002, zatim u fe-bruaru 2004. godine ISO 9001, a osim toga poseduju i sistem kontrole kvaliteta HACCP. U njihovoj firmi se odvija organizo-van rad orijentisan na tržište. Kvalifikovani saradnici rade na proizvodnji, stalnom razvoju i ostvarivanju ciljeva prodaje više od 50 vrsta ukusa i pakovanja proizvoda, kako bi i u buduć-nosti mogli da ponude starim i novim partnerima dostupne proizvode odgovarajućeg kvaliteta i cene.

Manufaktura za rakiju Zwack u Kečkemetu(Zwack Kecskeméti Pálinka Manufaktúra) *6000 Kecskemét, Matkói út 2.GPS: 46° 53' 37.14" N, 19° 41' 30.24" EOsoba za kontakt: Ernő Szájbely Telefon: +36 76/487-711Fax: +36 76/417-110Mobil: +36-20/931-0204E-mail: central@zwackunicum.huwww.zwack.hu

Ono što je za Škotlanđane viski, a za Francuze konjak, to je za Kečkemet kajsijevača, poznata u celom svetu. Pečenje kajsijevače ima dugu tradiciju na ovim prostorima; i pisani spomenici je beleže već na prekretnici 18. i 19. veka, ali „zvižduća” kajsijevača iz Kečkemeta, koju je prvi put proizve-la porodica Zwack (i koja je ime dobila po karakterističnoj flaši s dugačkim vratom) sredinom 1930-ih godina postala je poznata u celom svetu. Engleski prestolonaslednik Ed-vard, princ od Velsa, prilikom posete Mađarskoj 1936. godi-ne probao je i zavoleo, zatim je celog života pio kajsijevaču iz Kečkemeta. Priča se da je rekao da je „sa sodom bolja od viskija, a sa čajem bolja od ruma”. U svakoj prilici, do dana

16

današnjeg, kada neko od članova engleske vladajuće po-rodice dođe u posetu Mađarskoj, kao uspomenu dobije ogromnu flašu kajsijevače. Prvo mesto prilikom posete Ma-nufakture za rakiju Zwack u Kečkemetu je stara pecara, koja je izgrađena početkom 20. veka i danas predstavlja istorijski spomenik industrije. Veoma je veliki kontrast kada posetilac u sledećem objektu, izgrađenom 1995/96. godine, upozna najsavremenije procese fermentacije i destilacije voćnog destilata. Voće se fermentiše u 20 ogromnih nerđajućih rezervoara visine 8,5 metara. Impozantan je prizor čitavog niza ovih rezervoara. Vrhunac obilaska fabrike je stručna de-gustacija rakija, kao i upoznavanje sa istorijom manufakture porodice Zwack.

2. lajošmiže (lajosmizse)

Arheološki nalazi potvrđuju da je ovaj prostor bio naseljen već u bronzano doba. Arheološka građa Kelta, Avara i Mađa-ra iz vremena dolaska u domovinu svedoči o tome da je ova zemlja prošarana peščanim pašnjacima i slatinastim jezeri-ma, za vreme Seobe naroda bila veoma važna. Nakon najez-de Tatara, doseljeni Huni su ovde prvi put osnovali naselja. Od 1902. godine nosi naziv Lajošmiže. Tada je veliko selo već povrtarsko-poljoprivredno naselje u procvatu (1910. godine je imalo 9 000 stanovnika, a 30-ih godina 11 000). Rimokato-lička crkva je izgrađena 1896, a Reformatorska 1902. godine, od dobrovoljnih priloga. Građanska škola počela je sa radom 1932. godine. Godine 1899. izgrađena je i jedna mala jevrej-ska crkva, ali je posle Drugog svetskog rata nacionalizovana, zatim porušena. Godine 1986. Felšelajos, koji je pripadao na-selju Lajošmiže, postao je samostalno selo. Od 1993. godine je grad. Većina stanovništva su potomci kolonista iz mikro-regiona Jasšag.

Johanna doo (Johanna Kft. ) *6050 Lajosmizse, Ceglédi út 76.Mobil: +36 30/239-8663E-mail: gusto@palinka.huwww.palinka.hu Firma Johanna doo ima priznatu prošlost i dugogodišnje iskustvo u proizvodnji alkoholnih pića. Tradicija porodice i recepti, te stalna težnja ka savršenstvu, pomažu im u njihovoj opredeljenosti za sopstvenu delatnost. Svojom obavezom smatraju očuvanje vekovne tradicije i prenošenje u nasleđe stručnosti zasnovane na toj tradiciji. Najpažljivije praćenje detalja, najsavremenija tehnologija i tehnička oprema doprinose da se plemeniti destilati pripreme na nivou koji pruža jedinstven gastronomski užitak i za one s najistančanijim ukusom. Postizanju najviše kategorije kvaliteta doprinosi i to što se njihova destilerija rakije nalazi u citadeli voćarstva u Mađarskoj, u Lajošmižeu pored Kečkemeta. Ovaj okrug je jedan od najosunčanijih krajeva Mađarske, gde broj solarnih sati u vegetacionom periodu dostiže i 1770. Vrhunski svet ukusa njihovih voćnih rakija obezbeđuje jedinstveno svojstvo zlatnog peska.

3. Dunaveče (Dunavecse)

Dunaveče se prostire na samoj levoj obali Dunava. To je gradić sa 4 500 stanovnika. Nalazi se na 72 km južno od Budimpe-šte, pored glavnog puta 51. U životu ovdašnjih stanovnika do danas je od presudnog značaja bila poljoprivreda. Posebno je značajna proizvodnja kajsije i višnje, ali se pored raštrkanih voćnjaka mogu naći i ozbiljni zasadi jabuka, bresaka i vino-grada. Većina industrijskih pogona koji su ovde nikli 70-ih go-dina je nakon smene režima stagnirala ili potpuno ukinuta. Od 1995. godine s novim vlasnicima ovi pogoni su ponovo pušteni u rad, čak im se i broj povećao. Više njih je u prošloj godini uložilo značajna sredstva u proširenje.

Vecse kompleks doo (Pecara) – (Vecse Komplex Kft. – Pálinkafőző Üzem)6087 Dunavecse, Alkotmány utca 120.Telefon, fax: +36 78/438-091E-mail: vecsekomplexkft@t-online.hu,dunaihajos@dunaihajospalinka.hu www.dunaihajospalinka.hu Svoj pogon su otvorili juna 2007. godine u Dunaveči. Destilerija za domaću rakiju je izvanredan rad mađarskih stručnjaka, gde se spaja tradicija i savremena tehnologija. U izboru oblasti odlučujuću ulogu odigrao je povoljan ge-ografski položaj naselja, njegova mikroklima, kao i kultura gajenja voća s tradicijom od nekoliko decenija, odnosno je-dinstven svet mirisa i ukusa pravog voća koje se ovde gaji. Zahvaljujući dirigovanoj fermentaciji i pažljivoj destilaciji, njihove flaširane voćne rakije zadržavaju nezaboravni sklad voća proizvedenog u Dunaveči. Opredeljenost ka očuva-nju mađarske rakije kao hungarikuma potvrđuje i vrhun-ski kvalitet domaćih rakija koje se proizvode u njihovom pogonu i koje slobodno mogu da preporuče svim dragim potrošačima i distributerima.

4. Madaraš (Madaras)

Selo Madaraš nalazi se u županiji Bač-Kiškun (Bács-Kiskun megye), u mikroregionu Bačalmaš, južno od Bačalmaša (Bácsalmás), pored granice sa Srbijom. Selo ima bogatu istorijsku prošlost. Na grebenu Telečke visoravni pronađeni su tragovi drevnog naselja starog skoro 20 000 godina. U ataru Madaraša otkriveno je najčuvenije naselje i groblje Sarmata u centralnoj Evropi. Prvi pisani spomenik o Mada-rašu datira iz 1377. godine.

U prvim decenijama 17. veka Turci su stanovnicima atara izgradili palanačko utvrđenje.

Za vreme progona Turaka selo je opustelo i skoro sto godi-na nije ni bilo ponovo nastanjeno. Jula 1787. godine spisi nazivaju Madaraš „ponovo naseljenim selom”, tako da i na pečatu stoji taj datum.

Put rakije

17

Madaraška pecara (Madarasi Pálinkaház) *6456 Madaras, Szent István utca 105. Telefon/fax: +36 79/558-010Mobil: +36 30/383-3662 E-mail: madarasipalinka@t-online.hu www.madarasipalinka.hu

Madaraška rakijaU Madarašu i okolini ljudi su živeli od poljoprivrede, a svakod-nevno se konzumirala i rakija. Videvši to, gospodin Péter Balla je 1943. godine napravio svoju pecaru. Nakon nacionalizacije, ona je pripala Zemljoradničkoj zadruzi, a zatim je prešla u vla-sništvo Opšte zadruge za potrošnju i prodaju, gde je godišnje proizvedeno 40-50 hiljada litara rakije. Rukovodilac pecare je od 1960. do 1989. godine bio otac današnjeg vlasnika, Márton Lakatos stariji. Godine 1989. kupio je pecaru i ona je dalje radi-la kao privatna pecara. Porodica Lakatos već 50 godina peče domaću rakiju na tradicionalan način, dvostrukom destilaci-jom. Dugogodišnje stručno iskustvo i potražnja rakije naterali da prošire i dosadašnje pečenje rakije uz naknadu i da od po-četka 2008. godine počnu s komercijalnim pečenjem rakije.

5. Sombor

Sombor se nalazi u severozapadnom delu Bačke, 99 km od No-vog Sada. Ovaj gradić je poznat po baroknoj arhitekturi: brojne zgrade na centralnom trgu, na primer Gradska kuća (1842), Žu-panijska kuća (19. vek), Parohija (18. vek), crkva Sveti Georgije i druga velelepna zdanja obiluju baroknim stilskim elementima. U okolini Sombora nalazi se jedinstveni salaški svet (16 salaša), koji čuva tradiciju predela ovog kraja. Sombor se ne može zami-sliti bez tamburaša i fijakera, zbog čega se preporučuje obilazak grada fijakerom.

Podrum Šarić *25000 Sombor, Čonopljanski put 15DOsoba za kontakt: Dragoslav ŠarićMobil: +381 637/794-076E-mail: dragoslav.saric@gmail.com

Podrum Šarić je porodično preduzeće koje je nastalo 2000. godine sa sopstvenim vinogradom i voćnjakom na području Telečke visoravni. Proizvode raznovrsna vina i voćne rakije. U izgradnji je prostorija za degustaciju i suvenirnica, gde se osli-kavaju flaše i izrađuju umetnička dela. Radno vreme: radnim danima od 15 do 19 sati, a po dogovo-ru i u noćnim satima i vikendom. Prezentacija se po želji organizuje na srpskom, mađarskom, slovačkom, nemačkom i engleskom jeziku. Turističku posetu po mogućnosti najaviti.

18

6. Sremski Karlovci

Sremski Karlovci su živopisno mesto, koje se nalazi na obroncima Fruške gore i obali Dunava, nedaleko od No-vog Sada. Istorija Sremskih Karlovaca može da se prati od drevnih vremena, ali najvažnije poglavlje istorije grada i vojvođan-skih Srba uopšte je 18. vek, kada su Sremski Karlovci postali centar javnog, političkog, prosvetnog i umetničkog živo-ta Srba severno od Save i Dunava. Stara, velelepna zdanja, Saborna crkva Sveti Nikola, Vladičin dvor u kom je sedište episkopa sremskog, česma s lavovima i najstarija Srpska gi-mnazija su prepoznatljivi simboli Sremskih Karlovaca. Najvažnija privredna grana u 18. i 19. veku na ovom po-dručju bilo je vinogradarstvo, ali vinogradi, vrhunsko vino i brojni podrumi čine i danas ovaj kraj prepoznatljivim.

Podrum Benišek * 21205 Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovića 72.GPS: 45.198657, 19.941957Osoba za kontakt: Mirko Veselinović, Mario BenišekTelefon: +381 21/881-605, +381 21/884-315Mobil: +381 642/159-122, +381 638/660-773E-mail: benisekveselinovic@gmail.comwww.podrumbenisek.com

Porodica Benišek ima višegodišnju tradiciju u proizvodnji kvalitetnih vina. Proizvodnja je pod nazivom Vinarija Benišek počela 1997. godine, a kao Zadruga Benišek–Veselinović re-gistrovana je 2010. godine. U toku je izgradnja prodavnice pića i centra za degustacije. O izvanrenom kvalitetu vina i voćnih rakija svedoče brojna prizanja. Poseta se najavljuje. Prezentacija se po želji organizuje na srpskom i engleskom jeziku.

Vinarija Dulka *21205 Sremski Karlovci, Poštanska 8.Osoba za kontakt: Jasmina OtaševićTelefon: +381 21/571-711E-mail: dulka@eunet.com, jotasevic@open.telekom.rs www.dulka-vinarija.com

Dulkina vinska kuća *21205 Sremski Karlovci, Karlovačkog mira 18.Telefon: +381 21/881-579Mobil: +381 60/334-4557

Jedna od čuvenih porodica proizvođača vina iz Srema, od-nosno Sremskih Karlovaca je porodica Dulka, koja se vinar-stvom zvanično bavi od 1920. godine. U asortimanu Vinarije Dulka mogu se naći vina vrhunskog kvaliteta, bermet, ko-njak i rakija. Dulkina vinska kuća je 2007. godine rekonstru-isana i pretvorena u muzej. Osim posete muzeja i vinarije, posetioci mogu da uživaju u raznim kvalitetnim vinima, da probaju razne ukuse, upoznaju pojedine stare vrste koje se od davnina proizvode samo u Karlovcima, kao što su recep-ti bermeta, ausbruha, šilera. Prezentacija se po želji organizuje na srpskom i engleskom jeziku. Poseta se najavljuje.

Put rakije

19

7. Kikinda

Kikinda, centar severnog Banata, tipično je panonsko na-selje izgrađeno prema principima doba Marije Terezije. Ki-kinda je u prošlosti bila posed mađarskih kraljeva, a 1893. godine postaje slobodan kraljevski grad. Gradsko jezgro čine visoki toranj Gradske kuće i vila Lepedat, koje odmah skreću pažnju posetilaca. Bogata arheološka zbirka može da se vidi u zgradi većnice (kurije), gde se danas nalazi mu-zej u kom se čuva skelet ženke mamuta starog 500.000 go-dina. Tu se nalazi crkva Sveti Nikola, koja je prepoznatljiva po starom sunčanom satu. U Kikindi se nalazi jedna od dve suvače koje se još mogu videti u Evropi, a svakog oktobra se ovde organizuju Dani ludaje. Mada je ovaj nekadašnji vinogradarski i voćarski kraj 1956. godine postao žitorodni kraj, tradicionalna proizvodnja kvalitetnih rakija je zadržana u mnogim domaćinstvima.

Destilerija Hubert 1924 *23312 Banatsko Veliko Selo, Kikinda, Vuka Karadžića 12.GPS: 45.823056, 20.606111Osobe za kontakt: Ana Pandžić, Miroslav KneževićMobil: +381 600/311-003, + 381 691/196-404E-mail: ana.pandzic75@gmail.com, knezevic@hubert1924.comwww.hubert1924.com

Destilerija se nalazi u naselju koje se nekada zvalo Hubert, a danas Banatsko Veliko Selo, na imanju gde je i pre 100 godi-na bila velika vinarija i destilerija. Sama zgrada, podrumi i po-moćne prostorije gde se odvija proizvodnja, građeni su 1924. godine. Ovo je najmlađa destilerija u regionu, ali je sačuvala tradicionalan način pečenja rakije, pa se može reći da proizvo-di autentičnu vojvođansku voćnu rakiju vrhunskog kvaliteta.Prezentacija se po želji organizuje na srpskom i engleskom jeziku. Poseta se najavljuje.

20

8. Beba Veke (Beba Veche), proizvođači iz sela u okolini Velikog Semikluša (Sânnicolau Mare)

Kraj koji pripada Alfeldu, nekada je bio poznat po rasprostra-njenim zasadima kajsija. Kajsijevača je oduvek smatrana tradi-cionalnim pićem naroda koji tu živi. Kabinet predsednika opštine u Beba Veke želi da stimuliše među gazdama ponovno zasađivanje nekadašnjih voćnjaka, zbog čega je u cilju stvaranja tradicije pokrenuo festival de-gustacije kajsijevače, koji se svake godine održava poslednje subote u oktobru.

Degustacija kajsijevačeBeba Veke (Beba Veche)GPS: 46.13N, 20.32E Organizator: Kabinet predsednika opštine Beba Veke(Primaria Beba Veche)307035 Beba Veche nr. 292Osoba za kontakt: Bohâncanu IoanTelefon: +40 256/385-501Fax: +40 256/385-501

U okviru manifestacije, gazde iz okoline predstavljaju svoje proizvode u vidu takmičenja, zajedno s degustacijom koja se organizuje u Domu kulture u Beba Veke.Tokom jesenjih dana iznad planinskih sela koja se protežu duž istočne granice Evroregiona, uz vodotoke, širi se miris sveže rakije. Ovo je period pečenja rakije.Rakija je tradicionalan lokalni proizvod; najčešće je to voćni destilat od šljive (cujka/tuica), čiji sadržaj alkohola ne prela-zi 45 stepeni. U pojedinim krajevima može se proizvesti i od drugih vrsta voća. Rakija je osnovna „hrana” u banatskim kućama. Ona prati život ljudi od krštenja do daće, jer su porodična događanja i prazni-ci nezamislivi bez nje. Kao obavezan aperitiv pre ručka, stavlja se na sto čim stigne gost.

9. Grošen (Groşeni)

Ispod planina Codru Moma, u selima koja prate planinski greben i pripadaju opštini Arkiš (Archiş), raštrkane kuće, se-oska gazdinstva čuvaju tradiciju kraja. U životu meštana koji se bave poljoprivredom, stočarstvom, sečom šume, posebno mesto zauzima spravljanje rakije.

Destilerija u Grošenu (Distileria Groşeni)317017 Archiş, sat Groşeni nr. 194.Telefon: +40 257/323-827Mobil: +40 760/241-330

U ataru mesta Grošen (Groşeni), blizu jedne vodenice, radi lokalna pecara. Stanovnici naselja tu donose kominu koja

Put rakije

21

se fermentisala od voća (šljiva, jabuka, kruška, grožđe) proi-zvedenog u mestu, od koje se pravi voćni destilat.

10. Kisindia (Chisindia)

Od grada Arada na oko 100 km, na brežuljcima severnog dela planine Zarand (Munţii Zarandului), smešteno je selo Kisindia (Chisindia). Vašar u Beliu, koji se organizuje svake godine u ovom mestu, dočekuje posetioce sa bogatim, raznovrsnim, šarenim programom i festivalom rakije. Najznačajniji proizvo-đači rakije su:

Fericean Boriţa317080 Chisindia, nr. 15 Telefon: +40 257/314-112

Irinescu Teodor317080 Chisindia, nr. 274Telefon: +40 254/314-094

Cornea Gheorghe-Ilie317080 Chisindia, nr. 420Telefon: +40 257/314-099

Ovdašnja cujka se svuda proizvodi na isti, tradicionalan način; fermentiše se u drvenim kadama, a zatim se komina destilira u bakarnim kazanima. Piće proizvedeno sa potrebnim sadržajem alkohola, na kraju se skladišti u hrastovim buradima.

11. Groši noi (Groşii noi)

O mestu Groši Noi (Groşii Noi) postoje zabeleške još iz 1517. godine. Među selima koja plaćaju porez na pecare zabeleženo je 1750. godine. Tada su se na tom prostoru nalazili prostrani šljivici. Za vreme berbe ljudi su se okupljali u mobu, sakupljali su jabuke i šljive u rezervoare od hrastovine od 4 000-5 000 litara ili su ih sušili za prodaju u vreme verskih postova.

Filimon Vasile i Gheorghe Porodično preduzeće “Groşenii”317034, Groşii Noi nr. 65Telefon: +40 723/769-208

Braća Vasile i Gheorghe Filimon preuzela su preduzeće od oca Nicolae Filimona. Danas imaju voćnjak od 14 hektara (šljivu, jabuku, krušku). Voćke su lokalne vrste, koje se ne prskaju in-sekticidima. Zemlju obrađuju na prirodan način, stajskim đu-brivom, odnosno leti je obogaćuju pokošenom travom.

12. Tomešti (Tomeşti), proizvođači iz naselja pored Gornjeg Begeja

Brežuljkasti kraj koji se prostire na obroncima Ruske (Poia-na Ruscă) planine prekrivaju voćnjaci. Rakija koju meštani prave u domaćim uslovima, na tradicionalan način, čuva u svom ukusu prirodnu aromu sočnog voća.Svake godine, oko septembra ili oktobra, u selu Tomešti (Tomeşti) gazde – proizvođači voća redom dovoze svoju kominu u zajedničku pecaru postavljenu na obali Begeja, da bi ispekli rakiju, najčešće za sopstvene potrebe. U zavi-snosti od roda date godine, ovaj period može da traje od jedne do šest nedelja. Zajedničko svojstvo operacije je što se u to doba obično redovno održava i degustacija, a gazda koji je na redu nastoji da ugosti svoje prijatelje, odnosno zainteresovane. U vatri ispod kazana priprema se pečeni krompir, služi se beli sir, roštilj. U ostalim periodima godine rakija lokalnih proizvođača može da se proba u turističkom centru Limanske doline.

Limanska dolina (Valea lui Liman)307410 Comuna Tomeşti, jud.Timis Telefon/fax: +40 256/331-488Mobil: +40 735/012-511 E-mail: rezervari@valea-lui-liman.rowww.valea-lui-liman.ro

22

Gorska naselja banatskih planina, odnosno županije Karaš-Severin (Caraş-Severin), čuvaju raznovrsne i vredne narodne običaje i tradicije. Proizvodnja rakije kao tradicija čuvana u po-rodici, uglavnom se prenosi s kolena na koleno.

Središte proizvodnje rakije iz županije Karaš-Severin čine na-selja koja pripadaju opštini Farliug (Fârliug). Naselje koje se na-lazilo još na Peutinger-karti, u srednjem veku je postojalo po imenu Komiat (Comiat), zatim je nakon 1600-ih godina dobilo današnji naziv.

U 18. i 19. veku voćarstvo, posebno gajenje šljive, počelo je značajnije da se razvija. Pored poljoprivrede i stočarstva, među stanovništvom poseban značaj ima pečenje rakije. Go-dine 2002. zabeleženo je 50 pecara, među kojima su najzna-čajnije sledeće:

13. Skajuš (Scăiuş)

Dănuţ Pătruţ327204 Scăiuş, nr. 213Telefon: +40 721/952-221

Od 1992. godine prave rakiju, godišnje proizvode približno 1 000 litara, zatim je skladište u drvenim buradima na senovi-tom mestu.

14. Farliug (Fârliug)

Gheorghe Moise327200, Com. Fârliug, nr. 68Telefon: +40 728/110-685

Voćni destilat proizveden na tradicionalan način, u bakarnim kazanima, prema sopstvenom receptu. Piće se proizvodi od letnje i jesenje šljive, a peče se u periodu avgust-septembar.

15. Dezešt (Dezeşti)

Borduz Ion 327201Com. Fârliug, sat Dezeşti, nr. 151A Telefon: +40 722/950-433

Rakija koju porodica Borduz proizvodi od 1968. godine je pri-rodni voćni destilat pripremljen na tradicionalan način u bakar-nom kazanu od 200 litara. Godišnje se proizvede približno 500 litara rakije, koja se zatim čuva u buradima od dudovine, bagremovine i hrastovine. Sadržaj alkohola je 40 %.

16. Zorlencu Mare (Zorlenţu Mare)

Magheţ Nicolae327450, Zorlenţu Mare, nr. 506Telefon: +40 724/585-481

Od 1992. godine od letnje i jesenje šljive godišnje peku pri-bližno 1 500-1 800 litara rakije. Čuvaju je u posudama od dudovine i bagremovine.

Put rakije

23

17. Bukova (Bucova) i dolina Bistre (Valea Bistrei)

Naselja u dolini Bistre su sela koja karakteriše bogata folklorna tradicija. Bukova u neposrednom susedstvu ski-staza u Mun-tele Miku (Muntele Mic), planine Tarku (Tarcu) i Ruske (Poiana Ruscă) planine pruža turističku ponudu širokog spektra prema kraju bogatom prirodnim lepotama, koji svojom raznolikom florom i faunom, alpskim predelima, vidikovcima, akumulaci-onim jezerima i ledenim jezerima Retezata u blizini opčinjava posetioce.

Dragomir Horia327016 Băuţar, sat Bucova nr. 66Telefon: +40 744/791-361 E-mail: dany_balaci@yahoo.com Pečenje rakije je u porodici Dragomir tradicija duža od 140 godina. Priprema se od šljive, jabuke, kruške. Jabukovača i kruškovača se peku u proleće, u aprilu i maju. Posle 23. avgu-sta peče se rakija od letnje šljive, zatim se nastavlja s jesenjom šljivom, tako da pečenje rakije traje do oktobra. U proseku se proizvede oko 5 000 litara rakije. Ona se skladišti u buradima od cerovine i dudovine.

18. Armeniš (Armeniş)

Selo Armeniš se prvi put spominje u 15. veku. Kao i kod najvećeg broja banatskih sela, ime mu se koristi na tri jezi-ka. Rumuni ga poznaju kao Armeniş, Nemci kao Armönisch ili Armenisch. Najinteresantnija atrakcija mesta je manastir Pisani kamen, gde se nalazi ikona nacrtana na kamenu iz 18. veka. Slika koja za lokalne vernike ima dubok duhovni značaj, čak je i graditelje pruge Karansebeš-Oršova (Caran-sebeş-Orşova) naterala da promene prvobitni plan i izlaz iz pružnog tunela nekoliko metara premeste prema zapadu.

Vela Ioan327005, Armeniş, nr. 9Telefon: +40 732/850-957

Rakija koju porodica proizvodi je voćni destilat od šljive, jabuke i kruške, pripremljen na tradicionalan način. Sadržaj alkohola je 38-40%.Godišnje se proizvede 500 litara.

19. lunkavica (luncaviţa)

U podnožju jugoistočne padine planine Munci Semenik (Se-menic) seoce Verendin (Verendin), koje pripada opštini Lun-kavica (Luncaviţa), može da bude veličanstvena polazna tačka za obilazak živopisnog kraja ove okoline. Izuzetno je pogodno za terenska vozila, motore i biciklističke ture. Prema severoi-stoku, šumskim stazama može da se stigne do Nacionalnog parka Munci Semenik, gde se posetiocima pruža panorama na ceo basen Timiš-Černa-Almaš (Bazinul Timiş-Cerna-Almăj), koja zaustavlja dah. Tajne ovog kraja čuvaju drvene građevine s krovom od šindre, rasute duž puta.

Ienea Zaharia327250 Luncaviţa, sat Verendin, nr. 412 Telefon: +40 721/772-493

Rakija koju porodica proizvodi je voćni destilat od šljive, jabu-ke i kruške, pripremljen na tradicionalan način. Sadržaj alkohola je 38-40%.Godišnje se proizvede 1 200 litara.

24

Put PiVa

25

PiVo

Pivo je piće bogato ugljen-dioksidom, najčešće sa sadržajem alkohola, proizvedeno od slada i nekih dodataka koji se pota-paju u vodu; aromatizuje se hmeljom, odnosno drugim do-zvoljenim supstancama, a fermentiše pivskim kvascem.

1. Segedin (Szeged)

Segedin je grad sa statusom županije, treći grad po veličini u Mađarskoj, centar južnog Alfelda, sedište županije Čongrad (Csongrád megye), sagrađen na ušću Tise i Moriša. Smešten je pored transkontinentalnog puta broj M5 (E75) koji vodi u Srbiju, pored zaobilaznog autoputa (M43) za tranzitni saobra-ćaj severno od Segedina prema Rumuniji preko Mako (Makó) Nadlaka (Nagylak).

Grad i okolina su bili aktivno uključeni u život bogataša i od tada, pa do današnjih dana, ima značajnu ulogu. Tu se svako oseća slobodnim, nema prepreke za pogled u daljinu, ne op-terećuju ga strme padine planina. Reke su donosile proizvode udaljenih planinskih oblasti, transportovale su drvo, kamen, so.

Naziv Segedina, kao važnog skladišta i mesta za distribuciju soli, nalazio se u poveljama, bulama, a čuvene ostave soli (tu je skla-dištena so), ulica Sóhordó (Nosač soli), vertikalno prema obali Tise, povezivala je s glavnim saobraćajnicama koje su vodile u druge delove zemlje. Značajna delatnost prevoznika iz Segedi-na, njihov izvor opstanka, bio je prevoz soli. Debla povezana u vidu splava puštana su niz vodu u drvare na obali, kako bi tamo bila prerađena u grede i krovnu građu za građevinsku industriju. Druge dve grane privrede su zemljoradnja i stočarstvo. Budući da tu najviše sija sunce - Segedin je grad sunčevih zraka – zbog letnjeg mediteranskog uticaja, na letnjoj pozornici se može ne-ometano izvoditi opera, drama itd. i tu mnogi ljudi nesmetano uživaju u predstavama. Na štrandu se može sunčati, uz pivo i sladoled.Atrakcije: palate u centru grada odlikovane Europa-Nostra odli-kovanjima, spomenici, istorijska spomen-mesta, ostaci tvrđave – šetališta Stefánia, pozorište, Muzej „Móra Ferenc”, Trg katedrala (Dóm) s nizom građevina („Sedam čuda Mađarske”), Katedrala, Srpska pravoslavna crkva, Sinagoga, Trg Szent István, vodoto-ranj-spomenik, Franjevačka crkva u Donjem gradu, etno-kuća u Donjem gradu, spomen-soba Szent-Györgyi Albert, park divlja-či, botanička bašta, lekovite banje, Muzej salame i paprike „Pick” (Pick Szalámi és Paprika Múzeum) itd. Pivara u Segedinu – SÖRKER '96 doo (Szögedi Sörfőzde – SÖRKER ’96 Kft.) 6728 Szeged Fonógyári út 9. Telefon: +36 62/466-245www.szogedisorfozde.hu

Pivara u Segedinu proizvodi u velikim količinama pivo širo-kog asortimana, koje transportuje po celoj zemlji. Pivara je u prošloj deceniji svojim pivima osvojila bezbroj domaćih i stranih priznanja.

Pivska limunada iz Segedina (Szögedi sörlimonádé)U sebi objedinjuje ukuse piva i limunade. Zbog niskog pro-centa alkohola, svima pričinjava prijatne trenutke u letnjim žegama, a može da se konzumira i kao osvežavajuće piće.

Podrumi u Segedinu (Szögedi ászok)Kao tradicionalno lagerovano pivo, objedinjuje u sebi ukus i miris čistog slada i hmelja. Poseban užitak pruža prvenstveno ljubiteljima mekog piva.

Segedinsko pivo (Szögedi sör)Svetložute boje, piće koje u sebi zadržava miris hmeljarnika, prijatnog gorko-sladunjavog ukusa. Miljenik je strastvenih pivopija.

Red DevilGorko pivo crvenkastog sjaja, irskog tipa, koje podseća na voće i koje pivara preporučuje pre svega gurmanima.

Premijum iz Segedina (Szögedi prémium)Najmlađe pivo ove pivare koje potrošačima po pristupačnoj ceni pruža kvalitetno zadovoljstvo.

26

2. Apatin

Apatin se nalazi u severozapadnom delu Vojvodine, uz levu obalu Dunava. Grad se pominje 1337. godine pod nazivom Apatti, a za vreme ugarsko-turskih ratova dugo je bio napu-šten. Tradicija zanatstva i trgovine u ovom mestu postoji od 17. veka i očuvana je do danas. Hronike beleže da su od apa-tinske cigle sagrađene neke od najslavnijih palata u Budimpe-šti. Apatinci se pivarstvom bave od 1756. godine, a ovde se i danas proizvode najpoznatija piva u Srbiji. Ovaj grad se inače smatra najvećim ribolovnim centrom u Srbiji, što je uticalo da meštani organizuju brojne manifestacije posvećene reci i ri-bolovu.

Apatinska pivara25260 Apatin, Trg oslobođenja 5GPS: 45.666667, 18.983333Osoba za kontakt: Sanja IvanišTelefon: +381 257/831-11, +381 113/072-400 Mobil: +381 648/444-440E-mail: sanja.ivanis@starbev.com www.jelenpivo.com

Apatinska pivara je lider u proizvodnji piva u Srbiji; osnova-na je 1756. godine kao Carska pivara. Tradicija duga skoro 250 godina obogaćena je 2003. godine uspešnom privati-zacijom; fabriku je kupila globalna pivarska grupa Anheu-ser-Busch InBev. Apatinska pivara 2009. godine postaje deo regionalne pivarske grupe StarBev, koju je osnovala kompa-nija CVC Capital Partners. Kao kompanija okrenuta ukusu potrošača, pivara svoj portfolio bazira na proizvodnji raznih vrsta piva: Jelen pivo, Apatinsko, Nikšićko (svetlo i crno), Sta-ropramen, Beck’s, Stella Artois, Hoegarden, Löwenbräu, Leffe Blond i Leffe Brown. Prema podacima Privredne komore Sr-bije iz 2010. godine, Jelen pivo je najtraženiji izvozni brend Srbije. Turistima sa tematskim pasošem je omogućena besplatna degustacija piva.Posetu je neophodno unapred najaviti.

Put PiVa

27

3. Čelarevo

U okolini Bačke Palanke nalazi se poznato naselje i dvorac Če-larevo, gde se može posetiti izložba umetničkih predmeta iz 18. i 19. veka. U Vojvodini je kod Čelareva otkrivena najveća nekropola sa građom iz 9. veka (nakit, oružje i oruđe).

Pivara Carlsberg Srbija 21413 Čelarevo, Proleterska 17.GPS: 45.266667, 19.533333Osoba za kontakt: Ljiljana RadišićTelefon: +381 217/550-643 Mobil: +381 622/281-95E-mail: Ljiljana.Radisic@carlsberg.rswww.carlsbergsrbija.rs

Pivaru Čelarevo osnovao je 1892. godine Lazar Dunđerski, jedan od najistaknutijih srpskih veleposednika u Čelarevu. Tokom svoje istorije pivara je proizvodila: Dunđerskovo, Čib, Tref zlatno, Standard, Herkules (crno), Novosadsko i Lav pivo. Septembra 2003. godine većinski deo akcija Pivare Čelare-vo otkupila je kompanija Carlsberg Breweries A/S. U krugu pivare kompanija Carlsberg je 2008. godine otvorila prvi autentični muzej piva u regionu, gde posetioci mogu kroz eksponate i priču da upoznaju istoriju pivarstva i starinske načine pravljenja, skladištenja i distribucije piva. U okviru posete muzeju organizuje se besplatna degusta-cija piva, a turistima s pasošem rute biće poklonjen pose-ban suvenir. Radno vreme: četvrtkom od 14 do 16 časova; mogućnost posete i drugim danima, uz najavu i dogovor. Prezentacija je moguća na srpskom i engleskom jeziku.

4. novi Sad

Novi Sad je prestonica Vojvodine, drugi po veličini grad u Srbiji i takozvana „Srpska Atina”. Ova multinacionalna me-tropola Vojvodine od samog početka živi pod budnim okom grandiozne Petrovaradinske tvrđave. Petrovaradin-ska tvrđava sa oko 16,5 km dugačkim podzemnim galerija-ma i 13 kapija, spada u najveće u Evropi.

Na ovom području vojvoda Evgenije Savojski je 1716. godi-ne izvojevao sjajnu pobedu nad Turcima. Grad je osnovala Marija Terezija nakon turske okupacije i nazvala ga Neo-planta. Grad već 1748. godine dobija status slobodnog kraljevskog grada i današnje ime. Staro gradsko jezgro s centralnim tr-gom odiše prošlošću ovog vojvođanskog grada, a prepo-znatljiva zdanja su neogotička Rimokatolička crkva iz 19. veka, Gradska kuća, Vladičanski dvor, pravoslavna Saborna i Uspenska crkva, Srpsko narodno pozorište. Na Petrovara-dinskoj tvrđavi se svake godine održava popularni muzički festival Exit, kao i druge brojne manifestacije.

28

Pivnica Gusan21000 Novi Sad, Zmaj Jovina 4.Telefon/fax: +381 21/425-570E-mail: office@pivnicagusan.comwww.pivnicagusan.com

Pivnica Gusan je jedinstveni restoran-pivnica; smeštena je u podrumu slavnog zdanja iz 19. veka. Ovaj ugostiteljski objekat nudi veliki izbor vojvođanskih jela i širok asortiman pića – piva, vina i rakije.

Pivnica MB21000 Novi Sad, Temerinski put 50.Telefon: +381 21/4883-176Mobil: +381 600/540-112www.sbmoneta.com Pivnica MB je jedinstveni ugostiteljski objekat, koji u okruženju karakterističnom za evropske pivnice omogućuje degustaciju MB piva i uživanje u domaćim specijalitetima.

5. Zrenjanin

Zrenjanin se nalazi u središtu Banata, na obali reke Begej. Osnovan je u 14. veku, neko vreme je bio svojina srpskih vla-dara, a od 1551. godine je u sklopu Kraljevine Ugarske. Ovo banatsko mesto je u Evropi poznato kao Zrenjanin; tu se nalazi i najgušće rečno čvorište - kroz grad ili u blizini protiču Begej, Tamiš, Tisa, Karaš, Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Ovaj grad pored reka krase još brojne palate i monumentalne građevine: Gradska kuća u baroknom stilu s velikom Gradskom baštom, Katedrala Sv. Ivana Nepomuka, palata Narodnog muzeja (Pala-ta finansija) i zgrada Narodnog pozorišta. U neposrednoj blizini se nalazi niz palata od kojih se izdvajaju Benceova, Panjijeva i Tunerova palata (tzv. Šeherezada), zatim palata Renesansa. Uz brojne palate, parkove i trgove, posebnu čar gradu daju mo-stovi na Begeju (čak 10).

Put PiVa

29

Pivnica „Četir’ konja debela”23000 Zrenjanin, Vojvode Petra Bojovića 2.GPS: 45.36581, 20.40358Telefon: +381 23/545-659www.zrpivnica.co.rs

Pivnica „Četir' konja debela” otvorena je 1985. godine povo-dom 240-godišnjice proizvodnje piva u Zrenjaninu. Nalazi se na obali Begeja, sa ambijentom u autentičnom banat-skom stilu. Kuhinja je tradicionalna, ali nudi i niz specija-liteta.

Palata Dunđerski sa pivnicom23000 Zrenjanin, Žitni Trg 6-8.Telefon: +381 23/523-260

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je 1968. go-dine proglasio ovaj objekat spomenikom kulture. Palata je podignuta u periodu od 1905-1910. godine, a njen vlasnik je bio poznati veleposednik Lazar Dunđerski, koji je moder-nizovao i proširio staru pivaru.

6. Vršac

Vršac, stari banatski grad sa burnom prošlošću i bogatom kulturnom tradicijom poznat je po živopisnoj okolini, pri-rodnim lepotama, ukusnom grožđu i odličnom vinu.

To je grad-muzej koji u svojim crkvama, ustanovama i kuća-ma krije neizmerno blago izuzetne kulturne tradicije.

U samom gradu Vršcu najstarije građevine potiču iz 18. veka, a dominiraju barokni Vladičanski dvor, Nikolajevska crkva (pravoslavna), neogotička crkva Sv. Gerharda (kato-lička), Nikolajevska crkva, gradski Magistrat, kuća Jovana Sterije Popovića i Gradski muzej sa bogatom arheološkom zbirkom. Iz svakog dela grada vidljiva je Kula Breg (Vršačka kula iz 15. veka).

U Vršcu i okolini vinogradarstvo ima bogatu tradiciju, a postoje dokazi da su se vinogradarstvom ovde bavili još Rimljani i Dačani. Selo Gudurice je jedan od najvećih proi-zvođača grožđa i vina u vršačkom vinogorju.

Vršačka pivara13000 Vršac, Žarka Zrenjanina 4. GPS: 45.112238, 21.299156Osoba za kontakt: Ljiljana DobrosavljevićTelefon: +381 13/838-041 Mobil: +381 648/267-012E-mail: ljiljana.dobrosavljevic@vrsackapivara.rs

U okviru pivare postoji i pivnica. Jelovnik je prilagođen konzu-miranju piva, ali nudi i tradicionalna jela i lokalne specijalitete. Moguće je posetiti i Muzej pivarstva, koji se nalazi u upravnoj

30

zgradi. U okviru obilaska pivare i pivnice organizuje se degu-stacija piva. Turistima je na raspolaganju i diskont u krugu pi-vare, gde se mogu kupiti proizvodi po povoljnoj ceni.Radno vreme (pivnica): radnim danima od 10 do 24, viken-dom od 10 do 02 Posetu pivari po mogućnosti najaviti. Prezentacija je moguća na srpskom, rumunskom i engleskom jeziku.

7. Temišvar (Timişoara)

Temišvar je najznačajnije naselje Banata, pravi velegrad, koji svojim istorijskim i arhitektonskim spomenicima, kao i mogućnostima za zabavu, pruža nezaboravan doživljaj.

Temišvar je rumunski grad koji ima najviše istorijskih zda-nja. Posebno su privlačne palate izgrađene na prekretnici 20. veka u tzv. bečkom secesionističkom stilu u Kvartu za-mkova (centar grada), u Fabričkom gradu, Jožefgradu i Er-žebetgradu. Impozantan studentski centar nakon ekonom-skog procvata 1989. godine, kao i multikulturalna pozadina grada, obezbeđuju jedinstveni kulturni život, mladalačko, dinamično, a istovremeno zabavno raspoloženje. Turističke usluge širokog spektra zadovoljavaju sve prohteve.

Pivara u Temišvaru (Fabrica de Bere din Timişoara)(Sucursala Ursus Breweries Timişoara)300116 Timişoara, Str. Stefan cel Mare nr. 28 Telefon: +40 256/224-161, +40 256/224-163, +40 256/224-166Fax: +40 256/224-162www.beretimisoreana.rowww.ursus-breweries.ro/marci/timisoreana

Počeci proizvodnje piva u Temišvaru datiraju negde iz prve polovine 18. veka (prema nekim zapisima prvi put se pomi-nje 1718. godine) i verovatno se vezuje za ime grofa Klaudi-usa Florimunda Mersija. Njega je vojvoda Evgenije Savojski, glavnokomandujući oslobodilačkim trupama od otoman-ske vladavine, odredio za vojnog i civilnog guvernera Te-mišvara, odnosno novoformirane Tamiške banovine. Pivara je u početku imala zadatak da zadovolji potrebe austrijske

Put PiVa

31

!

vojske koja je tu bila stacionirana, odnosno da nadomesti vodu za piće lošeg kvaliteta, koje nije bilo dovoljno. U početku je Pivara bila pod upravom vojne vlasti, zatim dospela u koncesiju, tako da se nalazila u rukama više upra-va. Pivaru je 1874. godine kupila Blagajna za štednju u Te-mišvaru, a 1884. godine nastalo je prvo Akcionarsko društvo Banata, koje je preduzećem upravljalo pod imenom „Fabrika piva akcionarsko društvo u Temišvaru”. Usled požara koji je pustošio 1890. godine, glavne zgrade i proizvodni pogon su skoro potpuno izgoreli. Tokom obno-ve nakon nastale štete izazvane požarom, fabrika je opre-mljena savremenom tehnologijom prema tadašnjim naj-zahtevnijim standardima. Postala je jedna od najmodernijih pivara u Evropi. Početkom 20. veka naziv pivare promenjen je u „Temišvar-ska civilna pivara AD”, otvorene su podružnice u Budimpe-šti, Segedinu i Jimboliji, a takođe i prodajna mesta u veći-ni gradova u zemlji. Međutim, izvozilo se i u inostranstvo, tako da je temišvarsko pivo dospelo ne samo u Rijeku, Trst, Veneciju, Rim i u čitav niz evropskih gradova, već i preko okeana, kao na primer u Brazil. Tada se proizvodilo svetlo i crno pivo. Među specijalnostima Pivare nalazili su se svetlo pivo Dupla kruna, slično plzenskom pivu, i pivo Korvin (od dvostrukog slada) od originalnog smeđeg slada s velikim sadržajem šećera. Kada je reč o dimenzijama, u to vreme se fabrika prostirala na 225.000 kvadratnih kilometara i imala je od 100 do 140 zaposlenih, dok su parne mašine imale oko 250 konjskih snaga. Godišnje se proizvodilo 55.000 hekto-litara piva.Između dva rata pivara u Temišvaru je kroz svoje proizvode vrhunskog kvaliteta postala zvanični dobavljač rumunske kraljevske porodice. U tom periodu četiri vrste temišvarskog piva postale su neosporno vodeće na rumunskom tržištu. Nakon 1948. godine fabrika je nacionalizovana. U među-vremenu je došlo do daljih ulaganja radi modernizacije. Godine 1920. montirana je oprema za filtriranje, a počet-kom 60-ih godina podignut je nov moderan objekat koji je opremljen najsavremenijom opremom za tadašnje vreme, dok su 1968. godine drvene bačve zamenjene aluminijskim. Posle 1975. godine razvoj je usmeren na obnavljanje, uglav-nom linije za flaširanje.Početkom 90-ih godina fabrika je opremljena izuzetno efikasnom opremom za filtriranje uz hladnu sterilizaciju, a aluminijska burad su zamenjena buradima od nerđajućeg čelika. Investicije i razvoj, sprovedeni tokom godina, obezbedili su fabrici državni i međunarodni ugled i donele razna priznanja. Godine 1999. u Temišvaru je montirana jedna od najmoder-nijih linija za flaširanje - Krones. Kapacitet potpuno automa-tizovane linije bio je 120 hl/sat.Fabriku je 2001. godine preuzeo Ursus Breweries u okviru lanaca preduzeća SABMiller iz južne Afrike, koji je radi po-većanja proizvodnih kapaciteta i rekonstrukcije istorijskih objekata fabrike započeo sveobuhvatni, savremeni pro-gram investicija u vrednosti od 50 miliona evra. Rezultat toga bilo je povećanje proizvodnog kapaciteta za 200%, a u proizvodni proces je uveden imformacioni sistem, novi menadžment i sistem kontrole kvaliteta, te primenjivana re-šenja za uštedu energije. Rekonstruisane su i fasade zgrada, tako je sačuvan arhitektonski stil i ambijent iz 18. veka.

Pivara u Temišvaru, koja nakon 300-godišnjeg postojanja urav-noteženo spaja tradiciju i najmodernije tehnologije, postala je jedan od simbola grada i ponos njegovih stanovnika. Pivo Timisoreana, koje naglašava istorijski grad i tradicional-ni karakter proizvodnje piva, jedno je od vodećih brendo-va rumunskog tržišta. Kao najbolje svetlo pivo od 900 vrsti piva, ovo je pivo 2007. godine dobilo priznanje na "Australi-an International Beer Awards-u". U pivari se mogu naći i ostali brendovi firme, kao što su: Ursus, Ciucas, Stejar, Redd’s itd., koji se mogu degustirati u prijatnom ambijentu Pivnice u krugu fabrike..

Posetiocima s turističkim pasošem na stanicama rute označenim zvezdicama obezbeđen je po-pust od 10%. Pasoš se besplatno preuzima sa sajta www.tasty.dkmt.eu i može da se traži pečat koji potvrđuje posete na raznim destinacijama.

32

januar

SuboticaSrbija

dani vina i grožđa (Sv. Vinsent)Organizator: Red vitezova vina Arena Zabatkijensis

Telefon: +381 24/753-121

februar

SuboticaSrbija

dani vina i grožđa (Sv. trifun)Organizator: Fokus

Telefon: +381 24/523-566, www.fokus-su.rs

Mart

Kiškereš(Kiskőrös)Mađarska

„Međunarodni kadarka Grand Prix”(„Nemzetközi Kadarka Grand Prix”) Manifestacija promocije kadarke

www.kadarkaszalon.hu

Segedin(Szeged)Mađarska

festival rakije uz gozbu www.tiszaexpo.hu

aPril

Kiškunhalaš(Kiskunhalas)Mađarska

„kiskunhalaški dani” („Kiskunhalasi napok”)Informacioni punkt o kulturnim manifestacijama Kuća

zajednica kulturnih centara Bokányi Dezső u. 8.Telefon: +36 77/422-350, +36 77/420-032

E-mail: kmk@halas.net, kmk.halas@freemail.hukmk.halas.net

Ujsentivan(Újszentiván)Mađarska

festival izrade savijače i takmičenje u izradi savijače u ujsentivanu

(Újszentiváni Rétesfesztivál és Réteskészítő Verseny)www.ujszentivan.hu

Temišvar (Timişoara)Rumunija

VinVeSt međunarodni salon vinawww.vinvest.ro

Maj

Segedin(Szeged)Mađarska

„Vinski festival u Segedinu” (Szegedi Borfesztivál) Najveća prezentacija vina Mađarske ovog kraja

www.varoskep.szeged.hu/szegednapja

Hajoš(Hajós)Mađarska

„Vinska svečanost na dan Orbana” („Orbán napi Borünnep”)www.orbannaphajos.hu

Hodmezevašarhelj(Hódmezővásárhely)Mađarska

alföldi Állattenyésztési és Mezőgazda napokInformáció: Hód-Mezőgazda ZRt.

Telefon:+36 62/530-630E-mail: titkarsag@hodmgrt.hu

www.hodmezogazda.hu

PalićSrbija

Palićki vinski festivalOrganizator: Park Palić d.o.o. Telefon: +381 24/602-780

E-mail: infoparkpalic@gmail.comwww.park-palic.rs

Kadarka Rakija Pivo Gastro

Manifestacije i festivali koji se održavaju svake godine

33

AradRumunija

Vašar tradicionalnih proizvoda i jela (Târgul de produse şi preparate culinare tradiţionale)

Organizator: Centrul Cultural Judeţean Arad310100 Arad, str. George Bariţiu nr. 16

Telefon: +40 357/405-386, Fax: +40 357/405-387E-mail: centrulculturalarad@ccja.ro

www.ccja.ro

jun

Kečkemet(Kecskemét) Mađarska

festival vina i rakije (Bor és pálinka fesztivál)Mesto: Glavni trg

Informacije: Kulturni i konferencijski centar u KečkemetuTelefon: +36 76/503-880

www.efmk.hu

Novi SadSrbija

Međunarodni vinski festival (Petrovaradin)Organizator: Interfest

Telefon: +381 635/055-053 E-mail: office@interfest.org.rswww.interfest.org.rs/interfest

Limanska dolina(Valea lui Liman) Temišvar (Timisoara)Rumunija

festival lova(Festival de vânătoare)

Dvodnevna manifestacija lova i lovačke gastronomije s kulturnim programom, izložbom lovačkih pasa i

prezentacijom zbirke trofeja.www.cjtimis.ro/turism

jul

Šoltvadkert(Soltvadkert)Mađarska

dani vina u Šoltvadkertu (Soltvadkerti Bornapok)Prvi vikend u julu: Vinski festival na obali jezera

www.soltvadkert.hu/hagyomanyok/index.php?content=26www.soltvadkert.hu/hagyomanyok/index.php?content=67

BajaMađarska

festival riblje čorbe u baji (Bajai Halászlé Fesztivál)www.bajaihalfozofesztival.hu

Kunfeherto, Tofirde (Kunfehértó, Tófürdő) Mađarska

festival piva(Sörfesztivál)

www.halas.net/kunfeherto

Šoltvadkert(Soltvadkert)(poslednji vikend u julu)Mađarska

festival piva (Sörfesztivál)www.soltvadkert.hu/hagyomanyok/index.php?content=25

Sank (Szank)Mađarska

festival meda i višanja (Méz- és meggyfesztivál)www.mezesmeggy.east-box.net

Sombor Srbija

festival kotlića u SomboruOrganizator: Turistička organizacija grada Sombora

Telefon: +381 25/434-350E-mail: info@somborvaros.org, www.visitsombor.org

Temišvar (Timişoara),Rešica (Reşita)Rumunija

Praznik temišvarskog piva(Serbările Timişoreana)

www.serbariletimisoreana.ro

34

Temišvar(Timişoara)Rumunija

takmičenje u kuvanju u prirodi(Campionat de gătit în aer liber)

www.campionatdegatit.ro

Moneasa(Moneasa)Rumunija

festival palačinke(Festivalul clătitelor)

Organizator: Centrul Cultural Judeţean Arad310100 Arad, str. George Bariţiu nr. 16

Telefon: +40 357/405-386, Fax: +40 357/405-387E-mail: centrulculturalarad@ccja.ro

www.ccja.ro

Macea(Macea) Rumunija

festival paradajza(Festivalul Părădăicilor)

Organizator: Centrul Cultural Judeţean Arad310100 Arad, str. George Bariţiu nr. 16

Telefon: +40 357/405-386, Fax: +40 357/405-387E-mail: centrulculturalarad@ccja.ro, www.ccja.ro

Kisindia(Chisindia)Rumunija

Vašar u Codreni, (Târgul Codrenilor) Informacije: Primăria Comunei Chisindia

317080, Comuna Chisindia, Judeţul Arad, Str. Principală, Nr. 191/A

Telefon/Fax: +40 257/314-014www.chisindia.ro

www.ccja.ro

aVGuSt

Segedin (Szeged)Mađarska

festival Hungarikum Izložba i vašar kvalitetnih mađarskih proizvoda

(Hungarikum Fesztivál) www.hungarikum-fesztival.hu

Čongrad(Csongrád)Mađarska

festival vina u Čongradu(Csongrádi Borfesztivál)

www.csongrad.hu

Kečkemet(Kecskemét)Mađarska

Slavni dani(Hírös Napok)

www.hiroshetfesztival.hu

Akasto, (Akasztó)Mađarska

takmičenje u kuvanju riblje čorbe bez kostiju(Szálkamentes Halfőző verseny), www.halascsarda.hu

Novi SadSrbija

krigla fest (festival piva) Organizator, kontakt osoba: Zoran Tešović

E-mail: zoran_tesovic@yahoo.comwww.kriglafest.com

Novi SadSrbija

Vojvođanski praznikOrganizator: JKP „Gradsko zelenilo“

Telefon: +381 214/881-633www.zelenilo.com

ZrenjaninSrbija

dani pivaKontakt osoba: Sanja Kostić

Telefon: +381 23/523-160www.danipiva.rs

35

Farliug(Fârliug)(Rumunija)

Poljoprivredni festival u dezestijuOrganizator: Kabinet predsednika opštine Farliug

Primaria FârliugTelefon: +40 255/235-414, Fax: +40 255/235-401

E-mail: primariafirliug@yahoo.com, www.comuna-firliug.ro

Beliu(Beliu)Rumunija

Praznik novog hleba(Praznicul de Pită Nouă)

Informacije: Primăria Comunei Beliu317040, Comuna Beliu, Judeţul Arad, Str. Principală, Nr. 632

Telefon: +40 257/322-268, +40 257/322-239Fax: +40 257/322-422, www.ccja.ro

Pećica(Pecica)Rumunija

Praznik novog hleba(Praznicul de Pită Nouă)

Informacije: Primăria oraşului Pecica317235, oraş Pecica, Judeţul Arad, Str. 2, Nr. 150

Telefon: +40 257/468-323, Fax: +40 257/468-633E-mail: primaria.pecica@upcmail.ro

www.pecica.ro, www.ccja.ro

Nova Moldova (Moldova Nouă)Rumunija

Zlatni kotlić (Ceaunul de Aur)

Takmičenje i festival u kuvanju riblje čorbe.Organizator: Udruženje Srba iz Rumunije Organizacija u

Novoj Moldovisavezsrba.ro/lang-pref/en

SePteMbar

Segedin, (Szeged)Mađarska

Međunarodni tiski riblji festival(Nemzetközi Tiszai Halfesztivál), www.halfesztival.hu

Kiškereš (Kiskörös)Mađarska

berba u kiškerešu i nacionalni dan Slovaka(Kiskőrösi Szüret és Szlovák Nemzetiségi Napok)

www.kiskoros.hu

Kiškunhalaš(Kiskunhalas)Mađarska

festival berbe grožđa, (Szüreti Fesztivál)Informacioni punkt o kulturnim manifestacijama

Kuća zajednica kulturnih centara Bokányi Dezső u. 8.

Telefon: +36 77/422-350, +36 77/420-032E-mail: kmk@halas.net, kmk.halas@freemail.hu, kmk.halas.net

BajaMađarska

berbanski dani – festival novog vina u baji (Szüreti napok – Bajai Újbor Fesztivál)

baja.hu/index.php?option=com_content&task=view&id=2721&Itemid=711

Šoltvadkert(Soltvadkert)Mađarska

berbanski dani (Szüreti Napok)www.soltvadkert.hu/hagyomanyok/index.php?content=24

Nemešnadudvar Mariavelđe(Selo podruma)(Nemesnádudvar Máriavölgye (Pin-cefalu)Mađarska

Praznik novog vina na dan Sv. Mihalja (Szent Mihály Napi Újbor Ünnepe)

www.nemesnadudvar.hu

DunafalvaMađarska

berbanski defile (Szüreti felvonulás)www.dunafalva.hu

36

Opustaser(Ópusztaszer)Mađarska

Sveti Mihalj koji cedi vino – dan berbe i zanatlija(Borszűrő Szent Mihály – Szüret és Iparosok Napja)

www.opusztaszer.hu

Opustaser(Ópusztaszer)Mađarska

dani luka(Hagymanap)

www.opusztaszer.hu

PalićSrbija

berbanski dani i subotičke zlatne rukeOrganizator: Park Palić d.o.o.

Telefon: +381 24/602-780E-mail: infoparkpalic@gmail.com, www.park-palic.rs

ČelarevoSrbija

dani piva Organizator: Carslberg Srbija, www.carlsberg.rs

VršacSrbija

berbaOrganizator: Turistička organizacija grada Vršca

Telefon: +381 13/831-055E-mail: toovrsac@yahoo.com

www.grozdjebal.com

HorgošSrbija

Horgoški berbanski daniHorgoški berbanski dani

Organizator: Mesna zajednica HorgošTelefon: +381 24/792-041

Kontakt osoba: Takač JožefE-mail: mzhorgos@tippnet.rs

www.horgos.rs

Sremski KarlovciSrbija

karlovački grožđenbalOrganizator: Turistička organizacija Sremskih Karlovaca

Samouprava Sremski KarlovciTelefon: +381 21/685-3001E-mail: sremkarl@eunet.rs

www.sremski-karlovci.org.rs

Giorok (Ghioroc), Pauliš (Păuliş), Širija (Şiria), Pankota (Pâncota), Kovasant (Covasânţ)Rumunija

festivalul Vinului în PodgorieVinski festival u podgorju – serija manifestacija u naseljima vinogorja arad-Podgorje: Giorok (Ghio-roc), Pauliš (Păuliş), Širia (Şiria), Pankota (Pâncota),

kovasanc (Covasânţ)Informacije: Centrul Cultural Judeţean Arad

310100 Arad, str. George Bariţiu nr. 16Telefon: +40 357/405-386

Fax: +40 357/405-387E-mail: centrulculturalarad@ccja.ro

www.ccja.ro

DumbravaRumunija

festival zlatna kašika(Festivalul lingura de aur)

Organizator: Primăria Comunei Dumbrava307155 Comuna Dumbrava, judeţul Timiş,

Str. Principală nr. 336Telefon/Fax: +40 256/325-553, +40 256/325-575

OktObar

Opustaser (Ópusztaszer) Mađarska

dani paprike (Paprika-nap)www.opusztaszer.hu

37

Banja Herkulane(Băile Herculane)Rumunija

festival rakije u banji Herkulane Ostale informacije: Trgovinska komora županije Karaš-Severin

Stoichescu CristinaTelefon: +40 255/215-829, Fax: +40 255/220-114

E-mail: ccia@ccia-cs.ro, www.ccia-cs.ro

Beba Veke(Beba Veche)Rumunija

degustacija kajsijevače i takmičenje (Festivalul de degustat răchie de caisână)

Organizator: Kabinet predsednika opštine Beba Veke (Primăria Beba Veche)

307035 Beba Veche nr. 292 Telefon: +40 256/385-501

Fax: +40 256/385-501

Buziás(Buziaş)Rumunija

Praznik vina i paprikaša(Festivalul vinului şi papricaşului)

Telefon: +40 256/321-060, Fax: +40 256/321-580www.cjtimis.ro/turism

Jimbolija(Jimbolia)Rumunija

jesenji sajam tradicionalnih proizvoda(Târgul de toamnă al produselor locale)

www.jimbolia.ro

nOVeMbar

Opustaser(Ópusztaszer)Mađarska

dan Svetog Martina – sipanje mladog vina u burad(Borfujtó Szent Márton-nap)

opusztaszer.hu

Opustaser (Ópusztaszer)Mađarska

Sveti andrija koljač svinja(Disznóölő Szent András)

opusztaszer.hu

SuboticaSrbija

evropski dan vinaOrganizator: Red vitezova vina Arena Zabatkijensis

Telefon: +381 24/753-121

Novi SadSrbija

Međunarodni vinski festival - WinexpoOrganizator: M&M FamousTelefon: +381 21/889-548

E-mail: mmilic.famous@gmail.comwww.winexpo.rs

Lunkani (Luncani), Tomešti (Tomeşti), Rumunješti (Româneşti), Kurtea (Curtea), Zold (Zolt), Pietroasa (Pietroasa), Faget (Făget)Rumunija

festival rakije u gornjem delu begejaOrganizator: Asociaţia Cultural Artistică “Făgeţeana” (Kul-

turno i umetničko društvo “Făgeţeana”)Telefon: +40 721/367-278

www.cjtimis.ro/turism

deCeMbar

SomborSrbija

ravangrad vinski festival Organizator: Turistička organizacija grada Sombora

Telefon: +381 25/434-350E-mail: info@visitsombor.org

www.visitsombor.org

Jimbolija(Jimbolia)Rumunija

Praznik svinjokolja(Sărbătoarea de Ignat)

www.jimbolia.ro, www.cjtimis.ro/turism

38

www.tasty.dkmt.eu

„DOBRI SUSEDI ZAJEDNO STVARAJU BUDUĆNOST”

This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The content of the document is the sole responsibility of DKMT Duna-Körös-Maros-Tisza Eurorégiós Fejlesztési Ügynökség Nonprofit Közhasznú Kft. and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union and/or the Managing Authority.

Ovaj dokument je sačinjen uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost DKMT, Neprofitnog javnog društva d.o.o. Evroregionalne agencije ze razvoj Dunav – Kriš -Moriš – Tisa i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati zvaničnim stavom Evropske Unije ili Upravnog organa.

Projekt sufinansira Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Mađarska – Srbija

Mađarska-SrbijaIPA prekogranični program

Program sufinansiraEvropska unija