ПРАВНИ ФАКУЛТЕТУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАСТЕР РАД

УГОВОР О ПРЕВОЗУ ПРТЉАГА

Ментор: Студент:

Проф.др. Небојша Јовановић Игор Анђелковић

Број индекса: 453/2010

Београд, 2012 година.

САДРЖАЈ

1. УВОД......................................................................................................................

2. ПОЈАМ УГОВОРА................................................................................................

3. ФОРМА УГОВОРА...............................................................................................

4. ИЗВОР ПРАВА......................................................................................................

5. СТРАНКЕ ИЗ УГОВОРА......................................................................................

6. БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА.........................................................................

7. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ УГОВОРНИХ СТРАНА.................................................

8. ВРСТЕ УГОВОРА................................................................................................

9. ПРТЉАЖНИЦА...................................................................................................

10. РУЧНИ РЕГИСТРОВАНИ ПРТЉАГ..............................................................

11. ОСНОВ ОДГОВОРНОСТИ ПРЕВОЗИОЦА...................................................

12. ГРАНИЦЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ....................................................................

13. ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ..........................................................

14. ПРИГОВОР...........................................................................................................

15. ПРЕВОЗ УЗ ПОМОЋ ВИШЕ ПРЕВОЗИЛАЦА.............................................

16. ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА..................................................................

17. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................

18. ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................

2

У В О Д

На развој људског друштва значајан утицај имао је развој привредног

права. Историјски гледано неке трагове посебних правила трговачког права

налазимо још у Хамурабијевом законику, који је познавао послове продаје,

превозне, кредитне послове, зајам са каматом. Трговачко право настало је у

Средњем веку са процватом трговине и то као обичајно право. Савремене

системе карактерише појава кодификација. Прва кодификација, у овој области,

извршена је у Француској у којој је Трговачки законик донет 1807. године. Овај

законик био је узор за доношење трговачких законика у многим земљама,

укључијући и тадашњу Србију. Данас значајну улогу у развоју трговачког права

имају како међународне организације, тако и регионалне међувладине

организације и групације. Посебно значајну улогу има Комисија УН за

међународну трговину – (Unicitral), основана 1966. године.

У оквиру трговачког права посебно место заузимају уговори у привреди.

Уговор о превозу пртљага спада у категорију уговора у привреди. За све

уговоре у привреди, укључујући и уговоре о превозу пртљага, можемо рећи да

се свакодневно унапређују, зависно од потреба и развоја људског друштва.

3

П О Ј А М

Уговор о превозу пртљага не представља самосталан уговор, будући да

је његово закључење у функцији закључивања уговора о превозу путника.

Само закључивања уговора о превозу путника обавезује превозиоца свих грана

саобраћаја, у домаћем и међународном превозу, да истовремено са превозом

путника изврши и превоз путниковог пртљага. Уговор о превозу пртљага

третира се као споредни уговор, јер је за њeгово постојање неопходно да је

претходно закључен уговор о превозу путника. Ако није закључен уговор о

превозу путника, онда није реч о уговору о превозу пртљага већ о уговору о

превозу робе. Изузетно, уговор о превозу пртљага може да буде посебан

уговор. Акцесорност овог уговора условила је истоветност извора права за овај

уговор, у свим гранама превоза, са изворима права за уговор о превозу

путника.

Ако је превозилац закључио уговор о превозу путника онда је уз превоз

путника дужан, да превезе и његов пртљаг. Превозилац је обавезан да пртљаг

који му је путник предао превезе у исто време када и путника и да му га преда

по завршетку превоза.1 Превоз пртљага се може извршити истим превозним

средствима и гранама саобраћаја, као и превоз путника. Изузетно се превоз

путниковог пртљага може извршити, са пристанком путника, и другим

превозним средством, а не оним којим путује путник. За пртљаг који путник

предаје превозиоцу ради одвојеног превоза закључује се посебан уговор о

његовом превозу.

Уговори о превозу пртљага имају, без обзира на врсту транспорта, исту

основну садржину: њима се превозилац обавезује да превезе пртљаг из места

поласка у место опредељења, уз накнаду или без накнаде зависно од

категорије пртљага. Специфичност превозних средстава условљавају и

извесне разлике и специфичности у погледу закључивања ових уговора, као и у

погледу обавезе странака.

1 ЗОО, чл. 685, став 1, Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља.

4

Покушаћу, на адекватнан начин, да у свом раду укажем на посебна

решења и специфичности која важе за поједине врсте транспорта.

Ф О Р М А У Г О В О Р А

Уговор о превозу пртљага спада у неформалан (издата пртљажница

служи као доказно средство и легитимациони папир, али њено непостојање или

непуноважност не утиче на постојање и пуноважност уговора о превозу),

двострано-обавезан, теретан и атхезиони уговор. Према техници и начину

закључивања уговор о превозу пртљага спада у уговоре по приступу. Уговори

по приступу су уговори чију садржину одређује једна уговорна стана, у виду

опште понуде, без преговора са другом страном. Превозилац се са својим

општим условима пословања налази у стању отворене-генералне понуде, те се

уговор закључује приступом друге уговорне стране.

Уговору о превозу пртљага спада у неформалне уговоре, јер се за

њихово закључење не траже никакви услови у погледу форме. Имајући у виду

да се овај уговор закључује простим пристанком путника на услове превоза који

су предвиђени важећим прописима, међународним и националним тарифама и

општим условима превоза, може се закључити да се ради о типичном

атхезионом уговору.

Организатор путовања приликом закључења уговора издаје путнику потврду о

путовању.

(Потврда о путовању треба да садржи: место и датум издавања; ознаку и

адресу организатора путовања; име путника; место и датум почетка и свршетка

путовања, датуме боравка, нужне податке о превозу, боравку као и другим

услугама које су обухваћене укупном ценом; најмањи број потребних путника;

укупну цену за скуп услуга предвиђених уговором; услове под којима путник

може тражити раскид уговора као и друге податке за које се сматра да је

корисно да буду садржани у потврди.

5

Ако је пре издавања потврде о путовању путнику уручен програм путовања у

коме се налазе подаци из претходног става, потврда о путовању може да

садржи само упут на тај програм.2

Да би дошло до закључења уговора о превозу пртљага, превозилац

тарифе и опште услове пословања, мора објавити и учинити доступним својим

корисницима, а то посебно мора учинити на местима закључења уговора.

И З В О Р И П Р А В А

Код нас је основни извор права, за уговоре о превозу Закон о

облигационим односима.3 У свим грана саобраћаја донети су посебни закони

којима се ближе регулише ова материја. Обзиром да се овај превоз не врши

само унутар граница једне земље, него када се полазна и одредишна тачка,

одређена уговором, налазе у двема различитим државама онда овај уговор

поприма међународни карактер. Имајући у виду разлике у националним

правима која регулишу ову материју јавила се потреба за унификацијом права.

Међународни извори права регулишу данас превоз пртљага у свим врстама

транспорта. У материји превоза путника и пртљага донете су многобројне

међународне конвенције.

Код нас су извори права у појединим гранама транспорта:

а) У ваздушном собраћају:

1. Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у

ваздушном саобраћају донет 17.11.2011. године4 (који је заменио ранији Закон

о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном

саобраћају5)

2 Члан 860, Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93).3 Сл. Лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 .4 Сл. Гласник, бр. 87/20115 Сл. Лист СРЈ, бр.12 /98.

6

2. Конвенција о изједначавању извесних правила која се односе на

међународни превоз ваздушним путем, тзв. Варшавска конвенција из 1929.

године6

3. Хашки протокол из 1955. године7, извршена прва ревизија Варшавске

конвенције

4. Гватемалска конвенција за изједначавање неких правила која се

односе на међународни ваздушни превоз који обавља лице које није уговорени

превозилац, из 1961.године8, допуњује Варшавску одговорност превозиоца у

случају када није био уговорна страна

5. Гватемалски протокол из 1971. године9

6. Монтреалски протокол 1, 2, 3, и 410

7. Конвенција о потврђивању извесних правила за међународни превоз,

усвојена у Монтреалу 28.05.1999.године11

б) У поморском саобраћају и саобраћају у унутрашњим водама:

1. Закон о поморској пловидби донет 17.11.2011. године12

2. Закон о поморској и унутрашњој пловидби13 (који се и даље

примењује

у унутрашњој пловидби)

3. Међународна конвенција о унификацији извесних правила у материји

превоза путничког пртљага морем, донета у Бриселу 1961.године

4. Атинска конвенција о превозу путника и њиховог пртљага морем

усвојена 1974. године и Протокол из 2002. године о изменама и допунама

Атинске конвенције14

6 Објављена: у Југословенској ревији за међународно право 2/56- ратификована децембра 1990. 7 Службени лист ФНРЈ, Додатак 3/598 Службени лист ФНРЈ, Додатак 3/789 Објављен у: Упоредно поморско право и поморска купопродаја, 57/75 10 Наша земља је ратификовала Монтреалски протокол 1, 2, и 4 Сл. лист СФРЈ, Додатак 1/78, а број 3 није јер се односи на Гватамалски протокол11 Сл. Гласник РС – ''Међународни уговори'', бр. 38/200912 Сл. Гласник, бр. 87/201113 Сл. Лист СРЈ, бр. 12/98, 74/99, 73/2000 и Сл. Гласник РС бр. 101/200514 Закон о потврђивању Атинске конвенције о превозу путника и њиховог пртљага морем, усвојена 1974. године и Протокола из 2002. године о измена и допуна Атинске конвенције о превозу путника и њиховог пртљага морем – Сл. гл. РС ''Међународни уговори'' бр.13/10 од 27.12.2010. године

7

в) У друмском саобраћају:

1. Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају15

2. Конвенција о међународном превозу путника и пртљага, донета у

Женеви 1973. године (CVR)

г) У железничком саобраћају:

1. Закон о уговорима у железничком саобраћају16

2. Конвенција о међународном превозу железницом - COTIF – Додатак

Дирекција за железнице, посебна организација Републике Србије основана

ради обављања стручних, регулаторних и других послова у области

железничког саобраћаја утврђених Законом о железници, на својој званичној

презентацији на Internet-у искључиво у информативне сврхе објављује

незванични текст превода  Протокола од 3. јуна 1999. године о изменама

Конвенције о међународним превозима железницама (COTIF) од 9. маја 1980.

године (Протокол из 1999.), ратификована 2004 године(Службени Глабик

бр.88/2010). Објављивање овог незваничног текста превода документа

(Протокола) на презентацији Дирекције за железнице на Internet-у не производи

никакве правне последице.

- Овај незванични текст превода Протокола Дирекција за железнице доставила

је министарству ресорно надлежном за железнички саобраћај у даљу редовну

процедуру, ради доношења закона о ратификацији у Народној скупштини 

Републике Србије.

- Овај Протокол, односно измењена Конвенција о међународним превозима

железницама (COTIF) која је његов саставни део, ступио је на снагу 1. јула

2006. године, након што га је ратификовало, прихватило, односно одобрило

више од две трећине земаља чланица.  

 

У циљу израде Предлога Закона о ратификацији Протокола о изменама

конвенције COTIF у  Дирекцији за железнице припремљени су:

15 Сл. Гласник РС 46/95, 66/2001, 61/2005, 91/2005 и 62/200616 СЛ. лист СРЈ, бр. 28/95 и Сл. лист СЦГ, бр. 1/2003

8

- предлог текста чланова радне верзије нацрта закона,

- образложење са уставном основом и разлозима за доношење овог закона,

као и оценом потребних финансијских средстава за његово извршење,

- превод текста Протокола од 3. јуна 1999. године из Виљнуса,

- превод текста Конвенције о међународним превозима железницама (COTIF) у

ужем смислу, односно у њеном основном садржају,

- превод текста Протокола о привилегијама и имунитетима Међувладине

организације за међународни железнички превоз ( OTIF) и

- превод текста следећих донети додатака Конвенције, који, у складу са 

чланом 6. Конвенције у ужем смислу, чине њен саставни део:

- Јединствена правила за уговор о међународном железничком превозу

путника  (CIV) [Додатак А Конвенције],

- Јединствена правила за уговор о међународном железничком превозу

робе (CIM) [Додатак Б Конвенције],

- Правилник о међународном железничком превозу опасне робе (RID) [Додатак

Ц  Конвенције],

- Јединствена правила за уговоре о коришћењу кола у међународном

железничком саобраћају ( CUV) [Додатак Д Конвенције],

- Јединствена правила за уговор о коришћењу инфраструктуре у

међународном  железничком саобраћају (CUI) [Додатак Е Конвенције],

- Јединствена правила о признавању техничких стандарда и усвајању

јединствених  техничких прописа  који се примењују на железничка возна

средства намењена  за коришћење у међународном саобраћају (АPTU)

[Додатак Ф Конвенције], и

- Јединствена правила о техничком пријему железничких возних средстава која

се користе у међународном саобраћају (АТМF)

[Додатак Г Конвенције].

  

Осим наведеног, Дирекција за железнице је, у складу са својим законским

обавезама, а у својству стручне организације, континуирано учествовала и

учествује у реализацији свих донетих додатака Конвенције о међународним

превозима железницама (COTIF), односно у изради, доношењу и припреми за

9

ступање на снагу извршних прописа уз ове додатке. Објављивање наведених

прописа у целости следи након окончања послова у вези са њиховим ступањем

на снагу.

С Т Р А Н К Е И З У Г О В О Р А

Уговор је плод сагласности воља две стране, јер настаје изјавом воља

две стране. Код уговора о превозу пртљага потребна је сагласност превозиоца

и путника, што значи да су субјекти уговора о превозу пртљага превозилац и

путник.

У свим врстама транспорта превозник је правно лице, које се овим

послом бави у виду занимања, односно обавља га као редовну делатност kao i

preduzetnik. Изузетно Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћају

предвиђа могућност да се као превозилац јави и физичко лице (на пример

таксиста). Закон о облигационим односима превозиоца одређује као лице које

се превозом бави као својим редовним занимањем, тако и свако друго лице

које се уговором обавеже да изврши превоз уз накнаду.17

У неким врстама транспорта могу се разликовати уговорни превозилац и

стварни превозилац. Нпр. Закон о поморској и унутрашњој пловидби разликује

бродара као лице које закључује уговор о превозу или у чије се име тај уговор

закључује (било да он сам врши превоз било да га врши преко стварног

бродара) од стварног бродара, као лица различитог од бродара, које стварно

врши превоз у целини или један део превоза. Стварни бродар може бити било

носилац права располагања бродом односно сопственик брода, наручилац или

лице које искоришћава брод. Исто тако Атинска конвенција разликује

превозиоца који је склопио уговор о превозу или у чије је име овакав уговор

склопљен, од извршиоца превоза, као субјекта који стварно изводи целу или

делимичну операцију превоза ("Службени гласник РС,“Међународни уговори",

бр. 13/10 од 27. децембра 2010. године ).17ЗОО, чл. 648, став 2, Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003

10

Код уговора о ваздушном превозу на страни превозиоца може се јавити

већи број лица. Нису сви ваздушни превозиоци у истом правном положају и у

нашем позитивном праву се због тога у ваздушном саобраћају код ваздушних

превозилаца разликују:

1. превозилац, је правно или физичко лице које на основу уговора

превози путнике и ствари

2. уговорни превозилац, је лице које закључило уговор о превозу са

наручиоцем посла, путником или пошиљаоцем

3. стварни превозилац, је лице које је није закључило уговор о превозу

али, које извршава превоз или један део превоза, а не може се

сматрати узастопним превозиоцем

4. узастопни превозилац, је лице које на основу уговора о превозу који

је закључио први превозилац извршава део уговореног превоза на

основу пристанка наручиоца превоза или путника18

Путник се може појавити као директна уговорна страна или преко свог

заступника, најчешће неког наручиоца посла (туристичка агенција). Када се

уговор закључује преко наручиоца превозилац преузима обавезу да превезе

путника кога је одредио наручилац. Путник може бити само физичко лице.

Б И Т Н И Е Л Е М Е Н Т И У Г О В О Р А

Уговори имају своје битне и факултативне елементе. Код уговора о

превозу пртљага битни елементи су: предмет, превознина и одређивање места

поласка и места одредишта.

18 Закон о облигационим и основама својинскоправним односима у ваздушном саобраћају, чл. 4

11

Ствари за које путник склапањем уговора о превозу стиче право да

превезе називају се пртљаг. Коненција о међународном железничком

саобраћају(CIV) чл.18 предвиђа да се пртљаг може примити на превоз ако се

покаже возна исправа која важи за најмање до упутне станице, и то оним путем

који је назначен на возној исправи. Основна је карактеристика да путник не

може према својој вољи и потребама да превезе било коју ствар као пртљаг,

обзиром да ту постоје одређена ограничења. Као пртљаг се не могу примити

ствари у расутом стању, већ само предмети који су на одговарајући начин

упаковани у кофере, ковчеге, торбе и друге сличне амбалаже.19 Шта се може

предати на превоз као пртљаг зависи од врсте транспорта и његових техничких

могућности. На пример CIV конвенција чланом 15 искључује из превоза као

пртљаг:

1. предмете чији је превоз у искључивој надлежности поште;

2. предмете чије је превоз забрањен макар и на само једној територији

преко којих се пртљаг превози;

3. опасне материје и предмете (експлозивне и лако запаљиве материје,

ватрено оружије, и сл.).

Железница може да одбије да прими пртљаг чије је стање неисправно,

не одговара условима, чије је паковање недовољно или који показује очигледне

знаке оштећења. Ако га ипак приме на превоз, железница има право да у

пртљажници упише одговарајуће примедбу. Уколико је путник примио такву

пртљажницу, сматра се да је признао тачност примебе.

Обавезе железнице

Железница има низ обавеза које проистичу из закљученог уговора, законских и

других прописа, како према пошиљаоцу, тако и према примаоцу робе.

19 CIV конвенција, чл. 19

12

1) Пријем робе. - Основна обавеза железнице је да прими на превоз сваку робу

или ствар без обзира ко је пошиљалац такве робе и о каквој се роби ради. Ово

из разлога што се сматра да железница обавља делатност од општег јавног

интереса, тј. има карактер јавне службе.

Железница, међутим, није дужна да прими на превоз робу, кад се превоз робе

не може извршити без одлагања, а такође није дужна да прими на превоз као

брзовоз, ону робу која по своме облику, обиму, тежини и осталим особинама

није подесна за такав превоз. Поред тога, железница није у обавези да прими

на превоз ни оне предмете и ствари чији је превоз забрањен законом. Осим

тога, железница неће примити ни предмете који, обзиром на капацитет

железничких постројења или железничких саобраћајних средстава не могу да

буду подесни за превоз. Постоје још и неки други разлози, када железница није

у обавези да прими на превоз такве пошиљке (као на пример пошиљке које се

могу превозити поштом; када је за неке пошиљке потребно одобрење од

стране надлежних органа, а оно није прибављено и др.).

Пријем робе на превоз обавља се у утоварној (отпремној) станици, сем кад није

уговорено, да ће се такав пријем.20

Према Закону о поморској и унутрашњој пловидби у пртљаг се не могу

примити:

1. ствари и возила који се превозе на основу уговора о закупу, на

темељу теретнице или уговора који се у првом реду односи на

превоз ствари

2. живе животиње које се транспортују бродом, без обзира што се на

броду налази и њихов власник

За превоз свог пртљага путник превозиоцу плаћа одговарајућу накнаду -

превознину.

Према чл. 651 Закона о облигационим односима висина накнаде је одређена

тарифом или којим другим објављеним обавезним актом и не може се 20 ЗОО, чл. 648, став 1, Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93

13

уговорити већа накнада. Исти члан предвиђа да ако износ накнаде није

одређен тарифом или било којим објављеним обавезујућим актом, а ни

уговором, превозилац има право на уобичајну накнаду за ту врсту превоза.

Висину накнаде одређује превозилац. Тако CIV конвенција чланом 21

предвиђа, да је објављивање међународних тарифа обавезно у државама чије

железнице учествују као полазна или упутна станица. У свакој од тих станица,

која је отворена за међународни саобраћај, мора бити омогућено путнику да се

обавести о међународним тарифама или изводу из тих тарифа.21 Закон о

уговорима у железничком превозу предвиђа да превозилац може са појединим

корисницима уговорити и ниже цене превоза или друге олакшице.22

У уговору мора бити одређена релација, односно место поласка и

место одредишта. Место поласка је место где путник предаје превозиоцу

пртљаг нa превоз, а место одредишта је место у којем путник захтева да буде

превезен његов пртљаг и у којем је превозилац обавезан да преда пртљаг

путнику, односно лицу које му презентира пртљажницу.

П Р А В А И О Б А В Е ЗЕ У Г О В О Р Н И Х С Т Р А Н А

Уговор о превозу пртљага спада у двострано-обавезне уговоре. Свака

уговорна страна има одређена права и обавезе. Поред права и обавеза које

21 CIV конвенција, чл. 21 међународне тарифе утврђују се споразумом националних железница. Оне морају садржавати све податке за израчунавање цена и споредних накнада 22 ЗЖП, чл. 4, став 4

14

уговорне стране имају у свим врстама транспорта, постоје и специфична права

и обавезе које превозилац и путник имају у појединим гранама саобраћаја.

Основно право путника на основу закљученог уговора о превозу је да

унесе у возило свој ручни пртљаг, који се превози без накнаде. Путник може

превозиоцу да преда на превоз пртљаг (регистровани пртљаг). Путник је дужан

да поштује прописе који се односе на врсту, количину и димензије ствари које

се могу унети у возило, односно предати на превоз, као и прописе царинских и

других управних органа. Дужан је да на сваком комаду свога пртљага, на

видном месту, довољно постојано и јасно назначи: 1) своје име и адресу, и 2)

одредиште. У железничком и поморском превозу путник може да на превоз

преда и аутомобил, а у ваздушном и поморском превозу може да преда на

чување и драгоцености. За превоз ових ствари путник је дужан превозиоцу да

плати одговарајућу накнаду. Подаци у пртљажницу се уносе на основу изјава

путника, те је он дужан да даје тачне податке. Ималац пртљажнице има право,

слично код превоза робе, давати накнадна упуства. Према нашим прописима у

железничком саобраћају он може захтевати, док пртљаг није отпремљен из

отправне станице, да му се он врати на тој станици и да му се врати плаћена

возарина. Ако је пртљаг отправљен из отпремне станице, може писмено

захтевати од отправне станице или које друге станице да се пртљаг задржи, да

се врати у отправну станицу или неку другу станицу (Члан 660 Закона о

облигационим односима). У овим случајевима разлике у возарини или ће се

доплатити или вратити. Железница ће одбити захтев имаоца пртљажнице ако

се он не може извршити услед саобраћајних прилика, или се томе противе

царински или други прописи.

Према CIV конвенцији путник има право, ако то није у супротности са

царинским прописима, да му се пртљаг врати још у месту предаје, а ако се то

Општим условима за превоз захтева, уз подношење возне карте .23

23 Станковић проф. др М, Међународни транспорт, шпедиција и транспортно осигурање, Београд, 1980, стр. 60-65.

15

Путник има право да у време предаје предатог пртљага авио-превозиоцу

посебно одреди вредност доставе на крајњем одредишту и плати додатни

износ.24 Путник је дужан да чува свој лични пртљаг. Дужан је да након окончања

путовања преузме свој пртљаг, а у случају неизвршења ове своје обавезе на

њега падају трошкови чувања пртљага од стране превозиоца или трећег лица,

коме је превозилац поверио на чување путников пртљаг. Путник има право, под

одговарајућим условима, на накнаду штете коју је претрпео у вези са превозом

свог пртљага.

Ако услед својства или стања пртљага, превозилац или други путник претрпи

штету путник је дужан да је надокнади, осим ако се ради о својствима и

стањима ручног пртљага који су били познати превозиоцу.

Превозилац је обавезан да омогући путнику да унесе лични пртљаг у

превозно средство, који превози без накнаде. На захтев путника може да прими

на превоз и регистровани пртљаг, укључујући у одговарајућим гранама

саобраћаја и путников аутомобил. Може да одбије превоз пртљага ако нису

поштовани прописи о врстама, димензијама и количинама ствари које се могу

превозити. Има право да под одређеним условима прегледа пртљаг који путник

предаје на превоз. За превоз регистрованог пртљага има право на превознину

и за превоз тог пртљага мора путнику издати пртљажницу. Своје услове

превоза дужан је да истакне на видном месту. Авио-превозник мора да учини

доступне изводе о одговорности.25

Путник има право да у време предаје предатог (регистрованог) пртљага авио-

превозиоцу посебно одреди вредност доставе на крајњем одредишту и плати

додатни износ, ако се то захтева.

Додатни износ који, у складу са чланом 22. став 2. Монтреалске конвенције,

може захтевати авио-превозилац, ако путник у посебној изјави захтева доставу 24 Закон о облигационим и основама својиско-правних односа у ваздушном саобраћају – Службени гласник РС 87/11 од 21.11.2011.25 Чл.31 Закона о облигационим и основама својинско правних односа у ваздушном саобраћају

16

свог пртљага до крајњег одредишта заснива се на тарифи која зависи од

додатних трошкова превоза и осигурања тог пртљага који прелазе обичне

трошкове за пртљаг процењене у висини која је иста или нижа од границе

одговорности.

Тарифа из става 1. овог члана доступна је путницима на захтев.26

Авио-превозици морају сваком путнику издати писмено обавештење о:

1) границама одговорности авио-превозиоца која важе за тај лет у случају

уништења, губитка или оштећења пртљага и упозорење путнику да пртљаг чија

вредност прелази ову границу мора да буде пријављен авио-превозиоцу при

регистрацији пртљага, пре лета или да буде у потпуности осигуран од стране

путника пре путовање,

2) граници одговорности авио-превозиоца која важе за тај лет у случају штете

проузроковане кашњењем лета.

Превозилац, под одређеним условима, одговара путнику за штету на пртљагу

насталу извршењем уговора о превозу. Дужан је путнику, односно имаоцу

пртљажнице, предати пртљаг по окончању путовања. Ако путник исти не

преузме, у разумном року по окончању путовања, превозилац је дужан да га

чува или да га преда на чување трећем лицу, и тада је одговоран за његов

савестан избор. Има право ретенције ако путник не изврши своје обавезе из

уговора о превозу. На основу овог права превозилац ради обезбеђења свог

потраживања, може задржати примљени пртљаг и примљене драгоцености или

друге ствари велике вредности.

Немогућност извршења уговора о превозу

Члан 67 27

26 Члан 29 ,Закон о облигационим и основама својиско-правних односа у ваздушном саобраћају – Службени гласник РС 87/11 од 21.11.2011.

27 Закон о облигационим и основама својиско-правних односа у ваздушном саобраћају – Службени гласник РС 87/11 од 21.11.2011.

17

Ако авио-превозилац из било којих разлога не може да изврши уговор о

превозу према уговореним условима, а сметња би трајала дуже или је њено

трајање неизвесно, авио-превозилац мора да тражи упутство од примаоца.

Ако авио-превозилац не може да поступи на начин из става 1. овог члана или

не може да поступи по примљеном упутству, мора да, према околностима

случаја, претовари ствар или да је врати у место поласка или да поступи на

други начин, водећи при томе рачуна и о интересима имаоца права..

В Р С Т Е У Г О В О Р А

Уговор о превозу пртљага можемо поделити према различитим

критеријумима.

Зависно од места превоза разликујемо:

*домаћи превоз (унутар граница једне територије) и

*међународни (преко најмање две територије).18

Ова подела је значајна за примену извора права. На међународни превоз

примењују се међународни извори. Међународна конвенција за изједначавање

неких правила о превозу путниковог пртљага примењује Међународна

конвенција за изједначавање неких правила о превозу путника морем. Брисел,

29. априла, се на све међународне превозе када је:

1) брод уписан у држави уговорници, 2) уговор о превозу закључен у држави

уговорници и 3) када је место поласка у држави уговорници. Међународни

превоз је I сваки превоз у којем се према уговору о превозу место поласка и

место одредишта налазе у истој држави али је успутна лука у другој држави

или две различите државе. У ваздушном саобраћају међународни превоз је

превоз и унутар једне државе ако је предвиђено међуслетање на територију

друге државе. У железничком саобраћају међународним превозом се сматра

превоз у којем су, у моменту закључењу уговора, испуњене следеће

препоставке:

1.превоз преко бар две државе које су чланице међународне конвенције које

регулишу међународни превоз,

2.превоз преко међународних регистрованих пруга, издавањем међународне

пртљажнице,

3.као и превоз преко две државе а отправна и успутна станица се налазе у

једној држави. На домаћи превоз се примењују домаћи извори права.

Зависно од гране превоза и врсте превозног средства разликује се

уговор о превозу пртљага железницом, уговор о превозу пртљага

вазухопловом, уговор о превозу пртљага у поморском и речном саобраћају и

уговор о превозу пртљага друмом. У свакој од ових грана саобраћаја, имајући

у виду капацитете превозних средстава, постоје различита правила у погледу

врста, количина и димензија пртљага који се могу превозити, разлике у погледу

одговорности превозиоца, и сл.

19

Домаћи превоз може бити: јавни и слободни. Правила из домаћих и

међународних извора права примењују се само на јавни превоз.

У теретном моторном возилу, којим се обавља превоз ствари за сопствене

потребе, мора бити документ (отпремница и сл.) из кога се може утврдити

власник и врста ствари које се превозе.

''Превоз за сопствене потребе" јесте превоз који обављају предузећа, правна

лица, предузетници и грађани ради задовољавања потреба у обављању своје

делатности.

Возило које се користи мора да:

1) испуњава прописане услове у смислу редовног одржавана и контролисања;

2) у возилу мора бити путни налог попуњен, оверен и потписан на прописан

начин;

3) возило на бочним странама имати исписану фирму, односно назив власника

возила / Фирма, односно назив власника возила морају бити исписани словима

висине најмање 10 цм и бојом која се битно разликује од основне боје возила,

односно назив власника возила.

4) на крову возила не сме стајати други назив или реклама итд...

За случај да пропустите да учините нешто од претходно изнетог, предвиђене су

озбиљне казне у висини од 20.000 до 80.000 динара за предузетнике.

Према Закону о превозу у друмском саобраћају јавни превоз путника и

ствари може се организовати као линијски, ванлинијски и ауто-такси превоз.

Линијски може обављати привредно друштво или друго правно лице које је

власник најмање три аутобуса, ванлинијски може превозник који је власник

најмање једног регистрованог аутобуса, а ауто-такси може обављати превозник

који је власник најмање једног регистрованог путничког возила. Значајан извор

20

права представљају акти које доносе носиоци јавних овлашћења.28 Чланом 12.

Закона о превозу у друмском саобраћају одређени су случајеви када се не могу

возити одређени путници и ствари. Законом и посебним прописима о ауто-

такси превозу нису предвиђени други случајеви и ограничења у такси превозу,

нити је општина, односно град овлашћен да својим прописима одређује

ограничења у ауто-такси превозу лица и ствари.29

Према врсти пртљага који се превози разликује се уговор о превозу

ручног и уговор о превозу регистрованог пртљага. Разлике између ове две

врсте уговора огледа се у правилима којима се одређују врсте, количине и

димензије ствари које се могу превозити, да ли се плаћа превознина или не,

постојање или непостојање обавезе издавање пртљажнице, у основу

одговорности превозиоца за одређену врсту пртљага и сл.

П Р Т Љ А Ж Н И Ц А

Превозник за предати пртљаг путнику издаје посебну потврду која се

назива пртљажница. Пртљажница је легитимациони папир. Издавање

пртљажнице има двоструку намену:

1) превозник њоме потврђује да је пртљаг примио на превоз

28 Нпр. Правила о општим условима превоза у линијском саобраћају, усвојена 09.05.2007.године од стране Управног одбора Привредне коморе Црне Горе 29 Скупштина града Новог Сада је одредбом чл.23. став 1 Одлуке - прописала јправо превозника да у такси возилу не прими путнике са изузетном запрљаном одећом, а у ставу 2. огреничена је тежина пртљага који се може носити такси возилом (50 kд). Суд је у поступку 1.U.број 34/99 утврдио да је Скупштина града Новог Сада прекорачила законом дата овлашћења када је забранила превоз лица са запрљаном одећом и ограничила тежину пртљага у такси возилу.

21

2) доказивање права на пртљагу.

3) Путник своје право на пртљагу доказује презентирањем пртљажнице.

Ова исправа може гласити на име и на доносиоца. Пртљажница може гласити

на име нпр. када се издаје на једном формулару заједно са путном картом, која

гласи на име. На кога ће гласити ова исправа зависи од општих услова

превозника или уговора, али без обзира на кога гласи она је легитимациони

папир. То значи да ће превозилац предати пртљаг особи која презентира

пртљажницу, али ће путник моћи да докаже своје право на пртљагу на неки

други начин уколико је пртљажницу изгубио. У случају да нека особа без

пртљажнице захтева пртљаг и са превозиоцем се не може споразумети о

легитимацији, спорове решава суд. Превозилац не мора испитивати

материјалну легитимацију особе која презентира пртљажницу. Превозилац ће

одговарати ако је пртљаг предао особи која је презентирала пртљажницу, а да

је могао обичном непажњом оправдано посумњати да особа која је

презентирала пртљажницу није овлашћена за преузимање пртљага.

Путник без пртљажнице имао би право на пртљаг, али мора да докаже да је

превозиоцу предао пртљаг. Ако путник докаже да је превозиоцу предао пртљаг,

превозилац се може ослободити одговорности, ако докаже да је пртљаг предао

особи која му је презентирала пртљажницу, а за коју је употребом дужне пажње

није могао посумљати да није овлашћена захтевати преузимање пртљага.

Подаци о садржини пртљага уносе се на основу изјаве путника и он

одговара за њихову тачност. Претпоставља се да су подаци у пртљажници

тачни, док се не докаже супротно. Превозилац има право да провери садржај

пртљага , ако постоји основана сумња да пртљаг не одговара прописима.

У нашем саобраћају пртљажница има одговарајућу садржину и мора садржати

врсту и број колета. Под врстом колета подразумева се нпр. кофер, сандук,

вреће итд. Пртљажница садржи, поред елемената који се односе на пртљаг

(отправну и упутну станицу, правац превоза, возило за које пртљаг предат, као

и дан предаје), и податак о броју возне исправе (путничка карте) с којом је

пртљаг повезан и која служи за идентификаацију власника пртљага.30 Странке

30 Чл. 14. CIV конвенције

22

могу уговорити да превозилац у пртљажницу унесе и детаљније податке.

Према CIV конвенцији предвиђено је да се Општим условима за превоз

утврђује облик и садржај пртљажнице као и језик и писмо у којима треба да

буде одштампана и испуњена. Путник је дужан да се приликом пријема

пртљажнице увери да ли је она састављена према његовим наводима.

Према CIV конвецији чл. 1 и 19 предвиђено је да се правила конвенције не

примењују на превоз пртљага за које није издата пртљажница. Варшавска

конвенција предвиђа да пртљажницу сматра доказном исправом, и њено

непостојање, неисправност и губитак не погађају пуноважност уговора о

превозу а ни примену правила конвенције. Издавање пртљажнице према CIV

конвенцији има факултативан карактер.

Р У Ч Н И И Р Е Г И С Т Р О В А Н И

П Р Т Љ А Г

Сви извори права праве јасну разлику измењу две врсте пртљага, који

могу бити предмет уговора, to су: ручни и регистровани пртљаг. Ове две врсте

пртљага подвргнуте су посебним правним режимима. За превоз ручног пртљага 23

важи правни режим превоза путника, а за превоз регистрованог правни режим

превоза ствари.

За превоз ручног пртљага не закључује се осебан уговор. Превоз ове

врсте пртљага обухваћен је ценом превозне карте. У свим гранама саобраћаја

важи правило да путник може у возило унети и сам чувати ствари без обзира

на њихову намену. Ограничење је да путник не може у возило унети ствари које

су по својој природи величини, својствима, амбалажи, могућности смештаја и

сличним околностима опасне или сметају другим путницима или могу нанети

неку другу штету. Према CIV конвенцији забрањено је уношење предмета и

животиња које другим путницима могу да сметају или да их узнемиравају или,

пак, да изазову штету.

Сваком путнику је дозвољено да носи:

Један комад кабинског пртљага и највише 6 комада чекираног, задржаног

пртљага од којих ни један не сме бити тежи од 32 килограма.

Износ накнаде за пртљаг обрачунава се на основу предвиђеног трајања и

датума вашег лета.

- Када је предвиђено трајање лета краће од 1:50 сата, накнада за пртљаг на

интернету је 15 EUR по комаду пртљага по лету; међутим, у случају да било

који од ваших летова у оквиру једне резервације почиње у летњој сезони или у

периоду након Божића, накнада износи 20 EUR по комаду пртљага по лету.

- Када је предвиђено трајање лета једнако или краће од 1:50 сата, накнада за

пртљаг на интернету је 20 EUR по комаду пртљага по лету; међутим, у случају

да било који од ваших летова у оквиру једне резервације почиње у летњој

сезони или у периоду након Божића, накнада износи 25 EUR по комаду

пртљага по лету.

Превоз животиња

Компанија често не превози живе животиње, изузев паса водича који путују

заједно са путником коме је такав пас потребан, а који мора поседовати

24

документе наведене у уредбама земаља обухваћених превозом и који се мора

понашати у складу са таквим уредбама.

У прописима, а најчешће у општим условима превозиоца, може бити

предвиђено колику количину ствари као пртљаг путник може унети у возило, а и

то које се ствари могу, односно, не могу превозити. Наш авио-превозник ЈАТ и

већина других авио-превозиоца прописују ограничења у погледу тежине и

дебљине ручног пртљага. Обично се максимална тежина креће у распону од 5-

20kg, а збир ширине и дужине не сме прелазити 115 cm. Након серије

терористичких претњи и напада, нарочито након терористичког напада на САД

11.09.2001. године, готово сви водећи авио-превозиоци, у складу са

препорукама Међународне организације цивилног ваздухопловство,

пооштравају своје услове у вези са дозвољеним и недозвољеним стварима које

се могу као пртљаг превозити. Овим мерама ограничава се количина течних

материја која се може унети у путничку кабину како би се повећао степен

заштите путника од могућих претњи течним експлозивом.

Према CIV конвенцији (чл.11) предвиђено је да путник за смештај ручног

пртљага располаже само простором који би се налазио изнад и испод седишта

који заузима.

Специфичност ове врсте пртљага огледа се и у неким другим врстама

прописа. Тако, чл.216 Царинског закона предвиђа да су ослобођени увозних

дажбина путници који долазе из иностранства на предмете који служе за

њихове личне потребе за време путовања.31

Путник мора поштовати ограничења за уношење ручног пртљага, иначе

одговор за штету коју проузрокује његов ручни пртљаг. Према чл. 26 Закона о

уговорима о превозу у железничком саобраћају путник је дужан превозиоцу

надокнадити штету насталу због својства и стања ручног пртљага, осим ако су

својства и стања била позната превозиоцу.

Ствари које путнику испадну из џепа и падну под седиште, као и ствари

које је он унео у превозно средство и које су смештене на одређено место или

31 Службени гласник Републике Србије бр. 18/2010 од 26.03.2010. године

25

у простору за смештај пртљага не представљају напуштене ствари, па њихово

присвајање представља радњу извршења кривичног дела крађе. Док седи на

свом седишту у превозном средству у јавном саобраћају, путник задржава

притежaње на стварима које са собом унео у превозно средство и тамо

сместио као пртљаг, или као своју личну гардеробу, као и на стварима које су

на њему, па, и у случају када неке од њих испадну из џепа и падну на под или

седиште поред његовог, јер су му те ствари доступне и путник има вољу да их

држи као своје. Путник има право да по завршетку свог путовања погледа

место на коме је седео за време вожње, као и околни простор и да своје ствари

које је тамо оставио, као и оне које су му случајно испале, покупи и са собом

однесе. У таквој ситуацији, ствари које су случајно испале путнику налазе се

према њему у истом односу као и оне ствари које је он свесно оставио на месту

одређеном за пртљаг, односно као друге ствари које је он случајно затурио

међу стварима на месту за пртљаг. 32

Друга врста пртљага је регистровани пртљаг. То је пртљаг који путник

предаје превозу ради одвојеног превоза. Ради његовог превоза закључује се

посебан уговор о његовом превозу. Превозилац издаје путнику као доказ о

закљученом уговору о превозу предатог пртљага пртљажницу. Регистровани

пртљаг се превози уз накнаду. Уобичајно је да се ова накнада плаћа унапред.

Тако, CIV конвенција предвиђа да ако између путника и пртљага није другачије

уговорено, превознина за пртљаг се мора платити приликом предаје пртљага

на превоз. 33

Специјалан пртљаг који се уноси у кабину

а) Ломљиви и незграпни предмети, музички инструменти

Треба платити додатно седиште по цени карте за одрасле доступној приликом

резервације за предмете који се не могу сместити испод седишта или у одељак

за пртљаг изнад главе. Резервација се може обавити путем интернета, тако

што ћете унети „EXST“ у поље за име, а презиме путника у поље за презиме.

32

33 CIV, чл.20

26

б) Дипломатски пртљаг

Дипломатски пртљаг или било која врста закључаног пртљага мора бити у

пратњи дипломатског курира током целог путовања као и до/од авиона и мора

се пријавити као дипломатски пртљаг. Дипломатски пртљаг се увек мора

превозити као нечекирани пртљаг без обзира на његову величину, посебне

карактеристике и неопходан посебан поступак обраде. Ако дипломатски пртљаг

не може бити превезен у кабини због своје величине или својих карактеристика,

он може бити превезен у пртљажнику, али сматраће се нечекираним пртљагом

јер се никада не сме транспортовати на одговорност превозника. У том случају,

курир треба да буде присутан приликом целог поступка утовара и истовара

дипломатске торбе, с обзиром на то да је он/она одговоран/на за његов превоз.

в) Посмртни пепео

Превоз посмртног пепела је дозвољен под условом да је он безбедно спакован

у одговарајућу посуду. Посмртни пепео се може превозити само као кабински

пртљаг.

Редовно се прописује које врсте ствари могу предати на превоз као

пртљаг. И за ову врсту ствари важе ограничења у погледу количине и тежине. У

ваздушном превозу авио-превозиоци одређују обим и тежину пртљага који

путник предаје на превоз као и тежину пртљага до које путник не плаћа

накнаду. На шалтеру путник предаје пртљаг који жели да региструје. Том

приликом добија потврду да је пртљаг предао у виду налепнице (sticher-a).

Уобичајна тежина пртљага:

1) 30 kg за превоз у првој класи

2) 20 kg за превоз у економској класи

3) 10 kg за децу до 2 године старости34

34 Енг. http://wizzair.com,прегледано дана 05.11.2012 год.

27

Ако је предат пртљаг изнад дозвољене тежине, третира се као вишак и он се

плаћа директно на шалтеру за чекирања према одређеном ценовнику за сваки

килограм.

У железничком и поморском саобраћају превозилац, може на захтев

путника, према посебним условима предвиђеним тарифом примити на превоз и

путников аутомобил. Превозилац предвиђа услове за превоз аутомобила,

нарочито, у погледу преузимања на превоз, отправљање, утовара и превоза,

облика и садржина превозне исправе, услова за истовар и издавање, као и

обавезу возача према свом возилу и његовом утовару и истовару. Превоз се

врши уз одређену накнаду коју путник плаћа превозиоцу. ''Железница Србије'',

током целе године, превозе возом пратеће аутомобиле и мотоцикле на

линијама од Београда до Подгорице и Бара, преко лета и од Новог Сада и

Суботице до ових црногорских градова. Лети се аутомобили могу превести и до

Солуна. На превоз се примају аутомобили са или без приколице. Аутомобил

мора бити регистрован и да има највише осам седишта, осим седишта за

возача. Аутомобил мора да прати најмање једно одрасло лице, да поседује

важећу возачку дозволу и да путује возом у којем се превози аутомобил.

Пријем на превоз условљен је висином (максимална 1,55м), ширином

(максимална 1,80м) аутомобила или приколице. Смештање пртљага није

дозвољено на крову или поред аутомобила. 35 На властиту одговорност

путника, пртљаг може остати у аутомобилу за време превоза, али железница

не одговара за њега.

Према нашим прописима о поморском и ваздушном саобраћају постоји

посебна одговорност превозица за драгоцености (новац, хартије од вредности,

накит, уметничке слике, вредносни папири и сл.). За ове ствари превозилац

одговара једино ако их је примио на превоз. Без потврде о пријему превозилац

неће одговарати ни за оне драгоцености које уобичајно чувају сами путници.

35 Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају, ("Сл. лист СРЈ", бр. 26/95 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља)

28

Приликом пријема ових ствари превозилац је дужан да изда потврду. За ове

ствари путник може означити вредност изнад прописаног лимита одговорности,

и онда превозилац одговара до означеног износа за сваку штету насталу због

губитка или оштећења, као и закашњења са предајом ствари.

O С Н О В О Д Г О В О Р Н О С Т И

П Р Е В О З И О Ц А

29

Код пртљага посебан проблем представља доказивање штете на истом.

Код ручног пртљага тешкоћа је у томе што превозилац редовно, и не зна које

све ствари путник носи са собом, а ако се региструје пртљаг, превозилац

обично не контролише садржај амбалаже. С обзиром на овакvо чињенично

стање, произилази да ће путник морати да докаже да је унео у возило ствар за

коју тврди да му је нестала. То ће морати да докаже и код регистрованог

пртљага. Ако пртљажница није издата или је изгубљена, могу се користити сва

доказна средства. Ако се ради о нестанку кофера или друге сличне амбалаже

треба претпоставити да се у њој налазе личне путникове ствари које се обично

носе на путовању, и то у стању средње вредности. Приликом тога треба

узимати све релевантне околности као што су годишње доба, дужина и сврха

путовања.

У погледу времена у току кога превозилац одговара за пртљаг путника,

начелно се може рећи да се прави разлика између ручног и регистрованог

пртљага. Први дели судбину путника, што значи да за њега превозилац

одговара у истом периоду у коме је одговоран и за путника. За предани пртљаг

превозилац, по већини конвенција, одговара од момента његовог примања на

превоз до момента његове предаје путнику. CIV и CVR конвенција предвиђају

да у случају када пртљаг није преузет у упутној станици, превозилац за њега

одговара до његовог преузимања.

Према чл.10 CVR конвенције прописано је да ако пртљаг није преузет након

приспећа возила предаје се на чување на одговарајуће осигурано место без

обзира на то да ли је за њега издата пртљажница или није, и сматра се да је

превозилац чувар пртљага за рачун путника. Чување се може поверити трећој

особи.

У сваком случају чувар пртљага има право на правичну накнаду. Према

конвенцијама из ваздушног саобраћаја превозилац за пртљаг одговара док се

налази под његовим надзором на аеродрому, у авиону и на било ком месту у 30

случају слетања ван аеродрома. Предвиђена је одговорност авио-превозиоца и

за време превоза другим транспортним средствима ван аеродрома, ако је овај

превоз извршен ради утовара, претовара или предаје пртљага.

Превозиочева одговорност за пртљаг различита је зависно да ли је у

питању ручни или регистровани пртљаг. Нерегистровани пртљаг превозилац не

преузима, него она остаје код путника који се о њој сам брине, у складу са

начелима грађанског права, за ову врсту пртљага одговара по начелима

доказане кривице. То значи да путник мора доказати да је за мањак, губитак

или оштећење пртљага крив превозилац или особе за које превозилац

одговара. Ово исто важи и за случај да је пртљаг оштећен радњама другог

путника. Постоји један изузетак од начела одговорности на темељу доказане

кривице и то ако је пртљаг изгубљен односно оштећен саобраћајном несрећом.

У овом случају, превозилац одговара за нерегистровани пртљаг по истoм

основу као и за саобраћајну несрећу. Када је у питању регистовани пртљаг

превозилац одговара за губитак, оштећење и за закашњење у превозу по

правилима која важе за превоз ствари. То значи, да превозилац одговара по

правилима која важа за превоз робе, са одређеним рестрикцијама на плану

изузетних случајева и случајева нарочито опасних. За штету због закашњења у

предаји пртљага превозилац одговара по правилу, по прописима која важе за

одговорност за закашњење у превозу путника.

Одговорност због створеног или контролисаног ризика (објективна одговорност)

Ова лица се могу ослободити одговорности ако докажу да узрок настанка

штете у конкретном случају не лежи у употреби опасне ствари, односно у

вршењу опасне делатности.

Правило је да превозилац одговара за штету насталу због потпуног или

делимичног оштећења пртљага од момента пријема пртљага на превоз до

момента издавања, као и због закашњења у испоруци. Сматра се да је пртљаг

изгубљен, ако није могао бити издат или стављен на располагање после 31

одређеног броја дана (према CVR и CIV конвецијама 14 дана, Закону о

уговорима о превозу у друмском саобраћају 7 дана, Закону о поморској и

унутрашњој пловидби 30 дана) од дана када је путник захтева да му се преда.

Пртљаг ће се сматрати изгубљеним и пре истека наведених рокова, ако

превозилац изјави да је ствар изгубљена. Када протекну наведени рокови, а

пртљаг путнику није предат, он има право сматрати га изгубљеним без обзира

на евентуалну околност да превозилац докаже где се пртљаг налази и да се

обавеже да ће га путнику предати, за одређено време.

Путник има право приликом давања изјаве да сматра пртљаг изгубљеним,

захтевати од превозиоца да га обавести о проналаску пртљага ако се пронађе

у року од једне године. Према чл. 40 CIV (Додатак А) конвенције предвиђено је

да ако се комад који се сматра изгубљеним пронађе у року од годину дана од

захтева за издавање, превозник мора о томе известити имаоца права, ако је

његова адреса позната или се може пронаћи. Ималац права може у року од 30

дана по пријему обавештења захтевати да му се комад изда. У том случају

мора да плати трошкове превоза комада од места опредељења до места у

којем се врши испорука и да врати примљену одштету по одбитку трошкова

који су, евентуално били обухваћени том одштетом. Он, ипак, задржава право

на одштету због закашњења у испоруци. Ако се пронађени комад не затражи у

року од 30 дана или ако је комад пронађен тек по истеку једне године од

захтеваног издавања, правозник њиме може располагати према законима и

прописима места у коме се пртљаг налази. Слична правила садржана су у

упоредном законодавству.36 Ово правило се разликује од превозника до

превозника.

О закашњењу ће се радити када се пртљаг не преда у разумном року

након завршетка превоза. Странкама није забрањено да уговоре рок кроз који

пртљаг мора бити предат. Проблем који настаје приликом кашњења у превозу

пртљага је утврђивање да ли је и која штета настала закашњењем у превозу

пртљага, јер се ради или о стварима за личну употребу или о таквим стварима

за које се не сматра да су намењене продаји, односно препродаји. Мораће да

се обухвати искључиво имовинска штета која је нужно прузрокована

36 Чл. 630. Поморског закона Републике Хрватске.

32

закашњењем. Тада треба узимати све конкретне околности, у првом реду сврху

путовања, а значајну улогу имају и усвојени обичаји. Престрого би било

захтевати од превозиоца, у случају кашњења у предаји пртљага, да путнику

надокнади трошак за куповину нпр. спорских реквизита или фотоапарата.

Немогућност продаје, пад цена на тржишту као и штета проурокована

немогућношћу обаваљања професионалне делатности не могу се ставити на

терет превозиоца. Он неће за ове штете бити одговоран ни када се односни

предмети могу превозити као пртљаг, јер се сматра да се путник у том случају

одриче права да од превозиоца захтева ову штету, и то из разлога што их

превози под условима који су повољнији од превоза робе.

Г Р А Н И Ц Е О Д О Д Г О В О Р Н О С Т И

33

Одговорност превозиоца за пртљаг састоји се у његовој обавези да

надокнади штету која проистиче из губитка и оштећења ствари, као и

закашњења у превозу. Превозилац сваке гране превоза пртљага одговара, по

правилу лимитирано за губитак, оштећење или штете настале закашњењем

превоза пртљага. Превозилац по правилу одговара до износа доказане штете,

али не преко прописаног лимита.

Да би постојала одговорност превозиоца за оштећење и мањак пртљага

то мора доказати ималац пртљажнице. Да би се овај доказ олакшао ЗПЖ

предвиђа да кад се приликом издавања пртљага утврди да недостају комади

означени у пртљажници, подносилац пртљажнице може захтевати да му

железница писмено то потврди пре издавања приспелог пртљага. Према чл. 22

CIV конвенције предвиђено је да ималац права може да одбије пријем пртљага

ако превозник на удовољи његовом захтеву да се обави преглед пртљага у

циљу утврђивања штете за коју он тврди да постоји.

Лимити одговорности различити су у појединим гранама превоза, као и у

истој грани превоза зависно од тога да ли се ради о домаћем или

међународном превозу. Они се разликују у заисности да ли се ради о ручном

пртљагу, регистрованом пртљагу или пратећим аутомобилима. Лимити

одговорности превозиоца, како у међународним тако и у домаћим изворима

посебно су одређени.

Према Атинској конвенцији одговорност превозиоца за губитак или оштећење

ручног пртљага не сме прећи износ од 2.250 обрачунских јединица37

путнику и путовању, за пртљаг који се превози у возилу или на њему, не сме

прећи износ од 12.700 обрачунских јединица по путнику и путовању, а за

преостали пртљаг не сме прећи износ од 3.375 обрачунских јединица по

путнику и путовању. Превозник и путник могу уговорити да се превозникова

одговорност умањи за франшизу која неће прећи износ од 330 обрачунских

јединица у случају оштећења возила и неће прећи износ од 149 обрачунских

јединица у случају губитка или оштећења пртљага, а тај износ ће се одбити од

губитка или оштећења.

37 Обрачунска јединица представља вредност изтажену нпр. цена по кг, услуга по сату.

34

Превозиоци, у железничком и поморском саобраћају, оговарају за превоз

аутомобила. У случају потпуног или делимичног губитка возила, одштета која

мора да се плати имаоцу права за доказану штету, израчунава се на основу

уобичајне вредности возила и не може бити већа од 8.000 обрачунских

јединица.38

Нови Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у

ваздушном сабраћају предвиђа у чл. 28 да се висина накнаде за штету насталу

услед уништења, губитка или оштећења ручног и предатог пртљага одређује у

складу са чл. 21 и 22. Монтреалске конвенције. Авио-превозилац одговоран је

за уништење, губитак или оштећење ручног или регистрованог пртљага до

1.131 специјалног права вучења. Према правилнику о одговорности авио-

превозилаца у ваздушном саобраћају према путнику и њиховом пртљагу, од

23.12.2009. године, и Анексу правилника авио-превозилац је одговоран за

уништење, губитак или оштећење пртљага до 1.000 SDR.39 Овај износ је рачуна

по једници пртљага.

За регистровани пртљаг, авио-превозилац је одговоран и ако није крив, изузев

у случају да пртљаг има недостатак. За пртљаг који није предат, авио-

превозилац је одговоран само ако је крив. Путник има право да постави вишу

границу одговорности авио-превозиоца ако најкасније на пријављивању

путника за лет да посебну изјаву и плати додатни износ.40

Уредба ЕУ бр.889/2002 захтева од превозника из Европске уније да примењују

одредбе Монтреалске конвенције о ограничењу одговорности на целокупан

ваздушни превоз путника и њиховог пртљага остварен на њиховим линијама.

Многи превозници изван Европске Уније, такође су одабрали тај начин преоза,

у погледу превоза путника и њиховог пртљага. Тамо где се примењују одредбе

Монтреалске конвенције o ограничења одговорности су 1.131 посебних права

вучења по путнику за већину случајева (око EUR 1.200; US$ 1.800) за случај

уништења, изгубљења, оштећења или закашњења пртљага. То важи и у 38 Чл. 45. CIV (додатак А конвенције) Монтреалске конвенције.39 Службени гласник РС, бр. 1/201040 Чл. 32 Закон о облигасиним и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају

35

Варшавској конвенцијији, и може се применити следећа горња граница

одговорности 17 посебних права вучења (отприлике EUR 20; US $20) по

килограму преданог, а код изгубљеног или оштећеног пртљага или пртљага

који није стигао на време, и 332 посебних права вучења (отприлике ЕUR 400;

US $400) за непредат пртљаг.

Прописана је посебна одговорност за пртљаг код путовања у САД. За

домаћа путовања на територији САД-а, савезни амерички закон прописује да

доња граница одговорности превозника за пртљаг износи најмање US$ 3.300

по путнику.

Превозилац одговара за штету насталу закашњењем. Код заједничког

закашњења превоза путника и пртљага превозилац неће посебно одговарати

за пртљаг, јер је она покривена накнадом коју он даје путнику на основу уговора

о превозу путника. Темељ за посебну надокнаду постоји само ако пртљаг

касни, тј. ако није предат путнику на његов захтев када је он стигао на

одредиште. Превозилац може одговарати не само за регистровани, него и за

нерегистровани пртљаг. Исто тако се кривицом превозиоца или његових људи

пртљаг загуби, па се накнадно преда путнику. Према чл.43 CIV (додатак А)

конвенције превозилац је, у случају закашњења у испоруци, дужан да за свака

отпочета двадесет четири часа, рачунајући од захтева за издавање, највише за

четрнаест дана, плати:

1) ако ималац права докаже штету, укључујући и оштећење, одштету у

висини штете, највише 0,80 обрачунских јединица за сваки килограм бруто

масе пртљага или 14 обрачунских јединица по комаду, издатог са закашњењем,

2) ако ималац права не докаже штету, паушалну одштету 0,14

обрачунских јединица за сваки килограм бруто масе пртљага или 2,80

обрачунских јединица по комаду, издатог са закашњењем. Ова одштета се не

може платити поред одштете за губитак пртљага, а у случају делимичног

губитка плаћа се за део који није изгубљен.

Члан 2541

41 ЗАКОН О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ ("Сл. лист СРЈ", бр. 26/95 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља).

36

За штету насталу због закашњења у испоруци пртљага, превозилац је дужан да за свака отпочета 24часа, рачунајући од захтева за издавање, али највише за 14 дана, плати, и то:

1) ако је висина штете доказана, укључујући и оштећење, накнаду штете у тој висини али највише до 0,90немачких марака у динарској противвредности за сваки килограм бруто масе пртљага, издатог сазакашњењем, или по комаду издатом са закашњењем - до 16 немачких марака у динарскојпротиввредности по важећем курсу на дан исплате;

2) ако висина штете није доказана, паушалну накнаду до 0,16 немачких марака у динарскојпротиввредности за сваки килограм бруто масе пртљага, издатог са закашњењем, или по комаду издатомса закашњењем - до 3 немачке марке у динарској противвредности по важећем курсу на дан исплате.У случају потпуног губитка пртљага, накнада штете предвиђена у ставу 1. овог члана не може се платитипоред накнаде штете из члана 24. овог закона.

У случају делимичног губитка пртљага, накнада штете предвиђена у ставу 1. овог члана плаћа се за деокоји није изгубљен.

Захтев за накнаду штете из члана 24. ст. 1. и 3. овог члана подноси се превозиоцу у року од 30 дана оддана сазнања за штету.

Према Правилнику о одговорности авио-превозилаца у ваздушном

превозу према путницима и њиховом пртљагу и Анекса правилника,

одговорност авио-превозилаца за кашњење пртљага ограничена је на 1.000

SDR (приближна вредност у локалној валути). 42

За штету насталу уништењем, губитком, оштећењем или кашњењем приликом

превоза пртљага , одговорност превозника ограничена је на 1 000 специјалних

права вучења за сваког путника, осим ако је у време предаје регистрованог

пртљага превознику путник посебно одредио вредност доставе на одредишту и

платио додатни износ, ако се то захтева. У том случају превозник је дужан да

плати суму која не прелази наведени износ, осим ако не докаже да је тај износ

већи од стварне вредности за доставу.

42 Чл.21 и 22 Монтраелске конвенције

37

Правило је да је предузеће које је превозилац у ваздушном саобраћају,

а које прими на превоз царинску робу од упутне царинарнице са обавезом

њене предаје означеној царинарници, одговорно за непредају такве робе, али

само за правилност радњи, односно за неизвршење радњи које је оно вршило

или требало извршити, а не и за радње предузећа које врши аеродромске

услуге и учествује у отпреми и допреми робе.43

Изузетно превозилац одговара неограничено, до износа доказане штете

или ознаке вредности пртљага, односно уговорене висине накнаде. Оваква

одговорност постоји у два случаја:

1Kада је губитак, оштећење или закашњење у превозу пртљага проузроковано

намерно или грубом непажњом превозиоца или лица којим се служи у

извршењу уговора о превозу пртљага, изузев у поморском праву где бродар

одговара ограничено и случају квалификоване кривице лица којим се служи у

извршењу уговора, и када је декларисана већа вредност пртљага, уз плаћање

веће накнаде за превоз пртљага или је уговорен већи износ ограничења

одговорности од прописаног.

О С Л О Б О Ђ Е Њ Е О Д О Д Г О В О Р Н О С Т И

43 У једном случају из судске праксе бр. 417,91 године, првостепеним решењем о прекршају окривљено ЈАТ Предузеће за ваздушни саобраћај из Београда, као возар у ваздушном саобраћају, оглашено је одговорним из разлога што радњама сојим одговорних радика нису предали примљеној царинарици у Задру колето пртљага приспело одвојено од путника, које је упућено по посебном манифесту путничког пртљага приспелог одвојеног од власника, чиме су учинили прекршај из чл.370 Царинског закона, а који се састоји у непријави, односно непредаји робе пријемној, односно излазној цариници која им је упућена или на неки други начин онемогућевању пријављивања, односно предаје робе или се таква роба преда у измењеном стању. Овакав закључак првостепеног органа Савезно веће за прекршаје није прихватило као правилан. Према чл. 179 Царинског закона, ако предају робе цариници, смештај робе под царински надзор, отпрему или допрему робе на ваздухлопловном пристаништу врши друга организација удруженог рада, односно предузеће, та организација одговарна је за правилност предузетих радњи, односно за извршење радњи које је требало извршити. Правилник о царинском надзору и поступком у међународном саобраћају (Сл лист СФРЈ, бр. 13/83-34/89) прописане су посебне мере царинског надзора над робом и пртљагом на ваздухопловном приистаништу, из чега произлази да утовару и истовару, односно отпремни и допремни робе присуствују не само возар, већ у томе и активно учествује и организација коју он овласти да предузме и превезе робу. Ако се пртљаг (чл.23-40), који није приспео са путницима, упућује другој царинарници ради царињења и уручења власнику, возар подноси Посебан манифест путничког прљага, а ако у отпремни учествује и друга организација, она потврђује на манифесту да је пртљаг са манифестом примила од возара ради даље отпрема. Возар одговара за царинску робу коју прими на превоз и дужан је да је преда означеној царинрници, ако у отпреми и допреми робе учествују и предузеће за аеродромске услуге, радници тог предузећа такође могу учинити радње којима се онемогућава таква допрема или отпрема, што представља њихову одговорност.

38

Превозилац не одговара за ствари које се не сматрају пртљагом. Путник

је уношењем недозвољених ствари у возило повредио једну своју уговорну

обавезу, односно чак и позитиван пропис, па се и на темељу грађанског права

не може од превозиоца захтевати да за то он буде одговоран. Ако је ствар

нестала или оштећена кривицом превозиоца или његових људи одговараће

онај који је крив према општим начелима о одговорности за властиту кривицу.

Одредбе о ослобађању превозиоца одговорности за ове штете, готово су

идентичне у свим међународним и домаћим изворима. Он се слобађа обавезе

накнаде штете ако докаже да је до ње дошло кривицом путника или трећих

лица, услед сопствене мане пртљага или услед околности које превозилац није

могао да избегне нити да отклони њихове последице. Постојање ослобађајућих

околности доказује превозилац. Известан изузетак чине прописи који регулишу

одговорност превозиоца у речном превозу путника и пртљага. Према овим

прописима, бродар одговара за губитак и оштећење пртљага и то по принципу

одговорности за доказану кривицу. Према CVR конвенцији, превозник се не

ослобађа одговорности ако се позива на неки физички или психички недостатак

возача, на неки квар или неисправност возила, или на неку другу грешку или

нехат особе од које је изнајмио возило или особе за коју овај други, сноси

одговорност, као да је он лично био превозник. 44 Такође, превозилац не

одговара за губитак или оштећење изазване нуклеарним инцидентом.45 Према

CIV конвенцији, превозилац не сноси одговорност према путнику за штету

насталу у случају када се путник не придржава обавеза према прописима

царинских и других управних органа.

П Р И Г О В О Р

44 CIV конвенција чл.14, став 345 CIV конвенција чл.17, став 3

39

Реализација права путника, по основу одговорности за штете губитка

или оштећења пртљага, као и штете због закашњења у превозу и предаји

пртљага овлашћеном лицу подвргнута је истом режиму који је прописан за

робу. Да би могао да користи правна средства заснована на одговорности

превозиоца за ове штете, путник мора да стави приговор у прописаном року

који се разликује према врсти транспорта.

У друмском превозу приговор се мора ставити одмах по завршетку

путовања, односно по преузимању пртљага, а најкасније у року од 30 дана од

дана када је путовање завршено или кад је требало да буде завршено.46 Према

CVR конвенцији, рекламација се мора поднети у року од 7 дана након што је

подносилац рекламације фактички преузео пртљаг, а за пртљаг који није

предат превознику рок се рачуна од часа кад се утврди губитак или оштећење

а најкасније од приспећа возила у одредиште путника.47 У поморском превозу,

ако је реч о видљивој штети на ручном или регистрованом пртљагу, приговор

се мора поднети пре или у тренутку издавања пртљага, а ако се ради губитку

пртљага или невидљивој штети приговор треба поднети у року од 15 дана од

дана искрцаја, издавања пртљага или дана када је пртљаг требало да буде

издат.

Члан 566

Бродар који не изврши налог добијен од корисника превоза, кад је то на основу

одредаба овог закона дужан да учини, одговара кориснику превоза за сваку

штету која је услед тога настала.

Бродар је дужан да надокнади штету примаоцу који је законити ималац

теретнице ако изврши налог наручиоца иако му нису враћени сви примерци

теретнице.

46 Чл. 32, став 2, Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају 47 Чл. 20 CVR конвенције

40

Бродар је дужан да надокнади штету примаоцу ако изврши налог наручиоца

иако му наручилац није вратио, односно предочио препис товарног листа који је

издат крцатељу.

Висина накнаде штете из ст. 1. и 3. овог члана не може да пређе износ који би

бродар био дужан да плати ако одговара за потпуни губитак терета.

Члан 567Бродарева дужност да накнади штету на основу одредаба члана 566. ст. 2. и 3.

овог закона не дира у његово право регреса према кориснику превоза.48

Ако је пртљаг оштећен, изгубљен, уништен или касни, путник мора што пре да

поднесе писмену жалбу авио-правозиоцу. У случају оштећења регистрованог

пртљага путник мора поднети жалбу у року од 7 дана, а у случају кашњења у

року од 21 дан, с` тим што у оба случаја рок почиње да тече од дана када је

пртљаг предат путнику.49 Ако се приговор не поднесе, ослобађа се

одговорности.

Закон о товарном листу из 1855 18 и 19 Вицт 111

Док, по обичају трговци товарни лист за робу бива пренешен индосирањем,

власништво над робом може прећи на индосатора, али без обзира на то, сва

права у вези уговора садржане у товарном листу настављају се на првобитног

купца или власника, и важно је да таква права прелазе са власништвом над

робом. Док се често дешава да роба за који се потписује товарни лист није

укрцана на брод, често је сасвим у реду да товарни листови власник са

најбољом намером за вредност не треба да буду испитивани од заповедника

брода или неке друге личности која потписује исти на основу робе која није

утоварена.

48 "Службени гласник РС", број 85/2005, Закон о поморској и унутрашњој пловидби.49 Према Варшавској конвенцији и Хашком протоколу овај рок је износи 15 дана по открићу штете, а у случају закашњења 15 дана од када је пртљаг требало предати овлашћеном лицу

41

Ако путник не стави приговор сматра се да је пртљаг примио у

исправном стању. Пропусти подношења приговора у прописаном року имају као

последицу губитак права на накнаду штете. Ова претпоставка не важи ако је

настала услед злонамерне радње или пропуста превозиоца или из његове

крајне непажње. Неки прописи (нпр. Закон о облигационим и основама

својинско-правних односа у ваздушном саобраћају, CIV конвенција), предвиђају

обавезну писмену форму приговора, док други прописи (нпр. CVR конвенција)

предвиђају да се приговор може дати у усменом или писменом облику. Са

друге стране, неки прописи не траже приговор ако је стање пртљага утврђено у

присуству обе уговорне стране у тренутку његовог преузимања (Закон о

поморској и унутрашњој пловидби, CVR конвенција).

Једина специфичност, између овог и режима који је прописан за робу,

ако се изузме извесна различитост рокова, састоји се у чињеници да се, због

околности изазваним саобраћајним удесом, приговори могу дати и након

прописаних рокова. У случају да је штета на пртљагу настала због саобраћајног

удеса или других узрока услед којих путник није могао да поднесе приговор у

прописаном року, путник приговор подноси чим је то могуће, а најкасније у року

од 30 дана од дана када је путовање завршено или када је требало да буде

завршено.50

Захтев за накнаду штету због потпуног или делимичног губитка или

оштећења ручног, регистрованог пртљага и пратећих аутомобила путник мора

поднети у одређеном року. Обично је то рок од 30 дана од дана сазнања за

штету.51

Према Хрватском праву, ако превозилац не поступи по приговору у року

од 30 дана путник има право да покрене парницу пред надлежним судом.

П Р Е В О З У З П О М О Ћ В И Ш Е

П Р Е В О З И Л А Ц А

50 Чл. 32, став 2, Закона о уговорима о превозу у друмском сабраћају. 51 Чл. 29 Закона о уговорима о превозу у друмском саобраћају, Чл. 25, став 4, чл.28, став 2 и чл.30, став 3 Закона о уговорима о превозу у железничком саобраћају

42

Уговор о превозу пртљага се може извршити уз учешће других

превозилаца, који могу бити из исте грана саобраћаја као и уговорни

превозилац или из различитих грана саобраћаја. Превозиоци могу учествовати

у јединственом превозу, али сваки од њих извршава само део тог превоза. Сви

превозиоци приступају јединственом уговору, прихватањем јединствене

превозне исправе за цело путовање. По правилу, се не тражи пристанак

путника (изузетак је у ваздушном превозу), а јединствени превоз уз учешће

више превозилаца без знања корисника може евентуално утицати на

одговорност превозиоца који органузује такав начин превоза. Узајамна

сарадња превозиоца, ради превоза путника и њиховог пртљага до места

опредељења, може се одвијати у оквиру исте гране превоза (узастопни или

директни превоз) или у комбинацији превозица из различитих грана саобраћаја

(мешовити или комбиновани превоз)

Ако, превоз који је предмет једног јединог уговора о превозу, обавља

више превозилаца, сваки наредни превозилац самим чином преузимања

пртљага са пртљажницом или возила са потврдом о превозу постаје страна у

уговору о превозу, с обзиром на отпрему пртљага или превоза возила у складу

са условима из пртљажнице или потврде о превозу и преузима обавезе које из

тога произлазе. За штету на ручном пртљагу, одговара превозилац на чијем

делу пута се штета догодила. За штету на регистрованом пртљагу, важе

правила које важе за штету на стварима, и одговарају: превозилац који је

закључио уговор о превозу (први превозилац), превозилац на чијем делу пута

је штета настала и превозилац који је предао регистровани пртљаг (последњи

превозилац), па и када штета није настала на његовом делу пута. Последњи

превозилац је редовно и доступан путнику, који често не зна где се штета

догодила. Са друге стране, када је у питању штета на ручном пртљагу нема

потребе да се предвиди одговорност овог последњег превозиоца, јер путник

најбоље зна где му се штета на ручном пртљагу догодила, јер исти носи са

собом, па може одмах преузети мере да му се она надокнади. Када се захтева

штета од првог или последњег превозиоца путник мора да докаже да се ради о

тим превозицима, а није потребно доказати да се штета догодила на њиховом

сектору пута. Ако се не може утврдити на чијем делу пута је дошло до потпуног 43

или делимичног губитка, оштећења пртљага, односно закашњења за штету

солидарно одговарају сви превозиоци. У поморском праву, бродар који је

закључио уговор о директном превозу, бродар који је издао пртљажницу,

бродар који је предао претљаг и бродар за време чијег се превоза догодио

догађај из којег проистиче захтев за накнаду штете због оштећења, мањка или

губитка терета одговарају солидарно .

За штету проузроковану закашњењем у превозу пртљага, одговара бродар

који је склопио уговор о превозу и бродар који је предао терет. Ако превозник

повери превоз, делимично или потпуно, извршном превозицу, ипак остаје

одговоран за укупан превоз. Ако се у том смислу обавезао, превозилац је

дужан са пажњом уредног превозиоца пронаћи превозиоца и одговара за његов

избор. Превозилац који је надокнадио штету путнику има право регреса према

осталим превозиоцима који одговарају солидарно. Ако се износ штете настале

на појединим деловима пута може утврдити, сваки превозилац одговоран је за

штету сразмерно свом уделу у превознини.

Ако, на основу уговора, у превозу учествује више превозилаца из

разних грана саобраћаја (мешовити превоз) превозилац који је закључио

уговор одговара за штету по прописима о накнади штете који важе за

превозица на чијем делу пута штета настала.

З А С Т А Р Е Л О С Т П О Т Р А Ж И В А Њ А

44

Потраживања из уговора о превозу пртљага застаревају након протека

одређеног времена. И међународни и домаћи извори права одређују посебне

рокове застарелости.

Према Закону о облигационим и основама-својинско правних односа у

ваздушном саобраћају тужба за накнаду штете може да се поднесе суду у року

од 2 године од датума када је ваздухоплов слетео или је требало да слети.52

Време застарелости почиње да тече код превоза ручног пртљага од дана када

је ваздухоплов стигао или је требало да стигне у место крајњег одредишта, а у

случају губитка или оштећења регистрованог пртљага од дана када је предат,

односно кад је требало да буде предат у место крајњег одредишта. Исти рок од

2 године предвића и Закон о поморској и унутрашњој пловидби.Према овим

законима време застарелости почиње да тече:

1) за регистровани пртљаг од дана када је предат или је требао да буде

предат у луци у којој се путник искрцао или се намеравао искрцати

2) за ручни пртљаг од дана искрцаја путника, односно у случају смрти

путника која је наступила у току превоза од дана када је брод стигао

или је требало да стигне у луку у којој се путник намеравао

искрцати.53

И међународни и домаћи извори права предвиђају да, у железничком и

друмском превозу потраживања застаревају протеком једне године.(Члан

бр.654). Међутим, чл.60 CIV (Додатак А) предвиђа да рок застаревања износи

2 године за тужбу због штете настале услед радњи, односно пропуста

учињених било са намером да се проузрокује таква штета, било

непромишљено и са свешћу да ће таква штета вероватно настати. Различито је

регулисано од када почиње да тече застаривање потраживања. За

потраживања због потпуног или делимичног губитка пртљага рок почиње да

тече, у друмском превозу, од дана када се сматра да је пртљаг изгубљен, а у

железничком превозу од дана издавања ствари односно пртљага. У

железником превозу код потраживања због потпуног губитка пртљага, рок

почиње да тече по истеку 14 дана од дана када је истекао рок испоруке. 52 Чл. 32, став 2, тачка 10 Закона о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају53 Чкан 654,"Службени гласник РС", број 85/2005, Закон о поморској и унутрашњој пловидби.

45

Застаревење се прекида подношењем захтева превозиоцу у писменој

форми, са потребним исправама којима се доказује право. Застарелост почиње

да тече изнова када је, у писменој форми, имаоцу права достављен одговор на

његов захтев и кад су враћене исправе приложене уз тај захтев. Ако се

рекламација усвоји делимично, застаревање почиње да тече за спорни део

рекламације. Застарелост не може да наступи пре протека рока од 30 дана од

дана пријема одговора на захтев имаоца права. Накнадне рекламације у вези

са истим предметом не обустављају застаревање. Застарела тужба се не може

више подносити чак ни у виду против тужбе или приговора на тужбу.

Ако је штета на пртљагу који је путник предао превозиоцу, настала услед

кривичног дела (угрожавања јавног саобраћаја) захтев за накнаду штете према

одговорном лицу застарева када истекне време одређено за застарелост

кривичног гоњења. Када је штета проузрокована кривичним делом, а за

кривично гоњење је предвиђен дужи рок застерелости, захтев за накнаду штете

према одговорном лицу застарева када истекне време одређено за

застарелост кривичног гоњења. Застарелост почиње да тече првог дана после

дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе.54

З А К Љ У Ч А К

54 У случају из наше судксе праксе, бр. Gž. 1074/95 од 28.08.1996. године. Тужиља је путовала и свој пртљаг предала кондуктеру, а он је исти одложио у бокс аутобуса и тужиљи издао пртљажну карту. По завршетку путовања торбе није било у боксу, а тужено предузеће је одбило да јој надокнади штету. Након спроведеног доказног поступка, тужени је био обавезан да тужиљи надокнади штету у износу од 230 USD (динарске против вредности). Тужилац је имао право да захтева исплату ренте од када је пензионисан, а решење о пензионисању је донето 02.10.1990. године. Пресудом је штетник оглашен кривим за кривично дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.201 став 4. у вези чл.195. став 3 у вези са става 1. КЗ РС, а за ова кривична дела рок застарелости кривичног гоњења је 5 година, који се сходно чл. 377 ЗОО има применити као рок застарелости у спору за накнаду штету. Како је тужилац пензинисан 02.10.1990. године од када тече рок застарелости, а тужбу поднео 19.04.1995. године, то произлази да је тужилац тужбу поднео у законом предвиђеном року.

46

Овим радом покушано је објашњење правног појма и природе уговора о

превозу пртљага. Поред уговора о превозу робе и путника, може се закључити

да уговор о превозу пртљага спада у најчешће закључиване уговоре, како у

домаћем тако и у међународном саобраћају.

На основу сазнања, прикупљеним и обрађеним, може се закључити

да је уговор о превозу пртљага акцесоран, и да не може постојати без уговора

о превозу путника. То је неформалан уговор, који је закључен када се уговорне

стране, превозилац и путник сагласе о његовим битним елементима. Очекује се

да путник има пртљаг на свом путовању, који можи бити регистрован и ручни.

Регистрован пртљаг се превози уз накнаду, приликом чије предаје на превоз,

се издаје одговарајућа писмена потврда, за који превозилац одговара, а такођа

на истом под одређеним условима може имати одређена права. Путник на

свом путовању има и ручни пртљаг, приликом чијег превоза се не издаје

никаква потврда, превози се бесплатно, који путник сам чува, за који

превозилац одговара под изузетним околностима, и на којим не може имати

никаква права. Постоје одређена правила које се односе на количину, тежину,

својства и друга обележја пртљага који се може превозити. Одговорност

превозиоца за пртљаг је ограничена, и он семоже ослободити одговорности,

под условом да се путник у прописаним роковма не користи својим правима.

Ово је један значајан уговор привредног права, који се користи и у

међународном и унутрашњем превозу путника. Важност уговора, у свим

гранама саобраћаја, је огромна ако се има у виду, колику значајну улогу у

савременом животу има превоз путника.

Л И Т Е Р А Т У Р А

47

1) Др. Мирко Васиљевић, Пословно право, Београд, 2004. године

2) Др. Мирко Васиљевић, Уговор о превозу робе железницом, Београд,

1984.године

3) Др. Мирко Васиљевић, Одговорност железнице у домаћем и

међународном превозу робе, Београд, 1991. године

4) Др. Бранко Јакаша, Уџбеник пловидбеног права, Загреб, 1979. године

5) Др. Бранко Јакаша, Копнено и зрачно саобраћајно право, Загреб,

1969. године

6) Славко Царић, Ивица Јанковец, Миодраг Трајковић и Душанка

Ђурђев, Саобраћајно право, Нови Сад, 2006. године

7) Др. Душанка Ђурђев, Одговорност железничког превозиоца, Београд,

1987. године

8) Др. Небојша Јовановић, Transport Law of Serbia and Montenegro, The

Hague, Holland, 2005. године

9) Barthelemy Mercadal, Kluwer Law Internacional, 2000.

10) Peter Csoklich and Helga Jesser- Hub, Kluwer Law Internacional, 2008.

11) Prof. Robert Force, Kluwer Law Internacional, 2001.

12) Walter Muller and Thomas Burckhard, Kluwer Law and Taxation

Publishers, 1994.

13) Hugo Tiberg and Johan Sheilin, Kluwer Law Internacional, 2009

14) Prof. Dr. Hu Zhengliang, Kluwer Law Internacional, 2003

15) Проф. Предраг Станковић и Гордан Станковић, Kluwer Law

Internacional, 2008

CELINA PRIMEDBE

48

ZANEMARENI SU DOMAĆI IZVOR. UBACITI SUDSKU PRAKSU, RAD JE PRILIČNO NESREĐEN U SITEMATIZACIJI, KAO DA SE NABACUJU ČINJENICE BEZ LOGIČNE VEZELOŠE CITIRANO.DOSLOVNO SE PRIDRŽAVATI UPUSTVA ZA AUTORE NA KRAJU BILO KOG BROJA ANALA PRAVNOG FAKULTETAIMA 15 LITEREATURA ALI U RADU NISU CITIRANI, OSIM STANKOVIĆA

49