u vod10 m etodologija11rrazlatibor.co.rs/dokumenti/rodna_analiza.pdf2. start-up krediti, za koje je...

Sonja avlijašMarko vladiSavljevićMr Sanja PoPović-Pantićrodna analiza odaBraniH državniH Mera za Podršku Preduzetništvu u SrBiji

izdavač: PrograM ujedinjeniH nacija za razvoj internacionalniH Brigada 69, Beograd

za izdavača: un WoMen agencija ujedinjeniH nacija za rodnu ravnoPravnoSt i oSnaživanje žena

lektura i korektura: Slavica Miletić

dizajn i PreloM:BenuSSi deSign

štaMPa:štaMParija dMd

tiraž 500 PriMeraka

Ova publikacija nastala je u okviru projekta „Unapređenje eko-nomskih i socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”, koji UN Women sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške.

Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.

This publication was produced in the framework of the project “Advancing Women’s Economic and Social Rights in Serbia and Montenegro,” implemented by UN Women with funding from the Government of the Kingdom of Norway.

The views and analysis contained in the publication are those of the authors and do not necessarily represent the views of UN Women, the United Nations or any of its affiliated organizations.

Rodna analiza odaBRaniH dRžavniH meRa za podRšku pReduzetništvu u SRBiji

Sonja avlijašMarko vladiSavljevićMr Sanja PoPović-Pantić

Beograd, 2012.

Rodna analiza ODABRANIH DRžAvNIH meRA zA pODRšku pReDuzetNIštvu u SRBIjI

2

Sažetak 6

executive Summary 8

1. uvod 10

2. metodologija 11

2.1 Izbor programa za analIzu 11

2.2 DefInIsanje jeDInIca posmatranja 12

2.3 poDacI 13

3. Nalazi iStraživaNja i diSkuSija 14

3.1 subvencIja za samozapošljavanje – nacIonalna služba za zapošljavanje 15

3.2 start-up kreDItI – fonD za razvoj republIke srbIje 23

3.3 program poDrške msp za jačanje InovatIvnostI – mInIstarstvo ekonomIje I regIonalnog razvoja 33

3.4 program poDrške razvoju konkurentnostI – nacIonalna agencIja za regIonalnI razvoj 37

3.5 program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje prIvreDnIh Društava - sIepa 45

Sadržaj


3

4. dobra prakSa u podršci preduzetNištvu žeNa 49

4.1

međunaroDna Dobra praksa

4.2 Dobra praksa u srbIjI 51

5. zaključci i preporuke 53

5.1. završne napomene I generalne preporuke

5.2. preporuke za subvencIje za samozapošljavanje 56

5.3. preporuke za start-up kreDIte 57

5.4 preporuke za programe jačanja InovatIvnostI I razvoj konkurentnostI 58

5.5 preporuke za program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje 59

aNekS a. metodološke NapomeNe o aNalizi admiNiStrativNih podataka 60a1. subvencIja za samozapošljavanje 60a2. start-up kreDItI 60a3. program poDrške msp za jačanje InovatIvnostI 61a4. program poDrške razvoju konkurentnostI 61a5. program poDstIcanja konkurentnostI I InternacIonalIzacIje prIvreDnIh Društava 62

aNekS b. SpiSak iNtervjuiSaNih iNStitucija 63


5

Skraćenice

aMz aktivne Mere zaPošljavanja

aPr agencija za Privredne regiStre

Fzr Fond za razvoj rePuBlike SrBije

eu evroPSka unija

Merr MiniStarStvo ekonoMije i regionalnog razvoja

MSP Mala i Srednja Preduzeća

MSPP Mala i Srednja Preduzeća i Preduzetnici/e

narr nacionalna agencija za regionalni razvoj

nSz nacionalna agencija za zaPošljavanje

SiePa agencija za Strana ulaganja i ProMociju izvoza (engl. SerBia inveStMent and exPort ProMotion agency)

rSz rePuBlički zavod za StatiStiku


6

Ovaj izveštaj ocenjuje u kojoj meri su žene preduzetnice imale pristup programima dr-žavne podrške preduzetništvu u Srbiji tokom 2009. i 2010. godine. Izveštaj je naručilo Mi-nistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR), uz podršku kancelarije UN Wo-men, u nastojanju da u toku 2011. godine proceni uticaj odabranih mera podrške pre-duzetništvu na žene i na muškarce (rodni uti-caj). Izveštaj dopunjava polaznu studiju o pre-duzetništvu žena koju je realizovao SeConS, grupa za razvojnu inicijativu (u daljem tek-stu: SeConS), takođe na zahtev MERR-a, uz

podršku kancelarije UN Women, kako bi se ključnim akterima omogućio bolji uvid u pri-rodu aktivnosti preduzetništva žena u Srbiji.

Izveštaj se sastoji od pet celina. Nakon uvo-da, u drugom poglavlju su obrazloženi razlozi za izbor programa koji su analizirani i meto-dologija korišćena za analizu rodnog uticaja ovih programa. U trećem poglavlju se raz-matraju rezultati analize svakog od pet pro-grama, u četvrtom poglavlju su predstavljene relevantne međunarodne dobre prakse, dok je u petom poglavlju dat zaključak sa pregledom

svih nalaza i konkretnim preporukama za po-boljšanje pristupa žena državnim programima podrške preduzetništvu u Srbiji.

Da bi ova analiza bila uporediva sa gorepo-menutom polaznom studijom o ženskom preduzetništvu koju je izradio SeConS, kao ženske biznise definišemo sve preduzetnice koje vode sopstvene radnje ili slobodne profe-sije (npr. prevoditeljke) kao i direktorke ma-lih i srednjih preduzeća koje su istovremeno i njihove (su)vlasnice (bez obzira na veličinu njihovog vlasničkog udela).

Sledećih pet programa državne podrške su odabrani za analizu kao najznačajniji po ukupnom broju korisnika i finansijskih resursa koji su preko njih plasirani:

1. Subvencija za samozapošljavanje, za koju je nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje (samo za preduzetnike),

2. Start-up krediti, za koje je nadležan Fond za razvoj Republike Srbije (i za preduzetnike i za preduzeća),

3. Subvencija za jačanje inovativnosti, za koju je nadležno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (samo za preduzeća),

4. Subvencija za razvoj konkurentnosti, za koju je nadležna Nacionalna agencija za regionalni razvoj (i za preduzetnike i za preduzeća),

5. Subvencija za podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije privrednih društava, za koju je nadležna Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (samo za preduzeća).

Dok su prva dva programa namenjena zapo-činjanju biznisa, ostala tri su upravljena ka već postojećim biznisima.

Analiza predstavljena u ovom izveštaju se zasniva na više izvora podataka i kombinuje sledeće kvantitativne i kvalitativne metode:

i) analiza administrativnih podataka o (ne)uspešnim podnosiocima zahteva za učešće u programu, ii) diskusije u fokus grupama s preduzetnicama iz tri grada, iii) dubinski in-tervjui s predstavnicima/ama institucija nad-ležnih za sprovođenje programa, udruženjima preduzetnica i predstavnicima/ama organiza-

cija nevladinog sektora koje pružaju usluge podrške preduzetništvu, iv) analiza ankete o korišćenju državnih programa podrške spro-vedene na reprezentativnom uzorku od 500 preduzetnica širom Srbije (deo šireg istraži-vanja koje je realizovao SeConS).

Sažetak


7

Sažetak

Iako je pet analiziranih programa namenjeno različitim ciljnim podgrupama preduzetnika/ca, a njihov efekat u pogledu broja korisni-ka i raspodele sredstava znatno varira, uočljivi su neki opšti trendovi.

Značajno veći udeo žena učestvovao je u start-up programima nego u programima namenjenim već postojećim preduzećima. U slučaju subvencije za samozapošljavanje ovaj trend se može objasniti afirmativnom akci-jom, pošto se nezaposlene žene koje su prijav-ljene na evidenciju NSZ tretiraju kao ranjiva grupa i njihove prijave su na osnovu toga do-bijale dodatne bodove. Kada je reč o start-up kreditima, veće učešće korisnica među MSPP najverovatnije odražava uspeh ukupnih na-stojanja Vlade da podstakne preduzetništvo žena. Negativna strana ovog trenda jeste to što su neke od ovih žena osnovale preduze-ća ili preduzetničke radnje usled nedostatka drugih mogućnosti za zapošljavanje, što zna-či da su one možda postajale preduzetnice iz ekonomske nužde a ne zato što su prepoznale tržišnu šansu.

Iako su start-up programi naizgled uspešniji u uključivanju žena kada uporedimo ukupni broj žena koje su ih koristile sa ukupnim uče-šćem žena u privredi, oni nisu podjednako uspešni kada ih uporedimo sa ukupnim bro-jem žena na evidenciji nezaposlenih. Ovo je posebno značajno za subvenciju NSZ-a, po-što jedino nezaposleni sa evidencije NSZ-a imaju pravo na ovu subvenciju, ali je podjed-nako relevantno i za start-up kredite, zato što su mnogi početnici preduzetnici/e možda prethodno bili nezaposleni/e. Pošto ima više nezaposlenih žena u odnosu na muškarce, apsolutna razlika između ove dve kohorte nezaposlenih se realno povećava zbog tre-nutne raspodele korisnika ovih programâ, pošto se manje od 40 odsto svih subvencija dodeljuje ženama, a one čine više od 50 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Korisnice su bile zastupljenije među predu-zetnicima nego među MSP, što je jednostav-no odraz većeg učešća žena u ukupnom broju preduzetnika u odnosu na njihovo učešće u ukupnom broju MSP. Naime, preduzetnice čine 22 odsto svih MSPP u srpskoj privredi, dok MSP čiji su vlasnici-direktori žene ima samo četiri odsto (prema Polaznoj studiji Se-ConS-a). Ovo takođe objašnjava veći udeo ženskih biznisa u programima namenjenim samo preduzetnicima, ili svim MSPP (pre-duzetnici nemaju pravo učešća u dva od tri „napredna“ programa, čime se može objasniti manje ukupno učešće žena u njima).

iako se na prvi pogled čini da su start-up pro-grami i programi podrške razvoju konkuren-tnosti uspešniji u uključivanju žena od ostala dva „napredna“ programa, moguće je da su oni zapravo usmereni na kohorte populacije sa većim apsolutnim brojevima žena. U tom smislu, kada je reč o podršci preduzetništvu žena, kreatori javnih politika treba da se bave uspostavljanjem ravnoteže između promovi-sanja obima i promovisanja kvaliteta. Pove-ćanje broja korisnica podrške preduzetništvu je jednostavnije, ali da bi se obezbedila održivost ženskog preduzetništva neophodno je podr-žati preduzetništvo žena u produktivnijim sektorima privrede. Ovo je posebno značajno zato što veliki deo preduzetnica koje su uče-stvovale u programima podrške dolaze iz ma-nje održivih i tradicionalno „ženskih“ sektora privrede, kao što su ostale usluge, koje uključu-ju frizerske i kozmetičke salone.

Kada posmatramo start-up kredite i program podrške razvoju konkurentnosti kao jedina dva programa u kojima mogu da učestvuju i preduzetnici i MSP, možemo da zaključimo da je, u odnosu na njihovu zastupljenost u privredi, veća verovatnoća da će MSP (uklju-čujući ženska preduzeća) konkurisati za ova sredstva nego da će to učiniti preduzetnici/e (npr. 38 odsto žena koje su konkurisale za

subvenciju za razvoj konkurentnosti su pre-duzetnice a 62 odsto su ženska MSP). Me-đutim, na prvom mestu ne postoji dovoljno ženskih preduzeća koja bi se uopšte mogla podržati. U tom kontekstu, više sredstava bi trebalo usmeriti u osnivanje ženskih MSP umesto preduzetničkih radnji, pogotovo kada se ima u vidu da su start-up krediti FZR-a izvesno doprineli veoma visokoj stopi osniva-nja ženskih preduzeća u odnosu na njihovu zastupljenost u privredi.

Stoga programi koji imaju veću stopu učešća žena nisu nužno uspešniji u uključivanju žena od onih koji imaju manji obuhvat žena. U tom smislu, ima prostora za poboljšanje kako start-up tako i „naprednih“ programa.

Na osnovu dokaza predstavljenih u ovom izveštaju ukazujemo na potrebu za većom podrškom ženskim start-up preduzećima, pošto preduzeća koja vode žene kao vlasni-ce-direktorke čine samo četiri odsto svih preduzeća i preduzetničkih radnji u srpskoj privredi (u odnosu na 17,5% muških predu-zeća u celom mSpp sektoru). poslovni sa-veti i nefinansijska podrška start-up predu-zećima mogu biti posebno značajni nakon njihovog osnivanja i dodele javnih sredstava.

Pitanje da li će biti pokrenut novi program podrške preduzetništvu žena manje je relevan-tno od pitanja da li će biti povećana budžetska sredstva namenjena ženama u preduzetništvu u odnosu na muškarce. Naime, udeo sredstava opredeljenih za razvoj ženskog preduzetništva treba da smanji razliku između učešća žena i učešća muškaraca u ukupnom preduzetništvu i/ili učešća žena i muškaraca u zaposlenosti.

Konačno, važno je uvideti da programi držav-ne podrške sami po sebi ne mogu da reše sve probleme i da mnogi izazovi ostaju, uključu-jući potrebu za unapređenjem opšteg poslov-nog okruženja za preduzetništvo žena.


8

This report assesses to what extent fema-le entrepreneurs have had access to selected governmental support programmes for entre-preneurship in Serbia during 2009 and 2010. It has been commissioned by the Ministry of Economy and Regional Development (MoERD), with the support of UN Women, as part of their efforts in 2011 to assess the gender impact of existing government me-asures in support of entrepreneurship. The report is complementary to a baseline study on female entrepreneurship conducted by Se-ConS Development Group, also commissio-

ned by MoERD, with UN Women support, in order for stakeholders to gain better insight into the nature of women’s entrepreneurial activity in Serbia.

The report consists of five sections. Following introduction, section 2 describes the ratio-nale behind selection of programmes to be analysed and methodology used to assess gender impact of these programmes. Section 3 discusses the findings of analysis for each of the five programmes, section 4 presents relevant best practices, international and

from Serbia, while section 5 concludes with an overview of all findings and specific re-commendations for improving women’s acce-ss to governmental entrepreneurship support programmes in Serbia.

In order to make the analysis comparable to the above-mentioned SeConS baseline study on female entrepreneurship, we defined as female entrepreneurs all women who were either sole proprietors or managers and at least minority owners of small and medium enterprises (SMEs).

The following five financial governmental support programmes for entrepreneurship were chosen for analysis, as the most significant in terms of their total number of beneficiaries and resources allocated through them:

1. Self-employment subsidy implemented by the National Employment Service (targeting only sole proprietors),

2. Start-up loans implemented by the Republic Development Fund (targeting both sole proprietors and enterprises),

3. Innovation subsidy implemented by the Ministry of Economy and Regional Development (targeting only enterprises),

4. Competitiveness subsidy implemented by the National Agency for Regional Development (targeting both sole proprietors and enterprises),

5. Enterprise competitiveness and internationalisation subsidy implemented by Serbia Investment and Export Promotion Agency (targeting only enterprises).

While the first two of these programmes tar-get start-ups, the other three are available for already established enterprises.

Analysis presented in this report is based on multiple sources of data and it combines the following quantitative and qualitative met-

hods: i) desk analysis of administrative data on successful and unsuccessful programme applicants, ii) focus group discussions with female entrepreneurs in three Serbian cities, iii) in-depth interviews with stakeholders from programme implementing institutions, female entrepreneurship associations and

non-governmental providers of entreprene-urship support services, and iv) analysis of a module on usage of government support programmes collected on a representative sample of 500 female entrepreneurs across Serbia (part of a larger survey conducted by SeConS).

executive Summary


9

Executive summary

Although the five analysed programmes target different sub-groups of entrepreneurs and the-ir impact in terms of the number of beneficia-ries and distributed funds varies greatly, some general patterns emerged from our analysis.

A substantially higher share of women par-ticipated in start-up programmes than in the ones targeting already established enterpri-ses. In the case of the Self-employment subsidy, this trend can be explained by affirmative action, since unemployed women registered with the NES have been targeted as a vulne-rable group and their applications awarded additional points. When it comes to Start-up loans, the higher shares of female beneficiaries among both sole proprietors and enterprises may reflect the success of wider government efforts to encourage female entrepreneurship. The flipside of this trend is that a portion of these women have been establishing their own businesses due to absence of other em-ployment opportunities and may thus be en-trepreneurs of last resort rather than starting their businesses due to market opportunities.

Although start-up programmes may seem re-latively more successful at including women when we compare their female beneficiaries to the total presence of females in the busi-ness world, they are not as successful when we compare the number of them to the total number of registered unemployed women. This benchmark is particularly relevant for the NES subsidy, since registered unemployed are the only ones eligible for it, but it is also re-levant for the Start-up loans, since many of the starting entrepreneurs may have been pre-viously unemployed. As there are more unem-ployed women than men, the absolute diffe-rence between the two cohorts of unemployed in fact increases through current distribution of start-up programmes’ beneficiaries, since below 40% of all subsidies go to females, whi-le they represent over 50% of all unemployed.

Female beneficiaries were more represented among sole proprietors than among enterpri-ses, which simply reflects the fact that there are a lot more female businesses among sole proprietors than among enterprises. Namely, 22% of all businesses in the Serbian economy are women sole proprietors and only 4% are female managed-owned enterprises (according to the SeConS baseline study). This also expla-ins the higher shares of female businesses in programmes which targeted sole proprietors or sole proprietors and enterprises (sole proprie-tors are not eligible for two out of the three ‘ad-vanced’ programmes, which may explain lower overall female participation in them).

Although at first glance start-up programmes as well as the Competitiveness subsidy seem to be more gender sensitive than the other two ‘advanced’ programmes, this may be a mere reflection of the fact that they target popula-tion cohorts with higher absolute numbers of females. In that sense, policy makers need to be concerned with striking a balance between promoting quantity vs. quality when it comes to supporting female entrepreneurship. While it is easier to increase quantity of female benefi-ciaries through supporting sole proprietorship, in order to ensure sustainability of female en-trepreneurship, it is crucial to support female participation in the more productive sectors of the economy. This is particularly relevant since a large portion of the supported female sole proprietors come from the least sustaina-ble and most traditionally female sectors of the economy, such as other services, which include hairdressers and beauty parlours.

When we observe Start-up loans and Compe-titiveness subsidy, as the only two programmes for which both sole proprietors and SMEs are eligible to apply, we can conclude that, rela-tive to their presence in the economy, SMEs (including female managed-owned) are more likely to apply for these programmes than

sole proprietors (e.g. 38% of all female appli-cants for the Competitiveness subsidy are sole proprietors while 62% are female managed-owned SMEs). However, there are not eno-ugh female enterprises “out there” to support in the first place. In that sense, more resources could be devoted towards female SME start-ups instead of sole proprietorships, especially since we can see that RDF’s Start-up loans have led to a very high rate of establishment of female managed-owned businesses relative to their presence in the economy.

Therefore, those programmes which have higher shares of female beneficiaries are not necessarily more gender sensitive than the ones which cover fewer women. In that sense, there is scope to improve gender sensitivity of both start-up and advanced programmes.

Based on the evidence presented in this re-port, we point to the need for greater support for female enterprise start-ups, since only 4% of all businesses in the Serbian economy are female managed-owned. Business advice and non-financial support to start-ups may be particularly relevant following their establis-hment and receipt of public funding.

Whether a new programme for women is established is less relevant than whether re-latively more budgetary resources are devoted to supporting female entrepreneurship rather than male. Namely, the share of resources de-voted to women entrepreneurs should aim to close the gap between female and male par-ticipation in entrepreneurship and/or female share in employment.

Finally, it is important to recognise that go-vernment support programmes cannot alone solve all problems and that many challenges remain, including the need for improving the general business environment for female entrepreneurs.


10

Podrška preduzetništvu je postala važna di-menzija politike Vlade Republike Srbije tokom njenog mandata od 2008. do 2012. godine. Direktne subvencije preduzetništvu predstavljaju deo širih nastojanja države da podstakne konkurentnost malih preduzeća i unapredi sveukupno poslovno okruženje. Uspostavljanjem strateškog1, zakonodavnog i institucionalnog okvira za podršku preduzet-ništvu krajem prve decenije XXI veka, Vlada Srbije je prepoznala istaknutu ulogu malih i srednjih preduzeća (MSP) u procesu stabi-lizacije i unapređenja konkurentnosti srpske privrede i pokazala je posvećenost jednoj sve-obuhvatnoj politici razvoja MSP2. Programi finansijske podrške razvoju preduzetništva, kao važna dimenzija sveukupne politike ra-zvoja MSP, posebno su dobili na značaju u svetlu pogoršanja ekonomskih uslova krajem 2008. godine kada se svetska ekonomska kriza prelila u Srbiju i nesrazmerno pogodila mala preduzeća.

Uporedo sa naporima države usmerenim ka razvoju efikasne politike preduzetništva, usva-janjem Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravno-sti polova u februaru 2009. rodno osetljive intervencije su i zvanično uvedene u sve to-kove javne politike u Srbiji. Poboljšanje po-ložaja žena u ekonomskoj sferi je prepoznato kao jedan od glavnih ciljeva ove strategije, a žene, mada još uvek nedovoljno zastupljene u svetu biznisa, prepoznate su kao neiskori-šćeni preduzetnički potencijal. Nema mnogo ljudi koji su spremni da preuzmu rizik ulaga-nja u pokretanje biznisa, a udeo žena u uku-pnom broju preduzetnika u Srbiji iznosi tek

oko 26 odsto (prema podacima istraživanja o preduzetništvu žena koje je sproveo SeConS – detaljnije informacije su predstavljene na početku poglavlja 2). Iako su podaci predstav-ljeni u ovoj studiji obeshrabrujući, zanimljiv je podatak da Srbija tek neznatno zaostaje za prosekom u EU od 30 odsto3, što objašnjava činjenicu da EU ulaže znatne resurse u mere za povećanje učešća žena u poslovnoj sferi.

Nedovoljna zastupljenost ženskog preduzet-ništva može se objasniti brojnim preprekama sa kojima se one suočavaju u Srbiji (i drugde) kada osnivaju MSPP i vode poslove. Iako se sa mnogim od tih prepreka suočavaju i žene i muškarci, kod žena one su često izraženije zbog uticaja različitih faktora kao što su ne-dostatak kontakata i pristupa finansiranju, rodno zasnovana diskriminacija i stereotipi, poteškoće u usklađivanju poslovnih i poro-dičnih obaveza i razlike u načinu na koji žene i muškarci pristupaju preduzetništvu.

Ovaj izveštaj je naručilo Ministarstvo ekono-mije i regionalnog razvoja (MERR), uz po-dršku kancelarije UN Women, u nastojanju da proceni uticaj postojećih mera podrške preduzetništvu na žene i na muškarce (rodni uticaj). Izveštaj dopunjava polaznu studiju o preduzetništvu žena koju je realizovao Se-ConS, grupa za razvojnu inicijativu (u daljem tekstu: SeConS), takođe na zahtev MERR-a, uz podršku kancelarije UN Women, kako bi ključnim akterima omogućio bolji uvid u pri-rodu aktivnosti preduzetništva žena u Srbiji.

Izveštaj analizira u kojoj meri su preduzetnice imale pristup programima državne podrške

preduzetništvu u Srbiji tokom 2009. i 2010. godine. Iako je samo jedan od programa u okviru postojećih programa podrške predu-zetništvu bio posebno namenjen ženama kao korisnicama4, procena rodnog uticaja ostalih programa takođe je potrebna da bi kreatori politike stekli uvid u eventualne oblike nepo-sredne i posredne diskriminacije preduzetni-ca, to jest potencijalnih korisnica ovih progra-ma. Na osnovu nalaza ove studije biće date preporuke o tome kako kreirati mere koje bi bile zasnovane na činjenicama i kako pružiti sistematsku i ciljanu podršku preduzetništvu žena u Srbiji. Prema našim saznanjima, ova studija predstavlja prvi pokušaj analize držav-nih programa podrške preduzetništvu u Srbiji kombinacijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Zato bi nalazi predstavljeni u ovom izveštaju mogli biti korisni za poboljšanje pristupa programima državne podrške za sve preduzetnike, bez obzira na njihovu polnu pripadnost.

Izveštaj se sastoji od pet celina. U narednom poglavlju su obrazloženi razlozi za izbor pro-grama koji će biti analizirani i metodologi-ja korišćena za analizu rodnog uticaja ovih programa. U trećem poglavlju se razmatraju rezultati analize svakog od pet programa, u četvrtom poglavlju su predstavljene relevan-tne dobre prakse, dok je u petom poglavlju dat zaključak sa pregledom svih nalaza i kon-kretnim preporukama za poboljšanje pristupa žena državnim programima podrške predu-zetništvu u Srbiji.

1. uvod

1 Najvažniji strateški okvir je „Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period. 2008 do 2013. godine“.

2 Prema indeksu politike razvoja MSP OECD-a Srbija je ocenjena sa 3,3 od mogućih 5 poena u 2009. godini.

3 Izvor: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/promoting-entrepreneurship/women/index_en.htm, prema podacima od 26. januara 2012.

4 Samo program subvencije za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) dodeljuje dodatne bodove apli-kacijama žena, pošto se žene tretiraju kao jedna od najranjivijih grupa na tržištu radne snage.


11

2.1 Izbor programa za analIzu

U protekle četiri godine realizovan je znatan broj državnih programa podrške preduzetniš-tvu u Srbiji5, ali ovaj izveštaj bavi se analizom uticaja na žene i muškarce pet najznačajnijih programa finansijske podrške. Ovi programi

su najznačajniji kako po ukupnom broju kori-snika (9.351 preduzetnika i preduzeća), tako i po sredstvima koja su u okviru njih dode-ljena (ukupno više od šest milijardi dinara). Predmet naše analize je efekat ovih programa

u 2009. i 2010. godini na žene i na muškar-ce (rodni efekat), jer su to godine za koje su raspoloživi podaci razvrstani po polu. Zato su sledećih pet programa bili predmet analize:

tabela 1: pregleD analIzIranIh programa

NAzIv PRogRAMA NADlEžNA INSTITuCIjA goDINA SPRovođENjA BRoj koRISNIkA

ukuPAN IzNoS oDoBRENIh SREDSTAvA (u MIlIoNIMA RSD)

subvencija za samozapošljavanje

nacionalna služba za zapošljavanje (nsz)

2009 2.307 289.9

2010 2.217 332.3

start-up krediti fond za razvoj republike srbije (fzr)

2009 2.627 3.853

2010 1.232 2.051

subvencija za jačanje inovativnosti

ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (merr)

2009 71 37,7

2010 91*** 12,4

subvencija za razvoj konkurentnosti *

nacionalna agencija za regionalni razvoj (narr)**

2009 243 50,3 miliona

2010 257 48,7 miliona

subvencija za podsticanje konkurentnosti i internacionalizaciju privrednih društava

agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (sIepa)

2009 151 41,6 miliona

2010 155 43,9 miliona

* U 2009. godini naziv ovog programa bio je „Program podrške razvoju konkurentnosti i inovativnosti MSPP, poslovnih inkubatora i klastera“.** Do kraja 2009. godine ovaj program je sprovodila Agencija za mala i srednja preduzeća Republike Srbije, koja je ugašena.*** Ukupno 97 korisnika odabrano je za učešće u programu, ali je 6 korisnika odustalo od potpisivanja ugovora.

2. metodologija

5 Za detaljnije informacije pogledati godišnje izveštaje MERR-a o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu.


12

2. Metodologija

2.2 DefInIsanje jeDInIca posmatranja

Naš izveštaj obuhvata ukupnu populaciju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) koji su učestvovali u jednom od pet analiziranih programa državne podrške 2009. ili 2010. godine. Međutim, ove dve katego-rije nisu ispunjavale uslove za učešće u svim

programima. Program subvencija za samo-zapošljavanje koji sprovodi NSZ namenjen je isključivo preduzetnicima, start-up krediti Fonda za razvoj Republike Srbije (FZR) i program subvencija za podsticanje konku-rentnosti Nacionalne agencije za regionalni

razvoj (NARR) namenjeni su kako preduzet-nicima tako i MSP, dok su subvencije za pod-sticanje inovativnosti i internacionalizacije SIEPA-e namenjene isključivo MSP.

S obzirom na to da se naša analiza pre svega bavi preduzetništvom žena, pojam preduzetništva obuhvata kako preduzetnike/ce (osnivače/ice radnji), tako i direktore/ke malih i srednjih preduzeća koji su istovremeno i njihovi (su)vlasnici/ce (bez obzira na veličinu vlasničkog udela).

preduzetnik/ca (osnivač/ica male radnje) jeste fizičko lice koje vodi sopstveni mali biznis i bavi se trgovinom (u radnji) ili uslugama (kao što su prevodilačke ili računovodstvene usluge).

Direktor/ka i (su)vlasnik/ca msp je lice koje upravlja privrednim društvom i poseduje udeo u vlasništvu od najmanje jedan odsto u tom društvu (ova definicija je kompatibilna sa definicijom iz Polazne studije). u daljem tekstu koristićemo termin direktor/ka-vlasnik/ca.


13

2. Metodologija

U ovoj analizi poredimo preduzetnice sa pre-duzetnicima zato što je u slučaju preduzetnič-kih radnji vlasnik/ca istovremeno i direktor/ka. Žene čine 32 odsto ukupnog broja preduzetni-ka u Srbiji (prema podacima Polazne studije6).

Kada je reč o MSP, upoređujemo privredna društva kojima upravljaju žene i koja su (bar delom) u vlasništvu žena sa ostalim MSP, uk-

ljučujući i preduzeća kojima upravljaju muškar-ci i koja su (bar delom) u vlasništvu muškaraca i mešovita preduzeća (kojima upravljaju žene ali koja su u vlasništvu muškaraca i obrnuto). U daljem tekstu za ova privredna društva koristi-ćemo sintagmu „ženska preduzeća”.

U slučajevima kada izričito poredimo ženska preduzeća i muška preduzeća, mešovita pre-

duzeća su izostavljena iz analize. Ženska pre-duzeća čine 20 odsto svih preduzeća u Srbiji koja su u vlasništvu pripadnika samo jednog pola, i u kojima pripadnik/ca tog pola vrši i upravljačku funkciju (prema podacima iz Po-lazne studije7).

2.3 poDacI

Analiza predstavljena u ovom izveštaju zasni-va se na više izvora podataka i kombinuje sle-deće kvantitativne i kvalitativne metode:

I. Analiza administrativnih podataka o (ne)uspešnim podnosiocima zahteva za učešće u programu.

II. Deset diskusija u fokus grupama sa preduzetnicama iz tri grada: Beograd, Novi Sad i Niš (u realizaciji Fonda za razvoj ekonomske nauke – FREN).

III. Sveobuhvatni intervjui sa predstav-nicima/ama institucija nadležnih za sprovođenje programa, udruženja pre-duzetnica i predstavnicima/ama orga-nizacija nevladinog sektora koje pru-žaju usluge podrške preduzetništvu (u realizaciji FREN-a)8.

IV. Analiza ankete o korišćenju državnih programa podrške sprovedene na re-prezentativnom uzorku od 500 predu-zetnica širom Srbije (deo šireg istraži-vanja koje je realizovao SeConS).

Podatke o korisnicima svih programa razvr-stane po polu, osim programa subvencija za samozapošljavanje, obezbedila je Agencija za privredne registre (APR). Podatke o (ne)us-pešnim podnosiocima zahteva za subvenciju za samozapošljavanje obezbedila je Nacional-na služba za zapošljavanje (NSZ). Podatke razvrstane po polu o odbijenim podnosioci-ma zahteva obezbedile su direktno institu-cije nadležne za sprovođenje dva programa: program start-up kredita i program podrške razvoju konkurentnosti. Podaci o odbijenim podnosiocima zahteva za subvenciju za jača-nje inovativnosti i subvenciju za podsticanje konkurentnosti i internacionalizacije privred-

nih društava nisu sadržali dovoljno informa-cija koje bi omogućile rodnu analizu.

Pošto u administrativnoj evidenciji programa nema podataka o demografskim karakteri-stikama podnosilaca zahteva, kao što su ge-ografska lokacija, uparili smo jedinstveni ma-tični broj građana sa bazom malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) Repu-bličkog zavoda za statistiku (RZS)9, koja sa-drži više informacija o karakteristikama ovih privrednih subjekata.

Detaljnije informacije o kvalitetu i pouzda-nosti analiziranih administrativnih podataka, uključujući nedostajuće vrednosti i podatke o podnosiocima zahteva za učešće u programu dobijene iz baze podataka RZS-a, predstav-ljene su u Aneksu A ovog izveštaja.

6 Ovaj procenat se odnosi na preduzetnike iz baze RZS-a za koje postoje podaci o polu. Za detaljnije informacije pogledati Polaznu studiju.

7 Ovaj procenat se odnosi na privredna društva iz baze RZS-a za koja su dostupni podaci o polu glavnog preduzetnika. Za detaljnije informacije pogledati Polaznu studiju.

8 Kompletna lista ispitanika priložena je u Aneksu B.

9 Baza podataka sadrži aktivna i neaktivna ali još uvek registro-vana društva, ona koja su u postupku registracije, prevođenja, likvidacije ili stečaja, odnosno ona koja su prestala sa radom ili su izbrisana iz registra. Baza podataka o privrednim društvima sadrži društva sa ograničenom odgovornošću, ortačka društva komanditna društva i akcionarska društva. Baza podataka ne sadrži javna i društvena preduzeća, zadruge strane kompanije i predstavništva, pošto nisu od interesa za ovu analizu.


14

U ovom odeljku su prvo predstavljeni nala-zi istraživanja rodnog uticaja za svaki od pet programa posebno, s obzirom na to da su ovi programi kreirani i sprovedeni da bi odgo-vorili na različite zahteve i da su namenjeni različitim podgrupama privrednih subjekata. prva dva programa čiji rodni efekat pro-cenjujemo u ovom odeljku namenjena su novoosnovanim privrednim subjektima: program subvencija za samozapošljavanje u realizaciji NSZ-a (namenjen isključivo pre-duzetničkim radnjama) i program start-up kredita u realizaciji Fonda za razvoj Republi-ke Srbije (namenjen preduzetnicima i MSP). Ovo su ujedno dva najveća programa podrške preduzetništvu kako po sredstvima koja su iz-dvojena za njihovu realizaciju, tako i po bro-

ju korisnika/ca. U stvari, po uloženim sred-stvima, program Fonda za razvoj Republike Srbije (FZR) daleko je najveći. Ipak, iako je ukupni budžet programa NSZ-a skoro 10 puta manji od budžeta FZR-a, ukupan broj korisnika/ca subvencije je veći.

ostala tri programa koja analiziramo na-menjena su već osnovanim privrednim subjektima pa te programe u ovom izve-štaju zovemo „napredni programi”. Dok su program jačanja inovativnosti MERR-a i program podsticanja konkurentnosti i inter-nacionalizacije privrednih društava SIEPA-e namenjeni isključivo MSP, program podrške razvoju konkurentnosti NARR-a namenjen je i MSP i preduzetnicima/ama (od 2010.

godine pristup je ograničen na one koji ko-riste dvojno knjigovodstvo). Program podrške razvoju konkurentnosti je ujedno i najveći od tri analizirana programa u pogledu ukupnog broja korisnika/ca, iako ukupan iznos raspo-loživih sredstava nije mnogo veći od sredstava izdvojenih za druga dva programa.

Na kraju, treba imati u vidu da, osim što je nji-hov obuhvat, a samim tim i značaj veći, pro-grami namenjeni preduzetnicima/ama poče- tnicima raspolažu detaljnijim podacima o korisnicima/ama nego što je to slučaj sa progra-mima namenjenim postojećim privrednim društvima, što nam je omogućilo da sprove-demo detaljniju analizu i steknemo detaljniji uvid u implikacije politike ovih programa.

3. Nalazi iStraživaNja i diSkuSija


15

3. Nalazi istraživanja i diskusija

3.1 subvencIja za samozapošljavanje – nacIonalna služba za zapošljavanje

uslovi: Nezaposleni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSz); prvenstvo imaju ranjive grupe, među kojima su i žene10; obavezno je pohađanje obuke koju NSz pruža o preduzetništvu i izradi biznis plana. odabir korisnika zasniva se na internoj proceni biznis plana podnosioca zahteva.

geografska pokrivenost: Cela teritorija Republike Srbije.

Iznos subvencije: 130.000,00 dinara u 2009. godini; 160.000,00 dinara u 2010. godini.

praćenje: korisnici programa se prate u periodu od 12 meseci nakon dodele subvencije.

podaci korišćeni u analizi: Administrativni podaci NSz o uspešnim i neuspešnim podnosiocima zahteva, anketni modul SeConSa o korišćenju programa državnih podsticaja od strane žena preduzetnica, diskusije u fokus grupama sa uspešnim i neuspešnim podnosiocima zahteva, detaljan upitnik koji su popunili službenici NSz-a.

10 Takođe Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposle-ni, lica bez (ikakvih) formalnih kvalifikacija, mladi do 30 godina starosti, lica preko 50 godina starosti, žrtve nasilja u porodici, izbeglice, interno raseljena lica i korisnici materijalnog obezbe-đenja porodice (MOP).


16


žene predstavljaju 40 odsto svih uspešnih (1.740 od 4.307) i 35 odsto svih neuspešnih podnosioca zahteva (2.633 od 7.522) za sub-venciju za samozapošljavanje (tabela 2). Ako se uzme u obzir činjenica da preduzetnice čine 32 odsto ukupnog broja preduzetnika

u Srbiji, (prema podacima Polazne studije), iz ovih podataka vidi se da je verovatnoća da će (buduće/potencijalne) preduzetnice zatra- žiti podršku države relativno veća nego da će to učiniti njihovi muški pandani. Ipak, treba imati u vidu da je ovaj program pre svega na-

menjen nezaposlenima na evidenciji NSz, a više od 50 odsto njih su žene pa, posma-trano iz te perspektive, žene u manjoj meri konkurišu i imaju korist od ovog programa (ovaj nalaz se razmatra detaljnije u nastavku teksta).

tabela 2: učešće žena u (ne)uspešnIm aplIkacIjama I Iznos subvencIje

uSPEšNI PoDNoSIoCI zAhTEvA NEuSPEšNI PoDNoSIoCI zAhTEvA

IzNoS SuBvENCIjE (u RSD)žENE (%)

ukuPAN BRoj uSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA žENE (%)

ukuPAN BRoj NEuSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

2009 40,0 2.230 35,6 2.651 130.000

2010 40,9 2.077 34,6 4.871 160.000

ukupno 40,4 4.307 35,0 7.522 -

žene koje su konkurisale za subvenciju bile su uspešnije nego muškarci. Dok je stopa uspeha žena iznosila 40 odsto, stopa uspeha muškaraca je iznosila 34 odsto (tabela 3). Ovi trendovi nisu iznenađujući s obzirom na to da NSZ svrstava žene u ranjive grupe na tržištu radne snage (zbog njihove visoke stope neza-poslenosti) i kao takvima daje im prvenstvo pri učešću u ovom programu državne podrške. Iako se ukupan broj podnosilaca zahteva skoro udvostručio u periodu između 2009. i 2010. godine, broj odobrenih subvencija je u 2010. godini opao za 10 odsto usled finansi-

jskih ograničenja sa kojima se suočava NSZ11 (tabela 2). Zbog toga je uočljiv oštar pad stope uspeha kako kod muškaraca tako i kod žena podnosilaca zahteva između 2009. i 2010. godine; dok je stopa uspeha žena opala za 15 procentnih poena, stopa uspeha muškaraca opala je za 16 (tabela 3). Stoga, iako je pro-gram 2010. godine postao popularniji među nezaposlenima, ukupna suma dostupnih sredstava nije bila dovoljna da se podmiri povećana potražnja, niti je program postao u većoj meri „osetljiv“ prema ženama koje su se prijavljivale.

11 Mada je u 2010. došlo do povećanja ukupnog iznosa sredsta-va dostupnih za ovaj program od 12% u odnosu na 2009, iznos pojedinačne subvencije povećan je za 19%.


17


tabela 3: relatIvnI IshoDI aplIkacIja, žene I muškarcI

uSPEšNI/ SvI PoDNoSIoCI zAhTEvA (%) ukuPAN BRoj PoDNoSIlACA zAhTEvA

žENE MuškARCI žENE MuškARCI

2009 48,6 43,9 1.838 3.043

2010 33,5 27,8 2.536 4.412

ukupno 39,8 34,1 4.374 7.455

podaci o opstanku privrednih subjekata koji su koristili subvenciju 2009. ili 2010. godi-ne ukazuju na to da je 15 odsto njih postalo neaktivno do avgusta 2011. godine12. Od tog procenta, neaktivno je 12 odsto svih korisnika iz 2009. i 19 odsto korisnika kojima je dode-ljena subvencija 2010. godine. Iako je nelogič-no da se do avgusta 2011. ugasilo više predu-zetnika koji su dobili subvenciju 2010. nego onih koji su dobili subvenciju 2009. godine, jer su ovi drugi imali više vremena da pretrpe neuspeh, moguće je da su teški tržišni uslovi u ekonomskoj krizi dodatno otežali opstanak novih privrednih subjekata u 2010. godini. Osim toga, značajan porast nezaposlenosti u istom periodu, usled čega je došlo do poveća-nog interesovanja nezaposlenih za subvenciju za samozapošljavanje, možda je stvorio do-datni pritisak da se više sredstava izdvoji za ranjive kategorije nezaposlenih čije su šanse da uspeju u poslu slabije.

ovi nalazi govore u prilog činjenici da je deo subvencija NSz-a usmeren na zapo-

šljavanje iz ekonomske nužde i da kao takav predstavlja meru socijalne politike pre nego meru stimulisanja održivog preduzetništva.

Stopa neuspeha ženskih privrednih subje-kata bila je viša od stope neuspeha muških privrednih subjekata, pošto je 18 odsto žen-skih postalo neaktivno do avgusta 2011. go-dine, naspram 14 odsto muških. Posmatrano po godinama, stopa neuspeha žena bila je viša od stope neuspeha muškaraca u obe godine: 14 odsto 2009. godine i 21 odsto 2010. godine kod žena naspram 10 odsto i 18 odsto kod muškaraca. Ovo takođe odražava činjenicu da su žene ranjivije učesnice u poslovnom svetu, pogotovo u vreme ekonomskih teškoća.

S pozitivne strane, činjenica da je opstalo 88 odsto privrednih subjekata koji su pokre-nuli posao 2009. godine uz pomoć ove sub-vencije (kao i 85 odsto ženskih privrednih subjekata), mada su od početka smatrani veoma ranjivim, može ukazivati na uspeš-nost ove mere NSz-a. Nažalost, zbog ogra-

ničenosti raspoloživih podataka, nismo uspeli da nađemo odgovor na pitanje da li ovi pre-duzetnici samo opstaju ili pak imaju razvojni potencijal. Međutim, treba imati u vidu da je iznos ovih subvencija mali i da je njihov uti-caj krajnje ograničen. Daljim praćenjem ovih privrednika i njihovih stopa opstanka, kao i poređenjem sa opštim stopama opstanka pri-vrednih subjekata u srpskoj privredi moglo bi se rasvetliti ovo pitanje.

Kao što smo prethodno pomenuli, čini se da su žene u relativnom smislu mnogo uspešnije u apliciranju za subvencije NSZ-a kada se njihov udeo uporedi sa udelom žena u ukupnom bro-ju preduzetnika u Srbiji nego kada se taj udeo uporedi sa udelom žena u registrovanoj neza-poslenosti. Žene zapravo čine 40 odsto uspeš-nih podnosilaca zahteva, mada je više žena na evidenciji nezaposlenih u odnosu na muškarce – 53 odsto naspram 47 odsto (tabela 4).

12 Ove podatke dobijamo uparivanjem administrativnih podataka o korisnicima sa bazom podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Nemamo informacija o ovoj varijabli u 30 slučajeva.


18


zahvaljujući ovom programu, učešće žena u ukupnom broju preduzetnika raste (što je dovelo do ravnopravnije rodne strukture preduzetnika). s druge strane, apsolutna razlika između broja preduzetnika i broja preduzetnica takođe raste kroz ovaj program, pošto je 60 odsto novoosnovanih preduzetničkih radnji u vlasništvu muškaraca a 40 odsto u vlasništvu žena.

Ovakav trend nas navodi na dva zaključka:

i. Ovaj program bi mogao da doprinese smanjenju apsolutne razlike između broja ženskih i broja muških preduzet-ničkih radnji samo kada bi više od 50 odsto novoosnovanih preduzetničkih radnji bilo u vlasništvu žena.

ii. Kao rezultat ovog programa (ceteris paribus) apsolutna razlika između ne-zaposlenosti muškaraca i žena se po-većava, kao i udeo žena u ukupnoj ne-zaposlenosti. Samo kada bi udeo žena među uspešnim podnosiocima zahteva za ovu subvenciju bio veći od njihovog udela u nezaposlenosti (53 odsto), ova mera (i po istom principu sve ostale) doprinela bi smanjenju razlike između nezaposlenosti žena i muškaraca.

Stoga, u zavisnosti od referentne tačke koju koristimo za procenu rodnog uticaja ove mere, menjaju se implikacije. ukoliko želimo da povećamo učešće žena u preduzetništvu, udeo žena u ovom programu mora da bude iznad 32 odsto. ukoliko želimo da poboljšamo rodnu strukturu nezaposlenosti u korist žena, udeo žena treba da bude iznad 53 odsto.


19


tabela 4: učešće poDnosIlaca zahteva u ukupnom broju prIjavljenIh nezaposlenIh

MuškARCI žENE

2009 2010 2009 2010

Broj registrovanih nezaposlenih 349.375 353.706 397.230 390.516

ukupan broj uspešnih podnosilaca zahteva 1.338 1.228 892 849

učešće podnosilaca zahteva u registrovanim nezaposlenima (%)

0,38 0,35 0,22 0,22

ukupan broj korisnika/ca programa 2.509 4.620 2.372 2.328

učešće korisnika/ca u registrovanim nezaposlenima (%)

0,72 1,31 0,60 0,60

Ova dilema nas dovodi do pitanja šta je pri-marni cilj subvencije za samozapošljavanje. Definisati taj cilj nije lak zadatak, jer ovaj pro-gram mora da zadovolji više kriterijuma da bi izvršio selekciju svojih korisnika. Po svojoj prirodi, ovaj program treba da uzme u obzir ekonomsku isplativost predloga s jedne stra-ne i relativnu ranjivost podnosioca zahteva na tržištu radne snage s druge strane. Uglavnom, aktivne mere zapošljavanja (amz) treba da pokušaju da spoje efikasnost i jednakost prilika, što zahteva uspostavljanje ravnoteže između ova dva cilja kako bi se obezbedila veća održivost novoosnovanih preduzetnika ali i pružila mogućnost uključivanja ranjivih nezaposlenih u preduzetništvo. da bi se us-postavila ova ravnoteža preporučujemo ja-čanje nefinansijske podrške, kao što su save-todavne usluge ovim preduzetnicima nakon

osnivanja, a ne samo pre dodele finansijske podrške.

Pored toga, usvajanje zakona o socijalnom preduzeništvu13 može doprineti unapre-đenju postojećeg institucionalnog okvira i pružiti nove mogućnosti za uspostavljanje ravnoteže između jednakosti prilika i efika-snosti. Socijalni preduzetnici su vlasnici od-nosno rukovodioci profitnih organizacija koji se bave rešavanjem socio-ekonomskih i eko-loških izazova kroz inovativne aktivnosti. Oni takođe pružaju mogućnosti za zapošljavanje najugroženijih kategorija stanovništva, koje su često isključene sa tržišta radne snage. Sto-ga, subvencije za samozapošljavanje bi mogle da se usredsrede na početnike u biznisu koji imaju veće šanse za opstanak, dok se ugro-ženijim kategorijama može dodeliti državna

podrška kroz posebne državne programe za socijalno preduzetništvo.

U 2010. godini, fiksni iznos pojedinačne sub-vencije je povećan za 19 odsto u odnosu na 2009. godinu, sa 130.000 na 160.000 dinara. Tokom ovog perioda, stopa inflacije je bila 5,6 odsto što ukazuje na to da je realno pove-ćanje iznosa pojedinačne subvencije iznosilo nešto ispod 16 odsto. S obzirom na to da se ova sredstva prevashodno dodeljuju za pokri-vanje troškova pokretanja poslovanja, njihov mali iznos ne omogućuje velike investicije u opremu ili objekte. To potvrđuju i učesnice diskusija u fokus grupama koje navode da je najveća mana programa podrške mali iznos same subvencije. Program bitan doprinos daje samo u slučaju profesija koje ne zahtevaju ve-lika ulaganja u opremu.

13 Aktuelnu verziju predloga Zakona o socijalnom preduzet-ništvu nisu podržali ključni akteri zbog njenih nedostataka i

zato predlog tog zakona verovatno neće ni ući u skupštinsku proceduru.


20


Iako subvencija za samozapošljavanje bitan doprinos daje samo u slučaju profesija koje ne zahtevaju velika ulaganja u opremu, i iako je većina učesnica u diskusijama u fokus grupama bila svesna činjenice da finansijski deo podrške neće biti veliki, one su ga ipak smatrale korisnim za investicije manjeg obima (npr. za laptopove), plaćanje poreza tokom prve godine poslovanja ili pokrivanje administrativnih troškova otvaranja firme.

„Ja se bavim prevođenjem i radim od kuće, pa su mi sredstva koja sam dobila od NSZ-a bila dovoljna jer mi nije trebalo mnogo opreme da počnem.“

„Taj novac će stajati na računu da bi se njim pokrivali porezi prvih meseci, dok posao ne zaživi.“

Podaci razvrstani po regionima pokazuju da je učešće žena u ukupnom broju uspešnih podnosilaca zahteva daleko najveće u Beogra-du – 53 odsto u odnosu na republički prosek od 40 odsto. To bi značilo da je program u Beogradu rodno osetljiv prema oba navede-na merila – učešće žena u preduzetništvu i učešće žena u nezaposlenosti. Kada se ima u vidu da je u poređenju sa drugim regionima stopa nezaposlenosti u Beogradu upola ma-nja14, uspešnost ovog programa u uključivanju žena na teritoriji Beograda još više se izdvaja. Posle Beograda slede Istočna i Južna Srbija sa 40 odsto uspešnih žena podnosilaca zahteva, a ostali regioni beleže još niže učešće žena u ukupnom broju korisnika.

Međutim, Beograd takođe odlikuje niži uku-pan broj prijava u odnosu na druge regione.

Daleko najveći broj prijava (od kojih su samo 34 odsto podnele žene) zabeležen je u Šuma-diji i Zapadnoj Srbiji (5.132 u odnosu na be-ogradskih 1.349). Mogući razlog je to što je broj lica na evidenciji nezaposlenih veći van Beograda, kao i to što manje razvijene oblasti imaju prvenstvo u ovom programu. Na kraju, kada se uzme u obzir skroman iznos subven-cija i razlike u prihodima i kupovnoj moći, jasno je da subvencije mogu biti prima-mljivije nezaposlenima u manje razvijenim oblastima.

Što se tiče lica koja su konkurisala za sredstva, žene su uspešnije od muškaraca u svim regionima kada je reč o dobijanju sredstava. Najveća stopa uspeha žena evidentirana je u Istočnoj i Južnoj Srbiji. Međutim, najveća ra-zlika između ženske i opšte stope uspeha zabele-

žena je u Beogradu, gde su žene za pet procentnih poena uspešnije od prosečnih nezaposlenih sa evi-dencije u pogledu dobijanja ovih sredstava.

Kada analiziramo korisnice sredstava15po sektoru delatnosti,16 daleko najveći broj njih pripada prerađivačkoj industriji. Čak 38 odsto svih preduzetnica koje su aplicirale za subvenciju posluje u ovom sektoru. Drugi po značaju je sektor ostalih usluga u kom poslu-je 22 odsto svih preduzetnica koje su podnele prijave i koji obuhvata frizerske i kozmetičke salone, gde žene čine 65 odsto ukupnog bro-ja korisnika programa. Ovaj trend je prilično obeshrabrujući pošto ovakve preduzetničke radnje predstavljaju najranjiviji oblik samoza-poslenosti i imaju najveću stopu neuspeha od svih preduzetnica u Srbiji (prema podacima iz Polazne studije).

14 Prema procenama na osnovu podataka NSZ-a o registrova-noj nezaposlenosti u 2010. godini.

15 Usled nedostatka podataka nismo bili u mogućnosti da deza-gregiramo neuspešne prijave po oblastima delatnosti.

16 Oblast delatnosti nije mogla da bude utvrđena za 30 korisnica.


21


Nalazi desk analize, koji pokazuju da žene koje koriste subvencije NSz-a češće ne uspevaju u svojim preduzetničkim poduhvatima nego muškarci korisnici subvencije, mogu se objasniti velikim brojem novoosnovanih preduzetnica u krajnje neodrživom sektoru „ostalih usluga“.

Kada uporedimo sektorsku strukturu korisnica subvencija sa podacima SeConSa o strukturi preduzetništva žena po sektorima privrede na nacionalnom nivou, dolazimo do interesantnih zapažanja. Naime, samo 16 odsto svih predu-zetnica u celoj privredi pripada prerađivačkom sektoru (u odnosu na 38 odsto u okviru ovog programa), dok samo 12 odsto njih pripada sektoru ostalih usluga (u odnosu na 22 odsto u okviru programa). Žene su takođe nesrazmerno zastupljenije u sektoru ostalih usluga u odno-su na korisnike start-up kredita po sektorskoj strukturi preduzeća, dok je istovremeno njiho-vo učešće u prerađivačkom sektoru manje nego među korisnicima start-up kredita. Na osnovu ovog trenda, možemo zaključiti da se sektor-ska struktura korisnika subvencije NSz-a naizgled više uklapa u ono što se smatra tradi-cionalno ženskim profesijama (npr. frizerski i kozmetički saloni), što možda odražava i činje-nicu da su žene kojima je ovaj program name-njen u statusu nezaposlenosti, u skladu sa uslo-vima za učešće u programu, i uglavnom ranjivije i nižeg obrazovanja od onih koje se prijavljuju za kredite FZR-a ili onih koje se opredeljuju za preduzetništvo bez podrške države.

Isto tako, žene imaju znatno veći udeo u uspešnim aplikacijama u sektoru socijalnih i

zdravstvenih usluga (62 odsto), u naučnim, inovativnim i tehničkim delatnostima (56 od-sto) i uslugama smeštaja i ugostiteljstvu (46 odsto) u odnosu na prosečni udeo žena u svim sektorima industrije.

Na kraju, dok su muškarci podnosioci zahteva takođe dominirali sektorom prerađivačke in-dustrije (53 odsto svih muškaraca koji su apli-cirali posluju u ovom sektoru), oni su osnivali i veliki deo preduzeća u sektoru građevinar-stva i trgovine, pa je stoga njihova raspodela po sektorima znatno drugačija od ženske.

Modul SeConSa koji se sastoji od odgovora ispitanica u okviru uzorka ženskih preduzeća iz cele Srbije17 ukazuje na to da je subvencija za samozapošljavanje NSz-a najpopularni-ji program među preduzetnicama u Srbiji, kao i da je stopa uspeha podnosilaca zahte-va za ovu subvenciju veoma visoka. Naime, čak 78 odsto preduzetnica ispitanih u okviru ankete SeConS-a koje su aplicirale dobilo je subvenciju, što potvrđuje visoku stopu uspeha žena u okviru ovog programa.

Čak 75 odsto korisnica smatra da je ova subvencija bila značajna ili veoma značajna za njihovo poslovanje, dok je 77 odsto

izjavilo da su zadovoljne ovim programom. Ovaj podatak potvrđuju i nalazi diskusija u fokus grupama, koji ukazuju na to da je opšte iskustvo sa programom samozapošlja- vanja uglavnom ocenjeno kao zadovoljavajuće.

Podaci ovog modula o regionalnoj rasprostra-njenosti se poklapaju sa nalazima analize ad-ministrativnih podataka NSZ-a i pokazuju da je najveći broj preduzetnica koje su aplicirale za subvenciju iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije. Činjenica da najveći broj prijava pod-nose žene koje započinju poslovnu delatnost u sektoru usluga takođe je u skladu sa admi-nistrativnim podacima o programu dobijenim od NSZ-a.

mlađe žene koje osnivaju preduzetničke radnje konkurišu za sredstva NSz-a češće od ostalih starosnih grupa, što se eventualno može pripisati činjenici da se mladi suočava-ju sa znatno većom stopom nezaposlenosti u odnosu na ostalu populaciju. Osim toga, stopa uspeha koju beleže mlađe žene (


22


koja su osnovala mlađe žene češće opstaju na tržištu. Takođe, češće se prijavljuju žene sa decom, što je u skladu sa nalazima Polazne studije koja ukazuje na to da su preduzetnice u Srbiji pretežno žene sa porodicama.

za neke žene koje su učestvovale u diskusijama vođenim u fokus grupama, psihološka podrška koju im je pružio program bila je daleko značajnija od finansijske. Ta podrška im je pomogla da prepoznaju samozapošljavanje kao mogući izbor (jer ga neke od njih nikada nisu čak ni uzele u razmatranje). one koje su uspešno završile obuku za preduzetništvo dobile su podstrek da pokrenu sopstveni posao („Pokrenuti sopstveni posao je veliki rizik – velika je stvar znati da li ste sposobni za to pre nego što počnete.“ „Ako oni kažu da sam sposobna, ja im verujem.“).

Ovaj kurs je takođe preduzetništvo učinio nešto manje stranom temom, pošto su uče-snicima predstavljeni osnovni poslovni izrazi i pravila („Onda sam videla da to nije toliko kom-plikovano, kurs mi je pomogao da to demistifiku-jem, i shvatila sam da sam sposobna za to“).

Mišljenja su podeljena kada je reč o delu kur-sa koji se bavi pripremom biznis plana, koji je ujedno bio i njegov najznačajniji deo. Opšteu-zevši, smernice i pomoć u pripremi biznis pla-na smatraju se korisnim. Učesnici tako nisu bili primorani da angažuju nekoga da im to uradi kako bi mogli da apliciraju za subven-ciju. U pojedinim slučajevima ovaj deo obu-ke percipiran je čak kao veoma koristan, jer je buduće preduzetnike primorao da prvi put razmisle o pojedinim detaljima svog posla. Neke korisnice su ga pak doživele kao puku formalnost jer nisu smatrale da ima ikakvu praktičnu vrednost („Sve izmisliš, jer kako ja u tom trenutku mogu da znam sve te parametre. Osim toga, sve se tako brzo menja, pa ništa ne može da se predvidi!“).

Nalaženje žiranta smatra se problematič-nim u svetlu sadašnje ekonomske situacije u zemlji pa je ovaj zahtev nepotreban i teš-ko izvodljiv za ovako mali iznos finansijske podrške („Mnogo ljudi nije apliciralo zbog tog uslova. To nije realno – iznos je suviše mali za tako težak uslov.“) Uz to, zahtev da se cela subvencija vrati ako korisnik prestane da obavlja delatnost smatra se nedostatkom ovog programa.

Još jedno zanimljivo zapažanje učesnica u dis-kusijama vođenim u fokus grupama jeste da je veoma teško dobiti podršku države za po-kretanje biznisa kada je lice već zaposleno, jer da bi stekli to pravo, bilo bi potrebno da daju otkaz na sadašnjem poslu i ostanu bez priho-da nekoliko meseci do okončanja procedure.

Naime, ima žena koje smatraju da su zaposle-ni koji žele da pokrenu sopstveni biznis spo-sobniji da uspešno posluju od onih kojima je osnovna stimulacija subvencija države („Imala sam veću šansu da razvijem profitabilan biznis, jer sam već dugo u tom poslu i imam vredno stručno iskustvo, od onih koji samo sede kod kuće bez ideja i čekaju da im država da besplatna sredstva.“). Ovaj nalaz iz diskusije u fokus grupi potkrepljuje i Polazna studija SeConS-a, iz koje se vidi da su oni koji su prethodno bili zaposleni bili uspešniji preduzetnici.

Pa ipak, trebalo bi imati u vidu da je primar-ni cilj NZS-a zapošljavanje ili samozapošlja-vanje nezaposlenih lica sa evidencije. Druge institucije mogu biti adekvatniji činioci pro-movisanja preduzetništva, i to ne samo među nezaposlenima.

Žene čije su aplikacije odbijene uglavnom se osećaju zbunjeno i nesigurno u pogledu uslova programa. Pošto nisu uspele da dobiju subvenciju, većina je prestala da traži druge mogućnosti. Podaci iz anketa SeConSa potvrdili su nedostatak transparentnosti pri obaveštavanju podnosilaca prijava o odluka-ma, zato što od 16 odbijenih 8 tvrde da nisu dobili nikakvo obrazloženje od NSZ-a. ovo možda ukazuje na to da bi bolja komunika-cija sa odbijenim kandidatima mogla dopri-neti poboljšanju imidža programa NSz-a u javnosti.


23


3.2 Start-up krediti – Fond za razvoj republike Srbije

vrste kredita:i. Start-up krediti za preduzetnikeii. Start-up krediti za mala i srednja preduzeća (MSP)

iznos kredita:i. Između 500.000 i 1.500.000 RSD za preduzetnikeii. Između 500.000 i 5.000.000 RSD za MSP

uslovi kredita: Podnosilac prijave mora da bude lice koje prvi put pokreće posao (koje nikada ranije nije bilo vlasnik preduzeća) mlađe od 55 godina.

vrste finansiranih aktivnosti: Investiranje u opremu i adaptaciju/renoviranje poslovnih prostorija.

uslovi otplate kredita: Period otplate – pet godina u tromesečnim ratama sa grejs periodom od jedne godine; kamatna stopa od 3 odsto. Neophodno je obezbeđenje putem zaloge lične imovine ili garancija kreditno sposobnog žiranta.

podaci korišćeni u analizi: Administrativni podaci o (ne)uspešnim podnosiocima prijava, anketni modul SeConSa o korišćenju programa državne podrške od strane žena preduzetnica, diskusije u fokus grupama sa (ne)uspešnim ženama koje su konkurisale za podršku, dubinski intervju sa predstavnicama Opportunity banke (službenici Fonda za razvoj nisu odgovorili na naš poziv za intervju).


24


Žene koje su konkurisale učestvuju sa 39 odsto u ukupnom broju uspešnih podnosilaca zahteva za start-up kredite u 2009. i 2010. godini. To znači da su 1.483 od 3.841 kori-snika bile preduzetnice ili ženska preduzeća. S druge strane, 36 odsto svih neuspešnih pri-

java podnele su žene, odnosno 1.138 od 3.151 (tabela 5). mada žene predstavljaju manje od polovine ukupnog broja podnosilaca za-hteva, one su u relativno većem obimu kori-snice start-up kredita od muškaraca u pore-đenju sa ukupnim brojem aktivnih MSPP u

Republici Srbiji (26 odsto svih MSPP u Srbiji su ženska preduzeća – 32 odsto preduzetnika su žene i 20 odsto svih MSP imaju ženu za direktorku-vlasnicu18).

26 odsto svih mspp u srbiji su ženska preduzeća: 32 odsto vlasnika preduzetničkih radnji su žene a 20 odsto svih msp imaju ženu za direktorku-vlasnicu.

ukupno gledano žene su takođe bile uspeš-nije od muškaraca u apliciranju za kredit. Naime, 57 odsto žena koje su aplicirale za kredit dobile su ga, u poređenju sa 54 odsto muškaraca čija je aplikacija bila uspešna (tabe-

la 6). Budući da su start-up krediti namenje-ni isključivo novim preduzećima19, veći broj ženskih nego muških aplikacija za kredite (u odnosu na učešće oba pola u ukupnom bro-ju MSPP) možda ukazuje na to da je 2009. i

2010. bilo više novoosnovanih preduzeća gde su žene direktorke/vlasnice nego u prethod-nom periodu. Nažalost, usled nedostatka po-dataka o vremenskim serijama nismo u stanju da potvrdimo ovu pretpostavku.

tabela 5: učešće žena u (ne)uspešnIm aplIkacIjama


žENE (%)ukuPAN BRoj uSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA žENE (%)

ukuPAN BRoj NEuSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

2009 36,7 2.609 38,0 631

2010 42,7 1.232 35,6 2.520

ukupno 38,6 3.841 36,1 3.151

Napomena: Termin „žene“ se odnosi na preduzetnice i ženska preduzeća, u skladu sa definicijama datim u poglavlju o metodologiji ovog izveštaja.

Ovaj trend može da ukazuje na to da su žene relativno češće osnivale preduzeća koriste-ći ovu meru državne podrške (i subvenciju NSZ-a) u 2009. i 2010. godini u odnosu na muškarce. Ovaj podatak ne iznenađuje, bu-

dući da je učešće žena u ukupnom broju ne-zaposlenih u Srbiji veće, pa je stoga država u poslednjih nekoliko godina aktivno radila (primenom mera afirmativne akcije) na pod-sticanju samozapošljavanja žena. Dva su glav-

na razloga za državnu intervenciju u oblasti samozapošljavanja žena: i) smanjenje neza-poslenosti žena, i ii) povećanje broja predu-zetnica. Međutim, budući da su žene ranjivija grupa na tržištu radne snage, negativna strana

18 Pogledati definicije u Polaznoj studiji SeConSa. 19 Tj. onima koja su registrovana najviše godinu dana pre objavljivanja konkursa.


25


ovog trenda je to što su mnogi od ovih poku-šaja da se podstakne samozapošljavanje zapra-vo bili pokušaji zapošljavanja iz ekonomske nužde. Nacionalnim akcionim planom za za-pošljavanje za 2011. godinu potvrđeni su naši

razlozi za zabrinutost, jer se u njemu navodi da je, uprkos povećanju broja samozaposlenih od 9,5 odsto između oktobra 2009. i aprila 2010, samozapošljavanje u Srbiji i dalje ranjiv oblik zaposlenosti (prema nalazima SeConSa,

68 odsto svih ženskih start-up firmi je zapo-čelo biznis zbog nedostatka drugih moguć-nosti za zapošljavanje). Stoga treba posvetiti više pažnje obezbeđivanju održivosti predu-zetničkih napora.

tabela 6: relatIvnI IshoDI aplIkacIja, žene I muškarcI

uSPEšNI / SvI PoDNoSIoCI zAhTEvA (%) ukuPAN BRoj PoDNoSIlACA zAhTEvA

žENE MuškARCI žENE MuškARCI

2009 80,0 80,9 1.198 2.044

2010 37,0 30,3 1.422 2.330

ukupno 56,6 53,9 2.620 4.374

Napomena: Termin “žene” se odnosi na preduzetnice i ženska preduzeća, u skladu sa definicijom datom u poglavlju o metodologiji ovog izveštaja.

Iako FZR nije izričito davao prednost žena-ma koje su se prijavljivale, moguće je da su žene bile podstaknute da konkurišu za ove programe usled aktivnosti NSZ kojima se promovisalo preduzetništvo žena. Naime, po-što NSZ prepoznaje nezaposlene žene kao ra-njivu grupu na tržištu radne snage, moguće je da je njihova obuka o preduzetništvu i izradi biznis planova podstakla veće aktiviranje žena u oblasti samozapošljavanja i, samim tim, veći broj njihovih aplikacija za kredite FZR-a. Dok subvencija za samozapošljavanje nudi veoma ograničen novčani iznos (160.000 RSD u 2010. godini), što je dovoljno da po-krije direktne troškove pokretanja poslovanja, start-up krediti su izdašniji i omogućavaju ku-povinu opreme i/ili adaptaciju poslovnog pro-stora. Time što FZR ne postavlja zahtev da

podnosioci prijava nisu učestvovali u drugim državnim programima podrške možda može da se objasni i zašto je udeo žena u državnim programima podrške veći nego njihov udeo u ukupnom broju preduzetnika u Srbiji. Ovo takođe može da posluži i kao dobar primer sinergije između dva državna programa, bez obzira na to da li je do toga došlo sa namerom ili ne. Međutim, treba imati u vidu da je NSZ usmeren isključivo na ranjivu nezaposlenost, tako da je ovo prelivanje moglo samo da utiče na povećanje broja prijavljenih sa evidencije nezaposlenih. U slučaju da značajan broj ne-zaposlenih žena konkuriše za dodelu kredita (mi ne raspolažemo tim informacijama), pri proceni rodnog uticaja ovog programa važno je imati u vidu dodatne referentne tačke koje smo koristili za procenu rodne osetljivosti

subvencije za samozapošljavanje – udeo žena u nezaposlenosti.

Takođe je moguće, kao što se može zaključiti iz empirijskih dokaza predstavljenih u poje-dinim domaćim studijama o preduzetništvu20, da su žene pedantnije i pažljivije u prikuplja-nju neophodne dokumentacije i pripremi svojih aplikacija (bilo usled svojih karakternih osobina ili zbog odsustva drugih mogućnosti za finansiranje kao što su neformalne mreže), što za posledicu ima bolji kvalitet njihovih aplikacija.

Uz napred navedenu pretpostavku, empirijski dokazi iz celog sveta pokazuju da su ženska preduzeća manja i imaju manji promet21. Ako je to slučaj i u Republici Srbiji (kao što potvr-

20 Pogledati, na primer: Masmi 2002, “Survey on Conditions for Crediting Small and Medium Enterprises with SpecIal Accent on Crediting Women’s Business”, Beograd, str. 23.

21 Npr, pogledati Mukhtar, SM 1998, “Business Characteristics of Male and Female Small and Medium Enterprises in the UK: Implications for Gender-Based Entrepreneurialism and

Business Competence Development”, British Journal of Ma-nagement, Vol.9, 41-51.


26


đuje Polazna studija), veća je verovatnoća da će žene aplicirati za sredstva FZR-a zato što ograničen iznos ovih kredita može da bude u proseku prikladniji za ženska nego za muška preduzeća.

Između 2009. i 2010. ukupan broj aplikacija za start-up kredite porastao je za 14 odsto, dok je ukupan broj korisnika kredita prepolovljen. Zbog nesrazmernog porasta ukupnog broja podnosilaca zahteva i istovremenog pada bro-ja korisnika, stopa uspeha pala je sa 80 odsto na 33 odsto za oba pola (pad je bio nešto veći kod muškaraca nego kod žena) između 2009. i 2010. godine (tabela 6). Ovo smanjenje bro-ja korisnika pripisuje se značajnom smanjenju ukupnog iznosa sredstava dostupnih FZR-u za start-up kredite (sredstva su skoro prepo-lovljena u ovom periodu). Takav oštar pad iznosa sredstava predstavlja problem i to ne samo zato što je manje korisnika moglo da iskoristi ove kredite 2010. godine nego 2009, već i u smislu signala koji FZR time šalje preduzetnicima u pogledu verovatnoće da će dobiti kredit. Veća stopa neuspeha možda je odvratila značajan broj preduzetnika od apli-ciranja u 2011, što je naizgled potkrepljeno či-njenicom da je potražnja za kreditima FZR-a značajno smanjena tokom prvih nekoliko meseci 2011. godine22. Štaviše, činjenica da pravila FZR-a ne omogućavaju apliciranje preduzećima koja su osnovana više od godinu

dana ranije onemogućila je firmama koje su neuspešno aplicirale prethodne godine (čak i ako su im prijave bile kvalitetne) da se ponovo prijave, iako im preduzeća zapravo nisu ni zaživela, ili firmama koje su osnovane više od godinu dana pre objavljivanja javnog poziva za prijave, ali koje se još uvek mogu smatrati start-up firmama (međunarodne dobre prakse predstavljene u Polaznoj studiji SeConSa pokazuju da bi preduzeća trebalo tretirati kao start-up firme tokom prva 42 meseca od osnivanja).

Iako je došlo do oštrog pada ukupnog broja odobrenih kredita u posmatranom dvogodiš-njem periodu, učešće žena u ukupnom broju korisnika povećalo se sa 37 odsto na 43 odsto u istom periodu (tabela 5). To što se učešće žena povećalo potvrđuje napred navedenu pretpostavku da su se žene 2010. godine više oslanjale na državne programe podrške od muškaraca u odnosu na 2009. godinu.

Što se tiče održivosti preduzeća korisnika programa, podaci ukazuju na to da je od 3,859 korisnika 399 postalo neaktivno do avgusta 2011. godine23. Oko 90 odsto neaktivnih pre-duzeća dobilo je start-up kredit 2009. godine a samo 10 odsto 2010. godine, verovatno zato što su korisnici kredita iz 2009. godine imali više vremena da do avgusta 2011. godine pre-trpe neuspeh. S druge strane, moguće je da su

2010. odabrana održivija preduzeća jer je bilo više prijava, pa je samim tim i konkurencija bila veća. Kada u avgustu 2012. godine bu-demo posmatrali status korisnika kredita iz 2010, moći ćemo da utvrdimo da li je to zai-sta tako. Interesantan je podatak da je među korisnicima subvencije za samozapošljavanje zabeležen upravo suprotan trend – među pre-duzetnicima/ama koji su ugasili radnje do av-gusta 2011. godine više je korisnika subvenci-je NSZ-a iz 2010. godine.

Činjenica da oko 10 odsto preduzeća korisnika start-up kredita ne preživi narednu godinu dodatno ojačava argument koji smo već izneli – da se neke od ovih start-up firmi zapravo mogu smatrati pokušajem zapošljavanja iz ekonomske nužde (ili čak da država podstiče takvu vrstu zapošljavanja kako bi barem privremeno poboljšala statističke podatke o broju nezaposlenih). Nasuprot tome, Oppor-tunity banka Srbija pruža uspešan primer gde su personalizovaniji pristup dodeli kredita i pojedinačna procena svakog biznis plana do-veli do skoro stopostotne stope uspeha među klijentima24. Nalazi diskusija u fokus grupama dodatno potvrđuju ovu tezu, zato što su uče-snice smatrale da je nedostatak podrške na-kon dobijanja kredita jedna od najvećih mana ovog programa. Nefinansijska podrška kori-snicima nakon dodele sredstava potencijalno bi mogla doprineti smanjenju stope neuspeha.

nedostatak podrške nakon dobijanja kredita jedna je od najvećih mana ovog programa. nefinansijska podrška korisnicima nakon dodele sredstava potencijalno bi mogla doprineti smanjenju stope neuspeha.

22 Informacije dobijene od predstavnika FZR na sastanku u MERR-u gde je ovaj projekat najavljen u julu 2011. godine.

23 Baza podataka RZS-a o svim preduzećima u Srbiji pokazuje presek preduzeća za ovaj mesec.

24 Informacija koju su nam predstavnici ove banke saopštili tokom intervjua.


27


Stopa neuspeha od 10 odsto je zabrinjavajuća iz još jednog razloga, a to je da preduzetnici/ce čiji su preduzetnički poduhvati bili neu-spešni u prošlosti neće ponovo dobiti priliku da se okušaju u biznisu jer FZR zahteva od podnosilaca zahteva za dodelu sredstava da prvi put pokreću poslovanje. Istovremeno, čitava kultura preduzetništva zasnovana je na činjenici da je prirodno da pojedina preduze-ća prežive a da druga propadnu, kao i da neu-speh ne bi trebalo da obeshrabri preduzetnike da pokušaju ponovo. Štaviše, oni koji su već stekli neko iskustvo u pokretanju preduzeća, čak iako je to iskustvo negativno, mogu to iskoristiti da bi poboljšali šanse za opstanak svog narednog posla. To potvrđuju i nalazi Polazne studije koji pokazuju da je 69 odsto žena-preduzetnica koje su pokrenule sop-stveni biznis, kada im se za to ukazala prilika na tržištu, prethodno već imalo biznis. Ovaj

trend ukazuje na to da ograničavanje pristu-pa kreditima isključivo na preduzetnike/ce početnike/ce nije dobra praksa. Činjenica da FZR uslovljava izdavanje kredita garancijom izgleda kao dovoljna zaštita protiv zloupotrebe kredita od strane preduzetnika/ca početnika, pošto je malo verovatno da će neko žrtvovati svoju imovinu da bi dobio kredit koji zatim neće iskoristiti za pokretanje posla.

Iz „ex post“ perspektive (odnosno posle dodele kredita), iz razgovora u fokus grupama može se zaključiti, kao i kad je posredi program NSZa, da je program FZR-a pored finansijske podrške odigrao i važnu motivacionu ulo-gu za pojedine žene koje u datom trenutku nisu videle drugo rešenje za prevazilaženje svojih problema u vezi s (ne)zaposlenošću. Start-up kredite korisnice generalno ocenjuju veoma pozitivno. One ih opisuju ne samo kao

finansijsku podršku, već i kao vrednu životnu priliku: „To je bio jedini način da nađem bilo ka-kav posao. Podrška mi je dala priliku, motivisala me je da uradim nešto sa svojim životom“; „Tako stvarno dobijete posao. Inače nisam videla nika-kvu šansu da se ikad zaposlim.“

Kada je reč o prosečnom iznosu kredita, nije bilo značajnih razlika u iznosima kredita koje su tražile žene u poređenju sa proseč-nom populacijom (prosečan iznos kredita za žene bio je nešto niži od proseka u 2009, ali nešto viši u 2010, tabela 7). Stoga, niži izno-si kredita odobrenih ženama nisu razlog veće uspešnosti žena od muškaraca pri apliciranju. Ovim se dodatno potkrepljuje ranije iznet argument da se žene u proseku više oslanjaju na državnu pomoć (možda zbog nedostatka alternativa), bez obzira na druge faktore koji mogu da utiču na uspeh njihovih preduzeća.

tabela 7: prosečan Iznos kreDIta (u hIljaDama rsD)

uSPEšNI PoDNoSIoCI zAhTEvA - PRoSEčAN DoDEljENI IzNoS

NEuSPEšNI PoDNoSIoCI zAhTEvA- PRoSEčAN zAhTEvANI IzNoS

žENEPRoSEk zA SvE uSPEšNE PoDNoSIoCE zAhTEvA žENE

PRoSEk zA SvE NEuSPEšNE PoDNoSIoCE zAhTEvA

2009 1.491,6 1.466,7 1.398,5 1.424,8

2010 1.609,5 1.663,6 1.566,8 1.558,3

Napomena: Termin „žene“ se odnosi na preduzetnice i ženska preduzeća, u skladu sa definicijom datom u poglavlju o metodologiji ovog izveštaja.

Traženi i odobreni nominalni prosečni iznos kredita je u 2010. bio nešto viši nego u 2009, što ovaj program, uz program subvencija NSZ-a za samozapošljavanje, čini jedinim programom koji smo analizirali koji nije sma-njio prosečni iznos odobrenog kredita usled smanjenja svog ukupnog budžeta. Shodno

tome, viši prosečan iznos znači da je dodatno smanjen broj korisnika. Na kraju, iznos kre-dita koje su tražili neuspešni podnosioci zah-teva u proseku je u obe godine bio nešto niži od iznosa kredita koje su tražili uspešni. Ova osobina takođe izdvaja ovaj program od pro-grama namenjenih već postojećim preduze-

ćima (subvencije za inovacije, konkurentnost i izvoznu konkurentnost), gde su odbijeni podnosioci zahteva tražili veće iznose kredita od onih koji su ih dobili. To može biti zato što program FZR odobrava kredite koji se ot-plaćuju uz kamatu, a ne bespovratna sredstva poput drugih programa koje analiziramo.


28


Posmatrano prema pravnoj formi (preduzet-nik odnosno privredno društvo), najveći broj i uspešnih i neuspešnih podnosilaca zahteva tokom obe godine može se naći među predu-zetnicima – 65 odsto 2009. godine i 71 odsto 2010. godine (tabela 8). Međutim, pošto pre-duzetnici čine oko 80 odsto svih privrednih

subjekata u Republici Srbiji, navedeni udeo je zapravo manji od njihovog učešća u privredi u celini. Na osnovu ove činjenice možemo za-ključiti da je relativno veća verovatnoća da mSp apliciraju za start-up kredite Fzr-a nego preduzetnici (u posmatrane dve godine, svega oko jedan odsto svih preduzetnika uče-

stvovalo je u ovom programu, dok je ta brojka za MSP oko dva odsto). Ovaj trend potvrđen je i kada je reč o ženama, i to nalazima modula SeConSa o preduzetništvu žena, koji ukazuju na to da je oko pet odsto preduzetnica i 11 odsto ženskih preduzeća u nekom trenutku apliciralo za start-up kredit.

tabela 8: učešće žena u (ne)uspešnIm aplIkacIjama, prema pravnoj formI


žENE (%)ukuPAN BRoj uSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA žENE (%)

ukuPAN BRoj uSPEšNIh PoDNoSIlACA zAhTEvA

Preduzetnici/e

2009 35,5 1.793 40,2 498

2010 45,0 689 35,4 1.730

ukupno 38,1 2.482 36,5 2.228

MSP

2009 39,3 816 28,7 129

2010 39,8 543 36,1 782

ukupno 39,5 1.359 35,0 911

Svi MSPP

2009 36,7 2.609 37,8 627

2010 42,7 1.232 35,6 2.512

ukupno 38,6 3.841 36,1 3.139

Podatak da privredna društva češće apliciraju za start-up kredite takođe bi mogao da pot-krepi zabrinjavajuću pretpostavku da su mno-gi pokušaji samozapošljavanja proistekli iz

ekonomske nužde, i da zato ti preduzetnici/e nisu u stanju da pruže obezbeđenje odnosno da finansiraju kredit. Ona su stoga prijemčivi-ja za programe „besplatnog novca“ poput sub-

vencije NSZ za samozapošljavanje koja, iako je 10 puta manja od kredita FZR, može biti mnogo povoljniji izvor podrške od kredita za preduzetnike, pogotovo kad se ima u vidu da


29


je za osnivanje društva potrebna veća investi-cija nego za osnivanje preduzetničke radnje.

Takođe, učešće preduzetnika u ukupnom bro-ju uspešnih i neuspešnih podnosioca prijava opalo je između 2009. i 2010. godine. Pošto je ukupan broj njihovih prijava ostao manje-više isti u ovom dvogodišnjem periodu, povećanje ukupnog broja prijava od 14 odsto može se u celini pripisati preduzećima. Kako se tokom 2010. prijavio veći broj preduzeća, više njih je i dobilo sredstva, čime se smanjilo učešće preduzetnika u ukupnom broju prijava za ovaj program u ovom dvogodišnjem periodu.

Kada ove trendove posmatramo uzevši u ob-zir i pol, u obe godine udeo preduzetnica i ženskih preduzeća u broju korisnika je manji od udela muškaraca, iako je u 2010. skočio sa

37 na 43 odsto (tabela 8). Međutim, ženska preduzeća imala su veće šanse da dobiju kredit Fzr nego preduzetnice, u odnosu na učešće jednih i drugih u ukupnoj mSpp populaciji (32 odsto preduzetnica su žene i 20 odsto svih MSP su ženska preduzeća).

Takođe, stope uspeha žena više su od sto-pa uspeha muškaraca i kada je reč o predu-zetnicama i kada je reč o MSP, što ukazuje na to da su žene bile relativno uspešnije od muškaraca u pogledu dobijanja ovih sredstava (mada je ukupan broj njihovih pri-java bio manji od broja prijava muškaraca).

Kada je reč o prosečnom iznosu kredita, pre-duzeća su tražila i dobijala veće kredite od preduzetnika, budući da je za njih i maksimal-ni iznos kredita znatno veći. Međutim, izne-

nađuje podatak da preduzeća – čak i ona koja ne uspeju da dobiju kredit – u proseku traže dvostruko manje od maksimalnog iznosa od pet miliona dinara. To je u skladu s nalazima diskusija u fokus grupama, čije su učesnice navele da su iznosi kredita visoki. S tim u vezi, učesnice u diskusijama u fokus grupama sve uslove kredita smatraju veoma povoljnim, pogotovo u poređenju s kreditima koje nude komercijalne banke. Kamatna stopa smatra se skoro zanemarljivom, a petogodišnji period otplate veoma povoljnim. Takođe, u poređe-nju sa bankama, postoji percepcija FZR kao ustanove koja pokazuje više razumevanja za nemilosrdne tržišne uslove („Da sam uzela no-vac od banke, dolazili bi da mi plene mašine čim preskočim jednu mesečnu ratu!“).

ukupan broj žena preduzetnica i ženskih preduzeća koja su koristila kredit FzR manji je u odnosu na broj muškaraca, i to zato što je i njihovo učešće u ukupnom preduzetništvu u Srbiji manje. Međutim, i kada to uzmemo u obzir, udeo zbira uspešnih i neuspešnih žena podnosilaca zahteva za start-up kredite je natprosečan u odnosu na ukupan broj preduzetnica i ženskih MSP u Srbiji. ovo je u skladu sa našom tezom da žene češće koriste start-up kredite kao sredstvo finansiranja nego što to čine muškarci. Druga strana medalje može biti to što mnogi od ovih prvih preduzetničkih pokušaja zapravo predstavljaju pokušaje zapošljavanja iz ekonomske nužde a ne osnivanje kompanija sa razvojnim potencijalom.


30


učešće žena u ukupnom broju korisnika je skoro isto u sva četiri analizirana regiona25 (Beograd, Vojvodina, Šumadija i Zapadna Sr-bija, Istočna i Južna Srbija). Donekle iznena-đuje činjenica da je učešće žena u ukupnom broju korisnika nešto veće u Istočnoj i Južnoj Srbiji nego u drugim krajevima zemlje (41% naspram oko 38% u svim drugim regionima), zato što se Istočna i Južna Srbija smatraju najmanje razvijenim regionima, gde je ve-rovatnije da su uloge žena u društvu u većoj meri ograničene tradicionalnim obrascima ponašanja.

Takođe, u svim regionima je tokom 2009. i 2010. godine zabeležen oštar rast broja ko-risnika kredita. Učešće neuspešnih ženskih prijava u ukupnom broju neuspešnih opalo je u svim regionima osim u Beogradu tokom ovog dvogodišnjeg perioda. Takođe, Beograd ima najvišu stopu neuspeha ženskih prijava, 38 odsto.

Najveći broj podnosilaca zahteva za start-up kredite zabeležen je u Šumadiji i Zapadnoj

Srbiji, kao i najveća stopa uspeha ženskih prijava u odnosu na ukupan broj prijava. Sto-pa uspeha žena u pogledu dobijanja start-up kredita veća je od prosečne u svim regionima.

Konačno, iznos prosečnog kredita odobrenog uspešnim podnosiocima zahteva ne razlikuje se od regiona do regiona, osim što je nešto viši od prosečnog u Beogradu. Ako posmatramo samo prijave žena, razlike između regiona još su manje. To je takođe zanimljiv nalaz, pošto se sa istom sumom može postići mnogo više van Beograda nego u Beogradu. U skladu sa argumentom kojim se objašnjava regionalna raspodeljenost korisnika subvencije NSZ za samozapošljavanje, paritetom kupovne moći može se objasniti činjenica da su ovi krediti, koji imaju fiksne maksimalne iznose, popu-larniji u manje razvijenim delovima zemlje.

Kada analiziramo podnosioce prijava za uče- šće u programu po sektoru delatnosti,26 nala-zimo da je daleko najveći broj prijava iz prerađivačke industrije. Ukupno 54,2 odsto ženskih prijava podnela su preduzeća iz ovog

sektora, što je zanimljivo kad se ima u vidu da u ukupnoj populaciji ženskih preduzeća samo 16 odsto pripada ovom sektoru. Takođe, udeo korisnica iz prerađivačkog sektora u ovom programu je nešto veći od prosečnog udela žena u ovom programu, koji iznosi 39 odsto. druga delatnost po značaju, sa 10 odsto svih ženskih prijava, jeste sektor ostalih usluga, koji obuhvata frizerske i kozmetičke salone, a neposredno iza njega je trgovina (devet odsto svih prijava). Prema studiji SeConSa, stopa neuspeha preduzetnica i preduzetnika koji rade u sektoru ličnih usluga, kao što su frizer-ski i kozmetički saloni, najveća je u Republici Srbiji, što dodatno potkrepljuje zabrinjavajuću pretpostavku da su ovakvi poduhvati zapravo pokušaji zapošljavanja iz ekonomske nužde. Stopa uspeha žena u ova tri sektora delatnosti je na približno istom nivou ukupne prosečne stope uspeha žena, koja za 2009-2010. iznosi 57 odsto. Po sektorskoj strukturi, ovaj pro-gram se uklapa u opštu sektorsku raspodeljenost preduzetništva žena u većoj meri nego subvencija za samozapošljavanje NSZ-a.

po sektorskoj strukturi, program start-up kredita prati opštu sektorsku strukturu preduzetništva žena u većoj meri nego subvencija za samozapošljavanje nsz-a. kod subvencije se, naime, sektorska raspodeljenost više uklapa u ono što se smatra tradicionalno ženskim profesijama (npr. frizerski i kozmetički saloni), što možda odražava činjenicu da su žene kojima je ovaj program namenjen u statusu nezaposlenosti i uglavnom ranjivije i nižeg obrazovanja od onih koje se prijavljuju za kredite fzr ili onih koje se opredeljuju za preduzetništvo

u vod10 m etodologija11rrazlatibor.co.rs/dokumenti/rodna_analiza.pdf2. start-up krediti, za koje je...

Documents