NADGROBNA ARHITEKTURA

Po verovanju Egipćana, život ne prestaje posle fizičke smrti, ali za večni život duše potrebno je sačuvati telo umrlog. Pripadnici vladajuće klase imali su mogućnost da sebi obezbede prostrane grobnice pravljene tako da budu trajne da bi mogle zaštiti mumificirano telo i sve što je uz njega sahranjeno. Svaki čovek je u toku svoga života morao da opremi svoju grobnicu, da bi njegov duh, ka, mogao da uživa u svim zadovoljstvima u kojima je i on sam uživao. Nakon smrti, telo je balzamovano a uz pokojnika je sahranjivana i njegova odeća, dragocenosti, hrana, kao i figure koje su predstavljale njegovu porodicu, prijatelje i poslugu.

Prvobitne grobnice, koje su građene u doba vladavine prve tri dinastije bile su mastabe. Mastabe su se sastojale od podzemnog i od nadzemnog dijela. U nadzemnom dijelu, koji je imao pravougaonu osnovu i nagnute spoljašnje strane, bila je kapela - mala prostorija u kojoj su vršeni verski obredi. Kapela je bila ukrašena obojenim reljefima i zidnim slikama s prizorima iz svakodnevnog života i natpisima sa verskim i magičnim formulama, koje su, kako se verovalo, olakšavale pokojniku dugačko putavanje ka svetu mrtvih, gde ga je čekao Ozirisov sud. Pored kapele, tu je bila i jedna ili više prostorija u kojima su čuvane dragocenosti i kip preminuloga. Ove prostorije nazivale su se serdabi. Podzemni deo mastabe činila je grobna komora, u kojoj se u kovčegu, sarkofagu, čuvalo mumificirano telo pokojnika. Ona se nalazila do 30 metara ispod nivoa tla. Mastabe su najčešće pravljene od ćerpiča a veoma retko su oblagane kamenom i opekom. Najstarija mastaba je mastaba faraona Menesa koji je ujedinio Gornji i Donji Egipat.

Za vrijeme III dinastije, iz mastabe su se, doziđivanjem jedne mastabe na drugu, tako da svaka gornja bude manja u odnosu na prethodnu, razvile stepenaste piramide, u kojima su sahranjivani isključivo faraoni. Piramide nisu bile podignute kao usamljene građevine usred pustinje, već kao deo prostranih grobljanskih četvrti, sa pogrebnim kapelama plemića, hramovima i drugim zgradama koje su bile pozornica verskih svečanosti za faraonova života, a i posle njega.

Stepenasta piramida faraona Zosera, III dinastija

Ukidanjem stepenika stepenastih piramida, za vreme IV dinastije, dobijen je najkarakterističniji oblik egipatske grobnice - pravilna piramida. Najveće pravilne piramide su Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, u Gizi, ublizini današnjeg Kaira. Spoljna obloga, koja je do danas sačuvana samo na vrhu Kefrenove piramide, bila je od granita.U unutrašnjosti piramide nalaze se grobne komore i hodnici kojima su komore međusobno povezane. Ulaz u piramide je bio zazidan i skriven ispod granitne podloge. Najstarija i najveća je Keopsova piramida, čija je visina oko 148 metara, a svaka stranica je dugačka oko 232 metra. Prema Herodotu, izgradnja Keopsove piramide trajala je 20 godina. Oko ove tri velike piramide nalazi se nekoliko manjih i veći broj mastaba za faraonove rođake i dvorske dostojanstvenike. Takođe, sa istočne strane svake od ovih piramida izgrađen je pogrebni hram i pogrebna cesta kojom se dolazilo do piramide. Ove tri veličanstvene grobnice stari Grci su ubrajali u jedno od sedam svjetskih čuda.

Piramide Keopsa, Kefrena i Mikerina, IV dinastija, oko 2550. g.p.n.e.

U dolini Kefrenove piramide, pored hrama, nalazi se Sfinga isklesana u steni, koja ima tijelo lava i carsku glavu čije je lice verovatno portret faraona Kefrena. Sfinga je dugačka 73 metara, a visoka 19,80 metara i Kefren ju je postavio za stražara svom nadgrobnom kompleksu jer simboliše ljudsku mudrost i životinjsku snagu.

1

Velika sfinga, oko 2530. p.n.e., IV dinastija

Posle četvrte dinastije ovakve monumentalne piramide više nisu građene, mada su i dalje podizane piramide mnogo manjih razmera. Za vrijeme Srednjeg carstva, faraoni i drugi velikodostojnici su sahranjivani u grobnicama pravljenim u prirodnoj steni. Grobnice se nalaze u maloj dolini koja se naziva Dolina Kraljeva, a nalazi se šest kolometara od zapadne obale Nila, kod grada Tebe (današnji Luxor). Grobnice imaju veoma izdužen oblik, a pri njihovoj izgradnji težilo se osnoj simetričnosti. Njihova dužina iznosi od 60 do 150 metara. Ulazi su uglavnom, radi zaštite, bili skriveni. U Dolini Kraljeva, među najznačajnije spadaju grobnice u steni faraona : Setia, Ramzesa II, Ramzesa III, Ramzesa VI, Ramzesa IX i Tutankamonova grobnica .

Dolina kraljeva – mesto gde su sahranjivani vladari Egipta u periodu (1550-1070 pne)

Grobnica Tutankamona, faraona koji je umro kada je imao devetnaest godina jedina je grobnica koja je netaknute sadržine otkrivena u moderno doba. Tutankamon nije spadao u važnije egipatske kraljeve. Za vreme svog kratkog života on jednostavno nije uspeo ostaviti nekog važnijeg traga, pa je vrlo brzo zaboravljen od onih koji su sledili iza njega. Ipak, on je vremenom postao nekom vrstom ikone ne samo za egiptologiju, nego i za čitavu arheologiju.

2

TUTANKAMON (Tut Ankh Amon, prvobitno Tutankaten)

Tutankamon je bio egipatski faraon 18.dinastije (Novo kraljevstvo, 1555-1305. pre n.e.), u razdoblju oko 1333-1323 pre n.e.

Većina naučnika smatra da je Tutankamon bio vanbračni sin faraona Amenofis-a IV, a manji broj da mu je Amenofis polubrat.

Amenofis, koji je nazvan i jeretičkim faraonom, je na početku svoje vladavine usvojio monoteističku religiju (vera u jednog boga). U toj religiji se služilo bogu Sunca koji je bio predstavljen diskom. Njegovo ime Amenofis je značilo, “Amon je zadovoljan”. Svoje ime je promenio u Akenaton što znači, “u službi Atona”. Akenaton je imao prelepu ženu Nefertiti koja mu je rodila 6 kćerki. Akenaton je toliko bio zaokupljen religijom da je jednostavno zaboravio da vlada državom. Kada je Akenaton umro, u javnosti je došlo do velike pobune protiv nove religije. Akenatonova mumija nikada nije pronađena i verovatno je bila uništena od njegovih verskih neprijatelja. Akenatona je trebao da nasledi njegov brat Smenkaure, međutim umro je u isto vreme kad i sam Akenaton. Tako je Tutankamon nasledio presto.

Tutankamon je bio dečko od 10 godina kada je nasledio presto i oženio Akes-en-aton (kasnije Akes-en-amon) koja je bila treća ćerka Akenatona i Nefertiti. Mladi par je pod uticajem sveštenika iz Tebe vratio politeizam naglašavajući da je glavno egipatsko božanstvo ponovo Amon Ra. Mladi faraon je promenio ime iz Tutankaton u Tutankamon. Koliko se zna, obožavao je lov. U njegovo vreme nije bilo nikakvih ratova. Ali sa samo 19 godina on je umro.

Naučnici smatraju da je zbog prerane smrti faraon sahranjen u grobnici koja nije bila njemu namenjena, i iz istih razloga je ostala nedovršena. Iznad Tutankamonove grobnice nalazi se grobnica faraona Ramzesa VI, i u toku njene gradnje, koja je trajala godinama, sav otpadni materijal je bacan pred ulaz Tutankamonove grobnice. Na kraju je Tutankamonova grobnica bila zatrpana i zaboravljena.

OTKRIĆE I ISKOPAVANJE TUTANKAMONOVE GROBNICE

Vekovima su ljudi iskopavali grobnice: neki zbog blaga,a neki da bi otkrili istoriju.

Giovanni Belzoni je 1820 prekinuo radove na traženju Tutankamonove grobnice u Dolini kraljeva.

Amerikanac Theodore Davis je takođe vršio iskopavanja, i to od 1902. do 1914. godine.

Britanski arheolog Howard Carter je pretpostavljao da se u Dolini kraljeva mora kriti još jedan zaboravljeni faraonski grob.

Pretpostavka nije bila bez osnove. Theodore Davis je našao u jednoj raspuklini u steni glinenu čašu s Tutankamonovim hijeroglifima. Osim toga otkrio je u zemlji iskopani grob s ostacima drevne škrinje u kojoj su se nalazile zlatne pločice, takođe s Tutankamonovim imenom. Davis je na temelju toga zaključio da je otkrio grob Tutankamona. Samo je još Carter bio sumnjičav. Naime, kako je ispravno zaključivao, kralj 18. dinastije nije mogao biti pokopan u tako skromnom grobu. Po Carterovoj procjeni, sav taj pribor morao je biti upotrebljen prilikom Tutankamonovog pogreba. A gdje mu je bio grob?

Carter i njegov finansijer lord Carnarvon dobili su dozvolu od egipatske vlade da vrše iskopavanja 1914, ali ih je u tome omeo I svetski rat. Velika pustolovina počela je u Dolini kraljeva 1917. godine.

Već su šest godina tragali za nečim, a nisu ni znali da li to uopšte postoji. 1. Novembra 1922. počeli su kopati u blizini ulaza u grobnicu Ramzesa VI

4. Novembra 1922. -Carter je, kao i svakog jutra, dojahao na muli na mesto iskopavanja. Iznenađuje ga neobična tišina. Preradnik Rais Ahmed Gurgar dotrčao je sav uzrujan: "Gospodine, ispod temelja prve kolibe naišli smo na kamenu stepenicu.".

5. Novembar 1922. -Posle podne otkopane su četiri stepenice. Nema više sumnje: one vode do neke kamene grobnice. Šta li će se u njoj nalaziti? Faraon? Hoće li biti prazna? Opljačkana ? Do večeri već je otkopano 12 stepenica. Pojavljuju se neka zapečaćena kamena vrata. Pečati predstavljaju šakala i devet stilizovanih zarobljenika. To je pečat grada mrtvih u Dolini kraljeva. Grob, kako se čini, još nije opljačkan.

25. Novembar 1922. -Pečati se fotografišu i lome. Na video izbija hodnik što vodi koso prema dole. Hodnik je bio od poda do tavana napunjen kamenjem. Među kamenjem pronašli su slomljeno suđe od alabastera. Čini se da je grobnica ipak bila provaljena još u antičko doba i ponovo zapečaćena.

3

26. Novembar 1922. -Deset metara iza prve kamene pregrade kopači nailaze na druga vrata. Osim pečata grada mrtvih mogu se raspoznati i pečati sa znakom Tutankamonovog imena. Zid je probijen i ulaze u prostoriju 8 x 3,60m punu dragocenosti. Čitava je soba bila puna zlata.

Tutankamonov grobnica, ukupna površina 109.83 m2

Tokom godina iskopavanja, za vreme najžešćih vrućina grobnica je zatvarana na nekoliko meseci, a rad prekidan.

19. Novembar 1923. –Otvorena je soba u kojoj je sahranjen Tutankamon. Ova soba, površine 26 m2 jedina je bila oslikana. U njoj se nalazila ogromna drvena škrinja okovana zlatom i ukrašena zlatno modrom fajansom.

Oko prve škrinje stajali su darovi mrtvima (oko 3000 objekata), na severnoj strani sedam magičnih vesala pomoću kojih je kralj mogao preći preko reka podzemnog sveta.U prvoj škrinji nalazila se druga, zlatna škrinja prekrivena mrtvačkim pokrovom. Pošto je ta škrinja otvorena, pokazala se treća, a u njoj četvrta škrinja. Kada su uzbuđeni arheolozi, posle više od mesec dana, otvorili i tu poslednju škrinju, pokazao se žuti sarkofag od kamena netaknut, gotovo nadzemaljski. Čuvala ga je neka boginja raširenih krila i ruku.

4

13. Oktobar 1925. – Počelo je otvaranje sarkofaga. U dubokoj ćutnji podignuta je teška ploča kamenog sarkofaga. Svetlo je palo na platnene ovoje, ispod kojih su ugledali, zlatan kip dečačkog kralja.

U sarkofagu su se nalazila tri kovčega ljudskog oblika, jedan u drugom. Poslednji kovčeg izrađen je od čistog zlata , težak 1110kg. Njegova zlatna mrtva~ka maska ukrasena plavom fajansom i drugim dragim kamenjem, spada me|u najve}e dragocenosti naseg sveta.

28 Oktobar 1925. - Otvoren je i zlatni kovceg, i otkrivena je mumija sa zlatnom posmrtnom maskom,zlatnim ogrlicama, amajlijama i odevnim predmetima (zlatne sandale). 1. Novembar 1925. - 10 ljudi iznelo je mumiju u svom zlatnom kovcegu na svetlost sunca.

."O majko Nut",tako je zapisana poslednja molba devetnaestogodišnjeg kralja na sarkofagu,"raširi svoja krila nada mnom kao neprolazne zvezde."Više od tri hiljade godina boginja je to činila čuvaju}i faraona pred pogledima sveta.

2. kovčeg

5

3. kovčeg (zatvoren i otvoren u kome se vidi mumija sa posmrtnom maskom)

11 Novembar1925. - Pocelo je skidanje nekoliko slojeva, veoma ostećenih, “zavoja” sa mumije. Između slojeva nalazila se odeća, veoma mnogo nakita, amajlija i listova zlata.

MumijaIskopavanja, konzerviranja, kompletiranja dragocenosti, transport u kairski muzej, i sve to sa minimalnim rizikom od ostećenja trajala su do kasnih 1930.-tih godina.

Danas, Tutankamon počiva u spoljnom kovčegu, u sarkofagu sa staklenim poklopcem u grobnici, a sve dragocenosi iz grobnice se nalaze u muzeju u Kairu.

Ulaz u Tutankamonovu grobnicu. Posmrtna maska u Kairskom muzeju

6

Sarkofag sa kovčegom i mumijom

KAKO JE IZGLEDAO TUTANKAMON

U januaru 2005.god.tri tima naučnika iz Francuske, Amerike i Egipta, uz podršku National Geographica i egipatskih

vlasti, su koristeći forenzičke tehnike rekonstruisali lice mladog vladara. Prvi rezultati istraživanja su objavljeni u

martu, kada je potvrđeno da je Tutankamon u trenutku smrti imao oko 19 godina. Bio je sitne građe, dobro uhranjen i

nije bilo dokaza o navodnom udarcu u potiljak, tako je teorija o ubistvu odbačena. Međutim, nalazi pokazuju da je kralj

imao povredu noge i da je možda preminuo od infekcije koju je ta povreda mogla prouzrokovati.

7

DRAGOCENOSTI IZ TUTANKAMONOVE GROBNICE

Pozlaćena škrinja u kojoj se nalazi posuda od alabastera, u unutrašnjosti podeljena na 4 dela. U svakom se nalazi minijaturni zlatni kovčeg sa mumificiranim ostacima faraonovih unutrašnjih organa.

vaza za parfem od alabastera, 48 cm. - naslon za glavu

- zlato, drvo 230 c - zlatne sandale na mumiji 29.5 cm

- škrinja za nakit, drvo, zlato - narukvica od zlata i dragog kamenja

8

- tron i naslon za noge, drvo, zlato, srebro, staklo, poludrago kamenje

- Statua Tutankamona u prirodnoj veličini. Od drveta, odeća od zlata, a sandale i oči od bronze

- Korset od slonovače i poludragog kamenja

- Ogledalo - Kola

9