turizam na kipru

7/25/2019 Turizam Na Kipru

1/16

UUNNIIVVEERRZZIITTEETTUUKKRRAAGGUUJJEEVVCCUUEEKKOONNOOMMSSKKII FFAAKKUULLTTEETT

SSEEMMIINNAARRSSKKIIRRAADD

PPRREEDDMMEETT::MMEENNAADDMMEENNTTUUTTUURRIIZZMMUUIIHHOOTTEELLIIJJEERRSSTTVVUU

TTEEMMAA::TTUURRIIZZAAMMNNAAKKIIPPRRUU

Mentor:Prof. dr Gordana Radosavljevi

Student:Marija Manojlovi

Br. indeksa 2006/425

Kragujevac, 2009.


2/16

Turizam na Kipru Seminarski rad

2

SADRAJ

UVOD.............................................................................................................................3

1. KARAKTERISTIKE KIPRA .............................................................................4

1.1. GEOGRAFSKI POLOAJ .....................................................................................4

1.2. KLIMA .............................................................................................................4

1.3. HIDROGRAFIJA.................................................................................................5

1.4. RELJEF.............................................................................................................6

1.5. ISTORIJA KIPRA ...............................................................................................72. TURIZAM NA KIPRU ........................................................................................8

2.1. TURISTIKA PONUDA.......................................................................................8

2.1.1. Larnaca (Larnaka) ...................................................................................10

2.1.2. Ayia Napa (Aja Napa Sveta Napa)........................................................11

2.1.3. Nicosia (Nikozija) Lefkosia ...................................................................12

2.1.4. Limassol (Limasol) ...................................................................................13

ZAKLJUAK .............................................................................................................15

LITERATURA............................................................................................................16


3/16


3

UVOD

Kipar se nalazi na mestu gde se susree savremena Evropa, orijentalna Azija i egzoti-

na Afrika. Od pamtiveka je ovo ostrvo, tree po veliini u Mediteranu, vezano za lepotu.

Pored bogate istorije, Afroditino ostrvo krase zlatne peskovite plae i umom prekrivene pla-

nine. Turistiku atrakciju ine i ivopisna sela koja se mogu lako obii savremenim magistra-

lama ili takozvanim putevima avanture kroz prirodu.

Turistika sezona na Kipru traje jedanaest meseci, to je ostrvo sa 340 sunanih dana

godinje zbog ega je postao omiljena turistika destinacija, pre svega Britanaca i Nemaca.

Srbi Kipar ipak doivljavaju kao mesto za odmor, ali i ivot i biznis. Prosena zimska tempe-

ratura je 18 stepeni, na prolee 25 stepeni, a leti 37 stepeni.

Na ostrvu ima za svakog poneto. Plae na Kipru su kilometarski duge poput onih u

Agia Napi, Larnaki ili u blizini prirodnog rezervata na Kap Grekou. Ostale plae okruuju

manji, gotovo izolovani zalivi u kojima je voda tirkizno plava.

Turisti najvie letuju u Limasolu, srednjovekovnom grad koji je danas preteno luki,

industrijski i turistiki centar, poznat kao mesto venanja Riarda Lavljeg Srca. U blizini jesrednjovekovna tvrava Kolosi i veliki amfiteatar sa ouvanim mozaikom Kurijum. Zbog

bogatog nonog ivota u Limasolu se organizuju festivali vina u septembru i karnevali.

Turisti na Kipru takoe poseuju i Larnaku, grad sv. Lazara koji krasi egzotina obala

i slano jezero koje je postalo utoite za flamingo i druge retke ptice. Larnaka ne privlai

samo ljubitelje toplog mora, ve i hodoasnike koji ele da se poklone motima sv. Lazara,

zatitnika grada, iji se grob nalazi u centru grada ispod hrama. Tu je i nezaobilazni grad

Pafos, mesto Afroditinog roenja, gde se mogu videti stari kraljevski zamci, mozaik kueDionisa, kao i poznato utvrenje Pafos i Afroditino kupatilo. Nedaleko odatle, nalazi se selo

Heroskipu poznato po grkim slatkiima, gde se moe videti jedan od starih Vizantijskih hra-

mova, crkva Svete Paraskeve.

Turisti na Kipru ne proputaju priliku da posete i Nikoziju, glavni grad Kipra, koji se

nalazi nad centralnom ravnicom Mesaorije. Danas je mesto, prema emi Ujedinjenih nacija,

podeljeno na kiparski i turski deo i granica predstavlja jo jednu turistiku atrakciju grada.


4/16


4

1.KARAKTERISTIKE KIPRA

1.1. GEOGRAFSKI POLOAJ

Za Kipar se moe rei da ima povoljan geografski poloaj. Lei u istonom Meditera-

nu, na raskrsnici tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Po prirodno-geografskim injenicama

pripada Aziji, ali u svim drutvenim aspektima je okrenut ka Evropi. Kipar je takoe i lan

Evropske unije. Ovo je naji-

stonije ostrvo u Sredozem-

nom moru, a sa povrinomod 9251 km tree je po

veliini u istom (nakon Sici-

lije i Sardinije). to se tie

drava, po povrini je 161.

na svetu i po tome je najsli-

niji Libanu i Portoriku.

Vezano za matematikipoloaj, Kipar lei na severnoj polulopti i istonoj hemisferi, tanije: najsevernija i najistoni-

ja taka je rt Sveti Andreas (35 34' sg, odnosno 34 37' igd.), najjunija taka je rt Gata (34

33' sg.), a najzapadnija otprilike rt Arnauti (32 16' igd.). U geolokom i geotektonskom

pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije, koji se u prolosti odvojio. U klimatskom i vegeta-

cijskom smislu ovo ostrvo je smeteno u severnom umerenom pojasu, tanije mediteranskoj

podoblasti.

1.2. KLIMA

Sa obzirom da je Kipar tipino mediteransko ostrvo, onda je logino zakljuiti i da ima

tipinu sredozemnu (Cs) klimu. Kipar je inae najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sun-

anih dana godinje, ovo je najosunanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo se to odnosi na

Evropu). Ipak, treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima otoka. Pa je tako

u unutranjosti i sa poveanjem nadmorske visine ta sredozemna klima neto izmenjena, iako

se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pruanja


5/16


5

planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutranjost ostrva.

Posledica toga je to da unutranjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju koliinu padavina

od priobalja.

to se tie temperatura, na celom ostrvu vladaju topla leta, sa prosenim temparatura-

ma od oko 30C (zavisno od mesta do mesta), sa tim to u unutranjosti temperature znaju biti

neto vie. Zimi se temperature u priobalju kreu izmeu 10 i 20C, a u unutranjosti su neto

nie, te u najhladnijim mesecima (januar i februar) mogu dostii vrednosti oko 0C (najnia

ikad zabeleena temperatura u Nikoziji je bila -5C). Temperature na viim nadmorskim visi-

nama su takoe dosta nie nego na ostatku ostrva, te se i leti po noi sputaju do i ispod nule,

a na najviim vrhovima visoravni Trodos sneg se zadrava sve do avgusta.

Padavine na ostrvu se javljaju uglavnom zimi i to u obliku kie, a na viim nadmor-

skim visinama u obliku snega. Najvie padavina primaju planinske oblasti, u proseku od oko

1000mm godinje. Najmanje padavina izluuje se u centralnom delu (nizija Mesaorija) i to u

proseku izmeu 350-500mm. Npr. glavni grad Nikozija ima koliinu padavina od 440mm

godinje. To malo padavina to dobija centralni deo, uglavnom dolazi sa severne strane, iz

razloga to su severne planine neto nie od junih. Zimi, kada se ove padavine preteno izlu-

uju, zna doi do bujica i poplava, iz razloga to se one javljaju u velikim koliinama za krat-

ko vreme.

1.3. HIDROGRAFIJA

Od neto vie od 9000 km koji ine ovo ostrvo, 10 km otpada na vodu, to i nije ba

neto mnogo. Treba napomeniti da Kipar ima samo dve stalne reke i to: Pedias i Jalias. Njiho-

vi tokovi su neto manji od 100 km. Obe teku kroz Mesaoriju i ulivaju se u zalev Famagusta.

One se uglavnom koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljita. Oni su jedini stalni

tokovi, iz razloga to ostale reke, koje su inae i mnogo manje, imaju svoj tok samo u vreme-

nu kakvih jakih kia i uglavnom za vreme kada se otapa sneg sa planina. Primeri nekih takvih

reka su: Jerakaz i Jialusa (sa severnih planina) te Diakrizos, Kuris, Vasiliskos (sa junih). A

inae u prolee se esto zna desiti da se ove reke poplave, pa tako odnose plodan mulj i zem-

ljite u more. No, domae stanovnitvo se dosetilo da gradi brane na njima, kako bi spreavali

ovo vegore navedeno. Sve ove reke imaju u gornjim tokovima neto vee padove, pa i imaju

i neki odreeni hidroenergetski potencijal. No, nije neto naroito velik, pa nezadovoljava

potrebe ostrva. Iz istog razloga se i ne koristi previe. Iz ovoga moemo zakljuiti da reni


6/16


6

reim nivalno-fluvijalni, tj. da reke dobijaju vie vode od otapanja snega, nego od kia. Reke

pripadaju mediteranskom slivu.

to se tie jezera, njih na ostrvu postoji nekoliko i uglavnom su slatkovodna. Ipak dva

najvea jezera su slana, verovatno zbog neposredne blizine mora. U prolosti su i bili deo

mora. To su jezera Akrotiri i slano jezero Larnaka, a nalaze se na jugu ostrva u blizini istoi-

menih gradova.

1.4. RELJEF

Kipar se prostire na neto vie od 9000 km. Na toj relativno maloj povrini moe se

primetiti kompleksnost prirodno-geografskih osobina, koja se ne bi oekivala na ovako

malom prostoru. Ostrvo je izdueno u pravcu zapad-istok i izgledom podsea na elektrinu

gitaru. U pravcu zapad-istok rastojanje je 224 km, a sever-jug najdue rastojanje je 121 km.

Duina obalne linije je 648 km. Obala je dobro razuena. Izdvaja se nekoliko poluostrva od

kojih je najvee Karpas, koje se nalazi na severoistoku ostrva. Izmeu polustrva i rtova posto-

ji nekoliko zaliva koji su uglavnom dobili imena po lukama koje su smetene u njima (Fama-

gusta, Larnaka, Akrotiri, Episkopi, Hrizohu, Morfu i dr.). Osim glavnog ostrva, druga vea

ostrva ne postoje. Istina postoji nekoliko manjih ostrvia, no njihova povrina je toliko

zanemarljiva da se ne mogu ni ucrtati na karte.

U reljefnom pogledu ostrvo Kipar ine planine, nizije i duge plae. Geoloki i tekton-

ski pripada Maloj Aziji sa kojom je u prolosti bio spojen. To je sve tako bilo do alpske oro-

geneze, koja se desila u tercijaru, a zahvatila je evropski prostor od Pirineja, Alpi, Dinarida, te

se irila preko Male Azije dalje na istok. Tada je dolo do izdizanja kopna dananjeg Kipra.

Izdizanjem ostrva Kipar stvoren je i dananji morski prolaz izmeu ovog ostrva i Male Azije,

koji se posle ispunio vodom i tako je ovaj deo kopna postao ostrvo. Dakle, za ovo ostvo

kaemo da je nastao alpskom orogenezom i samim tim da spada u mlaa kopna.

Reljefne celine ine:

Planina Trodos na jugu. Protee se paralelno sa obalom u pravcu zapad-istok od rta

Arnauti do zaliva Larnaka. Vese moe zakljuiti da spada u mlade venane planine. Izgra-

en je od magmatskih stena i vulkanskog materijala. Najvei vrh je Olimp sa visinom od 1951

metra. To je ujedno i najvei vrh ostrva. Osim njega postoji jo nekoliko priblino visokih


7/16


7

vrhova. to se tie padina, june padine se razlikuju od severnih. June imaju blai pad prema

obali, tj. postepeno se sputaju, dok severne su strmije i naglo se sputaju u ravnicu.

Visoravan Vesparmak na severu. Jo se naziva i Pentadaktilos i Kirinejska visoravan.

Protee se uz severnu obalu od rta Kormakiti do rta Sveti Andreas. Njegova duina je oko 150

km, a postepeno se sniava od zapada ka istoku. Visoravan je mnogo ua i nia od Trodosa, a

takoe je i ispresecano dolinama. Najvii vrh je Kiparsio (1023m). Za razliku od Trodosa,

ovde dominiraju krenjaci i dolomiti koji datiraju iz krede, te mlai iz miocena i pleistocena.

Nizija Mesaorija izmeu ovih visoravni. Naime, sam naziv Mesaorija u prevodu sa

grkog znai izmeu planina. Po postanku je tektonska dolina. Ovo je plodna oblast u kojoj

dominiraju aluvijalne ravni. Ispunjena je tercijarnim i kvartarnim nanosima. Njena nadmorska

visina ne prelazi 300 metara.

1.5. ISTORIJA KIPRA

Stari Latini bili su prvi koji su Kipru dali ime koje nosi i danas. ReKipar (na latin-

skom Cuprus) znai bakar, pa je bogatstvo ovom rudom bilo razlog da ovo ostrvo isto-

nog Mediterana (samo 60 km od obale Turske) u starom veku bude jedan od najznaajnijih

centara trgovine u ovom delu sveta.Istorija Kipra see do 9000 godina unazad. Iz tog perioda potiu najstariji pronaeni

arheoloki ostaci na ostrvu kameni idoli u obliku krsta (iz mesta Khirokitia), koje neizosta-

vno morate videti u Muzeju Kipra (Arheoloki muzej) u Nikoziji. Kipar su tokom vekova

poseivali, naseljavali ili osvajali: Grci, Rimljani, Asirci, Persijanci, egipatski Ptolomeji,

Vizantijci, Krstai, Venecijanci i Turci, a 1878. godine postaje britanska kolonija. To je i gla-

vni razlog zato veina ostrvljana odlino govori engleski jezik.

Godine 1960. Kipar dobija nezavisnost i postaje republika, na elu sa harizmatinim

Arhiepiskopom Makariosom III, koji postaje njen doivotni predsednik. Par godina kasnije,

ustavom nezadovoljna turska manjina koja je inila oko 18% stanovnitva severnog dela ostr-

va, povlai se iz Parlamenta. Poinju godine razgovora i pregovora, sve do 20. jula 1974.

godine. Tog dana, vojne snage iz Turske, vre okupaciju severnog dela Kipra (njegovih 37%

povrine), i proglaavaju nezavisnu dravu Severni Kipar, koja postoji i dan danas. Do pre

samo dve godine, bilo je potpuno nemogue iz grkog dela prei u turski, ali su se stvari malo

promenile.


8/16


8

2.TURIZAM NA KIPRU

Sa bogatim nasleem, predivnim plaama, kvalitetom ugostiteljskih usluga i toplom

dobrodolicom, Kipar se danas nalazi meu vanim turistikim destinacijama na Mediteranu.

Kipar ubedljivo najvie koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na turizam,

od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, to je

vrlo dobro i iskorieno. Kipar ima godinju turistiku posetu neto manju od 2.5 miliona, a

zarada ini oko 3 etvrtine budeta drave.

Osnovu turizma ini kupalini turizam, baziran na prelepim i raznolikim obalama i

plaama, od strmih do ravnih i prostranih, od ljunkovitih do peskovitih. Plae Pafosa, Lima-

sola, Aje Nape, Morfua i dr. spadaju meu najlepe plae Mediterana, pa moda ak i sveta. U

prilog razvoja ovog turizma ide i to to Kipar ima otprilike 340 sunanih dana godinje. Osim

kupalinog razvijen je i kulturno-istorijski turizam. Na ostrvu se nalazi nekoliko antikih gra-

dova od kojih su najpoznatija tri: Salamis, Kurion i Amatus. Takoe i u veim gradovima

postoje mnoge stare graevine interesantne za turiste, poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvra-

ve Pafos, Selimije damije u Nikoziji itd. Mnogi od ovih objekata su pod zatitom UNESKO-

a, ukljuujui tu i 9 pravoslavnih manastira i crkvi. U unutranjosti Kipra postoje brojna, kako

grka tako i turska sela, u kojima se ivot odvija na prilino tradicionalan nain, pa je Kipar

pogodan i za seoski turizam. Takoe, postoji i mogunost i razvitka planinskog, zimskog i

skijalinog turizma na Trodosu, ali taj oblik turizma je daleko iza ovih ostalih.

2.1. TURISTIKA PONUDA

Mediteranski arm i ljupkost ovog ostrva su od antikog vremena zavodili mnoge civi-

lizacije. Tokom vekova bio je elja i opsesija Persijanaca, Egipana, Vizantinaca, Rimljana,

Otomana, Venecijanaca, Grka, Engleza i mnogih drugih naroda.

ak i danas, Kipar izaziva i mami svojom lepotom. Ostrvo i njegova prestonica Niko-

zija su, naime, podeljeni na dva dela, preseeni jednom granicom; vie od 40% teritorije pri-

pada Turskoj od 1974. godine. Severni Kipar, bojkotovan od strane turoperatera (sa izuzet-

kom nekoliko turskih putnika ), nije priznat od strane OUN.


9/16


9

Ljubitelji drevnih spomenika, mogu ih nai u junom delu ostrva. Mnogi osvajai su

za sobom ostavljali tragove koji su sada deo kiparske kulturne batine. Najstariji datiraju od

pre 3 000 godina. Na ovom ostrvu, na kome se bogovi odmaraju, prelazi se preko grandioznih

dolina, planina (meu kojima su neke pod snegom tokom zime) i vinograda. Ljubitelji pea-enja tako mogu da brzo prelaze kroz estare poluostrva Akamas i umske staze Troodhosa,

gde se die uvena planina Olimp, na visini od 1952m. Kipar pokazuje jo neke adute koji

nisu zanemarljivi, posebno gostoljubivost njegovih stanovnika, kvalitetnu hotelsku infrastruk-

turu (Kipar se postavlja kao centar talasoterapije), izvanrednu kuhinju na koju je uticala grka

i libanska nacionalna hrana, i naravno brojne plae.

Na zapadu ostrva je regija Paphos, koja je nezaobilazna u agendi, jer predstavlja jedin-

stveno bogatstvo kulturne batine. U regiji se nalaze brojne varoice, poznati manastiri, ar-

mantni gradiPaphos, ali i banje, kao to je Kato Paphos. Za turiste je jeko interesantan gr-

ko-rimski grad Nea Paphos i njegovi mozaicie koji su na listi svetske batine.

Meu mestima koja se obavezno moraju posetiti je i crkva Chryssopolitissa graevi-

na iz 18. veka, zatim rimske vile, Kurionovo pozorite i manastir Ayios Nophytos, svetilite


10/16


10

Afroditino kod gradia Kouklia i srednjovekovno utvrenje u luki Paphos. Na jugu ostrva se

nalazi lepi stari gradiLimasol, sa turistikim centrom i najveom banjom na Kipru.

2.1.1.Larnaca (Larnaka)

Larnaka je grad na istonoj obali Kipra, sa neto preko 30 000 stanovnika, i trei je po

veliini grad u zemlji sa oko 400 000 stanovnika (grki deo). U centru grada nalazi se peana

gradska plaa Finikudes (Phinikoudes) i istoimeno etalite. Osim to je prijatan primorski

grad, u Larnaki se mogu videti ostaci tvrave i akvadukt iz XVIII veka.

Najuvenije zdanje u Larnaki je crkva Svetog Lazara (u centru grada, blizu Finikude-

sa). Crkva je sagraena u XVII veku, na ostacima jedne starije iz IX veka. Svoje uvenje

duguje tome to je podignuta na mestu gde je sahranjen Sveti Lazar (u kripti, ispod crkve).

Zbog ove injenice, kroz nju godinje proe mnogo posetilaca.

Zapadno od Larnake nalazi se i crkva Panayia Angeloktistos, iz XI veka, poznata po

najlepim vizantijskim mozaicima na Kipru.


11/16


11

2.1.2.Ayia Napa (Aja Napa Sveta Napa)

Na 37 kilometara severno od Larnake, nalazi se Aja Napa. Do poetka 80-tih godina

XX veka, danas najsevernije i ujedno najistonije letovalite grkog dela Kipra, moglo bi se

opisati kao uspavano ribarsko selo. Osim par desetina kua, starog Manastira Ayia Napa i

Crkve Svetog Ilije (Church of Prophitis Elias), do pre 20-tak godina, niega ovde nije bilo.

Pre podele ostrva na grki i turski deo, najpoznatije letovalite Kipra bila je Famago-

usta (samo 15-tak km severnije od Ayia Nape). Famagusta je ostala na niijoj zemlji i postala

avetinjski grad: hoteli i druge zgrade podreene turizmu su ispranjene i vremenom propale.

Tada su se dosetili da sva deavanja premesti 15 kilometara junije u Aja Napu.

Za nepunih desetak godina Aja Napa je krajem 80-tih godina XX veka, od ribarskog

sela postala najposeeniji turistiki centar ostrva, sa nebrojenim hotelima du kilometarske

obale, nepreglednim belim peanim plaama i obiljem sportova na vodi. Neki kau da je

prenaseljena, suvie podreena turizmu i da je izgubila svoj mek, to verovatno nije daleko

od stvarnosti, ali je takoe istina da Aja Napa ima najbolje peane plae, lepe od svih turis-

tikih centara na Kipru.


12/16


12

2.1.3.Nicosia (Nikozija) Lefkosia

Po nekim autorima ime Lefkosia znai Beli grad (lefkos belo), a po drugima je ime

dobila po Lefkonu jednom od Ptolomeja i osnivau ovog grada. Nikozija je glavni grad i

grkog i turskog dela Kipra, a sredinom njegovog starog dela prolazi zelena linija razdvaja-

nja. Najvei je grad na ostrvu i ima oko 130 000 stanovnika.

Srce grada ini veliki stari deo Laiki Yitonia ('Dobro susedstvo) opasan venecijan-

skim zidinama iz XVI veka. Ovde ima radnjei, taverni, atelje umetnika i radionica starih zana-

ta, a sve to prolazei kroz male, esto uske, kamene ulice u kojima saobraaj esto nije

mogu. Veina starih kua je restaurirana, a u okviru starog grada nalazi se i Etnografski

muzej, Katedrala Svetog Jovana i velika palata Arhiepiskopa Makariosa III, prvog i doivot-

nog predsednika republike.

Na obodima starog grada, postojale su kapije za ulazak u grad, od kojih je ouvana i

najpoznatija Famagusta kapija (Famagousta gate). U njoj se danas odravaju izlobe, preda-

vanja i koncerti, a njena unutranjost veoma podsea na zidine Kalemegdana.

Izvan starog grada, na desetak minuta hoda nalaze se jedan preko puta drugog, Nacio-

nalni teatar i Muzej Kipra (Arheoloki muzej). U njemu se uva mahom sve to je iskopano

na tlu Kipra, a tie se perioda praistorije i starog veka, ukljuujui i figure uvenih kamenih

idola iz Kirokitije u obliku krsta, starih preko 5000 godina.


13/16


13

2.1.4.Limassol (Limasol)

Drugi po veliini kiparski grad (oko 110 000 stanovnika) i jedan od dva najpoznatija

letovalita u zemlji, nalazi se na junom delu ostrva. Povezan je sa Nikozijom (87 km ka

severu) i Larnakom (69 km ka severo-istoku) odlinim auto-putevima. Limasol je i najvea

luka u dravi, pa veina turistikih brodova koji plove za Egipat i Izrael, isplovljavaju upravo

odavde.

Limasol je veliki turistiki centar, sa dugim etalitem u centru grada, pored mora.

Obalom levo i desno od centra, kilometrima se nie bezbroj hotela i turistikih naselja. U

Limasolu ima dosta zanimljivosti. Limassol Castle (Zamak Limasol) iz XIII veka, poznata je

stanica iz krstakih ratova. U njemu je uveni kralj Riard Lavljeg srca oenio Berengari-

ju od Navare i nainio je kraljicom Engleske 1191. godine. Sada se u jednom delu ovog zam-

ka nalazi Srednjevekovni muzej.

Jo jedna krstaka graevina nalazi se na par kilometara od Limasola. Kolossi castle

(Kolosi zamak) iz XV veka, je obnovljeni zamak vitezova reda Svetog Jovana Jerusalimskog.Vitezovi su ovde uzgajali groe i eernu trsku, a tu su uspostavili i svoj komandni tab

(Commandery), po kome je i uveno kiparsko slatko vino Commandari (Komandarija)

dobilo svoje ime. Pored zamka i danas postoje ostaci rafinerije eera iz doba Krstaa.

Jedan od najznaajnijih lokaliteta na Kipru antiki Kourion (ili Curium), nalazi se na

20. kilometru od Limasola ka Pafosu, na litici brda sa kojeg se prua fantastian pogled na

okolinu i puinu mora. Podno brda se nalazi i velika ljunkovita plaa, dosta poseena od


14/16


14

strane prvenstveno stanovnika Limasola, koji u njoj nalaze spas od najezde turista i gradske

vreve.

Na istom putu nalaze se jo i ostaci Apolonovog svetilita (Sanctuary of Apollo

Hylates), zatim krstaki Amathus, ali na ovim mestima je malo toga ostalo za razgledanje, a

veina naenih predmeta nalazi se u Muzeju Limasola (Limassol Museum).


15/16


15

ZAKLJUAK

Iako ima neto vie od 700.000 stanovnika, Kipar godinje primi oko tri miliona turis-

ta, to i ne udi ako se uzme u obzir da ovo ostrvo ima 340 sunanih dana u godini i prelepe

plae sa najfinijim peskom.

Kipar se nalazi u Sredozemnom moru na mestu gde se susreu Evropa, Azija i Afrika.

Zovu ga i Afroditino ostrvo, jer se ba ovde, kae legenda, iz morske pene rodila boginja lju-

bavi Afrodita. Obiluje prekrasnim pejzaima, a ostrvo krase zlatne peskovite plae i umom

prekrivene planine.

Prelepi hoteli prostiru se du obale mora smenjujui se ivopisnim selima, koja se

mogu lako obii savremenim magistralama. Najpoznatije letovalite na Kipru je Limasol, grad

koji je poznat po najlepim plaama na ostrvu. Takoe, na Kipru postoji niz odmaralita kao

to su Larnarka, Pafos ili Agija Napa koji predstavljaju pravi raj za turiste.

Uurbani grad Nikozija u centralnom delu Kipra glavni je grad ostrva jo od 12. veka.

U centru grada osea se duh modernog sa svim odlikama kosmopolitskog grada. Ipak, omilje-

na turistika oblast je stari grad. Nedavno je renoviran, ali je i dalje zadrao tu ivopisnumeavinu zidina iz 16. veka, korzoa, kafia na kaldrmi i lepih trgova.

Kipar se danas nalazi meu vanim turistikim destinacijama na Mediteranu a od turi-

zma u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, to je vrlo

dobro i iskorieno. Kipar ima godinju turistiku posetu neto manju od 2.5 miliona turista,

to ga svakako svrstava u jednu od veoma poseenih destinacije u Evropi.


16/16


16

LITERATURA

[1] http://sr.wikipedia.org/wiki/

[2] http://www.navidiku.rs/magazin/putovanja/blagosloveno-ostrvo-kipar_10076/

[3] http://www6.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?nav_category=871

[4] http://turizma.com/index.php?id=1112

[5] http://www.e-turizam.com/index.php?option=com_jcs&task=add&Itemid=103

[6] http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-131-29-jun-2009/bakarno-ostrvo

[7] http://sr.tixik.com/pohori-trodos-2354537.htm

[8] http://www.pdpobeda.rs/izvest/kipar2008/tura_2.html

turizam na kipru

Documents