ADAPTACIJE NA PEINSKINAIN IVOTA

Grupisanje razliitih ivotnih formi u p jjedinstveni sistem analogan prirodnom taksonomskom sistemu nije mogu

Ovakvo grupisanje zahteva razmatranje funkcionalnih slinosti i razlika-analogije, a ne homologijehomologije

HOMOLOGI karakteri-odlikekoje imaju zajednicko poreklo b b i jihbez obzira na stepen njihove razlicitosti.

ANALOGI karakteri - koji pokazuju slicnosti u strukturama i funkcijama koje nemaju zajednicko poreklonemaju zajednicko poreklo

Prema prilagoenostima u odnosu na mesto stanovanja mogue je razlikovati sledee kategorije (Tischler, 1949):

I edafobionti, stanovnici tla1. Limicola (pelobionti, stanovnici mulja)

-epipelobionti

-endopelobionti

2. Arenicola (psamobionti, stanovnici peska)2. Arenicola (psamobionti, stanovnici peska)

-epipsamobionti

-endopsamobionti

-mezopsamobionti

3. Terricola (rastresito zemljite)

i bi ti-epigeobionti

-endogeobionti

-mezogeobiontig

4. Petricola (epilitobionti, povrine stena, vrsto zemljite)

5. Sklerikola (endolitobionti, unutranjost vrstog zemljita)

6. Lapidicola (mezolitobionti, ljunkovito tlo)

7. Saxicola (hipolitobionti, ispod kamenja)

8. Cavernicola (troglobionti, stanovnici peina)

9. Ecobionti (gnezda, i druge jazbine)

II At bi tiII Atmobionti1. Herbicola (fitobionti)

-epifitobiontiepifitobionti

-endofitobionti

-mezofitobionti

2. Lignicola (drvee)

-epidendrobionti

endodendrobionti-endodendrobionti

- mezodendrobionti

3. Zoobionti

-epizoobionti

-endozoobionti

-mezozoobionti

III Aerobionti (stanovnici vazduha, dobri letai koji love i prodiru hranu u letu)

Peine su duboka uplja mesta u stenovitim stranama brda ili litica

Nastaju stalnim udaranjemmorskih talasa o stene, druge se javljaju ispod povrine zemlje; to sujavljaju ispod povrine zemlje; to su obino stara korita podzemnih reka, izdubljena u krenjakim stenama. N t j i lk ki jNastaju i vulkanskim pomeranjem povrinskih stena ili erupcijom vrele lave

Najei tip peina je nastao dubljenjem debelih naslaga k j k l d d j t d k j d i lj di k idkrenjaka, usled dejstva vode koja sadri ugljen-dioksid

Neke peine imaju otvor na vrhu. One su nastale tamo gde se skupljala povrinska voda koja je zatim probijala put krozskupljala povrinska voda, koja je zatim probijala put kroz stenu

Kroz izvesne peine protiu podzemni potoci mada su estoKroz izvesne peine protiu podzemni potoci mada su esto, posle obrazovanja peina, potoci nali nii tok i premestili svoja korita

U nekim peinama su se zadrala jezera

Svaka kap vode koja se obrazuje na tavanici peine sadri malo krenjaka ili nekog drugog mineralasadri malo krenjaka ili nekog drugog minerala

Nakon padanja kapi na tlo, a delom usled jednostavnog isparavanja vode neto mineralne materije ostaje na p j j jtavanici. Ona postepeno stvara stalaktite u obliku ledenih svea koje vise sa tavanica. Voda koja sa stalaktita kaplje na pod obrazuje stubove zvane stalagmitina pod obrazuje stubove zvane stalagmiti

O speleolokim objektima u Srbiji se do druge polovine 19. veka malo znalo. Uglavnom su se o njima zapisivale legende,veka malo znalo. Uglavnom su se o njima zapisivale legende, narodna kazivanja i lina zapaanja i utisci. Tek krajem 19. veka zapoela su planska ispitivanja peina. Jovan Cviji je 1888 di i t i k 12 k i kih k l U1888. godine istraivao oko 12 km peinskih kanala. U njegovom istraivanju Prekonoke peine prvi put se jednom speleolokom objektu prilo sa naune strane. Zato se ta godina smatra godinom poetkom stvaranja srpske speleologije.

Speleologija je nauka koja se bavi prouavanjem upljina u zemljinoj kori. Naziv potie od grkih rei spelaion-upljina,zemljinoj kori. Naziv potie od grkih rei spelaion upljina, peina i logia-nauka.

Geolozi izuavaju procese vezane za poreklo i nastanak peina, j p p p ,biolozi istrauju jedinstvena stanita i specijalizovane organizme koji ive u peinama.Peine slue i kao prirodne laboratorije za ekoloka ispitivanja iPeine slue i kao prirodne laboratorije za ekoloka ispitivanja i izuavanja procesa evolucije. Zbog svojih sposobnosti da se prilagode na ekstremne uslove koji vladaju u peinama, ivotinje

j ji i i j ii ikoje u njima ive slue kao modeli za prouavanje razliitih adaptacija.

Skoro sve peinske ivotinje imaju veoma ograniene oblasti u kojima su rasprostranjene. Mnoge vrste su j p j gpronaene samo u po jednoj peini, pa je za njihovo ouvanje potrebno voditi posebnu brigu

Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem organizama koji ive u peinama, ili biologija peina,

i bi l l ijnaziva se biospeleologija

Kolonizacija podzemnih stanita, peina i jama, peinskim organizmima otpoela je veoma davno. Prolazila je kroz g p j jrazne stepene u funkciji razvoja krenjakih predela

Terestine ivotinje krakih stanita u Srbiji (Dinarida i Karpato-balkanida) predstavljaju potomke tropske povrinske faune protobalkanskog kopna, koja je u podzemnim ekolokim niama nastavila da se razvijapodzemnim ekolokim niama nastavila da se razvija nezavisno od geotektonskih, klimatskih, ekolokih i drugih faktora kojima je ranije bila izloena

U tabeli je prikaz samo nekih vanih predstavnika peinskih relikta i endemita u Srbiji

Grupa Rod i vrstaGastropoda Bythinella serborietalisIsopoda S h id biIsopoda Sphaeromides serbica

Trishoniscus bogovinaePseudoscorpiones Tyrannochthonius psoglavi

R it l iRoncus vitaleiOpiliones Siro gjorgjeviciAranea Centromerus serbicusDiplopoda Serbosoma kucajensis

Typhloiulus nevaiLamellotyphlus sotiroviyp

Collembola Onychiurus ravanicaeColeoptera Remyella scaphoides

Serboduvalius dragacevensisSerboduvalius dragacevensis

Adaptacija je nasledna morfoloka, fizioloka i bihevioralna (nain ponaanja) karakteristika koja poveava anse(nain ponaanja) karakteristika koja poveava anse organizmima da preive u odreenim stanitima

Vie od jednog veka se smatralo da evolucija peinskih vrsta j g j ppostoji samo u kontinentalnim regionima koji su bili izloeni velikim klimatskim promenama i kolebanjima. Te promene klime dovele su do izolacije i obezbedile su neophodneklime dovele su do izolacije i obezbedile su neophodne elemente koji olakavaju evoluciju troglobionata (stalnih peinskih stanovnika)

Po I teoriji:

Nove adaptacije ivotinja nastale su od populacija pojedinihNove adaptacije ivotinja nastale su od populacija pojedinih epigejskih vrsta koje su dolazile u podzemna i peinska stanita da bi eksploatisale nove izvore hrane

Ta drastina promena stanita smatrana je vodeom silom koja je i dovela do razvoja niza adaptivnih promena kod njihj j p p j

Prisustvo novih izvora hrane koji se mogu iskoriavati, obezbedili su podsticaj za adaptacijom na nov nain i usloveobezbedili su podsticaj za adaptacijom na nov nain i uslove ivota

Po II teoriji:

Epigejske vrste su naselile peine, zbog klimatskih kolebanja. Uspele su da u njima preive i tu je

d l d jih l ij N tvremenom dolo do njihove evolucije. Nove vrste troglobionata nastale su od populacija koje su eksploatisale nove izvore hrane na ivicama svojih stanita i tako razvile niz adaptacija koje su im omoguile njihovu upotrebu.

Adaptacije organizama koji ive u peinama nisu vezane iskljuivo za njihovu prilagoenost potpunom j j p g p pmraku, ve su povezane i za ostale uslove koji u peinama vladaju, a oni zavise od naina formiranja peina njihove starosti veliine temperature upeina, njihove starosti, veliine, temperature u peinama, vlanosti i snabdevenosti peina hranom. Sve poznate peinske vrste vode poreklo od vrsta koje

i l i i i l d kli kihsu ivele na povrini i usled klimatskih promena dospele u peine. Ipak povrinski (epigejski) preci veine troglobionata su nauci nepoznati. Uglavnom su g p gto izumrle vrste koje su ostavile svoje podzemne potomke.

Podzemna stanita karakterie potpuno odsustvo ili redukcija svetla, kao i smanjenje mnogih specifinih faktora za ivot kao to su vlaga, temperatura (vrednosti temperature i vlage su nepromenljive u peinama), hemijski sastav vode, kao i izolacija od uticaja drugih e js s s v vode, o o c j od u c j d ugsredina i prostorna ogranienja. Kao odgovor na takve uslove, mnogi troglobionti se odlikuju razliitim adaptacijama promenama u ponaanju a tokomadaptacijama, promenama u ponaanju, a tokom evolucije kod njih su se razvili i specifini prirodni (fizioloki) mehanizmi.

Brojni beskimenjaci koji naseljavaju podzemne upljine (kavernikolni organizmi) mogu se podeliti u tri osnovne grupe:Troglobiontne forme (stalni stanovnici peina)Troglobiontne forme (stalni stanovnici peina)Troglobionti (troglos-peina i bios-ivot) su ivotinje koje su celim ivotnim ciklusom vezane za peine i ne mogu da opstanu

van nje. Tokom svoje evolucije ovi organizmi su razvili itav niz morfoanatomskih i ekofiziolokih adaptacija za opstanak u podzemnim stanitimap

Neaphaenops tekampfi tekampfi Paracophus coecus

Te adaptacije su: gubitak sezonske ogranienosti reprodukcije, prisustvo modifikovanog ulnog aparata, izduivanje p g g p , jekstremiteta, depigmentacija tela, gubitak oiju itd. Ove adaptacije su posledica njihovog ivota u potpunom mraku i nazivaju se troglomorfne adaptacije (troglomorfija)nazivaju se troglomorfne adaptacije (troglomorfija).

Naziv za vodenog (akvatinog) troglobionta je stigobiont.

Higginsia ciccaresei Speodesmus sp.

Troglofilne forme (ljubitelji peina)

Troglofili su ivotinje kod kojih je samo deo razvojnog ciklusa vezan za peine. Sreu se u ulaznim delovima peina gde provode deo ivota. Opstaju i van peina, dok u peinama uglavnom polau jaja (zrikavci) ije su larve tokom leta u peinama. Delimino mogu izgubiti p g gpigmentaciju.Naziv za vodenog troglofila je stigofil.

Trogloksene forme (posetioci peina)

Troglokseni su ivotinje koje u peine zalaze sasvimTroglokseni su ivotinje koje u peine zalaze sasvim sluajno. Nemaju nikakve adaptacije i ceo svoj ivotni vek provode na povrini tla.Naziv za vodenog trogloksena je stigoksen.

Adaptacije na odsustvo svetlosti

Najupeatljivija karakteristika peina je potpuni mrak koji t l l k O j t d t tl tinastupa posle zone polumraka. Ovaj stepen odsustva svetlosti

moe se uporediti sa najdubljim zonama okeana, gde svetlost ne moe da prodre, ali se u ovim zonama ponekad moe pojaviti hladno i vidljivo zraenje svetlosti kod svetleih organizama iz biljnog i ivotinjskog sveta (neke bakterije, gljivice i ribe); ova pojava se naziva bioluminescencija. Do ove pojave u peinama nepojava se naziva bioluminescencija. Do ove pojave u peinama ne dolazi. Izuzetak su neke peine u Australiji u kojima postoje larve insekata koje odaju svetlost. U crevima tih larvi su neki mikroorganizmi koji dovode do bioluminescencije Velika oblastmikroorganizmi koji dovode do bioluminescencije. Velika oblast na zemlji u kojoj postoji ivot bez svetlosti je oznaena kao alobiosfera.

Vidovi adaptacije ivotinja na odsustvo svetlosti bili bi, na primer, gubitak pigmenta i redukcija oiju. Pigmentacija je p , g p g j j g j jneophodna zatita od suneve svetlosti, naroito od ultravioletnog zraenja, pa je ovakav vid zatite u peinama nepotreban i zato kod veine peinskih ivotinja odsustvujunepotreban i zato kod veine peinskih ivotinja odsustvuju pigmenti iz koe i pokoice (kutikule).

Typhlomolge rathbuni (slepi salamander) Fontigens aldrichi

Najupadljivija osobina troglibionata je nerazvijenost (regresija) oiju koja ima veliku adaptivnu vrednost, naroito za utedu energije. Oi mogu potpuno odsustvovati pa se zbog toga ove ivotinje prilikom snalaenja u prostoru moraju oslanjati na druga ula. Da bi se poboljala sposobnost os j d ug u . b se pobo j sposob osorijentacije, ulo ukusa, mirisa, sluha, kao i taktilna ula, moraju biti izrazito dobro razvijena. Ovo se postie poveanjem broja receptora Kod beskimenjaka esto dolazipoveanjem broja receptora. Kod beskimenjaka esto dolazi do izduivanja tela, antena ili razliitih nastavaka da bi se poboljala orijentacija u prostoru, a javljaju se i senzorske dlake

Troglobionte odlikuju izduena i vitka tela, veoma izduene antene, ekstremiteti, javljaju se brojne senzorne dlake.

Nesticus barri Phalangodes armata

Sotanochactas elliotti Orconectes stygocaneyi

Adaptacije na nedostatak hrane

Peinske ivotinje pokazuju itav niz adaptacija koje su povezane sa snabdevenou njihovih stanita hranom. P j b ti l j i iliPoveanju sposobnosti pronalaenja inae prilino siromanih izvora hrane u peinama, doprinose osetljiviji senzorni organi. To su izdueni telesni nastavci, uveane ili umnoene osetljive zone na telu, kao i promene u ponaanju.

Kod peinskih ivotinja kao vidovi adaptacija na nedostatak hrane javljaju se:j j ja) redukcija potronje energijeb) poveanje sposobnosti pronalaenja hranec) poveanje sposobnosti podnoenja izgladnjivanjac) poveanje sposobnosti podnoenja izgladnjivanjad) smanjenje stope metabolizmaSvi ovi faktori doprinose tome da veina troglobionata

k j ili k j l kuopte ne pokazuje ili pokazuje samo male znake oskudne ishrane.

a) Redukcija potronje energije

Na koliinu hrane bitno utie i geografska lokacija peina, a takoe i njena veza sa povrinom. Glavni izvor hrane u peinama je organska materija koja dolazi spolja Vetar potocipeinama je organska materija koja dolazi spolja. Vetar, potoci i poplave obezbeuju unoenje razliitih vrsta organske materije, kao to su detritus, mikroorganizmi, uginule ivotinje

U hipogejskim stanitima primarni organski producenti su autotrofne bakterije. Organska materija u peineOrganska materija u peine dospeva dejstvom: vazduha, vode i ivotinja.

U neke peine esto ulaze i druge ivotinje, u potrazi za sklonitem ili reprodukcijom. Ovakve peine su mnogo p j p gbogatije hranom od izolovanih peina, jer ih posetioci snabdevaju organskim materijama. Izmet (guano) slepih mieva predstavlja najznaajniji izvor hrane mnogihmieva predstavlja najznaajniji izvor hrane mnogih troglobionata u peinama. Bakterije, a naroito gljive mikroskopskih veliina razlau detritus i guano, gradei na

j i i id i h itaj nain osnovu piramide ishrane u peinama.

Lanac ishrane u peinama Macoderma gigas

Peinskim ivotinjama je prednost to, ne troenjemenergije na formiranje struktura nepotrebnih u njihovomenergije na formiranje struktura nepotrebnih u njihovom ivotnom stanitu, svu energiju upotrebljavaju za rast, reprodukciju, razvitak specijalizovanih ula, potrebnijih za

i lj j i di l d j T k i ipreivljavanje u periodima gladovanja. Tako na primer, iz krupnijih jaja koja sadre vie umanceta izlaze krupnije larve. Ove larve imaju velike glave i velika usta, to im omoguava da za ishranu koriste najrazliituju hranu, a samim tim imaju veu ansu da preive. Vee larve su otpornije na izgladnjivanje, pokretnije su prilikom portageotpornije na izgladnjivanje, pokretnije su prilikom portage za hranom i mnogo bre se kreu kada su u opasnosti.

b) Pronalaenje hrane

Troglobionti poseduju razliite vidove adaptacije koji imTroglobionti poseduju razliite vidove adaptacije koji im omoguavaju poveanje sposobnosti pronalaenja hrane u uslovima potpunog mraka i nedostatka organskih materija.

Najoiglednije promene su: due noge, antene i peraja, zatim uveane i spljotene glave. Ako ovi delovi tela nose i senzitivne formacije, njihove uveane povrine dovode i do poveanog j , j p p gbroja prokrvljenih (hemosenzitivnih) organa i organa osetljivih na mehanike nadraaje (mehanoreceptivnih), a samim tim poveava se osetljivost ovih ivotinja na hemijske isamim tim poveava se osetljivost ovih ivotinja na hemijske i mehanike stimulanse. Iz tih razloga troglobionti lake pronalaze hranu.

Ono to je jo izvesnije je da kod mnogih dolazi do promene reima ishrane ukoliko doe do presuivanja p p jjednog izvora hrane. Razvitak jedne osobine esto moe imati vie pozitivnih efekata na peinske ivotinje. Tako, poveana osetljivost antena kod pojedinih ne samo dapoveana osetljivost antena, kod pojedinih ne samo da poveava sposobnost pronalaenja hrane, nego bitno utie i na sposobnost pronalaenja partnera.

c) Preivljavanje u periodu gladovanja

Glavni nain za poveanje tolerancije na period izgladnjivanja u peinama sa periodinim snabdevanjem h j k l ij likih k lii ( di )hranom je akumulacija velikih koliina masnog (adipoznog) tkiva u periodima kada hrane ima u veim koliinama. Akumulacija masti je najbolji nain skladitenja energije. Ovo ivotinje u peinama postiu prekomernim unoenjem hrane i akumulacijom materija slinim mastima (lipida).

Rezerve masti se stvaraju i skladite u stomaku (zato je abdomen krupniji), u miinoj masi i u udubljenjima redukovanih oiju Tako su u stanju da preive periodredukovanih oiju. Tako su u stanju da preive period gladovanja od nekoliko nedelja do jedne godine. Kada je aktivnost organizma smanjena, potreba za energijom je

svedena na minimum. Potomstvu se preivljavanje omoguava produkcijom jaja sa velikom koliinom umanceta. Sporiji rast i kasnije sazrevanje doprinose da p j j j ppeinske ivotinje ive jako dugo.

Rhadine howdeni Macrocotyla glandulosa

d) Smanjenje stope metabolizma

Kako svaka aktivnost poveava potronju energije, to je ona kod peinskih ivotinja svedena na minimum. Tako se javljaju i promene naina kretanja Dolazi doTako se javljaju i promene naina kretanja. Dolazi do smanjenja ili potpunog odsustva agresivnog ponaanja, kao i usporavanja reakcije na

i j T l bi i i j lj uznemiravanje. Troglobionti imaju spoljanu temperaturu tela (ektotermni organizmi). Oni telesnu temperaturu odravaju pomou razliitih adaptacija, p j p p jtj. specifinih oblika ponaanja

ivotinje koje imaju unutranju temperaturu (endotermi) telesnu temperaturu odravaju koristei toplotu koja nastaje hemijskim p j p j j jreakcijama u organizmu - zadravajui je ili odavajui. Energiju koju drugi troe na termoregulaciju, ektotermi (troglobionti) je koriste za reprodukcijukoriste za reprodukciju.Organizmi koji ive ispod zemlje i u peinama imaju znatno sporiji metabolizam. Ova osobina je dugo smatrana kao d ij k d i h li j d k d kihadaptacija na oskudnu ishranu, ali je utvreno da se kod nekih

organizama javlja i kao adaptacija na nisku koncentraciju kiseonika u podzemnim vodama. Za preivljavanje tih p p j jorganizama od velikog znaaja je smanjenje broja udisaja u jedinici vremena.

Adaptacije na smanjenu koliinu kiseonika

Poto se u podzemnim vodama ne odvija fotosinteza, jer u peinama nema svetlosti, to se u

ji i di ki ik K lii ki ik jnjima ne proizvodi kiseonik. Koliina kiseonika je odreena razlikom izmeu koliine kiseonika transportovanog sa povrine i njegove potronje u podzemlju. Veina ivotinja je tolerantna na variranje koncentracije kiseonika rastvorenog u vodi.vodi.

Neke mogu da opstanu i u stanju smanjene koliine kiseonika u krvi (anoksija). U peinama je pronaeno nekoliko predstavnika rakova klase Crustacea koji obrazuju guste populacije u zonama peina. Meutim, nije jo uvek poznato da li ove vrste trajno ive u vodama bez kiseonika (dezoksigenim ove v s e j o ve u vod be seo (de o s gevodama) ili privremeno pronalaze sklonita u vodama sa vie kiseonika. S druge strane, injenica da se u podzemnim vodama koje su siromane kiseonikom nalazi mali broj vrsta ukazuje nakoje su siromane kiseonikom nalazi mali broj vrsta, ukazuje na to da veina ivotinja nije u stanju da due ivi u nedostatku kiseonika.Veina podataka koji se tiu adaptacija na nedostatak kiseonika u podzemnim vodama ukazuje da je sposobnost organizama na takvu vrstu adaptacije mogua. p j g

Eksperiment u kojem je vreno uporeivanje tri vrste podzemnih (hipogejskih) rakova (Niphargus virei i Niphargus rhenorhodanensis iz reda Amphipoda i Stenasellus virei iz redarhenorhodanensis iz reda Amphipoda i Stenasellus virei iz reda Isopoda) i dve vrste nadzemnih (epigejskih) rakova (Gammarus fossarum iz reda Amphipoda i Asellus aquaticus iz reda Isopoda) u pogledu njihove reakcije na smanjenje ili odsustvo kiseonika.

Niphargus virei, hipogejska vrsta

Stenasellus virei, hipogejska vrstap g j hipogejska vrsta

Asellus aquaticus, epigejska vrsta

Gammarus fossarumGammarus fossarum, epigejska vrsta

Rakovi su ispitivani u potpunom mraku pod tri eksperimentalna uslova: odsustvo kiseonika, davanje p , jkiseonika nakon perioda njegovog nedostajanja i postepeno opadanje koncentacije rastvorenog kiseonika.

Rakovi koji ive u podzemnim vodama preiveli su dva do tri dana u stanju anoksije (smanjena koliina kiseonika u krvi), a nekoliko meseci u stanju hipoksije (umerenogkrvi), a nekoliko meseci u stanju hipoksije (umerenog prisustva kiseonika).

Oni su mnogo otporniji na nedostatak kiseonika od slinih nadzemnih vrsta, koje su ivele samo nekoliko sati, odnosno jedan dan Epigejske vrste Gammarus fossarum i Asellus aquaticusdan. Epigejske vrste Gammarus fossarum i Asellus aquaticuspokazale su izrazitu aktivnost kada su u eksperimentalnim uslovima bile izloene smanjenju koliine kiseonika. Ovo ukazuje

da je to pokuaj da pronau stanite koje je bolje snabdeveno kiseonikom. Nasuprot njima, sve tri hipogejske vrste rakova u nedostatku kiseonika potpuno su smanjile telesnu aktivnost. Na p p jtaj nain su smanjile i potronju energije, a time i potronju kiseonika, to im je omoguilo dui period preivljavanja.

Takoe, dui period preivljavanja u odsustvu kiseonika pokazali su i mnogi peinski vodozemci i ribekiseonika pokazali su i mnogi peinski vodozemci i ribe

Veoma je vano istai, da se peinski organizmi vrlo brzo i potpuno oporave kada im kiseonik ponovo p p p ppostane dostupan. Ovaj oporavak podrazumeva brzo obnavljanje svih jedinjenja bogatih energijom.

Grotto sculpin

Rana clamitans

Zadatak vebe:

ta posmatrati?

Opti izgled:

opti oblik tela

krupnoa tela

obojenost

Po regionima:

glava: ula, oi, usni aparat

trup:ekstremiteti, integument

Komparirati karakteristike izmeu dve vrste, uoiti njihove adaptacije

P i k j ibi j b i t j j j ij t b tit dPrimer: koa oveje ribice je bez pigmenta jer joj nije potrebna zatita od zraenja. Koa dadevnjaka ima upozoravajuu obojenost.( ne samo zatitnu ulogu od zraenja). Te injenice povezati sa strukturama zajednica:u peinama odsustvo predatora za razliku od zajednica u kojima ivi dadevnjakodsustvo predatora za razliku od zajednica u kojima ivi dadevnjak.

Amphibia

Lissamphibia

Amphibia

Lissamphibia

Caudata

Proteidae

P

Urodela

Salamandridae

S l d Proteus

Proteus anguinus Laurenti, 1768

Salamandra

Salamandra salamandra Linnaeus, 1758

Karakteri Zakljuci

Telo bez pigmenta... ivot u okruenju bez svetla...