2

Tri Table

Filozofija je majka svih nauka!

Posveta:

3

Uvod

Filozofija je koraanje ka mudrosti. Mudrost je spoj svih

znanja i iskustava, pitanja i odgovora pojedinca, ili grupe.

Onaj ko filozofira nije onaj koji pria gluposti, nego onaj

koga je teko razumeti.

Kada govorimo o filozofiji, nauci i mudrosti, veina

ljudi okree glavu... zato? Obino su umetnici i teisti

mnogo mudriji od naunika i ateista... zato? Mnogi ljudi

se ale na kriminal, korupciju, siromatvo, ali niko od tih ni

ne pokuava to da promeni... zato? Svi ljudi su svesni da

su duvanski dim, droga i alkohol tetni, ali ih ipak

konzumiraju... zato? ovek je nastao od majmuna?..

zato? Postoje milioni pitanja slinih ovima, ali obini ljudi

se jednostavno ne brinu... zato?

Svako moe da dobije odgovor na svako pitanje,

svako moe da razume svet koji ga okruuje, ali prvo,

pitanje mora da bude postavljeno, potrebno je traiti

odgovor... to je tei put kojim obini ljudi nikad ne idu.

Lake je poverovati u prvu glupost na koju naletimo, nego

pokuavati da sami sebi razjasnimo kompleksnost

odgovora sa ruba istine. ak ni toliko kompleksna nauka

koju posedujemo, ne moe da odgovori na neka pitanja

poput ovih.

4

Nauka je samo deo filozofije. Nauka nikada ne

postavlja pitanje zato, ve radije kako se neto

deava. Ona ne predpostavlja razlog neega. Filozofija, s

druge strane, opseno se bavi razlogom, jer razlog je sam

po sebi jedno od najveih pitanja. Sve ima razlog zato

postoji, ali naunici nee lomiti glavu da to objasne.

Meutim, filozof zna... pitanje zato, je klju kojim se

otvaraju vrata ka mudrosti. Iako su to samo prva vrata,

znaajno je zakoraiti u tu sledeu sobu, jer nas tamo uvek

eka neto to emo nauiti, i neki novi klju ka sledeoj

sobi. Onaj koji stigne do kraja, razumee sve!

Ova knjiga e vam pokazati put ka mudrosti, prvu

kapiju, i prvi klju. Rassvetlie vam dalji put kroz svet

znanja, iskustva, i mudrosti. Teorija tri table, samo je jedna

od teorija koje predstavljaju jedno objanjenje sveta oko

nas, u ovoj knjizi su objanjene i druge teorije. Takoe su

obraene mnoge znaajne teme koje e vam pomoi da

razumete ove teorije.

No, pre nego to ponemo da govorimo o tome kako

ovaj svet funkcionie, obradiemo teme koje e vas uputiti

u nain razmiljanja kljuan za razumevanje ove filozofije,

a pomoie vam i u daljem razmiljanju, i stvaranju vae

sopstvene filozofije.

Znaajno je rei da filozofija vodi ka istini, ali nije

svako sposoban da shvati tu istinu, i da je uva u sebi.

Nekada ta istina moe da uniti nas, i one oko nas.

5

Moramo razumeti da ovaj svet i nije onakav kakav

oekujemo. Da bi svet bio lep i ugodan, moramo se

potruditi da ga takvim nainimo. Opet, da bi mogli da ga

nainimo boljim, moramo razumeti kakav on jeste, kakav

je bio, i kako da ga promenimo, ime se bavi i sama

filozofija.

6

Sadraj

1 Predrasude ....................................................................... 8

2 Matematika i Verovatnoa ............................................. 12

2.1 Deljenje Nulom ....................................................... 12

2.2 Verovatnoa ............................................................ 17

2.3 Jednaina Koja Opisuje Svet ................................... 19

3 Teorija Koda ................................................................... 20

3.1 Ideja Kompjuterskog Programa .............................. 20

3.2 Lonac u Loncu ......................................................... 22

3.3 Kod .......................................................................... 23

4 Tri Table .......................................................................... 24

4.1 Povezanost Svih Stvari ............................................ 26

4.2 Prva Anatomija Koda............................................... 27

4.3 Druga Anatomija Koda ............................................ 28

4.4 Trea Anatomija Koda Tri Table ........................... 29

4.5 Tabla Prva Pravila ................................................. 30

4.6 Tabla Druga Materija ........................................... 31

4.7 Tabla Trea Vreme ............................................... 31

5 Teorija Hemijske Reakcije .............................................. 32

5.1 Ljudi ivotinje ili Bogovi?...................................... 33

5.2 Sociologija Nauka o Drutvu? .............................. 35

7

6 Teorija Supersistema ...................................................... 36

7 O Svetu... ........................................................................ 41

7.1 Gledanje u Budunost, De-Ja-Vu, i Predefinisanost

Dogaaja. ...................................................................... 41

7.2 Slobodna Volja i Bog ............................................... 44

7.3 Sila Privlaenja i Smisao ivota ............................... 45

7.4 Telekineza, Telepatija i ivot Posle Smrti ................ 48

7.5 Zli Dusi, Demoni i Poltergeist .................................. 49

8 Za Kraj... o Tanosti ........................................................ 51

8

1 Predrasude

Ono to je veoma znaajno pre nego to ponemo

da se bavimo filozofijom jeste razumevanje predrasuda.

ta su predrasude? Predrasude su stavovi, koji nisu

zasnovani na iskustvu ili racionalnim argumentima1. Ono

to se najvie pominje u kontekstu predrasuda jeste

miljenje o drugim narodima, politikim grupama i drugim

socijalnim celinama. Meutim, to nije sve... Prvo pitanje

koje nas zanima kada hoemo da razumemo ta su

predrasude u stvari, jeste: Odakle predrasude dolaze?

Predrasude u principu dolaze iz drutva u kojem se

raamo i ivimo. To je prirodan fenomen, jer grupa u kojoj

se rodimo pokuava da nam se svidi, odnosno da izgleda

kao da nam je tu mesto, kao da je ta grupa ona prava, i

najbolja. Tako ako se neko rodi u porodici u kojoj se slua

Jazz muzika, on e se prvo okrenuti toj muzici. Ako se pak

rodi u porodici u kojoj se slua Heavy Metal muzika, on e

se prvo okrenuti toj muzici.

Naime, kada se rodimo, prirodno je da verujemo

ljudima koji nas okruuju. Verujemo ocu i majci, jer e nas

oni zatititi. Verujemo starijoj brai i sestrama, jer

oseamo da su oni iskusniji od nas. Verujemo ak i

najveem neprijatelju, jer je to sistem odbrane malog

1 Deo ove reenice uzet je sa Wikipedije

9

deteta, od smrtonosnog napadaa2. Naravno, bebe e

alarmirati roditeljima dogaaj koji im naruava

regularnost, ali sam napad ne oseaju kao toliko straan.

Dakle, grupa nas uva kako bi smo mi kasnije bili nosioci te

grupe. Tako na primer funkcionie i drava, na primer SAD.

U SAD-u u kolama, deca ue kako su samo amerikanci

dobri, kako su amerikanci najbolji, a svi ostali su ne daj

boe!. Rusi su ludaci, Kubanci su ljudoderi... Srbi su

indijanci! Zato? To je jednostavno nain da ouvate

grupu, onaj koji se rodi, mora da veruje da je na pravom

mestu, i to se ini predrasudama.

Dalje, predrasude nastaju i itav ivot nakon

detinjstva. ujemo ih od pametnih ljudi, pokupimo,

olako prihvatimo, i eto... Predrasude se lako prihvataju od

onih ljudi koji deluju pametno, i pouzdano. Pa koliko puta

se dogodi da doe neki doktor nauka, istrtlja neto, i mi

to prihvatamo zato to je on doktor i treba da zna.

Meutim realnost je drugaija, on moda zna moda ne

zna, ali u glavnom pria ono to on misli, i onako kako on

misli. Ko kae da doktori nauke ne mogu da lau?

Elem, kada govorimo o filozofiji od najveeg znaaja

je otklanjane predrasuda. Ono to filozofija zahteva jeste

objektivnost, bez koje nismo slobodni da razumemo svet

2 Mladunci, odnosno bebe, imaju sistem odbrane od

smrtonosnog napadaa takav (samo u nekim sluajevima), da sam napad oseaju kao igru, to e ga uiniti manje bolnim.

10

na pravi nain. Meutim, to samo otklanjanje predstavlja

najvei problem. ak u okviru toga postoje predrasude.

Smatra se da se predrasude otklanjaju kolovanjem, ali da

li je to istina? Vidite, kola bez obzira to pokuava da

otkloni neke osnovne predrasude (nacionalne, etike...),

ona je izvor jo veeg broja predrasuda. Primer za to je

recimo istorija kao nauka. Vi istoriju moete da uite iz

mnogo uglova, a da uvek mislite da ste na pravoj strani.

Recimo, ako uite istoriju drugog svetskog rata

koncentriui se na Partizane, vi e te misliti da su

partizani oni koji su inili pravu stvar. Isto moete uiniti

i sa etnicima, i misliete da su etnici inili pravu stvar.

Moete isto tako i sa Hitlerom, i sa Slobodanom

Miloeviem, i sa Dekom trbosekom... dobiete iste

rezultate! Ni jedan normalan ovek nee postupati onako

kako je prema njegovim moralnim naelima loe, s toga ne

moe zaista biti ni okrivljen.

Dakle, predrasude se ne mogu lako i u potpunosti

otkloniti. Jedini efikasan nain jeste razmiljanje i

postavljanje glupih pitanja sebi. Jedino sami moemo da se

otarasimo predrasuda. To je sluaj sa recimo ateizmom.

Ateisti ne veruju u postojanje boga, a u prirodi predrasuda

je da ih je teko izbiti iz glave. Dakle, jako je teko ateistu

ubediti da bog postoji, dok on sam ne dobije sve potrebne

informacije kako bi preao na taj ideoloki nivo, a to mogu

da urade samo oni sami...

11

Za kraj treba napomenuti, da je otklanjanje

predrasuda prvi korak ka razumevanju ove filozofije.

Nemojte shvatati reenice onako kako nisu napisane,

shvatajte re po re, i razmiljajte o tome to ovde

proitate, jer moete neto pogreno razumeti.

12

2 Matematika i Verovatnoa

Matematika je najvea nauna igraka. Smatra se da

je egzaktna, i neoboriva, meutim, za poetak u to

neemo verovati, ve emo radije testirati njene

mogunosti, i videti da li je to zaista tako. Ovaj deo

znaajan je u formiranju naina razmiljanja, a koristie

nam i kasnije u konkretnoj prii.

2.1 Deljenje Nulom

Ono to nas uvek ue u koli jeste da deljenje nulom

nije mogue. To je u stvari, kao uvek u nauci, jedna velika

pretpostavka, ak ne opravdana razmiljanjem. Naime,

istina je da vi ne moete da isseete (recimo) jabuku na 0

delova noem, ali je vizualizacija tog problema veoma

zanimljiva. ta u stvati znai deliti nulom?

13

Dakle, imamo jednu (ovog puta recimo) pitu. Ako

podelimo tu pitu na 6 delova, dobiemo sledee:

Pita se sastoji od 6 ovakvih delova.

Jedan deo iznosi jednu estinu pite.

Ako podelimo pitu na 3 dela, dobiemo sledee:

Pita se sastoji od 3 ovakva dela.

Jedan deo je jednak treini pite.

Ako podelimo pitu na 1 deo, dobiemo sledee:

Pita se sastoji od jednog ovakvog dela.

Jedan deo je jednak celoj piti.

Ako delimo pitu na 0.5 delova, dobiemo sledee:

Pita se sastoji iz 0.5 ovakvih delova.

Jedan ovakav deo je duplo vea pita.

Ako sad delimo pitu na 0 delova, dobiemo sledee:

Pita se sastoji iz 0 ovakvih delova.

Jedan ovakav deo je beskonano velika pita.

14

Primetiete kako sa smanjenjem delioca, poveava

se rezultat (ovo desno), a takoe moete primetiti da je

broj dobijenih delova uvek jednak deliocu. Zato ako delite

neto na nula delova, toliko delova oekujete i da dobijete.

Meutim, ako ima nula delova, zato onda beskonano

velika pita? Pa... da bi smo napravili beskonano veliku

pitu, treba nam beskonano mnogo sastojaka. Koliki deo

toga je potreban da bi se napravila jedna obina pita? Tako

je... nula! Beskonanost je po definiciji suprotna nuli. Nula

je neogranieno mala, a beskonanost je neogranieno

velika.

Gledajui u preanju raunicu, moemo primetiti

da:

, to znai: 0 . Drugim reima,

pita se sastoji od beskonano mnogo nula, odnosno od

beskonano mnogo taaka. Tu se sada pojavljuje jedno

veoma znaajno pitanje:

15

Uzmimo dve jabuke kao na slici iznad. E sad, jedna

jabuka je vea a druga manja. Mi znamo da se obe jabuke

sastoje od beskonano mnogo taaka, kao to smo

raunski i dobili. Kako onda razlikujemo da je jedna jabuka

vea a druga manja?

Prvo to obino pada na pamet jeste da se jabuke

sastoje od nekih najmanjih gradivnih estica, meutim, to

nije sluaj. Stotinama godina naunici su pokuavali da

nau tu najmanju esticu, ali kad god bi se ponadali da su

je nali, pronali bi jo manju. Nauka sada zna za veoma

veoma male estice, ali i te estice se logiki mogu dalje

podeliti. Drugim reima, ne postoji estica koja je ne

deljiva. A dokle god je estica daljiva, postoji manja

estica, koja je deo te estice. Kako ovo objasniti?

16

Jedino reenje je potpuno suprotno od pomenutog:

Postoji jedinica!. ta to znai. Predmeti iz materijalnog

sveta se uzajamno uporeuju, odnosno, po definiciji, jedna

jabuka je manja od druge, po tano odreenom odnosu.

Reiemo: Veliina jedne jabuke jednaka je dvema

treinama druge.. Za drugu jabuku emo opet rei da je

jednaka veliini polovine visine okvira oko priloene slike...

i tako dalje. Da ste vi taka koja gleda, a da osim vas (koji

nemate veliinu), ne postoji nita drugo nego jedna jabuka

u koju vi gledate, kako ete rei koliko je ta jabuka velika?

Jedino to moete jeste da kaete da je jabuka beskonano

velika, i to poredei je sa sobom. Poto ste vi veliine nula,

onda je jabuka za vas beskonano velika. Dakle, veliina je

sasvim relativna stvar za um, za telo je to ve drugaije...

sigurno e te se bolje najesti od vee jabuke nego od

manje, zar ne?

E sad, gde je tu jedinica? Elem, moete na osnovu

prethodne raunice da shvatite da je pita u stvari jedinica.

To znai da je 0 1, to ovu misteriju ini jo veom.

Gde je onda ta jedinica u stvarnosti? Zapravo tu pravu

originalnu jedinicu poseduje samo bog, jer je njemu bila

potrebna kada je stvarao svet. Mi jedino moemo da se

koristimo poreenjem onoga to je ve stvoreno.

Sledee to moemo rei jeste da je ovakvu

operaciju mogue obaviti sa bilo kojim brojem, odnosno sa

bilo kojim predmetom. Tako da ne samo da manja jabuka

17

moe da bude vea jabuka, nego jabuka moe da bude

automobil, automobil avion, avion moe da bude mobilni

telefon, itd. Kada govorimo o matematici: 0

, a

, to dovodi u

pitanje bilo koji matematiki zadatak.

2.2 Verovatnoa

Kada govorimo o matematici, znaajno je pomenuti

jednu od njenuh najbitnijih grana, a to je verovatnoa.

Verovatnoa je novija grana matematike i bavi se analizom

sluajnih fenomena. Ono to je problem kada se

verovatnoa suoava sa filozofijom jeste da je verovatnoa

primetno neprecizna. Naime, verovatnoa se proraunava

na osnovu statistikih podataka koji se prikupljaju za neki

odraani fenomen. Recimo, hoete da izraunate kolika je

mogunost da se dobije estica pri bacanju kocke. Uzmete

kocu, bacate je to vie puta, beleite ta ste svaki put

dobili, i na kraju uporeujete podatke. Vi e te dobiti neki

podatak od prilike koliko puta treba da bacite kocku da bi

ste dobili esticu, ali to jo uveliko zavisi od... sudbine?

Elem, moramo shvatiti da ne postoji sluajan

dogaaj u ovom svetu. estica na kocki se dobija ne

sluajno, nego tako to na odgovarajui nain bacite

kockicu. Kockica je materijalni predmet, i kao svi

materijalni predmeti, ima nesavren oblik. U zavisnosti od

18

toga ta se sve dogodi od uzimanja kockice u vae ruke do

samog zaustavljanja kockice, zavisie i rezultat bacanja.

Verovatnoa je veoma zanimljiva materija, ali njena

nepouzdanost nije od mnoge filozofske koristi. Vi moete

dobiti esticu na kocki iz prvog ili sto prvog pokuaja. To

verovatnou ini samo zanimljivom. Dakle jasno je da u

mehanici ovog sveta, verovatnoa nema nikakvu ulogu.

Dalje... ak i da verovatnoa ima ulogu u mehanici

sistema3, pitanje koje se postavlja jeste kako ta

verovatnoa funkcionie? Dakle, da bi verovatnoa

postojala, moraju da postoje neka pravila koja e opet

organizovati tu verovatnou, to znai da je verovatnoa

samo plod naih prorauna, a ne primarno pravilo za neki

dogaaj.

3 Razumeete kasnije o emu se radi, za sad sistem predstavlja

svet...

19

2.3 Jednaina Koja Opisuje Svet

Ideja da je pomou matematike formule mogue

opisati itav svet potie jo od grkog matematikog

filozofa Pitagore (gr. ), i predstavlja

poetak razvoja teorije tri table. Naime, kako legenda

kae, pitagora je jednom prilikom, prolazio pored

kovanice. Iz te kovanice, pitagora je uo zvuke udaraca

nekoliko ekia o nakovanj. Zainteresovalo ga je to to je

jedan od tih ekia kvario melodiju, koju su gradili udarci

ostalih ekia. Kojim god redosledom da su ekii lupali,

zvuk tog ekia je uvek kvario melodiju. Pitagora je zatim

odluio da izmeri ekie, to su mu kovai i dozvolili.

Otkrio je da su veliine ekia bile proporcionalne, a da se

ovaj jedan eki isticao od toga. Pitagora je zatim ovaj

princip primenio u muzici.

Dalji razvoj ove ideje postigao je Ervin redinger

(Erwin Schrdinger), koji je zapravo napravio jednu takvu

formulu. Ono to ta formula zaista radi jeste da opisuje

kako se kvantno stanje fizikog sistema menja kroz vreme.

Meutim, logiki gledano, ovek ne moe da napravi

neto to bi zaista moglo da opie itav svet, jer ima jako

malo podataka. Primer za to je kvantna fizika, koju niko jo

nije uspeo da objasni. To je zato to nemamo jo dovoljno

informacija da bi znali kako da objasnimo fenomene koje

zateknemo u okvirima te grane fizike, koja je jo prilino

svea.

20

3 Teorija Koda

Kao direktan predak teorije tri table, teorija koda

postavlja temelj za objanjavanje sveta. Ideja je da se ovaj

svet moe zamisliti kao programski kod. Inae slina ideja

se pominje u trilogiji filma Matrix4, samo to ne postoji

svet iznad u koji mi moemo da izaemo...

3.1 Ideja Kompjuterskog Programa

Ovaj svet se moe posmatrati kao kompjuterski

program. Kompjuterski program predstavlja kod koji

definie sve to je uokvireno ovim sistemom. To znai da

smo mi i sve oko nas samo manifestacija tog koda, a da

gore postoji neki kompjuter koji to sve izvodi. Meutim,

da bi smo ovo u potpunosti shvatili, moramo da postavimo

neka pitanja kao to su: ta korisnig tog kompjutera

misli o nama?, Ko je tvorac itavog programa?, Da li su

kontrolor i tvorac u stvari jedna ista osoba?, Kako

moemo da izaemo iz tog programa i da ih/ga

upoznamo?...

Da bi smo odgovorili na ova pitanja, moemo

jednostavno uporediti nas sa njima. Ako pogledate nas, mi

se prema entitetima iz kompjutera odnosimo kao prema

neivoj materiji, i mislimo da su glupi. Ako uzmete za

primer igricu Counter Strike, moete napraviti solidno

4 Wikipedia, Imdb

21

poreenje. U toj igri, mogue je zapoeti me u kojem e

se suoiti dva bota5. Ova dva bota funkcioniu onako kako

su programirani, i onaj igra koji solidno poznaje kod,

moe i da pretpostavi kako e botovi da reaguju. Meutim,

prava zabava poinje kada se zapitamo da li ti botovi mogu

da misle? Onaj ko poznaje kod sigurno e rei da ne mogu.

Meutim, ako pogledamo logiki, sam kod koji definie te

botove, predstavlja jedan oblik misli. Bot pomou tog koda

odluuje na koje mesto e se sakriti, gde e se kretati, to

je iz naeg ugla predefinisano. Bot ima sisteme koji mu

omoguuju da od vie razliitih puteva odabere jedan, da

od vie razliitih pozicija odabere jednu, da ne pominjem

odabir oruja, mete, itd. Da bi to funkcionisalo, programer

definie verovatnou za svaki odabir koji mora da se

dogodi, a ta verovatnoa funkcionie pomou nekih

brojaa ili na neki slian nain. Dakle, bot misli na nama

primitivan, i veoma poznat nain, onako kako smo ga

stvorili. Na isti nain, programer definie i ta e taj bot da

osea, da vidi, itd. Bot je na svom nivou iv i inteligentan.

Dalje pitanje jeste ko je kontrolor i ko je kreator? Mi

ne moemo biti sigurni, iz prostog razloga to nismo jo u

mogunosti da pronaemo ulazne informacije tog

kontrolora. Jedino to pouzdano znamo jeste da ovaj svet

postoji, i to na jedan veoma misteriozan nain. Nismo

sigurni da li je to ista linost, nismo sigurni kako izgledaju,

5 Bot, je kompjuterski kontrolisan karakter.

22

kako mislie, kako komuniciraju, koliko ih je. Isto tako nai

botovi ne mogu da znaju nita o nama.

Da li moemo da izaemo iz tog programa, i da

upoznamo bia izvan? Ne! Kada bi bot iz Counter Strike-

a uspeo da izae u na svet, ne bi mogao da funkcionie,

jer programski jezik koji smo mu definisali u kodu igrice,

nije isti kao onaj koji definie nas. Po istom sistemu, ni mi

ne moemo da funkcioniemo u svetu iznad.

Dakle, sve stvari u ovom svetu, definisane su nekim

oblikom koda. Taj kod ograniava sve nae mogunosti.

Kada to znamo, onda moemo uvideti da je tvrdnja da ljudi

imaju slobodnu volju u stvari i tana i netana, to e biti

jasnije kada obradimo jo neke teme povezane sa tim.

3.2 Lonac u Loncu

Teorija poznata kao lonac u loncu ukljuuje ideju

da iznad naeg sistema uvek ima vei sistem, i da ispod

naeg sistema uvek ima manji sistem. To je jedna

poetnika ideja, koje se skoro svako dosetio, ali ne manje

zanimljiva. Predstavlja viziju da je svaki elektron u stvari

jedna mala planeta, to dovodi do pitanja: da li na

elektronima ive neki mali ljudi? Naravno nauka smatra

da ne postoje.

Ono to je bitno kod ove ideje jeste to to je kod

teorije koda neizbena, jer iznad svakog sistema mora da

23

postoji vei sistem, i ispod svakog sistema opet mora da

postoji manji sistem. Odgovor na pitanje: Gde to sve

poinje i gde se zavrava?, je veito pitanje, jer kad god

ograniimo sistem, uvek se postavlja pitanje ta je

izvan?. Na osnovu toga moemo rei da su svi svetovi deo

jedne beskonanosti, jer ne moe da postoji vie

beskonanosti, postoji samo jedna.

3.3 Kod

Kada uspeno zamislimo ovaj svet kao kompjuterski

program,onda se postavlja pitanje kako programski kod

izgleda? Posmatrajui nae savremene programske kodove

moemo doi do nekih sastavnih delova.

Jedan kompjuterski program nije nita drugo osim

gomile redova teksta. Jedina razlika koja kompjuterski

progam razlikuje od ove knjige jeste to kompjutetrski

program definie neke entitete, pojave i procese. Dakle,

kompjuterski program, govori ta treba da se deava sa

nekim informacijama, s tim to se informacije unose

manualno. On objanjava kakve e informacije program da

prima, kako e da ih obrauje, i kako e da reaguje na njih.

Na isti nain je predstavljen i na kod. Dakle, jedan tekst

koji e da definie sve. Sada treba da bude jasno da sam

kod nije promenljiv. To je deo koji je mnogima teko da

razumeju. Kod je jednostavno nepromenljiv, osim ako ga

programer ne promeni. Jedino on to moe. Inae, sve

promene koje mi danas vidimo, dogaaji, kretanja, pojave,

24

i tako dalje... samo predstavljaju manifestaciju programa.

Programski kod se nikad ne menja. Ali se njegove

manifestacije menjaju, onako kako im je on rekao da se

menjaju. Sve promene su samo obrada podataka, koje je

korisnik uneo. Slino kao u pruimeru sa Counter Strike-om,

mi vidimo da se botovi kreu, menjaju, i sl. ali znamo da se

kod ne menja.

Elem, jedan program ne mora da se sastoji od

jedinstvenog teksta, odnosno od samo jednog fajla6,

nego od vie. Tako e recimo skupina tih fajlova odreivati

ponaanje bota, druga skupina e definisati izgled prostora

(mape), a neki potpuno trei skup fajlova e odreivati

sam mehanizam igre. Tu su naravno i fajlovi koji e

odreivati neke predmete, objekte, modele, teksture,

animacije i sve to je potrebno za vizuelni prikaz, i igru.

4 Tri Table

Teorija Tri Table rezultat je daljeg istraivanja koda.

Najznaajniji atributi koda jesu da je sve povezano i da je

sve pre-definisano. S obzirom da kod definie pravila po

kojima se materija menja u vremenu, kada se sistem

pokrene, mogue je predvideti itavu budunost. To znai

da je zaista mogue gledati u budunost, samo je pitanje

kako mi ljudi to moemo da uradimo. Kada govorimo o

povezanosti, ono to neki ljudi ne raunaju u

6 Datoteke

25

svakodnevnom ivotu, jeste da su sve stvari povezane,

odnosno da ine samo jednu veliku celinu. To znai da bilo

koji dogaaj na jednom kraju planete, moe prouzrokovati

neki drugi dogaaj na drugom kraju. Jedini je problem to

ne moemo uvek da pretpostavimo o kakvim je

promenama re.

26

4.1 Povezanost Svih Stvari

ovek obino nije ni svestan koliko mnogo

parametara utie na njegovo ponaanje. To je zato to je

ovek od roenja naviknut da od tih mnogih parametara

zavisi. Meutim kada logiki pogledamo na svet, jasno je

da je sat na zidu moje sobe povezan samnom putem

vazduha, zatim ja direktno sa stolicom na kojoj sedim,

zatim ta stolica sa podom itd. itr.

Povezanost svih stvari znaajna je za filozofiju, jer

objanjava zato se nita ne dogaa u trenutku, ve ima

gladak period promene. Kada bi se neka promena

dogodila u trenutku, onda bi ceo svemir bio uniten u tom

istom trenutku. Recimo da uspemo da kliker pomerimo sa

jednog kraja sobe na drugi, tako da itav put pree u

jednom trenutku (odnosno 0 vremena), onda bi se vazduh

sa kojim se taj kliker sudarao rasprsnuo beskonano

velikom brzinom. To znai da bi taj isti vazduh razorio

apsolutno sve u tom istom trenutku jer bi ga bilo ne

mogue usporiti. Meutim, mi znamo da se sve dogaa

polako, u tano odreenom vremenskom periodu.

Zamislite da ste pronali nain da putujete kroz

vreme. Pomou te nove tehnike, vi ste otputovali u

prolost u srednji vek, i pretpostavljate da nije pametno

menjati redosled dogaaja. Zato odluujete, da odete u

prolost na mesto gde nema ljudi (neki panjak), i budete

tamo samo nekoliko sekundi. Uzmimo da je ovo mogude

27

uraditi uspeno. Vi ste otputovali, hodali ste po panjaku

nekoliko sekundi, i vratili se u svoje vreme.

Da li se vae vreme promenilo? Mnogi ljudi bi rekli

ne! Meutim, setite se da ste hodali po panjaku. Vi ste

na panjaku ostavili u blatu trag savremene patike. To je

ve dovoljna promena, da se cela budunost promeni.

Zamislite, da taj trag vidi neki nekolovani, neobrazovani

obanin, ili lovac. Zatim pomisli da je to neki demon, i

odlui da sluaj prijavi nadlenoj vlasti. Sve se menja!

Dovoljno je samo da se pojavite u prolosti, i polako, sve

e ii drugaijim tokom.

4.2 Prva Anatomija Koda

Kada pokuamo da opiemo svet, obino poinjemo

od toga sa se sve stvari menjaju kroz vreme. To znai da

moemo zamisliti vremensku liniju na kojoj su zapisani svi

trenutci, i da ceo sistem ima u svakom trenutku poseban

izgled. To znai da postoji skup karakteristika koje svet ima

u nekom trenutku, i da su te karakteristike u sledeem

trenutku malo drugaije (po intenzitetu, kvantitetu,

kvalitetu i sl...). Drugim reima, karakteristike sistema

menjaju svoju vrednost u svakom sledeem trenutku.

28

Meutim, posmatrajui ovaj sistem moete primetiti

da ne postoje pravila po kojima se karakteristike sistema

menjaju. To znai da bi u jednom trenutku mogli da imamo

laptira, u drugom abu, u treem babu, u etvrtom princa

itd. Zato je bilo potrebno prevazii ovakvu ideju, odnosno

nadograditi je kako bi ona mogla funkcionisati.

4.3 Druga Anatomija Koda

Da bi sistem funkcionisao u teoriji onako kako

funkcionie u praksi, moramo da definiemo pravila. To

znai da e kod dobiti svoju prvu tablu, a to je tabla

pravila. Tabla pravila sada organizuje promenu materije

kroz vreme, pa vie nije potrebno definisati stanje materije

u svakom trenutku u vremenu, ve samo dozvoliti materiji

da se menja.

29

Kada posmatramo ovakvu viziju sistema, moemo

primetiti da nam fale jo dve table, a to su materija i

vreme. Mi vidimo da ovaj sistem operie sa nekim

vremenom, i sa nekom materijom, ali ako ne postoji kod

koji i to definie, onda ovaj sistem radi na prazno.

4.4 Trea Anatomija Koda Tri Table

Kada se pojavi pitanje definicije materije i vremena,

onda nam postaje jasno da teorija koda mora da doivi

potpunu ematsku promenu. Elem, ubacivanjem nove dve

table raa se sistem koji je definisan u potpunosti. Svaka

tabla definie svoj deo sistema, i sve tri table zajedno

omoguavaju potpunu funkcionalnost sistema.

30

Na ematskom prikazu moete videti tri table na

kojima je zapisan tekst koda (pravougaonici okolo), i

vremensku liniju kao i materiju koja se menja u centru (u

krugu). Ponovo, ni jedan deo ovoga se ne menja, svet

samo tee po vremenskoj liniji to daje iluziju promene.

4.5 Tabla Prva Pravila

Kao to smo utvrdili, sistem ne moe da postoji bez

pravila. Zbog toga je tabla sa pravilima prva i najbitnija.

Pravila definiu kako e materija da se menja, definie

mehanizam sistema, kako e materija da se ponaa u kojoj

situaciji, i sl. Pravila definiu koje ulazne podatke sistem

moe da primi, i kako e da ih obrauje.

31

Kada bi odstranili ovu tablu, vreme i materija bi i

dalje postojali, ali se materija nikako ne bi menjala, jer za

to ne postoje definisana pravila. Drugim reima, nita ne

moe da se dogodi.

4.6 Tabla Druga Materija

Setimo se primera o Counter Strike-u, gde smo rekli

da postoji deo koda koji definie modele, animacije,

teksture, predmete, objekte, mape i sl. To je materija.

Tabla materije definie sve ono to postoji, bilo da su to

brojevi, energija, estice, talasi, ili neto sl. Materija je ono

to se menja. U tu materiju spadamo i mi, i sve oko nas.

Sve to moemo okarakterisati kao postojee, definisano

je ovim delom koda.

4.7 Tabla Trea Vreme

Pitanje vremena veoma je kompleksno. Slino

materiji, i vreme je baskonano i relativno. Vreme iz naeg

ugla moe da tee jednom brzinom, a da iz ugla korisnika

programa tee potpuno drugom brzinom. Tabla vremena

definie kojom brzinom e se materija menjati, definie

mogunost promene iz trenutka u trenutak i kreira

vremensku liniju.

Kada uporedimo ovaj sistem sa naim

kompjuterskim programima, dovodi se u pitanje uloga

table vremena. Kod savremenih kompjuterskih programa,

32

brzinu obrade informacija definie hardverski deo

raunara. Kada bi mogli da napravimo raunar koji e sve

informacije obraditi u trenutku, onda bi trajanje rada

programa bio samo trenutak. Iako je vreme trajanja svake

promene nula, onda je vreme rada celog programa nula, i

bez obzira na to to se cela operacija dogodi u jednom

trenutku, mi ne bismo primetili razliku, jer e se cela

vremenska linija nabiti u taj jedan trenutak. Nama bi ivot

tekao jednako brzo, ali korisniku programa bi na ivot

proleteo u trenutku. Postoje dva reenja:

1) Jedno reenje je da tabla vremena moe da bude

prazna po potrebi. Kod nekih programa, u glavnom

video igara, brzina se mora definisati, jer e u

suprotnom ako je raunar suvie brz, program

raditi toliko brzo da korisnik nee moi da isprati.

2) Drugo reenje jeste da tabla vremena nastaje tek u

trenutku pokretanja programa, i definie brzinu

obrade podataka pod trenutnim performansama

raunara koji pokree program. Tako bi program

radio maksimalnom brzinom, koja je bila mogua u

trenutku pokretanja programa.

5 Teorija Hemijske Reakcije

Mnogo puta emo u od raznih ljudi uti da ljudi nisu

ivotinje, da su ljudi neto vie, neto superiorno, i da se

ne mogu porediti sa ivotinjama. S druge strane, moemo

33

od zastupnika teorije evolucije, i skeptika uti da ne postoji

dua, da ne postoji ivot posle smrti, da ne moemo da

znamo ta e se desiti u budunosti itd. Teorija hemijske

reakcije tei da odgovori na ovakve tvrdnje.

Elem, teorija hemijske reakcije posmatra ceo svet

kao jednu veliku hemijsku reakciju. Dakle postoji neka sila

koja pokree materiju, i materija reaguje u elji da se

izbalansira. Sve to postoji deo je te hemijske reakcije. Sve

ivotinje su deo hemijske reakcije, sve biljke, kamenje,

planete, zvezde, i naravno ljudi. ak je i ljudska misao

samo hemijska reakcija.

5.1 Ljudi ivotinje ili Bogovi?

Veoma bitno pitanje. Sigurno i meu vama ima onih

koji smatraju da ljudi nisu ivotinje. Onih koji smatraju da

ljudi nemaju veze sa prirodom. To nas ue u kolama. Dok

na asovima biologije sluamo kako su ljudi u velikoj

razmeri slini ivotinjama, po anatomiji, hodu, nainu

razmnoavanja, fiziologiji, psihologiji, na recimo logici i

sociologiji nas ue da su ljudi posebno carstvo za sebe.

Kome da verujemo?

Postoje ljudi koji misle da tragaju za istinom, koji

misle da znaju istinu, za koje se pretpostavlja da su

pametni, ali koji istinu ne mogu da prihvate... zbog

predrasuda... To su ljudi koji neto tvrde bez razmiljanja,

bez elje da provere da li je to tano, jednostavno prihvate

34

to kao tano. Meutim, postoje argumenti koje ti ljudi

daju kako bi se zatitili.

Jedan osnovni argument je taj da ljudi nisu ivotinje

zato to su inteligentni. *smejanje* Sve ivotinje su

inteligentne do nekog nivoa, a tu spadaju i ljudi. Ako

prihvatimo da su ljudi najinteligentniji, to nije razlog da

ljudi budu izbaeni iz carstva ivotinja. Jednostavno,

neko mora da bude najinteligentniji. Uz ovaj argument

slae se i: Ljudi svesno i organizovano grade. Ptice

svesno i organizovano grade gnezda, neki insekti takoe

svesno i organizovano grade neke jazbine. Ni to nije

validan argument.

Trei argument koji se esto uje jeste da ljudi nisu

ivotinje zato to su na vrhuncu lanca ishrane. Lanac

ishrane je ciklian, i nema vrhunac. Sve ivotinje imaju

nekog prirodnog neprijatelja. Osim toga, ak i da postoji

vrhunac lanca ishrane, i da je ovek na tom vrhuncu, onda

vai isto pravilo kao i sa inteligencijom. Neko mora da

bude!

Ni jedna ovekova karakteristika ne moe da izbaci

oveka iz carstva ivotinja gde pripada. Ni jedna ovekova

katrakteristika ne moe da izbaci oveka iz prirode. U svim

poljima filozofije i nauke, ovek funkcionie na nain na

koji funkcioniu i ivotinje. Ima iste elje, iste ciljeve, iste

nagone, iste potrebe, iste principe. ovek se grupie na

potpuno isti nain kao mnoge druge ivotinje. Jedino to

35

nas spreava da tu istinu prihvatimo jeste moral, i niz

predrasuda, i to je odlian primer kako sve ovo moe da

utie na filozofiju pojedinca.

5.2 Sociologija Nauka o Drutvu?

Re sociologija sastoji se od dve grke rei: socius

- drutvo i logos nauka. Kao takva re sociologija

znai nauka o drutvu. Meutim, postavlja se pitanje: Da

li je sociologija zaista nauka?. Naime, redi se o tome, da

sociologija ne radi eksperimente, ve isto tumai

drutveni svet. Da li bi smo sociologiju mogli da nazovemo

naukom, kao to joj ime kae, ili je to neto drugo?

Sociologija se moe okarakterisati kao grana

filozofije. Ona posmatra grupu ljudi, i tumai pojave koje

primeuje. Meutim, teei da, poto govori o ljudima,

ostane pri raznim moralnim naelima, sociologija lako

prihvata i iznosi logiki neosmiljene argumente. To

omoguava sociologiji da raste, jer sve tvrdnje koje su u

skladu sa modernim moralom, su lako prihvatljive i

razumljive veini ljudi. Iako postoje neki sociolozi koji

imaju dobre naine posmatranja, ti sociolozi nisu dovoljno

prihvaeni, i ispadaju iz igre.

Ono to se asto pojavljuje kao socioloka teorija,

jesu razne tvrdnje koje se protive drugim naukama, kao

recimo biologiji. Ve poznate tvrdnje da ljudi nisu ivotinje,

i da ivotinje nemaju svest, pojavljuju se esto pod krilom

36

sociologije. To su tvrdnje koje su u skladu sa moralom, a u

suprotnosti sa naukom, i u suprotnosti sa istinom, i

jednostavno nisu vredne koliko ih cene.

Za kraj, potrebno je razlikovati sociologe, naunike i

filozove, postoje oni koji su samo naitani, i oni koji su

zamiljeni. Ovi naitani se esto sreu iz predrasuda da se

mogu baviti ovakvim poslovima samo ako se naitaju

gomile knjiga i ako znaju da citiraju Ajntajna ili recimo

Bibliju. Ovi zamiljeni su drugaiji, oni sami dolaze do

zakljuaka, prostim razmiljanjem, i izbegavaju citiranje

drugih. Pravilo postoji u nauci koje kae da autoritet nema

nikakvu vrednost. Drugim reima moete biti obian oban

koji uva ovce na panjaku, a da kaete neto to je tano,

i budete u pravu. Nije potrebno proitati nita, da bi ste

bili pametni.

6 Teorija Supersistema

Teorija supersistema pokuava da objasni ovaj svet

sa aspekta religije. Mi smo govorili o programskom kodu

vezanom za tri table, govorili smo o svetu kao hemijskoj

reakciji, ali se postavlja pitanje: Gde je tu bog?. Iako

boga nismo esto pominjali u dosadanjem tekstu, bog je

veoma znaajan pojam, jer se mnoge stvari ne mogu

objasniti a da se ne pomene bog. Bog predstavlja super-

inteligentno bie koje sudeluje u oblikovanju materije.

Drugom reju, kada smo govorili o teoriji hemijske

37

reakcije, primetili smo da je za poetak hemijske reakcije

potrebna neka sila, odnosno neki prvi dogaaj. Taj prvi

dogaaj se u ovoj teoriji objanjava kao spajanje materije

sa bogom, to materiju pokree u hemijsku reakciju

ivot.

Pretpostavka ove teorije je da se itav svet sastoji iz

dva sistema, koji zajedno ine supersistem. Ta dva sistema

su: Bog i Materija, Dua i Telo, Yang i Yin, i sl. Supersistem

je jedinstvo ova dva, i predstavlja itav na svet. Teorija tri

table objanjava funkcionalnost supersistema, dok teorija

supersistema se koncentrie na razdvajanje tog sveta na ta

dva dela.

Teorija supersistema poinje od ideje da svet ne

moe da funkcionie bez uma, to ima podrku kvantne

fizike i teorije sile privlaenja. Kada smo govotili o teoriji tri

table, moda smo se malo previe zadravali na

programerskim terminima. To je zato to moramo u sutini

zamisliti svet kao kompjuterski program, da bi smo nauili

o njegovoj funkcionalnosti. Meutim, nikada nije

dokazano, niti e biti, da smo mi zaista deo neijeg

raunara. Nije ovaj svet program u pravom smislu rei,

nego radije samo podsea na njega.

Elem, da bi smo pozitivno odgovorili na pitanje: Da

li bog postoji, moramo se zapitati da li mogue definisati

boga? Ako neto postoji to znai da je definisano kodom.

Ali bog je entitet koji je svemoan, bezgranian. Kada bi

38

smo boga ograniili definicijom, onda to vie ne bi bio bog.

Ako se vratimo na priu o deljenju nulom, setiemo se da

je jabuka bezgranina. ta vie, svaki komad materije je

bezgranian, i beskonaan. To znai, da mi imamo posla sa

neizmernim stvarima u ovom svetu, to dovodi do

zakljuka da je mogue definisati neto to je bezgranino i

beskonano. ta vie, to je i potrebno uraditi, jer ako

beskonanost nije definisana, onda ne postoji. Sad znamo

da bog moda postoji. Na to moemo dodati neke

pronalaske kvantne fizike, koji se odnose na to da estice

na subatomskim nivoima mogu da menjaju svoje kvantno

stanje, tako da su u jednom trenutku talasi, a u drugom

trenutku vrste estice. To bi znailo da se te estice mogu

promeniti iz stanja materije (tela), u stanje talasa (duha).

Dalje, ako bog postoji, da bi on vladao materijom,

koliko moan mora da bude. S obzirom da je materija na

svoj nain beskonana, onda bog takoe mora da bude

beskonaan, to znai da su materija i bog jednako moni.

Da bi smo bolje razumeli, posluiemo se kineskim znakom

Yin-Yang.

39

Kineska filozofija na slian nain pretpostavlja da se

svet sastoji od dve celine. Jedna celina je okarakterisana

kao dobra Yang, i druga celina je okarakterisana kao zla

Yin. U naoj teoriji je slina postavka, Yang je dua, a Yin je

telo, i te dve celine tee da se spoje i ujedine. Meutim,

postoji pitanje da li je to jo uvek tako? Da li se bog i dalje

jedini sa materijom, ili se ve ujedinio? Rezultat jedinjenja

materije i boga (due) bio bi ivot. Recimo, ako prihvatimo

da se ljudi sastoje od due i tela, onda je to rezultat

jedinjenja boga sa materijom, kako u bibliji pie:

1. Mojsijeva - Postanak

7 A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskog, i

dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva.

Jn. 20:22

40

Ova teorija ne daje neki generalni napredak u

odnosu na teoriju hemijske reakcije i teoriju tri table, ali

pomae oko davanja odgovora na neka pitanja kao to su

smisao ivota, ivot, smrt, teorija sile privlaenja

(implozije), i slino. Takoe predstavlja i neki svojevrsni

spoj teorije tri table i teorije hemijske reakcije, to

omoguava lakem shvatanju obe.

41

7 O Svetu...

Sada kada smo razumeli kako svet funkcionie,

postavlja se pitanje: Kako to primeniti?. U daljem tekstu

govoriemo o nekim pojavama, fenomenima, i pojmovima

koji mogu biti u derektnoj ili indirektnoj vezi sa ovim

teorijama.

7.1 Gledanje u Budunost, De-Ja-Vu, i

Predefinisanost Dogaaja.

O predefinisanosti svih dogaaja ve smo govorili.

Predefinisanost svih dogaaja posledica je postojanja

pravila. Pravila definiu kako e se koji dogaaj odvijati, i

onoga trenutka kada sistem pone da funkcionie, kada

materija pone da reaguje, itava budunost biva zapisana.

Postoje mnogi koji se sa time ne bi sloili, oni koji smatraju

da mi menjamo budunost. To je zapravo nemogue, mi

ne moemo da menjamo budunost iz isto logikog

razloga. Ako promenite budunost, onda to vie nije

budunost. Da pojasnim, ako vi vidite budunost, nebitno

kako, i onda promenite to to ste videli, onda to znai da

budunost koju ste videli nije tana, s toga to nije

budunost. Ako vidite budunost, onda ne moete da je

promenite, jer je budunopst ono to e se desiti. Ako se

ne desi, onda niste videli budunost.

42

Elem, znajui da je budunost ve definisana sa

poetkom funkcionisanja sistema, moemo lako da

zakljuimo da ju je mogue predvideti. Drugim reima,

mogue je predvideti budue dogaaje. tu se odmah

postavlja pitanje Kako?. To pitanje je malo

problematino, jer budunost moe da predvia samo um

koji razume u potpunosti kako sistem funkcionie. Um

kojem je podareno neko znanje, koje mi ne moemo da

dobijemo u jednoj reenici ove knjige. Teoretski reeno,

gledanje budunosti, odnosno predvianje, predstavlja

itanje dogaaja sa vremenske linije. To je najvii nivo

itanja budunosti. Mi se svakodnevno koristimo nekim

manje efikasnim tehnikama, da bi smo radije pretpostavili

ta e se desiti. Kada utiramo loptu mi pretpostavljamo

da e lopta odleteti. Niko ne zna gde e odleteti, i da li

emo pogoditi u gol, ali znamo da e lota odleteti ako je

utnemo. Znamo da emo se napiti ako popijemo previe

alkohola, znamo da emo se umoriti ako previe radimo,

znamo da emo se odmoriti ako odspavamo. Proroci se

koriste raznim tehnikama za pretskazivanje budunosti, od

droge i herbalizma, preko raznih rituala, do kompjuterskih

aplikacija. Koliko su te njihove tehnike efikasne to je veliko

pitanje, ali je znaajno da je teoretski mogue predvideti

budunost, tako da moemo da verujemo da neki od tih

proroka i nije prevarant.

Jedna od estih pojava koja se moe povezati sa

predvianjem jeste De-Ja-Vu. De-Ja-Vu je pojava da se u

43

nekom trenutku dok ste budni oseate kao da ste ve radili

to to radite u tom trenutku, kao da se to ve desilo. Neki

psiholozi smatraju da se to deava kada sluajno pokupimo

neke informacije iz prolosti, pa dobijemo taj oseaj.

Meutim, ako vi moete, kada vam se to desi, da

predvidite nekoliko sekundi unapred, ta onda to znai.

Elem, moemo to objasniti ovako. S obzirom da mnogi u

tim trenutcima imaju oseaj i kao da su to sanjali, ta ako

je ba to istina. Na um moe da uradi mnogo vie nego

to moemo da oekujemo. Ima ona pria da mi koristimo

samo oko 5% potencijala mozga. Problem je to je mozak

beskonaan, to znai da mozak moe sve. Meutim,

zadrimo se samo na tih 100% potencijala mozga, pa je

opet ne zamislivo ta sve moemo da uradimo. ta ako mi

u toku sna aktiviramo malo vee potencijale mozga, i

sasvim nenamerno pokupimo neke informacije iz

budunosti. Dovoljan je mikrosekund da se to dogodi, a da

mi to ne primetimo dok ne doemo u predvienu

situaciju. Tek onda nam ta situacija deluje poznato, zato

to smo je neprimetno predvideli. To moemo uporediti sa

jednom tehnikom koja se neko vreme koristila za

televizijske reklame. Nakon dvadesetak sliica filma, bila bi

postavljena neka potpuno druga sliica, sa nekim potpuno

drugim proizvodom. Vi tu sliku i ne primetite, i nemate

pojma da ste to videli, ali mozak to pokupi i zapie. Kada

kasnije vidite taj proizvod, onda vam je nekako poznat.

44

7.2 Slobodna Volja i Bog

U mnogim religijskim uenjima postoji tvrdnja da

ljudi imaju slobodnu volju. Da mogu da odluuju o svom

ivotu. Meutim, teorija tri table se nekako na prvi pogled

protivi tome. Kako moe da postoji slobodna volja, ako je

sve predefinisano? Zapravo, mi ne znamo ta zaista pie na

tabli sa pravilima. ta ako je ba na tabli sa pravilima

definisana slobodna volja kao deo sistema? Zapravo se

treba zapitati ko je tvorac koda? S obzirom da moemo da

zamislimo boga kao deo sistema, ta ako je bog taj koji u

stvari definie pravila?

Bog je po definiciji svemoan. Ako je tako, onda on

moe da menja svet onako kako on eli. Ako moe da

menja svet onako kako on eli to onda ukljuuje njegovu

slobodnu volju i promenu dela koda. Kao to smo videli u

teoriji supersistema, materija reaguje sa bogom, odnosno

bog reaguje sa materijom, i to stvara ivot. To stvara

promenu, to stvara hemijsku reakciju. To znai da sistem

funkcionie tako to bog svojom voljom eli da menja

materiju da reaguje sa njom. Kako se bog, odnosno dua,

mea sa materijom, materija sama po sebi dobija slobodnu

volju. Tako bi ljudi recimo u nekom smislu mogli da imaju

slobodnu volju, jer su oni rezultat meanja materije sa

bogom, tela sa duom.

Sa druge strane, slobodna volja moe da bude samo

iluzija koja se manifestuje kroz proces razmiljanja. Imati

45

slobodnu volju bi znailo imati mogunost odabira

budunosti, a ako je budunost ve definisana onda sve

ide u jednom pravcu. Poenta je u tome to ne moete

odabrati vie budunosti, postoji samo jedna budunost.

Koliko god vi razmiljali kako ete da odluite, moete

odabrati samo jedan put. Koji ete put da odaberete je ve

definisano, kao i va proces razmiljanja i odabiranja

odluke. E ba zbog tog razloga je bog postavljen kao deo

supersistema. Poto bog komunicira sa ljudima, i navodno

im daje slobodnu volju, to znai da slobodna volja i ne

postoji na nivou supersistema, ve samo na nivou dela

sistema. Odnosno, ljudi mogu da izaberu put koji se

njima svia, i to e imati smisla bogu, ali ne i korisniku

sistema, odnosno onom koji posmatra van sistema.

7.3 Sila Privlaenja i Smisao ivota

Smisao ivota jedno je od najeih pitanja koje je

svako bar jednom u ivotu sebi postavio. Meutim, nauka

nema neke odgovore na ovo pitanje, ve se radije

okreemo religiji kako bi nam smisao ivota bio jasniji.

Kojom god teorijom da se koristimo da bi smo bolje

razumeli svet, ivot uvek mora da ima smisao. Ako

posmatramo svet kao kompjuterski program, taj program

mora da ima svrhu, ako posmatramo hemijsku reakciju, ta

reakcija mora da ima svrhu, ako posmatramo interakciju

izmeu boga i materije, i to mora da ima neki smisao, neki

cilj.

46

Iako nismo u stanju da spoznamo ta je van

supersistema, mi smo i dalje sigurni da smisao ivota

postoji. Svaki dogaaj biva zato to e dovesti do neega, a

to neto je smisao ivota. To je neki cilj koji svet tei da

postigne. Smisao ivota za svakog pojedinca je drugaiji, i

nije neto to neko moe da sazna i da postigne. Ne postoji

neki zadatak koji svaki ovek mora da postigde da bi

njegovo postojanje na kraju imalo cilj. U stvari, na ciilj e

uvek biti ispunjen, bez obzira da li smo ga mi svesni ili ne.

Sve je definisano, i tako kako je definisano tako se i

ponaa. Niko ne moe da se ponaa onako kako nije

definisano. Sve sile sveta oblikuju nau volju, nae odluke,

i nau sudbinu.

Meutim, vratimo se u telo oveka sa istim

pitanjem. Zato svako od nas postoji, i ta treba da uradi

da bi ispunio svoj zadatak. Drugim reima, ta treba da

uradimo da bi smo otili u raj. Pitanje jeste u bazi

religijsko, jer nam jedino religija omoguava da

odluujemo, i da emo na osnovu svojih odluka da

budemo zbrinuti. Da bi smo razumeli na smisao,

moramo se zapitati sledee: Ako postoje raj i pakao, zato

postoji zemlja? Ako zamislimo raj i pakao i zemlju kao 3

razliita sveta, sigurno postoji smisao svakog od tih

svetova. Meutim, mi ivimo u ovom svetu gde se prepliu

dobro i zlo, i ta je onda na zadatak tu? Ako pogledamo sa

religijske take gledita, i za raj i za pakao postoje uslovi

koje moramo ispuniti da bi smo uli. S druge strane,

47

postoji reinkarnacija koja nam omoguava da pokuamo

ponovo. Dakle, na zemlji, u ovom ivotu, zadatak nam je

da ispunimo odabrane uslove, s obzirom da religija

podrava slobodnu volju u potpunosti. Dakle, poto na

tom nivou, mi imamo slobodnu volju, onda nam je zadatak

da odluimo gde elimo da idemo, u raj ili pakao, i da

shodno tome postupimo. Mi imamo mogunosti da

eksperimentiemo sa raznim stvarima, i da nakon toga

odluimo ta je ono to elimo, imamo mogunost da

nauimo sve to elimo, i vredno je samo ono na kraju.

Na ovu priu nadovezuje se teorija o sili privlaenja.

Prvi put ova teorija izneta je u javnost u filmu Tajna7.

Navodno, mi moemo da imamo sve to poelimo, tako

to emo svojim oseanjem, eljom, i milju o tome to

elimo da dobijemo, to privui. Na misaoni proces je

kompleksan i sastoji se iz pozitivnih i negativnih misli.

Kada se koncentriemo na negativne misli, misli o

negativnim dogaajima u naem ivotu, mi emo takve

dogaaje privlaiti. Ako se koncentriemo na pozitivne

misli, onda emo takve dogaaje privlaiti. To nam govori

o tome da je naa stvarnost samo produkt naeg

ubeenja. Kao u primeru sa jabukama, mi ne moemo da

znamo koja je jabuka vea a koja je manja, ipak mi jednu

jabuku vidimo kao veu a drugu kao manju. To je samo

rezultat kompleksnog materijalnog sistema, i naeg

7 The Secret

48

ubeenja. Ako mi verujemo da je manja jabuka zaista

manja, onda je to naa elja, i kao takvo biva ispunjena.

Meutim, ono to je zanimljivo kod ove teorije jeste da je

ona uvek tana i da je uvek moemo testirati i proveriti.

Teorija o sili privlaenja, moe nam malo vie

pojasniti tu mogunost odluivanja. Ako mi odluimo da se

oseamo loe, onda emo se loe i oseati, ako odluimo

da se oseamo dobro, dobro emo se i oseati. Dakle, sve

je rezultat naeg ubeenja, i nae elje. Svet je

beskonaan, i mi moemo da ga oblikujemo onako kako

elimo u eksperimentalne svrhe, da bi smo nauili sve to

elimo.

7.4 Telekineza, Telepatija i ivot Posle Smrti

Kada govorimo o parapsihologiji, to se esto odnositi

na fenomene kao to su telekineza i telepatija. Telekineza

predstavlja pomeranje predmeta na daljinu. Telepatija

predstavlja itanje tuih misli, slanje misaonih poruka na

daljinu i sl. Elem, ako se koristimo principima ubeenja,

onda moemo lako zakljuiti da su ovakve stvari mogue.

Ako uspemo sebe da ubedimo da se neki predmet sam

pomera, onda se moe dogoditi da je to istina. Ako

ubedimo sebe da neko zna neto to mi znamo, onda se

moe dogoditi da je i to istina.

Jo jedan slian fenomen vredan pomena jeste van

telesno iskustvo, koje se odnosi na mogunost da u toku

49

sna izaemo iz svog tela. To se deava esto u toku nekih

hirurkih operacija u kojima pacijent doivi kliniku smrt.

Jednostavno se nae u trenutku u kojem gleda u svoje

telo. Sproveden je odreeni broj vojnih eksperimenata u

kojima su vojnici ili agenti trenirani da koriste ovu

sposobnost kako bi otkrili tajna neprijateljska sklonita.

ak nam i matematika govori da niega nema dva

puta, i da nita ne moe da nestane. To isto vai i za ivot.

Ne postoje dva ivota, postoji samo jedan, i taj jedan se

nastavlja ak i kada telo umre. Onda se dogaa kruenje

materije, i raa se novo telo. Dogaa se reinkarnacija,

stara dua se stavlja u novo telo, i tako u krug.

7.5 Zli Dusi, Demoni i Poltergeist

Kada govorimo o ivotu posle smrti, normalno je da

se zapitamo: Da li postoje duhovi?. Kao to ve znamo,

ivot se posle smrti tela nastavlja, i nastavljamo ga u obliku

due. Oni koji su to iskusili u okviru klinike smrti mogu

nam rei da su se pojavili u nekom meusvetu gde su se

suoili sa demonima pre nego to su bili primljeni u boju

odaju. Meutim, retka, ali realna pojava interakcije nas sa

duama umrlih govori nam o tome da se nekada due veu

za neto iz materijalnog sveta, i ostaju u ovom svetu. To su

esto domovi, ili neki predmeti, nekada ak i ljudi.

Mogu nabrojati pregrt naina da se duhovi

reprodukuju kao sluajni dogaaju ili trikovi. Tako recimo

50

postoje razni trikovi sa ogledalima, postoji mogunost

neobuzdane moi telekineze i telepatije, grupne

halucinacije, trovanje ugljen-monoksidom, i jo mnogo

razliitih stvari. Meutim, kada se ovakvi fenomeni ponu

primeivati na nekim aparatima, kao recimo glasovi,

zvukovi, neke vuzuelne anomalije, prolazna jaka

elektromagnetna polja, pa ak i oseaj na koi, onda

moemo i da poverujemo.

Jedan od najzanimljivijih manifestacija duhova zove

se poltergeist. Poltergeist predstavlja neobjanjeno

pomeranje predmeta, ek i u sluajevima kada nema

posmatraa. Predmeti se kliu, pomeraju, lete i sl. Ako

zamislimo duu kao ist um, onda moemo ovo shvatiti

kao oblik telekineze.

51

8 Za Kraj... o Tanosti

Na kraju emo se baviti jednim veoma vanim

pitanjem: Da li je sve ovo tano?. Elem, ne moemo

nikada tvrditi da je ovo tano, i nikada ne moemo biti

sigurni da je bilo ije miljenje tano. Mi samo

pokuavamo da razumemo svet koji naas okruuje, i taj

proces nije ni blizu kraja.

Bitan razlog ljudske netanosti jeste to govore

netanim jezikom. Kada vi kaete neto to mislite,

svako e to razumeti na neki svoj nain. Da bi smo govorili

istinu, i samo istinu, moramo govoriti boanskim jezikom.

Pojam boanskog jezika odnosi se na univerzalni jezik.

Boanski jezik predstavlja jezik definicija, jezik u kojem kad

priate o drvetu ispred vae kue, vi e te definisati u

jednoj rei kako to drvo izgleda, i sve ostale informacije

vezane za to drvo. Meutim, s obzirom da ljudi ne govore

ovakvim jezikom, onda je tanost i ove knjige i svih ostalih

knjiga pod velikim znakom pitanja. Sve u svemu, ova knjiga

tei da vam prui neki novi pogled na svet, a ne da vam

kae istinu koju jo niko ne zna. U ostalom, za lep i

kvalitetan ivot nije potrebno da znate sve, niti da znate

istinu...

52

Zahvalnice i Izvinjenja

Ovom prilikom bi hteo da se zahvalim:

Kreatoru

Programeru

Bogu

Velikom Prasku

I svemu to je posle bilo...

elim da se izvinim:

Ljudima koji nisu pronali utehu u ovoj knjizi

Ljudima koje ova knjiga vrea

Muslimanima, i ostalim nehrianima zato to nisu nali svoje

mesto u ovoj knjizi

I svima onima koji su uvreeni, povreeni, i nezadovoljni ovom

knjigom.

53

Napomena!

Umnoavanje i kopiranje ove knjige nije

zabranjeno, ali bih molio da se za preuzimanje

knjige svi upute na forum ili stranicu knjige.

Takoe se moete prijaviti na forumu ako imate

neke komentare, primedbe, i argumente.

Hvala...

54

Kontakt informacije

Facebook:

http://www.facebook.com/pages/Tri-

Table/256891197656978?ref=ts

http://www.facebook.com/profile.php?id=100000232660

641&ref=ts

Deviant Art

http://zmasashi.deviantart.com/

E-mail:

uzumakimasashi@yahoo.com

55

56