S P E C I J A L N O I Z D A N J E P O V O D O M 1 . O KT O B R A M E \ U N A R O D N O G D A N A S TA R I J I H

´TRECE DOBATRECE DOBA´

INTERVJU: Vlastimir Vlasta Velisavljevi},doajen srpskog glumi{ta, aktivan i u devedesetoj godini

Dru`enje me ~ini vitalnim

Kakva je starosna struktura poslednjeg saziva srpskog parlamenta

Svaki deseti poslanik stariji od 65 godina

Kako se boritiprotiv predrasudao starijima

Intervju: Branka Gaji}, pomo}nica ministra u oblasti briga o porodici i socijalna za{tita

Ekonomski uspehprvo }e osetitipenzioneri

strana III

strana II

strana IV

D 2 subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016.´TRECE DOBATRECE DOBA´Danas se obele`ava Me|unarodni dan starijih

Kako se boriti protiv predrasuda[

irom sveta danas seobele`ava 26. Me|una-rodni dan starijih osoba.Generalna skup{tina

UN je u decembru 1990. godi-ne usvojila rezoluciju kojomse 1. oktobar progla{ava zaMe|unarodni dan starijih, a uSrbiji se obele`ava od 1991.godine. Slogan ovogodi{njekampanje „Zauzmi stav pre-ma predrasudama vezanimza starenje i starije osobe“izabran je sa ciljem da seskrene pa`nja javnosti na po-stojanje predrasuda premaovoj populaciji, koja je sve vi-{e u porastu.

Stru~njaci ka`u da predra-sude ka starijim osobama slu-`e kao socijalni zid izme|ugeneracija, a da su naj~e{}istereotipi, da su stariji „oni ~i-je je vreme pro{lo“, da subespomo}ni, senilni, da stari-je ene manje vredne od mla-

|ih, da stariji ljudi ne zaslu`u-ju zdravstvenu negu. Posebnorasprostranjena predrasudaje da su stariji tro{ak za sistemi ekonomiju i da ni{ta ne do-prinose bud`etu.

Nade`da Satari}, predsed-nica organizacije Amity, kojase godinama bavi polo`ajemi podr{kom starijih osoba uSrbiji, ka`e za Danas da nika-ko starije osobe ne treba da

posmatramo kao bespomo}-ne i teret dru{tvu.

- Treba da ih posmatramokao aktivne i ravnopravne ~la-nove dru{tva i da vi{e cenimodoprinose, koje su ve} dali ijo{ uvek daju, kako svojoj po-rodici, lokalnoj zajednici, takoi dru{tvu u celini. Potrebno jeda u ve}oj meri stvaramouslove za obezbe|ivanje nji-hove dugoro~ne samostalno-sti, a onima kojima je to po-trebno, da obezbedimo neo-phodnu pomo} i podr{ku za`ivot u svom stanu, ku}i, lokal-noj zajednici - navodi Satari}.

Prema re~ima direktorkeGerontolo{kog centra Beo-grad Suzane Mi{i}, predrasu-de o starosti i starijima posto-jale su oduvek, brojni su raz-lozi za to, a jo{ brojniji oni ko-

ji su uticali da se predrasudeukorene i odr`e.

- Poslednjih decenija u na-

{oj zemlji, predrasude o stari-ma i starenju usled mnogihdru{tvenih promena, nose u

sebi sudaraju}e sadr`aje ko-ji imaju utemeljenje i u patri-jarhalnim vrednosnim siste-mima i sadr`aje vezane zapotro{a~ke sisteme vredno-sti. Antagonizam se obja{nja-va i delom promenjenom de-mografskom strukturom i kul-turolo{kim kontekstom u ko-me danas `ivimo. Usled svihpromena u dru{tvu i nedovolj-no izdiferenciranog vredno-

USrbiji 19,8 odsto starijihosoba do`ivelo je nekioblik zlostavljanja i na-silja u tre}em ivotnom

dobu, a u poslednjih godinudana iskustvo nasilja imalo je11 odsto, pokazuju podaciposlednjeg istra`ivanja kojeje, krajem 2015. godine spro-veo Crveni krst Srbije u sa-radnji sa Poverenicom za za-{titu ravnopravnosti Branki-com Jankovi}, a uz podr{kuUNFPA. Istra`ivanje je spro-vedeno telefonski i u njemu jeje u~estvovalo 800 osoba sta-rijih od 65, prose~na starostispitanika bila je 73 godine.

- ^injenica je da se o nasi-lju nad starijima sve vi{e go-vori, ali ono i dalje ostaje naj-manje istra`en oblik nasilja.Procena Svetske zdravstveneorganizacije je da jedna oddeset starijih osoba do`ivi ne-ki oblik nasilja svakog mese-ca, ali ovaj broj je svakakomnogo ve}i, jer samo jedanod dvadeset ~etiri slu~aja na-silja nad starijima je prijavljen.U Srbiji je do sada sprovede-no nekoliko istra`ivanja kojasu pokazala da je prevalenci-ja nasilja nad starijima sli~nakao u razvijenim i srednje raz-vijenim dr`avama - ka`e za

Danas Nata{a Todorovi} izCrvenog krsta Srbije.

Makar jedan od oblika fi-nansijskog nasilja prijavljuje11.5 odsto starijih. Naj~e{}ioblik finansijskog nasilja nadstarijima je kra|a.

- Najve}i rizik od finansij-skog zlostavljanja je ~injenicada ~ak 13.5 odsto starijih izja-vljuje da ne odlu~uje u potpu-nosti o tome na koji na~in tro-{i sredstva kojima raspola`u,54 odsto starijih izjavljuje daizdr`ava i druge ~lanove do-ma}instva. Posebno se treba

osvrnuti na ~injenicu da stari-ji ~esto ne percipiraju finansij-sko nasilje, i to {to ne odlu~u-ju o svojim prihodima ne sma-traju nasiljem, a ima i onih ko-ji se dr`e obrasca meni vi{enije potrebno ja sam star, dru-gima je potrebnije. Finansij-sko nasilje nad starijima zna-~ajno ~e{}e kada je starijaosoba visoko obrazovana, onikoji imaju ve}u penziju ~e{}esu rtve prevara i kra|a. U od-nosu na ranije, finansijsko na-silje nad starijima je u porastui potrebno je raditi na za{titi

starijih od ove vrste nasilja -isti~e Todorovi}.

Fizi~ko nasilje do`ivelo je3.9 odsto na{ih starijih ispitani-ka, a u poslednjih godinu danafizi~ko nasilje do ivelo 2 odstostarijih, a 3 ili vi{e puta je fizi~konasilje u poslednjih godinu da-na do`ivelo 0.7 odsto starijih.Ukoliko dobijene rezultateuporedimo sa podacima Svet-ske zdravstvene organizacije

po kojima se fizi~ko nasilje kre-}e od 0,2 odsto do 4,9 odsto vi-dimo da na{i rezultati pokazujuda se Srbija nalazi na gornjoj le-stvici po u~estalosti fizi~kog na-silja i da su nam potrebne hitnemere za{tite starijih od nasilja.

Na{a sagovornica navodida je fizi~ko nasilje, za razlikuod ostalih oblika nasilja ne{to~e{}e u slu~aju kada starijaosoba `ivi sa decom, dok jevisoko i kada osoba ima sta-narsko pravo ili pla}a kiriju.

Psihi~ko-verbalno nasilje

prijavilo je 7.8 odsto starijih,pri ~emu je u proteklih godi-nu dana 4.6 posto starijih ima-lo iskustvo emocionalnog na-silja. Emocionalno nasilje je 3i vi{e puta u proteklih godinudana do`ivelo 2.5 odsto starih.

- Emocionalno nasilje sko-ro podjednako poga|a svegrupe starijih, a ne{to su izlo-`eniji emocionalnom nasilju,kao i finansijskom, stariji koji

ne ive u svojoj ku}i ili ive sadecom - dodaje Todorovi}.

Istra`ivanje je pokazalo ida je zanemarivanje ~e{}eme|u starijima sa ograni~e-nom funkcionalnom sposob-no{}u i za razliku od ostalihvrsta nasilja povezano sa so-cijalnim statusom osobe, pasu osobe sa ni`im obrazova-njem i osobe sa primanjimani`im od 15.000 dinara me-se~no u ve}oj meri izlo`enezanemarivanju.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

[ta je pokazalo poslednje istra ivanje o nasilju nad starijima koje je sproveo Crveni krst Srbije i Poverenica za za{titu ravnopravnosti

^ak 19,8 odsto starijih do`ivelo nasilje

Srbija jedna od najstarijih zemaljaUdeo osoba starijih od 60 godina je u porastu u svetskoj populaciji a pro-cene su da }e broj starijih do 2050. godine sa 605 miliona porasti na dvemilijarde. U Srbiji bi tada trebalo da bude 32,3 odsto stanovnika starijihod 60 godina. Prema poslednjem Popisu stanovni{tva Srbije, stariji ~ine16,8 odsto ukupnog stanovni{tva. Sa prose~nom staro{}u stanovnika od41,6 godina, Srbija je jedna od najstarijih zemalja i to ne samo u evrop-skim ve} i u svetskim okvirima.

Seksualno nasilje najve}i tabuSeksualno nasilje se pokazalo kao najve}i tabu me|u starijima vi{e od50 odsto je odustalo od ovog dela i nije `elelo da odgovori, a samo jednaosoba je izjavila da je imala iskustvo poku{aja seksualnog kontakta odstrane druge osobe. „Stariji nisu o ovome govorili verovatno zbog ose}anja sramote i stida, ova te-ma i nasilje ove vrste svakako iziskuje dalja istra ivanja“, ka`e Todorovi}.Neophodne izmene zakona i edukacija

- Nasilje nad starijima nedopustivo i neprihvatljivo, i zatvaranje o~ijupred ovim problemom i nas ~ini odgovornim. Va`no je informisati sta-rije o njihovim pravima i odgovorima sistema na nasilje. Kroz javnekampanje {to vi{e promovisati pozitivnu sliku o starenju i doprinosustarijih. Senzibilizacija i rad sa medijima su vrlo va`ni. Va`an koraku prevenciji je i edukacija negovatelja, profesionalnih radnika u siste-mu zdravstvene i socijalne za{tite, ali i {alterskih i bankarskih slu`be-nika. Potrebno je uvesti besplatnu pravnu pomo} za starije, SOS telefo-ne, ali razvijati i grupe samopomo}i. Me|utim, najpre treba unapredi-ti normativni okvir kroz izmene i dopune zakona koji reguli{u pravnuza{titu od nasilja, pre svega Porodi~ni zakon i Krivi~ni zakonik, zatimi uskla|ivanje Zakona o policiji, Zakonika o krivi~nom postupku i Za-kona o izvr{enju krivi~nih sankcija sa Konvencijom Saveta Evrope ospre~avanju i borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici. Po-treban je efikasan rad sudova i i dosledna politika ka`njavanja uz iz-ricanje adekvatnih sankcija prema te`ini u~injenog krivi~nog dela, is-ti~e Todorovi}.

Programi me|ugeneracijske saradnjeBogat program me|ugeneracijske saradnje u Gerontolo{kom centru Be-ograd. Takmi~enje sa decom iz O[ „Ar~ibald Rajs“ u pikadu i ubaciva-nju loptice u ko{, nakon ~ega }e biti organizovan muzi~ki program,koncert folklora Visoke turisti~ke {kole Novi Beograd i slikarska kolo-nija, promocija biltena korisnika Ustanove „Dru`benik“, gostovanje Va-nje Buli}a na pri~aonici sa korisnicima, koncert Instituta za savreme-nu muziku Beograd, otvaranje muzeja Ustanove gde }e biti predstavlje-na bogata istorija Gerontolo{kog centra Beograd, manifestacija“Mosto-vi me|u generacijama“ koja predstavlja razmenu igrovnih i stvarala~-kih aktivnosti kod dece i starih, u organizaciji Ministarstva za rad za-po{ljavanje socijalna i bora~ka pitanja i Prijatelja dece Srbije.

Satari}: Stariji nisu teretMi{i}: Me|ugeneracijska saradnja protiv predrasudaUro{evi}: Dru{tvo se odri~e seniorskih generacija kao dragocenog resursa

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

D 3subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016. ´TRECE DOBATRECE DOBA´snog sistema, predrasude su,~ini se, prisutnije nego ina~e ivi{e uti~u na me|uljudske od-nose u svakodnevnom `ivotu- ka`e Mi{i} za Danas.

Iz vizure nekog ko vodi naj-ve}u ustanovu u zemlji koja sebavi starijim gra|anima, onaka`e dodaje da su njihova is-kustva potpuno suprotna odpostoje}ih pomenutih predra-suda.

- Svakodnevno prisustvuje-mo bujanju ivota na na~in kojiodgovara potrebama i mogu}-nostima bilo korisnika dnevnihcentara i klubova bilo korisnikadomskog sme{taja. Aktivacija ipromocija znanja, iskustva, ta-lenata starijih mogu biti dobarmehanizam za razbijanje stere-otipa i predrasuda o tre}oj `i-votnoj dobi - isti~e Mi{i}.

Sociolo{kinja Radmila Uro-{evi} ka`e da u industriji infor-macija, potro{nje i instant sre-}e nema mnogo mesta za sta-rost i da je te{ko o~ekivati dapitanje starosti bude u modi.

- Teror ve~ite starosti, brzinei snage, va`an je deo te indu-strije. To je pritisak odozgo, od-nosno pritisak sistema koji sta-rost i stariji ljudi trpe. Na{e dru-{tvo se odri~e seniorskih gene-racija kao dragocenog resursa,njihovog znanja i iskustva. Pru-`anje {anse na organizovanu ikontinuiranu aktivaciju starijih,uspostavljanje izgubljene kultu-re starenja kao dru{tvene vred-nosti, razvijanje dugoro~nihprograma me|ugeneracijskesaradnje i solidarnosti, volon-terskih i humanitarnih progra-ma u ~ijem fokusu }e biti senio-ri - sve su to oblasti koje morajubiti nacionalni interes na{e za-jednice ako `elimo da izgradi-mo temelje zdravog dru{tva,smatra Uro{evi} i dodaje da jeuloga medija posebno va`nakako u po{tovanju kodeksapra}enja svih tema od zna~ajaza starije ljude, tako i u promo-ciji pozitivne slike o seniorima.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

Beograd - Aktuelni sazivSkup{tine Srbije, formiran po-sle ovogodi{njih izbora uaprilu, broji znato vi{e posla-nika starijih od 65 godina ne-go {to je to bio slu~aj u pret-hodna dva mandata. Od 250poslanika koji sada sede uskup{tinskim klupama ~ak 27njih ro|eno je pre 1951. godi-ne, dok je u sazivima iz 2012. i2014. bilo manje od 20 njiho-vih vr{njaka.

Najstariji me|u njima tre-nutno je Dragoljub Mi}uno-vi}, predstavnik Demokratskestranke, koji ove godine puni86 godina, a potom sledi po-slanik radikala Petar Joji} kojiosam godina mla|i. Me|udeset koji su stariji od 70 go-dina su Momo ^olakovi},Konstantin Arsenovi}, Milena]orili} i Miroljub Stankovi} izPUPS, Milutin Mrkonji} kaopredstavnik SPS, Ratko Jan-kov iz redova pokreta Dostaje bilo i Veroljub Stevanovi} izKragujevca iz redova posla-ni~ke grupe DS.

Me|u mla|im starijim po-slanicima su i Josip Broz sa li-ste SPS, @arko Kora} LDP, Mi-ladin [evarli} kao predstav-nik Dveri, Dragomir Kari} iMiroslav Lazanski, obojicaposlanici SNS.

Poslanik LDP @arko Kora}(69) ka`e za Danas da je podnormalnim okolnostima zaparlamentarizam jedne ze-

mlje dobra kombinacija mla-dosti i starosti.

„Ne znam koji bi odnostrebalo da bude ali to nije lo-{a kombinacija. Mladost do-nosi energiju i nove ideje, astarost malo opreza i iskustva.Me|utim, kod nas imamo fe-nomen da su stariji ljudi u po-litici ~esto vi{e ostra{}eni ne-

go mladi i predla`u pojedinaradikalna i agresivna re{enja.To je fenomen Balkana. To su,prema mom mi{ljenju, nedo-zrele li~nosti koje ne bi treba-lo da se bave politikom“, oce-njuje Kora} i dodaje da to nijetipi~no u svetu.

On ponavlja da bi mladosttrebalo da donosi hrabrost i

promene, a da iskustvo nijebezna~ajno u politici i da bitrebalo da predstavlja „umiru-ju}i faktor“.

„U Srbiji se dogodila smenageneracija. LJudi iz nekada-{njeg DOS-a vi{e nisu aktivni,a na odgovornim polo`ajimasu svi ispod 50 godina, osimTomislava Nikoli}a. Na`alost,

politi~ke ideje se nisu prome-nile. To je upravo tragedija Sr-bije, bilo da su u politici aktivnistariji ili mla|i, ideje se ne me-njaju, naprotiv ~ak se i recikli-raju. Dakle, imamo smenu ge-neracija, ali nemamo promenupoliti~kih ideja“, navodi Kora}.

Poslanik i dugogodi{njifunkcioner SPS Milutin Mrko-nji} ka`e da i kada je bio mla-|i da je uvek imao starije i is-kusnije savetnike. On dodajeda je uvek bio pristalica kine-ske ideje da ispod 65 godinane mo`e da se u|e u CK.

„I kad sam bio mla|i i di-rektor CIP imao sam starije i

iskusnije in`enjere. I posle ka-da sam ve} bio u godinama,uvek sam imao savetnike savi{e iskustva. Kombinacija is-kustva i mladosti je najbolja iona daje rezultate. Ne mo`eneko ko nikada nije radio uresoru da posle vodi ministar-stvo, iako imamo primera davode bez ikakve veze i kvali-fikacija za posao koji rade“,napominje na{ sagovornik.

I Momo olakovi} iz Partijeujedinjenih penzionera Srbijeisti~e za na{ list da je za svakiparlament, a posebno u Srbiji,bitno da bude {to vi{e iskusnihi mudrih ljudi koji }e pomaga-

ti i pru`ati podr{ku mla|imakoji na funkcijama - ministrimai premijeru. „U skup{tini, da-kle, treba da bude {to vi{e sta-rijih ljudi, naravno koji moguda funkcioni{u i koji nisu bole-sni“, ocenjuje olakovi}.

Posmatraju}i po partijama,najvi{e poslanika starijih od 65godina - ukupno osam, brojiSNS kao ina~e najbrojnija uparlamentu. PUPS ima pet po-slanika ro|enih pre 1951. godi-ne, socijalisti ~etiri, DS i radi-kali po dva, a Dosta je bilo, Je-dinstvena Srbija, LSV, SDPS,LDP i Dveri po jednog pred-stavnika. BBoojjaann CCvveejjii}}

Kakva je starosna struktura poslednjeg saziva srpskog parlamenta

Svaki deseti poslanik stariji od 65 godina

JESENJA AKCIJA JE VE] PO^ELA! POTRA@ITE U APOTEKAMA

Distributer za Srbiju: VANA d.o.o. Beograd, Stevana Brakusa 6 , tel 011 7544 533 , office@vana.co.rs www.vana.co.rs

INHALATORI MERA^I KRVNOG PRITISKA TOPLOMERI ZA DECU I ODRASLE ELEKTRI^NI JASTUCI I PODLOGE ZA SPAVANJE

Za ku}nu i profesionalnu upotrebu Proizvo|a~ Medisana Nema~kaGarancija 3 god Garancija 3 god

U skup{tini skoro tre}ina izme|u 37 i 46 godinaNajzastupljenija godi{ta u aktuelnom sazivu parlamenta su izme|u1970. i 1979, odnosno 72 poslanika imaju izme|u 37 i 46. Nakon njihnajbrojniji su predstavnici partija ro|eni izme|u 1960. i 1969. godina,kojih je ukupno 70.

Kora}: Stariji ~esto ostra{}eniji od mla|ih Mrkonji}: I kada sam bio mlad,imao sam starije savetnike ^olakovi}: [to vi{e mudrih ljudi dapoma`u ministrima i premijeru

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

NA[A PRI^A

D 4 D 5subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016.

´TRECE DOBATRECE DOBA´ ´TRECE DOBATRECE DOBA´

Dom Stacionar u Diljskojbroj 2. U dnevnom bo-ravku je sastanak, gdezati~emo dvadesetak

starijih ljudi, od kojih je ve}ina uinvalidskim kolicima, ne{to ma-nje sa {etalicom, ili {tapom kakose dogovaraju sa terapeutima isocijalnim radnicima oko izleta.Ni{ta druga~ija situacija od one{kolske, kada se dogovara okoekskurzije. I ovi „|aci“nisu izgubili intereso-vanje za izlete i dru`e-nja. Predlozi samo pr-{te: Avala, Kalemeg-dan, [uplja stena, Je-vremovac, Zoo-vrt, {u-ma, park, jezero... Pro-blem je {to zbog bari-jera ne mogu svuda.

- Na Avali je lepo,ima {ume, parkovi,Spomenik neznanomjunaku, samo ne mo`esvak da iza|e gore.Velike su stepenice ,ka`e jedan od njih.Neko pominje zoolo-{ki vrt. Socijalna radni-ca obja{njava da nijejo{ uvek pristupa~anza sve korisnike.

- U zoolo{kom vrtupostoje te arhitekton-ske barijere {to jeproblem za kolica,

zasad nemaju rampe, odnosnone rade. Mislim da nam je za-sada bolje da odemo u Bota-ni~ku ba{tu, blizu nam je i vi bi-ste sigurno u`ivali. Proveri}e-mo ko im je direktor pa }emo ihkontaktirati - dodaje socijalnaradnica koja vodi sastanak.

- Divno... fantasti~no, prihva-taju sa odu{evljenjem, a gospo-din Zoran ve} razmi{lja da li bi

mogli da u|u na njegovu neka-da{nju propusnicu.

Oni koji su u ovaj dom do{liiz drugih krajeva voleli bi da vi-de Knez Mihailovu, da se pro-{etaju njome, ali Sne`ana Di-mi}, koja je do{la sa Zvezdareima drugo mi{ljenje.

- Kakva Knez Mihailova, to jebez veze. Tu samo imate izloge,prodavnice, bolje da idemo u

{umu - vrlo jasno iznosistav. Ali vrlo brzo nala-ze „zajedni~ni jezik“-pro}i }e Knez Mihailo-vom a onda pravac Ka-lemegdan.

Na na{e pitanje {taima nedostaje u domu,slo`ni su svi.

- Kad bismo imalibar jo{ neko vozilo damo`emo da iza|emo u{etnju kad god po`eli-mo. Vrlo ~esto upravadoma nam to nadome-{}uje time {to nam udomu prire|uju izlo-`be, gostovanja - ka`u.

Ono {to sa odu{e-vljenjem ~ekaju, jed-nom nedeljno je „Pri-~aonica“, koju vodi Mi-lan Todi} iz Gerontolo-{kog centra Beograd,ina~e ustanove kojoj iovaj Stacionar pripada.

Pri~aonica im do|e kao javnadebata, na odre|enu temu, gdeiznose svoje mi{ljenje, pri~aju.

U dvori{tu zati~emo gospo-|u \ur|inu Teokarevi}. - ona jeu kolicima. Ka`e da joj prijasunce, pa je skoro zadremala.Zapo~inje pri~u o ivotu i smrti.

- Petog decembra punim 83.godinu, pa ne}u valjda iveti jo{deset godina. Nekada pomislimjao {to nisam sad umrla, pa seujutru ipak predomislim. Samnom recimo u sobi je baba Vu-

ka, ona mene zove baba i ja nju,ali ona je vitalna, mo`e da hoda iona nikada ne pri~a o smrti. akse se}a nekih deklamacija izosnovne {kole Desanke Maksi-movi}. Danas moj sin sti e iz Ma-uricije, to je u Ju`noj Africi - pri~anam gospo|a \ina. Bila je svoje-vremeno prevodilac, a se}a seda je prvo zaposlenje bilo u Insti-tutu koji je bio kako ka`e sme{tenu Akademiji nauka, kasnije je ra-dila i u dramskoj redakciji RTS.

Dom ima kapacitet za 111korisnika, i kako ka`e direktor-ka Marija Ili} uvek je pun. Po-stoji i odeljenje intenzivne negesa 16 kreveta.

- Trudimo se da na{i korisni-ci budu negovani i sre}ni ovde.Imamo razne radne terapijekroz koje gledamo da uklju~i-mo {to vi{e njih, da oni osete dasu korisni, da imaju neki dopri-nos svojim postojanjem. Dobroje da naprave ne{to {to ulep{a-va njihov `ivotni prostor. Nisuoni toliko sre}ni ako sad napra-ve ne{to pa prodaju, nije novacono {to njima treba, ve} da u`i-vaju u plodu svog rada, da seme|usobno pohvale - ka`e Ili}.Korisnika ima iz svih krajeva.Neki su tu 30 godina.

Dragan Proti} (1954) u Staci-onaru je zadnjih 15 godina.

NJegova interesovanja vezanasu za muziku. Za njega ka`u daje roker, jer najvi{e slu{a tu vr-stu muzike. A on sam ka`e daima 130 diskova i plejer i da gamuzika odr`ava.

Gospo|a Persida nekada jebila trgovac, pa danas u domukad god su prodajne izlo`beona je glavni prodavac. Osimtoga ona se bavi i vezom, a tre-nutno sa svojim kolegama pri-prema prostirku od vunice.

Radna terapeutkinja Danije-la stalno je sa njima.

- U toku godini prezentuje-mo njihove radove u op{tini Pa-lilula, Zemun, ponekad u op{ti-ni Vra~ar. Za Novu godinu i Us-krs smo u Narodnoj banci, kaoi na sajmu Tre}e doba i na{iminternim manifestacijama. Ne-kada imaju izlo`bu prodajnogkaraktera nekada ne... Imamomese~ni fond od kojih kupuje-mo sredstva za radnu terapiju,ali uvek nam treba jo{ da bismorealizovali {to ve}i broj aktivno-sti, ali isto tako bi bilo dobro damo`emo jo{ na nekim mestimada napravimo izlo`be, a najbo-lje bi bilo da imamo negde stal-nu postavku. To je njima zaistakorisno - pri~a nam Danijela.

Miris ru~ka iz kuhinje preki-da sastanak, polako se svi pri-premaju. Ko eli mo`e da ru~a iu svojoj sobi.

U svojoj sobi u prizemlju, saosmehom nas do~ekuje go-spo|a Radmila Juri{i} iz Pan~e-va. Ovde je sedam godina.

- Mu` mi je umro, ostala samsama, morala sam u dom. Te-{ko je biti sam, a mla|ih ne-mam - sa tugom i drhtavim gla-som pri~a ova osamdeset~e-tvorogodi{njakinja. Nekada jepevala u horu, bila aktivna, do-bijala brojne nagrade, danas ito ne mo`e. I to joj smeta.

- Te{ko mi je sad sa nogama,a i bez zuba, ka`e Radmila, doknam pokazuje sliku na zidu nakojoj je imala 20 godina. Ipak,ne krije zadovoljstvo zbog lepeatmosfere koja vlada u domu.Za kraj ka`e da je po~ela da u~iengleski. RR.. MMaarrkkoovvii}}

Do 21. septembra nivo do-prinosa uve}an je za 1,96odsto u odnosu na proteklimesec i u odnosu na plan,

i radi se o „~istom novcu“ koji jedo{ao iz zarada. U odnosu na pro-{lu, za penzije je ove godine po-vu~eno 15,4 milijarde dinara ma-nje iz bud`eta. Politika Vlade je dasvaki takav ekonomski uspeh pr-vo osete oni koji su za to i najzaslu-`niji, a to su penzioneri i ljudi kojiive od svog rada, ka`e za Danas

Branka Gaji} pomo}nica ministrau oblasti briga o porodici i socijal-na za{tita, komentari{u}i najaveda }e uskoro biti pove}anja pen-zija. Na{a sagovornica navodi daje u dr`avnu kasu u septembrukonkretno od doprinosa upla}ena5,1 milijarda dinara vi{e nego pret-hodnog meseca, {to zna~i da dr-`ava sve manje dotira za penzijeiz bud`eta.

„Kada je dr`ava bila u najlo{i-jem stanju, 2012. godine, svakapenzija je bila dotirana sa 48 od-sto iz bud`eta, a danas je to 37odsto. Ako se nastavi ova politi-ka do kraja godine bi}e 35 od-sto“, ka`e Gaji}.

[ta Novi Pravilnik o dru{tve-nom standardu penzionerimaomogu}ava?

Omogu}ava da najugro`enijikorisnici penzija, pored prava nabesplatnu rehabilitaciju u banja-ma, sada mogu da ostvare i drugevidove pomo}i - u hrani, lekovima,medicinskom materijalu, ogrevu isredstvima za higijenu. Zakonomo PIO ure|eno je da se sredstvaFonda mogu koristiti za dru{tvenistandard korisnika penzija najvi{edo 0,10 odsto od ukupnih prihodaFonda po osnovu doprinosa.

Na osnovu demografije, sta-novni{tvo }e sve vi{e biti sta-rije. U {ta }e dr`ava ulagatikada je u pitanju populacijatre}eg doba?

- Usluge koje podr`avaju osta-nak korisnika u svojim domovimai o~uvanje njihovih kapaciteta(servisi pomo}i u ku}i, personal-

na asistencija, dnevni boravci, sa-vetovali{ta i dr) su usluge koje suve}im delom u nadle`nosti op{ti-na. Ministarstvo putem namen-skih transfera, koji su uspostavlje-ni u martu mesecu, poma`e us-postavljanje i razvoj ovih usluga uonim op{tinama u kojima postojipotreba za time, u kapacitetimakoji su potrebni korisnicima. U2016. godini izdvojeno je 400 mi-liona dinara za razvoj usluga u za-jednici, (putem namenskih tran-sfera iz bud`eta) ~ime }e se raz-viti postoje}e i uspostaviti noveusluge iz nadle`nosti lokalnih sa-mouprava i izjedna~iti kvalitet i-vota korisnika. Re~ je o sredstvi-ma za 122 op{tine koje su, ispodrepubli~kog proseka razvijenosti.

Osim toga, uloga dr`ave je u us-postavljanju kvaliteta kroz dosti-zanje propisanih standarda. Mini-starstvo }e svoj doprinos ovomcilju dati kroz podr{ku i kontrolupru`aocima usluga, kao i finansij-skim ulaganjima.

Propagira se ideja aktivnogstarenja. Kakve programe dr-`ava nudi starijim ljudima utom smislu?

- U skladu sa podacima o veli-kom broju starije populacije io~ekivanih, nastupaju}ih demo-grafskih promena, a uzev{i u ob-zir ve} nepovoljan polo`aj starijih,pitanje je da li dr`ava bez u~e{}asvojih gra|ana mo`e da odgovo-ri na izazove starenja populacije.Kroz razvijanje mre`e neformalne

podr{ke smanjuje se pritisak nasistem socijalne za{tite i razvijasocijalni kapital zajednice. Uklju-~ivanjem starijih u dru{tvo i razvo-jem me|ugeneracijske saradnjedodatno se smanjuje rizik od na-silja nad starijima i isklju~enostistarijih iz socijalnog `ivota. Timese unapre|uje aktivno starenje,{to vodi smanjenju optere}enostine samo slu`bi socijalne za{tite ,ve} i ostalim sistemima, kao {to jezdravstvena za{tita. Implementa-cijom ovog modela Srbija }e zai-sta postati dru{tvo za sve genera-cije. Srbija }e kratkoro~no pristu-piti izradi akcionog plana za raz-voj neformalne podr{ke starijima,a dugoro~no, kreirati standardevolontiranja u ovoj oblasti, i uspo-staviti pet regionalnih centara zarazvoj neformalne podr{ke.

Imamo li dovoljno u Srbijisocijalnih radnika, budu}i daje bilo slu~ajeva na jugu Srbi-je da su falili kadrovi?

- Poslednjih godina se uo~avapojava nedostatka stru~njakaovog profila u pojedinim lokal-nim zajednicama, {to svakakonegativno uti~e na na kvalitet ra-da ustanova i drugih socijalnih or-ganizacija koje pru`aju usluge.Ali, obrazovanje ovog stru~nogkadra je u nadle`nosti Ministar-stva prosvete. Ono {to Ministar-stvo za rad, zapo{ljavanje, bora~-ka i socijalna pitanja mo`e da u~i-ni i redovno ~ini je dostavljanjebroja nedostaju}eg kadra Mini-starstvu prosvete, kako bi te po-trebe uvrstilo u planove za kvoteupisa studenata u visoko{kol-skim ustanovama na kojima seovi profili {koluju.

Dokle se stiglo sa licencira-njem ustanova socijalne za{tite?

- Do kraja zakonskog roka zapodno{enje zahteva za licencu,ve}ina postoje}ih pru`alacausluga je podnela zahteve za li-cencu. Do sada je izdato 195 li-cenci, u postupku re{avanja jejo{ oko 200 zahteva.

RR.. MMaarrkkoovvii}}

NO DOL Max tablete i NO DOL krema

italijanske ku}e ESI spa, sadr`e optimalnu

kombinaciju prirodnih sastojaka koji omogu}avaju

fiziolo{ko funkcionisanje zglobova i hrskavice, olak{avaju pokretljivost

zglobova, smanjuju bol, otok i upale. NO DOL Max tablete osim regenerativnih

sastojaka (poput glukozamina i hondroitina) sadr`e i biljne protivupalne

ekstrakte aloje i |avolje kand`e pa se njihovom primenom smiruje zapaljenje,

{to dovodi do otklanjanja bola i uko~enosti. NO DOL Max tablete se primenjuju

samostalno ili uz konvencionalnu terapiju kod svih vrsta zapaljenskih i

degenerativnih promena na zglobovima. NO DOL krema se godinama

uspe{no koristi u fizikalnoj terapiji ali tako|e daje odli~ne rezultate i u ku}noj

primeni jednostavnom masa`om bolnih

zglobova. NO DOL krema se mo`e koristiti i

za prevenciju sportskih povreda ali i za

oporavak nakon povreda tetiva i zglobova.

POKLON PROIZVODIfarmaceutske ku}e ESI koji omogu}avajufiziolo{ko funkcionisanje zglobova i hrskavice, olak{avaju pokretljivost zglobova, smanjuju bol, otok i upale.

Prvih {est ~italaca koji se jave na telefon 011 344 11 86 od 09h DOBI]EPOKLON PROIZVODE!

USrbiji danas ima ukup-no 1.727.629 penzio-nera, a prose~na pen-zija je 23.462 dinara.

Najni`e penzije, me|utimimaju penzioneri iz kategori-je poljoprivrednika, kojih una{oj zemlji ima 196.000. Pro-se~na poljoprivredna penzi-ja, prema podacima Fondaza penzijsko i invalidsko osi-guranje, je 10.480 dinara, dokpojedini penzioneri iz ovegrupe nemaju ni deset hilja-da mese~no. Za{to je to tako?

Iznos penzije, kako sunam rekli u PIO fondu, zasve penzionere, pa i poljo-privredne zavisi od osnovi-ce na koji se upla}uje do-prinos i od broja godina osi-guranja za koji se doprinosupla}uje.

- [to je osnovica vi{a, i{to se du`e upla}uje dopri-nos to }e i penzija biti ve}a.Kod poljoprivrednika, Zako-nom o doprinosima za oba-vezno socijalno osiguranjeje propisana osnovica nakoju oni pla}aju doprinos.Najve}i broj osiguranikapoljoprivrednika mora do-prinos da pla}a na najni`upropisanu osnovicu, a onaje za 2016. godinu 22.449 di-nara. Jedna kategorija osi-guranika poljoprivrednikasu nosioci porodi~nog po-ljoprivrednog gazdinstva,koji su obveznici poreza na

prihod od samostalnih de-latnosti i koji doprinose pla-}aju ili na li~nu zaradu ili naoporezivu dobit. Oni moguda pla}aju doprinos na ve-}u osnovicu, tako da moguda uti~u i kroz uplatu osno-vice na visinu svoje penzije- obja{njava za Danas JelicaTimotijevi}, direktor sektoraza medije u PIO fondu.

Ina~e, u odnosu na dru-ge kategorije, poljoprivred-ni osiguranici, kako navodiTimotijevi}, upla}uju dopri-nose na ni`e osnovice i ima-ju manje godina sta`a osi-guranja.

- Osiguranici poljopri-vrednici, uglavnom, upla}u-ju doprinos toliko da ispuneuslov za starosnu penziju(po va`e}em Zakonu o PIOnajmanje 15 godina sta`aosiguranja), i tada prestanuda upla}uju doprinos, {todirektno uti~e na visinupenzije - isti~e ona.

Najbrojniji penzioneri suiz kategorije zaposlenih,1.447.816 njih, a njihova pro-se~na penzija je 25.204 di-nara. U kategoriji samostal-nih delatnosti ima 83.813penzionera, a njihova pro-se~na penzija je ne{to ni`a,23.730 dinara. Ubedljivonajni`a prose~na penzija jeu kategoriji poljoprivrednaporodi~na i iznosi tek 7.618dinara. RR.. MM..

USrbiji `ivi 200.000 obolelih od Alchajmerove bolesti, a svakadruga osoba starija od 80 godina je u riziku da oboli. Nedostatakinstitucionalnih kapaciteta za le~enje obolelih dovodi do toga da

su ove osobe naj~e{}e briga svojih najbli`ih. Centar za poreme}ajepam}enja i demencije na Institutu za neurologiju KC Srbije uradio je jed-nu bro{uru, ta~nije Mali vodi~ za ~lanove porodice obolelih odAlchajmera, sa savetima kako da se ophode sa dementnim ~lanom.

Informi{ite se o bolestiPoznavati Alchajmerovu bolest zna~i pomo}i. Informi{ite se o obol-

jenju i o toku bolesti. Lak{e }ete prihvatiti pomaganje, negu, pratnju i po-dr{ku ukoliko se pripremite na to kako se bolest ispoljava.

Ne kritikujte navodno pogre{no pona{anje bolesnikaAko kritikujete dementnog bolesnika, njega }ete opteretiti i ne}ete

mu pomo}i. On ne razume argumente koji su za vas logi~ni.

Ustalite svakodnevne aktivnostiTokom bolesti je obolelom te{ko da razgrani~i dan i no}. Pomozite

mu da strukturi{e svoj dan tako {to }ete mu ponuditi jasan dnevni ras-pored. ^vrste satnice i rutine, dakle ure|enost dnevnog ciklusa , dopri-nosi i smirenosti bolesnika.

Izbegavajte da preoptere}ujete obolelogNau~ite da o~uvate le`ernost, od obolelog ne tra`ite previ{e i ne

optere}ujte ga previ{e. On tada ne}e ose}ati pritisak na koji ne mo`e daodgovori i ne}e biti suo~en sa ~injenicom da je zakazao. Time iskazujetepo{tovanje prema njemu i omogu}avate mu da se ose}a va`nim. Jednainstrukcija, jedna re~enica.

Ne osvr}ite se na optu`beOboleli od Alchajmerove bolesti ~esto pri~aju neverovatne pri~e i op-

tu`uju ~lanove porodice za stra{ne propuste. Ne reagujte povre|eno i

imajte uvek na umu da bolesnik nije sposoban da takve pri~e konstrui{eosnovano i namerno.

Govorite polako i razgovetnoSporim i jasnim govorom poma`ete obolelom da vas bolje razume.

Komplikovane re~i, duga~ke re~enice ili nejasan izgovor mu ote`avajurazumevanje.

Smiren i stalo`en negovatelj, smiren bolesnikDajte obolelom dovoljno vremena da se privikne na novonastalu

situaciju. Njemu je potrebno vi{e vremena da sredi svoje misli tako damu je savladavanje svakodnevice te`e. Imajte strpljenja. Planirajte.Izbegavajte vremenski pritisak i stres.

Poku{ajte obolelog da uklju~ite u prakti~ne posloveTokom bolesti oboleli gubi sposobnost da svoju svakodnevicu ispuni

aktivnostima. Poku{ajte da se setite koje poslove je ranije obavljao.Podsti~ite ga i podr`avajte u okviru svojih mogu}nosti. Tako mo`ete daprodubite njegov ose}aj vrednosti.

Pobrinite se za bezbedno okru`enjeOboleli imaju izra`eno pove}an rizik od nezgoda. Razmi{ljajte, kao

i kod dece, o opasnostima koje prete, kao {to su sredstva za ~i{}enje,elektri~ni aparati ili o{tri no`evi. Poku{ajte takve stvari da odstraniteiz doma}instva i time }ete za{tititi bolesnika i njegovo okru`enje.

Isplanirajte svaku promenu ^ak i u poznatoj sredini, sa dobro poznatim licima, oboleli se ~esto

ose}a strano i usamljeno. Svaka promena njegove okoline, kao na primerpreseljenje ili promena negovatelja, njega te{ko poga|a i ~ini dodatno ne-sigurnim. Menjati samo ako je neophodno.

Pojednostaviti obla~enje Pomozite mu tako {to }ete odevne predmete slo`iti redosledom, ko-

jim on treba da ih obu~e. Birajte le`ernu, udobnu ode}u koja se lakoobla~i i skida i u kojoj se on prijatno ose}a.

Priredila: R. M.

Mali vodi~ za opho|enje sa dementnom osobom

Studenti bibliotekari U Stacionaru zati~emo Sla|anu Suboti} i Rastislava Markovi}a, studente~etvrte godine Filolo{kog fakulteta sa Katedre za bibliotekarstvo i informa-tiku. Sre|uju biblioteku u domu. Evidentirali su do sada 1.500 knjiga. Opraksi u domu za starije sve najbolje govore, a prise}aju se da su prvi danbili upla{eni.- Domove za stara lica sam uglavnom ranije zami{ljala kao neka sumor-na siva mesta, ge odlaze stariji koji nemaju mogu}nost da vi{e `ive sami,ali ovo je totalno druga~ije, ~ak organizuju razne sekcije, izlete. Sre|uje-mo biblioteku, da im bude dostupnija. Od njih mo`e dosta da nau~ite o `i-votu. Gospo|a Ljilja je recimo istori~arka umetnosti, ona je puna pri~a, to-liko iskustva, finih tema koje ne}ete sigurno nau~iti na fakultetu, pri~anam Sla|ana. Ve}ina, korisnika kako ka`e tra`i literaturu o Jugoslaviji,Titu, o istoriji, o ratovima i naravno bajke. Njen kolega Rastislav ka`e dadomska biblioteka ima dosta izdanja Svetog pisma, prikaze knji`evnosti,komplete knjiga Ive Andri}a, Milo{a Crnjanskog, Zen pri~e ..

Nostalgija za ku}om uvek postojiSve je ovde dobro, ali u svima nama uvek sigurno postoji nostalgija za ku-}om. Vi ste uvek ovde u drugoj ku}i, ovo je uvek zajedni~ka, ali situacija jetakva da moramo da se prilagodimo i da na|emo ono {to je lepo. Svako mo-`e ne{to da kreira ako eli i zna. Iskreno meni nedostaje da pravim kola~emojim unu~i}ima - ka`e nam Sne`ana sa Zvezdare.

Zabrana rada za 99 doma[ta pokazuju poslednje inspekcijske kontrole domova za starije osobe?

- Uo~ena je tendencija da se {to potpunije ispunjavaju propisani standardi,{to svakako vodi ve}em kvalitetu, a {to i jeste cilj uspostavljenog sistema li-cenciranja organizacija socijalne za{tite. Ilegalnim domovima pre svegazbog nepostojanja licence za rad, a i drugih nepravilnosti i nedostataka seuvek izdaje zabrana rada i nalog za iseljenje korisnika u datim rokovima.Cilj je da ilegalni dom postane legalan, nakon {to ispuni propisane uslove istandarde. Ministarstvo za rad je do sada izdalo ukupno 99 zabrana radailegalnim domovima za starije, a spisak licenciranih ustanova je dostupanna sajtu ministarstva.

REPORTA@A: Reporterka Danasa u poseti beogradskom Domu Stacionar, u kome su sme{teni isklju~ivo nepokretne ili te`e pokretne starije osobe

Te{ko je biti sam

Radmila Juri{i}

U Srbiji ima 196.000 poljoprivrednih penzionera,a neki od njih primaju najni e penzije

Prose~na poljoprivredna penzija 10.480 dinara

Intervju: Branka Gaji}, pomo}nica ministra u oblasti briga o porodici i socijalna za{tita

Ekonomski uspeh prvo }e osetiti penzioneri

Branka Gaji}, pomo}nica ministra u oblasti briga o porodici i socijalna za{tita

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

[e{irijada u SkadarlijiDnevni centri i klubovi za starije u Beogradu godinama imaju raznovrsne programe namenjene starijim osobama. Kroz kreati-van rad sa korisnicima osmi{ljavaju razne radionice i manifestacije. Jedna od takvih je i “[e{irijada”, za koju su ~lanoviDnevnog kluba “Stari grad 2” sami dizajnirali svoje {e{ire, a onda ih pro{etali Skadarlijom. R. D.

D 6 subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016.´TRECE DOBATRECE DOBA´

Ovda{njim i regionalnimelektronskim medijimavlada teror kulta lepotei mladosti. Ve} skoro

dve decenije na ovda{njim te-levizijama vi|amo uglavnomsamo nerealno i samo uslovnore~eno lepe mladi}e i devojkekoji su lepi prema trenutnimstandardima modne i ostalih in-dustrija zabave. Kad progovo-re, pogotovu u informativno-politi~kim emisijama, zabolivas glava. ^esto mnogo togane znaju, sve se tra i na Guglu,ne umeju da dosko~e ozbiljnimi zahvalnim sagovornicima. Po-vezivanje ~injenica, ula`enje ukontekst neke slo`ene pri~e,uglavnom ih ~ast izuzecima ine zanima mnogo. Mnogimafale krateri i kosmi~ke crne ru-pe u op{tem obrazovanju i kul-turi. Samo je bitno da izgledaju.

Mo`da sve ovo nekome iz-gleda kao zastra{uju}a i pre-nagla{ena konstatacija. Ali, ~i-njenica je da pojavljivanje is-klju~ivo lepih i mladih lica natelevizijama nema mnogo ve-ze sa realnim ivotom. Niko neka`e da mlada i lepa lica netreba da se pojavljuju: {tavi{etreba da se slikaju dok su lepi imladi, kad }e ako ne}e tad.Ono ~ega kod nas nema jestemera i uravnote`enost.

U svetu na koji ~esto volimoda se ugledamo, lica starijih no-vinara i novinarki daju se videtina ekranima. U ozbiljnim medij-skim ku}ama argument da ne-ko ne mo`e pred kameru zato{to je „mator za pred kameru“

naprosto je nedopustiv. Sasvimje prirodno da ozbiljne autorskepoliti~ke emisije, {to ovde na`a-lost vi{e ne postoji, ure|uju i vo-de na{e starije kolege. Oni po-

seduju ono {to je klju~no:veliko znanje i iskustvo ko-je su im doneli godine i i-vot. Znaju ono {to mla|i neznaju, a nisu ni mogli dasaznaju, ako im neko stari-ji nije kazao. Znaju da is-

provociraju sagovorni-ka, da mu postave pra-vo pitanje, ali i da stavegde mu je mesto, akozatreba. Nave{}emonekoliko primera. ^u-vena francuska novi-

narka Kristin Okren. Ro|ena je1944. Ima 72 godine. Trenutnoje direktorka francuskih Audio-vizuelnih medija za inostran-stvo. To je ku}a pod ~ijim okri-ljem su kanali TV 5, France 24 ifrancuski me|unarodni radioRFI. Gospo|a Okren je va ila i

va i za „strah i trepet“. Do prenekoliko godina re{etala je sa-govornike, mnogim francuskimpoliti~arima razgovor s njom ni-je bilo prijatno iskustvo, ali gle-daoci su upravo voleli kako onavodi i ure|uje centralni dnevnikod 20 sati ma kanalu France 3 idruge politi~ke emisije.

Legendu majke svih javnihservisa britanskog BBC-ja tako-|e ne smemo da zaboravimo. Ion ima 72. Proputovao je preko120 zemalja i jo{ uvek radi. Pre-ko puta su mu sedeli gotovo svikoji vladaju ovim svetom. Izve-{tavao je i kao stariji iz mnogo-brojnih kriznih podru~ja, me|ukojima je na`alost i Srbija. Izve-{tavao je iz Beograda u vremeagresije NATO 1999. godine.

Tu je i italijanski novinarBruno Vespa, koji sa svoje ta-ko|e 72 jo{ uvek radi. ^etiriputa nedeljno vodi ozbiljni po-liti~ki tok {ou „Porta a porta“na italijanskom servisu RAI1.Mnoge uklju~uju}i i mene go-spodin Vespa ~esto zna da iz-nervira, pogotovo pre nekoli-ko godina kada je beskom-promisno branio lik i delo Sil-vija Berluskonija. Njegova bio-grafija spada u kontroverzne.Godinama je vodio centralnidnevnik TG1. Vespa je po svo-

jim politi~kim stavovima blizakdesnici. Godine 1990. je Vespaizazvao velike kontroverze ka-da je, neposredno posle ira~-ke invazije na Kuvajt, u svomuredni~kom komentaru kon-statovao da se re`im SadamHuseina iz te zemlje mora iz-baciti i vojnom silom i da Italijau tome ima moralnu du`nostda u~estvuje, bez obzira naeventualne ljudske rtve. Te sure~i mnogi uporedili s govo-rom kojim je fa{isti~ki diktatorBenito Musolini godine 1940.opravdao ulazak Italije u Dru-gi svetski rat. Vespu s Musoli-nijem povezuje i odre|ena fi-zi~ka sli~nost, koja je bila po-vodom glasina o tome kako jeon Musolinijev vanbra~ni sin.Takve glasine je izme|u osta-lih, {irila i Musolinijeva unukaAlesandra.

Nikako ne smemo da zabo-ravimo ni veliku {pansku glu-micu. Karmen Sevilja. {panskifilm a i televiziju nemogu}e jezamisliti bez nje. Bila je omilje-na glumica diktatora FransiskaFranka. Poslednjih decenija vo-dila je brojne zabavne emisije.Poslednji anga`man bio je emi-sija Cine de Bario koji je presta-la da radi 2010. Ro|ena je 1930.godine. VVllaaddiimmiirr MMaattkkoovvii}}

U ozbiljnim medijskim ku}ama argument da neko ne mo`e pred kameru zato {to je „mator za pred kameru“ naprosto je nedopustivTre}e doba i TV

KristinOkren

Karmen Sevilja

BrunoVespa

D`onSimpson

D 7subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016. ´TRECE DOBATRECE DOBA´

Beograd, 27. septembar -„Danas sam dobio neku na-gradu za stare. Nado, (pita su-prugu) kako se zove? A - na-grada za `ivotno stvarala{tvo„Zlatno doba“ Vlasti Velisa-vljevi}u. To je, ovako, jedna le-pa skulptura. Dobio sam je uSkup{tini grada. Tamo je bilodosta interesantnog i, narav-no, starog sveta a ja ne}u dabudem star“, ka`e VlastimirVlasta Velisavljevi}, doajensrpskog glumi{ta. Ima deve-deset godina mada bi gustinanjegovog rasporeda mo`damogla delovati nesavladivo iza jednog tridesetogodi{nja-ka. Odmah pristaje na intervjuza Danasov dodatak posve-}en starima ali dodaje da ubr-zo mora da ide na sastanak sarediteljem Ljubi{om Risti}ema sutradan putuje.

„Mnogo sam zauzet“, kon-statuje Velisavljevi}.

[ta sve radite? - Evo, treba da se vidim sa

Ljubi{om Risti}em, koji tre-nutno radi na svojoj novojpredstavi Crna ruka, pa }emoverovatno o tome pri~ati. Umom Jugoslovenskom dram-skom pozori{tu trenutno ra-dim Hamleta i to bi trebaloobavezno da vidite. Intere-santno ja govorim i Hamletovtekst a igram i njegovog ocaali je mnogo komplikovanoda vam obja{njavam. To, akone do|ete da vidite, ja vam neumem prepri~ati. AleksandarPopovski je tu svoju adaptaci-ju poslao iz Londona pa smomi to gledali preko Skajpa ado{ao je jedanput ovde pasmo s njim probali. To je pot-puno novo vi|enje ovog ~u-venog dramskog dela. Glo-govac je veoma interesantan.„Danas“ je napisao ne ba{povoljnu kritiku za ovaj ko-mad, a bile su i dve izuzetnopozitivne i dve ba{ pljuva~ke.Ali, sve je to deo posla koji miradimo. Ja mislim da je pred-stava dobra ali vide}emo popublici. Tre}a repriza je bilaprepuna mladog sveta koji jeveoma lepo primio predstavuaplauzom nakon nje i tokomtrajanja.

Snimate li? - Nedavno sam sa Zdrav-

kom [otrom radio „Santa Ma-ria della Salute“, novu RTS-

ovu seriju „Nu{i}ijada“ i seriju„Nemoj da zvoca{„ koja idena Prvoj.

A gde putujete? - Idem da se odmorim. Ne-

gde na Taru. Se{}u u kola, pa}u videti. Ba{ sam sad spre-mio auto. Stavio sam zimskegume. Imam tri-~etiri dana naraspolaganju pa idem da seosamim malo.

I dalje vozite?- Da, ali je to je katastrofa

{ta rade nama starima. Vi ka-da polo`ite recimo ispit u Ne-ma~koj, dobijate dozvolu iona va`i sem ako ne napravi-te neki prekr{aj ili se ne{todesi i onda vas policija, even-tualno, po{alje na pregled. Aliovde ne. Ja svake godineidem na totalni pregled.Imam i o~njaka, pregledamsrce, idem kod neurologa.Sve to moram da obavim sva-ke godine i tada izgubim si-gurno dva dana dok odemkod jednog, pa drugog leka-ra, tre}eg i ~etvrtog a ondakod glavnog koji treba to uve-renje da mi izda. Onda u SUP,

a odatle me po{alju u bankuili po{tu da uplatim. I tako ja{etam dva dana. ^uo sam da}e se uskoro ta procedura dase ubrza i da }e sve mo}i dase obavi s jednog mesta.

Volite li da vozite?- Uvek sam voleo da vozim.

Ja se i toj vo`nji sutra radujemi uvek volim da idem druga~i-jim putem. Sad }u skrenutikod Po`ege, pa }u oti}i na Iva-njicu, a odatle }u kroz one ma-linarske krajeve. Nadam se da}u se odmoriti, ako opet ne za-glavim u neki projekat.

[ta vas ~ini vitalnim?- Dru`enje. Ljudi oko me-

ne. Toliko se radujem kadimam susreta sa glumcima -Glogovcem, s na{om uprav-nicom, ali ne samo sa timglavnjacima nego sa svim lju-dima oko pozori{ta. Skorosam se video i sa LanetomGutovi}em. On kao da mi jesu|en. Radili smo na vodvilju„Ne {etaj se gola“.

Koliko vam je va`no to {toradite?

- Ja sam navikao da rintam i

onda mi to ne pada te{ko.Glupo je da ka`em da je to re-kreacija jer se zamorim, ali jepitanje da li bih mogao da `i-vim bez tih mojih predstava i,naravno, mog ribolova.

Gde su dobre vode?- Oko Prijepolja a ima i jed-

no jezero kod Nove Varo{i.Tamo ima i supova. I{ao samda ih posmatram pro{le godi-ne i bilo je veli~anstveno. Tonije tek tako neki izlet, le{ka-renje, nego moglo bi se re}iaktivan odmor.

Pomenuli ste da ste „Ha-mleta“ spremali i posred-stvom Skajpa. Da li ~estokoristite ra~unar?

- Koristim, kako da ne, uodre|enim granicama kolikomi mogu}nosti dopu{taju.Imam internet, Skajp i sadsam posle premijere Hamletauleteo u tu Fejsbuk varijantu.

Volite li da u~ite?- Radoznao sam, volim da

~itam. Ina~e, redovno kupu-jem Danas a posebno u`ivamu Basarinim tekstovima.

Da li je radoznalost receptda se ostane mlad duhom?

- Mo`da jeste. Kakvi su ovi mla|i glumci

s kojima radite. Pitaju li vasza savet?

- Sjajni su. Ta generacijame zapanjuje svojim pripada-njem pozori{tu. Oni tako gra-

be, ja imam obi~aj da ka`emza njih, da jedu malu decu.Neki dan kad sam snimaokod [otre. Bili su Mi}ko, Glo-govac i \uri~ko, koji su sadve} srednjaci, zreli glumci. Jakupujem od njih savete jer ioni su radoznali. Znaju mnogutoga i pro{li su ozbiljne {kole.

Ipak je ta moja prva generaci-ja s Pozori{ne akademije bilazakinuta u izvesnom smislu. Akad je oti{ao i \uza jedanputsam naglas u tom dru{tvu glu-maca srednje generacije kon-statovao: „Sada sam ostaosam. Ja vi{e nemam svoju kla-su.“ Pitao sam ih da li biste

me primili u va{u klasu, a onisu odgovorili „naravno“ i upu-tili me da je to klasa Vlade Jef-tovi}a, kojeg sam, na neki na-~in ja, pre mnogo godina, kao~lan Odbora u JDP-u primio uto pozori{te. Tako sam ja po-novo dobio svoju klasu.

AAlleekkssaannddrraa ]]uukk

INTERVJU: Vlastimir Vlasta Velisavljevi}, doajen srpskog glumi{ta, aktivan i u devedesetoj godini

Dru`enje me ~ini vitalnim

Cipele iz „Bube“ traju vi{e od 40 godinaJesu li jo{ uvek ~itave one cipele u kojima decenijama igrate na

sceni?- One iz „Bube“. Vi ne mo`ete da zamislite, pa one traju vi{e od 40

godina. Mislio sam da te cipele odnesem u pozori{ni muzej, ali bi on-da ispalo da ja tu sebe trpam. Eto, te cipele izdr`e 40 i ne{to godina amnogi glumci koji su bili sa mnom u „Bubi“ su oti{li. Sad smo ostalisamo Rada \uri~in i ja iz te podele.

Ultimalife d.o.o., Beograd www.ultimalife.rsTel. 011/406-9876; 011/339-8267; 063/333-237

svakog radnog dana od 08.00 do 20.00 ~asovaDistributer za BiH: „Biomedic“ +38751 430 430

PROVEN je nutritivni suplement u te~nom obliku koji ~ini sinergi~na mre`a od ~ak21 posebno izabrane i nau~no verikovane komponente. Speci~nost

njegovog dejstva je u kompleksnosti i sveobuhvatnosti njegovog delovanja na za{titu i regeneraciju svih krvnih sudova u organizmu od najsitnijih

mo`danih kapilara pa do krupnih krvnih sudova kao {to su vene i arterije. Ono po ~emu se Proven verovatno izdvaja od svih do sada poznatih preparata za

krvne sudove je u tome {to istovremeno mo`e delovati na sve aspekte zdravlja krvnog suda: na ishranu krvnog suda, na regeneraciju unutra{njeg zida (endotela) krvnog suda, na zapaljenske procese - stvaranje plakova i ugru{aka krvnih sudova,

na elasti~nost krvnog suda, uz istovremeno pobolj{anje cirkulacije i viskoznostikrvi. Veliki broj komponenti u Provenu imaju izra`eno antioksidativno dejstvo, uti~u na pobolj{anje imuniteta, blagotvorno deluju na ja~anje sr~anog mi{i}a, kao i na za{titu i regeneraciju jetre.

Prof. dr Vladimir Jorga {ef ekspertskog tima koji je radio na razvoju preparata, o Provenu ka`e:

PROVEN, PRIRODNI PREPARAT NAJNOVIJE GENERACIJE, NASTAO JE KAO REZULTAT DUGOGODI[NJEGISTRA@IVANJA PROF. DR VLADIMIRAJORGE I NJEGOVIH SARADNIKA

JEDAN PREPARAT ZA ZDRAVLJESVIH KRVNIH SUDOVA

PROVENPRIRODNI PREPARAT ZAPONOS SRPSKE NAUKE

AKCIJA!od 15

do 30%POPUSTA

Samo za ~itaoce lista „Danas“ na kupljena tri Provena dobijaju poklon preparat HOMOCISTEIN REGULATOR KOMPLEKS za regulaciju holesterola, triglicerida i homocisteina.

Ultimalife d.o.o. nagra|uje prva tri ~itaocakoji se jave na telefon 011 344 11 86, uponedeljak od 09h, preparatom RELAXKOMPLEKS koji je namenjen osobamakoje su izlo`ene psihi~kom i fizi~komstresu i doprinosi fiziolo{koj funkciji sna

D 8 subota / nedelja, 1-2. oktobar 2016.´TRECE DOBATRECE DOBA´