SEMINARSKI RAD

TRANZICIJA I PRIVATIZACIJA U SRBIJI

Student: Profesor:

Novembar, 2008

SARDZAJ

UVOD..................................................................................................2

1.SRBIJA U TRANZICIJI..............................................................21.1 RAZVOJ SRBIJE POSLE 2000.GODINE............................3TABELA 1..........................................................................................3TABELA 2..........................................................................................32.PRIVREDNA KRIZA I PRIVATIZACIJA SRBIJE.............42.1.PRIMERI PRIVATIZACIJE DRUSTVENIH PREDUZECA....................................................................................5

ZAKLJUCAK..................................................................................10LITERATURA................................................................................11

2

T TRANZICIJA I PRIVATIZACIJA U SRBIJI

U ovom radu opisujem kakv je kvalitet promena u Srbiji tokom tranzicije i dokle smo zaista stigli. Koliki nam je uspeh danas, da li smo se i koliki pomak smo napravili danas u odnosu na 2000.god kad je tranzicija u nasoj zemlji pocela. Neki je nazivaju „nedovrsenom drzavom“dok ostali koji se ne slazu sa ovim terminom nazivaju je“hibridnom drzavom“.

UVOD

Krajem 1989.god i u toku 1990.god. u svim bivsim socijalistickim zemljama Evrope otpoceo je proces tranzicije trzisne privrede.Ove privrede su do tada funkcionisale kao centralno-planske privrede u kojima su drzavni planski organi regulisali funkcionisanje privrede.U ovim privredama,koje danas nose naziv privrede u tranziciji,ciji su lideri Centralno-Evropske privrede posebno Slovenija,Madjarska,Poljska i Slovacka, se sada pokusava uvesti trzisna privreda.Ona prakticno znaci demostiranje mehanizma u kojima je drzava vrsila kanalisanje resursa i zamenu tog mehanizma sistemom alokacije u kome to vrse hiljade i hiljade privrednih subjekata samostalno.Kljucni korak u procesu tranzicije je je PRIVATIZACIJA.U zemljama trzisne privrede pojam privatizacije vezuje se za izlaganje prodaji drzavnih preduzeca.Radi se o prodaji cele firme,njenog dela ili kontrolnog paketa akcija.Sva dosadasnja iskustva pokazuju da nema uspesne trzisne privrede bez dominacije trzisne svojine.Zato se u bivsim socijalistickim zemljama,u kojima je preko 90% svojine bilo u razlicitim oblicima drzavnog i drustvenog vlasnistva,moraju sprovesti sveobuhvatni procesi tranzicije.Bez privatizacije nema procesa tranzicije u trzisnu privredu.Ne sme se zaboraviti da se proces privatizacije odvija u uslovima procesa globalizacije svtske ekonomije i da je to proces koji ozbiljno utice na konkurentske pozicije i najrazvijenijih zmalja u svetskoj privredi s jedne strane,a na drugoj strani postoji globalna konkurencija medju zemljama koje nastoje da privuku inostrani kapital.

1.SRBIJA U TRANZICIJI

Srbija je vec sedam godina u procesu tranzicije ,od 2000.godine.Da bi se odredilo da li je jedna zemlja uopste prosla ili prolazi kroz prozes potrebne su i odredjene mere kojima ce se izraziti efekat.Jedna od tih mera je da se uporedimo sa ostalim zemljama koje prolaze kroz isti proces u istom vremenskom periodu.Evropska banka daje u svojim godisnjim izvestajima

3

prikaz svih zemalja u tranziciji i rangira ih na osnovu nekoliko pokazatelja kojima se ugrubo meri napredak zemlje u tranzicijiTako kod merenja ucesca privrednog sektora u Srbiji mnogo bolje su stajale Slovenija,Madjarska,Albanija a kod stepena privatizacije preduzeca Srbija je bila na losijoj poziciji osim Bugaske,Albanije i Ukrajine.Jedino smo lider u odnosu nadruge zemlje u liberalizaciji cena a najnizu ocenu smo dobili u oblasti politike,podsticanja konkurencije.Druga mera je da se izmeri vreme za koje ce drzava povratiti nivo bruto domaceg prizvoda.Slovenija se najcesce pominje kao primer,ona je okoncala tranziciju posle deset godina.Srbija je presla tek 60 odsto drustvenog proizvoda iz 1989 godine a danas se nalazi oko ili ispod proseka brzine evropskih tranzicionih zemalja. 1Specificnost nase zemlje je u tome sto ne krecemo od autoritarnog sistema,vec od jednog blagog autoratizma,jedne mesavine komande i trzisne ekonomije.Nas cilj je ulazak u Evropsku uniju(EU),ali isto tako i privatna svojina kao preovladjujuci oblik svojine.Nasa startna pozicija je daleko losija od drugih socijalistickih zemalja.Mi smo izgubili ogromna trzista,pre svega Sovjetskog Saveza,Bliskog Istoka,Africkih zemalja, a sto je najvaznije izgubili smo 63% bruto nacionalnog dohotka.Treba takodje naglasiti da nijedna od zemalja koje su usle u tranziciju nije krenula od pocetne tacke u kojoj je jedna trecina stanovnistva ispod regionalne linije siromastva.Ni jedna nije krenula od tacke gde je spoljni dug iznosio 140% nacionalnog dohotka.Nasa pocetna pozicija je usled stanja ekonomije i drustva,ima dugogodisnji gubitak trzista,poslovnih kontakta, da ne govorim o najskolovanijem sloju stanovnistva koji je napustio zemlju,sa istovremenim dolaskom velikog broja izbeglica.Mozemo reci da je to bila ogromna finansijska,ekonomska i moralna katasrofa,sa velikim stepenom korupcije,koja je usla u najdublje pore naseg stanovnistva.Za vreme vladavine Milosevicevog rezima Srbije je unazadjena nekoliko desetina godina.Srbija je danas udaljenija od predjenog puta u pocetnoj fazi demokratske tranzicije ali je i osetno gubljenje nade ne samo u aktuelnu politiku i politicare vec i u samu demokratiju.

US Index =100 1989 1994Srbija 2.92 100 1100 100Madjarsk

a2.59 100 3.840 349

Bugarska 2.32 91.3 1250 113.6Rumunij 1270 115.4

1 Izvor:Dj.Kuzmanovic T.2007,Nacionalna Ekonomija,Novi Sad

4

aAlbanija 380 34.5

Tabela 1. drustvenog prizvoda po stanovniku Srbije i drugih zemalja Istocne Evrope u 1989 i 1994 godini.

Izvor: The World Bank;tabela uzeta iz knjige Nacionalna Ekonomija,Tatjane Djuric Kuzmanovic,Novi Sad 2007,Alfa-Graf,str.233.

1.1.RAZVOJ SRBIJE POSLE 2000 GOD.

Nakon famoznog 5.Oktobra 2000.god ,kada je medjunarodna zajednica dozvolila Srbiji da udje u drustvo razvijenih zemalja(pod odredjenim uslovima),nije lako oceniti njen ekonomski razvoj.Srbija jeste ostvarila znacajan ekonomski razvoj,u poslednjih pet godina, po prosecnoj stopi rasta bruto domaceg proizvoda od oko 5 odsto godisnje.Stare ideoloske snage i dalje su dominiraje scenom Srbije, takozvane“snage restauracije“,one nisu za podcenjivanje i Srbiju zarad sopstvenih interesa mogu da povedu u nove ekonomske katastrofe.Ako se skoncentrisemo samo na ekonomske pokazatelje primetocemo da razvoj Srbije u tranzicionim godinama nije bio kontinuiran,nije se odvijao po „tranzicionim sablonima“ i nije imao u ocekivanoj meri spoljnu finansijsku podrsku ali je zato imao rigoroznu spoljnu kontrolu.Otpor u novom sistemu jos traje i postaje sve jaci u zoni javnih preduzeca.Posto postoji velika nesigurnost u izracunavanju bruto domaceg proizvoda,obzirom na dve vladajuce metodologije njegovog proracunavanja i obzirom na to da za 2004. i 2005. god. Nema konacnoh podataka, uobzir se uzimaju procene.Tako da imamo dve metode izracunavanja BDP-a jednu po sistemu Svetske banke a drugu koja se korsti u politickim pregovorima sa MMF-om,takozvana brza metoda preracunavanja.Vrlo vazno je napomenuti da se ove dve metode odnosno njihovi rezutati ne razlikuju u maloj meri sto se moze uociti iz sledece tabele.Tako da rast koji se nama prikazuje je prilicno relativan o kome cu dati objesnjenje nakon tabele.

Srbija bez Kosova i Metohije

2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

5

Po met.Sb 8.069 9.485 10.918 11.191..

Po tekucem kursu

9.500(procena) 10.661 14.282 19.118

21.981

Tabela 2.Bruto drustveni prizvod u milionima US dolara2

Posto nema jos uvek proracuna od Svetske banke u tabeli ne dostaje podatak za 2004 god. A zbog nerealnosti kursa (iz doba vladavine Milosevicevog rezima)za 2000.god.,moramo se oslanjati na procenu tadasnjeg minista Djelica sa kraja 2003 god.Po metodologiji SB izmedju navedenog perioda u tabeli BDP iskazuje porast za oko 7 posto,sa 8 na 12 milijardi dolara.Sto bi znacilo da se novi povecao za 50%.Po metodi tekuceg kursa nivo BDP u tom razdoblju se povecao sa 9.5 na 22 milijarde dolara sto je 120%.Prema metodi SB napredovali smo veoma mnogo i za ocekivati je da ove godine napredak bude jos veci.medjutim druge cinjenice ukazuju na to da da smo mi na startu,pocetku procesa tranzicije 2000.god imali |BDP za 70% manji od onoga kiji je Srbija ostvarivala 1989.god.(kada je poceo raspad SFRJ).Kada se uporede iznosi BDP per capita vidimo da nas je Milosevicevo doba vratilo na1000 dolara po glavi stanovnika sto je 40 godina unazad,a u proteklih pet godina smo dosli na oko 1500 po skromnijoj metodi odnosno 2750 dolara po glavi i tako mozemo reci da smo nadoknadili neko vreme i da se po standardu u stvari nalazimo u 1980.godini.Srbija je u ovih pet godina uspela da popravi dosta sto se uproastilo za jednu deceniju ali to jos ubek nije dovoljno da bi osetili neki pomak.pomak koji mi danas vidimo je samo prividan a cinjenica je da smo nadoknadili samo deo istorijskog zaostatka: sa 40 godina smanjili smo ga na 20.Industrijska proizvodnja nam je u ovom periodu stagnirala,prosecna stopa rasta bila je 1.5% a poljoprivredna je neverovatno oscilirala u rasponu od plus minus 20% tako da mozemo shvatiti da BDP koji je bio u porastu 5% nije ostvaren iz realnog sektora privrede.No,vecu ekonomsku aktivnost pokrenula je tranzicija inflacija se smirila,pa su i maloprodajne cene pale ali bez spoljne podrske Srbija ne bi mogla odpoceti nista 2000.god.Srbija cak i

2 Izvor:Podatke u tabeli sastavio je poznati analiticar Stojan Stamenkovic sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

6

sa jakom politikom kursa dinara u prve tri godine tranzicije nije uspela da motivise izvoznike pa je tako i ostvarila nedovoljan porast u tom pogledu.Najtuznija strana tranzicionih promena je na planu nezaposlenosti,stopa nezaposlenosti danas je oko30% mada ako uzmemo u obzir cinjenicu da je ranijih godina oko1.5 milon zaposlenih bio na bolovanjima i prinudnim godisnjim odmorima mozemo reci da je Srbija ostvarila rast nezaposlenosti.Sve u svemu drzava se u periodu tranzicije naglo oporavila-cak i previse,naspram realnih mogucnosti srpse ekonomije;drzavni budzet je proteklih godina utrostrucen.

2.PRIVREDNA KRIZA I PRIVATIZACIJA SRBIJE

Privatizacija je kljucni tranzicioni proces.Privreda Srbije nalazi se u dubokoj finansijskoj i poslovnoj krizi,nedostaju obrtna sredstva od preko 660 milijardi dinara,akumulirani gubitci su preko 500 milijardi dinara.Inostrani dugovi su veoma visoki za jednu zemlju u tranziciji unutrasnji dug je preko 847 milijardi dinara.Proces privatizacije mora da produkuje ostvarenu strukturu privrede i mora da rezultira ostvarenim kapitalom za nove investicije.Privatizacija treba da omoguci razvoj maloh i srednjih preduzeca i direktnih investicija u nove industrije.privatizacija je snazno sredstvo za uspesnu tranzicionupolitiku nase zemlje.Nas cilj je pre svega da imamo efikasnu privredu a efikasnoj privredi odgovara efikasna privatizacija.Sve vreme u poslednjih 10 godina,pored tzv. Kontrolisane privatizacije na osnovu zakona koji se u nasoj zemlji donose,tekla je paralelno tiha nekontrolisana privatizacija,ili kako je jedan ekonomista rekao „Birazerska privatizacija“.Gde se drustvena svojina prelivala u privatne dzepove pa je bilo moguce objasniti kako su nastale velike privatne ingerije,malte ne preko noci,sa enornom stopom profita.Privatizacija drustvene svojine mora da bude sredstvo za realizaciju tranozicione politike a nikako nekontrolisana privatizacijastetne ugovore,kakv je bio slucaj kod nas. Javna privatizacija znaci javnost,maksimiziranje informacija izmedju ucesnika u privatizaciji,a to znaci, da kada preduzece ulazi u privatizaciju,oglasavace u svim srdstvima informisanja:u medijima,na internet sajtu itd.Oglasavanje preko nasih ambasada,za potencijalneinostrane investitore i kada su veliki tenderi u pitanju,oglasavanjem u renomiranim finansijskim casopisima,onim listovima koje citaju velike multinacionalne kompanije.Citajuci zakon o privatizaciji deo koji se odnosi na tender i aukcije,jasno nam je da ce sva velika preduzeca ici kroz tendersku privatizaciju koju ce

7

sprovoditi.Agencija za privatizaciju, i da ce sva mala i srednja preduzeca ici kroz aukcijsku(ima ih preko 7000).Kod tenderske privatizacije imamo takodje 70% prodaje kupcu sa strane,verovatno strateskom partneru jer se radi o velikim preduzecima kojima su potrebne velike investicije,15% se deli zaposlenima a preostalih 15% odlazi u privatizacioni registar.

2.1. PRIMERI PRIVATIZACIJE DRUSTVENIH PREDUZECA

Dosta je primera o privatizaciji preduzeca u Srbiji 3 ali gotovo da je najvecu investiciju u nasu zemlju ulozila kompanija Henkel-Merima.U Septembru 2002.god. posle duzih pregovora izmedju komisije za pregovore imenovane od Ministra za privredu i privatizaciju i predstavnika Henkel Central Easten Europe GmbH, postignut je dogovor i potpisan kupoprodajni ugovor kojim je 70% posto kapitala Merime,Krusevac preslo u vlasnistvo Henkel-a.Ugovor je nastupio kada su se ispunili dogovoreni uslovi,a koje je po zakonu bilo odobreno od strane Ministarstva finansija Republike Srbije.Javni tender za prodaju kapitala Merime,objavljen je 21.Maja 2002.godine.Kupovna cena ponudjena od strane Henkela je 14,4 miliona eura za 70% kapitala.Investicioni plan podrazumeva bar 43.3 miliona eura pod uslovom normalnog politicko ekonomskog razvoja.Deo investicije koji je Henkel ulozio kod nas su masine za reprodukciju sirovina odnosno ogroman tehnoloski napredak,on je dovelo do sirenja asortimana,kvalitetnijih prizvoda po pristupacnijim cenama za stanovnistvo,kojem je u svakom momentu dostupno da,ukoliko zeli,proveri kvalitet proizvoda.Socijalni plan Merime u potpunosti je prihvacen od strane kupaca,a izmedju ostalog podrazumeva: da nema otpustanja radnika po osnovu tehnoloskog viska i to u narednih pet godina,kao i da ce realizovati program obuke(usavrsavanja,prekvalifikovanja i dokvalifikovanja radne snage) u narednih pet godina u ukupnoj vrednosti 500.000 EUR.4

Nesto kasnije, u Oktobru iste godine u organizaciji Agencije za privatizaciju u oragnizacionoj jedinici Novi Sad,odrzana je druga aukcija za prodaju drustvenog kapitala u Novom Sadu.Kako je za prodaju uslov steklo sedam od ponudjenih deset preduzeca,na

3 Izvor:www.ekonomist.co.yu

4 Izvor: www.apr.sr.gov.yu

8

danasnjoj aukciji prodato je 70% drustvenog kapitala sledecih subjekata privatizacije:

1.“INEKS-UNIVERZAL“DP,Becej 2.“VENAC“AD,Ruma 3.“TISA“AD Novi Knezevac 4.“PODUNAVLJE“AD, Apatin 5.“PREHRANA“DP,Sombor 6.“RAVNICA“DP,Ada 7.“CENTROBANAT-TRGOVINA“,Zrenjanin

Dana 09.11.2002. godine u Agenciji za privatizaciju postignut je dogovor i postignut kupoprodajni ugovor kojim je 70% drustvenog kapitala Zorkafarm-e ad, Sabac preslo u vlasnistvo Hemofarm-a iz Vrsca.Hemofarm je odlukom tenderske komisije,skladno zakonu o privatizaciji izabran kao najbolji ponudjac na medjunarosnom tenderu,na kome su do predvidjenog roka za dostavljanje ponuda 30.08.2002. pristigle tri ponude i to od Krke iz Novog Mesta,Slovenija;Framako-a sa Islanda i Hemofarma iz Vrsca. Ponuda Hemofarma podrazumeva vise od 14 miliona evra budzetskih prihoda 27.5 miliona evra investicija u narednih 5 godina i socijalni program,koji izmedju ostalog,onemogucava otpustanje zaposlenih u Zorka farmi u narednih pet godina kao i podrsku lokalnoj samoupravi.

Naredne godine u Nisu Vandredna Skupstina akcionara duvanske

industrije Nis odrzana je usportskoj hali“Cair“bez prisustva medija.Skupstina akcionara je odrzana po okoncenju tenderske privatizacije,posle koje je „Filip Moris“ 16.Septembra u celosi uplatio iznos od 375 milona evra,za koliko je ukupno 66.45 odsto fabrike i dao bankarske garancije za sredstva planirana za socijalni i investicioni program za prvu godinu.Na skupstinu su pozvani svi akcionari DIN-a(Duvanska industrija Nis),kojih je preko cetiri hiljade.ugovor o prodaji preduzeca DIN americkoj multinacionalnoj kompaniji „Filip Moris“ cija je ukupna vrednist 518 miliona evra,propisan je pocetkom meseca u Agenciji za privatizaciju.

9

U Kragujevcu 2004.godine novi direktor Agencije za privredne registre Nebojsa Milojevic izjavio je da ce zapoceti kontrolu privatizacije ovdasnjeg preduzeca RKP Transport koju je nekoliko meseci pre kupio bivsi direktor firme Dragoljub milovanovic.

Dosadasnja iskustva nekih zemalja koje su u procesu tranzicije imale najvise uspeha(Madjarska,Ceska,Poljska) pokazala su da inostrane investicije u procesu privatizacije mogu znacajno da doprinesu oporavku proizvodnje,izmeni glavnih tokova spoljne trgovine,smirivanju rasta cena i poboljsnoj snabdevenosti trzista.Sve to je ostvareno prevashodno boljim koriscenjem vec postojecih resursa u uslovima novo uspostavljenog trzisnog okruzenja.No,na drugoj strani postoji realna opasnost da su ta poboljsanja jednokratnog karaktera i da se mogu relativno brzo iscrpiti njihovi izvori i efekti. U istrazivanju instituta za filozofiju 2001 god. Gradjani su bili uzdrzljivi,navodili su da se ne moze sve“preko noci promeniti“ i da se slobodnije dise imali su nadu da ce biti bolje.Medjutim istrazivanje je ponovljeno 2005 god. Kada se osetilo i sve vece razocarenje unarodu koji je postavljao sve cesce pitanje „kuda ide sada Srbija“. 5Srbija se ne vraca u proslost,mislim da smo mi jos uvek u proslosti sa sve vecim koracima napred hitamo ka cilju samo isuvise brzo.Dugorocni rast ce biti moguc tek onda kada se u zemljama tranzicije stvore uslovi za mobilizaciju novog domaceg i stranog kapitala i jace aktiviranje tehnickog progresa.Tek kada pocne izgradnja novih kapaciteta finansiranih iz novostvorene akumulacije bice polozen konacan test uspesnosti tranzicije.

Lteratura

5 www,republika.co.yu

10

1. Djuric Kuzmanovic T.,2007.,Nacionalna ekonomija,Alfa-Graf,Novi Sad2. www.danas.co.yu3. www.ekonomist.co.yu4. www.republik.co.yu5. www.apr.sr.gov.yu

11