transformacija bankarskog sektora srbije: svojinska ...raspoloživih podataka jasno se vidi da...

Pod

lupo

m 1

94

Pod

lupo

m 3

94 Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska struktura i rast bilansnih kategorija, dec. 2003–mart 2006.

Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska struktura i rast bilansnih kategorija dec. 2003–mart 2006

1. Uvod1

Bankarski sistem svakako je jedna od vodećih oblasti tranzicije srpske privrede. Proces tranzicije banaka počeo je 2001. godine, kada je na domaćem tržištu postojalo blizu 90 banaka. U dve naredne godine taj broj je prepolovljen tako što su: neke banke likvidirane, uključujući četiri velike (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka), neke su pripojene drugima, a ostale privatizovane. Krajem 2003. godine u Srbiji je broj banaka sveden na 40. Danas u Srbiji posluje 36 banaka (uključujući dve kosovske banke), od čega je većina u stranom vlasništvu – 18, državnih je 12, privatnih banaka sa većinskim vlasništvom domaćih rezidenata je 7. Iako proces transformacije bankarskog sektora još nije završen, bankarski sistem i način njegovog funkcionisanja korenito je izmenjen i toliko je odmakao da se taj proces više ne može zaustaviti.Za potrebe analize banakrskog sistema Srbije, prema proceni QM-a, izabrane su one bilansne stavke i oni podaci (imajući u vidu njihovu ograničenu raspoloživost2), koji suštinski odražavaju kvalitet poslovanja banaka. U aktivi su prikazani:

- Plasmani bankama koji obuhvataju sve međubankarske pozajmice za potrebe likvidnosti.- Plasmani komitentima koji obuhvataju sve kredite (kratkoročne i dugoročne, dinarske i deviznea) koje banke odobravaju svojim klijentima – stanovništvu, privredi i državi. Ova bilansna stavka svakao najbolje odražava osnovno poslovanje banaka.- Hartije od vrednosti koje obuhvataju sve hartije od vrednosti koje banke drže do dospeća ili trguju s istima na finansijskom tržištu (najveći deo hartija od vrednosti odnosi se na obveznice stare devizne štednje, ali ne raspolažemo sa ročnom strukturom ovih obveznica).

U pasivi su prikazane:

* Zahvaljujem se Kori Udovički i Vuku Đokoviću na korisnim sugestijama i komentarima, a Jasni Dimitrijević na pomoći u analizi podataka. 1 Detaljnije informacije o pojedinačnim bankama mogu se naći na www.fren.org.yu, gde su bilansi svih banaka organizovani u Excelu i prikazani u potpuno uporedivom i lakom za manipulaciju formatu.2 Izvor podataka su pojedinačni bilansi banaka u Srbiji dostupni na web stranici NBS. Analitičnost bilanasa, prema nalazima QM, nije dovoljna, jer većina bilansnih stavki nije dezagregirana. Npr. nema podataka o ročnosti i valutnoj strukturi stavki kao što su obaveze prema komitentima i obaveze prema bankama, a što bi nam omogućilo detaljniju i kvalitietniju analizu bankarskog sistema. Pored toga, kapital banaka takođe nije dezagregiran, odnosno nije prikazana stuktura kapitala prema poreklu (ostvarena dobit i dokapitalizacije koja je inače vrlo intenzivna kod stranih banaka od kada NBS značajnije podiže obaveznu rezervu na zaduženje u inostranstvu).

Brzi rast finansijskog sektora Srbije, zaslužuje da bacimo malo više svetla na taj proces i njegov efekat. U tu svrhu analizirali smo kvartalne pojedinačne bilanse stanja banaka koji se mogu naći na Internet stranici Narodne banke Srbije. Ti podaci pokazuju da rast bankarskog sektora Srbije uveliko predvode banke koje su ušle kao greenfield investicije još u 2001/2002. godini. Štaviše, novi krediti, samo tri banke iz ove grupe, čine preko 50% ukupnog porasta kreditne aktivnosti u periodu Q4 2003–Q1 2006. U isti mah, obim poslovanja banka, izuzev jedne, koje su ostale državne, značajno je smanjen u posmatranom periodu. Važno je navesti da je jači efekat na privlačenje depozita komitenata imalo inostrano vlasništvo nad bankom, nego zaduživanje u inostranstvu1.

Jelena Ždrale*

a) Pod deviznim kreditima ovde se misli na kredite koji su

indeksirani na stranu valutu, jer je u skladu sa važećim propisima

nije dozvoljeno odobravanje kredita nedržavnom sektoru u

stranoj valuti.

Pod

lupo

m 1

95Kvartalni monitor br.4 • januar–mart 2006.

Pod

lupo

m 3

95

- Obaveze prema bankama koje obuhvataju sve dinarske i devizne obaveze prema drugim bankama, kako u zemlji tako i u inostranstvu,- Obaveze prema komitentima koje obuhvataju sve depozite komitenata (kratkoročne i dugoročne, dinarske i devizne) – stanovništva, privrede i države,- Kapital koji obuhvata akcijski i ostali kapital, rezerve i akumuliranu dobit/gubitak.

Pošto ne raspolažemo detaljnim podacima o sadržaju bankarske aktive Srbije, stoga ne zalazimo u dublju analizu, već osnovne zaključke o poslovanju banaka izvodimo na osnovu posmatranja ponašanja pojedinih banaka. Skrećemo pažnju i na to da je bilans poslovnih banaka analiziran u okviru diskusije o monetarnom sistemu i politici (Trendovi) i da su podaci u gore pomenutim tabelama dobijeni upravo agregiranjem istih, izvornih, bilansa pojedinačnih banka. Međutim, izvorni podaci su drugačije agregirani, otuda i razlike u iznosima. Npr., ukupni depoziti klijenata (privrede, stanovništva i države) zbirno u martu 2006. godine iznose 7,2 milijarde evra (Tabela L3-1), a u bilasnu poslovnih banaka u okviru diskusije o monetarnom sistemu i politici ovaj podatak iznosi 4,9 milijardi evra. Reč je o tome da obuhvat nije sasvim isti, da u Tabeli L3-1 nema konsolidacije, i da su u agregatnom bilansu poslovnih banaka stavke češće prikazane po neto principu, tj. bez odvajanja aktive i pasive. Ipak, verujemo da je interesantno i korisno vršiti poređenja u performansama na bazi ovih, nekonsolidovanih, podataka. Sve banke podelili smo prema vlasničkoj strukturi u dve velike grupe: domaće banke i strane banke. Domaće banke obuhvataju: banke s većinskim državnim vlasništvom, i banke u kojima su većinski vlasnici domaća privatna lica. Strane banke, u zavisnosti od načina na koji su ušle na srpsko tržište, svrstavamo u dve grupe: greenfield banke i ostale strane banke. Podsećamo da su strane banke na tržište Srbije ušle na dva načina. Prvi, za smelije, bio je odaziv na požurivanje tadašnjeg guvernera NBS da će se greenfieldb) licence izdavati samo u određenom roku, na šta neke banke reagovale brzim ulaskom (greenfield ulazaka na srpsko tržište nije bilo od 2002. godine). Drugi način (počevši s kraja 2004 godine), je otkup postojećih banaka koje su ili u većinskom državnom vlasništvu, ili u domaćem (ili off-shore) privatnom vlasništvu. Tabela L3-3 pokazuje detaljan prelged kretanja vlasništva banaka koje trenutno posluju u Srbiji u periodu Q4 2003–Q1 2006.U Tabeli L3-2, analiziramo poslovanje banaka u periodu Q4 2003–Q1 2006. U prvoj koloni prikazujemo bilansnu strukturu banaka grupisanih prema statusu vlasništva iz decembra 2003. godine. U ostalim kolonama Tabele banke su grupisane prema statusu vlasništva iz marta 2006. godine, odnosno pretpostavke da je u celom periodu decembar 2003–mart 2006 vlasnička struktura banaka bila nepromenjena. Pored toga, u Tabeli L3-3 smo prikazali bilanse izabranih banka, čije poslovanje, sa aspekta ove analize, smatramo interesantnim. Osnovne karakteristike bilansa bankarskog sistema Srbije prikazane su u Tabeli L3-1. Na osnovu raspoloživih podataka jasno se vidi da bankarski sistem Srbije dinamično raste. U periodu Q4 2003–Q1 2006, bilansna suma i plasmani komitentima su udvostručeni, dok depoziti komitenata još brže rastu. Usled nerazvijenosti finansijskih tržišta u Srbiji, plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi, dok su kretanje obaveznih rezervi banaka kod NBS kao i repo plasmani, odraz napora NBS da steriliše visoku likvidnost sistemac).

b) Radi se o bankama kojima način ulaska nije bio kupovina

neke domaće banke, već su direktno otvorile prvo

predstavništva u Srbiji, a zatim i poslovnice.

c) Videti tekst o Monetarnom sistemu i politici u Trendovima.

Pod

lupo

m 1

96

Pod

lupo

m 3


Tabela L3-1. Srbija: nekonsolidovani zbir bilansa stanja poslovnih banaka, izabrane kategori-je, 2003–2006

Izvor: NBS.1) Preračunato u evre po zvaničnom srednjem kursu NBS važećem poslednjeg dana u mesecu.Napomena: Obuhvaćeno je 39 bilanasa banaka, iako zaključno s martom 2006. godine u Srbiji ima 37 banaka. Radi se o tome da bilansi dve kupljene banke još uvek nisu konsolidovni s bilansima novih vlasnika (Nacionalna štedionica-banka a.d. Beograd s novim vlasnikom – EFG Eurobank a.d. Beograd; i Jubanka a.d. Beograd s novim vlasnikom – Alpha Bank A.E. Beogradska afilijacija, Beograd).

2. Analiza bilansa banaka u Srbiji

2.1 Domaće banke

U Srbiji danas posluje 19 banaka sa domaćim većinskim vlasništvom. Iako je to nešto više od polovine ukupnog broja banaka na tržištu (stranih banaka ima 18), njihova aktiva učestvuje sa manje od jedne trećine (30,9%) u ukupnoj aktivi bankarskog sistema Srbije. To učešće se smanjuje u periodu Q4 2003–Q1 2006, kao i drugi značajniji bilansni pokazatelji njihovog poslovanja. Rast ovih banaka, , u poređenju sa rastom stranih banaka, veoma je skroman, a o strategiji razvoja domaćih banaka još uvek je rano govoriti, jer proces promene njihovog statusa (privatizacije/prodaje stranim bankama) nije završen.

Državne banke

Učešće bilansne sume banaka u većinskom državnom vlasništvu u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sistema Srbije palo je sa 52,4% u Q4 2003. na 24% u Q1 2006. Ovakvo smanjenje posledica je dejstva dva faktora:

- privatizacije 5 državnih banaka, što je umanjilo državno i uvećalo privatno (strano) vlasništvo za 11,5 procentnih poena (videti razliku između kolona 1 i 2 u Tabeli L3-2),- sporog rasta 12 banaka koje su u celom posmatranom periodu ostale u većinskom državnom vlasništvu3 i kod kojih je učešće bilansne sume u ukupnoj krajem 2003. iznosilo 40,9%, a do marta 2006. palo na 24%.

Rast 12 banaka koje su i danas u državnom vlasništvu nije uspeo da održi korak s konkurencijom. Treba imati u vidu da je bilansna aktiva državnih banaka još uvek opterećena tzv. lošim zajmovima (non-performing loans) čija naplativost nije izvesna, te verujemo da je stvarna aktiva državnih banaka manja od trenutnog knjigovodstvenog stanja. Čišćenja knjigovodstvenih stanja državnih

� Radi se o sledećim bankama: Čačanska banka a.d. Čačak, Credy banka a.d. Kragujevac, Jubmes banka a.d. Beograd, Jugobanka Jugbanka a.d. Kosovska Mitrovica, Komercijalna banka a.d. Beograd, Panonska banka a.d. Novi Sad, PB Agrobanka a.d. Beograd, Poštanska štedionica a.d. Beograd, Privredna banka a.d. Beograd, Privredna banka a.d. Pančevo, Srpska banka a.d. Beograd i Vojvođanska banka a.d. Novi Sad.

Pod

lupo

m 1


Pod

lupo

m 3

97

banaka koja su u toku, takođe smanjuju rast ove grupe banaka. Međutim, s obzirom na to da proces čišćenja bilanasa državnih banaka nije transparentan, ne možemo precizno govoriti o veličinama. Takođe, od ukupne bilansne sume državnih banaka, čak 60% aktive skoncentrisano je u dve velike banke: Komercijalnoj i VojvođanskojPrimarna bankarska aktivnost te kategorije banaka – plasmani komitentima beleže značajan i siguran pad, i to relativni zaključno sa Q3 2005, a apsolutini od Q4 2005. do Q1 2006. I depoziti komitenata beleže relativno smanjenje (Tabela L3-2). U opštem trendu „podleganja konkurenciji“, jedina nepravilnost ogleda se u kretanju hartija od vrednosti u bilansima ovih banaka. Naime, ta bilansna stavka pokazuje stabilnost udela, odnosno blago uvećanje u apsolutinim izrazima tokom posmatranog perioda. Sa Q1 2006. državne banke drže 39,3% ukupnih hartija sistema, a porast iznosi čak 161,1%. Ipak, 2/3 ovih plasmana se nalaze u svega dve velike državne banke – Vojvođanskoj i Komercijalnoj (Tabela L3-3), tako da se ne može govoriti o strategiji održavanja ili eventualnog osvajanja sekundarnog finansijskog tržišta od strane državih banaka. Kao najznačajnije u grupi državnih banka, izdvojili smo Komercijalnu i Vojvođansku banku (Tabela L3-3) čija aktiva zbirno iznosi 1,4 milijarde evra, odnosno oko 15% ukupne bankarske aktive Srbije. S obzirom na to da država planira da proda Vojvođansku banku (proces privatizacije je u toku), ne čudi smanjenje bilansa ove banke tokom posmatranog perioda, odnosno negativan prosečni rast većine prikazanih bilansnih stavki. Za razliku od Vojvođanske, Komercijalna banka (sa najvećim brojem ekspozitura u Srbiji) se dosta dobro bori u konkurenciji sa stranim bankama (Tabela L3-3). Tako, na primer, povećanje depozita komitenata u periodu Q4 2003 – Q1 2006 iznosi 236 miliona evra, slično kao kod Banca Intesa i Societe Generale banke, a daleko više od, npr., ProCredit banke (Tabela L3-3).

Domaće privatne banke

Pojmom domaće privatne banke obuhvatili smo sve banke koje su u posrednom ili neposrednom vlasništvu domaćih privatnih ili nefinansijskih pravnih licad). Učešće bilansne sume banaka u većinskom privatnom vlasništvu u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sistema Srbije – palo je sa 25,6% u Q4 2003. na 7% u Q1 2006. Takvo smanjenje je u najvećoj meri posledica promene statusa 5 privatnih banaka, odnosno prodaje tih banaka stranim vlasnicima, čime je došlo do smanjenja učešća aktive ovih banaka u ukupnoj bilansnoj sumi sistema sa 25,6% na 10,2% (kolone 1 i 2 u Tabeli L3-2). S obzirom na relativno nisko učešće preostalih 7 banaka (sa većinskim vlasništvom domaćih privatnih lica) u svim bilansnim stavkama sistema, koje pri tome u posmatranom periodu beleži konstantno smanjenje – možemo zaključiti da njihovo poslovanje nije konkurentno. Štaviše, ova grupa banaka jedva održava skromno učešće na tržištu, a posebno ako se ima u vidu koncentracija većine bilansne sume u jednoj banci – Aik banci, koja sa Q1 2006. godine drži 40% bilansne sume domaćih privatnih banaka.Za razliku od državnih banaka koje imaju daleko veće učešće u bankarskom sistemu Srbije, privatne banke i pored niskog udela beleže kvalitetniju stopu rasta od državnih, a posebno se razlikuju u održavanju poverenja kod drugih banaka (porast plasmana i obaveza prema bankama u periodu Q4 2003–Q1 2006. iznosi oko 60%, dok je kod državnih banaka zabeleženo značajnije smanjenje ovih stavki). Osim toga, slično kao i državne, domaće privatne banke ističu se po izuzetno viskoj stopi rasta plasmana u hartije od vrednosti u celom periodu. Međutim, opet kao i kod državnih, celokupan rast ovih plasmana iznela je jedna banka – Aik banka, i to naglim skokom u septembru 2005. (sa 4 miliona na 12 miliona evra u septembru) i kasnije - krajem marta 2006 - na 19 miliona evra (Tabela L3-3).

d) Radi se o sledećim bankama: A banka a.d. Beograd, AIK banka

a.d. Niš, Kosovsko-Metohijska banka a.d. Zvečan, Kulska banka

a.d. Novi Sad, Metals banka a.d. Novi Sad, Univerzal banka

a.d. Beograd i Zepter banka a.d. Beograd.

Pod

lupo

m 1

98

Pod

lupo

m 3


2.2 Strane banke

Od početka procesa tranzicije do danas, u Srbiju je ušlo čak 17 stranih banakae), od čega do kraja 2003. godine – 9, a do kraja marta 2006. još 8 banaka. Banke s većinskim stranim vlasništvom danas drže preko 2/3 ukupne bankarske aktive i ona stalno raste (Tabela L2-2). Posmatrajući kolone 2-8 u Tabeli L2-2, gde je broj banaka u svakom od posmatranih perioda isti, zapaža se stabilan i brz rast stranih banaka. Aktiva vrtoglavo raste (sa porastom od oko 250% u posmatranom periodu), vođena isto tako sigurnim i još izraženijim porastom osnovne bankarske aktivnosti – plasmana i depozita komitenata. Najveći deo ovih plasmana i depozita u celom sistemu je, dakle, u rukama banaka sa većinskim stranim vlasništvom (oko 4/5). Imajući u vidu da proces privatizacije u Srbiji nije završen, a da su veličina i značaj privatnih domaćih banaka skromni, srednjoročno se, izvesno je, može očekivati dalje povećanje udela stranih banaka na domaćem tržištu.

Greenfield banke

Ove strane banke su na tržište Srbije ušle putem greenfield investicija, a ne kupovinom neke domaće banke. Svih 6 banaka,f) koliko broji ova kategorija, obavlja svoju delatnost na domaćem tržištu tokom celog perioda analize (stoga se kolona 1 i 2 u Tabeli L3-2 ne razlikuju). S obzirom na njihov većinski udeo u ukupnom poslovanju bankarskog sistema, možemo zaključiti da su ove banke su u Srbiju ušle „na vreme“, odnosno dovoljno rano da bi se dobro pozicionirale i u konkurenciji ne samo održale, već i povećale svoj značaj. U relativno kratkom roku ova grupa je fantastično povećala svoj udeo na tržištu – učešće bilansne sume u ukupnoj je krajem 2003. godine iznosilo 19,8%, a krajem marta 2006. čak 40,7%.Greenfield banke, kao što se vidi u Tabeli L3-2, počev od kraja 2004. godine dominiraju po svim prikazanim bilansnim stavkama u bilansnoj sumi sistema: najuspešnije su u privlačenju klijenata kako na strani aktive, tako i na strani pasive; zaključno s martom 2006. godine 43% ukupnih plasmana komitentima potiču upravo iz ovih banaka, a oko 45% svih depozita privrede i stanovništva je njima povereno. Njihova aktiva danas čini preko 40% ukupne bankarske aktive, manje od učešća plasmana i depozita usled efikasnog korišćenja kapitala (udeo kapitala u ukupnom kapitalu bankarskog sistema je 22,9%). Plasmani u hartije od vrednosti su jedina bilansna stavka koja odstupa od opšteg „trenda“ i koji u posmatranom periodu smanjuju učešće u ukupnim plasmanima sistema. Dakle, možemo reći, da su greenfield banke ofanzivinje krenule u aktivno bankarstvo tek pošto su upoznale domaće tržište (udeo hartija od vrednosti u ukupnim hartijama sistema do početka 2005. godine bio je oko 40%, da bi potom naglo počeo da opada) i prikupile depozite klijenata (učešće depozita komitenata greenfield banaka u ukupnim depozitima sistema, sve do početka 2005. godine, nešto je veće od udela njihovih plasmana u ukupnim plasmanima sistema, a potom je nešto manje). Za greenfield banke je vrlo karakterističan i značajan porast obaveza prema bankama u pasivi. U periodu Q4 2003-Q1 2006 porast obaveza prema bankama u pasivi greenfield banaka je preko 446%, u poređenju sa porastom bilansne sume od 404% i depozita klijenata od 402% (Tabela L3-2), a u njihovim pojedinačnim bilansima (Tabela L3-3) se jasno vidi koliko je izražena ova njihova aktivnost, odnosno koliko je politika Centralne banke nemoćna. Podsećanja radi, (više detalja dato je u diskusiji o Monetarnom sistemu i politici u Trendovima) banke svoju osnovnu aktivnost na strani aktive – plasmane komitentima – finansiraju dominantno iz depozita prikupljenih od komitenata. Međutim, kao posledica restriktivne monetarne politike NBS, na značajan deo depozita (pre svega deviznih), banke su obavezne da polože 40% na ime obavezne rezerve kod NBS. Ove banke, koje inače imaju otvoren pristup svetskom tržištu, taj problem rešavaju značajnim zaduživanjem u inostranstvu. Najznačajnija po veličini bankarske aktive, ali i po veličini plasmana i depozita komitenata u Srbiji, je Raiffeisenbank čija bilansna suma učestvuje u sistemu sa oko 15%, a plasmani i depoziti komitentima sa preko 16%. Od svih banaka u greenfiled grupi, Raiffeisenbank je i krajem 2003. imala najveću biansnu sumu (Tabela L3-3). Njena aktiva sa Q1 2006. iznosi gotovo 1,5 milijardi

e) U Srbiji danas ima ukupno 18 starnih banka

(Societe Generale je jedina strana banka koja je poslovala u Srbiji i pre

2000. godine).

f) Radi se o sledećim bankama: Raiffeisen bank a.d. Beograd,

Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd, Hypo Alpe-Adria-

Bank a.d. Beograd, ProCredit banka a.d. Beograd, HVB banka

Srbija i Crna Gora a.d. Beograd i National Bank of Greece S.A.

– Filijala Beograd.

Pod

lupo

m 1


Pod

lupo

m 3

99

evra, i uvećava se prosečno godišnje po stopi od 65%. Plasmani komitentima ove banke sa Q1 2006. iznose blizu 900 miliona evra, a depoziti blizu 1,2 milijarde evra. Glavni konkurenti Raiffeisenbank su Hypo Alpe-Adria-Bank i HVB banka. Njihova učešća u bankarskoj aktivnosti sistema (plasmanima i depozitima komitenata) su u poređenju sa Raiffeisenbank manja, ali su stope rasta veće, tako da je apsolutni iznos porasta kredita kod sve tri banke sličan. Doprinos rastu ukupnih bankarskih plasmana ove tri banke u periodu Q4 2003-Q1 2006 je čak 51%! Ostale banke iz greenfield kategorije ne pokazuju tako izraženu tendenciju uvećanja postojećeg dela tržišnog kolača (u Tabeli L3-3 dati su bilansi Societe Generale banke i ProCredit banke).

Ostale strane banke

Ostale strane banke predstavljaju one banke koje u Srbiju nisu ušle putem greenfield investicija, već putem kupovine neke domaće banke. Ova kategorija banaka beleži najintenzivnije uvećanje brojag) – krajem 2003. godine bilo je svega 4 banke, a zaključno s martom 2006. bilo je 12 banaka1. Upravo zato bilansna suma ostalih stranih banaka beleži naročito izrazit porast učešća u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sistema Srbije, sa 2,2% krajem 2003. na 28,3% krajem marta 2006. godine. Međutim, ukoliko eliminišemo faktor kupovine domaćih banaka i posmatramo strategiju razvoja pomenutih 12 stranih banaka u Q4 2003-Q1 2006, (s obzirom na stabilnost učešća gotovo svih bilansnih stavki), može se zaključiti da – ove banke za sada samo održavaju svoju poziciju na tržištu.Aktiva ostalih stranih banaka u Q1 2006. učestvuje sa 28,3% u ukupnoj aktivi sistema, isto kao i krajem 2003. godine. Slično je i sa plasmanima i depozitima komitenata koji se u posmatranom periodu održavaju na 26–28% učešća u ukupnim plasmanima, odnosno depozitima komitenata bankarskog sistema. Pošto ne mogu da održe korak u konkurenciji sa greenfield bankama, ove banke beleže značajan i rastući udeo plasmana u hartije od vrednosti u ukupnim plasmanima u hartije sistema, koji s martom 2006. iznosi 32,7% - dvostruko više nego kod velikih stranih banaka. Iako je najviše plasmana u hartije od vrednosti koncentisano u bilansima Jubanke i Banca Intesa, može se reći da je ovaj deo aktive uglavnom podjednako raspoređen među svim bankama iz kategorije ostale strane banke. Budući da je ova grupa veoma heterogena – različite banke su ušle u različitim periodima - ne možemo, kao kod greenfield banaka, govoriti o tome da li im je strategija bila prvobitno upoznavanje tržišta. Posmatrajući pojedinačne bilanse, neke od banaka zaista uvećavaju svoje plasmane u hartije od vrednosti po ulasku u Srbiju (Banca Intesa, Erste Bank i Alpha Bankh), kod nekih banaka ovi plasmani su zanemarljivi (Laiki banka, Continental banka, Meridian banka), a postoje i one kod kojih je nepromenjen iznos ovih plasmana u posmatranom periodu (npr. Volksbank).Od banaka interesantih za našu analizu, izdvojili smo Banca Intesa koja je krajem 2005. godine kupila veliku domaću privatnu banku – Delta banku, i Meridian bank - Credit Agricole Group koja je isto krajem prošle godine kupila malu domaću privatnu banku – Meridian banku. Iako je rano govoriti o strategiji velike italijanske Banca Intesa na srpskom tržištu, od preuzimanja u jesen 2005. zaključno s martom 2006. značajnije promene u bilansu Delta banke se ne vide (Tabela L3-3). Nasuprot tome, rast Meridian bankei) je izrazit (Tabela L3-3). Plasmani i obaveze prema komitentima, naročito posle preuzimanja od strane Credit Agricole grupe, značajno se uvećavaju. Međutim, još uvek je rano govoriti o strategiji rasta ove banke, jer su dostupni bilansni podaci za svega dva kvartala (Q4 2005. i Q1 2006) od momenta preuzimanja.

1 Reč je o sledećim bankama: Alpha bank A.E. Beogradska afilijacija Beograd, EFG Eurobank a.d. Beograd, Erste bank a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd (koju je u drugoj polovini 2005. kupila Delta banku), Continental banka a.d. Novi Sad NLB Group (koja je polovinom 2005. kupila Continental banku), Meridijan bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad (koju je kupila Credit Agricole grupa u drugoj polovini 2005), Niška banka a.d. Niš (koju je kupila OTP banka u drugoj polovini 2005), Laiki Bank a.d. Beograd (koja je kupila Centrobanku), LHB banka a.d. Beograd (koja je kupila Prvu Preduzetničku banku), Findomestic banka a.d. Beograd (koja je početkom 2006. kupila Novu banku), Pireus Atlas banka a.d. Beograd (koja je kupila Atlas banku) i Volksbank a.d. Beograd (koja je 200�. kupila Trast banku).

g) S obzirom na ovako značajan porast broja ostalih stranih

banaka, ni ne čudi velika razlika u učešćima bilansnih stavki ove

kategorije u kolonama 1 i 2 u Tabeli L3-2.

h) Odnosi se na bilans Jubanke, koju je krajem 2005. godine kupila Alpha bank, ali

konsolidacija njihovih bilanasa još nije izvršena.

i) Meridian banka je (bila) mala domaća privatna banka,

sa aktivom pre preuzimanja od svega 110 miliona evra

i plasmanima (depozitima) komitenata od ispod 70 milona

evra.

Pod

lupo

m 1

100

Pod

lupo

m 3


3. Zaključak

Na osnovu analize poslovanja banaka u Srbiji, mogu se doneti sledeći zaključci. Prvo, bankarski sektor Srbije doživeo je duboku transformaciju od kraja 2000. do danas, ali ovaj proces i dalje traje. Posle pet godina intenzivnog restrukturianja i privatizacije, jasno je da onaj deo banakskog sistema koji je u domaćem vlasništvu ne odoleva konkurenciji sa bankama u većinskom stranom vlasništvu sa pristupom stranom kapitalu (obaveze prema bankama u bilansima stranih banaka beleže porast od 105% u perodu Q4 2003-Q1 2006, dok je kod domaćih privatnih banaka taj porast dvostruko niži - 58,4%). Drugo, domaći deo bankarskog sektora gubi korak sa stranim i u depozitima komitenata gde je razlika u porastima daleko izraženija (obaveze prema komitentima kod stranih banaka beleže porast od 283,2% u perodu Q4 2003-Q1 2006, dok je kod domaćih privatnih banaka taj porast 88,7%).Konačno, među bankama u stranom vlasništvu za sada su daleko najuspešnije one koje su u Srbiju ušle ofanzivno, na samom početku tranzicije – greenfield banke. Visoke rizike na početku tranzicije u Srbiji preuzele su uglavnom one banke čija je strategija „specijalizacija“ za tržišta u tranziciji. Međutim, obrazac rasta aktivnosti ovih banaka govori da je potrebno vreme da se novi vlasnik uspostavi na tržištu, učvrsti organizaciju, pa da tek onda krene u ofanzivniji rast. Kod grupe stranih banaka koje su na srpsko tržište ušle kasnije –kupovinom domaće banke – nema jasno uspostavljenog obrasca širenja aktivnosti. Neke su se širile skoro odmah i brzo, a kod nekih se bilansna pozicija i struktura nije bitno promenila. Međutim, period od ulaska većine ovih banaka do momenta naše analize vrlo je kratak da bi se donosili valjani zaključci. S obzirom na to da su među tim, kasnijim, ulascima i dve mnogo veće banke od onih koje su ušle greenfield načinom – Banca Intesa i Credit Agricole grupa - o tome da li će kategorija greenfield banaka odoleti konkurenciji u srednjem i dugom roku, ostaje da se vidi.

Pod

lupo

m 1


Pod

lupo

m 3

101

4. Prilog

Tabela L3-2. Bankarski sistem Srbije - analiza bilansa banaka, 2003-20061)

Izvor: NBS.1) Videti napomenu u Tabeli L3-1. 2) Predstavlja učešće rasta u periodu mart 2006-decembar 2003 pojedine kategorije banaka u rastu celog bankarskog sistema u istom periodu.3) U ovu kategoriju, pored dole navedenih 12 stranih banaka, u analizu su dodati i bilansi Jubanke a.d. Beograd i Naciona-lne štedionice-banke a.d. Beograd. Ove dve banke kupila je Alhpa banka, odnoso EFG Eurobank, ali konsolidacija bilansa još uvek nije izvršena.Napomena: podaci u kolonama 1-9 su dobijeni na osnovu kategorizacije banaka u skladu s vlasničkom strukturom iz 2006, i to: Domaće banke: - Državne banke – Komercijalna banka, Vojvođanska banka i ostale (PB Agrobanka, Čačanska banka, Credy banka, JUBMES banka, Panonska banka, Poštanska štedionica, Privredna banka Pančevo, Privredna banka Beograd, Srpska banka, Jugo-banka Jugbanka Kosovka Mitrovica)- Privatne banke - AIK banka, A banka, Kulska banka, Metals banka, Univerzal banka, Zepter banka, Kosovsko-Metohijska banka.Strane banke:- Velike strane banke - Raiffeisenbank, Hypo Alpe-Adria Bank, Societe Generale banka, ProCredit banka, HVB banka, Na-tional Bank of Greece banka.- Ostale strane banke - Alpha banka (uključujući i Jubanku), Banca Intesa, EFG Eurobank (uključujući i Nacionalnu štedionicu), Erste banka, Findomestic banka, Laiki Bank, LHB banka, Meridian banka, NLB banka, Niška banka. Pireus Atlas banka, Volksbank.

Pod

lupo

m 1

102

Pod

lupo

m 3


Tabela L3-3. Bankarski sistem Srbije - bilansi izabranih banaka, 2003–2006

Pod

lupo

m 1

10�Kvartalni monitor br.4 • januar–mart 2006.

Pod

lupo

m 3

10�

Tabela L3-4. Bankarski sistem Srbije - vlasnička struktura banaka, 2003–2006

Izvor: NBS.1) Jubanka a.d. Beograd prestala je da postoji, od kada ju je kupila Alpha Bank A.E. Beogradska afilijacija, Beograd.2) Nacionalna štedionica-banka a.d. Beograd prestala je da postoji od kad ju je kupila EFG Eurobank a.d. Beograd.Legenda:0 - Ugašena/pripojena drugoj banci,1 - Banke sa većinskim državnim vlasništvom,2 - Banke sa većinskim vlasništvom domaćih privatnih lica,3 - Banke sa većinskim stranim vlasništvom (3.1. velike strane banke/greenfield, 3.2. ostale strane banke).

Pod

lupo

m 1

104

Pod

lupo

m 3


transformacija bankarskog sektora srbije: svojinska ...raspoloživih podataka jasno se vidi da...

Documents