TRANSFER TEHNOLOGIJE KAO STRATEGIJSKA OPCIJA RAZVOJA

PREDUZEĆA Prof. dr Gordana Kokeza

Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd gkokeza@tmf.bg.ac.yu

Apstrakt: Tehnološki razvoj jeste jedan od najvažnijih faktora savremenog razvoja. Predmet istraživanja ovog rada jeste transfer tehnologije kao strategijska opcija tehnološkog razvoja i njegov uticaj na razvoj preduzeća kao osnovnog ekonomskog subjekta.Da bi transfer tehnologije bio uspešan i da bi se ostvarili planirani razvojni ciljevi neophodan je odgovarajući nivo razvijenosti istraživačko-razvojne osnove.U tom smislu, u ovom radu proučavaju se pokazatelji razvijenosti NIR-a u SCG i izvršeno je njihovo poređenje sa odgovarajućim pokazateljima razvijenih evropsih zemalja. Istraživanje je pokazalo da u ovoj oblasti privreda SCG znatno zaostaje za razvijenim zemljama, pa se zato predlaže drugačiji pristup ovoj, za tehnološki razvoj i transfer tehnologije, veoma bitnoj oblasti. Abstract: Technology development is one of the most important factors of economy development. Technology transfer as strategy option of technology development, and its influence on enterprises development, is the subject of this paper. Responding level of R&D is necessary for successful technology transfer. Because of that, indicators of R&D level in SCG and European countries are studied, too. In this area, SCG economy falling behind very much. For this reason, different access to this activity is recommended. UVOD U savremenim uslovima privređivanja tehnološki razvoj postao je osnova razvoja privrednih subjekata i ljudske zajednice u celini. Tehnološki razvoj rezultira u stvaranju novih ili poboljšanju postojećih proizvoda, usluga i procesa. Cilj i svrha tehnološkog razvoja jeste da omogući brže, potpunije i kvalitetnije zadovoljenje ljudskih potreba. Mada na proces privrednog razvoja utiču i mnogi drugi faktori, empirijska istraživanja pokazala su da uzmeđu 40% i 90% privrednog razvoja nastaje kao posledica tehnoloških promena. Izbor načina i metoda ostvarivanja ciljeva tehnološkog razvoja jeste pitanje strategijskog opredeljenja preduzeća. U tom smislu preduzeće se može opredeliti za samostalan razvoj tehnologije, za kupovinu gotovih tehnoloških rešenja putem transfera tehnologije ili za kombinaciju kupljenih i sopstvenih tehnoloških rešenja. Bez obzira za koju strategijsku opciju svog tehnološkog razvoja preduzeća da se opredeli, istraživanje i razvoj predstavljaju okosnicu njegovog tehnološkog razvoja. Zato ovoj aktivnosti treba posvetiti odgovarajuću pažnju kako na nivou privrednih subjekata, tako i na nivou privrede kao celine. 1. ZNAČAJ I ULOGA TRANSFERA TEHNOLOGIJE U TEHNOLOŠKOM I UKUPNOM RAZVOJU PREDUZEĆA Procesu tehnološkog razvoja nije imanentno da se spontano odvija. Zato je neophodno izgraditi dugoročan, strategijski pristup u ovoj oblasti, kako na nivou privrede

kao celine, tako i na nivou preduzeća kao osnovnih ekonomskih subjekata. Društvenom podelom rada preduzeće je dobilo ulogu nosioca sopstvenog i ukupnog privrednog razvoja. Zahvaljujući sinergetskom delovanju ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa, koje se obezbeđuje tehnologijom i organizacijom, s jedne strane, i odgovarajućom raspodelom rezultata, s druge strane, u preduzeću dolazi do akumulacije ekonomske vrednosti koja omogućava njegov razvoj. Prema tome, tehnološki razvoj ne može se izdvojiti izvan konteksta ekonomskog razvoja, pa je preduzeće kao osnovni subjekt tržišnog privređivanja ujedno i osnovni subjekt razvoja tehnologije. Svoju tehnološku strategiju preduzeće formuliše u zavisnosti od.

- uticaja faktora okruženja - sopstvenih mogućnosti, determinisanih postojećim kadrovskim, materijalnim i

finansijskim resursima - dugoročnih razvojnih ciljeva.

Osnovni cilj tehnološkog razvoja preduzeća jeste povećanje profitabilnosti. Ostvarivanje ovog osnovnog cilja podrazumeva: povećanje produktivnosti, snižavanje troškova, poboljšanje konkurentske pozicije na tržištu, razvoj kadrova. Realizacija datog osnovnog cilja takođe zahteva unapređenje metoda rada, povećanje fleksibilnosti proizvodnje, unapređenje osobina proizvoda i mehanizma kontrole, uvećanje fonda znanja i veština, unapređenje metoda organizacije i sl. Sto se umnogome postize unapređenjem tehnoloških performansi poslovanja. Prilikom izbora strategije tehnološkog razvoja pred preduzećem se javljaju opcije samostalnog tehnološkog razvoja, kupovine gotovih tehnoloških rešenja od drugih subjekata putem transfera ili kombinacija ova dva metoda. Svaka od navedenih strategijskih opcija ima prednosti i nedostatke koje treba svestrano razmotriti i proceniti pre donošenja konačne odluke. Strategiju samostalnog tehnološkog razvoja mogu da sprovode samo preduzeća koja imaju ispunjene potrebne uslove za to. Ispunjenost tih uslova podrazumeva, pre svega, razvijenost vlastite istraživačko-razvojne funkcije i ekonomsko-finansijske snage, što omogućuje da dato preduzeće postane tehnološki lider. Ulogu tehnološkog lidera mogu imati samo preduzeća koja su sposobna da proizvedu proizvod ili uslugu za kojom postoji (ili može postojati) tržišna tražnja i koja datu tražnju mogu da zadovolje brže, bolje i potpunije od konkurencije. Prednosti samostalnog tehnološkog razvoja mogu se ispoljavati u vidu:

• prisvajanja visokih profita, što je karakteristično za tehnološke lidere, • povećanja produktivnosti, • poboljšanja konkurentske pozicije na tržištu.

Tehnološko liderstvo, s druge strane, podrazumeva veoma visok rizik ulaganja u istraživanje i razvoj onih proizvoda i procesa koji ne dožive tržišnu verifikaciju. Velika i ekonomski snažna preduzeća, ukoliko ocene da je to ekonomski opravdano, dati rizik mogu da podnesu tako što troškove neuspelih istraživanja pokrivaju iz profita ostvarenog na osnovu uspešnih inovacija u nekom prethodnom periodu. Samostalni tehnološki razvoj, usled navedenih razloga, ostvaruje veoma mali broj preduzeća, koja za to imaju odgovarajuće uslove i koja ocene da im se to isplati. Najveći broj ostalih preduzeća svoj tehnološki razvoj ostvaruje pribavljanjem tehnologije od drugih subjekata – transferom, kao i njenom kombinacijom sa sopstvenim tehnološkim rešenjima. Transfer tehnologije kao proces prenošenja tehnološkog znanja predstavlja strategijsku opciju tehnološkog razvoja koju primenjuju većina preduzeća. Ova metoda

tehnološkog razvoja ima posebno veliki značaj za grupu manje razvijenih zemalja, jer na jednoj strani teže bržem sopstvenom privrednom razvoju a, na drugoj strani, nemaju odgovarajuće resurse za samostalni razvoj tehnologije. Međutim, transfer tehnologije, kao metoda tehnološkog razvoja preduzeća, omogućiće ostvarivanje njegovih razvojnih ciljeva samo ukoliko se odvija pod određenim uslovima. Dati uslovi podrazumevaju minimum razvijenosti tehnološke i istraživačko-razvojne osnove preduzeća primaoca tehnologije, kao i adekvatno upravljanje ovim procesom. Pod opravdanim transferom tehnologije može se smatrati samo onaj proces koji, dugoročno posmatrano, vodi ka što većem tehnološkom osamostaljivanju preduzeća. U suprotnom, transfer tehnologije ne samo da neće omogućiti ostvarivanje dugoročnih razvojnih ciljeva preduzeća, nego će dovesti i do njegove trajne tehnološke zavisnosti kao i do blokiranja njegovog daljeg razvoja. Kombinacija kupljenih i sopstvenih tehnoloških rešenja predstavlja srednje rešenje koje se javlja kao optimalna strategijska opcija tehnološkog razvoja za većinu preduzeća, a posebno onih iz grupe zemalja u razvoju. U savremenim uslovima privređivanja tehnologija je postala suviše široka i kompleksna oblast da bi preduzeće sve svoje potrebe za tehnologijom moglo samo da zadovolji. Usled toga, većina preduzeća nužno je upućena na kupovinu onih tehnoloških rešenja koja ne mogu, ili im se to ne isplati, da razvijaju samostalno. Jedno od mogućih rešenja jeste da preduzeće kupuje visoke tehnologije a da druga potrebna tehnološka rešenja samostalno razvija. Nezavisno od toga za koju strategijsku opciju se opredeli, da bi ostvarilo uspešan tehnološki razvoj, preduzeće mora da izgradi odgovarajuću istraživačko-razvojnu osnovu. Zato njegov strateški marketing, kao sastavni element funkcije istraživanja i razvoja, istražujući šanse i opasnosti koje se kriju u okruženju, daje inicijalne impulse tehničko-tehnološkom istraživanju i razvoju u kom pravcu da usmeri svoje aktivnosti. Osim toga, strategijski marketing ima ključnu ulogu pri donošenju odluke preduzeća za koju opciju tehnološkog razvoja da se opredeli. Preduzeće mora imati u vidu da donesena strategija tehnološkog razvoja mora biti usaglašena sa njegovim globalnim razvojnim ciljevima. Od date usaglašenosti, kao i od uspešnosti upravljanja procesom primene strategije, zavisiće i ostvarivanje definisanih razvojnih ciljeva. 2. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKA AKTIVNOST-OSNOVA PROCESA TRANSFERA TEHNOLOGIJE Izbor strategije tehnološkog razvoja preduzeća zavisi, pre svega, od inovativnih potencijala preduzeća. Pod inovativnim potencijalom preduzeća podrazumeva se njegova sposobnost da razvija nova rešenja, od pojave ideje do njene prve komercijalne primene. Osnovu inovativnog potencijala preduzeća pretežno čini njegova istraživačko-razvojna delatnost koja, uz korišćenje potrebnih kadrovskih, materijalnih i finansijskih resursa, rezultira u novim ili poboljšanjim proizvodima ili procesima. Efikasnost inovacionog procesa podrazumeva odgovarajući sistem upravljanja i organizovanja ove oblasti. Preduzeće, po pravilu, ne raspolaže dovoljnim resursima da razvija sve elemente inovativne aktivnosti, niti je to za njega ekonomski opravdano. Samo velika, ekonomski jaka preduzeća mogu ostvarivati razvoj više inovativnih aktivnosti. Ta preduzeća mogu se svrstati u grupu tehnoloških lidera i relativno su malobrojna. Većina drugih preduzeća

orijentiše se na razvoj samo određenih oblasti inovativne delatnosti, u zavisnosti od raspoloživih resursa i zahteva okruženja, pre svega tržišta. Bez obzira za koju strategijsku opciju se preduzeće opredelilo, ono mora da se suoči sa tržišnim i tehničkim rizicima svoje odluke. Istraživanja pokazuju da najveći rizik imaju fundamentalna istraživanja kojima se bavi samo mali broj velikih, ekonomski jakih i snažnih preduzeća, koja raspolažu odgovarajućim uslovima. Vrlo visok stepen rizika imaju radikalne inovacije proizvoda i procesa koje se koriste van preduzeća, jer, pored visoke tehničko-tehnološke neizvesnosti, uključuju i visok stepen tržišne neizvesnosti. Najniži stepen neizvesnosti imaju novi modeli, diferenciranje proizvoda, manja tehnička unapređenja i sl. kojima se bavi većina preduzeća. U svakom slučaju, proces inovacija po pravilu je povezan sa visokim troškovima. Što su inovacije radikalnije, to su troškovi njihovog generiranja viši. Ovako visok iznos troškova, pošto umanjuje komercijalnu atraktivnost projekta, kao i pošto produžava vreme povraćaja uloženih sredstava, destimulativno deluje na preduzeća da se upuštaju u istraživanje. Usled toga, kao i zbog još važnijeg razloga-nedostatka potrebnih resursa, preduzeća se često opredeljuju za druge forme tehnološkog razvoja, od kupovine licenci do zajedničkih ulaganja, kao vidove transfera tehnologije. 3. ANALIZA POKAZATELJA RAZVIJENOSTI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI 3.1. Naučno-istraživačka aktivnost u SCG Naučno-istraživačka i istraživačko-razvojna aktivnost predstavljaju veoma bitnu osnovu tehnološkog i ukupnog društveno-ekonomskog razvoja jedne zemlje. Praćenjem kretanja pokazatelja razvoja ove oblasti može se steći uvid u razvojnu osnovu jedne privrede i njenih ekonomskih subjekata. Jedan od pokazatelja razvijenosti naučno–istraživačke aktivnosti jeste broj prijavljenih i registrovanih patenata, kao i njihova struktura. U Tabeli 1, na osnovu podataka »Glasnika intelektualne svojine«, dat je pregled broja i procentualne strukture prijavljenih patenata u Srbiji za period 1991-2003.godina. Tabela 1: Broj i struktura po podnosiocima prijavljenih patenata u periodu 1991-2003.

Domaći podnosioci

Strani podnosioci Ukupno Red.

br. Godine Broj % Broj % Broj %

1. 1991. 1042 51.8 968 48.2 2010 100

2. 1992. 555 49.3 570 50.7 1125 100

3. 1993. 572 68.2 267 31.8 839 100

Grafički prikaz prijavljenih patenata u navedenom periodu dat je na Slici1.

4. 1994. 574 72.8 214 27.2 788 100

5. 1995. 584 71.7 230 28.3 814 100

6. 1996. 477 66.8 237 33.2 714 100

7. 1997. 372 72.5 141 27.5 513 100

8. 1998. 415 67.1 203 32.9 618 100

9. 1999. 274 37.9 449 62.1 723 100

10. 2000. 324 38.2 524 61.8 848 100

11. 2001. 362 38.7 573 61.3 935 100

12. 2002. 359 35.3 657 64.7 1016 100

13. 2003. 381 36.7 658 63.3 1039 100

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

prija

vlje

ni p

aten

ti

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

vreme

DomaciStrani

Slika 1: Grafički prikaz prijavljenih patenata u periodu 1991. – 2003.

Na osnovu analize podataka datih u Tabeli1 kao i na osnovu uvida u Sliku1, može se zaključiti da je u posmatranom periodu ukupan broj prijavljenih patenata u SCG počev od 1992. (početka krize na ovim prostorima) opadao i ni 2003. nije dostigao nivo iz 1991. Blagi porast prijavljenih patenata uočava se počev od 2000. godine. Kada se analizira učešće domaćih i stranih podnosioca prijava, uočava se sve veće učešće stranih subjekata, čije je učešće poslednjih godina konstantno preko 60%, što govori o inferiornosti domaće naučno-istraživačke osnove.

U tabeli 2 dat je pregled registrovanih patenata, takođe za period 1991-2003.

Tabela 2: Registrovani patenti u periodu 1991 – 2003.

Domaći podnosioci

Strani podnosioci Ukupno Red.

br. Godine Broj % Broj % Broj %

1. 1991. 453 32.4 947 67.6 1400 100

2. 1992. 139 37.1 236 62.9 375 100

3. 1993. 115 23.1 382 76.9 497 100

4. 1994. 156 23.1 518 76.9 674 100

5. 1995. 161 31.5 350 68.5 511 100

6. 1996. 96 34.0 186 66.0 282 100

7. 1997. 70 34.5 133 65.5 203 100

8. 1998. 112 45.0 137 55.0 249 100

9. 1999. 59 54.6 49 45.4 108 100

10. 2000. 3 100 0 0 3 100

11. 2001. 31 73.8 11 26.1 42 100

12. 2002. 73 55.7 58 44.3 131 100

13. 2003. 86 48.0 93 52.0 179 100

Grafički prikaz kretanja broja registrovanih patenata dat je na Slici 2.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000br

oj re

gist

rova

nih

pate

nata

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

vreme

DomaciStrani

Slika 2: Grafički prikaz priznatih patenata u periodu 1991 – 2003.

Analizom podataka Tabele 2, kao i sagledavanjem njihovog trenda na Slici 2, uočava se tendencija skoro konstantnog pada broja registrovanih patenata što svakako govori o padu kvaliteta prijavljenih pronalazaka. Tokom 2000. godine od 848 prijavljenih registrovano je samo 3, a 2001. od 935 prijavljenih registrovano je samo 42. Jedina povoljnost je što se ujednačava broj domaćih i stranih registrovanih patenata. Međutim, ako se ima u vidu da se radi o vema malom broju ukupno registrovanih patenata, to govori i o nezainteresovanosti stranih partnera da registruju patente na ovom rizičnom i veoma, u ovoj oblasti, neregulisanom području. Sistematičnost pristupa naučno-istraživačkom radu, njegova organizovanost i ozbiljnosti, može se sagledati iz podataka o strukturi prijavljenih patenata prema subjektima koji su ih prijavili. Dati podaci sadržani su u Tabeli 3 kao i na Slici 3. Tabela 3: Struktura prijavljenih patenata prema subjektima u periodu 2000-2003.

Podnosilac Ukupno

Preduzeća Instituti Pojedinci Red. br. Godine

Broj % Broj % Broj % Broj %

1. 2000. 25 7.4 6 1.8 294 90.8 324 100

2. 2001. 25 6.9 1 0.3 336 92.8 362 100

3. 2002. 21 5.8 2 0.6 336 93.6 359 100

4. 2003. 28 7.3 6 1.6 347 91.1 381 100

0

50

100

150

200

250

300

350

broj

prij

avlje

nih

pate

nata

2000 2001 2002 2003vreme

PreduzecaInstituti Pojedinci

Slika 3: Grafički prikaz strukture prijavljenih patenata po subjektima

Tabela 3 i Slika 3 ukazuju na poražavajuće stanje naučno-istraživačke delatnosti u našoj zemlji. Preko 90% prijavljenih patenata otpada na pojedince, manje od 8% na preduzeća, a svega oko 1% na institute. To znači da je ova oblast prepuštena entuzijazmu pojedinaca, dok o nekoj organizovanoj, sistematičnoj i dugoročno usmerenoj delatnosti za sada nema ni govora. 3.2. Razvijenost istraživačko – razvojne aktivnosti pojedinih stranih zemalja

Nivo razvijenosti naučno-istraživačke osnove jedne zemlje može se sagledati i komparacijom istih pokazatelja sa zemljama sličnog nivoa razvijenosti kao i sa grupom visokorazvojenih privreda. U ovom delu rada analiziraće se dati pokazatelji u Sloveniji kao i u grupi evropskih visokorazvijenih zemalja.

Kretanje prijavljenih i registrovanih patenata u Sloveniji, kao jednoj od bivših jugoslovenskih republika, predstavljeno je u Tabeli 4 kao i na Slici 4.

Tabela 4: Prijavljeni i registrovani patenati u Sloveniji u periodu 1991 -2003.

Priznati patenti Registrovani patenti Red. br.

Godine Broj % Broj %

1991. 32 <1 ///// ////

2. 1992. 597 2 33 <1

3. 1993. 1061 3 379 5

4. 1994. 1772 5 723 9

5. 1995. 1984 5 466 6

6. 1996. 2493 6 706 9

7. 1997. 2836 7 810 10

8. 1998. 3031 8 723 9

9. 1999. 4120 10 710 9

10. 2000. 4956 11 681 9

11. 2001. 5085 12 704 10

12. 2002. 5763 13 1169 11

13. 2003. 5481 14 1161 13

14. Ukupno 39211 100 8265 100

Prikazani podaci ukazuju da se broj prijavljenih i registrovanih patenata u Sloveniji tokom posmatranog perioda stalno povećavao, tako da je 2003. godine bio za 170% veći nego 1991.godine. Broj registrovanih patenata u istom periodu povećao se 35 puta. Ako se posmatraju apsolutni iznosi, dovoljno govori podatak da je u Srbiji 2003. godine prijavljeno 1 039 patenata (prema 5 481 u Sloveniji), a da je registrovano ukupno 179 patenata (prema 1 161 u Sloveniji).

Na osnovu podataka Evropskog Patentnog Zavoda broj prijavljenih patenata u Evropi, raspodeljen prema državama podnosiocima, u periodu 1995–1998. uočava se izrazita stabilnost i dominaciju SAD (30% ukupno prijavljenih patenata na evropskom tržištu). Od evropskih zemalja najviše patenata prijavljuje Nemačka (20%), što ukazuje i na njenu tehnološku dominaciju. Zbog geografske blizine i nivoa privredne razvijenosti, domaća preduzeća trebalo bi da se skoncentrišu na saradnju sa preduzećima i institucijama iz Nemačke.Upoređivanje podataka o prijavljenim patentima u Nemačkoj i bivšim jugoslovenskim republikama ukazuje na veoma velike razlike u ovoj oblasti. Na primer, u

3.3.Poređenje ulaganja u istraživanje i razvoj razvijenih zemalja i zemalja u razvoju

Glavni problem koji se javlja prilikom pokušaja da se uporede troškovi

istraživanja i razvoja između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju jeste nadostatak relevantnih statističkih podataka o ulaganjima u zemljama u razvoju. Ti podaci su ili veoma škrti ili neadekvatno sortirani. Na osnovu dostupnih podataka raspodela troškova ulaganja u istraživanje i razvoj između razmatranih grupa zemalja 1963/64, 1977 i 1988. godine prikazan je u Tabeli 6.

Tabela 6: Učešće razvijenih i zemalja u razvoju u ukupnim ulaganjima u israživanje i razvoj u 1963/64, 1977 i 1988. godini

Godine Red. br. Država

1963/64. 1977. 1988.

1. USA (%) 70 46 40

2. Ostale razvijene zemlje (%) 28 51 56

3. Zemlje u razvoju (%) 2 3 4

4. Ukupno (%) 100 100 100

5. Ukupno (milijada US$) 29 97.5 340

Podaci iz Tabele 6 pokazuju da je šezdesetih godina 70% ukupnih svetskih

ulaganja u istraživanje i razvoj bilo skoncentrisano u Sjedinjenim Američkim Državama, 28% u ostalim razvijenim zemljama, a samo 2% u zemljama u razvoju. Kasnije, prema podacima za 1977. godinu moguće je uočiti da je smanjeno učešće ulaganja SAD u ukupnim ulaganjima na 46%, a 1988. godine na 40%. U isto vreme učešće ulaganja ostalih razvijenih zemalja rastu, tako da je ono sedamdesetih godina iznosilo 51%

ukupnih svetskih ulaganja, a osamdesetih godina povećalo se na 56%. U isto vreme, učešće ulaganja zemalja u razvoju neznatno se promenilo sa 2% na 4%.

Literatura

1. Кокеза, Г., Трансфер технологије као компонента развојне стратегије предузећа, Докторска дисертација, Економски факултет, Београд, 1996.

2. Ставрић, Б., Кокеза, Г., Управљанје пословним системом, ТМФ, Београд, 2002.

3. Ставрић, Б., Стаматовић, М., Кокеза, Г., Основи менаџмента за инженјере, ЕТФ, Београд, 2005.

4. http://www.yupat.sv.gov.yu/P_patenti_sadrzaj.htm 5. http://www.jpo.go.jp/shiryou_e/shiryou_e_list.htm 6. http://www. dpma.de/idex.htm 7. http://www.inovacija.org/misc/statistika_files/models99. 8. http://www.uil-sipo.si/STATIST.htm#PATENT