tragom igre jeleno mome, jeleno

Магдалена Шебул

Трагом игре, , Јелено моме Јелено

Кикинда, 2011.

Трагом игре Јелено моме, Јелено Магдалена Шебул

УВОД

Балкан као културни регион, у којем се преплићу трагови европских и

ваневропских утицаја, открива у суштини културу раскршћа, која је имала велики значај

за балканске геополитичке и културне хоризонте.

На Балканском

полуострву се формирала прва

цивилизација у Европи

(античка Грчка), прва империја

(Македонска), а за њом су

долазиле и пропадале друге

европске империје (Византија,

Турска, Хабзбуршка).

Балкански етнографски,

културни и политички мозаик

постепено се помаљао као

својеврсна цивилизацијска

синтеза свега што је долазило

са истока, севера или запада.1

Балканско полуострво је услед свог евроазијског положаја било историјско поље

разноврсних процеса асимилације. Оно представља праву смешу од романизованих

Илира, Трачана, Келта, Грка, Римљана, досељених словенских племена, хорди из

централне Азије – почев од Хуна и Авара, до османских Турака, који су формирали

етнички састав народа у југоисточној Европи.2

Самим тим и Србија, својим положајем представља простор на ком су се вековима

сучељавали политички, културни, економски утицаји Истока и Запада, што је сасвим

сигурно имало значајног утицаја и на орску традицију наше земље.

1 Грчић, Мирко, Балкан као културни субконтинент Европе, Гласник српског географског друштва, година 2005, свеска LXXXV - бр. 12 Исто

2


Додирујући само питање балканске изолованости у кореографском смислу, Т.

Ђорђевић је навео С. Новаковића који је описао сабор код цркве Балуклије у близини

Цариграда 1887. Ту су се скупљали на игру хришћани из разних земаља под Турцима, који

су стално живели у Цариграду, или су ту радили као сезонски радници. На сабору је свака

етничка група играла за себе, али је долазило и до мешања. Тако је центар турске државе

услед свог географског положаја, политичког и економског значаја постао и центар у

погледу ширења игара и песама за све балканске народе. Преко Цариграда се

распространило касапско хоро из Грчке по Бугарској и Македонији. Срби у 19. веку играју

цариградско оро. У Копривштици (Бугарска) су се крајем прошлог века певале тракијске,

македонске и котленске песме, које су абаџије донеле из Цариграда... Истраживања у овом

правцу би сигурно пружила драгоцене податке о кретању игара и песама балканских

народа посредством Цариграда, који је тако дуго био престоница два царства- Византије и

Турске.3

Када се говори о везама између игара балканских народа, нарочиту пажњу

изазивају игре Грка са којима су Словени имали додира од самог доласка на Балкан и међу

које су се делимично и населили ...4

... Осим пограничних области са мешовитим становништвом где су међусобни

утицаји нормална ствар, када је у питању грчки елемент, треба имати у виду да су Грци

као трговци имали знатне повластице у Турској и суседним хришћанским земљама и да су

се кретали главним саобраћајницама: долине Вардара и Мораве, односно Нишаве и

Мораве, а за кратко време су успоставили јаке трговачке везе и између Балкана и Европе

(изван граница турског царства).5 Можда баш грчким трговцима треба захвалити што се

као градски тип игре у Србији очувало и проширило старобалканско лако коло.6

3 О. Младеновић, Коло у Јужних Словена, Београд 1973, 62. 4 Исто.5 Исто,63.6 Исто, 64.

3


* * *

О окосници играчког репертоара Србије је писала др Оливера Васић, у свом раду:

„Етнокореолошки дијалекти Србије (Основни играчки обрасци Србије)“7. Кроз 15

основних играчких образаца – играчких модела, она је успела да представи основу из које

је поникла српска орска традиција. У ових 15 модела спада и тип игре србијанка, за коју

кажемо да представља „архетип“ игре читавог Балкана. Састоји се од три такта, а

налазимо је у ритму: 2/4, 3/8, 5/8 и 7/8. Носи следеће називе: србијанка, балканка, кнежево

коло, краљево коло, левакиња, шарено оро, лако коло, једностранка. Ово је образац који се

јавља у најстаријим играма: у немим играма и колању, али се одржава и у новијем

играчком репертоару, где се игра уз најразличитију инструменталну и вокално-

инструменталну пратњу.

Овом типу игре припада и игра Јелено моме, Јелено, о којој ћу писати у свом раду.

На прве податке (помене) о игри Јелено моме, Јелено наилазимо код Оливере

Младеновић8, у резултатима Анкете Министарства просвете 1948. године у следећим

срезовима:

СРЕЗ СЕЛО

Јабланички срез Гиздаре,

Церовци,

Медвеђа

Пиротски срез Јалботина,

Крупац (бугарска игра),

Срећковац,

Сиња Глава

Нишава Нишка бања

Срез Моравски (В. Хан) Владичин хан,

Мачкатица,

Џеп

7 Васић, др Оливера, Етнокореологија, „Сећање“, Арт график, Београд 2005, 20.8 Ову игру не помиње М. Ђ. Милићевић у Кнежевини Србији ни у Краљевини Србији, а не помињу је ни сестре Д. и Љ. Јанковић ни у једној од осам издатих књига под називом „Народне игре“.

4


Царибродски (Димитровград) Цариброд,

Драговита,

Мазгош,

Сливница,

доња Невља,

Градина,

Долни Криводол,

Гребезница,

Смиловци

Лесковачки доња Лакошница

Босилеградски Плоча,

Белут,

Млекоминци,

доња Љубата,

горња Пишна,

горња Љубата

Добрички (Прокупље) Кочање,

Пуковац,

Вољчинце

Пчињски (Трговиште) Воганце

Врањски (Врање) Градња,

Големо село,

горње Требешиње,

Изумно, Миланово,

Моштаница,

Срешак,

Содерце,

Тибужде,

Тесовиште,

Бунушевац,

Преображење

Суворечки (Сува река-Косово) Грабовац

5


Области у којима је игра Јелено моме, Јелено заступљена данас 9:

СРБИЈА БУГАРСКА МАКЕДОНИЈА ГРЧКА АЛБАНИЈА ТУРСКА

Југоисточна Србија

- Бела Паланка

- Босилеградско

Крајиште

- Бујановац

- Буџак

- Висок

- Врањско поље

- Пчиња

- Црна Трава

Северна Бугарска Егејска Македонија

(грчка Македонија)

Северна Грчка

- Dhrama

- Florina

- Serres-

Siderokastro

Источна

Албанија

- Голо

брдо

Измир

Североисточна

Србија

- Брусник

- Кобишница

Западна Бугарска

(Шоплук)

Источна

Македонија

Централна

Бугарска

Северна

Македонија

Северозападна

Бугарска

- Монтана

9 Подаци до којих сам дошла путем истраживања 6


, ЈЕЛЕНОМОМЕ ЕЛЕНОМОМЕуСрбији

Из горе представљене табеле можемо закључити да је ова тротактна игра највише

заступљена у југоисточној Србији. Област североисточне Србије у којој је заступљена је

Неготинска крајина, и то у само два села, Кобишници (општина Неготин) и Бруснику

(општина Зајечар).

Од инструмената који прате ову игру, у југоисточној Србији су некада биле

најзаступљеније гајде, затим дудук, цовара и тапан, а касније и „плек“ оркестри.

ЈУГОИСТОЧНАСРБИЈА

Како је игра Јелено моме доспела у југоисточне крајеве Србије и ко ју је донео?

-Према некима велику улогу је одиграо римски пут Via militaris, путем којег су у време

турске владавине многе игре донешене миграцијама у наше крајеве.Те миграције су

се догађале сваке године, када су се читава стада оваца после завршене паше на

Старој планини (планини Балкан), Родопским и Пирин планини одводила путем

Солуна или Истамбула ради продаје (оваца, коже, качкаваља...). На пролеће би

чобани матична стада поново враћали на исте планине. Управо током тих путовања

су се, сасвим сигурно, преносиле и песме, игре, музика... 10

-Други сматрају да су Грци имали значајан удео у преношењу игара и формирању

репертоара југоисточне Србије. Грци као трговци су имали велике привилегије у

време турског, османлијског царства. Кретали су се главним путевима (долина

Вардара и Мораве, тј. Нишаве и Мораве). Они су такође путем трговине остварили

и битне везе између Балкана и Европе.11

10 Податке сам добила од Стојановић Борка, пиротског кореографа и познаваоца традиције југоисточне Србије.11 http://www.wikipedia

7


-Трећи мисле да су за преношење традиције и културе југоисточне Србије веома

значајни Цинцари.12 Цинцара је било свуда на Балкану (у градовима), али је знатан

део њих живео номадски идући са стадима својих црних оваца (отуда етноним

Црновунци/Црновуци) за испашом од Епира до Старе планине и Дурмитора.

Највећи број оних који су живели номадски су након стварања националних

балканских државица престали да се селе и постали: Срби, Бугари, Албанци,

Македонци13

-Неизоставан податак је значај печалбарства као занимања у готово свим областима

југоисточне Србије. Наравно да су печалбари током својих путовања и боравка у

разним другим местима и областима прихватали игре, песме, музику, обичаје и

преносили их када би се вратили кући на остале мештанe.

12 Цинцари (АРОМУНИ, АРМАНИ, АРМАЊИ, КУЦОВЛАСИ, ВЛАСИ) су романски народ који живи на Балканском полуострву и то претежно у северној Грчкој, Албанији, Македонији и Бугарској, а велики број их се одселио са поменутих подручја у Румунију и један део у Србију. Они немају своју државу. У прошлости им је централно место био град Москопоље у источној Албанији.( Wikipedia ) После напада на Москопоље, 1769. године, избегли су из Епира и населили се у већим градовима и имућнијим селима Србије, дуж Цариградског друма. (О. Младеновић, Коло у јужних Словена, 64)13 Бранимир Стојковић. У Београду постоји и данас цинцарско друштво (сајт: http://www.scd-lunjina.org)

8


БосилеградскоКрајиште

Босилеградско Крајиште представља област која је од турске власти ослобођена

1878. године, од када је све до првог светског рата била у саставу Бугарске државе14.

Карактеристично за игру ове области: старији игру крећу лагано, па се потом

разигравају, при чему се темпо убрзава. У току играња колена су увек повијена али и

еластична, а тело прати покрете ногу. Тело непрестано трепери.15

Из кинетограма можемо видети да је ово игра која се у Крајишту игра у две

варијанте. У обе варијанте:

14 Народне игре Србије, грађа, свеска 17, „Народне игреу Крајишту и буњевачке народне игре“, Београд, 2000, 5-6. Податке о области и играма Босилеградског Крајишта у грађи представила је Гордана Рогановић15 Исто, 47-48

9


ИО : 1, 2

Ритам : 7/8

Облик: полукруг

Почетни положај: полудесно

Повезивање играча: за руке пуштене низ тело

Правац кретања: за десном руком

Прва варијанта је необичнија, зато што се у првом такту прва два корака играју с

ноге на ногу, задржавајући тежину тела у тренутку на обе ноге, па је тек онда преносимо

на једну (одговарајућу) ногу (најпре крећемо са леве на десну ногу, а онда са десне на

леву).

Друга варијанта игре више сличи најраспрострањенијим варијантама ове игре.

Како наводи Гордана Рогановић у тексту посвећеном играма Крајишта, за игру

Елено моме становници ове области кажу да је то игра која је пристигла из Бугарске.

10


Бујановац

Бујановац представља једно од споредних средишта Врањског Поморавља.

У области Бујановца се преплићу утицаји моравске, вардарске играчке зоне и

Врања као посебне целине у моравској играчкој области.

Карактеристично за игру Бујановца је то да се све игре, изузев старог ора и игре

Елено играју тешко и снажно као што то чине сви планинци. Елено моме је игра која је

веома полетна и која „носи“ играче. 16

16 Народне игре Србије, грађа, свеска 29, Народне игре Рашке, Бујановца и Врањског поља, Центар за проучавање народних игара Србије, ФМУ, Београд 2007. Податке о области и играма Босилеградског Крајишта у грађи представила је проф. др Оливера Васић.

11

Елено, игра старијег репертоара


Игра старијег репертоара

Од најраспрострањеније варијанте игре Елено моме, ова варијанта старијег

репертоара се разликује по почецима сва три играчка такта, у којима се јавља предудар у

виду прескока на почетку сваког.

ИО : 1, 2

Ритам : 7/8





Игра новијег репертоара

Током времена игра је изменила поједине сегменте играчког обрасца.

ИО : 1, 2

Ритам : 7/8





12


Елено моме, игра новијег репертоара

13


Буџак

Буџак заузима југоисточни део Тимочке крајине. На истоку се граничи са Старом

планином која представља и природну границу са Бугарском. Становништво буџачких

села је већим делом староседелачко- „ћутуклијско“.

Оно што карактерише игру Буџака је играње на целом стопалу, где нога меко ступа

на земљу. 17

17 Народне игре Србије, грађа, свеска 24, Народне игре Буџака и игре Срба из Срема, Београд, 2003, 5, 27. Податке о области и играма Буџака у грађи представила је Гордана Рогановић.

14

ИО : 1, 2

Ритам : 7/8


Почетни положај:

полудесно

Повезивање играча: за

руке пуштене низ тело

Правац кретања: за десном

руком


Висок

У вишевековној историји, од пропасти Римског царства и доласка Словена на

Балкан, у прошлости пиротског и височког краја разликовали су се периоди византијске,

бугарске, српске и турске управе, под којом је

У Високу се игра чврсто, стабилним и широким корацима меко ступају на тло.

Тело је мирно у току играња, а украси у току играња су некако „неспретно“ изведени.

За игру Јелено моме становници Горњег Висока кажу да је „бугарска игра“.

Карактеристични инструменти Висока су: гајде, дудук и цовара, које су најрађе

свирали чобани, док је тупан могао да свира у комбинацији са свим инструментима. Плек

оркестри 30-их - 40-их година 20. века преузимају улогу гајди и постају неизоставан

пратилац свих обичајних и забавних дешавања.18

18 Шебул Магдалена, Дипломски рад, „Обичаји и игре у селима области Горњи Висок“, ВШССОВ, васпитач за традиционалне игре, Кикинда, 2009.

15


Јелено, моме, Јелено; Млади га момци косили,

Јелено, моме, Јелено, млади га момци косили,

Не гази сено зелено, Млади га момци косили

не гази сено зелено. и беле булке пластиле.

ИО : 1, 2

16

ИО : 1, 2

Ритам : 7/8






Ове три варијанте игре Јелена је представио пиротски кореограф Боривоје, Борко,

Стојановић на семинару фолклора одржаном 2003. године у Пироту, а на ком су се

обрађивале игре Горњег Висока. Прва варијанта је

веома занимљива због четворотактног обрасца

наведене игре. Ово је једини пример четворотактног

обрасца на који сам наишла током истраживања и

претпостављам да је у питању лоше сећање казивача

који су игру презентовали.

Врањско поље

Врањско поље је део веће предеоне целине која

се протеже од Прешева до Грделичке клисуре, чији је

назив Врањско поморавље. Врањско поље представља

средишњу област Врањског поморавља које је као део

комуникацијске долине Вардар-Морава, било погодно

за метанастазичка кретања становништва.19

Игре ове области су енергичне и живе. Оне најбоље осликавају немиран дух овог

народа. Мелодије су лаке и просто „носе“ играче током играња. Иако полетно, играње ове

области је чврсто, кораци се изводе са великом лакоћом, али ни мало меко. Колена у току

играња „раде“-сваки корак је изигран.

19Народне игре Србије, грађа, свеска 22, Народне игре Рашке, Бујановца и Врањског поља, Београд, 2007, 79. Податке о области и играма Врањског поља су у грађи представили Љубомир Вујчин и Дејан Михајловић.

17


Пиротско поље

Пиротско поље је део веће целине често називане Понишавље, тачније простор у сливу Нишаве од Димитровграда до ушћа реке Темшчице. Омеђено је Белопаланачким пољем, Лужницом, Буџаком и Високом.

Овај простор је настањен од праисторије, а видне трагове свог присуства су оставили Римљани, јер је кроз Пирот пролазио Цариградски друм, повезујући делове римског царства.

У време средњовековне државе, Пиротско поље је често било гранична област између Србије и Византије или Србије и Бугарске. Од 1455. године подпада под турску власт и остаје под њом све до 1877.

У већини игара ове области постоји разлика у дужини играчке и музичке фразе, већина игара се изводи у полукругу, а играчи се држе за појас. Игра се украшава усложњавањем корака у једном такту, наглашеним корацима, избацивањем ногу и „оштрим“ играњем.

Инструменти који прате игру су: дудук, гајде, тупан, а касније дувачки оркестри.20

Пчиња

Подно Козјака од изворишта реке Пчиње па све до манастира Прохор Пчињски,

смештена је прилично изолована област позната под називом Пчиња. Дели се на Горњу и

20 Народне игре Србије, грађа, свеска 20, Народне игре у Пиротском пољу, Левчу и Гружи, Београд, 2001, 5-11. Податке о области и играма је у грађи представила Оливера Васић.

18


Доњу Пчињу, а природну границу области чини клисура Вражји камен смештена између

села Доње Трњице и Шајинаца.

Значајан је гранични положај области према Бугарској и Македонији и упућеност

становништва на долину јужне Мораве. Они су створили занимљиви спој разних утицаја.

Становништво чине Срби и вероватно остаци старобалканских сточара.

Инструменти који су заступљени у пчињској области су: дудук и гајде, касније и

кемене или гусла уз коју се играло, потом кланет и труба – односно зурле. Последњих

година присутна је хармоника

Карактеристике начина играња у Пчињи: игра се снажно, са стопалима целом

површином на тлу и наглашеним покретима из колена. У току играња постоји непрестано

треперење целог тела које се држи исправљено.21

21 Народне игре Србије, грађа, свеска 22, Народне игре у Пчињи, Пиви и Белопаланачком пољу, Београд, 2002, 5. Податке о области и играма Врањског поља су у грађи представили Љубомир Вујчин и Гордана Рогановић.

19


Елено моме

Црна Трава

Област се налази на 66км југоисточно од Лесковца, у горњем и средњем сливу

Власине, оивичена Грделичком клисуром и јужном Моравом са запада, огранцима Суве

планине са севера, српско-бугарском границом са истока и планином Варденик и

Власинским језером са југа. Црна Трава је једно од највећих миграционих подручја у

Србији после другог светског рата. Од Турака је ослобођена 1878. године. Најстарији

становници су били Џидови, затим Латини, па илирска племена, онда и Римљани.

Инструменти заступљени у Црној Трави су најпре гајде, фруле, па трубачи, а од

друге половине 20. века и хармоника.22

22 Народне игре Србије, грађа, свеска 31, Народне игре Срба из Румуније, Црне Траве и Беле Крајине, Београд, 2009, 35. Податке о области и играма Врањског поља је у грађи представио Дејан Првановић.

20


БелопаланачкоПоље

Белопаланачка котлина је смештена у сливу реке Коритнице и средњем току

Нишаве. Окружена је Сврљишким планинама и Сувом планином. Ова котлина је била

насељена од праисторије до наших дана, а данашње становништво ове области чини око

40% староседелаца („старовремаца“) и досељеника косовско-метохијске струје. Кроз њу

пролази пут који повезује Европу са Блиским Истоком.

Инструментална пратња играма биле су најпре гајде и тупан, затим виолина, па

хармоника, а онда и трубачи. Стил играња осликава велика живост при игрању, а

истовремено велика спутаност покрета велике снаге. Стопала су током играња цела на

тлу. Тело је мало повијено готово увек током игре.23

23 Народне игре Србије, грађа, свеска 22, Народне игре у Пчињи, Пиви и Белопаланачком пољу, Београд, 2002, 91-92. Податке о области и играма Белопаланачког Поља је у грађи представила Јелена Вујошевић.

21


У овој области се игра Јелено моме само помиње, али не постоји запис мелодије ни

лабанотацијски запис.

СЕВЕРОИСТОЧНАСРБИЈАЈедина област североисточне Србије у којој је игра Јелено, моме заступљена је

неготинска крајина , у селима Кобишница24 и Брусник.25

Кобишница

Кобишница се налази на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Становништво води

порекло од влашких досељеника у 15. и 16. веку за које се сматра да су етнички Срби,

затим су дошли досељеници румунско-српске струје у 18. веку, и затеченом становништву

наметнули свој језик. Касније су придолазили Тимочани, Браничевци и Шопови.

У селу Кобишница становништво је игру Елено моме прилагодило свом начину

играња. Услед дуготрајног заједничког живота Срба и Влаха на овим просторима, и услед

дуготрајног додира ове две различите културе, неминовно је довело до акултурације у

свим областима живљења, па и у начину играња. Тако је игра Елено моме у овој области

задржала основне одлике (тротактни играчки образац, правац кретања, мешовити састав

играча у колу, облик игре, држање за руке пуштене низ тело, не поклапање играчке и

музичке фразе, седамосмински ритам), али је стил играња потпуно прилагођен влашком

начину играња.26

Брусник24 Руководилац фолклорних група, најпре је Славица Михаиловић, а касније и Леан Лазић током својих истраживања забележио игру Јелено моме, Јелено у Кобишници.25 Брусник (ок. Зајечара)-област у којој је руководилац фолклорних група, Љубомир Вујчин, дошао до података о заступљености игре Јелено моме26 Захваљујући Живојину Миљковићу-Пашку, дошла сам до лабанотацијских записа игре Јелено, моме у области Кобишница.

22


Становништво чине досељени Срби са Косова,27а за време другог светског рата су

се у Брусник доселили и протерани Срби из Македоније.28 Дакле, у Бруснику је

становништво одржало како образац, тако и лакоћу и начин играња македонских крајева,

одакле је игра највероватније донешена.

, ЕЛЕНИНОХОРО ЕЛЕНОМОМЕуБугарској

Бугарска је у далекој прошлости била део византијског царства. У 9-10 веку

Бугарска доживљава велики успон за време цара Симеона. Касније је била на линији

кретања Отоманске војске. 1908. године држава добија независност. Учествовали су и у

балканским ратовима. Захватили су је и Први и Други светски рат. Била је захваћена

периодом комунизма.29

Као и у Србији, и у Бугарској је био развијен такозвани пут млека (у Шоплуку),

који је водио ка Грчкој и Солуну. И тамо су живели Цинцари, и друго бројно

становништво које се бавило сточарством, тако да је пут преношења културе, обичаја,

игара сличан као и у Србији.

Елено моме је, претпоставља се, игра чији корени воде порекло из северне

Бугарске30, одакле се веома брзо раширила, најпре по читавој територији Бугарске, а затим

27 Народне игре околине Бора, Зајечара и Неготинске крајине, 117.28 Овај податак сам добила од Живице Грастића, рођеног 20.04. 1958. године у Мокрину, а чија је мајка дошла из Македоније, места Трстеник срез Кавадарци, 1941. године у Брусник, услед протеривања Срба из Македоније од стране Бугара за време другог светског рата.29 wikipedia, историја Бугарске30 Нпр: британски етнокореограф, A. L. Lloyd, у “Folk music of Bulgaria” наводи да игра Елено моме води порекло из северне Бугарске, одакле се, после 1. светског рата, ширила широм Бугарске.

23


и по бројним областима појединих балканских држава. 31То је игра у 7/8 ритму и једна од

најпопуларнијих и омиљених игара у Бугарској.32 Мешовита игра у којој се играчи држе за

руке пуштене низ тело (рукама повремено у току игре замахују у ритму музике). Игра се у

затвореном или отвореном колу, са кретањем за десном руком. Приликом великих славља

или весеља, играчи се често хватају у неколико одвојених кола која играју независно једна

од других и то тако да се не преплићу и не прекидају. Играње је снажно, полетно, са доста

скокова. Музичка и играчка фраза се не поклапају. Основа игре је тротактни играчки

образац којим се одржава смер кретања за десном руком. У Бугарској постоји велики број

варијанти ове игре.33

Игра има вокално-инструменталну пратњу. Од инструмената који прате ову игру су

најзаступљенији плех оркестри (некада дудук, цовара, двојанће, двогласне молске гајде,

кавал, тамбура).

Елено моме је игра која је заступљена и код турског становништва насељеног у

Бугарској. Чисто турска села у Бугарској имала су свој круг игара. После 9.9.1944. године

и у тој средини се почело играти мешовито, у колу „и то је постала њихова најмилија

31 Најпознатији инструментални извођач, а по некима чак и творац ове мелодије, је Борис Карлов (1924-1964), који је живео и стварао у Бугарској, у шопском региону. Међутим, ово су само претпоставке, а оно што је сасвим сигурно, то је да се порекло овог типа игара (србијанка-балканка...)па самим тим и игре Елено моме везује за балкански простор (Д. и Љ. Јанковић, Народне игре, књига 8, Београд 1964, 57 и О. Младеновић, Коло у Јужних Словена, Београд 1973, 64.) 32 Бугарска традиционална музика је позната по великом броју непарних ритмова. Тако на пример, у Бугарској игру Еленино хоро можемо пронаћи у 7/8(2+2+1+2, или 2+2+3), али и у 12/16 (3+4+2+3), 13/16 (4+42+3, +или 2+2+2+2+2+3)-. wikipedia33 О томе је говорио и игре презентовао Петко Јошков, познати бугарски кореограф, на Семинару народних песама и игара одржаном у Пироту 22. 3. 2003. године, а на ком су се обрађивале игре области Буџак и понављале игре са претходног семинара, области Горњи Висок.

24


забава“. Они играју најчешће бугарска кола а уколико нису имали свираче, онда су жене

певале бугарске орске песме преведене на турски језик: Елено моме... 34

Бугарска представља област која се налази у срцу Балканског полуострва, па је тако

њен положај веома погодан за ширење игара. У њој се очувао највећи број варијанти

мелодије игре Елено моме, добро је очуван текст песме која прати игру, очуван је основни

образац, а постоји и велики број играчких варијаната игре. Бугарска је такође и једина

област у којој се појављују поред 7/8 ритма и 12/6 и 13/16 ритам ове игре.

34 О. Младеновић, Коло у Јужних Словена, Београд 1973, 62.

25


ЕЛЕНОМОМЕуМакедонији

Игра Елено моме је, поред у Бугарској, веома заступљена и у Македонији.

Пронашла сам податке о њеној заступљености у источној, западној и северној (посебно

Шопској области) Македонији.

На интернету сам наишла на снимак музичког састава „Мајовци“ (Мијаци) из

Лазаропоља (Македонија, Дебар-област Река)35 .Они су свирачи на зурлама и тапанима.

35 Становништво овог поднебља се претежно бави печалбарством. Сматра се да је ова област била област аромунских сточара. Вероватно су они ту живели на почетку Средњег века, а и касније су се, несумњиво, по њој насељавали. Они су проводили лето на суватама, а зими се спуштали на југ Балканског полуострва, у јегејско или адранско приморје. Становници села Галичник имају предање да су њихово село основали аромунски пастири који су дошли са реке Галика код Солуна. У Росоку су најстарији становници „Власи“, који су дошли из Арбаније. Међу Мијацима, дакле, има много српских досељеника из Арбаније. Уопште су Мијаци који сада представљају одређен тип, знатно другачији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили са друге стране Црног Дрима и са Аромунима.

26

Заступљеност игре Елено моме према подацима до којих сам дошла путем истраживања


Каже се да њихово извођење македонске музике, а посебно као инструменталне пратње

играма овог краја представља узор свим свирачима традиционалне македонске музике.

Пример игре Елено моме из источне Македоније

KORI ELENI, MIKRI ELENI, LENA MOMA, ELENI KOPELLA, ELENITSA,

ELENO MOME у Грчкој

Егејска Македонија (грчка Македонија) је покрајина у Грчкој, тј. представља

највећи део северне Грчке. Од петовековне турске окупације ослободила ју је Грчка војска

у Првом балканском рату. Грци Македонци чине део грчког народа који води порекло из

области Македоније која се налази на југу Балканског полуострва.

Грчки рат за независност (1821-1830) је променио ток македонске историје. Устанак

Македонских Грка (1821-1822) је био део општег грчког устанка, а део избеглица овог

устанка населио је јужну Грчку.

Према Joe Graziozi, грчка верзија се може наћи само на северу Грчке, у (егејској

Македонији), од области Флорина-Касториа на западу, до области Драма на истоку

провинције. Интересантан је податак да се игра Елено моме не игра у грчкој области

Тракија, као ни међу Грцима Бугарске који су се раселили по целој Македонији и Тесалији

1920. године.

27


У области Флорина36 видни су, како македонски утицаји, тако и албански, влашки,

утицаји македонских рома...

Становници ове области, тзв. македонски Грци су прихватили македонске

традиционалне игре и песме37, али, наравно, веома често играју syrtos38 на мелодије

македонских песама. Joan Friedberg39 је 2. августа 1982. године, на Илинданском излету у

Трнову, манастиру на периферији Битоле, посматрала игру и забележила следеће игре:

зарамо, беранче, пајдушко, Елено моме, право, Маритса и ситно. Исте ове игре су играли

и расељеници из Битоле и региона околине језера Преспа на излетима и на вечерњим

игранкама (dinner dances) у цркви Свете Мери (St. Mary`s Church) у Витеру, Калифорнија

(Whittier, Califfornia). Од наведених игара у Флорини се играју: зарамо, Елено моме,

пајдушко и Маритса.

Charles Kyriacou је у свом раду40 представио традиционалне игре из свих крајева

Грчке. У табеларном приказу игара су наведена имена игара, ритмови и њихово

груписање, као и специфични региони (микролокације) у којима се игре изводе. Игру

Елено моме помиње у области Драма и Серес, као седамосминску игру.

У наредном сегменту рада представићу део табеле коју је овај грчки истраживач

направио. У њој ћу навести само области у којима је заступљена игра Елено моме, уз

представљање још неколико карактеристичних игара наведених области.

Name

Назив игре

Meter

Ритам

Beat grouping

Груписање у

оквиру ритма

Known by other

names

Други називи по

којима је игра

Specific region

Специфични

региони (области)

36 Најпопуларнија игра Флорине је пуштено. Ова игра према бројним историчарима симболички слави ослобађање грчке Македоније од владавине Отоманске империје, 1913. године. Ритмичка структура ове игре је :12/8 – 3+2+2+3+2.

37 Бројне мелодије македонских игара и песама доспеле су у ову област путем радио Скопља. 38 Syrtos као типична грчка игра39 Cultural Change in Traditional Dances in Florina, Greece, a pilot study by Joan Friedberg40 Charles Kyriacou, Dances in Greece collected and compiled by Charles Kyriacou, 10th Edition, October 2000, www.filetron.com/grkmanual

28


позната

Oblast: SERRES – SIDEROKASTRO

Aidina 9/8 2+2+2+3 Aidin (Flambouro),

Ormanli

(Vamvakofito)

Kimisis, Iraklia

Baidouska 6/8 3+3

Eleno mome 7/8 2+2+3 Eleni Kopella, Kori

Eleni, Elenitsa

Gaida 2/4 2

Oblast: DRAMA

Anastasia 2/4 2

Eleno mome 7/8 2+2+3

Paidouska

Инструменти који прате игру у овој области су: лимени дувачки (плек) оркестри, зурле,

гајде и лира, виолине, кларинети.

29


ЛЕНОМОМЕуАлбанији

У Албанији сам дошла до снимка на коме су становници Голог брда41 (место

Кукес) славили Илиндан (2. август). Снимак је направљен 2010. године. На снимку је

забележено како игру Елено моме изводе мушкарци, мераклијски, држећи се за рамена.

Међутим, иако су мелодија и образац корака познати, њихов стил извођења је потпуно

другачији, како од начина на који се игра изводи у Србији, тако и од начина на који се она

изводи у Македонији42 Овдашњи играчи (средњих година и старији) су попримили стил

играња албанског живља, па и игра потпуно другачије изгледа. На снимку су од

инструмената заступљени: 2 гоча, кларинет и синтисајзер (којим покушавају да имитирају

звук зурли). Такође сам наишла на податак да игру Елено моме, Елено играју и становници

егејског села у Албанији, које се назива Врбник.

41 Голо брдо се налази у источном делу Албаније, југозападно од Дебра у Македонији. Становништво ове области чине претежно Македонци, Албанци и Бугари42 Најпре због близине Албаније са Србијом, а поготово Македонијом, било би логично (поготово због близине дебарске области у којој је игра Елено моме веома заступљена) да ово македонско и бугарско становиштво пограничног дела Албаније прихвати начин играња својих комшија, Македонаца.

30

Области северне Грчке


ЕЛЕНОМОМЕуТурској

У Измиру, у Турској, постоји предграђе у ком живе мигранти из Македоније. Они

играју своје, македонске игре, али рекла бих на турски начин. 43 На снимку играју само

мушкарци. Став приликом играња осликава турски начин играња (играчи су спуштени у

коленима, раширена су им колена приликом играња...), покрет је широк и изгледа помало

„незграпан“-сиров, необликован... Они немају ту финоћу у игрању што је једна од одлика

играња у земљи матици. Тротактни играчки образац се задржао, правац кретања је за

десном руком, играју у отвореном колу и вероватно је игра одвојена према половима44 .

43 У Истамбулу и осталом европском делу Турске нисам наишла на податке о игри Елено моме, Елено44 Претпоставка на основу снимка

31


O НАЗИВУИГРЕ

Назив се може довести у везу са неколико појмова:

(Х)ЕЛЕНА-грчки назив који означава: сјај, блиставост. Корен речи је „хеле“ што

означава сунчеву светлост, сјај. Многа српска имена (међу којима и име Јелена) су

хеленског-грчког порекла, а прихваћена су доласком Словена на Балканско

полуострво, у време када је Византија била моћна суседна држава.

ХЕЛЕНИ, ЈЕЛИНИ, ЈЕЛЕНИ-реч означава небо, небеско-небески народ

(поклоници Бога Сунца)

ЈЕЛЕН – света животиња у Срба, хтонски симбол са основном ознаком водича

душа умрлих (ка Богу)-по др Драгославу Средојевићу

ЗАЈЕДНИЧКЕКАРАКТЕРИСТИКЕИГРЕ(КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА СВЕ ДРЖАВЕ И ОБЛАСТИ У КОЈИМА ЈЕ ЗАСТУПЉЕНА)

Заједничко за игру Јелено моме у свим областима је:

1. назив игре (Елено моме, Јелено моме, Кори Елени, Микри Елени...-помињање

имена Елена, Јелена у називу);

2. тротактни играчки образац;

3. облик игре: отворено или затворено коло;

4. правац кретања за десном руком;

5. држање играча за руке пуштене низ тело (сем уколико играју само мушкарци када

се држе за рамена);

6. мешовито коло (мушко-женско).

7. не поклапање музичке и играчке фразе;

8. ритам 7/8 ( 2 четвртине + 1 осмина + 1 четвртина);

9. исти начин украшавања обрсца игре у различитим државама и областима;

10. вокално – инструментална пратња;

32


11. текст је у свим областима и државама исти (радња у песми је иста)

ЗАКЉУЧАК

На основу свих изнетих чињеница у раду, покушаћу да у закључку сублимирам и

представим најважније податке и своја запажања о пореклу, ширењу, распрострањености

игре Јелено, моме, Јелено.

33Карта бр 1.


На првој карти сам црвеном бојом представила области у Србији, у којима је игра

Јелено моме, Јелено била заступљена приликом истраживања Оливере Младеновић 1948.

године, а жутом бојом сам представила области у којима је она данас заступљена (према

подацима до којих сам дошла у току истраживања за потребе овог рада).

Ако погледамо прву карту, можемо закључити да се игра током времена повлачила

из западних крајева југоисточне Србије ка граници са Бугарском, где се до данас одржала.

Нешто мало даље од границе је Врањско поморавље, као област у којој је, поред

Пиротског округа, ова игра најзаступљенија. У североисточној Србији игра је заступљена

у свега два села Неготинске крајине, Кобишници и Бруснику.

Подаци до којих сам дошла током истраживања показују заступљеност игре у : Пиротском

пољу, Високу, Буџаку, Белој паланци, Црној трави, Врањском поморављу (Пчињи,

Бујановцу, Врањском пољу), Босилеградском крајишту, Димитровграду, Бруснику и

Кобишници.

Карта бр. 2.

34


Према неким изворима ова игра води порекло из северне Бугарске. Други извори

говоре о њеном пореклу из западне Бугарске, односно бугарског шопског региона. Лично

сматрам да је друга претпоставка прихватљивија из разлога што:

- је игра заступљена у целој области Шоплука (са српске, бугарске и македонске

стране)

- ако узмемо у обзир положај Шоплука, у односу на положај северог дела Бугарске,

(посматрано у смислу пронађених података о заступљености ове игре, а приказаних

на другој приложеној карти) приметићемо да Шоплук има много повољнији

положај за ширење игре Јелено, моме, Јелено ка осталим областима, нпр: ка западу

(до пограничних делова југоисточне Србије), ка северној Македонији,

северозападној и југозападној Бугарској, као областима у којима је игра

заступљена.

- један од најпознатијих инструменталних извођача у Бугарској, Борис Карлов,

(1924–1964), је живео и стварао у шопском региону. Постоје чак и индиције да је

он творац мелодије Елениног хора, а оно што је сасвим сигурно је да се путем

његовог оркестра који је био надалеко чувен и познат, ова мелодија, па самим тим

и игра ширила како по Бугарској, тако и по Македонији и Србији (поготово у

шопском региону).

Ако узмемо у обзир наведене претпоставке, не изненађује много што се у делу

југоисточне Србије у ком се најчешће смењивала бугарска и српска власт, најбоље

очувала игра Јелена, или Јелено моме, Јелено.

Како је ова игра доспела у североисточне крајеве Србије? За село Брусник је сасвим

сигурно да су је донели Срби који су се тамо, на почетку другог светског рата доселили,

протерани из Македоније. Што се тиче села Кобишница, претпостављам да је игра

донешена директно из Бугарске, обзиром на близину државне границе.

У Албанији је игра нашла своје место само у североисточном делу, уз границу са

Македонијом, у егејском селу Врбник и у области Голо брдо, месту Кукес. Становништво

ове области чине претежно Македонци, као и Албанци, али има и мањи број Бугара и

35


Турака. Обзиром на близину Дебра, као и на македонску и бугарску популацију ове

области, сасвим је логична заступљеност игре Елено, моме у овој области.

У северном делу Грчке, у чији састав улази и тзв. Егејска Македонија, је сасвим

логично постојање и заступљеност наведене игре, која је готово ушла, поред игре сирто, у

основни репертоар области.

Развој текстуалног дела ове игре можемо пратити до данашњих дана и све до

Војводине. Основни облик текста игре Јелено, моме, Јелено постоји и у војвођанском

репертоару тамбурашких оркестара, под називом „Ој Јело, Јело, Јелено“45. Текст је спеван

на другачију мелодију, прилагођену војвођанском поднебљу и мелосу, а ритам мелодије је

у овом случају 3/8.

* * *

Услед развијене трговине, бројних историјских догађаја који су током времена

условљавали миграције становништва, као и услед одласка становништва на рад

(печалбари, млекари, неимари...) у друге крајеве, игра се преносила из једне у другу

област (неретко и из једне у другу државу) и на тај начин примала другачију музичку

пратњу, стил, мењала односно, прилагођавала се стилу играња у датој области и

попримала бројне одлике дате области и становништва. Игра Јелено, моме, Јелено је и

услед свог преношења и доласка из Бугарске у југоисточне и североисточне крајеве

Србије, североисточне крајеве Албаније, северне области Грчке, пограничне крајеве

Македоније, па чак и Измира у западном делу Турске и места Витер у Калифорнији,

задржала свој тротактни играчки образац, основни мелодијски образац, па чак и текст и

начин украшавања, затим правац кретања за десном руком, коло (отворено или затворено)

као основни облик игре, начин држања у колу-за руке пуштене низ тело, мешовито играње

(заједничко играње мушкараца и жена у колу) и назив игре. Оно што такође уочавамо у

свим наведеним државама и областима је лакоћа играња, и полетно играње ове игре и

45 “Ој, Јело, Јело, Јелено,не гази сено кошено. Млади га момци косили,и тебе, Јело, просили.Због тебе, Јело, Јелено,сви пију вино румено.

36


мелодија која «носи». Дакле, можемо претпоставити да су три карактеристике ове игре

које су допринеле њеном брзом ширењу и лаком прихватању људи из различитих

поднебља и људи различитих менталитета и музичког укуса су, уствари, њена

мелодичност, полетност и певљивост-које су свима пријемчиве.

37


:ЛИТЕРАТУРА

1. ВАСИЋ, др Оливера, 2005

Етнокореологија, Сећање, Арт график, Београд

2. ГРЧИЋ, Мирко, 2005

Балкан као културни субконтинент Европе, Гласник српског географског друштва,

свеска LXXXV - бр. 1

3. ЈАНКОВИЋ, Даница и Љубица, 1964

Народне игре, књига 8, Београд

4. KYRIACOU, Charles, 2000

Dances in Greece collected and compiled by Charles Kyriacou, 10th Edition, October,

www.filetron.com/grkmanual

5. МЛАДЕНОВИЋ, Оливера 1973

Коло у Јужних Словена. Београд: Српска академија наука и уметности.

6. FRIEDBERG, Joan

Cultural Chanдe in Traditional Dances in Florina, Greece, a pilot study

7. ШЕБУЛ, Магдалена, 2009

Дипломски рад, „Обичаји и игре у селима области Горњи Висок“, ВШССОВ,

васпитач за традиционалне игре, Кикинда.

8. „Народне игре у Крајишту и буњевачке народне игре“. У: Народне игре Србије

(грађа). Ур. др Оливера Васић и др Димитрије О. Големовић. Београд: Центар за

проучавање народних игара Србије, Факултет музичке уметности, свеска 17,

Београд, 2000.

9. „Народне игре у Пиротском пољу, Левчу и Гружи“. У: Народне игре Србије




10. „Народне игре у Пчињи, Пиви и Белопаланачком пољу“. У: Народне игре Србије


38




11. „Народне игре Буџака и игре Срба из Срема“. У: Народне игре Србије (грађа). Ур.

др Оливера Васић и др Димитрије О. Големовић. Београд: Центар за проучавање

народних игара Србије, Факултет музичке уметности, свеска 24, Београд, 2003.

12. „Народне игре Рашке, Бујановца и врањског поља“. У: Народне игре Србије (грађа).

Ур. др Оливера Васић и др Димитрије О. Големовић. Београд: Центар за


Београд, 2007..

13. „Народне игре у Срба из Румуније, Црне Траве и Беле Крајине“. У: Народне игре

Србије (грађа). Ур. др Оливера Васић и др Димитрије О. Големовић. Београд:

Центар за проучавање народних игара Србије, Факултет музичке уметности, свеска

31, Београд, 2009.

14. Народне игре Србије, грађа, Народне игре околине Зајечара, Бора и Неготинске

крајине, Београд,. Податке о области и играма Белопаланачког Поља је у грађи

представила Десанка Ђорђевић.

15. http://www.wikipedia.org

16. http://www.scd-lunjina.org

17. http :// www . phantomrach . net / folkdanc / teachers / hunt _ y . htm

18. http :// www . hopp - zwei - drei . de / Texte / Kurzsicht _ Lieder _20100410. pdf

19. http://www. dancila.com

20. http://www. folkloretanznoten.de/ElenoMome 1.pdf

21. http://www . terrytraub . org / eleno . gif

22. http://www . theodora . com / maps

23. http://www.cordance.org / Dance research journal

24. http://physiome.org/~butterw/emdb/score.html

25. http://vergina.eng.auth.gr/macedonia/

26. http://www.dunav.org

27. http://www.DennisBoxell.com

28. http://www.sitesatlas.com

29. http://www.dunav.org.il/balkan_music_greek.html#all

39

http://www.dunav.org.il/balkan_music_greek.html#all

http://www.sitesatlas.com/

http://www.DennisBoxell.com/

http://www.dunav.org/

http://vergina.eng.auth.gr/macedonia/

http://physiome.org/~butterw/emdb/score.html

http://www.cordance.org/

http://www.theodora.com/maps

http://www.terrytraub.org/eleno.gif

http://www.hopp-zwei-drei.de/Texte/Kurzsicht_Lieder_20100410.pdf

http://www.phantomrach.net/folkdanc/teachers/hunt_y.htm

http://www.wikipedia.org/


:САДРЖАЈУВОД..............................................................................................................................................2

ЈЕЛЕНО МОМЕ, ЕЛЕНО МОМЕ у Србији...........................................................................7

ЈУГОИСТОЧНА СРБИЈА.........................................................................................................7

Босилеградско Крајиште......................................................................................................10

Бујановац...............................................................................................................................11

Буџак......................................................................................................................................13

Буџак......................................................................................................................................13

Висок.....................................................................................................................................14

Врањско поље.......................................................................................................................17

Пиротско поље......................................................................................................................18

Пчиња....................................................................................................................................19

Црна Трава............................................................................................................................21

Белопаланачко Поље............................................................................................................23

СЕВЕРОИСТОЧНА СРБИЈА..................................................................................................24

ЕЛЕНИНО ХОРО, ЕЛЕНО МОМЕ у Бугарској.................................................................26

ЕЛЕНО МОМЕ у Македонији................................................................................................32

KORI ELENI, MIKRI ELENI, LENA MOMA, ELENI KOPELLA, ELENITSA, ELENO

MOME у Грчкој.........................................................................................................................34

ЕЛЕНО МОМЕ у Албанији.....................................................................................................38

ЕЛЕНО МОМЕ у Турској........................................................................................................39

O НАЗИВУ ИГРЕ.......................................................................................................................40

ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИГРЕ........................................................................40

40


ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................41

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................46

41

tragom igre jeleno mome, jeleno

Documents