tipologija objekta 2

UVOD |

Fizičke tvorevine usmeravaju tokove, sadržaji definišu ciljeve, dispozicija formira orijentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastika identitet, a opremanje doživljaj I ponašanje. Scenografija gradskih prostora, kao proces njihovog nastajanja I skup aktivnosti za njihovo uređenje, sadrži umetničke I stručne, odnosno kreativne I tehničke elemente. Ona objedinjuje delovanje urbanista, arhitekata, umetnika, inženjera tehničkih struka, komunalnih službi održavanja I samih korisnika. Aktivnosti ‘scenografa’ usmerene su na formiranje gradskog prostora kao demokratkog okvira koji nudi korisnicima maksimalan stepen izbora u zadovoljavanju potreba I odvijanju aktivnosti.

Gradski centar podrazumeva najkvalitetniju izgradnju, najmodernije rešenje, luksuz, zato je ulaganje u njega isplativo u terminima ekonomije, uloženo se brzo vraća, a u kasnijoj eksploataciji zarada je veća nego u drugim delovima grada. Njegovom transformacijom stvara se novi odnos imeđu objekata i ulice, prostora i njegove funkcije, ističe se njegova originalnost, maštovitost, sposobnost, bogatstvo, raznolikost, mogućnost, otvorenost i javnost.

1 | T r a n s f o r m a c i j a u v o d j e n j e m n a t k r i v a n j a I b o j e / T i j a n a B o j o v i ć 2 0 0 8 / 0 8 4

JAVNI GRADSKI PROSTOR |

Težnja da se život ljudi u gradu unapredi upućuje arhitekte na preispitivanje onoga šta grad u suštini jeste I kako u okviru tog grada treba da izgleda I funkcioniše javni prostor. Javni gradski prostor je mesto gde se susreću ljudi, granica je ispoljavanja javnog I privatnog, mesto sa koga se pristupa objektima, mesto koje označava I koje je označeno, metafora, simbol, mesto komunikacije, socijalnog izraza, element složene structure grada, prostor uokviren kućama. Urbani prostori između zgrada I sve što se u njima nalazi, predstavljaju danas ambijent u kome se jedva može opstati. Prostor je sam po sebi samo okvir u kome se događaju dešavaju, pa stoga grad, kao I svaka pozorišna scena, za ljude u pokretu zahteva modulatore koje predstavljaju objekti – korisni, ugodni ili umetnički, a koji su vodiči koji usmeravaju našu aktivnost, skloništa za neke potrebe, ili mesta gde se može sesti – ukratko čitav jedan svet svoje vrste.

Ideja o humanizovanju javnih gradskih prostora u srcu grada, gde su koncentrisani raznovrsni I kompleksni međusobni odnosi javnog života, zajedno sa aktivnostima koje on pruža – pozorišta, muzeji, gradske četvrti, restorani, kafići, trgovački objekti, uvođenjem elemenata natkrivanja, trebalo bi da život čoveka sa njegovim težnjama I življenjem postavi u prvi plan. Baš zato što čovek želi da napusti četiri zida svog stana I da u gradskom trivu pronađe mesto za odmor I relaksaciju.Javni prostor je nešto što na neki način pripada svim članovima jedne zajednice, a svest o njegovom uređenju i potrebi za reprezentativnošću je u stalnom porastu u urbanim sredinama i gradovima. Sve je više rekonstukcija, uređenja i obnavljanja po poslednjim standardima.


SLIKA 1: 'Land Bridge', Vankuver, Amerika. Novi most iznad autoputa u Vašingtonu, koji nudi prostor za odmor i relaksaciju kao i stazu za pešake, rekreativce i bicikliste. On ne predstavlja samo prolaz iznad autoputa. Nudi mnogo bogatije iskustvo zbog svog geografskog i istorijskog značaja prvenstveno, zatim zbog oblika i dizajna, kao i bogatstva vegetacije tu zasađenog. Okružuju ga brojna vojna uporišta bitna američkoj istoriji, reka i prostran pejzaž. Koncept oblika 'Land bridge'-a baziran je na kružnoj formi.

Vodi kroz pešačku stazu, preko parka, do obale. Najviša tačka je tačno iznad autoputa i tu se nalazi kružna 'izviđačnica' sa nadstrešnicom i božanstvenim pogledom na pejzaž. U ranijem periodu beleži se posećenost oko milion ljudi koji obilaze ovo istorijsko utvrđenje, a sada je taj broj mnogo veći zbog mogućnosti lakšeg prelaza i svojim postojanjem mami ne samo turiste, već i lokalno stanovništvo.

Mogućnost izbora i ubrzan ritam događanja formiraju nove društvene obrasce koji polako postaju univerzalni. Globalizacija sveta svakako nosi predznak urbanog stila života, čije se osnovne karakteristike šire i van gradskih teritorija. Prostor više ne predstavlja prepreku, a novi sistemi vrednosti osvajaju svet brzinom elektronskih impulsa.

Gradski prostor i njegova fizička dimenzija, bez obzira na haotičnost današnjice koju verno prenose i oslikavaju, za sada su jedini opipljivi oslonac – sklonište od nepoznatog i često zastrašujućeg sveta potisnute iracionalnosti. Njegova uloga i simbolika i dalje nosi pečat milenijumskog trajanja, ali garant opstanka, kao i uvek, predstavlja neprestano prilagođavanje . .

| Oblikovanje |

Vrednost javnog gradskog prostora se može različito meriti u zavisnosti od stepena razvoja društva i kulturnog obrasca po kom ono svakodnevno funkcioniše. Urbana sociologija nas upućuje na to da nema te urbane kulture koja može postojati mimo prostora koji ne nudi makar minimalne pretpostavke čovekove emancipacije. Iz ovoga proističe moje pitanje:

' Da li je moguće biti kulturan u prostoru koji nije plemenito, čovekomerno, podsticajno i estetski oblikovan?'

Uobičajeno je shvatanje da oblikovanje, uopšte, predstavlja intuitivni proces odlučivanja baziran na talentu, imaginaciji, iskustvu I ‘osećaju’, odnosno umeću. Za razliku od njega, racionalni/naučni proces odlučivanja bazira se na relevantnim činjenicama I proverenim pokazateljima, odnosno znanju. Poseban kvalitet daju međuodnos znanje-intuicija. S jedne strane, povećavanje znaja o nekoj pojavi poboljšava se intuitivno-iskustveno delovanje, a sa druge strane, posedovanjem intuicije (uz odgovarajuće iskustvo) povećava se sposobnost boljeg odabira I upotrebe relevantnih znanja o toj pojavi.

Proces oblikovanja gradskih prostora treba da promoviše prostor koji će biti atraktivan i visokih estetskih kvaliteta, ali i

*bezbedan – koji svodi na minimum strahove i mogućnosti različitih povređivanja; KRITERIJUMI: sadržaji, opremljenost, osvetljenost

*dostupan i protočan – prostor koji predstavlja element komunikacionih mreža i tokova, koji na adekvatan način prihvata različite modalitete saobraćaja, integriše namenu i kretanje, i akcentira stepen mobilnosti svih građana, uključujući i osobe sa posebnim potrebama; KRITERIJUMI: komunikacijske mreže i tokovi, različiti vidovi saobraćaja, osobe sa posebnim potrebama


*čitljiv – sa potencijalom za adekvatnu orijentaciju u prostoru, fizičku i vizuelnu definisanost, kao i prepoznavanje identiteta prostora; KRITERIJUMI: 'plastika' prostora, strukturalnost, akcenti opremanja.

*ugodan – prostor koji karakteriše prisustvo zelenila, efekata vode i zvuka, zaštićenost od kiše i vetra, osunčanost u prohladnim danima ili zasena pri letnjim vrelinama; KRITERIJUMI: postojanje zelenila, vodenih površina i efekti zvuka i efekti boje i natkrivanje prostora.

*inspirativan – prostor koji je zanimljiv i dinamičan, i koji animira, podstiče i edukuje emitovanjem raznoraznih poruka; KRITERIJUMI: površine, topografija terena, umetnost na otvorenom.

*životan/ispunjen – prostor koji je 'zaživeo' kroz korišćenje, koji poseduje većinu prethodno navedenih obeležja, koji je adekvatno opremljen i održavan kao i prilagodljiv promenljivom sociološkom, tehnološkom i ekonomskom kontekstu; KRITERIJUMI: opremljenost, promenljivost, inspirativnost, originalnost, održavanje.

Visoko razvijene sredine danas imaju izraženu potrebu za kvalitetnijim, atraktivnijim I originalnijim dizajnom u svim aspektima života. Razvoj novih materijala I potpuno savladavanje ograničenja doprinelo je otvaranju beskrajnih mogućnosti u arhitektonskom projektovanju. Uz činjenicu o porastu vrednosti I neophodnosti postojanja javnih prostora u centralnim delovima grada, kvalitet njihovog oblikovanja sve više dobija na značaju.

U daljoj razradi se govori o načinu na koji je javni gradski prostor uređen I formiran,njegov dizajn I namena, kao I o konstrukciji I građenju.


SLIKA 2

nekad

SLIKA 4: Times Square 1908. godine

sad

SLIKA 5: Times Square 2010. godine

| Izgrađenost |

' Od starih vremena urbani prostor je bio forum, trg, mesto gde su se odigravali susreti. Urbani prostor je tako suštinski mesto otkrivanja – ambijent mogućnosti. . Grad je mesto gde se događa susret gde se ljudi sastaju i otkrivaju svetove drugih. Unutar grada 'ja sam' postaje ogledalo koje prima, odražava i postaje.' / K. N. Šulc /

Doživljavanje prostora je jedan od fundamentalnih oblika povezivanja čoveka sa svetom, okolinom. Čovek utiče na svoju okolinu prema svojim moćima, pa onda ona oblikuje njega. U analizi fizičke strukture treba paralelno ispitati: socio-psihološke faktore, fizičko biološke faktore i fizičku sredinu grada. Kod socio-psiholoških faktora akcenat je na:

1) promeni sredine u procesu urbanizacije 2) načinu života

3) kulturnom nivou, stepenu obrazovanja 4) socijalnom položaju

5) socijalnim kontaktima 6) dostupnosti gradskih funkcija.

Fizičko-biološki faktori proizilaze iz geografskih i klimatskih činjenica o gradskom ambijentu. Povećanje izgrađenosti grada menja klimatske i biološke uslove života. Javlja se URBANA EKOLOGIJA- nova grana ekologije. Fizička struktura doživljava se zavisno od sopstvenih osobina i karakteristika.

Pri susretu ruralnog stanovništva sa urbanizovanom sredinom i gradskog stanovništva sa svakodnevnim saobraćajnim zagušenjem, ritmom stalnih obaveza rađaju se mnoge neuroze urbanizovanog čoveka. Život u gradu manje povezuje po susedstvu, mestu življenja a više po interesovanjima, profesionalnim vezama. Pored ovih negativnih pojava, postoje i stimulativne vrednosti: dinamičnost procesa, podela funkcija, tesni kontakti,


SLIKA 6: Trafalgar Square, Engleska, 1908. godine

SLIKA 7: Trafalgar Square, Engleska, 2009. godine

mogućnost samostalnog života, šanse za rad, stimulativna atmosfera grada. Što je stepen dostupnosti u gradu veći, doživljavanje grada je kompletnije i bogatije.

Urbanizaciju usled industrijalizacije i razvoja tercijalnih delatnosti, demografska eksplozija, kao i drugi faktori određuju oblike grada našeg vremena. Brzi migracioni procesi stvaraju probleme u adaptaciji novoj urbanoj sredini i integraciji novih stanovnika. Povećanim zahtevima stambene izgradnje može se rešiti samo industrijskim graditeljstvom što vodi do tipizacije serijskih građ. elemenata. Tipizacija stvara monotoniju naselja, što u socijalnom pogledu stvara nedostatak identiteta prostora, jednobraznost i bezličnost urbanih ambijenata i jedan su od uzroka otuđenosti. Zbog toga kao I zbog činjenice da javni gradski prostor predstavlja veoma složen element gradske strukture, nalazimo da su osnovne karakteristike za njegovo objašnjenje i razumevanje, forma koja definiše karakter javnog prostora , funkcija koja je osnovni razlog postojanja samog javnog prostora, kao I kulturni identitet kao jedan od najbitnijih činilaca nastanka javnog prostora u gradu. Forma je ta koja predmetu omogućava korišćenje, a funkcija koju obavlja je aktivnost. Stepen pristupačnosti I raznovrsnosti namene dobijaju na snazi ukoliko su praćeni lakoćom orijentacije I snalaženja u prostoru kao I čitljivim formama. Arhitektonska forma obrazuje se kroz uspostavljanje odnosa između elemenata, u fizičkom smislu kroz organizaciju I komunikaciju, u perceptivnom smislu kroz doživljaj.

U čovekovoj prirodi postoji paralelno težnja ka promeni I želja za stalnošću. Grad nije samo privremen I prolazan fenomen, on je nezamenljiv. Objekti koji formiraju prostore gradova često se menjaju, grade I razgrađuju, ali kao trajni motiv gradskog prostora ostaje – prazan, neizgrađen deo, kao konstantan znak istorije.


SLIKA 8: The Schouwburgplein (12.250 metara kvadratnih), Roterdam. Nalazi se u srcu Roterdama I okružuju ga City Theathre I City Concert Hall. Trg je dizajniran kao interaktivno javno mesto, fleksibilno u svojoj upotrebi I menja se tokom godine. Najveću pažnju na trgu privlaže četiri hidraulična svetleća sistema koja se mogu okretati po potrebi. Autori su West8 urban design & landscape architecture b.v. I građen je od 1991. Do 1996 godine.

SLIKA 9: 'S – Trains', Kopenhagen, Danska. Zdrav život kao osnovni moto izražen je putem različitih mera u sistemu socijalne politike, kao i u domenu javnog prostora. Čak trećina zaposlenih i studenata Kopenhagena koristi bicikl kao prevozno sredstvo do svog radnog mesta ili univerziteta koji pohađaju, a vlasti rade na povećanju broja biciklista raznim merama kojima bi se ulični koridori učinili još prijatnijim i sigurnijim. Jedan od načina kako da taj prostor stvarno bude što bezbedniji za bicikliste jesu ovi prolazi jarkih boja koji svojim dizajnom prvo privlače poglede prolaznika.

Obratićemo pažnju na kvalitet prostora, a on je definisan oblikom, izgledom, proporcijom, stepenom zatvorenosti, svetlom I pogledom, kao I kretanjem koje podrazumeva dolazak, ulazak, konfiguraciju staza, veza izmedju prostora.

| Funkcionalnost | Raznovrsnost | Promenljivost |

Funkcija javnog gradskog prostora predstavlja njegovu osnovnu karakteristiku I osnovni razlog njegovog nastajanja I trajanja. Formiranje sadržaja uslovljeno je potrebama, interesima I željama. Sama funkcija podrazumeva prostor u kome su sadržaji I subjekti u interakciji. Ljudske potrebe, stvaraju se u konkretnim okolnostima, prostorna određenost podrazumeva odabir samo onih potreba relevantnih za dalje izgrađivanje I oblikovanje prostora. Osnovne karakteristike funkcija javnog gradskog prostora mogu se svrstati u dve grupe. S jedne strane raznovrsnost, a sa druge promenljivost.

Raznovrsnost: Tokom istorijskog razvoja javni gradski prostor imao je veliki broj različitih funkcija od kojih su se neke zadržale do danas, dok su druge iščezle u različitim vremenskim periodima. Nekada rimski forumi su bili ujedno i religiozni i politički centar, i pijaca i škola i sudnica. U mnogim gradovima pijačni trgovi obavljaju jednu funkciju danju u prepodnevnim časovima, dok se posle podne u noću prostor pretvara u mesto odmora ili mesto za održavanje kulturnih manifestacija. I njhova funkcija se menja sa maštovitošću, potrebama, inovativnošću, prilikama i sve to doprinosi značaju jednog javnog prostora.

Promenljivost: Razlozi za promenu su brojni : povećanje teritorije grada, stagnacija, izumiranje odnosno narastanje određene funkcije, tehnološki napredak. Značaj je u dinamičnosti i u promeni funkcionalne, socijalne i kulturološke potrebe čoveka.


SLIKE 10 I 11: Rockefeller Plaza u centru New yorka funkcioniše i leti i zimi kao jedan od vidova 'urbane dnevne

sobe' gde se ljudi zimi klizaju, a leti borave na otvorenom platou.


SLIKA 15: ALLSTARS egzibicija pod nazivom,’You May [take the public space]’, Danska, predstavlja izložbu nameštaja za javni gradski prostor u funkciji klupa, bara, konferencijskih stolova, mesta za piknik, urbanih mesta sastanaka kao i pozornice. Napravljen od strane dizajnera Karl Emilia Pirchera I Fidela Peugeota pod akcijom kako popoljšati iskorišćenost javnih prostora I povezati ih sa namenom I zbližavanjem ljudi. Te jarko obojene, ispunjene vedrinom, klupe sa višestrukom funkcijom mame ljude na susret, nove ideje I veze mimo zatvorenih prostora u kućama. Dizajn je dobio nagradu 2009. zvanu Allstars © Tobias Goetz courtesy DMY.

SLIKE 12, 13 I 14: Time square, New York gde u sunčanim periodima se organizuju različite manifestacije poput yogafest- a, koncerata,

dočeka ili jednostavno relaksacije.

Zgrade i okolni prostor u svakom javnom prostoru pružaju mnoge mogućnosti. Objekti predstavljaju nosioce funkcija dok okolni prostor postaje nosilac ljudskih aktivnosti. Zgrade svojom funkcijom odražavaju aktivnost okolnog prostora, pripadaju trgu, ulici.. Javne površine imaju za ulogu pristupe različitim sadržajima, različito motivisana zadržavanja, kontakt, odmor, zabavu i igru i on se odlikuje odvijanjem tih različitih aktivnosti u većoj meri nego što može zatvoreni prostor da pruži. Zastupljenost sadržaja u javnom gradskom prostoru zavisi od potencijala lokacije, ekonomske uslovljenosti kao i od kreativnosti i motivacije projektanata. Lako dostupni prostori, visokog stepena komunikativnosti i atraktivne namene, zahtevaju posebno razmatranje. Pored funkcija koje se odvijaju u prostoru, na karakter javnog gradskog prostora utiču i funkcije objekata koji ga okružuju i to iz razloga što one utiču jedna na drugu i koezistiraju zajedno u funkciji stvaranja odnosa igradjenog – punog i neigradjenog praznog prostora kao i kreiranja osobenosti i karaktera.

Grad bez dobro definisanog javnog prostora ne obećava ništa. Urbani prostor vizualizira opšti i lokalni svet i prema tome pomaže zgradama javnog i privatnog karaktera da se ukorene u određeni ambijent. Bez korisnika, njihovih aktivnosti i kulture ne ispunjava suštinu svog postojanja. On dobija obeležje kvalitetnog gradskog ambijenta tek kroz doprinos svakodnevnom životu građana, njihovim običajima i tradicionalnim događajima. Razvoj zajednice i kulture zasniva se na komunikaciji. U arhitekturi govorimo o razmeni informacija između ljudi i njihovog okruženja, a preko fizičke izgrađenosti prostora. Tada on prestaje da bude zaklon, zaštita, sklonište i postaje sredstvo komunikacije u smislu razmeštaja i veza, ali u smislu prenošenja određenih urbanih sadržaja.


SLIKE 18 I 19: Plaza del Campo de Siena, Španija. Javni gradski prostor kao mesto susreta, okupljanja koje menja svoju namenu u vreme trka konja (slika levo) koje se odvijaju na trgu i ulicama Sijene. Prostor se popunjava ljudima koji u ovom slučaju postaju publika, a trg svojevrsna arena.

SLIKE 16 I 17: Transformacija jedne od znamenitih ulica Ria de Janeira za vreme karnevala I nakon njega kao jedan od najbitnijih obeležja njihove kulturne baštine, sada već jedne od najmasovnijih manifestacija zabavnog I kulturnog karaktera. Kako je Rio sa svojim gradskim ulicama I trgovima postao vremenom premalen za sve koje žele da učestvuju ili samo prisustvuju karnevalskim danima, za te potrebe I potrebe parade Sambe u Riu je izgradjen Sambodrom. Sambodrom je specijalna ulica sa nivoima kreirana samo za Paradu Sambe, po kojoj u vreme karnevala prolazi karnevalska povorka plešući sambu.

TRANSFORMACIJA JAVNIH GRADSKIH PROSTORA NATKRIVANJEM I BOJOM |

| Grad arhitekture / Arhitektura grada|

Posmatrajući grad kao tvorevinu čoveka nastalu kao proizvod društvenih, istorijskih, ekonomskih I prirodnih uticaja, možemo govoriti o najvećem ubranom fenomenu ikada nastalom. Konstruišući tako jedinicu od koje se polazi, a koju moramo posmatrati kao baznu, dolazimo do strukture sačinjene od podcelina, delova, područja, a ukoliko svaku od njih posmatramo kako Lynch kaže ‘distriktima’, grad je zaista forma karakteritična I jedinstvena sama po sebi. Tako se postavlja pitanje na koje se po urbanistima podrazumeva potvrdan odgovor: da li su izgrađeni I neizgrađeni prostori za grad isto što I molekuli I međumolekuli prostor za tkivo? O ovom pitanju treba da razmišljaju svi oni koji se profesionalno bave uređenjem prostora: planeri, urbanisti, arhitekte, pejzažne arhitekte ili dizajneri I ustanoviti da li je za njih Slobodan prostor na kome je potrebno nešto izgraditi pozornica na kojoj svaki pojedinačan objekat skulptura ili je on deo kompozicije čitavog naselja.

| Prostori po meri čoveka |

Nekada živi gradski prostori, a danas samo mesta prolaska u žurbi, trgovi su površine koje bi trebalo ponovo da postanu centri gradskog života I okupljanja. Najsloženiji, najbogatiji, najurbaniji program, kuće najviših sadržaja I magnetizma, institucije demokratizma I okupljanja, trebalo bi da okružuju prostore trgova I da njihova unutrašnjost izađe na prostor trga I time se stvori utisak prostora koji teče, prepliće se I ne znamo da li smo unutra ili napolju.

‘Javni’ objekti ne smeju da budu usamljeni I udaljeni od svake susedne arhitekture I prostora koji ih okružuje, jer samo zajedno mogu da ostvare planirano dejstvo I imaju uticaj na kvalitet života stanovništva. Prostori trgova I javni objekti koji ga formiraju su nosioci urbanog I socijalnog života. Usmereno kretanje pešačkim pravcima ka mestima zaustavljanja I okupljanja, stvara sliku strujanja krvi kroz organizam, a bez njega nema života. Vraćanje života na prostore ulica I trgova je fundamentalni zadatak svih nas, jer ćemo samo tako moći da u ovom ubrzanom životnom tempu, zastanemo I uživamo u uhvaćenom trenutku, okruženi uličnom vrevom, arhitekturom I ljudima.


SLIKE 20 I 21: TKTS Booth and the Redevelopment of Father Duffy Square, Perkins Eastman, NY, Amerika.

Jedan od urbanih javnih pešačkih prostora u New Yorku koji zrači svojom energijom I koji je brzo postao jedno od omiljenih destinacija turista I domaćeg stanovništva I jedan od ikoničnih prostora užurbane ‘Velike jabuke’. Projekat je započet 1999. God. I obuhvata neke od najsavremenijih elemenata u pogledu osvetljenja, hladjenja I grejanja. Led punjenja ispod stepenika omogućavaju izuzetan doživljaj boja, a 5 gemetrijskih punjenja omogućavaju hladjenje površine leti, a toplotu zimi, ujedno ostavljajući površinu potpuno slobodnu za sedenje u svakom godišnjem dobu.

Trgovi treba da budu mesta muzike, vodenih površina, zanimljivih popločavanja koje će uneti boje u prostor, natkrivenih elemenata koji će pružati osećaj utočišta I zaštite, mesta izložbenih prostora umetnika, mesta gde će svaki pojedinac osećati pripadnost kako prostoru tako I društvu. Jer kao što čovek polaže prava na javni gradski prostor u kome boravi, tako I prostor treba neprestano da poboljšava čovekov boravak u njemu.

| Reanimacija javnih prostora |

Uticaj umetnosti na grad ne ogleda se samo u aktiviranju nekih njegovih delova, već u reanimaciji čitavog životnog prostora. Kod objekata ili javnih prostora koji svojim sadržajem posetiocima nude različite aspekte socijalizacije I edukacije, veoma je važno da, pored svog oblikovnog rešenja, objekti svojim funkcionalnim rešenjem angažuju I aktiviraju svoju okolinu. Različite manifestacije, izložbe, tribine, umetnička I kulturna dešavanja treba da privuku građane da koriste neki objekat, ali I prostor oko objekta, jer su kao dve celine, unutrašnjost I spoljašnjost u neraskidivoj vezi. Svi odnosi koje jedna izgrađena forma ostvaruje prema okruženju mogu se sagledati u samom postojanju forme u odnosu na zemlju, nebo, kroz elemente krova, zida I postamenta uz kategorije spolja – unutra, horizontalno – vertikalno I gore – dole, koji se oslanjaju na čovekovu percepciju I moć tumačenja prostora I odnosa koji se u njemu dešavaju.

Uloga natkrivenih javnih gradskim prostora u funkcionisanju grada razmatra se putem analize osnovnih elemenata pomoću kojih želimo da definišemo osnovne karakteristike javnih gradskih prostora, a to su fizička izgrađenost, funkcija i kulturni identitet. Natkriveni elementi u javnom prostoru grada predstavljaju elemente zaštite i elemente izražajnosti omogućavajući raznovrsnost korišćenja i predstavljaju nesumnjivu vrednost koju svaki gradski prostor treba da poseduje. Pristupačnost, izbor, kretanje, orijentacija su osnovne karakteristike natkrivenih javnih prostora.

Natkriveni javni gradski prostor predstavlja mesto granice spoljašnjeg I unutrašnjeg prostora. Njegovo shvatanje se menjalo kroz istoriju. Shvatanje moderne arhitekture je da unutrašnjost treba da bude izražena u spoljašnjosti, što iskazuje potrebu za kontinuitetom spoljašnjeg I unutrašnjeg prostora. Svrha ovakvih prostora jeste da služe spoljašnjem prostoru, otvarajući se kao pozornica za jedan novi prostor I pozadinsku publiku. Kretanje pešaka predstavlja glavno kretanje u ovim zonama čiji su elementi: zid, krov, vrata, kapije, ulazi kao poziv, skriveno značcenje, otvaranje – zatvaranje, objedinjavanje, razdvajanje.


SLIKE 22 i 23: Burnham Pavilion, Zaha Hadid, Čikago, Amerika

Glavni element horizontalnosti objekta je krovni plan; on štiti unutrašnji prostor od sunca, kiše, snega, itd. I predstavlja glavni element definisanja I oblikovanja prostora. Forma samog krovnog plana determinisana je proporcijom structure, geometrijom, materijalom. . Od davnina je predstavljala osnovni element zaštite od okruženja, zatim I natkrivanje u strukturalnom smislu, kao I imitaciju nebeskog svoda u izražajnom smislu. Sama zamisao natkrivanja kao značenje senke, hlada I zaklona naglašava njegovu funkciju kao jedno statično mesto za relaksaciju u centru zauzetosti, žurbe I vreve. Kao jednu polulebdeću strukturu čiji odnos prema zemlji I nebu nije definisan do kraja, ili kao jednu stabilnu, sigurnu I staloženu formu koja sa terenom ostvaruje čvrstu I izražajnu jasnu vezu.


SLIKA 24: Burnham Pavilion, Zaha Hadid, Čikago, Amerika. Po uzoru na plan Čikaga od Danijela Burhama iz 1909, urađena je skulptura, instalacija otvorenog tipa u srcu grada koja predstavlja instalaciju sa muzičkim zapisom umetnika Tomasa Greja koji je predstavio transformaciju Čikaga, od davnina, pa do danas. Ova reprodukcija je slodobna za sve posetioce I projektuje se po belim unutrašnjim zidovima. Konstrukcija je od aluminijumskog rama oko koga je zategnut materijal koji formira izgled ljuske.

SLIKE 25 I 26: Scarborough Beach Urban Renewal Stage 1, Blackwell & Associates, Australija. Glavna zamisao se vrti oko projektovanja javnog amfiteatra za potrebe prvenstva u surferstvu koje se u Pertu tradicionalno izvodilo. Prvenstveno taj amfiteatar bi imao ulogu mesta za opuštanje I rekreaciju, medjutim tokom projektovanja moralo se uzeti u obzir jos puno bitnih faktora uključujući I klimatske uslove, konkretno na jake vetrove, uključenje svetla u ceo sklop, kao I izbor materijala popločavanja koji će odoleti jakim naletima izrazito slane vode. Rešenje su bile terasaste površine popločane granitnim mermerom, a konstrukcija elekro – poliranim čeličnim oprugama.

Čovekove potrebe su kompleksne, isprepletane I međusobno povezane sa različitim društveno ekonomskim faktorima. Potrebe I vrednosti koje su vezane za čovekovo biće I čovekovu sredinu utiču na oblikovanje unutrašnjeg I spoljašnjeg prostora. Ti prostori moraju biti sigurni, privatni, izdvojeni, komforni I ograđeni. Pošto natkriveni javni prostori predstavljaju najpovoljnije tačke za mogućnosti zadovoljenja različitih potreba, izbor načina na koji će se u tom prostoru ponašati predstavlja jedan od najvažnijih njihovih kvaliteta. Takođe je bitno omogućiti što lakše I komfornije kretanje I komunikaciju kroz takav prostor, sa jako dobro izraženom orijentacijom - parametrom primarnih kretanja i pristupačnost određenim sadržajima čime njena mogućnost I izbor sadržaja dolazi do izražaja.


SLIKE 27, 28 I 29: Calder Woodburn Rest Area, Australija. Ovaj projekat je zamišljen kao kombinacija javnog gradskog prostora sa uslužnom arhitekturom. Oslikava život na putu. Sa obezbeđenim prostorom za parkiranje vozila, organizovanje piknika I javnog toileta,ovaj prostor markira trenutke sa putovanja, označava mesto za odmor, pauzu I osveženje. Kombinacija jako modernističkog izgleda, krova kao zaštite od vremena I toaleta kao dodatne mogućnosti, ovakva mesta čine jako korisnim I inspirativnim.

SLIKA 30: Sony Centar, Berlin, Nemačka. Konstrukciju je projektovao Helmut Jahn I ona je bila gotova 2000. Godine. U okviru ovog centra postoje prodavnice, restorani, hotelske sobe I apartmani, kancelarije, muzeji filma I umetnosti, bioskopi, mala verzija ‘lego land’-a, ‘imax’ teatar I sony radnja. Jako interesantan I primamljiv deo ovog objekta jeste krovna konstrukcija u obliku cveta koja otvoreni prostor – centralni forum oko kompleksa zatvara u potpunosti I štiti od vremenskih neprilika. Visok je 67 metara I napravljen čeličnih prstenova teških 520 tona, presvučen od samočistećeg, teflonskog platna I bezbedonosnih stakala debljine 16 mm I teških 105 tona koji se prostiru na preko 3500 metara kvadratnih. Za noćni doživljaj je odgovoran Yann Kersalé. Svetleća krovna konstrukcija koja imitira nijanse zalaska sunca, počevši od jarko bele odaje utisak dužeg dana, zatim u roku od 21 sekunde menja boje neprestano do kasno u noć.


SLIKe 31 I 32: Sony Center, Berlin, Nemačka. Krovna konstrukcija centra danju (levo) I noću (desno).

SLIKA 33: City Garden , St. Louis, Amerika. Ono što je nekad bila samo gomila više nego neinspirativnih poslovnih objekata, danas je pretvoreno u veličanstveni park, bogat modernim skulpturama na površini veličine 2 gradska bloka. Ovaj novi park je uspeo svojom rekonstrukcijom da postigne totalno novi utisak tih sterilnih građevina u više nego dostojnu pozadinu ovakvog prostora koji posećuju stanovnici svih starosnih grupa, da se igraju u parku, razgovaraju, šetaju, da posmatraju I dive se skulpturama ili da ih dodirnu. Cilj je bio da se napravi hibridna oaza – spoj botaničke bašte I zabavnog parka. Sinteza između mesta za zabavu I užitak I interakciju.


SLIKA 34: City Garden, St. Louis, Amerika. Fragmenti.

Nekoliko terasastih površina koje se stapaju u bazene sa skulpturama, restorani sa zelenim krovovima, ogromne bašte sa božanstvenim vrstama, drvoredi, ogromne sculpture I trg koji su projektanti nazvali ‘spray plaza’ – 102 vertikalna mlaza vode koja noću menjaju boju. Sva voda u parku se kontrolise podzemnim kompjuterskim sistemima prečišćavanja I navodnjavanja sa minimalnim korišćenjem hemikalija.

Prisustvo boje, zelenila, vodenih površina, zanimljivih sadržaja za decu I odrasle, sve ovo čini ‘City Garden’ jedan od najimpozantnijih rekonstrukcija javnih prostora današnjice.

SLIKA 35: The Rose Kennedy Greenway, Boston, Amerika. 1954. Godine (levo), danas (desno)

Neophodno je istaći značaj specifičnih vizuelnih opažaja : svetlosti, senke, boje, tekstura, pokreta .. u celokupnom doživljaju urbanih prostora sa aspekta njihove manifestacije.

Svetlost I njeni kvaliteti na otvorenim gradskim područjima nisu statični, već se svakog časa menjaju. Osvetljenjem javnih prostora specifičnim svetlećim izvorima I centrima, formira se sulieta grada noću, a svetlost tada postaje deo sjajne I uzbudljive gradske scenografije. Noćna panorama grada je posebna I veoma različita od dnevne gradske slike, jer večernja slika sačinjena od mnogo – dimenzionalnih zraka I različitih svetlosnih preliva ostavlja utisak pulsirajućeg ritma koji je posebno zanimljiv.


SLIKA 36: The Rose Kennedy Greenway, Boston, Amerika. Kompletirana 2008. Godine predstavlja mrežu bašti I uređenih javnih gradskih prostora nazvana po majci dugogodišnjem senatoru Edwardu M. Kennedy-u. Projekat rekonstrukcije je nosio ime ‘Big Dig’ zbog menjanja toka saobraćanja sa površinskog na podzemno. Sadrži moderna popločavanja različitih boja, duge koridore I prolaze pokrivenih ili ne pokrivenih prolaza, fluidna noćna osvetljenja I moderne skulpture. Svojim savremenim I inovativnim rešenjima mami posetioce na igru, šetnju, opuštanje Ili rekreaciju.


SLIKA 37: Grand Canal Square, Dublin Docklands, Irska.Po ugledu na svoj ‘celebrity’ status, ideja celokupnog javnog prostora se bazirala na jednoj ideji a to je prisustvo jarkih boja kao simbolike. Crveno kao metafora crvenog tepiha koji vodi do teatra I zeleni koji upućuje do hotela. Trg je iseckan putanjama koje omogućavaju prilaze I izlaze sa bilo kojih strana, dok neonski stapovi ipak ukazuju na putokaze I glavne smernice. Takva simbolika oslikava slobodu, 24-časovnu povezanost, pokrete I energiju Dublina.

SLIKA 38: National Car Rental Center – ‘Palms’, Fort Lauderdale, Florida.

16 svetlećih stubova forme električnih palmi vode I osvetljavaju put do ulaza u centar. Poređane tačno određenim rasporedom radi lakše orijentacije predstavljaju, pored svetlosnih putokaza, I mesta za odmor.

Boja je presudan faktor u vizuelnom opažanju prostora I objekata, jer sredina u kojoj čovek živi, prostor I priroda koji ga okružuju, odlikuju se svojim koloritom I teksturom. Doživljaj boje je zainteresovao ljude mnogo pre nego što je osnovana empirijska nauka I eksperimentalna psihologija u okviru nje. Na osnovu sagledavanja rutualnih predmeta, posuda, figura, fresaka starijih civilizacija zapazićemo da boje na njima nisu imale prostu funkciju vernog oslikavanja realnosti nego nešto mnogo više od toga.Otvoreni prostori obučeni u ruho boja, fasade objekata I popločavanje peščanih staza oblogama u boji, mogu postati identiteti gradova, a boja će tada postati deo uzbudljive gradske scenografije I doprineti pokrenutosti


SLIKE 39 I 40: ‘Pozdrav Suncu’, Nikola Bašić, Zadar. Pozdrav Suncu se nalazi na Istarskoj obali. Sa ovog se mesta pruža pogled na Zadarski kanal i na zalazak sunca, čija je lepota u Zadru posebno poznata. Ovim poduhvatom, Zadar je dobio novo mesto okupljanja, ali i turističku atrakciju. Pozdrav Suncu sastoji se od tri stotine višeslojnih staklenih ploča postavljenih u istom nivou, sa kamenim popločanjem u obliku kruga.

SLIKE 41, 42 I 43: ‘Pozdrav Suncu’, Nikola Bašić, Zadar. Ispod staklenih provodnih ploča nalaze se fotonaponski solarni moduli preko kojih se ostvaruje simbolična komunikacija s prirodom, s ciljem da se, kao i s Morskim orguljama, ostvari komunikacija - tamo sa zvukom, a ovdje sa svetlom. Istovremeno sa zalaskom Sunca uključuju se i rasvetni elementi ugrađeni u krugu te po posebno programiranom scenariju proizvode interesantnu svetlosnu igru u ritmu valova i zvuka Morskih orgulja. Fotonaponski solarni moduli danju apsorbuju sunčevu energiju i potom je pretvaraju u električnu predajući je u distributivnu naponsku mrežu. To je zapravo mala elektrana iz koje će se energija koristiti ne samo za instalaciju Pozdrava Suncu, nego i za rasvetu cele rivijere.

prostora.

Pored boje, materijal posebuje I teksturu, koja je bitno svojstvo predmeta, odnosno objekata I elemenata okruženja jer ističe njegovu prostranost. Različita tekstura materijala čini da sam materijal bude opšte prepoznatljiv I da mu se pripišu opšte karakteristike kao sto su glatko, hrapavo, meko, tvrdo . . a zahvaljujući tekstruri materijala, prostor može da se doživi I taktilno.


SLIKE 44, 45 I 46: Jacob Javits Plaza, New York, Amerika.Namera rekonstrukcije ovog trga je bila da da se projektuje živopisan I koristan prostor koji će navesti prolaznike da se tu zaustave. Osmišljen je prostor koji omogućuje radnicima, prolaznicima mesto za odmor, stajalište za pauzu ili ručak. Spiralne klupe koje pružaju mogućnost odabira sedenja I uživanja većim grupama posetilaca, parova ili pojedinaca. Jarke boje daju ovom trgu živost jer je većinu vremena u hladu.

SLIKE 47, 48 I 49 : St. Mary's Churchyard Park, London, Engleska


SLIKE 50, 51 I 52: Mesa Cultural Arts Cent, Mesa, AZCentralna ideja projekta je bila da se obezbedi prostrano šetalište, koje istovremeno pruža mogućnost za manja i veća okupljanja, kao i mesto za miran odmor i uživanje.

SLIKE 53, 54 : Mesa, AZ.

Tema je 'Shadow walk' ('Šetnja senki') – duge linije drveća prepliću se , kreću napred nazad, bacajući pritom različite senke i formirajući različite oblike. Ogledala, čelični elementi, drvo, kamen, tako različiti elementi, ali čine savršeni spoj u igrama sa sunčevom svetlosti.


SLIKE 55, 56, 57, 58: Whitewater Shopping Centre, Martha Schwartz Landscape Architects, Irska.Konstrukcije svetlećih nadstrešnica su od obojenog čelika, I plavih fabričkim kapsula, unutar kojih su svetla. Postavljene su ispred ovog centra 2006.godine. na otvaranju tržnog centra u Dablinu.

SLIKE 59 I 60: Coventry Civic Squares, Coventry, City of Coventry, England.Unbuilt, 1998.

ZAKLJUČAK |

Kretanje – čovek u pokretu je najbolja odrednica shvatanja I doživljavanja grada. Svaki naš pokret, čini da se stvori nova slika, koja je različita I od prethodne I od buduće, a kretanje kroz prostor stvara nebrojeno bogatstvo slika I utisaka, koje će stvoriti u nama određene emocije, jer prostor uvek deluje na nas, sa ili bez naše volje. Zato je neophodno pažljivo I detaljno oblikovati urbani prostor I njegove elemente, kako bi se povećala slikovitost okruženja I bogatstvo doživljaja prostora, a samim tim olakšala njena identifikacija I omogućilo lakše kretanje I orijentacija u njemu.

Imajući u vidu da je slika rezultat dvosmernog procesa između posmatrača i posmatrane stvari, u kome spoljni fizički izgled, na kome projektant radi, igra glavnu ulogu, neophodno je staviti akcenat na komponovanje urbanih prostora. Zato je saradnja arhitekata, urbanista, umetnika, inženjera, naučnika i korisnika prostora, neophodna i preko potrebna, ako želimo da oblikujemo prostore koji će u nama stvarati osećanje sigurnosti, sklada, harmonije i ravnoteže.

Čovekova težnja ka promeni čini da se objekti koji formiraju prostore gradova često menjaju, grade i raz-građuju, ali prazan, neizgrađen deo ostaje da svedoči o čovekovoj želji za stalnošću, a trgovi kao nosioci socijalnog i urbanog života, mesta raznovrsnih događaja, procesa i ambijenata, ne bi smeli da budu ostaci arhitekture koja ih okružuje, već pažljivo osmišljeni i oblikovani prostori.

U periodu kada otkrivamo svoje razvojne ekonomske i društvene potencijale, kako bismo pronašli svoje mesto među ostalim evropskim narodima čijoj porodici težimo, poželećemo i da naši gradovi budu lepo i kvalitetno oblikovani, ne zato što će nas na to primorati propisi, nego što ćemo tu potrebu prepoznati kao veoma važnu za razvoj naših lokalnih zajednica


Literature

/Prof Dr Dragana V.T.: Natkriveni javni gradski prostori/

/Stupar Aleksandra: Grad globalizacije – izazovi, transformacije, simboli. Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Orion Art, 2009./

/Bazik, D.: Scenario života u gradu: proces nastajanja gradske scenografije. Edicija Arhitektonika, kolo Arhitektonske sveske, br.13, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1996./

/Radović, R. (2003), Forma grada – osnove, teorija i praksa. Beograd: Orion ART /

/ Gidion, S. (2002) Prostor, vreme i arhitektura. Beograd: Građevinska knjiga /

/Cerver, F. A. (2000) The world of contemporary architecture. Cologne: Konemann /

/Krijer R. (1999) Gradski prostor u teoriji i praksi. Beograd, Građevinska knjiga /

/Landscape architecture magazine, edicije 2009. I 2010.godine/

/Martha Schwartz Partners, projects, http://www.marthaschwartz.com/ /

/ http://www.topboxdesign.com//

/http://weburbanist.com//


http://weburbanist.com/

http://www.topboxdesign.com//

http://www.marthaschwartz.com//

SADRŽAJ |

UVOD……………………………………………………………………………………………………………………………………………………….1.

JAVNI GRADSKI PROSTOR…………………………………………………………………………………………………………………………2.

Oblikovanje……………………………………………………………………………………………………………………………………….3.

Izgrađenost.........................................................................................................................5.

Funkcionalnost | Raznovrsnost | Promenljivost……………………………………………………..........................7.

TRANSFORMACIJA JAVNIH GRADSKIH PROSTORA NATKRIVANJEM I BOJOM…………………………………………..10.

Grad arhitekture / Arhitektura grada……………………………………………………………………………………………….10.

Prostori po meri čoveka…………………………………………………………………………………………………………………..10.

Reanimacija javnih prostora…………………………………………………………………………………………………………….11.

ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………………………………………………………………………22.

LITERATURA…………………………………………………………………………………………………………………………………………….23.


tipologija objekta 2

Documents