timocki borac 12

ТИМОЧКИ 1912-1918.1941-1945.1990-1992.1999.

ГОДИНА IV, бр. 12, 1. септембар 2012.

Б О Р А Ц

1-ТИМОЧКИ БОРАЦ-1. септембар 2012.

“Борац” на Буковику

Бели брег 2012.

Борци у рату и миру: Драгољуб Аризановић из Зајечара и Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије 22. јула у Сокобањи. Фото: Б.Филиповић


TИМОЧКИ БОРАЦ, лист борачких организација Тимочке крајине. Седиште - Бор, Дом културе, Моше Пијаде 19. Тел, факс 030/ 423-878. Специјално издање “Борских новина”. Новине излазе повремено. Цена 30 дин. Штампа “Графомед” Бор, тел. 030/422-980.

Уређује редакцијски колегијум Медија центра Бор. Покретачи: Јован Жикић и Момчило Радисављевић. Оснивач: СУБНОР Бор. Главни уредник Брана Филиповић. Технички уредник Милан Панић.

-Борачка организација у Борском округа испунила је све задатке из програма за 2012. годину закључно са првим полугодиштем. Највише је учињено на омасовљењу члан-ства, неговању традиција НОР-а и свих ослободилачких ратова, пропагадној и публицистичкој де-латности, стварању услова за рад и ширењу сарадње са сродним организацијама у нашој средини, али и на простору целе Србије. У другом полугодишту преостаје да подмладимо, превасходно руководећи кадар, издамо још најмање два броја „Тимочког бор-ца“, штампамо и треће издање књиге „Србија у Великом рату, у 99 слика“, обележимо годишњице ослобођења наших општина у оба светска рата, да заједно, 5. септем-бра, присуствујемо и учествујемо у обележавању годишњице Битке на Легету у С. Митровици, издамо публикацију „Споменици жртва-ма два светска рата у Бору и око-лини“ и организујемо изложбену поставку поводом стогодишњице од Првог Балканског рата- истакао је Брана Филиповић, председник СУБНОР-а Борског округа у недав-ном разговору са представници-ма Републичког одбора СУБНОР-а Србије, генералима Љубишом Стојимировићем и Мићом Гру-бором приликом њихове посете Бољевцу и Бору.

Момчило Радисављевић, председник Општинског одбора СУБНОР-а Бор истакао је значај сталног учлањења у организације бораца и Савеза резервних војних старешина. Тако је, на пример, 9. маја, на Дан победе над фашизмом, у селу Злот нашој организацији приступило 25 нових чланова.

-Није добро што се скрнаве споменици и спомен – обележја. У злотском Спомен-парку украдене су две бисте партизанских првобо-раца, одавно су нестале и плоче са именима погинулих у НОБ. У Бору је, у центру града, нестао бронзани

крст са споменика српским и фран-цуским родољубима у Првом светском рату. Све чинимо да се починиоци нађу и примерено казне. У томе је недавно помогао и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, наглашава Радисављевић.

Жарко Петровић, секретар СУБНОР-а Борског округа, подсе-тио је да општинске организације у Бору, Неготину, Кладову и Доњем Милановцу не пропуштају ни један значајнији датум из наше славне историје да га достојанствено обе-леже, а свеукупна активност је за сваку похвалу. Заостајања једино има у Мајданпеку. Преостаје да се у тој општини више ангажују и окруж-но и републичко руководство.

Генерал Мићо Грубор, потпред-седник Републичког одбора похва-лио је активност новооснованог Окружног одбора, јер је једно вре-ме било застоја.

-И у обележавању јулских праз-ника видели смо да сте се заложи-ли да заједнички (Бор, Бољевац и Зајечар) – као и до сада – истрајете у традицији и окупите велики број људи. Долазе и млади, што је по-себно важно. Добро је и што се благовремено спремате да крајем године одржите изборне скупшти-не у општинским организацијама. Када је реч о Мајданепку, то ћемо морати сви да покренемо. У Кладо-ву помажу болесне и сиромашне чланове, ове године су поделили три стана, имају одличне услове за рад. Морамо се заложити да, сход-но закону, ове и идуће године ут-врдимо право стање наше имови-не, првенствено борачких станова. Гледамо да осавременимо актив-ност и продубимо контакте како би квалитетније обављали задатке. У Тимочкој крајини посебно је битно да се негују славне традиције, јер је овај народ у свим ратовима дао огромне жртве-подсетио је генерал Грубор.

М. Антић Пирке

-Будите сложни и негујте другарство. Нашу организацију чине и потомци, све мање је и првобораца, па и осталих учесника Другог светског рата. У нашој организацији су и потомци из Првог, Великог рата и осталих ослободилачких и слободарских ратова и битака. Морамо бити јединствени и чврсто сарађивати са локалним самоуправама и сродним организацијама, што ви у Тимочкој крајини и чините. Немојте никад да заборавите: без слоге и оданости идеји, братског, искреног договора и разговора, нема бољитка. Ми ћемо увек бити и данас јесмо главна снага родољубља према својој отаџбини. Млађе генерације имају шта да виде и науче од нас-нагласио је генерал Љубиша Стојимировић, председник Клуба адмирала и генерала Србије.

Представници руководства суБнор-а срБије у Борском округу

ВЕРНИ ЧУВАРИ НАЈСВЕТЛИЈИХ ТРАДИЦИЈА

Генерали Љубиша Стојимировић и Мићо Грубор посебно су изразили задовољство сталним неговањем традиција ослободилачких ратова у Тимочкој крајини,

подмлађивањем и омасовљењем организације

Снага је у СлозиВаља рнж, 7. јули 2012.

Генерали Мићо Грубор и Љубиша Стојимировић


Данима у средствима јавног информисања траје оркестрира-на подршка, свих и сваког који хоће да подржи снимање серије, трилогије, или како је крсте, о Равној Гори и четницима. Средства информисања су отворена сваком ко хоће да да подршку. Укључени су сви, од потомака и поштовалаца српске фашистичке колаборације, преко неонацистичких снага које се, званично, не признају да постоје, до оних којима је стало да се квислинштво и колаборација претвори у српски национални понос. Једино простора у средстви-ма јавног информисања нема за представнике и ставове СУБНОР-а и људи антифашистичке изворне опције Србије. То нас не изненађује. Научили смо од „слободних и неза-висних“ стредстава информисања на такво понашање, али без обзи-ра на њихове напоре истина се не може угушити.

Недавно се А.Тијанић, власник РТС, заклињао да не зна о писању и снимању телевизијске серије о Равној гори и осуо дрвље и камење на СУБНОР због тога што је посумњао у његову поштену реч да. Убрзо је редитељ Р.Бајић обелоданио да је Тијанић, човек од речи, иницијатор снимања – то су газде желеле да би докосурили антифашистичку борбу, а Србију одвели у бивши фашистички та-бор. Непосредни задатак вађења Србије из мрака преузели су Бајић и Тијанић, уз подршку РТС и других

„слободних и независних медија“ као извођачи тог наума, са пара-ма већ давно опљачкане Србије. Док праве газде из власти згрћу милионе евра, а када изгубее фотељу ноншалантно купују оно што је преостало од „уштеде из свог мукотрпног рада одвајајући од својих уста у борби за интересе гладог народа“, ова двојица арче народне паре.

По угледу и на зов господара у свом интересу директор РТС прави приватни програм тзв. „народне информативне куће“ који одговара идеолошкој и личној жељи својих послодаваца наравно не хајући да ли је то жеља, потреба и интерес опљачканих грађана путем прет-плате. Није битно што Бајић не раз-уме оно чега се прихватио да ра-ди и пише као редитељ и што није савладао материју којом се бави.

Много је корисно бити у друшт-ву људи из сенке и испуњавати њихове жеље у своју и корист својих ближњих. Он и његови, уз Тијанића, решили су да народу Србије и догођеној историји от-воре очи, јер је доста била слепа. Није битно да ли је Бајић спосо-бан да схвати и разуме историју и сложене историјске догађаје. Он са одлучношћу „руши наметну-ту историјску стварност и давно прихваћене заблуде о њој“, јер она не одговара инересу досадаших моћника и утицајним потомцима и поштоваоцима колаборације. Заборавили су да су пролазни и моћ и људи, да ничија није до зо-ре горела и да је вечна само ис-тина. Да ли ће неко и ко ће одго-варати за приватизацију и бахато располагање народним парама, које се незаконито сливају у тај назови народни медиј .

Ако нас не спасе породица Бајић са спасиоцем Тијанићем и оних иза њих, онда нема излаза за Србију, јер ће и даље лутати у незнању и неразумевању истине. Грађани су огуглали на лажи, преваре, претње и неправде. Не верују вам учесни-ци НОП-а (партизани), чијег се и помињања имена згражавате, већ и они који су много млађи од партизана и рођени у, по вама, мрачној социјалистичкој Србији. Не заборавите да СУБНОР има око 120.000 чланова, не рачунајући њихове породице и симпатизере и многобројне антифашисте. Нис-мо, значи, беспомоћни..

Опште је познато учешће клера у профашистичким формацијама војске и квислиншке власти за вре-ме окупације Југославије у Другом

светском рату. Част и поштовање делу који је био на страни партизана и антифашистичког наро-да. Интегрални и званич-ни део војних јединица и ратне организације квис-линштва и колаборације, односно Недићевих, Љотићевих јединица, четника (Михаиловића и Пећанаца), балиста и муслиманске милиције у Србији, усташа и домо-брана у Хрватској, Беле гарде у Словенији, били су за све време њиховог постојања системски укључене све три цркве. Нека се погледају званич-не посланице и изјаве

представника и врхова ових црка-ва, које врве од анатеме партизана, њихових сарадника и непослушног народа и захтева за уништавање и искорењивање тог друштве-ног корова и зла. Настављање негативног односа према ратној антифашистичкој прошлости у борби против фашистичких оку-патора и њихових сарадника уопште нас не изненађује. Нека се похвале у Србији да су верски званично сахранили и једног пар-тизана погинулог у борби против фашистичких окупатра и нацио-налне издаје, закланог родољуба од четника, стрељаног и обешеног од Недићеваца и Љотићеваца. Част и поштовање оним свештеницима који су то учинили, али на нашу жа-лост, они су платили то најчешће својим животима или логором и били осуђени од цркве.

Господо, ви рехабилитујете фа-шистичку прошлост Србије због 1999.године.Због агресије НАТО снага, понашања и одговорности тзв. демократске опције за при-прему, извођење и после НАТО агресије Србије треба рехабили-товати актере фашистичке прошло-сти Србије. Ви припремате терен за оправдавање НАТО агресије и рехабилитацију оних који су 1999. постављали локаторе и били об-учени на бројним курсевима за пружање политичке, обавештајне и војне подршке агрсији НАТО на Србију. То од вас траже савремени моћници и господари. То ви наво-дно не морате да видите, јер сте

окупирани и оптерећени мисијом да донесете истину и отворите очи овом дуго слепом народу. Провид-не су ваше намере, наум и циљ који вам је стављен у задатак. Изгледа да господари више нису господари и зато журите да што више поар-чите народних пара и обезбедите своје интересе.

Ценимо уметност и глумачку професију, али тешко земљи и на-роду у којој глумци пишу и тума-че историју а историчари глуме. Идеолошка острашћеност Бајића, Тијанића и Глоговца (на основу изјава у медијима) видљива је и за оне који се не разумеју у путе-ве идеологије. Чудна је одбојност, нетрпељивост, да не кажемо мржња, према партизанима и СУБНОР-у који баштини ту про-шлост. За историјску оцену није битно да ли је ген. Михаиловић волео или мрзео Немце, да ли је био сетан, коректан у обраћању и имао друге добре или лоше осо-бине. Историја га оцењује не по томе, већ по ономе што су радили четници (ВКЈ у отаџбини) и равно-горски покрет којима је командо-вао и руководио, по злочинима четника према свом народу и за потребе окупатора, по сарадњи са фашистичким окупаторима и квис-линзима, по доприносу чувања фа-шистичке окупације или победи над фашистичким окупаторима. Није се певала само песма „млада партизанка бомбе бацала“, већ и песма „тресло ми се за шубаром цвеће, заклаћемо, убићемо ко са нама неће“. Изгледа да аутор и писац сценарија, глумци и четни-ци у њиховој режији, не знају да је земља била окупирана и да се све догађа у земљи којој влада фаши-стички окупатор гвозденом руком, да је извршена јасна подела на оне у служби окупатора и оне који се боре против њега за ослобођење земље на страни антифашистичке коалиције.

Није брат пуцао на брата, што је теза оних који су били у служ-би окупатора, већ на представ-ника фашистичког освајача, без обзира на крвне везе припад-ника поларизованих страна. За озбиљну расправу потребно је познавање историјских чињеница и разумевање оног што се догоди-ло између ратујућих страна у том времену за које намереници овог посла нису способни...

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ

ЧИЈИ ЈЕ РТС

СПРЕМТЕ СЕ, СПРЕМТЕ ТИЈАНИЋИ!

НЕ МОЖЕ СЕ У ТАКВУ ПРОШЛОСТ

реаговаЊе суБнор-а срБије Поводом “нове серије” ртс (делимично скраћена верзија)

Књаж

евац

: Хоћ

е ли

РТС

о

њим

а сн

имат

и ф

илм?


Дан борца, 4. јули, свечано и достојанствено обележен је у целој Тимочкој крајини. У Бо-ру је положено цвеће на спо-меник цивилним жртвама из Другог светског рата на Тргу ослобођења. На Тилви, недалеко од Брестовачке бање, крај пута за Злот, поштоваоци изгинулих на том месту положили су свеже цвеће и одали пошту. Сем при-падника борачких организација и Општине Бор, окупили су се и мештани Злота. Било је и оних који су дошли са децом у наручју, као и жетелаца са житних поља.

-Ни у најтежим временима нисмо заборавили споменик на Тилви и жртве фашистичког те-рора. Њихови потомци и данас су на месту страдања најближих. Они, наши родољуби, светиње су које никад неће потамнети без обзира на власт и моћне силе које су убијали невине и недужне зарад освајачких и окупаторских циљева-рекао је Драган Жикић, председник Скупштине општине Бор уз подсећање да народ Злота и данас, упркос неразумеваању појединаца на важним друштве-ним функцијама, не заборављају своје најмилије страдале у осло-бодилачким ратовима.

У склопу обележавања 4. јула, Да-на борца, чланови СУБНОР Зајечар положили су букете и венце све-жег цвећа на споменике и спомен обележја погинулих бораца НОВЈ и ПОЈ, као и на бисте народних хероја из Зајечара и Тимочке Крајине. Обележавајући овај значајан датум, који је некада био државни праз-ник, борци НОР-а и чланови СУБНОР Зајечар евоцирали су успомене на славне тренутке далеке 1941.године када се наш народ нашао увијен у црнило фашизма. Једино светло слободе и пламен устанка била је КПЈ са прекаљеним кадровима који су се ставили на чело строја устаника.

На Петровдан, 12. јула, као и сва-ке године на Преводском потоку, у атару Доње Беле Реке, одржана је народна светковина уз учешће културно-уметничких друштава, спортиста и припадника борачких организација. У културном делу програма појавила су се друштва домаћина, Слатине, КУД-а Ром из Бора и села Лазница из жагубич-ке општине. Такмичило се у брзом испијању пива, у стрељаштву и малим спортовима, а изабране су и најлепше девојке Преводског потока.

Венце на споменик народном

хероју Стевану Ђорђевићу Нова-ку-Циганчету, рођеном у околини Књажевца, (једином Рому про-глашеном за народног хероја у Другом светском рату) положиле су делегације СБНОР- а Бор, Мес-не заједнице Доње Беле Реке, оп-штинског одбора СПС-а, СУБНОР-а Младеновац и борских ромских организација.

Стручњаци Музеја рударства у Бору обновили су сталну постав-ку фотографија истакнутих бораца из времена 1941-1945. тог краја у партизанској појати.

Р. Ђико

Догађај су забележили представници локалних и ре-гионалних средстава јавног информисања. Они су позитив-но оценили настојање чланова СУБНОР Зајечар да се отргну од заборава славни дани историје нашег народа.

Истога дана положено је цвеће и венац на спомен обележје на Русману, где су од 1942. до септембра 1944.годи-не четничке снаге ДМ вршиле егзекуције родољуба и чланова НОП. Била су то невиђена звер-ства о којима се и данас, с болом и тугом, говори у овим крајевима.

Текст и фото: Јово Бенцун

4. јули, дан Борца

ЦВЕЋЕ НА ТИЛВИ

ЦВЕЋЕ НА РУСМАНУ

Петровдан у доЊој Белој реци

НОВАК - ЦИГАНЧЕ, НАРОДНИ ХЕРОЈ


Дан устанка народа Србије, 7. јули, традиционално је обележен на Ваља рнжу, у атару Подгорца у бољевачкој општини, где се оку-пио народ општина Бољевац, Бор и Зајечар. На величанственом ску-пу говорили су представници три општине и борачких организација. О значају подизања устанка 1941. у овом делу Србије и оснивању Бољевачког партизанског одреда говорио је првоборац и носилац Партизанске споменице, Драгољуб Аризановић.

У Основној школи “Јанко Симеоновић” у Подгорцу, након свечаности на Ваља рнжу, за ис-тим столом нашло се руководство

СУБНОР-а Борског и Зајечарског округа и општина Бор и Бољевац. Њима су се обратили, генерали Љубиша Стојимировић, председ-ник Клуба адмирала и генерала Србије и Мића Грубор, потпредсед-ник Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

-Ово је слободарски, храбри народ који никад не заборавља своје ослободиоце и зато их се сећа поносећи се њиховим де-лом. Одавде су кренуле прве пар-тизанске јединице у ослобођење отаџбине, овде је, и пре 4. јула, од-лучено о подизању устанка. Србија, требало би, увек да се дичи сло-бодарским духом и родољубљем

народа овог краја-нагласио је Грубор.

Г е н е р а л Љ у б и ш а Стојимировић подсетио је да потиче из Неготинске, Хајдук Вељкове крајине и да је поно-сан револуционарном, слобо-дарском традицијом људи са Тимока који су у свим ослобо-дилачким ратовима дали неиз-мерне жртве.

-Срећан сам и што видим мла-де који негују слободарски дух славних предака, што буја врело патриотских снага свесних да је отаџбина само једна и једина- нагласио је Стојимировић.

У културном програму уче-ствовао је КУД из села Сумраковац.

Ж. Петровић

дан устанка на устаниЧком ваЉа рнЖу

НАРОД НЕ ЗАБОРАВЉА СВОЈЕ УСТАНИКЕ


И ове године, 22. јула, делегације б орачких организација Борског и Зајечарског округа, Ниша, Пар аћина , Ј а г одине , Алексинца и домаћина Сокобање, положиле су венце и цвеће на споменик на Буковику изгинулим борцима 23. Ударне дивизије НОВ Југославије који су од 10. до 24. јула 1944. године водиле жестоке борбе против окупатора и

његових помагача. Јединице ове дивизије су, победом 24. јула, пише на споменику, “сломиле непријатељске снаге и то одлучујућом борбом и знатно дорпинеле ослобођењу источне Србије”.

Окупљеним представни-цима борачких организација говорио је проф. др Миодраг З е ч е в и ћ , п р е д с е д н и к СУБНОР-а Србије. Он је нагла-сио да ову часну и тешку борбу за слободу, након 2000. године,

тзв. демократске опције, свим силама, покушавају да упрљају, оспоре и избришу из сећања младих генерација. Све чине да оспоре НОП и допринос НОП-а победи над фашизмом. Они безочно фалсификују историју и одводе Србију из табора победика у губитнике. Ударна снага су им потомци и поштоваоци српског квин-слиштва и колаборације са фашистичким окупато-рима и неонацистичке и

националшовинистичке снаге у Србији.

Др Зечевић подсетио је да јавна гласила у Србији нису подржала настојања СУБНОР-а Србије да се и “потомцима жртава злочина учињених од четника, недићевеца, љотићеваца, бугара, усташа и оста-лих, обезбеди правна и морална рехабилитација и надокнада материјалне и нематеријалне штете”.

ДОСТОЈАНСТВЕНО СЕЋАЊЕ НА БУКОВИКПроф. др Миодраг Зечевић рекао је да још актуелне власти покушавају да упрљају, оспоре и избришу тешке борбе НОП-а за слободу српског народа


БУКОВИК - ПОСЛЕ 68 ГОДИНАФоторепортажа На сликама нашег репортера, с леве

стране, у врху странице је детаљ одавања почасти, испод је група Сокобањаца и њихових гостију на Буковику. На трећој слици је Мика Ивановић из Бољевца крај партизанске чесме у селу Мозгово.

Текст и фотографије: Звонко Дамњановић, Брана Филиповић


На Караџину, у атару села Штрбац, општина Књажевац, обележена је, 8. августа, 71. годишњица формирања За-главско- тимочког партизан-ског одреда, као и годишњица подизања устанка у овом крају против фашистичких окупатора.

Венце и цвеће на споме-ник палим борцима положили су представници Општине и

СУБНОР-а Књажевац, као и пред-ставници борачких организација тимочких општина и града Пиро-та. Говорили су Миле Милојковић, председник Општинског одбора СУБНОР-а и Милан Ђокић, пред-седник Општине Књажевац

-Задовољство је на овом месту видети учеснике тог времена који говоре и о будућности. Ово је део историје нашег народа коју су све

свеЧаност на устаниЧком караџину

ПОЧАСТ ХРАБРИМ

СЛОБОДАРИМА

Након светковине на Караџину, у хотелу „Тимок“ окупили су се домаћини и гости да се присете старих другова, ратника и бораца који су нештедећи себе угра-дили живот у темеље отаџбине. Брана Филиповић, новинар и писац, подарио је стихове и 50 својих књига посвећених старом другу у пријатељу, великану овог краја, рођеном у Новом Кориту, Божину Јовановићу. Филиповић је говорио и своје стихове посвећене највећем пријатељу српског народа у свим најтежим време-нима, др Арчибладу Рајсу.

генерације од 1945. године до да-нас поштовале не бежећи од ис-тине-нагласио је Ђокић.

Мећу најстаријим учесницима свечаности на Караџину био је и некадашњи истакнути, послерат-ни друштвени радник и прегалац, Виобран Станојевић, родом из Штрпца.

-И данас сам у свом селу и не могу, иако у дубојој старости, да

не посетим Караџин и одам по-шту јунацима из НОБ-а. Они се најславнији део историје српског народа и никада их не смемо заборавити.

Сећања је евоцирао Најдан Ристић из Штрпца. У програму je учествовала фолклорна гру-па Дома културе и ђаци школе

“Каплар”. Д.Благојевић фото: М. Антић Пирке

БоЖин и ДР РајС


У склопу обележавања јубилеја 71. годишњице устанка у Србији и почетка антифашистичке бор-бе 1941.године, у организацији Окружног и Градског одбора СУБНОР Зајечар, пред великим бројем гостију и званица из при-вредног и политичког живота Тимочке Крајине, обележена је годишњица од доношења одлуке о дизању устанка у Тимочкој Крајини. Тридесетог јуна 1941. године, у виноградарској кућици породи-це Васиљевић на обронцима Бе-лог брега, одржано је саветовање Окружног комитета КПЈ за Тимоч-ку Крајину којем су присуство-вали Добривоје Радосављевић Боби, Миленко Брковић Црни,

Љуба Нешић, Живан Васиљевић Марко, Јеремија Илић Јегор, Јанко Симеоновић Студент, Димитрије Тодоровић Каплар, као и деле-гат Покрајинског комитета КПЈ за Србију Мома Марковић. Тога дана донета је одлука да започ-ну војне припреме за устанак у Тимочкој Крајини, да се прикупља наоружање, војна опрема и са-нитетски материјал, као и да се формирају Бољевачки, Тимочко-Заглавски и Крајински НОП одред. Одмах сутрадан кренуло се на реализацију донетих одлука.

Поводом овог значајног дату-ма, пред окупљеним грађанима говорио је Драгољуб Николић, члан Републичког одбора СУБНОР

Србије и председник Градског од-бора СУБНОР Зајечара. Изнео је најважније историјске чињенице о учесницима саветовања и под-сетио на славне претке који су уградили себе у пламен борбе за слободу у периоду најтежих искушења за народ и отаџбину. На спомен плочу испред кућице положили су венце у букете све-жег цвећа борци НОР-а које је предводио првоборац и носилац Партизанске споменице 1941.годи-не Драгољуб Аризановић, борци ратова 1991.-1999.године, потомци и поштоваоци НОР-а и представни-ци Социјалистичке партије Србије и ПУПС града Зајечара.

Након полагања цвећа на

спомен-плочу, у дворишту кућице одржана је приредба. Цео догађај увеличали су чланови КУД „Мла-дост“ и КУД „Пензионер“ из Зајечара и ученици зајечарских ОШ „Хајдук Вељко Петровић“ и „Ђура Јакшић“. Они су кроз речи патри-отских стихова, песму и игру под-сетили присутне на догађаје и лич-ности славне историје. Поново су могле да се чују песме из НОБ које су деценијама уназад развијале патриотска осећања генерација младих. Емотивно су реаговали наши борци, некадашњи припад-ници 7., 9. и 23. бригаде НОВЈ, који су били срећни, јер њихова дела нису заборављена.

Јово Бенцун

Стари и млади у иСтом Строју

светковина на Белом Брегу


У предвечерје великог јубилеја страдања Тимочке дивизије 1914. пут ме води ка легетској шуми која и данас чува успомену на војнике Тимочке дивизије – храбре Неготин-це који су, ослобађајући Срем по-четком септембра 1914. године, свој вечни сан нашли у тами реке Саве. Споменик пред којим стојим, по-дигнут је 1923. године на месту на којем су бечки солдати 1917. по-ставили прво обележје посвећено „непријатељским јунацима из битке на Легету“.

Тишина је. Сунце се већ увели-ко сакрива иза мачванских шума и једино Сава хучи у даљини. Осећам мучнину и неку необичну тескобу.

Како нам је рекао Бата Ко-рица, председник СУБНОР-а Сремске Митровице, споменик на Легету биће обновљен идуће године, пред стогодишњицу Битке на Легету. Година 1914. биће у целој Србији, са цен-тралном светковином на Церу, обележена у свим крајевима Србије. Очекује се да у обнови споменика и споменичког про-стора буду укључене и општине из Тимочке крајине.

-Ове године Општина С. Ми-тровица издвојила је 8 милио-на динара за уређење Спомен

- парка на Сави крај Православ-ног гробље, где су усташе 1942.

Уместо да ме са врха белог камена, као у Текеришу или Мишару, гледа смерно орловско око, преда мном, у коров зарастао, стоји само напукли камен са рупом у којој ће се можда некада наћи симбол државе за коју се гинуло.

И ове године, потомци ће обеле-жити дан у којем су њихови дедови свесно дали свој живот за слободу. Читам један од записа на споменику: „Овај камен, тек је трошан знамен“...

У даљини чујем „вику“ белих ста-да. Прилазе стада споменику. Ћутим. Тешко ми је. Тимочани, опростите, хвала Вам на свему. Драган Павловић, На Легету, 7.август, 2012.

-Док није стигла ДС-машинерија на власт у Србији, овде, на ову свету, намучену и крвљу натопљену земљу, крај ових хумки, долазило је на хиљаде деце, ђака и старијих. Сви они су одавали пошту својима, на правди Бога, стрељаним прецима, својим дедо-вима и очевима. Немци, али највише усташе, стрељали су сремске сељаке не бројећи. Очевидци су сведочили да су се митраљези остављали једино кад се цеви усијају. О овом стратишту се ћути, Бог и народ, и цео свет, таква недела не заборављају. Заборавља наша надмена и осиона, наводно демократска власт. Верујем да ће доћи дан и време кад ћемо се, иако с најтежим болом, масов-но, као некад, сећати сремског Јасеновца молећи се да се таква трагедија никад и никоме не деси- говорио је прошле године, 4. септембра, на традиционалном окупљању родољуба у Спомен-парку, владика сремски, Василије.

године стрељале 7.500 невиних сремских селљка само зато што су Срби. Након скрнављења овог величанственог споменика, дело архитекте Богдана Богдановића на 20 хектара површине, дошло је време да се покајемо и одужимо тим јадницима и честитим Срби-ма. Јер, Спомен парк је наше други Јасеновац и наше Јадовно о коме се мало зна. Зато ћемо ове године, 2. септембра, све учинити да се достојанствено и људски одужи-мо на помену у организацији СПЦ. Очекујем и братску организациију Бора и наше Неготинце, све Тимо-чане, да дођу и увеличају тај свети скуп-нагласио је Корица.

Обновитељ: Бата Корица, сдесна...

Детаљ са свечаности на Легету, 3. септембар 2011.

Писмо из сурчина

овај камен, тек је тРошан знамен…

ОБНОВИЋЕМО СПОМЕНИК НА ЛЕГЕТУ

Нови изглед Спомен-парка на Сави код Православног гроља, где ће се 2. септембра одржати велика светковина у помен на 7 и по хиљада стрељаних

сремских сељака 1942.

Долазиће опет ђаци

Бата корица

Делегација из Бора 2010. у Спомен парку крај Саве у Сремској Митровици


Радосно су пошли омладинци првог марта 1945. на рад. Почиње сеча. И две бригаде омладинаца, друга и трећа , борбено су корача-ли кроз мећаву и мраз раног јутра. Певали су ударници. Растурали су се батаљони низ падине и хитали до оборених стабала. Петорка за петорком је налазила место и хитро започињала рад. Није било лако сећи дрва на Црном Врху. Снег је затрпао дебла. Журили су ударни-ци. По двојица повијени, вукли су дуге тестере. Пети је цепао. Замах-не снажно секиром и забеласа се срце дебла, расцепљеног на двоје...

Топличка петорка је исекла 10 кубних. То је био први рекорд у се-чи: сваки ударник по 2 м3 за дан. А доцније је ишло све боље, све брже и увек нови рекорди. Лесковчани су насекли 12 кубних метара за дан. Најбоља петорка, сокобањска, Гра-димира Миленковића , поставила је рекорд од 18 кубика.

Деветог марта је почело

такмичење. Није било ни једног омладинца од њих 1000, који је хтео да остане у бараци док су другови цео дан у дубоком снегу. Топлича-нин Станоје Михајловић отишао је у чарапама и цео дан секао дрва по снегу и мразу. Сокобањска чета је отишла у рану зору и до вечери исекла 97 кубика. Сваки је насекао преко 2,5 метара, а норма је била метар. Градина петорка је тог да-на отишла прва на рад. Синоћ су добро наоштрили тестере и данас су оборили све рекорде... Норма је пребачена више од пет пута. Сваки батаљон је добио ударну петор-ку, која је вишеструко премашила норму: пожаревачка је исекла 23,5, лесковачка 19, топличка 21, нишка 25, док су београдски омладинци, који никад нису раније секли дрва, пребацили преко 10 кубних мета-ра. Ударна петорка Браце Бјелића исекла је за дан 14 кубних метара.

Целог дана су секли а снег је не-престано падао. Другог дана секли су по леденој киши, која је натапала гуњеве и блузе. Кошуља се ледила на телу. Тако су радили ударници Црног Врха...За 15 дана исечено је

6.068 м3, а било је планирано 5.000 кубних метара. Исекли су 1.000 ку-бика више и пребацили норму. То је била нова победа ударника Црног Врха.

Док је трајала сеча нису престајали радови на извлачењу дрвета. Деветог фебруара форми-рана је четврта бригада од омла-динаца из врањског, ваљевачког, крагујевачког, пожаревачког и моравскох батаљона, који су тек тада дошли на Црни Врх. После сече , сви батаљони су кренули на извлачење дрвета. И у Светској омладинској недељи постигнути су велики учинци: Лесковчани су у један сат по оиноћи одлазили на рад, београдски ударници, њих 70, изнело је 130 м3 на даљину преко 300 метара уз велики успон. Носили су ударници по 10, 12 и 16 цепаница. А терен је био клизав и тежек, снег се топио и није се могло уз стрмину.

На Светску омладинску недељу, њих 1.630, одрекло се хране за

другове на фронту. Написали су многа писма омладинцима-борци-ма и скупили преко 200.000 динара за УСАОЈ. Такмичили се у културно-просветном раду, давали свако ве-че приредбе. Београђани су за 7 да-на издали 11 бројева зидних новина, дивно уређених са веома лепим чланцима: прославили су 27. март и одржали свечану комеморацију палим друговима-омладинцима. Последњи дан су посветили спор-ту: одржан је крос-контри на 1000, 2000 и 3000, као и трака на 100 метара.

На крају Светске омладинске недеље сви планирани радо-ви били су завршени. То је била највећа победа ударника Црног Врха . Последњег дана, друга и трећа бригада, са топличким, по-жаревачким, лесковачким и ниш-ким батаљоном, свечано су про-глашени за ударне. Са Црног Врха враћало се у Србији 900 ударника.

Хероји рада победили су у првом великом боју за обнову и изградњу домовине.(Из књиге „ОРА Црни Врх Бор, 1945“, Томислав Пајић)

На годишњицу прве наше ратне радне акције „Црни врх“, ове године, стигле су делегације и братских борачких организација из Пожаревца, Сремске Митровице, Лаћарка, Младеновца, целе Тимочке крајине, Пирота...Сем споменика акцијашима на Црном врху, они су посетили и галерију скулптура у Долини мира на Борском језеру патриоте и скулптора борског, Милорада Антића Пиркета.

да се не заБорави... ора „црни врх 45.“

НајВЕЋа ПоБЕда ХЕроја рада

И ове године, 1. априла, СУБНОР Бора био је домаћин акцијашима из целе Србије који су се подсетили на црновршку зиму 1945., а снимке те радне епопеје ТВ Бор, из

ризнице некадашњег Бакар филма, и данас, на опште задовољство, објављује...

ЦЕО ДАН БЕЗ ХРАНЕ

ГРАДИНА УДАРНА ПЕТОРКА

Побратими

-Неготинска Крајина, заједно са Тимочком крајином, имала је много слободара и часних, храбрих бораца, има их и данас – то су њихови унуци и синови, потомци тих славних предака. Они први треба да стану на пут онима који би да промене називе улица ослободилаца из Првог и Другог светског рата, да униште и оскрнаве споменике и спомен-обележја, да лажу децу и омладину о тим тешким а поносним временима. Ко је рецимо један Бранко Перић, први командант Крајинског партизанског одреда осно-ваног 16. августа 1941. у месту Алија код Метриша, народни херој, рођен у

Бруснику. Године 1915. када му отац гине у Првом светском рату, још дете, остаје сироче, наставља слободарским стазама, чита све што стигне и постаје најобразованији сељак, постаје наш, крајински Драгојло Дудић (писац чуве-ног Дневника из НОБ-а, родом од Ваљева). Године 1942. Немци га, након предаје од стране четника, стрељају

у родном селу, где изговара познату реченицу: „Веза-ног ме и баба може убити“. Овеко-вечио га је наш чувени сликар Радослав Тркуља, наш Неготинац-рекао је, у дужем говору, генерал Стојимировић.

О оснивању Крајинског партизанског одреда најпре је говорио пуковник у пензији Љубомир Марић, председ-ник СУБНОР-а Неготин. Присутне је поздравио и Сергије Здравковски, пред-седник Антифашистичког савеза Бугарске из Брегова.

Делегације домаћина и гостију положиле су венце

и цвеће на споменике у градском парку Неготина жртвама и истакнутим борцима НОБ-а.

У к улт у рном дел у програма, своје и стихове Десанке Максимовић гово-рили су Хелена Михајловић, Радмила Николић, Марија Стојановић и Филип Благојевић. Посебно је одушевила фолклорна група неготинских пензионерки.

Награђени су и најбољи спортисти у више спор-това, док су захвалнице и остала признања добили појединци и организације из неготинске општине и Тимочке крајине за допринос у минулом једногодишњем раду.

Ж.П.


Годишњица оснивања КрајинсКоГ партизансКоГ одреда

ХЕрој БраНКо ПЕриЋ јЕ КрајиНСКи драГојло дудиЋНа величанственој свечаности говорио и генерал Љубиша Стојимировић,

председник Клуба генерала и адмирала Србије и члан руководства СУБНОР-а Србије

timocki borac 12

Documents