1.) FUKNKCIJE OBJEKTA VISOKOGRADNJE*Osnov projktovanja čini projektni zadatak kojeg po pravilu priprema investitor ili konsultant kojeg ovaj angažuje. Proj. zad. treba da bude zbir potreba koje slede iz funkcije objekta, a ne zbir želja investitora. Osnovu proj. zad. treba da čini tehnološki elaborat u kojem je detaljno rešen proces rada, oprema, radna mesta, transport i ostala infrastruktura. Tek iz ovih parametara sledi dispozicija objekta sa dimenzijama, materijalima i opterećenjem. Da bi se izbegle povratne intrvencije u izvođenju objekta prethode: pripremni radovi, izrada idejnih rešenja, izrada gl. projekta, i razrada detalja izvođenja. Pripremni radovi podrazumevaju prikupljanje podataka o lokaciji i za svaku mikrolokaciju podataka o tlu, podzemnim vodama, snegu, seizmici, saobraćaju i energetskoj infrastrukturi (javni, interni transport, kapacitet vodovodne mreže, gasovod, vrelovod), ceni instalacija, ceni pripreme lokacije (rušenje, izmeštanje, ceni opremanja lokacije, zelene površine, zajednička infrastruktura, socijalni sadržaj) i ceni uklanjana objekta kad se nađe van funkcije. Proj. zad. dopunjavamo i rezultatima pripremnih radova i time dajemo elemente za pripremu više idejnih rešenja koja sadrže lokaciju, dispoziciju tip konstrukcije i osnovne materijale. Ova idejna rešenja se upoređuju na osnovu fizibiliti studije (studija mogućnosti i ne mogućnosti), kako bi se eliminisala evidentno ne prihvatljiva rešenja. Prihvaćenja idejna rešenja su dalje osnov za izradu idejnih projekata koja treba da su obrađena tako da je moguće vršiti njihovu tehničku i ekonomsku komparaciju po jasno zadatim pravilimia. Idejne projekte treba praviti na osnovu javnog konkursa. Usvojeno idejno rešenje se dalje razrađuje na nivou gl. projekta sa svim detaljima. Dalje sledi izvođački projekat u kom izabrani izvođač prilagođava gl. projekat svojoj tehnologiji izvođenja i razrađuje sve detalje uključujući i samu montažu. Tokom izvođenja radova mora se sukscesivno formirati projekat izvedenog stanja, koji je u stvari izvođački projekat u koji su unesene sve izmene izvršene tokom izvođenja. Ovaj projekat je osnovni za dokumentaciju exploatacije objekta i za stvaranje baze podataka na odnovu kojih se objekat održava. Osnovna filozofia građenja na zapadu je duga priprema, brzo izvođenje i solidno održavanje objekta.

2.) INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTATo su objekti velikih zapremina koje treba pokriti i zatvoriti, pa je najisplativije projektovati met. konstr. sa pokrivačima i oblogama. Radi se za objekte kod kojih je izraženo statičko i dinamičko opt. Ovi objekti su lako demontažni, što je bitno jer u velikom slučaju ne vredi vršiti rekonstrukciju nakon zastarevanja tehnologije i uveđenja nove . U elektronskoj industriji proces zastarivanje je 5 god., u metaloprerađivačkoj 10god, rafinerijama 15god., a u teškoj industriji 20god. nakon čega se objekti uklanjaju da bi se stvorio prostor za novi objekat. Za ind. hale i skladišta neophodno je definisati opremu za njihovu funkciju (mašine, kranovi za transport). Još jedna prednost ovakvih objekata je mala sopstvena težina, što direktno smanjuje seizmičke uticaje. Kod hala je obično merodavno opterećenje vetrom, a ne od zemljotresa. Mora se poznavati tehnologija koja se odvija u objektu. Ako je hala 20x20m ne treba stavljati ukrućenja, a ako je 80x20m treba staviti poprečna ukrućenja. Za hladnjaču se može projektovati laka konstrukcija sa izolacijom i instalacijama, postavi se dvozglobni rešetkasti luk izvan objekta i pričvrsti se na jednom mestu za krov, tako da rešetka drži laku konstrukciju. To izbušeno mesto treba dobro izolovati termički, i na taj način rešava se problem održavanja niskih temperatura u hladnjači. U halama se interni transport odvija pomoću portalne dizalice. One imaju svoj pokretni most sa elektronskim mehanizmom, na koji se prenosi opterećenje pri dizanju. Most se oslanja na šine po kojima se kreće, kranske nosače između stubova i konačno na stubove i temelje.

3.) STAMBENE I JAVNE ZGRADEZa konstruktivni sistem viskokih stambenih i javnih objekata biramo čeličnu noseću konstrukciju (stubovi i glavne rigle),

dok mođuspratne konstrukcije formiramo kao spregnute. Preko čeličnih rigli postavljamo čelične profilisane limove sa nazubljenjima koji istovremeno predstavljaju i oplatu i armaturu stropne ploče, dok se sama ploča betonira pumpoma za beton sa velikim dometom transporta betona. Umesto spregnutih ploča mogu se koristiti i prefabrikovane ploče koje se pomoću moždanika naknadno sprežu sa čeličnim delom kostrukcije. Zbog velike visine objekata vrlo su važni uticaji vetra i seizmike, rešenje vertikalnog transporta i požara. Prednost ovih konstruktivnih sistema je: paralelno izvođenje sa izradom temelja objekta, čelična konstr. se radionički izradi, a potom montira. Brza izrada međuspratne konstrukcije omogućava da grube građevinske radove završavamo već sredinom sezone, odnosno ceo objekat se završava za 1 sezonu. Treba imati što manje skela i oplata koji koštaju a na ovaj način vršimo racionalizaciju jer trajno koristimo lim i izbegavamo el. koje ćemo posle baciti.

Svaki visoki objekat neminovno ima značajan procenat troškova građenja i eksploatacije koji sledi iz njegove visine. Po studijama, orijentaciono učešće 30-ospratne zgrade je 10% temelji, 20% noseća čel. konstr., 8% m. k., 10% zidovi i stepeništa, 12% izolacija i zaštita, 40% saobraćajnice i pogonske instalacije (liftovi, energetika, kondicioniranje vazduha, protiv požarni sistem). Odluka o gradnji višespratnih objekata je ozbiljna jer je skuplja oprema za njegovo funkcionisanje nego izgradnja same

1

konstrukcije. Visoki objekti su nužno zlo i grade se na mestima gde je zemljište skuplje (u centru grada) pa je isplativo graditi 50-60 spratova. U kategoriji objekata čelične visokogradnje osim stambenih i javnih objekata spadaju i tornjevi, radio odašiljači, stubovi mobilne telefonije.

4.) OPTEREĆENJA U VISOKOGRADNJI*Opt. koja deluju na hale i zgrade mogu se svrstati u 3 osnovne grupe:

1. Osnovna – stalna opt. (sopstvena težina), korisna (dizalica, ljudska navala, vozila), sneg i druga opterećenja stalnog karaktera.

2. Dopunska – dejstvo vetra, sile bočnog udara i kočenja dizalice, temperaturni uticaji i dr. sile privremenog karaktera.3. Izuzetna – seizmički uticaji, neravnomerno sleganje oslonaca, udari vozila u noseću konstrukciju.

SLUČAJEVI OPTEREĆENJA:1. I slučaj = osnovna opt. sa koef. sigurnosti 1,52. II slučaj = osnovna + dopunska opt. sa koef. sigurnosti 1,333. III slučaj = osnovna + dopunska + izuzetna opt. sa koef sigurnosti 1,2

Koef. sig. se razlikuje za ove grupe pa je bitno definisati sva moguća opt. i svako svrstati u 1 od ove 3 kategorije, pri čemu treba voditi računa i o stepenu učestalosti pojedinih vrsta opt. Merodavni uticaji od sopstvenog opt. (p) (sopst. tež. konstr. i tež. stalnih instalacija, ograda, podova) moraju da budu manji od merodavnog uticaja korisnog opt (g), da bi konstrukcija bila dobro isprojektovana.Stalno opt. se sastoji iz sopstvene težine noseće konstr. (rožnjače, gl . nosači, spregovi, kranske staze, međuspratne konstr., fasadne rigle, stubovi) i težine ostalih nosivih i nenosivih el. konstrukcije (krovni pokrivač, fasada obloga, pod, plafon, pregradni zidovi). Sopstvena težina el. se određuje tako što se zapremina el. pomnoži sa zap. masom ili se podaci uzimaju iz kataloga proizvođača.Korisno opt. se sastoji od sadržaja unutar objekta ili na njemu, tj. težine ljudi, nameštaja, pokretnih pregrada, knjiga, mašinske opreme, automobila, i sva druga povremena opt. koja deluju na konstr. a nisu svrstana u stalno opt. Ne mogu se predvideti svi mogući položaji pokretnog opt. pa su vrednosti opt. dati tabelarno u propisima za različite namene konstrukcija ili delove konstrukcija (vrednosti su dobijene ispitivanjem i iskustvom).Opterećenje snegom tj. njegov intenzitet zavisi od regiona, nagiba krovne ravni i konfiguracije krova. Kod ravnih ili do 20° nagnutih krovova uzima se s=0,75 kN/m2 površine osnove krova, a za veće nagibe se mora smanjiti, za nagib veći od 60° s=0. Sneg na krovu treba uzeti kao jednakopodeljeno opt. koje može opteretiti čitav raspon, pola raspona ili pola raspona sa punim intenzitetom opterećenja a drugu polovinu sa jednom polovinom, pri čemu je merodavna ona šema opt. koja daje veće uticaje.

Opterećenje vetrom – ključni parametaj je brzina vetra do koje se dolazi statističkom obradom podataka. U našim propisima taj podatak nije pouzdan pa se za objekte kod kojih je dominantan uticaj vetra mora obezbediti pouzdan podatak (VM,50,10). Na dejstvo vetra još utiče i visina objekta, lokacija, oblik zgrade, tekstura fasade, položaj susednih objekata, konfiguracija terena i dinamičnost konstrukcije (očekivano reagovanje konstr. na dinamičko delovanje vetra). Statički uticaj vetra se množi sa koeficijentom dinamičnosti, pa se za nepoznate dinamičke karakteristike konstr. i velike brzine vetra dobija jako veliki ukupni intenzitet vetra (i preko 5 kN/m2). Kod takvih konstrukcija radi se modelsko ispitivanje u aerodinamičkim tunelima da bi se utvrdilo realno opt. na osnovu odgovora konstrukcije, da konstr. ne bi bila neracionalno projektovana. U našim propisima je precenjena vrednost podpritiska kod objekata sa malim otvorima, što je najčešći slučaj kod hala. Ako dobijemo podpritisak veći od nadpritiska vetra bitno se menja raspored uticaja kod glavnih nosača. U kombinaciji sopstvena tež. + vetar sa izraženim podpritiskom može se desiti da se ne dobije zatezanje u donjem pojasu grede a u gornjem pritisak. To je nepovoljna situacija jer je lako sprečiti gubitak stabilnosti gornjeg pojasa zbog postojanja pokrova i rožnjača, a teško je sprečiti gubitak stablnosti donjeg pojasa koji je slobodan u prostoru.

W=12∗ρ∗(V M ,50,10∗k t∗kT )∗102∗Sz

2∗K z2∗G z∗C∗A

ρ – gustina vazduha u kg/m3 (zavisi od nadmorske visine objekta – lokacije)VM,50,10 – osnovna brzina vetra u m/s, na visini 10m, povratnog perioda 50 god.kt – faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetrakT – faktor povratnog perioda osnovne brzine vetraSz – faktor topografije terenaKz – faktor ekspozicije – uvodi hrapavost terena

2

Gz – dinamički koeficijentC – koeficijent sile ili pritiskaA – efektivna površina u m2

Po starim propisima opt. vetrom je 0,45 – 1,25 kN/m2.Opterećenje dizalicama. Projektant usvaja dispoziciju hale na osnovu standardizovanih podataka (nosivost dizalice, željeni raspon, visina dizanja, broj radnih opreacija, brzina kretanja i dizanja) o mostnim ili visećim dizalicama (koristeći katalog proizvođača). Za proračun opt. od krana za pokretno opt. od dizalice uvodi se uticaj učestalosti promene opt. i udara prilikom rada dizalice. Pritisak točkova dizalice treba pomnožiti sa koef. udara f koji zavisi od vrste dizalice (f = 1,00 – 1,60). Za proračun stalnog opt. propisuje se koef. izravnavanja y = 1,10 – 1,30. Za proračun kranske staze (nosača dizalice) i glavnih nosača koji ih nose, uzimaju se u obzir sledeća opterećenja od mostnih dizalica:

Vertikalno opt. od točkova dizalice Pt max i Pt min

Horizontalna opterećenja, poprečna na kransku stazu (javljaju se usled polaska i kočenja kolica – mačke, kosog podizanja tereta i nepravilnosti staze). Intenzitet horizontalnog opt. Hbu (bočni udari) uzimaju se 1/10 maximalnih tereta vertikalnog pritiska točkova

Horizontalna opt. u pravcu kranske staze (javljaju se usled polaska i kočenja mosta dizalice, kosog podizanja tereta i udara dizalice u odbojnik na kraju kranske staze). Intenzitet Hk (sile kočenja) iznosi 1/7 maximalnih vert. pritisaka točkova koji koče (pogonski točkovi)

Seizmički uticaji* zavise od kategorije objekta i značaja, a proračun se može vršiti na 3 načina: Tačnom dinamičkom analizom sistema, Kvazi spektralna analiza sistema ili Kvazi statička analiza zasnovana na određivanju dinamičke sile S=k0*ks*kp*kd*G. Ove sile se u vidu kontinualnih ili koncentrisanih masa apaliciraju na sistem i vrši se proračun presečnih sila i dimenzionisanje.k0 – koef. kategorije objekta (za I=1,50; za II=1,0; za III=0,75; a za IV se ne uzima)ks – koef. seizmičnosti (za VII=0,025; za VIII=0,05; za IX=0,100 po merkalijevoj skali)kp – koef. koji zavisi od duktilnosti – sposobnosti konstr. da izdrži određeni nivo deformacijekd – koef. dinamičnosti tla koji je veći za bolji materijalSeizmičke sile su izazvane kretanjem tla na kome je objejkat fundiran a deluju u težištu međuspratne konstrukcije, pomoću krutosti međuspratne konstr. se prenosi na vertikalne el. (okvire, spregove, zidove), a dalje na temelje . Noseći sistem zgrade se može prikazati kao sistem koncentrisanih masa, pri čemu svaka međuspratna konstr. odgovara jednoj konc. masi m, a vertikalni el. koji primaju ove konc. sile odgovaraju opruzi jednog oscilovanja. Ako su ovi vertikalni el. postavljeni nesimetrično u osnovi, javlja se torzija (uvrtanje zgrade). Princip seizmičkog građenja:

1. Formirati što manje mase i izbeći nepovoljan raspored masa (npr. tehničku etažu koja sadrži opremu velike težine bi trebalo smestiti u podrum a ne na zadnji sprat)

2. Usvojiti što pravilniju osnovu konstrukcije i izbegavati nepoklapanje centra mase i centra krutosti3. Izbegavati promene u konstrukcijskom sistemu, npr. formiranje mekih spratova4. Konstrukcija ne sme biti suviše kruta – treba obezbediti solidan nivo njene duktilnosti

Danas se između tla koje distribuira seizmičku silu i temeljne konstrukcije objekta postavljaju vibroizolatori koji absorbuju najveći deo kinetičke energije talasa i time ne dopuštaju ulazak te energije u konstrukcijski sistem, a time i razvoj pomeranja sistema.Temperaturna promena – razlika u temp. izaziva nepovoljan uticaj u krutim konstr. pa se kod nas definiše ΔT=60°C (od -30° do +30°). Po starim propisima, svaki čelični objekat se mora dilatirati ako je duži od 60m, što je relativno, a zavisi od deformabilnosti i dispozicije konstruzkcije. Zato se radi proračun na prostornom modelu i utvrdi se da li konsr. može da primi ovaj dodatni uticaj. Moguća šteta prouzrokovana temp. promenama sprečava se primenom fleksibilnog materijala ili pokretnih spojeva.

3

Uticaj pritiska tla i vode – tlo je obično zasićeno vodom i izaziva hidrostatički pritisak, tako da može da potopi konstrukciju. Podzemni deo konstr. je izložen opt. bočnog pritiska zemljišta i silom uzgona ako se nalazi ispod NPV-a.Uticaj eksplozije – eksplozije mogu poticati od plinske instalacije i cevovoda, od raznih projektila i bombi, od ludačkih ideja.Uticaj montažnih opterećenja – nije dovoljno proračunati samo konačna exploataciona stanja objekta, nego i stanja u kojima se pojedini el., sklopovi ili delovi konstr. mogu naći pri utovaru, transportu, montaži. Tretiraju se kao izuzetna opt. ali se ne smeju zanemariti. Analiza se mora proveriti sa aspekta čvrstoće, upotrebljivosti i stabilnosti.

5.) KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE I PRORAČUNPod konstruktivnim oblikovanjem podrazumeva se osmišljavanje oblika el. i dispozicije konstrukcijskih celina i obično se odvija u dva nivoa. Sem samog proračuna (računski model, merodavno opt, određivanje uticaja i dimenzionisanje prema krit. nosivosti, upotrebljivosti i stabilnosti) moramo uraditi i konstruktivno oblikovanje el., veza i nastavaka. Nakon što proračunom dobijemo podatak o dimenzijama el., i o dispoziciji, moramo pre izrade grafičke dokumentacije rešiti sve detalje vezane za izradu el. i njihovo međusobno povezivanje u radionici, način transporta i montažu. Sem analitičkih podataka moramo imati jasnu viziju kako sve to zajedno napraviti. Ovo mora biti upotpunjeno i saznanjima šta imamo na raspolaganju na tržištu materijala, spojnih sredstava i šta izvođači mogu objektivno da izvedu.

6.) KROVNI POKRIVAČI I OBLOGEImaju osnovnu ulogu pokrivanja i zatvaranja objekta, koji su obično velikih zapremina. Pokrivači i obloge moraju da obezbede zaštitu od atmosferskih uticaja, termičku, izolaciju od buke... Moraju biti vodonepropusni, postojani i otporni prema atmosferskim uticajima, nesagorivi, laki i dobri toplotni izolatori. Kao pokrov mogu se koristiti:

1. Keramički proizvodi (crep, pločice).2. Stakleni proizvodi (armirano staklo, prizme).3. Bitumenski proizvodi (izolacione trake na daščanim ili drugim podlogama).4. Azbestcementni materijali (ravni ili talasasti salonit). Prave se od mešavine azbestnih vlakana i cementa, otporne su na

klimatske i atmosferske uticaje i na koroziju, a postojane su na temperaturama do 300°C, nesagorive su i male zapreminske težine. Kod nas su već dugo u upotrebi talasaste salonit ploče koje se pričvršćuju na letve od drveta ili čelika pomoću kukastih zavrtnjeva, pri čemu se rupa obavezno buši na talasu a ne na uvali (da može da iscuri samo ona voda što padne kod rupe a ostala se sliva u uvalu). Ispod glave zavrtnja se obavezno stavlja gumena ili plastična zaptivka da bi se sprečio prodor vode. Nastavljanje se vrši preklapanjem podužno ili poprečno, a dužina preklopa zavisi od nagiba krova. Azbest je štetan po zdravlje pa se više ne rade zidovi od ravnih azbestcementnih ploča. Ravni salonit nema dovoljnu nosivost, kao talasasti, pa se mora pričvrstiti preko daščane ploče.

5. Gas betonski materijali (siporeks). Prave se od kvarcnog peska, vode i cementa, vrlo je porozan materijal, lak (4 puta laksi od AB), nezapaljiv, podnosi temperature do 650°C bez promene oblika, lako se obrađuje testerom. Preko ovih ploča se mora postaviti hidroizolacija jer kad pokisnu, zbog velike poroznosti zapreminska masa se uvećava. Pre hidroizolacije se mora izvesti izravnavajući sloj od sitnozrnog betona d=3cm, što znatno povećava težinu. Zavisno od raspona, ploče su debljine 10-25cm a armatura im je zaštićena od hemijskih aktivnosti gas betona. Ploče se ne smeju skraćivati jer je gl. armatura sidrena na krajevima za poprečnu. Veza sa rožnjačama se ostvaruje pomoću čeličnih pločica d=5mm koje su zavarene za gornji pojas rožnjače na svakih 1200mm Kroz otvor na pločici provlači se šipka armature φ6mm i zatim se spojevi zalivaju cementnim malterom. Sa gornje strane postavlja se hidroizolacija ili neki drugi pokrovni materijal (lim, salonit).

6. Drvo cementni materijali (durisol) se proizvode presovanjem mešavine vlakana drveta i cementne emulzije. Imaju malu zap. težinu i bolja termička svojstva nego siporeks ploče, lako se obrađuje testerom. Ploče su armirane, pa nosivost zavisi od debljine ploče i količine armature. Preko njih se postavlja hidroizolacija.

7. Profilisani limovi (čelični ili aluminijumski jednostruki ili sendvič paneli). Danas su najrasprostranjeniji. Profilisanjem se od ravnog lima male fleksione krutosti napravi lim veće nosivosti. Koristi se čelični pocinkovani lim i aluminijumski profilisani lim debljine 0,5-1,2mm. Prednosti: velika otpornost na uticaj klime, gasova, zagađenja, otpornost na meh. oštećenja, brza montaža i moguća demontaža, nije potrebna oplata ni rogovi. Sendvič paneli se formiraju od gornjeg dublje profilisanog lima (nosivi lim) i donjeg pliće profilisanog lima koji zatvara termoizolaciju. Kao termoizolacija se koristi poliuretanska masa koja ekspandira u prostoru između limova, zauzima prostor između limova i istovremeno drži limove na traženom rastojanju. Ove mase su izuzetno zapaljive pa se treba koristiti mineralna vuna koja nije dovoljno kruta čak ni kad je presovana i ne drži profile na potrebnom rastojanju. Zbog toga se moraju ubaciti distanceri, Z profili. U direktnom kontaktu Al i čelika razvija se elektrolitska korozija pa se na mestima slaganja Al profila na čeličnu konstr. moraju postaviti plastični ili gumeni podmetači.

8. Ravni limovi (čelični, aluminijumski, bakarni).Izbor materijala za pokrivanje zavisi od cene mat., njegove težine, postojanosti, sigurnosti od požara, otpornosti na hemijske gasove i kiseline, potrebnog nagiba krova... Cena obloga i pokrova sa sekundarnim el. za njhovo vezivanje može biti veća i od cene osnovne konstrukcije pa se mora odabrati adekvatno vreme i prostor kod projektovanja ovih krovnih konstrukcijskih el.

7.) ROŽNJAČE I NOSAČI OBLOGE*

4

Rožnjače su konstruktivni el. koji pridržavaju pokrov, u slemenu se zovu slemenjače, a na krajevima venčanice, a između međurožnjače. Rožnjače primaju i prenose opt. sa krovne površine na gl. nosače i fiksiraju tačke gornjeg pojasa gl. nosača za slučaj izvijanja. One leže u krovnoj ravni i paralelne su sa podužnom osom hale. Rožnjače mogu da se izostave ako se koristi kruti krovni pokrivač: siporeks, durisol ili profilisani lim. Ako je gl. nosač rešetkast onda se rožnjače postavljaju u čvorovima da bi se izbeglo lokalno savijanje gornjeg pojasa rešetke od reakcija rožnjača. Rožnjače mogu biti upravne na ravan krova (rož. od punog profila), ili vertikalne (rešetkaste ili <<R>> rož.) Na sleme se postavljaju obično 2 rožnjače. Pop. preseci rož. mogu biti valjani I i U profili, kutijasti profili. Rešetkaste i R rož. sa ispunom od okruglog čelika se rade sa pojasevima U i T profila, odnosno od ugaonika, a ispuna od ugaonika okruglog i spljoštenog čelika.

Opterećenje rožnjača deluje u dve ravni: sopst. težina, sneg i slučajno opt radnikom deluje vertikalno, a vetar deluje upravno na krovnu ravan, pa je rožnjača napregnuta kosim savijanjem. Otporni mom. I i U profila oko jedne ose je mnogo manji pa se koriste zatege na polovini ili trećini raspona da bi se zadovoljio komponentalni napon oko slabije ose. Pomoću zatege prostu gredu pretvaramo u kontinualni nosač na elastčnim osloncima i znatno smanjimo razmak oslonaca. Ako je krov simetričan onda ne prekidamo zategu i pojačamo sleme da bi te dve komponente bile uravnotežene. Rožnjača se vezuje na gl. nosač na delu rebra sa 2 zavrtnja na vertikalni lim, koji je preko rebra zavaren za gl. nosač. Kada centar savijanja i centar smicanja nisu u istoj tački javalja se torzija, pa je dobro da se vert. lim oblikuje kao na slici.

8.) KRANSKE STAZE – NOSAČI*Kranske staze – nosači se postavljaju ispod šina i služe kao noseća konstrkcija po kojoj se kreće dizalica. Preko njih se prenose uticaji sa portalskih dizalica na stubove. Njihova dispozicija i rešenje oslanjanja zavisi od poprečnog preseka stubova. Oslanjanje može biti direktno preko stubova kod rešetkastog gl. nosača (bolje) ili indirektno preko kratkih konzola kod okvirnih punozidnih stubova, gde se javlja značajan ekscentricitet u odnosu na osu stuba. Kod rešetkastih nosača treba da vertikalna osa kranskog nosača bude što bliža bar jednom pojasu rešetkastih stubova da bi ekscentricitet bio što manji. Kod velikih raspona stubova može se oslanjanje vršiti i preko ispusta iz krovne rešetke. Oslanjanje se vrši preko tangencijalnog ležišta, ili preko ispuštene čeone ploče koja dodatno vertikalno ukrućuje oslonac ili preko gumenih – neoprenskih ležišta koja smanjuju buku. Veza kranske staze i konzole, odnosno ležišne ploče na stubu se dodatno osigurava vijcima.Najčešće su kranske staze sistema proste grede jer je izrada najbrža i najjeftiniji su, a može biti i kontinualni nosač ili gerberov sa zglobovima. Pop. presek je najčešće pun (valjani ili zavareni) I profil jer podnosi veliko opt., a izrada je jednostavna, a mogu biti i sandučastog ili rešetkastog za veće raspone i nosivosti dizalica. Kod rešetkastih nosača moraju se postaviti i sekundarni nosači koji prenose opt. točkova u čvorove gl. rešetke. Izbor pop. preseka zavisi od veličine opt. za dizalice, raspona i stat. sistema.

Kranske staze su opterećene dinamički pa treba obavezno uzeti u obzir i zamor materijala. Opterećenja su: osnovna (sopst. tež. konstrukcije i vert. pritisci točkova dizalice pomnoženi sa dinamičkim koeficijentima), dopunska opt. (bočni udar, sile kočenja bez dinamičkih koeficijenata), izuzetna opt. (seizmičke sile, udari dizalice u odbojnik). Dimenzionisanje se mora izvršiti na:

1. Kriterijum čvrstoće (naponi u karaterističnim presecima)2. Kriterijum upotrebljivosti (vert. ugibi i horiz. pomeranja u nivou šina – dopuštena granica je : L/700 – L/1000)3. Kriterijum stabilnosti (lokalna stabilnost vertikalnog lima, stabilnost pritisnutog pojasa i bočna stabilnost celog preseka)

Obično je merodavan kriterijum upotrebljivosti jer je dopuštena granica deformacije oštra , jer ako se dopusti veliki ugib može se desiti da dizalica nema dovolnu snagu motora da izvuče opterećen kran iz uvale kranskog nosača. Ako se točak kreće po zakrivljenoj šini javlja se bočni udar koji se prenosi na vrh šine. Mora se obezbediti i tačno osovinsko rastojanje šina u toku eksploatacije, što se može ugroziti bočnom deformacijom stubova, sleganjem, učestalim udarima točkova o šine. Konzolni

5

stubovi pa i kranski nosač rotiraju pa se menja osovinsko rastojanje. Problem se rešava zatvaranjem statičkog sistema od 2 konzole sa postavljanjem rigle, čime se deformacije višestruko smanjuju.Zbog racionalnosti pop. presek se menja tako što se zadržava ista dimenzija rebra a menja se širina pojasnih lamela da bi se ostvario kontinualni kontakt šine sa gornjom nožicom kranske staze. Mesto promene pop. preseka se određuje pomoću pokrivanja envelope momenata savijanja. Da bi se izbegao krti lom vara ukrućenja i zategnute nožice zbog dinamičkog opterećenja konstrukcije, postavlja se ’’pas’’ pločica koja nije zavarena za donju nožicu nego je postavljena 5mm od nje.

9.) KRANSKE ŠINE*Da bi dizalica pravilno fuknkcionisala, šine moraju da budu na projektovanom rastojanju sa tolerantnim granicama i u toku eksploatacije.Kranske šine primaju neposredno opt. od točkova dizalice, koji su izrađeni od čelika ili livenog gvožđa. Postoje točkovi sa vencima i bez venaca sa vođicama – horizontalnim valjcima. Zavisno od nosivosti krana i vrste točkova na njima koriste se različiti pop. preseci: kvadratni npr. 40x40mm , pravougaoni (za male kranove, a gornja ivica im može biti zaobljena ili oborena), tramvajske, standardne šine.Veza kranske šine za gornji pojas kranske staze treba da bude istovremeno dovoljno kruta, duktilna ali ne previše i mora da ima dovoljnu nosivost da prenese opt. sa šine na kranski nosač. Može biti kontinualna pomoću zavarivanja, zavrtnjeva i zakivaka – ranije, a najbolje je pomoću kukastih zavrtnjeva koji se naizmenično obostrano ugrađuju na razmaku 600mm (pritezanjem matice se šina dovodi u projektovani položaj) ili pomoću patentiranih klema (nožica šine je stegnuta pomoću neoprenskih oslonaca, a između šine i nožice je postavljen elastični oslonac od armirane gume, čime je postignuta dobra zvučna izolacija i raspodela opt.). Kod veze šine sa betonskim grednim nosačem koriste se hilitijevi zavrtnjevi sa elastičnim kućištem sa ugrađenom oprugom.Montažni nastavci šina se zavaruju ili se oblikuju sa kosinom 45°, a ne smeju da se poklapaju sa mont. nastavcima kranskih staza.

10.) ODBOJNICI*Postaljaju se na kraju kranskih nosača da bi se ograničilo kretanje krana. Pri stat. analizi mora se uzeti u obzir i slučajnu udar dizalice u odbojnik, što spada u izuzetno opt. i uzima se sa manjim koef. sigurnosti. Pre su se uglavnom koristili drveni odbojnici, gde su se dobijali veliki uticaji od udara. Da bi se smanjila kinetička energija ugrađuju se klinovi sa nagibom 1:4 do 1:6, za ublažavanje udara. Odbojnici moraju da ukoče dizalicu i ublaže udar sabijanjem odbojnika tj. prihvatanjem energije a povratno odbijanje treba da bude što manje. Postoje gumeni odbojnici (a), ćelijasti (b) i hidraulički sa oprugom i klipom (c). Prema principu rada postoje elastični, prigušni i elasto-prigušni odbojnici.

11.) MONOREJ STAZE - NOSAČI JEDNOŠINSKIH DIZALICAKoristi se za hale u kojima su potrebne dizalice male nosivosti na različitim mestima u hali. Na gl. nosače krova se kači nosač po čijem donjem pojasu se kreće mačka. Donji pojas tog nosača je napregnut na globalno savijanje i lokalno savijanje od točkova, koji su na malom rastojanju pa se uzima kao jedna konc. sila. Nosači monoreja su stat. sistem proste grede oslonjene ne krovne nosače. Pop. presek je najčešće normalni valjani I profil.Pro proračunu uzima se opterećenje: jednakopodeljeno od sopstvene težine staze, konc. opt. od mačke i tereta, horiz. opt. od bočnog udara i opt. u pravcu nosača od kočenja dizalice. Donja nožica monorej staze se mora proveriti i na lokalno savijanje od pritiska točka. Veza monorej staže za krovni nosač može da se ostvari primenom običnih zavrtnjeva (male sile) ili visokovrednih, ili zavarivanjem pomoću podužnog rešetkastog nosača u čijem sastvu je i monorej staza.

6

12.) UKRUĆENJAOsnovna uloga postavljanja ukrućenja i spregova je da obezbede stalan oblik konstrukcije u toku građenja i ekploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstr., da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bočnih udara, kočenja i seizmičke sile). To su el. sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima. Elementi koji se stabilizuju su ukrućeni stubovi, u jednoj ili u dve ravni, spregovi, okviri, portalna ukrućenja, kruta jezgra, zidna platna i el. za pokrivanje i oblaganje hala. Početnu analizu sprovodimo na prostornom sistemu – modelu u kojem prvo obuhvatimo samo osnovne konstrukcijske el. (gl. nosač, stubovi). Na taj sistem apliciramo sva moguća realna opterećenja u prostoru. Utvrđujemo karakter i veličinu pomeranja pojedinih tačaka sistema i proveravamo da li su dopuštenim granicama u smislu prostorne stabilnosti, upotrebljivosti, čvrstoće i trajnosti. Ako to nije slučaj konstr. se mora ukrutiti, pri čemu se menjaju konturni uslovi i krutosti pojedinih el. (gl. okvir uklještimo i povećamo dimenzije). U proračun uvodimo i el. spregova. Cilj stabilizacije je da se iskoriste noseći el. hale i da se napravi dobar izbor sistema za ukrućenje, kako bi se za što kraće vreme izvršila montaža. Prit tome se poštuje princip o najkraćem putu prenošenja opt. Na izbor sistema za stabilizaciju utiče i položaj vrata i prozora u zidovima, broj i položaj dilatacionih spojnica, način montaže...

13.) SPREGOVIOsnovna uloga postavljanja ukrućenja i spregova je da obezbede stalan oblik konstrukcije u toku građenja i eksploatacije, da obezbede stabilnost pritisnutih el. konstrukcije, da prime i prenesu sva horiz. opt. (vetar, sile bočnih udara, kočenja i seizmičke sile). To su elementi sistema koji se uvode da bi sistem učinili stabilnim u svim ravnima.KROVNI SPREGOVIPoprečni krovni spreg – dijagonalama povezuje gornje pojaseve susednih gl. nosača sa rožnjačama koje na njima leže. Tako formiraju rešetkast nosač sa paralelnim pojasevima u krovnoj ravni. Ovi spregovi su obavezni. Ako je rastojanje gl. nosača veće od 6m ubacuje se pomoćni pojas. Funkcije ovog sprega su:

1. Prostorno povezuje susedne gl. nosače i time omogućava prihvatanje sila upravnih na ravan gl. nosača2. Smanjuje dužinu izvijanja prit. pojasnih štapova izvan ravni gl. nosača3. Omogućava pravilan geomtrijski oblik i lakšu montažu noseće kontrukcije4. Prima deo sile vetra na kalkanski zid

Spreg mora da bude oslonjen na krajevima na fiksne tačke koje su nepomerljive u podužnom pravcu krova. Postavljaju se uz sam kalkanski zid da prihvate opt. vetrom koje se preko fasadnih stubova u kalkanskom zidu prenosi na ovaj spreg. Dužina izvijanja prit. pojasa gl . nosača zavisi od vrste pop. krovnog sprega.Podužni krovni spregovi – koriste se kada u podužnim zidovima hale postoje fasadni stubovi (međustubovi), koji se gornjim krajem oslanjaju na ovaj spreg. Pošto su mrđusobno opt. dejstvom vetra na podužni zid, to je pod. kr. spreg stubova. opt. reakcijama fasadnih stubova. Sistem je proste grede a oslonci su mu gl. stubovi ili gl. nosači hale. Formira se od venčanice i prve međuržnjače uz dodavanje dijagonalnih štapova. Fasadni stub u podužnom zidu treba da se poklapa sa čvorom podužnog krovnog sprega. Ovi spregovi znatno smanjuju def. gl. nosača i povećavaju pop krutost hale. Ako u podužnom zidu nema fasadnih stubova onda je ovaj spreg konstruktivni.Montažni krovni spregovi – obezbeđuju stabilnost krovne konstr. tokom montaže i povezuju sve el. krovne konstr. u jednu prostornu celinu i drži ih u projektovanom geomtr. položaju. Ugrađuju se u sredini hale ili u svakom trećem ili ćetvrtom polju po dužini hale u poprečnom pravcu. Štapovi montažnog sprega se dimenz. tako da je vitkost λ≤250.Vertikalni krovni spregovi – povećavaju prostornu krutost hale posebno za vreme montaže. U zavisnosti od raspona hale, po širini se mogu postaviti 1 ili više vert. podužnih spregova. Krovni rešetkasti nosač treba da bude autostabilan (težište je ispod, a ne iznad oslonca), jer u protivnom neophodni su vert, krovni spregovi. Ovi spregovi ne nose, ali smanjuju dužinu izvijanja donjeg pojasa kada se javi sišuće dejstvo vetra (kada je donji pojas pritisnut).

7

SPREGOVI U KALKANSKOM ZIDUHorizontalni spregovi uz kalkanski zid – koriste se za hale visine veće od 8m. Na taj način fasadni stubovi dobijaju međuoslonac koji im skraćuje raspon. Ovaj spreg se ugrađuje u visini gornjeg pojasa nosača dizalice u vidu rešetkastog nosača – za veće raspone ili punog nosača – manji rasponi. Ovaj spreg se oslanja na vert. spreg u podužnom zidu. Može da služi i kao pešačka staza, kada se preko rešetke ispune postavi rebrasti lim i zaštitna ograda uz ivicu . Da bi se primili vert. opt. od sopstvene težine moraju se postaviti kosnici koji mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Dimenzionišu se na srednju reakciju kalkanskih stubova na dejstvo vetra na kalkanski zid. Položaj kalkanskih stubova mora da se poklapa sa čvorovima rešetke horizontalnog sprega uz kalkanski zid da se u štapovima rešetkastog javile samo aksijalne sile.Vertikalni spreg u kalkanskom zidu – se ugrađuje kada se uz kalk. zid ne nalazi gl. nosač, a nekad se ugrađuje i kada on postoji da bi se povećala krutost kalk. zida naročito u seizmički aktivnom području. Ugrađuje se sa un. strane zidne obloge, tako da se spolja ne vidi. Ovaj spreg može biti i samo montažnog karaktera, kada služi da održi pravilan geom. oblik kalk. zida u toku montaže. Pojasni štapovi ovog sprega su fasadni stubovi u kalk. zidu, vertik. fasadne rigle u kalk. zidu, pa se dodaju samo dijagonalni štapovi. Ako se predviđa produženje hale u budućnosti onda nisu neophodni ovi spregovi jer se uz krajnji gl. nosač (koji je krut) postavlja kalk. zid. Ako se ne predviđa produženje hale, onda se kalk. zid izbacuje ispred gl. vezača za čitavo polje i izvodi se posebna konstr. kalk. zida od sistema fasadnih stubova i rigli, koja nije dovoljno kruta u svojoj ravni, pa joj se dodaju dijagonale i tako formiraju vert. spregovi.

SPREG U PODUŽNOM ZIDUVertikalni spreg u podužnom zidu – postavljaju se ili u krajnjim poljima ili u srednjem polju sa un. strane zida, pa je spolja nevidljiv. Služe za stabilizaciju noseće čel. konstr. hale u podužnom pravcu. Postavlja se uvek u polju gde se nalazi i pop. krovni spreg, zbog prijema reakcije pop. krovnog sprega i ostvarenja krutog polja pri montaži hale. Ako se postavi u srednjem polju omogućava se slobodna dilatacija hale, a ako se postavi u krajnjim poljima to nije omogućeno, ali se ostvaruje najkraći prenos sile vetra sa kalk. zida na temelje.

8

Vertikalni spreg u pod. zidu primaju i spuštaju do temelja reakcije pop. krovnog sprega i horiz. sprega uz kalkanski zid usled dejstva vetra na kalk. zid. Njime se spuštaju do temenja i seizmičke sile u pod. pravcu . Njime se primaju i prenose do temenja i podužne sile od kočenja dizalica tako da nije potreban poseban spreg za prijem sila kočenja. Spreg može biti reštkast ili ređe okvirnog sistema. U statičkom pogledu ovaj spreg je rešetkasti konzolni nosač čiji su pojasevi gl. stubovi ili gl. i fasadni stubovi.

Spreg za prijem bočnih udara – prima bočne udare dizalice, a najčešće se izvodi od rebrastog lima debljine 5-8mm sa jednim pojasom od U profila ili ugaonika. Drugi pojas je gornji pojas kranske staze. Ako je razmak pojaseva sprega veći od 1m onda se sa donje strane zavari ukrućenje od ugaonika, ili je ekonomičnije napraviti rešetkasti spreg sa paralelnim pojasevima i sa isponom od dijagonala. Preko rešetkaste konstr. se postavlja reviziona staza sa zaštitnom ogradom. Ako je razmak gl. stubova veći od 6m, fasadni stubovi u podužnom zidu se oslanjaju na spreg protiv bočnong udara, koji smanjuju raspon fasadnih stubova. Ovakav spreg prima pored sila bočnih udara i sile od uticaja vetra na podužnom zidu. Statički sistem ovih spregova je prosta greda ili kont. nosač, kada se mora postaviti horiz. spreg u ravni donjeg pojasa na dužini negativnog momenta, da bi se skratila dužina izvijanja prit. pojasa. Kod manjih razmaka gl. stubova koristi se ugaonik za spoljašnji pojas, a za veće razmake mora se izvesti poseban pojas – lak reš. nosač. koji je paralelan kranskoj stazi i povezan je za nju sa pop. ukrućenjima. Kran. staza, horiz. spreg i reš. pojasni nosač i pop. ukrućenja čine konstr. celinu koja daje prostornu krutost. Kran. staza i reš. pojasni nosač ne smeju biti međusobno povezani jer bi došlo do uvijanja, a pop. ukrućenja se zbog toga postavljaju samo kod oslonaca kr. staze. Kod visokih limenih nosača kranskih staza, kod rešetkastih kranskih staza i kod kranskih staza na otvorenom se moraju postaviti horiz. spregovi u ravni donjeg i gornjeg pojasa. Za horiz. reš. spregove u nivou gornjeg pojasa (spreg protiv boč. ud.) i u nivou donjeg pojasa koriste se reš. nosači sa istim poljima.

Spregovi za kočenje – postavljaju se u sredini svakog dilatacionog bloka, jer su gl. stubovi uklješteni samo u pop. pravcu, a u podužnom deluju kao pendel stubovi. Spreg se dimenzioniše na merodavnu silu, ili na silu kočenja (1/7 pritiska točkova koji koče) ili na dejstvo udara dizalice u odbojnik. Može biti u vidu reš. konstr. ili punog okvira. Spreg za kočenje može da se postavi samostalno ili u sklopu vert. sprega u poduž. zidu. Najbolje reš je ako se nalazi direktno ispod kr. staze (sl. 3), a vert. spreg u podužnom zidu je nezavisna konstrukcija, da se ne bi javio ekscentricitet, jer se tad gl. stubovi moraju dimenz. na dopunsku silu. Kada su spregovi za kočenje povezani sa vert. spregom u pod. zidu, spreg za kočenje se postavlja u sredini hale i služi za prijem sila kočenja i za spuštanje do temelja reakcija pop. krovnog sprega i horizontalnog sprega uz kalkanski zid.

14.) STRESSED SKIN KONCEPT PROJEKTOVANJA Projektojanje el. konstrukcije sistema (krovni pokrivači, fasadne obloge, podne ploče međusratne konstr.) tako da mogu da prime ne samo sile upravne na svoju ravan, nego i u svojoj ravni, tj. sa mogućnostim sadejstvovanja u vidu dijafragmi sa nosećom konstrukcijom hale se zove SSD. Dijafragme od profiliasanih limova bitno utiču na povaćanje stabilnosti cele hale, a posebno pritisnutih pojaseva nosača na koje se neposredno oslanjaju. Na ovaj način se postiže ušteda mat. i koštanje izrade čel. konstr. zgrade. Čelične okvirne konstr. postaju znatno kruće ako se uzme u obzir sadejstvo krovnog pokrivača i fas. obloge,

9

što se doskora nije radilo jer je ušteda neznatna. Objašnjenje na primeru krovnih dijafragmi od prof. limova, koji se ovde tretira kao dijafragma koja prima i opt. u svojoj ravni ako su ispunjeni odgovarajući uslovi. Dijafragma od prof. lima (kr. pokrivač) se ponaša kao rebro limenog nosača koji se nalazi u krovnoj ravni, a oslonjen je na mestima vert. spregova. Pojasevi ovakvog limenog nosača su ivične rožnjače. Reakcije ovakvog li. nosača se prenose do temelja preko ukrućenih kalkanskih zidova, a ostali noseći okviri mogu da budu lakši (20% uštede). Pomenuta vertikalno opt. ukrućenja treba da su na razmaku 4 širine hale kod konstrukcije sa jednovodnim krovom, a 2,5 širine hale za dvovodni.Osim krajnjih kalkanskih stubova i gl. stubovi mogu da budu lakši ako krovni nosač od profilisanih limova sadejstvuje u vidu dijafragme u prijemu horizontalnih opt. koja se predaju krutim kalkanskim zidovima (opt. vetra na pod. fasadu, horiz. sile od lakih dizalica – monoreja obešenih o krovnu konstr. i seizm. sile u pop. pravcu). Dva načina primene sadejstva sa nosećom k.

Dijafragme deluju same – kada je pop. noseći sistem izveden sa zglobnom vezom krovnih vezača i stubova. Stabilnost konstr. zavisi u potpunosti od delovanja dijafragme u krovu.

U saradnji sa nosećim okvirima opt. se deli između okvira i dijafragmi proporcionalno njihovim krutostima. Koristi se kada su noseći okviri veće visine, sa dvovodnim krovovima, pa postoje veća horiz. pomerajna u nivou venčanice.

15.) GLAVNI NOSAČI*Primaju uticaje od krovne površine, i iz unutrašnjeg prostora (dizalice, podesti), dejstvo vetra na zidove, temp. i seiz. uticaje i prenose ih na temelje. Oni su pop. noseći sistem i postavljaju se na jednakim rastojanjima 3-40m i međusobno su paralelni. Kod pravougaone osnove hale se na određenom rasteru usvajaju pop. gl. nosači koji mogu biti ramovskog sistema (stubovi i rigla jedinstveno u sistemu) ili vezači (stubovi su konzolni, a na njih se oslanja rigla). Između i preko gl. nosača se postavljaju rožnjače, nosači i obloge, kranski nosači i ukrućenja. Ako je osnova kvadratna nosivi ramovi se postavljaju i pop. i podužno – dobija se roštiljna konstr. sa stubovima po konturi. Ako je osnova kružna radijalno se postavljaju gl. nosači a po obimu stubovi. Centralni prsten mođusobno povezuje uravnoteženi moment. Time se dobija prostorna rešetka, a može se i kruto vezati pa se dobije prostorni okvir. Prostorni sistemi su racionalniji.

Za gl. nosače jednobrodnih hala mogu se koristiti statički sistemi: sa zglobnom vezom krovnih vezača i stubova sa pendal stubovima i pod. spregom za stabilnost okvir na 3 zgloba sa ili bez zatege okvir na 2 zgloba sa ili bez zatege uklješteni okvir

Izbor tipa gl. nosača zavisi od raspoložive tehnologije radioničke izrade, transporta, montaže. Ove el. treba imati u vidu već pri izboru dispozicije, kada se analiziraju sve faze (izrada, transport i montaža) u tehničkom i ekonomskom smislu. Koriste se hladno oblikovani profili koji dominiraju u svetu u odnosu na toplo valjane. Gl. nosači mogu biti puni nosači (limeni i zavareni) ili rešetkasti ili kombinovani. Vutama se povećava mom. inercije, a ako su one neracionalne idemo na promenljiv mom. inercije.Često se projektuju višebrodne hale, što zavisi od funkcije obj. Ako spajamo objekte čije konstr. imaju bitno različitu krutost moramo da obezbedimo nezavisnost objekata. Dva sistema različitih visina i krutosti ne treba spajati krutom nego poluzglobnom vezom.

10

Jedan od bitnih aspekata projektovanja gl. nosača je konstr. oblikovanje. Kao osnova služe njihovi prethodni proračun kojima određujemo dimenzije i odnose konstr. el., a istovremeno sagledavamo uslove transporta i montaže. Moramo odrediti mesta i tip nastavaka, a na mestima max uticaja oni se izbegavaju. Što više treba da se ide na predmontažu. Po pravilu el. u radionici se spajaju zavarivanjem a na montaži zavrtnjevima.

16.) OKVIRNI SISTEMI JEDNOBRODNIH HALA – GL. NOSAČI*Često se koriste za gl. nosače hala, a karakteriše ih kruta veza rigli sa stubovima. Na ovaj način kruto vezana rigla je elastično uklještena u stubove, čime se smanjuje mom. savijanja u rigli koja se može izvoditi sa manjim mom. inercije. Time se smanjuje i ugib rigle pa se može koristiti i za veće raspone. Stubovi su izloženi većim mom. savijanja i normlnim silama. Okvirni sistemi se rade u vidu uklještenog okvira, okvira na 2 zgloba, okvira na 3 zgloba uz moguće korišćenje zatege. Zglobno oslanjanje stubova na temelje je jednostavnije i jeftinije za fundiranje nego uklješteni stubovi. Najbolja efikasnost okvirong sistema se postiže pri manjim nagibima krova. Kod okv. sistema se javljaju značajne horizontalne reakcije i od samo vertikalnog opt. Najjednostavniji okv. sis. imaju rigle i stubove od istih punih valjanih ili limenih nosača, pogodni su za male raspone. Često se koriste i vute, a kod velikih raspona se koriste različiti profili za rigle i stubove sa većim vutama da bi se optimizirao pop. presek.Okvir na 3 zgloba – stat. određen nosač pa je neosetljiv na neravnomerno sleganje i rotaciju temelja pa se mogu koristiti i za hale na lošem tlu. Izvode se od punih ili rešetkastih nosača, a sistem omogućava brzu montažu. Horizontalne sile se mogu prihvatiti zategom u nivou ugla okvira ili u nivou oslonca. Utrošak čelika je veći nego kod okvira na 2 zgloba ili uklještenog.

Okvir na 2 zgloba – jednom stat. neodređen sis. i mogu biti puni ili rešetkasti ili kombinovani. Primenjuje se i za dobra i za loša tla jer se u njemu javljaju mali dodatni naponi od eventualnog sleganja i rotacije temelja. Povoljni su za dizalice male nosivosti, do 12,5t. Utrošak čel. je veći nego za noseću konstr. od uklještenih okvira ali se dobijaju manje dimenzije temeljnih stopa bez komplikovanih sis. za ankerisanje. Mana je nešto manja krutost u pop. pravcu.

Uklješteni okvir – ravnomernije se raspodeljuju uticaji od momenta savijanja na ceo okvir i znatno se smanjuje horizontalno pomeranje pri dejstvu hor. opt. (bitno ako postoje dizalice u hali). Koriste se za dizalice veće nosivosti. Potrebni su znatno veći temelji za prijem mom. uklještenja, a ankerovanje je komplikovano. Sistem je 3 puta stat. neodređen pa se primenjuje samo kod dobrog tla jer nastaju veliki dodatni naponi pri pomeranju i rotiranju temelja. Obično se rade kao puni nosači, a mogu biti i rešetkasti i kombinovani (puni stubovi, reš. rigla). Utrošak čelika je najmanji.

17.) VIŠEBRODNE HALE – GLAVNI NOSAČI*Upotreba stubova u unutrašnjosti hala i podela hale na više brodova je ekonomično jer se el. nos. konstr. dobijaju manjih dimenzija pa je ukupna ušteda u potrošnji čelika znatna u odnosu na jednobrodne. Pop. presek zavisi od zahteva slobodnih površina, nosivosti dizalica, načina odvodnja vode sa krova i osvetljenja u središnjim brodovima. Brodovi hala po širini i visini mogu biti i različitih dimenzija. Kod uskih hala i kod hala koje se ne greju i nemaju termoizolaciju na krovu se koristi spoljašnji

11

sistem odvodnje, u širokim višebrodnim halama se koristi unutrašnja (cevima kroz unutrašnjost, pored stubova direktno u kanalizaciju). Stat. odr. sis. se primenjuju kod tla loše nosivosti.Mogu da se rade kao puni, rešetkasti, ili kombinovani sistemi. Zahvaljujući većem broju stubova u pop. pravcu imaju bitno veću krutost od jednobrodnih hala, što je bitno za pravilno funkcionisanje dizalica. Često se rade i rešetkasti krovni vezači koji su zglobno vezani za reš. ili pune stubove i dodaje im se aneks i to jednostrani ili dvostrani (oni daju dodatnu krutost gl. nosaču). Rade se i gl. nosači sa krutom vezom između stubova i krovnog vezača. Kod hala se denivelisanim krovom, uz anekse i uz svetlarnike javlja problem nagomilavanja snega, što se mora uzeti u obzir pri statičkom proračunu.

18.) GLAVNI VEZAČI Su horizontalni delovi (rasponski delovi) glavnih nosača u slučaju da se ovi rade kao autonomni delovi. Ovde uglavnom svrstavamo rešetkaste sisteme koji u zavisnosti od materijala i tehnologije izrade mogu biti: punozidni, rešetkasti, R nosači, nosači izrađenji od valjanih ili hladnooblikovanih profila, nosači od okruglih pravougaonih ili kvadratnih cevi, saćasti, okrugli ili okvirni nosači.

19.) DETALJI OBLIKOVANJA OKVIRNOG SISTEMA Veza može da se ostvari zavartnjevima. Najjednostavnija varijanta oblikovanja čvorova je sučeonim zavarivanjem. Drugo rešenje je ugaoni spoj – postavlja se čeona ploča za koju ugaonim šavovima zavarimo za riglu i stub. Može da se koristi i treća varijanta upušteni ugaoni šav (U ili V šav), koji se mora pažljivo primenjivati.

Veza vert. stuba i trapeznog nosača koji se oslanja na stub može biti kao na slici gore. U nožici stuba se postavi ukruta, a nožica rigle se proširi radi lakše veze (zavari se celim obimom).Postoje i veze sa zavrtnjevima gde se umesto jedne čeone ploče koriste 2 koje se međusobno spajaju zavrtnjevima, običnim ili VV. Nije dopušteno koristiti u jednoj vezi zavarivanje i obične zavrtnjeve, zbog njihovih različitih krutosti, ali se mogu kombinovati VV zavrtnjevi i zavarivanje. Na slici su dati i temeni detalji. Prvi slučaj je sa upuštenim sučeonim šavom, a drugi detalj je sa čeonom pločom, za koju su ugaaonim šavovima zavarene obe strane, a treći detalj je veza sa zavrtnjevima i sa 2 čeone ploče.

Kod rešetkastih nosača mogu da se koriste prostorne cevne konstrukcije sa vezama pomoću čvornih sfernih tela. Može se primeniti i veza cev na cev ili sistem sa čvornim limovima. Kod veze cev na cev ako postoje nulte vertikale, one se mogu zavariti na dijagonale ako nema dovoljno mesta, ili se vertikalna direktno zavari za horizontalnu cev, pa se tak onda oblikuju dijagonale (ako vertikala prima veće uticaje). Kod veze sa čvornim limovima čvorni lim mora da prođe kroz cev i da se sa obe strane zavari.

12

Oslonački detalji – kružni presek se oslanja na stub (slika dole).Nastavljanje cevi istog poprečnog preseka može da se radi 1) sučeonim zavarivanjem ili 2)ubaci se jedan uložak od cevi manjeg prečnika – muf i sa 2 ugaona šava se zavari cev na muf ili 3) ubacimo jednu ili 2 čeone ploče i cev zavarimo za nju. Nastavak cevi različitog prečnika se radi sa čeonom pločom. Dimenzije nastavaka su različite za pritisnute i zategnute cevi.

20.) STUBOVI*Stubovi su el. koji pretežno primaju vert. opt. Pored aksijalne sile pritiska javljaju se i mom. savijanja (kod okvira i uklještenih stubova sa zglobno oslonjenim krovnim vezačem). Razlikuju se aksijalno opt. (pendel stubovi) i ekscentrično opt. (istovremeno dejstvo mom. sav. i aks. sile).Mogući pop. preseci stuba su dati na slici. Dispozicija stubova se može formirati u zavisnosti od položaja kranskih staza . Kod zglobne veze raspored ankera zavisi od konturnih uslova stuba na mestu vezivanja. Što je krak ankera veći, to je mom. savijanja veći pa treba što više međusovno razmaknuti ankere, što može dovesti do problema lokalnog savijanja ležišne ploče. Ukljštene veze mogu da prime mom. oko osovine. Sam stub se završi ležišnom pločom koja ima veću površinu od samog stuba i koja ima reaktivne normalne napone. Veza stuba i temelja može biti:

1. Pomoću ankera ugrađenih u beton temelja* – Problem kod ugradnje ankera je očuvanje njihovog položaja nakon betoniranja pa se koristi šablon od tankog lima istih dimenzija kao ležišna ploča sa otvorima za ankere. Pomoću šablona određujemo međusobni i osovinski položaj ankera. Raspored ankera u odnosu na ležišnu ploču zavisi od željenog konturnog uslova (ako želimo da oko y ose imamo zglobnu vezu a oko x ose uklještenje, ili ako želimo uklještenje oko obe ose). Ako je dubina temelja manja od ls može se promeniti oblik ankera ’’N’’ ankeri. Rastojanje ankera do kraja lež. ploče, njihovo međusobno rastojanje i rastojanje do tela stuba se daje po pravilima za raspored zavtnjeva. Ležišna ploča je opt. reaktivnim pritiskom koji odgovara kontaktnom naponu između ploče i betona, i opterećena je aktivnim silama iz ankera. Računamo je po tepriji elastičnosti pojednostvljeno sa dimenzijama a x b i smatrano da je slobodna po obodu. Rezultat analize je debljina ploče koja bi trebalo da bude veća od 30mm. Ako je osnova ploče i opterećenje veliko radi se ukrućenje ploče koja se vezuje za dno stuba. Ovim smo lež. ploču podelili na 4 dela dimenzija a/2, čije spoljašlje ivice smatramo slobodno oslonjenim, a unutrrašnje uklještenim. Deo ploče ispod stuba je opt. samo za reaktivnim opt. a drugi deo ima aktivnu silu od ankera i reakcije opt. Ova ukrućenja su zavarena za stub i za lež. ploču a povećavaju i krutost stuba pri njegovom dnu, čime omogućujemo postepeno unošenje presečnih sila iz stuba u temelj koji je znatno krući.

2. Pomoću ankera zakačenih za anker kutiju* – Ako postoje jako velike sile u ankerima neophodno je povećati njihovu nosivost u zoni temelja, što se postiže uvođenjem anker kutije, npr. od L ili 2U profila. U telo temelja se ubetonira anker kutija koja prima reakcije od ankera preko lokalnog opterećenja qb (okomito). Srednji deo ostaje prazan u izgubljenoj drvenoj ili metalnoj oplati, a kroz njega uvlačimo ankere i kačimo ih za ankerni nosač. Tu šupljinu zapunimo sitnozrnim betonom nakon montaže konstrukcije. Pri tome ne računamo sa athezionom nosivošću ankera. Drugo rešenje je da se anker nosač pravi od 2U profila a sam anker kao čekić, čija druga projekcija ima istu širinu kao anker.

3. Pomoću trna – Koristi se kada sa stuba na temelje moramo da prenesemo veliku horizontalnu reakciju, tj. transverzalnu silu. Trn može da bude kružnog ili pravougaonog oblika i obično se izrađuje zavaren za donju stranu ležišne ploče uz naleganje na otvor kojeg ostavljamo u temelju. Prenos transverzalne sile vrši se lokalnim pritiskom na beton po čeonoj strani trna. Ovo rešenje je slično čašici kod montažnih betonskih stubova.

4. Uziđivanjem – Telo stuba se ubetonira u temelj a prenos reaktivnih sila se bazira na atheziji između čelika i betona, koja prima vertikalnu reakciju, dok se horizontalna sila i mom. prenose lokalnim pritiskom na čeone strane stuba.

13

Ovo je najlakši ali i najlošilj način ankerovanja a problemi se javljaju jer je teško centrisati stub i zadržati njegov položaj (posebno u visinskom smislu) pri betoniranju. Obično se u polustvrdnutoj betonskoj masi vrši naknadna korekcija položaja stuba, što slabi atheziju. Vremenom dolazi do skupljanja betona temelja, dok u čeliku toga nema, pa se betonska masa odvaja od čeličnog profila i narušava se princip sadejstva stuba i temelja. Ovo se može donekle popraviti ako se na stub zavari veći br. L profila koji lokalno prožimaju beton. Uziđivanje se može koristiti kod stubova ograda ali ne i kod stubova obiljnih inžinjerskih konstrukcija.

21.) TEMELJIKod većih rastera se obično koriste temelji samci, čija donja kota fundiranja dolazi do tla dobre nosivosti. Samci mogu biti AB ili betonski. Geomehaničari daju podatke o nosivosti i stišljivosti tla. Obavezno se moraju izvršiti naponska i deformacijska stanja. Sem uslova nosivosit treba zadovoljiti i uslov upotrebljivosti, tj. proveriti veličinu slegnanja temelja u apsolutnom iznosu i diferencijalna sleganja susednih temelja u odnosu na temelj koji je suprotan u porečnom smislu. Ovu razliku treba dovesti u korelaciju sa dopuštenim sleganjima kranskih staza, fasadne obloge (pogotovo ako se radi o staklu). Seizmički talas može da se rasprostire u bilo kojoj ravni konstrukcije. Temelji fasadnog stuba se međusobno spajaju temeljnim gredama na kojima se može uštedeti ako se računaju kao temeljne grede na elastičnoj podlozi. Pri distribuciji seizmičkih sila u ravni temelja se javlja problem jer po propisu svi elementi temeljne konstrukcije moraju da budu međusobno povezani bar u 2 ortogonalna pravca. A ako je raspon hale 30m ili više, postavlja se pitanje adekvatnih dimenzija temeljne grede i dužine koja spaja 2 nasuprotna temelja samca. Do dužine 15m se stavljaju vezne grede a preko 15m se vrši amnestija za poprečni pravac delovanja seizmičkih sila. Sa poprečnih strana temelja samca se može izvršiti zamena materijala i nabijanje sa što većim modulom stišljivosti. Kod objekata manjih dimenzija se može koristiti kontra ploča ojačana sistemom greda ili zidova na koje se dalje produžava čelična konstrukcija.

22.) OSVETLJENJE HALE *Trebalo bi da se obezbedi oko 8% transparenthin površina za prirodno osvetljenje, ali nivo osvetljanja pojedinih hala se mora prilagoditi tehnologiji proizvodnje u datoj hali. Ponekad se ne može obezbediti dovoljno prirodnog svetla pa se koristi veštačko. U halama velike širine a male visine se ne može obezbediti dovoljna količina prirodne svetlosti ni kad se uzme 20% transparentnih površina na podužnim fasadama. Tada se koriste krovne kupole ili svetlosne trake da bi svetlost direktno dolazila do radnog mesta. Dobro rešenje osvetljenja hale mora da se obezbedi, prijatan prostor, održavanje higijene prostora, da smanji naprezanje oka i nesreće pri radu. Radi se proračun osvetljenja, a dobijeni rezultati utiču na visinu prostorije, veličinu svetlosinh otvora i njihov raspored i orjentaciju u odnosu na strane sveta (najbolje prema severu).Stari sistem <<SHED>> krov kod višebrodnih hala se više ne koristi zbog otežanog održavanja čistoće transparentnih površina i nagomilavanja snega u uvalama (sprečava fizički prolaz svetlosti i dovodi u pitanje vodonepropusnost uvale usled smrzavanja i topljenja snega). Uglavnom se koriste svtlosne trake i prozori (sa pokretnim i nepokretnim krilima), lanterne i svetlosne kupole. Svetlosne trake i kupole se postavljaju u širini razmaka rožnjača, jer su tu već formirani oslonci. Svetlosne kupole imaju dobra mehanička svojstva i otporne su na atmosferske uticaje, a služe i za provetravanje i ravnomernu raspodelu dnevnog svetla. Na spoju krovnih pokrivača i kupola mora biti dobro obrađen detalj. Prozori mogu biti hermetički zatvoreni (ako postoji kondicioniranje vazduha) ili se mogu otvarati. Pre su se koristili višekrilni prozori a sad jednokrilni sa ugrađenim termoizolacionim staklom. Lanterne se koriste kod hala gde nije potrebno osvetljavanje velikog kvaliteta, a služe i za provetravanje. Mogu biti pune i rešetkaste po konstrukciji, a po preseku trougaone, trapezaste ili pravougaone. Mogu se postavljati podužno, poprečno ili kao pojedinačni el. na krovnoj konstrukciji.

23.) ELEMENTI ZA KOMUNIKACIJU*Tu spadaju vrata, stepeništa, pokretne trake, liftovi... Za normalni tehnološki rad objekta mora da se obezbedi pouzdana i kvalitetna komunikacija, što čini veliki procenat od ukupnog ulaganja.Vrata – pre su se radila sa mehaničkim otvaranjem, gde su se javljali problemi sa funkcionisanjem i održavanjem. Isplativo je raditi vrata sa električnim ili hidrauličkim pogonom, koja su dobro zaptivena, pa je gubitak toplote manji. Dimenzionisanje vrata kroz koja prolazi transport tokom proizvodnje radi se na osnovu gabarita transportnog sredstva (viljuškar, kamion, voz...). Klizna vrata velikih dimenzija se uglavnom koriste kod skladišta, a u pregradama između pojedinih odeljenja i na spoljnim zidovima se koriste dvokrilna igrajuća vrata, zbog mogućnosti otvaranja u oba smera. Tamo gde se jako često ulazi i izlazi koriste se termičke zavese (prolaz se ostavi slobodan, a u njegovu ravan se emituje topao vazduh koji predstavlja barijeru između 2 prostora koja prolaz spaja). Kod stalnog prolaza viljuškara može se koristiti i trakasta gumena zavesa, koju vozilo razmiče, a posle prolaska zavesa se ponovo sama sklopi.Stepeništa – uobičačjeno je da se prave od 2U profila ugrađena ili ankerisana u zid, a između njih se formiraju gazišta oslonjena na L profile uz korišćenje limova koji su hrapavi na površini gazišta. Spiralno stepenište sa središnim stubom se koristi za spajanje prostorija koje se nalaze jedna iznad druge i kada treba zauzeti najmanje prostora. Kod svih stepenica obavezno se postavlja ograda min. visine 90cm, koju čine vert. stubići, rukohvati i el. ispune. Za izlazak na krov hale, revizionu stazu krana i podeste se koriste penjalice, koje mogu biti stojeće ili viseće. Penjalice koje su više od 5m moraju imati leđobrane – leđna žaštita.

24.) IZRADA KONSTRUKCIJA* 14

Za ceo proces izrade konstrukcije bitne su faze: radionička izrada, transport, montaža, zaštita i prijem konstrukcije. Izrada metalne konstrukcije je proces prerade metala prema izvođačkoj projektnoj dokumentaciji, koju priprema projektant ili izvođač radova uz overu projektanta. U ovom poslu trеba da učestvuje tim građevinskog konstruktera i mašinskog tehnologa. Listovi sa nacrtima svake pojedinačne pozicije sa tehnološkim opisima predstavljaju deo dokumentacije koji može izraditi izvođač da bi olakšao radioničku izradu, ali skup takvih listova nije izvođački projekat.Radionička izrada* – može se obavljati u pogonu koji ima atest o podobnosti za izradu metalnih konstrukcija. Atest se izdaje na osnovu uslova: zatvoren proizvodni pogon, odgovarajuća i atestirana oprema za mašinsku obradu i zavarivanje, atestirani zavarivači i min. 2 zaposlena inženjera specijalista za zavarivanje. Atest se mora obnavljati svake 2 godine, uključujući i promenu opreme. Radionička izrada se vrši na osnovu overene izvođačke dokumentacije (od strane odgovarajućeg projektanta i revidenta). Izvođač je obavezan da pregleda dokumentaciju po kojoj izvodi konstrukciju i uočene nedostatke da reklamira, jer će u protivnom morati da preuzme odgovornost za sve greške i snosi njihove posledice. Samu radioničku izradu paralelno sa njenim tokom mora da prati priprema elaborata o radioničkoj izradi koja sadrži: ateste osnovnog materijala, dodatnog materijala, ateste o kontroli zavarenih spojeva (za svaki se označi zavarivač koji ga je radio), atest zavarivača – uverenje o onom delu antikorozione zaštite koja je urađena u radionici, izveštaj o predmontaži (ukoliko je predviđena projektom), završni izveštaj o prijemu konstrukcije koji je istovremeno i saglasnost za njen prijem.Transport* – osnovni principi:

Položaj el. treba da odgovara kontrolisanim statičkim uslovima kako ne bi došlo do narušavanja nosivosti i stabilnosti pri transportu.

Pakovanje i obležavanje el. tako da se spreči njihovo oštećenje ili eventualno gubljenje (sitnih el. u sanduke). Svaki el. mora da bude obeležen prema poziciji izvođačkog projekta.

Dimenzije komada se moraju uklopiti u transportne gabarite zavisno od vrste transporta (vagoni, kamioni, kontejneri, brodovi, helikopteri, transportni avioni).

Redosled transporta mora da se uklopi u redosled montaže. Mere zaštite pri utovaru i istovaru moraju biti bezbedne.

O transportu se obavezno mora ramišljti na početku posla, i pre početka samog projektovanja jer je ogromna razlika u ceni transporta el. brodom i helikopterom, što može da donese veliki finansijski i vremenski gubitak.Montaža konstrukcija* – o načinu montaže se mora razmišljati i na početku projektovanja, kod izbora dispozicije. Za preliminarno izabrani način montaže odrede se mesta nastavaka, koji se moraju proračunati za usvojene dimenzije el. i spojna sredstva. Pri montaži se koriste obični ili VV zavrtnjevi. Ako su sigurno obezbeđeni korektni uslovi na gradilištu može se na montaži i predmontaži koristiti spajanje zavarivanjem. Radovi montaže se izvode prema projektu montaže koji sadrži: teh. opis, termin i plan radova, priračun el. sklopova ili konstrukcije u celini za sva moguća montažna stanja bez obzira na dužinu njihovog trajanja i to prema kriterijumu nosivosti i stabilnosti, zatim sadrži izrađenu tehnologiju montaže sa spiskom potrebne opreme za lokalni transport, manipulaciju i spajanje el., proračun i nacrt skela (ako se koriste) i detaljno razrađen paln zaštite na radu i plan ekološke zaštite. Projekat montaže se radi nakon određivanja izvođača, kada je poznata njegova oprema i tehnologija rada, tj. nakon sklapanja ugovora a pre početka radioničke izrade. Sam postupak montaže treba svaki put iznova razmotriti i prilagoditi konkretnoj situaciji (da li su potrebne skele). Potrebno se definisati svu glavnu i pomoćnu opremu za montažu, kako bi se izbegle opasnosti zbog nedostatka nekih el. (sajle, skele). Najveći deo nesreća se dešava zbog gubitka stabilnosti u nekoj od faza montaže. Treba izbegavati upotrebu privremenih el. za oslanjanje i ukrućivanje.

25.) ZAŠTITA KONSTRUKCIJA*Kriterijum trajnosti zavisi najviše od kvaliteta zaštite, čiji izbor i nivo traba uskladiti sa zahtevanom trajnošću i uticajima kojima će konstrukcija biti izložena.Antikorozivna zaštita AKZ – najbitnija je dobra priprema površina, bilo mehaničkim putem (metalne četke montirane na rotacionim mašinama) ili pneumatskim čišćenjem – peskarenjem (mlazom vazduha u kome se nalazi abraziv – npr. kvarcni pesak). Pre toga treba izvršiti odmašćivanje površina. Konstrukcija koja je odmašćena i očišćena ne sme stajati duže od 24 sata bez nanošenja prvog temeljnog premaza jer korodira čak i u uslovima prirodne vlažnosti. On se obavezno nanosi u radionici. Slede 1 ili 2 dodatna sloja i završni sa željenom nijansom. Ove boje moraju međusobno kompatibilne od istog proizvođača, a slojevi su obično debljine 40-80mm. Preporučuje se da svaki premaz ima drugu nijansu boje kako bi se kontrolisalo da li je stvarno nanešeno npr. 4 sloja. Nijansu poslednjeg premaza određuje projektant. Ranije se smatralo da na gradilištu traba nanositi osnovne i završni premaz, ali najbolje je u radionici premazati sve osim zona spajanja a na gradilištu samo popraviti eventualna oštećena mesta.Protivpožarna zaštita – deli se na preventivnu i neposrednu. Preventivna podrazumeva ugradnju sistema dojave požara, građenje objekta u više celina međusobno povezanim zidovima i vratima, ugradnju sistema za automatsko gašenje požara, korišćenje materijala koji teže gore. Poseban dodatak u evrokodu 3 se bavi proračunom M.K. na požar. Neposredna zaštita: oblaganje konstrukcije termootpornim materijalima (termički malter sa rabic mrežom u sloju 2cm), ili bojenje konstrukcije ekspandirajućim bojama (pri visokim temp. sloj boje deblji od 100mm ekspandira i stvara plih – sloj vazduha između boje i osnovne konstrukcije štiti osnovni materijal od daljeg povećanja temperature, sve dok se taj mehur ne probije. Po atestu proizvođača to može da traje 30-120min, kada osnovni materijal postaje direktno izložen vatri). Cilj je da se ne dopusti temp. 700-800°C na kojoj se čelik topi i menja kristalnu strukturu koja usled nepravilnog gašenja dobija haotičnu strukturu. Time

15

čelik dobija potpuno drugačije mehaničke karakteristike. Ova zaštita je jako skupa, tako da uobičajenu cenu AKZ (5-15%) od cene konstrukcije povećava na 30%.Prijem konstrukcije – podrazumeva da je gotov projekat izvedenog stanja, elaborat tehničke izrade, podaci o getehničkim snimanjima i drugim kontrolama, uverenje o kvalitetu AKZ i vatrootporne zaštite i elaborat o ispitivanju konstrukcije (ukoliko je tražen propisima ili ga traži projektant).

16