teorija kulture bede - casopiskultura.rs

TEORIJA KULTURE BEDE

PREVAZILAZENJE POKUSAJA DA SE PROUCAVANJE BIDE UTEMELJI

U SAVREMENOJ SOEIOLOSKO-ANTROPO- LOSKOJ! TEORlJl ,,KULTURE BEDE"

KlaviEne empirij,ske socioloCke studije sbede i najnovija ~soaioloSko-antropolosika prouEavanja ,,kulture bede" tine dve aajznaEajmije teorijsko-metodol&e orijentacije u socioloSkom 1 antxmpoloSlkom prouEavanju bede u savremenom visokorazvijenom kapitalizmu. Pri prvom su- sretu s teorij,om ,&ulture bede" neki mjeni elementi su se ldabro ,uklapali u postojefe Cku- sbvo ~i pnimarno (saznanje o pojedinim obeleijdma bede stetano tokom vi8egodiSnjih !prouEavanja bede. U to pofetno vreme, ova teorija izgledala je ne samo nova, originaha d viSestruko pri- vlafna, nego i dovoljno sveobuhvatna 1 plodna kako za polazni stav tako i kao op5ta teorijsko- -metadd'oSka osnova za celovito soclioloSko pro- uEavanje bede. Medutim, toksom kslsnijlh iilstra- iivanja pokazalo s e da teorija ,;kuliture bede" n e moie poshiiti realizacij,i prvobitno zamigljenog

plans.*

Termlh ,,kultura bede" vodi poreklo negde jo5 iz 1930-0ih godina, katda je me& vodekim an-

* Deo obimnijeg rada fiji je jedan deo objavljen pod naslovom: ,,SocioloSko-antropoloSka proufavanja .,,kulture bede" u savremenoj gradanskoj sociologiji

i antropologiji", Sociologlja, 2,1974.

MIROSLAV RADOVANOVIC

tropolozima vodena diskusija o razlkEitim zna- Eenjima ,pjm ,,hlturan. Za razliku od uobi- Eajenog shvatanja pojma ,,lkulturaV, koji se u nah j s tmko j i gapularnoj literaturi greteino odnasi na duhovne i materiialne ~roizvode Eo- vekove radne delahasti, u kavedkoj diskusliji izmedu vode&h iantmdoga, kiulbra je odredena i kao ,,naEin ili stil Gvota" ili ,,p~ojekt za ljud- &i iiwot", ,,nacrtn koji se sastoji od niza ,,arani- mana" ili obrazwca za reSavanje svakodnevnih Evolmih ~prablema u konkretnoj druStvenoj za- jedniai. Sam pojam ,jkultura bede" illi ,,podkul- Cura (beden dkovao je poznati ameritki antro- polog Oskar Luils. Termin je prvi put upotrebio 1959. go&ine u svom ddu Pet porodica: studije sluEaja bede u Meksiku.') U svojim ~kmnijim ispitivanjlima Luis je nastavio sa upolpunjava-

njem sadriaja uvedenog pojma.

Popularnosti i Sirokoj rasprostranjenosti pojma ,&ultium ~bede" m o g o je daprineo Maj,kl Ha- ringtan, pisac glaswitog dela Druga Amerika. NastojeCi ~da na {Sto potpulniji i Sto upeEatljiviji nairin izravi druStveni poloiaj i 2ivotnu sudbinu ameriirke sirotinje, Harington je zakljutio: ,,Po: stoje dva vaina nairina ,da se to izraai: siromasni su uhvaCeni u zaEarani h u g ; ili: siromaSni Zve u h l t u r i sirobinje. [. . .] P o h j i , ulc~atko, jezik siromahih, psihologija sirmagnih, pogled na svet ~siromaSnih. Blbi sirornagan maEi biti unu- traSnje otruden, msti u k211Cuai lkoja se u rkwenu razlikuje od one koja je vladajuta ru druStvu. SirmaSni se mogu pnikazatl statistiCki, oni mogu biti analizirani kao grupa. Ali ako treba da -ih vidimo, njima je potreban romanopisac, kao i sociolqg. Njima je gotreban ameriEki Di- kens da opiSe rmivk, Istrukturu i kvalitet nji- hovog iivota. [. . .] Postoji Eak potpunij~i nalin da se iizrazi ta ista generalna ideja: siromaStvo u Sjedinjenim Driavama je kultura, imtihcija,

naEn i i ~ t a . " ~ )

U savremmoj gradanskoj sociologiji i antropologiji postoji jog ~ekoliiko go lsadriaju ildentiE- nih ~ili vrlo blriskih gojmova pojmu ,,kultura bede". Neki od njih pojavili su rse neSto pre, drugi posle pojave teorije ,,kulture bede", a svi se manie-dge, na ovai dli omi naEin odmse na nelke karakterlsltike-iivotne sudbine i iivotnog stila razlifitih druStveno ,,zapastavljmih", ,,de- vijantnih", ,,druStveno oPa&ihn, marginalnih grupa, to jest, nadeksdoabisanih i lumwenpro- letaiizovanlih dru~tvenih slojeva d skupina. ~ a k o se medu brojaim, po sadriaju ,,kulturi bede"

1) Lewis Oscar, Five Families: Mexican Case Studies in the Culture o f Poverty, New Y o r k , Basic Books,

1959.

') Majkl Harington, Druga Amerika, Siromastvo U Sjedinjenim DrZavama, Prosveta, Beograd, 1965, str.

25, 27, 28.


vrlo srodnim pojmovlima, nalaze joS i sledeCi pojmovi i shvatanja: o ,,kulhri nliie klase", ,,kulturi Eatrlja", ,,po&ulturi lapova I robijaga", ..irivabnim stilovim bednoe wrihoda". . ,h l tur i nezaposlenosti", ,,spolja adaptiranoj kulturi ne- socijalizovanih". ,.kulturi neukljuEenih", .,selja&oj predstavi 'ograniEenog d6braW, ,,kulturi

olola".

Tvorac pojma i teorije , ,h l ture bede", Oskar Luis, smatrao je da je veoma bitno razldkovati bedu kao takvu ili ~bedu po ~sebi od ,,kulture bede". ,,Kao antrwolog - piSe Luis - pakuSao lsam da razumem bedu i njene zajednieke cde kao kulturu ili jol taEnije kao podkulturu,3) sa isvoi~om vlastitom lstrdkturom i mcianaLite- tom, kao naEin iiivota koji se prenoivi 's genera- oije na generaciju zajedno s porodiirnom lozom. Ovo stanovigte usredsreduje painju na Etinj enicu da ,,kultura bede" modernih nacija nije samo s tmr ekoinomskog 1iSavanja dezorganfizacije iLi nemanja neEega. Ona je takode neSto pozitivno i pruia neke nagrade bez kojih bi sirotiinja teg-

ko mogla ~pstati."~)

U d d u Pet porodica Luis je izneo migljenje da ,;kultura bede" nadilazi regionalne, seosko- -gradske i necionalne granioe i razliEtosti. Ona pokazuje znaEajne medunaoionalne sliEnosti u strukturi porodice, meduljudskim odnosima, ori- jentaciji u vremenu, sistemu vrednosti, obras- cima potrognje. Ove islienosti su primed neza- v b o s t i otkriCa i pnilbliiavanja. One ~izraiavaju zajsdni6ke odgwore i lpnilagodavanja na zajed- niEke probleme. Nekoliko godina kasnije, u delu La Vida, Luis je pokuSao da joS potpunije odredi Sire 1druStvene uslove u kojlma se jnv- Jja ili we moie javitii ,,kdtura bede". On tkonsta- tuje da se , ,h l tu ra bede" moZe pojavilti u raz- lii16itim isto~ijrs~kim kontekstima, a gotom nestoji da ih bliie odredi. Autor smatra da je za po- javu ,,kulture bede" m a h j a n sledeEi sklop dm- Stvenih udova: 1) ekonomija zasnovana na nov- Eanom plaktnju, radu za najamninu i prodzvod- nji radi prafiba, 2) lsitalno visoka stopa nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenoisti nekvalifiko- vanih radnika, 3) nizak nivo najamniaa, 4) neuspeh da se abezbedi drugtvena, politiEka i ekonomska organizacija bilo na dobrovoljnoj asnovi ili pomoCu driavne prinude za stanov- niStvo sa nlskim prihodom, 5) postojanje u vla- 1dajuCoj klasi mreie vrednosti s naglaskom na

U fusnoti Luis dodaje: ,,Iako je termin ,,podkultura bede" tehnirki precizniji, koristio sam ,,kultura bede" kao kraf i oblik." - Lewis Oscar, La Vida A Puerto Rican Family in the Culture of Poverty-San Juan and New York , Random House, New York , 1965,

p. XLIII.

') Lewis for La

Oscar, A Study o f Slum Culture, Bacgrounds Vida, Random House, New York . 1968. p. 4 .


akumulacij~i bogatstva i svojine, moguknosti ver- tikalne pakretljivosti i Stednje, i shvatanje da je bedan ektonomski poloiaj rezultat liEne ne-

podobnasti lli inferiornoshi f ~ v e k a . ~ )

SpecifiEan na6in iivota ikoji se formim lmedu &omaSnim lpojedincima i porodicama pod opi- ~an i 'm 0pSti.m druStvenlim uslovima nazvan je ,,$ultura bede". Takav naEin iivota ,,najbolje moie biti prmLavan u zaostalim gradskim Ee- tvrti!ma ili seols,kim naseljima, a moie bitii opisan u terrnimima sedamdesetak medusabno poveza- nih dmgtvenlih, ekonomskih i psiholoikih ka- rakteri~tika."~) Med'utim, broj karakteristika i njihova povezanost moie da varira od druStva do d~ruStva li od pomdice do ,prodice. Ta,ko na na pri,mer, u dmStvima s a visoko razvijenom pi.smenoSku, neplismenost v.ise ukazuje na kul- tulm bede nego u drugtvi'ma gde je nepilsmenost apSta, g,de fak i dobro ,sltojeki pojedinci i grupe m o m biti nepismeni, kao S.to je na primer bio sluEaj u neloim meksiEkim selima pre rewlucije.

Kao istra5ivaE i dobar poznavalac iivota sirotinje, h i s je s pravom zakljuEio: ,,Kultura bede je podjedmnako prilagodavanje i reakcija siromaha na njihov marginalni poloiaj u klasno- -slojevitom, visoko individuaListiEkom kapitalis- tiekom d r ~ i t v u . " ~ ) Represija, prilagodavanje i reaktivnost izraiavaju suStinska obeleija socijalno-patoloSkog procesa koj,i se razvija u du-

gotrajnom stanju bede.

Zasluga je istmBivaEa ,,kulture bede" pre svega u tome Sto su se uopSte poEeli baviti prou- Eavanjem naEina iivota sirobinje i Sto su poka- zali ikako se pod ovim izuzetno teghim dmStve- nim i iivotnim olkolnostima f ormira specif if an oblik u pogledu slobode steSnjenog Bivota koji odudam od onoga Sto je u ssvremenoj gradanskoj sooioloS.ko-antropoloSkoj literaturi i iivotnom iskustvu istraiivaEa bilo do tada pomato. Sami gradanski istra5ioaEi doSli su do ,,ponov- nag otkrika" samanja o drugtveno-klasnoj nejednakosti ljudi u savremenim kapitalistiekim

drugtvha.

Istraiivafi ,,kulture bede" izneli su na razli- Eitim mestima i u razliEitim kapitalistiekim zem- ljama, ponekad nezavisno jedan od drugog, kon- kretne empirijske podatke na osnovu kojih se moie zakliuEiti kako se pod uticajem dugog ilivota u uslovima kumulirane bede, na soci- jalnopsiholoSkom planu i u celokupnom naEinu

I) Lewis Oscar, La Vida, loc. cit., p. XLIII-XLIV.

Op. cit., p. XLIV.

?) Lewis Oscar, La Vida, loc. cit., p . XLIV.


iivota siromaha deBavaju promene koje znaEe prinudno prilagodavanje i svojevrsno reagova- nje na stanje bede. ,,Kultura bede" na konden- zovan naEin izraikava oneEoveLiujufe druStvene uslove u kojima se iivotna snaga i aktivnost Eoveka guSi a ciljevi i oLiekivanja neprestano ograniEavaju i suiavaju. Pod viSestruko repre- sivnim uticajem bede, Eovekova snaga, aktivnost i borba za iivot su reducirane na borbu za goli

opstanak i tekuCe preiivljavanje.

Medutim, i pored iznetih doprinosa u rasvetlja- vanju socijalnopsiholoSkih posledica do kojih dovodi iivot u bedi, u teoriji ,,kulture bede" dosla su do izraiaja i mnoga ograniEenja i jednostranosti zbog kojih ova teorija nije mogla biti prihvaCena kao dovoljno obuhvatan, heu- ristiEki plcdan teorijsko-metodoloski okvir za celovito proufavanje bede u savremenom kapi- talizrnu. Nekoherentnosti i joS neka ogranirenja i teBkoCe sadriane u teoriji ,,kulture bede" bike delimiho pcrkazane narednim razmatranjem, koje Ce biti usmereno na sledeCa tri problema: a) nepodesnost teorije ,,kulture bede" koja iz- vire iz presiroke i nedovoljncr odredene upotrebe wa i zlou~otrebe ~oimova ..kulhra i ~ o d - h l tu ra" u grahanskoj dkgtvend; nauci, b) vi- BeznaEnost i ~redmetnoisadriinska heterogenost jezgra teorije; c) neopravdano prenaglaBe<a no-

vost i orignalnost teorije.

a) Neodredene, jednostrane i pogreSne upotrebe i zloupotrebe pojmova kulture i podkulture u savremenoj gradanskoj sociologiji i antropologiji

U teoriji ,,kulture bede", pored nekih samo za nju karakteristifnih ograniEenja i jednostranosti, postoje i cdraiavaju se i pojedine jednostranosti koje nisu karakteristifne samo za ovu teoriju, vet su opSte i za gradanski pogled na svet, druStvo i kulturu. Postoji, na primer, iz- vesna slifnost pa i istovetnost izmedu n a h a na koji neki gradanski sooiolozi i antropolozi nastoje da odrede pojam klase i naLiin na koji se polruBava dati odgovor na pitanje Sta je k d - tura klase ili ,,kultura niie klase" i ,,kultura bede". Ta sliEnost sastoji se u tome Bto se i u jednom i u drugom slufaju izvrCe i brka veza izmedu predmeta prmfavanja i pojmova putem kojih se prouEavani predmet istraiuje i saznaje. Ti istraiivaei, naime, sebi postavljaju pitanje: Da li klase (ili ,,kultura klase") zaista pstoje u druitvenoj stvarnosti ili je pojam klase lo- giEka konstrukcija lmja postoji samo u glavi istra%vaLia, te je zbog toga i moguCe da ,,koliko je glava toliko ima i definicija klase, to jest, prouEavanog predmeta"? ,,Pitanje da li moiemo govoriti o lrulturi klase je slifno pitanju da li moiemo gownti o klasi. Dvosmislenost pojma


kultura klase dolazi od dvosmislenosti pojma kla~e."~)

U asnovi mnogih gradanskih teorija druStva i W h r e nalazi se, otvoreno ili ~rikriveno. negi- rmje manksistieke kategorije dkgtvenoeknok- 6ke formacije ~ u t e m subiektivno odredenih pojmova , , l dk r a " ili ,,ai;ilizacija".~) ~ u l l n r a se Eesto odreduje na idealistieki i metafizi6ki na- &in kao vanistorijska i naddrugtvena kategorija nezavisna d realne druS.tvenoekonomske, kla6- ne i pobtieke struktu~e drultva. U h j i a Nau- ka o kulturi (Studija o bveku i civilrizaciji) poznati amer*ki antropdog Leslmi Vajt, koga neki njegovi kritiEalli i papularimtoni ammo- vamo i s predumiSljajem nabeduju da je ,,mark- slsta", pGe: ,,Upravo je kultura, ne d d t v o ,

karakte~ietiEna odlika P~veka ."~~)

U mnogim gradansfluim shvatanjima kuliure i drugtva, sve razlike u drullvu se suEavaju i mode jedino na razlike u oblasti lkulture. U ob- jaSnjenju izvora druStvenokulturnih razlika ne polazi se od socijalne etrukture druStva kao rodnog mesta svih drugtveno relevantnih razlika i suprotnosti, ve6 se obratno, iz vrednosti i normi ponaganja izvode kako razlike u stilovima Zivota tako i razlike i nejednakosti imedu klasa i drugtvenih grupa. Prema takvom shwtanju bvrioazija se kao klasa ne razlikuje od ostalih dmgtvenih klasa i slojeva svojom vladavinom putem kapitala, veC: ona to postiie putem uva- iavenja vlostitih standarda i vrednosti, Sto po- stEe preho sistema obrazovanja i vaspitanja. Pored svodenja i utapanja druStva u kulhru, postoje i druga obeleija burZoaskog pogleda na kulturu.ll) Tako na primer, pniznaju se mnogo-

3 Hyman Rodman, Class Culture, Inte~national En- cyclopedia of the Soctal Sciences, The Macmillan

Company, 1968, Vol. 15, p. 333.

') U podtekstu poznatih gradanskih teorija drugtva, istorije i kulture kao Sto su Spenglerova i Tojnki- jeva filozofija istorije ili Sorokinova sociolobka she- ma cikliEkog kretanja UruStva i kulture, prisutan je pokuiaj zamene i negiranja pojma dru3tvenoeko- nomska formacija subjektivno odredenim i tumafe-

nim pojmovima ,,civilizacija" i ,,kulturam.

I*) Lesli Vajt, Nauka o kulturi - Studija o Eoveku i civilizaciji, ,,Kultura", Beograd, 1970, str. 115.

") Razume se da ovde nije ni mesto nit1 je mogufe, i da je potrebno ispitivati sve jednostranosti i ogranifenja razliEitih gradanskih shvatanja kulture. Po- znato je da pored subjektivno-idealistiEkih obeletja u kojima se obiEno ,,uzviSeno duhovniStvow suprot- stavlja ili nadreduje ,,prozalEnoj materijalnosti", u mr.ogim gradanskim shvatanjima kulture dolazi do izraZaja klasno uslovljena apsolutizacija vrhunske ill elitistieke kulture, precenjivanje razlika u prirodnim sposobnostima izmedu elite i mase na Stetu mase, apsolutizacija uproSfenog shvatanja dostignutog op- Steg nivoa kulture ,,nacije" pri Eemu se klasno-us- lovljene razlike i nejednakhsti prikrlvaju isticanjem

opsteg nivoa kulture ,,nacije9'.


brojne vrste razlika, ali se otvoreno negiraju ili preCutkuju tdruStveno-klasne razlike i nejed- nakolsti uopSte u drugtvu, pa i u kulturi i na- Einu iivota klasa i slojeva. Ako se i priznaju, to se Eini samo u o d n ~ s u na proSlolst, dok na- vodno, s razvojem kulture i drustvene razlike iSEezavaju same po sebi. UjednaEeni standardi lponaSanja vode stvaranju ,,jedinstvene h l t u - re". Burioaska teorija ,,jedneV ili ,,jedinstveneW kulture ili ,,kulture srednje klase" javlja se kao kulturoloSka varijanta burioaskih teorija o savrernmom kapitalizmu i imperijalizmu kao ,,masovnom druStm" ili ,,jedinrstvenom indu- strijskom druStvu".12) Teorijska podloga ovih shvatanja sadriana je u Parsonsovoj teoriji idejno-vrednosne integracije i homogenosti savremenog klasnog drugtva. Medutim, otkriCe ,,Irulture bede" protivreEi teorijama ,,jedne jedinstvene kulture" i ,,jedinstvenog industrijskog

drugtva".

Nedovoljno odredena upotreba pojmova ,,kultura i podkultura" u savremenoj socioloGkoj i antmpolo5koj literaturi d,ovela je do prave zbr- ke, u kojoj nije teSko nazreti elemente pomodne sklonosbi da se svemu i svaEemu pnikaEi etiketa ,,kulture ili poldkulture". Cesto uopSte imstaje nastojanje da se na sistematski naEin od~ed i kanakter pojave ili dmStvenog oblika koji se prouEava i njegov odnos prema Sirem drugtvu. Umesto toga, koriste se izrazi ,,kultura7' ili ,,pod- Irultura" takode nedovoljno odredeni u odnosu

prema druStvenoj celini.

Preterane i nedovoljno odredene upotrebe pojmova kao Sto su ,,kultura i podkultura", ,,naEin iivota", ,,iivotni stilovi", ,,grupne tradicije" pre- rasle su u intelektualni i istraiiwEki pomodni manir pa se stalno i sve vise umnoiavaju ,,otkriCa kultura i podkultura". I pri letimienom, nesistematslkom i brzom inventarsko-kataloSkom pregledu, moie se zapaziti da je lista objekata oznafenih teminima ,,kultura ili podkultura" pri- LiEno duga. Lista poEinje sa: 1) druStvenoeko- nomskim slojevima kao Sto su sirotinja ili ,,ni- i a klasa". U nastavku ona sadrii: 2) manjinske etniEke grupe - kao Sto su na pnimer: Crnci, Portorikanci, Jevreji; 3) stanovnike pojedinih delova zemlje, kao Sto su Juinjaci ili Sever- njaci u SAD; 4) starosne skupine - kao Sto su deca, omladina i ostareli Ijudi; 5) tipovi lokal- nih zajednica - grad, selo; 6) ustanove insti- tucionalno-druStvenog poretka, kao Sto su vas-

lP) Jedan ogranak ove teorije je teorija o ,,omladin- skoj kulturi" (Youth Culture ili Teenage Culture). Namera je proizvodaEa ove teorije da pokaiu kako omladina svih druStvenih klasa i slojeva usvaja uti- caj i deli zajedniEke druStvene vrednosti i standarde, Sto vodi iskorenjivanju razlika i sve veeoj jednorod-

nosti druStva.


pitne i kaznene ustanove; 7) profesionalne skupine - razlibita zanimanja; 8) verske zajednice - katolici, muslimani; 9) politieke grupe, kao Sto su na primer grupe revolucionara; 10) srod- ne grupe intelektualno orijentisanih - ,,nauE- nici" i ,,intelektualci"; 11) grupe saGnjene po izvesnoj sl ihosti ponaSanja, gde uglavnom dolaze raznorodne vrste vrdstupanja od klasno- -sistemski oEelcivanog ponaSanja (,,devijantiW), i 12) grupe saEinjene na osnovu moralno-vrd- nasne procene siromaha, poEevSi od ,,ugldnih i dobih" do ,,neuglednihm i ,,bezvrednih7' siromaha. Unutar svake od nabrojanih skupina, bilo koji broj posebnih jedinica oznaEava se kao podvrsta na osnovu osobenih crta ,,kulturnog tipa". U literaturi, od popularnog iurnalizma do akademskih spisa srece se ova pomodna sklonost. NaroEito u svom popularnom obliku ,,kulturaU je postala deo Eitave jedne idejne stmje - Eiji tvnrci, izgleda, kao da unapred raEunaju sa natproseEnom privlaEnoS6u i za-

nimljivoSCu svojih tvorevina.

Osim 1) ,,kulture bede", imamo sada i 2) ,,cr- naEku kultmu", zatim onu prastaru: ,,jevrejsku kulturu", i mnoge druge koje idu uz ove; 3) dav- naSnje regionalizme kao Sto su ,,juinja&ki naEin iivota"; 4) ,,omladinska kultura" ili ,,tinejdier- ska kultura" (,,hipi-kultura"); 5) mnoStvo stvari od ,,velegradskih iivotnih stilova" do ,,kulture Eatrlja ili slamova"; 6) ,,kulturu Skole", kapita- listirke firme, robijagnice, bolnice za mentalno obolele, kao ,,kulturni sistem"; 7) medicinsku, pravnu, vojniEku i druge ,,profesionalne kulture"; 8) muslimanslru ili katoliEku ,,kulturuW; 9) ,,dve kulture" - fizihkih nauka i literarnog intelektualizma; 10) postoji ,,kulturaV za skoro svaki oblik takozvanog ,,devijantnog ponaganja" - ,,podkultura lopovav, ,,podkultura osudenika", ,,podkultura prostitubki", ,,podkultura tapkaro- Sa", ,,podkultura homoseksualaca", ,,podkultura podvodafa", ,,podkultura skitnica", itd.; 11) mno- Stvo s prezinom oznafenlih stilova iivota - sa etiketama paredanim od 06igledno preziranih, kao na primer, u shvatanju ,,kulture oloSa", do uEeno ublaienih izraza kao ,,spolja usvojena

kultura" ili ,,kultura neso~ijalizovanih".~~)

Dok se na jednoj strani pojmovi ,,kultura0 i ,jpodkultura" Eesto ndovoljno odredeno i pre- Siroko upotrebljavaju, s druge strane - u teoriji ,;lrulture bede" manifestuje se istovremeno, i suieno, osiromaSeno i jednostrano predmetno- -sadriinsko shva tanje kulture. U ovoj teorij i je prjisutan preteino-normativni i adaptivno- -regulatormi aspekt kulture, to jest, na kulturu se gleda jedino kao na uslov za orijentaciju

13) Charles A . Valentine, Culture and Poverty , The University o f Chicago Press, 1969. p. 105-106.


hveka u druStvenoj sredrini koja ga okruiuje i kao naEin regulisanja meduliEnih odnosa. Za- nemareni su ostali, takode vaini, aspekti kul- Wre, kao na primer, socioloSki aspekt ili zavisnost kulture od istorijski odredenih druStve- nih odnosa. druStveno-klasne struloture i oraanizacije; gnoseolo~ko-epistemolo~ka strana I d - ture kao i istorijsko-genetifki aspekti kulture.

b) Sta Eini predmetno-sadr2insko jezgro teorije ,,kulture bede"? Neke teorijske i praktifne

implikacije teorije

U predmetno-sadriinskom jezgru tearije ,,kulture bede" postojli vise razliEitih idejnih sadr-

iaja. Tako na primer, u njoj su sadriani:

1) Sicjtematski nesreden skup oblika i poka- zatelja bede, kao Sto su: nezaposlenost i sod- jalnoekonomska nesigurnwt, povremena zapo- slenost i neredovan prihod za iivot, nekvalifi- kovani i bedno plaeeni najamni rad, nliske na- jarnnine, odsustvo ili nizak nivo opSteg i strue- noa obrazovania. izolovana. seareairana i Dre- nairpana naseija ili stambena-gGa, oron6li i nehiaiienski stanovi. Na ove i ovakve objektivne &love Bivota nakalemljena je , ,hlturi bede" kao ,,projekt za iivot" koji se prenosi s generacije na generaciju putem socijahizacije. Kul- twa je odredena kao ranije skmjeni gotov, normativno-regulativni s k l q ili skup recepata za reBavanje problema sa kojima se Eovek suo- Eava u iiivotu. Iz teorije ,,kulture bede'' gviri poruka da su nezapchslenost, bedne najamnine, bedne kuberine, itd. ,,neko iivotno regenje", a ne osnovni Zvotni pmblemi, teinja da se pre svega odrii goli iivot. Manifestna slika pona- Sanja nije niSta drugo do izraz i situacioni odgovor na te i takve objektivne uslove iivota

u bedi.

2) Skup nedomljno jasno utvrdenih korelacija innedu bede i drugih dmstvenih pojava.

3) Skup socijalnopsiholo5kih karakteristika i obeleija individualnog i prupnog ponaSanja i - - -

meduljudshih odnosa unufar siromaSnih porodica i sirotinjskih naselja.

4) Klupko s~ocijaln~siholo5kih pledica bede izraienih u svesti i mnasaniu siromaha i stavova sirofinje prema zvanignom dmStvu, nje- govoj vladajuhj klasi, samima sebi i svom

mestu u dru5tveno-iklasnoj strukturi.

5) Prihiveni elementi burioaskog normativno- -vrednosnog stava sa koga je vrSena procena

naaina iivota sirotinje.


6) Elementi popularnih i naufno-uopgtenih kLi- Sea i stereotipija o sirotinji i psihologkih racio- nalizaoija kojima vladajuka klasa i njena nauka obeleiava s h t i n j u , opravdava i ulepSava vla-

dajuCi kapitaliisbii3ki poredak.

Na osnovu izvrlenog razlagalnja predmetno- sa- driiinske asnove moie se zak l ju~ t i : teorija ,,kd- bure bede" je socioloSko-amtroploSka po ob-

liku, a ideoloSka po sad~riaju."14)

Zbog neklasnog funkoionalistiEkog pristupa druStvu i k d t m i u gradanskoj mtroplogiji i ~ooiolo.@j i postoj i implicitno sadriano shvatanje da manje-vise svi ljudi, na svim mestima dru- Stveno-klasnog prostora, iive onako kako iive - zbog toga Sto su odabrali takav nafin svoje

egzistencij e.

U shvatanju ,,kdture bede" prisutni su i elementi idealistiEko-spiritualistii2kog ili hlturalis- biEkog redukcionima. U njoj se Eak naziru i maoi d v a t r u k ~ g idealizma. Konkretni marteri- jalni mlovi Bivota u bedi objasnjavaju se ,,kulturom bede", to jest idejno-psiholoSkim Einio- oima, umesto obratno. Zatim se ,,kultura bede" veStaEki razdvaja od bede i proglagava vaini-

jom i veEnijom od same bede.

Sa logi6kog stanovigta gledano, s t r u k t u ~ a ob- jaSnjenja u teoriji ,,MCuri bedel' je proieba tau- tolo5kim kmgovima. Tako na primer, kaie se: ,,simmaSni ljudi su slromasni zato Bto irive u kulturi bede. Kultura bede znari naEin iivota u bedi." (Slimmahi su simmagni jer ,,boluju" od hranihe bolesbi ,,kulture bede", a boluju

od ,,kulture bede" jer su shmaSd. )

Teorij~slri slabo razvijenu i iskustveno nedovoljno utemeljenu teoriju treba kfitifki razmatrati

") Uporedo s ,,kulturom bede" bilo bi potrebno pro- ufavati b e d ~ i kulturu savremenog imperijalizma i kapitalizma, koji eksploatacijom, najamnim radom, javnim i tajnim sistemom represije negira civilizacij- ske moguCnosti procesa fovekove radne delatnosti, negira i kulturu kao sveukupnost civilizacijskih do- stignuea, suzbija i onemogueuje proces usvajanja rezultata materijalnih i duhovnih dobara i vrednosti za sve flanove druStva. Da bi se to pokazalo trebalo bi u sklopu opStih druStvenih 1 ekonomsko-drubtve- nih prilika proufiti svest koju rada beda: a) svest ljudi koji su Zrtve bede, i b) svest ideologa sistema koji pokuSavaju aa brane kapitalizam tako Sto na ovaj ili onaj nafin opravdavaju postojanje bede. U teoriji .,kulture bede" dmgtveno-klasni poloiaj pro- ufavane sirotinje je rastofen i potisnut, tako da se proufavani ljudi i njihove porodice prikazuju na senzacionalistifki ostrvsko-rezervatski nafin - slifno kao nekakva vrsta tek otkrivenih ostataka takozva- nih Drimitivnih Dlemena i naroda. Tafno le da se sva savremena kapitalistifka druStva odlikuju raznim vrstama rezervata: klasnih, etnifkih, rasnih itd. Kao izraz bede i krajnje segregacije rezervati se stalno reprodukuju, ali ova teorija ne ukazuje na d ~ S t v e n e

uzroke reprodukcije rezervata.

MIROSLAV RADOVANOVIC -

ne samo sa stanoviSta stavova eksplicitno far- mulisanih u njoj, veC i sa stanoviSta stavova koji nisu jasno izraieni, ali se odnose na klasno- 4deoloSki poieljne moguCnasti sadriane u teoriji kao li sa stanoviSta teorijskih i praktirno nenameravanih posledica koje slede ild. se mogu izvesti iz teorije. Na primer, medu neioE&ivane teorijske posledice ,,kulture bede" spada nagla- Seno shvatanje o naslednom karakteru ,,kulture bede" koja se prenosi iz generacije u genera- oiju, nezavisno od objektivnih druStveno-sre- dinskih wlova i promena.I5) Ono se pribliiava i rasistifkom shvatanju o u~odenoj manjoj vrednosti nebelih rasa i naroda. U samoj stvani, nije ni bitno Sto se mehanizam neslefla razliEito tu- ma6i: u klasiEnim rasistibkim teorijama bioloS- ki, a u ,,kulturi bede" druStvenim Einiocima nasleda. Rezultat je u osnovi isti: neki ljudi i druStvene grupe su radikalno razliEiti i manje vredni od drugih ljudi i druStvenih grupa.16)

S idejam o nasleddvanju bede nezavisno od objektivnih druStvenih uslova, p o j a y ,,kulturen se izvrCe u svoju suprotnost priblizavajuCi se tako svojevrsnom ,,kulturalisti6kom" obliku rasizma zaodenutom u ruho ufenog, teorijski i metodolo5lui oh-azloienog ,,novog znanja" o bedi. Treba se padsetiti da je pojarn hulture nastao u antropologiji i biio prihvaCen u sociologiji i socij alnoj psihologiji zbog bogatstva obaveStenj a koja je doneo, i to bag o tome kako razlieiti dmStveni uslovli, a ne neke urodene sklonosti, uslovljavaju razlike u stavovima i ponaSanju ljudi i druStvenih grupa. Pojam kulture je nastao i uobliEen je u k a n t a k h a zapadnoenopske nauke s druStvenim iivotom drugih, neevrapskih na~oda. I prernda se najpre pojavio kao pro- gresivan, sluie6i kao neoboriv dokaz protiv za- padnoevropskag etnocentrizma i razliEitih va- rijanti rasizma, pojam kulture postaje veoma Siroko i neodredeno primenjivan, tako da se sve viSe pribliiava biologistiEkom deteminizmv

(i rasizmu.

Teorija ,,kulture bede" se, dekle, moie javiti kao pojaEavajuCi Einilac e~ksploatacije, segregacije i druStvene izolacije sirotinje i kao sred-

'9 Sto, naravno, ne treba bez ograde osporavati, jer tradicija ima tvrdokornu otpornost prema promeni. Kad tako ne bi bilo, osveSfivanje i politick0 preva-

spitavanje bi bile vrlo jednostavne stvari.

'9 Jedna od kljuEnih taEaka u segregacionistiEkoj misli jeste stav da rasna predrasuda nije ,,predrasuda" vef instinkt. Svaki normalni pojedinac - prema to-m shvatanju - ima urodenu averziju prema stranoj i tudinskoj ,,svesti vrste" i duboko usadeni instinkt identifikovanja sa pripadnicima svoje rase. Ovo ele- mentarno ZariSte ,,nauEnog rasizma" n i s ~ izumeli seg- regacionisti ,,praktiEariW. Ono je izum naucnika. Na prelazu izmedu XIX i XX veka ovo je u SAD, medu nauEnicima drugtvenih nauka, bila Siroko raspro-

stranjena i prihvafena ideja.


stvo za suzbijanje ionako suienog i u pogledu slobode steSnienog iivota i k lasno~ samosaz-

nanja sirofinje-o prirodi klasnogcdruStva.

U suEeljavanju sa praktiEnim problemima iivota sirotinje u svetlu tearije ,,kulture bede" talfode se pojavljuju neke njene konzervativne implikacije. U njoj je saduiana m,isao da ukla- njanje objektivnih uzroka bede ne vodi ukla- njaju i ,,kulture bede". S tdruge strane, ta teorija pruia podrSku protivnicima mera za praktiEno voboljSanje iivota sirotinie. Ona se indirektno suproktavlja n a s t ~ j a n j i m ~ 1,iberalnih gradanskih teoretiEara i liberalnih reformatora ~rakticara koji se zalaiu za uvodenje i pobolj~&je razlieitih socijalno-politiEkih mera radi sitnih po-

boljSanja iivotnog poloiaja sirotinje.

Govore6i o uticaju teorije ,,kulture bede" na vaspitnoobrazovnu praklu u sirotinjskim nase- ljlma i stambenim getima, Estela Fuks pige: ,,U vaspitnaobrazovnoj oblasti, pojam kulture bede posluiio je za opravdavanje neuspeha Sko- le da pmii pristup vertikalnoj pokretljivosti za decu s d h klasa. Posluiio je, takode, kao ideo- lo5ka baza za programe kompenzacionog obrazovanja, lkoji su dosada ostali neadekvatni u ublaiavanju ogromnih nejednakosti obrazovnih mogutnosbi koje stoje na raspolaganju deci si- romaSnih, koji nisu usredsredeni na fundamen- talni problem naglagene izolaoije i segregacije sirotinje od strane Skola, odsustvo moguCnosti izbora i kontrole za sirornaSno stanovniStvo ili za klasifikaciju i stepenovanje koji dejstvuju u Sk~l i . ' ' ~~) Pored toga, Estela Fuks ukazuje da je ideologija ,,kulture bede" ,,takode usmel.ila ppograune za obuEavanje uEitelja da stave naglasak na negativne karakteristike Skolske dece u etnocetriEkom smislu".18) U tim programha naglasak je bio stavljen prvenstveno na nepo- dobnosti siromaSne dece za uEenje, pri Eemu je potpuno zanemarivana uloga iivotnog i s k u s t ~ a . ~ ~ )

") Estelle Fuchs, Education and the Culture of Po- verty, In Poverty - New Interdisciplinary Perspecti- ves, edit. Thomas Weaver and Alvin Magid. Chandler

Publishing Company, 1969, p. 175.

'9 Jednoj ufiteljici - pofetnici, koja je zavrSila Skolu za ,,specijalnu sluibu", to jest za rad sa siromaSnom decom, decom zaostalom u Skolovanju i diskriminisa- nim stanovniitvom, na kraju prvog semestra je po- stavljeno pitanje: ,Sta je dobra Skola?" Njen odgovor je bio: ,,Ona gkola je dobra gde deca ufe i gde uprava Skole i ufitelji napreduju. Ovo je dobra Skola (rekla je ufiteljica, uprkos finjenici da je dobr_a videla da deca u toj Skoli ne uspevaju), jer ufitelji i uprava Skole napreduju, uprkos tome Sto ova siro- maSna deca nisu voljna i sposobna za ufenje, kao deca iz krugova srednje klase". - (Estelle Fuchs,

Teachers Talk, New York, Doubleday 1969.).


Nasuprot usavrienoj hiperprodukciji ramovrs- nih antiradniaih i antisimtinjskih rideologija koje opravdavaju i racionali&ju savremeni burioaski poredak, bilo u celini ili u pojedinim njegovim delovima i aspektima, drugtveno- iklasna suStina savremenog kapitalizma ostaje neprikrivena. U sistem su duboko ugradene i iz njega snaino dejstvuju sve bitne dimenzije drustveno-klasne segregacije: drustveno-ekonomska, pravno-politiEka, rasno-nacionalna, stambena, Mturna, vaspitno-obrazovna. Empi- rijska istraiivanja uticaja bede i drultveno- klasnog poloiaja na uspeh ueenika pokazuju, na primer, da pored toga Sto siromaha deca u svojim porodicama 5ive u vrlo nepovoljnim ma- terijalnirn i drugim okolnostima, njihovi uEitelji po pravilu, iive van naselja bede i stambenih geta, Sto znaEi da Eim zavrSe s nastavom, oni beie iz te sredine (u koju su najEeSCe doSli putem ehnomske prinude i negativne selekcije); da porodicu uEenika koji izostaju ili su problem u Skoli, umesto ubitelja poseCuje posluiitelj ili policajac; da izmedu dece iz sirotinjskih naselja i zvaniEnog druStva i njegove Skole postoji veliki iaz i u iezirkoi sferi, jer Skola zahteva upotrebu zvaniEnog iii propisanog jezika, dok deca upotrebljavaju negrarnatieki ,,ulihiV ili specijelni idiomatski govor. Istrairivanjem je ustanovljeno da jedan od vrlo teSkih socijalnih pmblema Eini jako veliko osipanje siromaSne

dece i omladine liz elementame Bkde.eo)

Pored shvatanja o ,jkulturi bede", ,,Mturi niie klase", ,,selja6koj predstavi ogranieenog doba", ,,porodioama sa umnoienim problemima", u literaturi posveCenoj osobenostima drustvenog iivota u naseljima nastanjenim seuskom, doselje- niEkm i gradskom sirotinjom, postoje i brojna druga shvatanja ideologije o ,,Eudnoj ili izvito- perenoj" primdi ili mentaliltetu sirotimje. Mada raznolike po nezivirna, kada se ldublje razmotre. w e lideologije su iznenadujuCe sliEne, bez obzbzira na njihovu prostarnu i vremensku udaljenost. Karakteristirno je da Ise h z o reprodwkuju i Sire i tvrdokorno odriavaju, Eesto uprkos akumuli- ranim empirijskim podacima koje ih f&tiEki

'O) Kako se razlifit druStveno-klasni poloZaj, interesi i opredeljenja reflektuju na bazifni stav i odgova- rajuCu strategiju reSenja takvog jednog konkretnog problema kao Sto je na primer veliko isipanje ili pre- vremeno napuStanje Skole, moZe se videti, ako se pogleda Sta kao efikasno sredstvo preporuEuju pred- stavnici pojedinih klasa. BurZoaski konzervativac 6e, po pravilu, isticati da treba pojaCati socijalno-kontrol- ne i kazneno-represivne mere protiv dece i njihovih roditelja. BurZoaski liberal - deci je potrebno p a - Ziti malo vise dopunske nastave i vise kontrole. So- cijaldemokrat - treba reformisati Skole za siroma- Gnu decu i dati im vibe dopunske nastave. Marksist - treba radikalno izmeniti strukturu i druStvenu organizaciju bkole i celokupnog vaspitnoobrazovnog sistema. A ovo je, naravno, mogu6no samo u druk-

Cijem d ~ b t v e n o m sistemu.


o~poravaju. I.&o se nazivi omih shvatanja i ideologija od zemlje (do zemlje razlillruju, lnjihova bit u crsnovi je ista. Uporedno proufavanje rezultata do 'kojih je doSao Mangin prouEavaju6i barnijdes u Peruu, Lids ispituju6i fevelas u Brazil111 i flumar ma veljioan svetskom uzmku sirotinj~skih naselja, ~pokrduje izneti zakl j~Eak.~~)

I

AnBiradni6ke i antiuirdinjske ~ideologije i shvatanja medusabno se pojaEavaju i upotpunjuju uz lsadejstvo velikog broja raznorodnih sauces- niika kao Sto wu: burioeska gtampa, driavne ustmove i organizacije, misionari pojedhih crkava i relirtiia lkao i neki burioaski misionari - - infiltri~rini u delatnmti pojedinih agencija Oraanizacije Ujedinjenih nacija, Amerifke eg&cije za idkstri&ki razvoj,- Medunarodne banke za obnovu ti razvoj, nauEnici druStvenih nauka (antropolozi, koji, k w Sto je poimato, za subom imaju relativno dug ,,radni rstai" i tra- diciju na nauai znsnovane veStine pozvane da olakSa ,,pripitomljavanjeV i ,,diviLizovanjeW ,.divljakaM, kao 1 eociolozi, ekanomisti, psiho- lozi i dm& rami 'struEnjaoi ze suzbijanje ,,ne- mira i opasnasti" i za ,,modernizaciju" dm3- tveno-klasnih odnosa). Antilsirotinjske ideologije su Eesto toliko jake jer su plans ski viSestruko isprepletene, unakrsno i sistemami iz vise iz- w r a emitovme, tako da utifu 6 na oblikovenje prezinnih stavova i migljenja stanovnika siro- thjskih naselja o samima sebi i sebi sliEmim dd tven im idhpinama tkojima je b u r i w k i sistem bedu preddredio kao i i v h i stil d iSvotne sudbine. Pod pritiskom rsadejstvujutih sila dm- 3tveno-sistemiske rep~esije i usled viSastmke netnoti, ~ r a t i n j a tako ponekad g m a i e vlada- jukim drugtvenh rslojevima i sa-uEestvuje u reprdukovmju vlastite bede i druavene ne- mod, kao Sto i mnoge skbo razvijene i zavisne zernlje uwEene u paukovu rnreiu imperijalizma same finansiraju i pobpomak svoju zavisnost

ad imperijalizma ~i kapitalima.

c) Da li je teorija ,,kulture bede" zaista sasvim nova?

Teorija ,+kulhra bede" je do2ivela veliku ~papu- larnost u redovima gradanskih nauEnika ,i dmS- tvenih praktifara, dobrim delom i zbog toga 5to je nastala u novije vrerne, i &o se ,pedsta- vlila kao nova i datad nepomata teorija. Zbog toga je pokebo , bar ukratko o s m u t i se na pitanje: ako zanamanimo Sam termin ,Jwltura bede", e ogranuiEimo se na njegcwu predmetno- &.acbrEnslnt osnavu, da li se zaista radi o novoj

rl) Turner, John, et. al., Dwelling Resources in South America: Conclusions, Archtthectural Design, 33, 811963,

p. 389-93.

teoriji? U savremenoj entropolo5koj i ~sociologkoj literabri 'pasveCenoj prouCavanju bede q g t e , i ,,kultnnre ~bede" poseho, ovo piitanje uglamam se ne ~postavlja. No utdiko pre ono ima smisla i opravdanja. Ukazivenjem na 5i- njenicu lda ~prouEava~na teorija nije nova ujedno se ukazuje na jog jedmo njeno bitno abeleije. Dokavinranjem neisto~i6niosti ove teorije, na jednom posebnom prim- pokazuje ee neistorirnast

burioeske misli i o bedi fi o dru3.w.

OsakaCujuCe i demoraLizuju6e pasledice dugo- Orajnog 5ivota u bedi olhrivene i apkane u an- tropoloSlkoj i sooiolagkoj literahuni u 8protekloj deceniji pod nazivom lteonija ,,ku'ltulre bede" (kao i ,,kultura niie klase") uaMo je Fridrih Engels jag pre 130 godina (1845) u svar ramom delu PoloZaj tadniEke klase u Engleskoj. OneEove- EujuCe ~socijahqpsiholo3ke pasledice koje beda ostavlja na liEnost Eoveka, po teiini svog razor- nog dejstva, su iunekd$ko razliMte z a v h o : 1) od toga, Ida Li je Eovek roden, restao, Ziveo i ostao .u bedi, ili je 2) u nju zapao u odrasloj dabi (pa pa;se ponovo iz nje listrgao. Naravno da je pored irivotno situacionog zinafaja'n i indivi- druaho-p~i~hololki skup 6inilaca - l~ilhe karsk- teristike ti ~sveukupna 2ivotna snaga lpojedinca. Elngels je uistanovi,~ da se lrazorne po'dediice bede rezlilkuju zavisno od toga da li je Eovek izloien uticaju ,,Zaris'ta sta1,nog pauperizma" ili pak ,,ianiSta povremenog pa~perizma".~~) ,,Cuj- mo upis - piSe Engeb - koji je jedan liberahi poslanik d m o stanju stanmiStva joS 1830. godine:. - ,,Engleslui seljsak (to jest poljaprivredni nad~nicar) i engleshi pawper - to su simonirni. Njegov otac je sbio -pauper d mleko njegove majke bilo je bez hranlj:iv&i i snege; od detinjstva ima rdavu branu 1 uvek je samo napola ,sit, a 30; ~i sad on ose6a muku od gla,di gotavo nvek kad ne spava. O'n je poluodeven i liuna gmiva samo rtdiko ~koliilro je dovoljno da &uva lsvoj mrSavi abed, a vlaga :i hladnoCa ga napuStaju samo kad nestane lepo vreme. On je otenjen, ali ne ipoanaje radosti muia ,i toea. Njegova iena i maliiani, gladni, netko ogrejenli, Eesto bolesni i bespomoh:i, uvek briimi d ofajni kao i on, prlrodno su proidrljivi, 1sebimEni i dosadni, i tako on, da se izrmiuno njegovim refima, mrzi d da ih vidi ,(bates the sight of ,them) i vraCa se u svojlu ~barsuku samo =to Sto mu m a ,ipak pruia vliiSe zagtite od 3rie i vetra !nego neki plot. On mora da ~izdriava svoju parodicu iaiko $0 ne moie; \to vodi prasjaCenju, ,prevarama svalke vrste a zavrSava se pravim lupegtvima. A kad bi i hteo postati kradljivac divljaEi ili lurijumrar navdl$ko, kao dnugi energiirn!iji ljudi njegove klase, ,an za ~bo nema hrabrosti; no on diie gta mu &ode pod mku ~i svoju decu uEi da laiu

**) Fridrih Engels, Polofaj radniEke klase u Engle- skoj, Kultura, Beograd, 1951, str. 291.


i ,hadu. Njegoao poikomo p o n ~ i a n j e prema 'bo- gatim susedima :svedoEi da oni postupaju s njim surovo b gadourenja; stoga ih se on plaii i mzi ih, ali im nikada nalsiljem neCe uEiniti neko zlo. Om je 8dkroz-naukroz pokvaren, isuviie ugnjetavan da bi mom0 imahi snagu otajanja. Njegov bednii iiaot je kratak, reumatizam i asbma ga dovode u LradniEki dom, gde d m i r e b w ijedne ~jedine prijaitne tuslpomme d pravi mesta d q g i m nesrehioi'ma, koj~i Ce istv tako iiiveti ii umreti lkao on." ,,Nag au%or - pFe dalje Engels - d d a j e , da osim ove klase ~poljo- pnivrednih nadni3fara ima jog jedna dlruga koja je ne5bo energihija, d u fiaiElrm, intelaktual- n m i mord'nom mpogledu boilje obdarena; naime oni koji doduSe iive isto tako bedno, ali nisu rodeni u takvim okolnostimu. - (podv. M. R.). Oni .su boilji Clanovi porodice, ali !su krijwntari i zverokrad,ice, k'oji ~Eesto stupaju ii u h a v e svikolbe s iruvarilma -divvlijaEi i olbalskim Einan- si~ma, i Eesto ~kroz mtvore, u k o j h a 1poEeSCe bivaj,u, pastaju jog agorfeniji protivnici druitva i u svojoj m~r5nji eprerna posedaicima s e sasvim

izje,dnaEuju s ~prvom Mam."Ps )

Niz abeleija osaben~ag natina iivata u uslovima dugotrajme bede apisanih u teoniji ,,kulture bede" nalanimo ranije kod Engelsa. Tako on piSe: ,,Pijmstvo, polna razuzdanost, gmbost i nepoitovanje saojine g lami su nedostaci kaje buriuj preibaouje rad,niifkoj klasi. (. . .) Negativ- ne strane raldnii'ka ~daju se (rnedi uopite na ne- &uzdsmo;st u uiivanju, odsustvo u smotrencwti i pridagodavanje .druGtvenom redu, j&om ref- ju na nesposohnast d a trenutno zadovoljstvo irtvuje daljoj k m i ~ t i . " ~ ~ ) Engels nastavlja 1s pi- tanj~ima: ,,Ali zar s e lame moiemo Eudibi? Zar klasa koja XI svoj t e L i rad moie kupiti samo malo i to m i h najtuhij~ih uiivanja, zar se ona ne mma slapo ~i lmudo lbaoiti 'na ta suiivanja? Klasa, o Eijem se obabwzovanjlu n$ko ne brine, koja je podloina svlim moguCim slulf ajnostima, koja a e ana ni za kakkvu lbeabednost iivotnog poloiajaZ5), karkvih 'razlaga i k a f M h interesa,

") Op. cit., str. 2 9 S 2 9 4 .

Z') Op. cit., str. 149, 151.

'5) Bezmalo pola veka kasnije, BernStajn 6e uneko- liko ponoviti ovu Engelsovu misao bez navoda, s bur- Zoaskim i antiradnirkim predumisljajem: ,,Od jedne klase, fija velika ve6ina iivi u tijesnim stanovima, prima loge obrazovanje, te ima nesigurnu i nedo- voljnu zaradu, ne moZemo zahtijevati onaj visoki intelektualni i moralni nivo, koji pretpostavljaiu uredenje i postojanje socijalistirke zajednice. Stoga joj to i ne Zelimo podrnetati." - Eduard Bernbtajn, ,,Pretpostavke socijalizrna i zadaci socijalne demo- kratije", u zborniku Marksizam i reviztonizam (Na- prijed, Zagreb 1958, str. 232). Uprkos deklarativnom poricanju Bernbtajn se ipak bavio podmetanjem rad- nirkoj klasi burZoaskog reformizma, oportunizma i uskog prakticizma, umesto naurnog socijalizma i realne perspektive revolucionarne promene kapitalistir-

kog drubtva.


ona h a da bude smetrena, da 5ivi ,,solidnim" iivotom, i da, umesbo da Ifonisti trenutnu sreku, misli na neko buduke utivamje, kloje je upravo za nju i njen veEito nesigwni, kolebljdvi poloiaj wlo neizvesno? Klasa, koja ima da snosi sve negativne strane socijalnog uredenja, . . . klasa prerna kojoj Ise ovo uredenje odnosi samo nepnijateljslki, a ad koje se joS zahteva da re- spelktuje (to soaijalno uredenje? To bi zaista

bilo ;9~.viSe."~~)

Engels je 2ukazao ii na to lkako ~kapitalistieki naMn tprodulkcije i repradukaije neposrednog iivota osakahje radnikov pmodi6ni !niiv&. ,,I kako mogu onda deca, koja su odrasla divlje, u ovakvoj do krajnostii demoralizatorskoj d o - Lid, kakvoj dolsta Eesto pripadaju i sami njdhovi mditeljl, kaho mogu da budu bobro vaspitana i moralna? Zahtevi sam~ozadovoljnog buriuja, koje on postavlja radnicima, zaista su suviSe

naivrr,i."m)

UoEivSi ~azliku dzmedu posledica dugotrajnog i knztikotrajnog (ili trajnog 1 povremenog) pau- penima, Engels nije zaklju6io da uzrok bede iavire lz nje same, veb je, mpr&tavljaju6i se razliEitim bur2oasloim shvatanjima bede pisao: ,,I tako se rnavode stotinu drugih iuzroka koji isto 'okazuju. SiromaStvo je nuha posledica sadasnjeg soaijalnog pcrrebka li van ovoga se mo5e trairiti uzrok samo za obllik u kome se siramaStvo ipojavljuje ali ne ci za samu siro-

ma5.tv0."~~)

0 ip r i rd , clrdtveno-klasnom poreldu i drustvenim funkcijama pojedinih gradanskih shvatanja o sirotinji, moie se d i t i na o~novu njihove Eesh viSesbmfke nekoherenhosti. 0 nekim probivr~nmtiana u pojedinim s h v a t a n j h veb je bilo govora. Zato ke ovde biti pomenwt joS samo jedam karakteristiEan primer. I~pitujuei simtinjska naselja ili naselja , , h l t u ~ e bede" Perua, Mangin je ud io kako o Ctim ljudima - simagnim ~~~~~~~~~~a 'sa sela u ,,div- ljiim" prigradrskim naseljima - istovremeno pcxstoje dve ideologije koje se medusabno is- kljuhju. Jedna, koja kaZe da su Ijudi iz ovih naselja ,,dezorgantizovani, neobmzovani, neam- biciozni, nepreduaimljivi i ekonornski teret na- aije". I druga, koja za te dste lljude tvrdi da su ,,visokoo~ganizovani, polihieki tradikali, Wem- mi da se sjme na grad, podruStve ga i mzore". Mangin je uo&io cia eu ukazivanja na barrijadas (naselja ~bede) Jiime kao ,,centre u kojima se

") Fridrih Engels, Poloiaj tadniEke klase u Engle- skoj, str. 151-152.

'3 o p . cit., str. isa. ") Op. cit., str. 303.


mnoie osnovi komunizma", ,,rasadnike crvenih", ,,zrele agitatwe" iitd. Eak brojnija i ~Eestalija nego ukazivanja na njih kao centre kriminala i delikvencije, razorenih domova (i premene bede. Neke od ovih stvari, kao Sto je mit o ,,spolja ubaEenom agitatmu", dosta su polpular- ne a Peruu kao i u Sjedinjenim AmeriEkim Driavama. Ne samo da mnogi vide barrijadas kao potenaijalne centre revolucije, veC ih neki pasmatraju i kao naselja koja su nastala uz pomoC agitatma, obiEnlo komun&ste, a izvesni peruanski, brazilski i ameriEki vladajuCi kru- govi olorivlj~uju stanovnike ovih naselja kao

,,komunistiEke agente".eQ)

Vec i na osnovu ~iznete prativrehe ocene zva- nihog druStva 0 sirobinji u ,,kulturi bede", kao i na asnovu nskih drugih znanja i iskustva, moie se zakljuEiti da ni u stanju bede ne po- stojd stereobipan, jednoznaEan ili Evrsto fiksimn na6in iivota. I pod ovim irmzetno tegkim iivotnim okolnostima ljudi se bore. I ovde se poku- Savaju ili probaju razliM~te strategije iivota. Na pnimer, s i rmah moie pakugati da se pmakne s drugtvenog dne ~preko regulamih kanala ,,druStvene pakretljlivosti", ili pak uz porno6 ne- kog drugog kanala i sredstva koja inaEe burioaski sistem deklarativno obeCava svim svojim gradanima. Drugi siromahi pojedinci mogu postati klasno svesni i h o takvi u vlastiti iivot mogu ugraditi ~strategiju klame borbe k o z dru- Stveno argmizovane obliilke radniEko-klasne ili sindikalne barbe, naraEito ukoliko iz rezervne prebu u aktivnu industrijsku armiju. Ipak, bilo bi pogreBno izgubiti iz vida da ,,kultura bede" u svojim najte5im obliaima Izraiava represirnu strategiju koju hveku namete nepovoljan splet druStvenoiklasnih i irivotmih okolnmti. To je mnogostrukom prinudom nametnuta sltrategija odstupanja, povlaEenja i nemdnog mirenja sa bedom kao vigom silom i iivotnom wdbinom.

Teorija ,,kultU~e bede" q a d e u &last razLiEitih burioaskih social&o-antropoloSkih sbvatanja o ubicaju bede na svest i naEin iivota gmpa sirotinje koje u njoj give duie vreme. U celini gledano, i pored izvesnih doprinosa, ona nije zna- Eajnije unaprediila teorijsko poznavanje i abjaH- njenje prirode, bitnih obeleZja i drultveno-klasnih uzroka bede. Kiumulirane posledice dugotrajnog 5ivota u bedi 8straZivaEima su se prika- zivale kao UZTOC~ bede. -to je metafizl&i odvoiena od svog sealnog drumveno-klasnog tla, , ,hltura Bede" je supstanoijakirana i hiposta- zirana kao pojava sui generis. Popularnost koju je ova teorija doiivela medu istra5ivaEima i

") William Mangin, Poverty and Politiss in Cities of Latin America, u Power, Poverty and Urban Policy, edit. Warner Bloomberg. JR. and Henry J. Schmandt,

Sage Publications, Calffornia, 1968, p. 409410.


dnugtvenim ~prakbifarima praiziSla je ne s m o iz ajene del imihe origi~nalnashi, aeabilnosti i zamimljivasti lili nauEne znaPajn~oati, veC je do- blrim delom nastala iz nehih u njoj $sedrianih dvosmislenasti 'i ned'oreEenosti ~ h o ~i izvesne pri- kladnosti za katedarsko-sa1,onsko novatorstvo i burioaski ~senlzaci~nalizam.~~) Zbog ianebih ogra- niPenja i j ednastranosti, teorija ,,krulbura bede" nije mogla ni biti uzeta keo ipogodan pojmovno- -hipotetriEki akv'ir za proueavanje bede u savre-

men1om 'kapitahizmu.

Pored nepotpunosti i ogranifenja sadrZanih u samoj teoriji i narofito u delu Oskara Luisa, kao jednog od njenih najpoznatijih zaltitnika, i razni prika- zioaEi i usputni popularizatori ove teorije i dela Os- kara Luisa doprineli su jednostranom, Eesto uprolCe- nom i senzacionalistifkom prikazivanju bede i so- cijalnopsihololkih obeleija naEina iivota sirotinje. Jedan iseEak takvog prikazivanja Luisovog poslednjeg dela dopro je preko Francuske 1 do naSe Stampe i biCe ovde naveden kao ilustrativan primer. Nepo- sredno pred Sam kraj svoga Zivota Luis je objavio svoje poslednje delo, Smrt u porodicl SanCez, u kome je o~isana smrt Guadalu~e tetke SanEezove dece to kojoj je Luis deceniju rinije objavio posebnu knli- gu). Povodom ovog Luisovog dela u rubrici Dogodilo se ovih dana, pod naslovom ,,Sirotinja ne ide u raj" (,,PoLitika", 4. 8. 1973, str. 15). Elankopisac R. B. piSe: ..Be2 ikakvog naravouEenija, ikakvih prethodnih pri- prema ili estetskog tratenja, pa ipak zahvaljujuei strpljenju i ljubavi prema tom svetu, Oskar Luis je znao da uhvati na magnetofonskoi traci one tuibalice, on0 kfanje, Sapate koji su glas-pajnesrebnijih naj- potlarenijih medu ljudima. Na vest o staririnoj 'smrti susedi hitalu u GnadaluDinu fatrliu. PoEinle Euva- nje mrtvaci. 0 k o kovfeia pale se- Eetiri sviCe koje Ce baciti svetlost na najneobirniji skup prosjaka, odrpanaca, lopova, pijanaca, starica u ritama. Dolaze i neznanci smrfu privufeni. Prisutni se mole, sva- daju, prepiru, tuku pesnicama, propovedaju. U jednom CoSku mui umrle. mrtav pijan, slini traieCi svoju ,,kraljiEicuW, a svi zajedno, oko kodega, za vreme tog Euvanja. seCaju se ko je bila i kakav je iivot vodila .,kraljiEica". Sa Eetiri godine vef je radi- la kod tudih Ijudi. U trinaestoj bila je silovana uz pretnju noiem. U osarnnaestoj jedna je prijateljica odvodi da radi u nekoj divnoj kuCi pa je Guadalupa ushiCena zgradom s nebrojeno mnogo soba i postelja, sve soba-postelja, soba-postelja Sto ona u iivotu nije videla. Ali ubno Guadalupa saznaje da je zgrada bordel i beZi glavom bez obzira. Cuvanje mrtvaca tek je prva peripetija oko ove smrti. Drugo iskuSenje je mnogo tete: kako naCi 400 pezosa za sahranu. (. . .) Prvi put zahvaljujuEi ovom ameriEkorn sociologu Euo

se glas siromaltva."

teorija kulture bede - casopiskultura.rs

Documents