1

Tehnološki razvoj Srbije: Trenutno stanje i perspektive

Predmet:

Računarski integrisani sistemi i tehnologije

Profesor:

Prof.dr Žarko Spasić

Student:

Danilo Pavlović 1155/10

Univerzitet u BeograduMašinski fakultet

2

SADRŽAJ

Uvod ( pojmovi tehnologija i tehnološki razvoj)

Vizija naučnog i tehnološkog razvoja naše zemlje

IndustrijaPrenos tehnologije iz inovacionih centara u

preduzećaProjekti tehnološkog razvoja naše zemljeZaključak

3

UvodTehnološki razvoj je proces istraživanja i

razvoja tehnologije.Od mnogih tehnologija koje su sad nastanku se očekuje da budu opšte prihvaćeni i korišćeni u bliskoj budućnosti.

4

Vizija naučnog i tehnološkog razvoja naše zemlje

Cilj naše zemlje je da postane inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede

Za nauku i tehnološki razvoj u našoj zemlji do skora je bilo zaduženo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj[2] ali je ono od skoro pripojeno Ministarstvu prosvete

5

Istraživačke oblastiElektronike i telekomunikacija, Industrijskog softvera i informacionih

tehnologija, Mašinstva, Saobraćaja, Urbanizma i građevinarstva, Energetskih tehnologija i rudarstva, Materijala i hemijskih tehnologija i Biotehnologija

6

Potrebe koja naša zemlja treba da zadovolji da bih se probila na poljima nauke i tehnološkog razvoja:

1. Nauka u Srbiji, uprkos određenom napretku poslednjih godina, je i dalje na neodrživoj putanji2. Ulaganje u nauku i tehnologiju je, za Srbiju, jedini način za uspostavljanje održive privrede i društva3. Da bi se probila u nauci i tehnologiji i postala inovativna zemlja, Srbiji je potrebno FOKUSIRANjE na nekoliko nacionalnih prioriteta4. Implementacija strategije kroz unapređenje sistema I PARTNERSTVO, je podjednako važna kao i ona sama5. Povećanje i diversifikacija izvora finansiranja do 1% BDP-a, kao i investicije u infrastrukturu od 300 miliona evra su preduslov uspeha predložene strategije6. Uvešće se strog sistem praćenja implementacije strategije

7

Industrija

89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 990

102030405060708090

100

Društveni proizvod SRJ (1989 = 100%)

8

U 2000. godini Srbija ulazi u tranzicioni periodKarakteristike industrijske proizvodnje u tranzicionom periodu: tehnološko-ekonomsko zaostajanje većine kapaciteta,nezadovoljavajući nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima,visok uvoz, nizak nivo marketing menadžmenta i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, nelikvidnost, nedostatak investicija itd

9

Nivo industrijske proizvodnje u 2008. u odnosu na 2000. povećan je za 17,0%(prosečna stopa rasta u periodu 2001-2008. iznosila je 2,0%), a prerađivačke industrije 18,6% (prosečna stopa rasta 2,2%). Najveći rast u 2008. u odnosu na 2000. godinu ostvarile su: proizvodnja koksa i derivata nafte (155,7%), proizvodnja osnovnih metala (111,8%), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (88,5%), proizvodnja nameštaj (61,1%), proizvodi od gume i plastike (43,6%), proizvodnja električnih mašina i aparata (40,1%), proizvodnja duvanskih proizvoda (25,9%), reciklaža (23,7),proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (22,9%), proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (17,5%) i izdavanje , štampanje i reprodukcija zapisa (5,9%), dok su najveći pad ostvarili:proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme (87,4%), proizvodnja odevnih predmeta (72,0%), proizvodi od drveta i plute (63,0%).

10

Trend pada industrijske proizvodnje koji je započet u poslednjem kvartalu 2008. nastavljen je do sredine 2009. godine, tako da je fizički obim ukupne industrije u 2009. u odnosu na 2008. godinu zabeležio pad od 12,1%.

Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-septembar 2010. godine, u odnosu na isti period 2009. veći je za 4,4%. Rast proizvodnje ostvaren je u dva industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 14,6% i u prerađivačkoj industriji 5,5%, dok je pad zabeležen u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode 2,6%.

11

Industrijska proizvodnja

12

Industrija grada Pančeva

Petrohemija Pančevo

Rafinerija Nafte Pančevo

13

Industrija koja je totalno uništena:

Staklara Pančevo

Azotara Pančevo

Utva Pančevo

14

Prenos tehnologije iz inovacionih centara u preduzeća

Cilj ovog programa je podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi,uspostavljanje održivog mosta između naučno-istraživačkih organizacija i industrije, povećanje stepena primene rezultata naučnih i razvojnih istraživanja u privredi i obezbeđenje mehanizama za direktan transfer novih tehnologija u preduzeća

15

Inovacione organizacije šest inovacionih centara ( Inovacioni centri Elektrotehničkog,

Mašinskog, Hemijskog, Građevinskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, Centar za unapređenje životnih aktivnosti );

23 istraživačko-razvojna centra; 54 razvojno-proizvodna centra ( mala i srednja preduzeća koja poseduju

patentirani proizvod ); 2 naučno-tehnološka parka ( IHIS naučno-tehnološki park, Beogradski IT park); 3 poslovno-tehnološka inkubatora; 1 visoko tehnološko privredno društvo; centar za transfer tehnologija (nov oblik organizacije za infrastrukturnu podršku

inovacionoj delatnosti ustanovljen Izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 110/05 i 18/10)– usvojen u martu 2010);

organizacija za podsticaj inovacionioh aktivnosti u prioritetnoj oblasti nauke i tehnologije

16

U cilju podsticanja transfera tehnologija od strane naučnoistraživačkih instituta ka malim i srednjim preduzećima, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj putem javnih poziva finansira zajedničke projekte naučnoistraživačkih organizacija, istraživačko-razvojnih i inovacionih centara s jedne strane, i preduzeća - korisnika rezultata istraživanja, s druge, na rešavanju konkretnih problema u oblasti primenjenih istraživanja

17

Evropska mreža preduzetništva koja je počela sa radom u junu 2009. godine i u koju su uključeni kao partneri najznačajnije naučno-istraživače institucije u Republici Srbiji, Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Institut Mihailo Pupin, kao deo svojih redovnih aktivnosti ima uspostavljanje mehanizma transfera tehnologije, kao što su usluge savetovanja, usluge razvoja proizvoda, obučavanje u novim tehnologijama, podrška inovativnom menadžmentu, komercijalizacija rezultata istraživanja, mogućnosti za finansiranje, itd. Mreža je u potpunosti operativna.

18

Projekti tehnološkog razvoja naše zemlje

Na početku Ministarstvo raspisuje javni poziv za predlaganje projekata u okviru Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za odredjeni period.

Na osnovu čl. 10. stav 2. tačka 3), 97. stav 1. i  98. stav 6. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 110/05 i 50/06-ispravka), a u skladu sa Aktom o kriterijumima za izbor, vrednovanje i finansiranje projekata istraživanja sa obaveznom participacijom iz oblasti tehnološkog razvoja za period 01.04. 2009- 31.12. 2010. godine,  

MINISTARSTVO ZA  NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ raspisuje

JAVNI POZIVza predlaganje projekata sa participacijom u novcu u okviru Programa istraživanja

u oblasti tehnološkog razvoja za period od  1.4.2009.-31.12.2010. godine

19

Oblasti za koje je potreban tehnološki razvoj

Biotehnologija i agroindustrija; Elektronika i telekomunikacije; Energetika i rudarstvo; Energetska efikasnost; Industrijski softver i informatika; Materijali i hemijske tehnologije; Mašinstvo; Saobraćaj, urbanizam i građevinarstvo; Uređenje, zaštita i korišćenje voda. 

20

Za navedene tehnološke oblasti, definisani su tematski okviri istraživanja.

U oblasti   Industrijski softver i informatika okviri su:1. Informacioni sistem naučne zajednice Republike Srbije.2. Primena Informacionih tehnologija u racionalnom korišćenju energije.3. Veb bazirana softverska rešenja zasnovana na otvorenom kodu4. Inteligentni veb servisi.5. Kolaborativne tehnologije za ekspertsku podršku

U mašinstvu jedini okvir su mašinski sistemi, oprema i procesi.

21

Naravno postoje i uslovi prijavljivanja koji trebaju da se zadovolje.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizaciji Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja, konkurišu organizacije.

Predloženi projekti realizuju se za 12 meseci ili za 21 mesec.

Ministarstvo ,pored troškova rada istraživača, finansira i direktne materijalne troškove za projekat i  za direktne režijske troškove. Iznos će biti određen prilikom ocene i izbora projekta.

22

Kriterijumi za ocenu predloženih projekata su:

Aktuelnost istraživanja; Doprinos konkurentnosti proizvoda i tehnologija unapređenju i

razvoju Republike Srbije; Energetski i ekološki efekti; Cena projekta; Učešće participanta u ukupnim troškovima za realizaciju

projekta; Kompetentnost rukovodioca projekta i istraživačkog tima; Opremljenost realizatora projekta; Mogućnost primene rezultata na više korisnika; Procena priložene tehno-ekonomske analize i mogućnosti

povratka investicija; Kvalitet dosadašnjeg rada na projektima koje je finansiralo

Ministarstvo. 

23

U procesu izbora projekata učestvuju matični naučni odbori (MNO), a Ministarstvo može da angažuje kompetentne recenzente iz naučno-istraživačke oblasti kojoj predloženi projekat pripada.

Konačnu odluku o prihvatanju projekata donosi ministar, na osnovu izveštaja matičnih naučnih odbora i/ili recenzenata i prema raspoloživim budžetskim sredstvima – razdeo Ministarstva.

24

ZAKLJUČAKU martu 2011, nakon rekonstrukcije, izabrana je nova

Vlada Srbije u kojoj je najednom ukinuto Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Ceo resor je bez jasnog povoda pripojen Ministarstvu prosvete. Pre toga, tokom 66 godina, resorom nauke je neprekidno upravljano iz fondova nezavisnih od ministarstva prosvete

Kao što u evropskim zemljama nauka i visoko školstvo nisu slučajno odvojeni od obrazovanja, tako je i u Srbiji bilo pregršt razloga da nauka ne bude samo kap u okeanu velikog resora prosvete. Sa odvojenim ministarstvom za nauku, Srbija je bar imala šansu za naučni i tehnološki napredak u budućnosti. Sada je ta šansa izmakla mnogo dalje.

25

Literatura1] http://en.wikipedia.org/wiki/Technology[2] http://www.nauka.gov.rs/cir/[3] Odgovori Republike Srbije Evropskoj

Komisiji za proširenje, 2011.

KRAJ