Šta sve znaČi biti solidaran · Šta sve znaČi biti solidaran u poslednjem dodatku “vremena...

www.vremesolidarnosti.rs

Dodatak nedeljnika Vreme br. 1562 od 10. decembra 2020.

www.vremesolidarnosti.rs

0.0

SOLIDARNOSTI ( 17 )

ŠTA SVE ZNAČI BITI SOLIDARAN

U poslednjem dodatku “Vremena solidarnosti” prenosimo istraživanje o solidarnosti,

koje je uradio Istraživački centar “Nove srpske političke misli”. Istraživanje obuhvata

stavove građana o solidarnosti u društvu, porodici i na poslu; o solidarnosti prema

siromašnima, migrantima, osobama sa invaliditetom i žrtvama porodičnog nasilja; o tome

kako je bilo i kako će biti; šta je pandemija virusa korona učinila za naše odnose…

Slično istraživanje rađeno je pre nešto više od dve i po godine, na samom početku projekta

“Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo”, pa u ovom dodatku možete pročitati

i da li su se, i u vezi sa kojim temama i u kom pravcu, stavovi građana promenili.

ISTRAŽIVANJE, 2020.

Da li smo tu za drugogU odnosu na pre dve i po godine, nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vremenima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg pravog napretka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uopšte nije bila tema. A danas se doživljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima postavlja se pitanje – zašto je nema više

Istraživački centar “Nove srpske političke misli” je, tokom kraja oktobra i početkom novembra,

uradio istraživanje o tome – kakvi su stavovi građana o solidarnosti u društvu, kako vide stepen društve-ne i porodične solidarnosti danas u odnosu na ranija vremena, koliko su građani solidarni prema ugrože-nim grupama, kako ocenjuju mere za vreme pandemije i ljudske odnose u ključu (odsustva ili prisustva) soli-darnosti u prethodnim mesecima...

Istraživanje je urađeno telefonski, na reprezentativnom uzorku od 1300 stanovnika. Pre nešto više od dve i po godine, na početku projekta “Vreme

solidarnosti” urađeno je slično istra-živanje, te se pruža vredna moguć-nost da se uporede stavovi građana onda i sada, kada su različite druš-tvene, zdravstvene, političke i ine okolnosti učinile život dosta druga-čijim, a pitanje solidarnosti se na-metnulo kao jedno od najvažnijih u mnogim odnosima, kako među poje-dincima tako i među državama.

solidarnost je kada…

Gotovo polovina učesnika u istra-živanju se opredelilo za odgovor da je solidarnost “pružanje pomoći oni-ma kojima je potrebna”, dok 30 odsto

smatra da je to najpre “uzajamna po-drška u kriznim vremenima”, a sva-ki šesti ispitanik defi niše solidarnost kao “davanje materijalne pomoći

Srbija (bez KiM); 24. oktobar – 10. novembar 2020; istraživanje telefonsko; reprezentativni uzorak ispitanika: 1300

Zastupljenost ispitanika po regijama

Beograd 22,1 %

Vojvodina 25,4 %

Centralna Srbĳ a 52,5 %

Ukupno 100 %

Zastupljenost ispitanika prema starosnoj kategoriji

do 40 godina 29,0 %

od 40 do 60 godina 34,5 %

preko 60 godina 36,5 %

Ukupno 100 %

DEMOGRAFSKI PODACI ISPITANIKA

Zastupljenost ispitanika prema školskoj spremi

osnovna škola 25,3 %

srednja škola 46,3 %

gimnazija 7,4 %

viša 4,3 %

visoka 16,7 %

Ukupno 100, %

Zastupljenost ispitanika prema radnom statusu

učenik, student 4,6 %

zaposlen u državnom sektoru 12,9 %

zaposlen u privatnom sektoru 21,0 %

rukovodilac, menadžer 1,8 %

preduzetnik 3,6 %

poljoprivrednik 1,6 %

penzioner 35,1 %

domaćica 3,1 %

nezaposlen 16,4 %

Ukupno 100 %

2

VREME REME SOLIDARNIOSTI

DECEMBAR 2020

→

onima koji imaju manje od strane onih koji imaju više”.

U poređenju sa sličnim istraživa-njem, rađenim februara 2018, zna-čajnija razlika u defi nisanju pojma “solidarnost” beleži se kod stava da je solidarnost uzajamna podrška i samoorganizovanje građana u kri-znim situacijama. Naime, sada 10 od-sto više ispitanika smatra da se soli-darnost upravo ispoljava u kriznim vremenima i zasniva na međusob-noj podršci i samoorganizovanju u zajednici. Ovakav nalaz se može di-rektno povezati sa aktuelnom kri-zom izazvanom pandemijom viru-sa korona i činjenicom da se istra-živanje realizovalo u rastućem tzv. trećem talasu u Srbiji. Pomenuti stav

pretežno je primetan kod ispitanika sa teritorije Beograda i kod onih sa višim/visokim obrazovanjem.

Za najstarije ispitanike solidar-nost je, u najvećem procentu, pru-žanje pomoći onima kojima je po-trebna, u svako doba, bez obzira na to ima li krize ili ne.

solidarnost u srbiji – ima li je

Na pitanje da li misle da solidarno-sti u našoj zemlji ima dovoljno, čak 70 odsto ispitanih smatra da danas u Srbiji solidarnosti uopšte nema ili je ima minimalno, a samo 3,7 odsto da je u potpunosti prisutna među lju-dima. Četvrtina ispitanika nalazi da je većim delom ipak ima.

U odnosu na prethodno istraživa-nje, stav je ovde umereno optimistič-niji, tj. dobijeno je nekoliko procena-ta više u prilog tezi da u Srbiji ima dovoljno solidarnosti.

Količinu solidarnosti u najtamni-jim bojama vide Beograđani. Naime, 80 odsto njih smatra da solidarnosti uglavnom ili uopšte nema, a samo 1,3 odsto kaže da je ima u potpunosti. U ocenjivanju, u ovoj kategoriji, nešto su blaže žene – njih 5,1 odsto naspram 2,1 odsto muškaraca smatra da u Srbi-ji ima solidarnosti uvek i svuda.

nekad i sad

Procenjujući današnja vremena sa nekadašnjim, 63,8 odsto učesnika u

3


DECEMBAR 2020

istraživanju veruje da je ranije bilo mnogo više solidarnosti nego da-nas, 7,8 odsto da je bilo manje, a bli-zu petine ispitanih smatra da je sta-nje ostalo isto.

Nalaz u 2018. je bio sličan ovogodiš-njem: 67,5 odsto ispitanih smatralo je da smo ranije bili solidarniji, a 6,1 od-sto njih da smo bili manje solidarni.

Mlađi, obrazovaniji i ispitanici sa teritorije Beograda i područja Voj-vodine, u nešto većoj meri smatraju da je solidarnost pre i sad ostala na istom nivou (raspon 21–25 odsto), dok isti stav ima tek 12–15 odsto starijih, onih sa osnovnom školom i ispitani-ka iz centralne Srbije. Konačno, 68,4 odsto ispitanika sa osnovnom školom, a 56,3 odsto onih sa višom ili visokom školom misli da je ranije bilo više so-lidarnosti. Sličan odnos primećen je i za uzrasnu strukturu: 67,2 odsto stari-jih (preko 60 godina) i 57,7 odsto mla-dih (do 40 godina) uvereno je da je ne-kad Srbija bolje stajala.

porodica – svetla tačka

Nešto preko 60 odsto učesnika u anketi smatra da je solidarnost

unutar prosečne porodice u Srbiji u potpunosti prisutna ili je ima u zna-čajnoj meri. Blizu 30 odsto misli da je ima, ali ne dovoljno, a 5 odsto ispita-nika da je uopšte nema.

Trend zabeležen pre dve i po godi-ne ostao je sličan. Blaga odstupanja mogu da se primete u ekstremnim kategorijama, gde je 2 odsto više ispi-tanika reklo da je solidarnost u pot-punosti prisutna, ali i 2 odsto da je uopšte nema u porodici. Ovo može-mo da objasnimo činjenicom da su u kriznim vremenima porodice prve na udaru, odnosno pokazuju kohe-ziju ili međusobno udaljavanje.

Samo je naizgled protivrečan nalaz da ispitanici sa nižim obrazovanjem, starijeg uzrasta i iz manje urbanih tj. tradicionalnijih sredina smatraju da sveukupno ima manje solidarnosti u porodici u odnosu na mlađe, obrazo-vanije i ispitanike iz urbanih sredi-na. Primera radi, oko 45 odsto ispi-tanika sa osnovnom školom smatra da u prosečnoj porodici ima u potpu-nosti ili dovoljno solidarnosti, dok je taj procenat kod visokoobrazovanih 70 odsto. Sličan odnos primećen je i u uzrasnoj i regionalnoj strukturi.

Demografske razlike uočene u odgovorima na ovo pitanje mogu da se tumače različitim defi nicija-ma i shvatanjima pojma “porodi-ca”. Za mlađe, urbane i obrazovani-je ispitanike porodica je najuži krug srodnika, najčešće roditelji i deca, a za starije, tradicionalnije i one iz ru-ralnih sredina porodica je šira fami-lija i veći rođački krug. Kad ovi drugi kažu da nema ili ima malo solidar-nosti, upravo misle na ovaj širi krug.

a na poslu – borba

Tek dvadesetak odsto učesnika u istraživanju smatra da je solidar-nost među zaposlenima i na rad-nom mestu u potpunosti prisutna (2,5 odsto ispitanika) ili u znatnoj meri prisutna (18,5 odsto), a velika većina tvrdi da solidarnosti nema ili je zanemarljiva.

Ipak, ispitanici su, verovatno in-spirisani i aktuelnom epidemijskom situacijom koja je promenila i pro-fesionalni život ljudi, malo ublažili drastičan stav od pre dve i po godi-ne, kad je tek 15 odsto ispitanika re-klo da na radnom mestu ima bar do-nekle nekakve solidarnosti.

ko ima, neće da dade

O defi niciji solidarnosti

Žena iz Niša (78): “To ti je da dade onaj koji ima, samo što taj kuj ima, neće da dade, a onaj što nema, nema šta da dade!”Žena iz Novog Sad (32): “Pa nekako se sva tri odgovora odnose na neku vrstu pomoći (ponuđeni odgovori su bili: pružanje pomoći onima kojima je potrebna; uzaja-mna podrška i samoorganizovanje građana u kriznim situacijama; odricanje od dela materijalnog bogatstva onih koji imaju u korist onih koji nemaju; prim. a.), ali solidarnost je i više od toga. U doba ovolike otuđeno-sti nekad je dovoljna lepu reč uputiti nekome, sasluša-ti ga, pa i to je solidarnost.”Penzioner iz Sremske Mitrovice (70): “To je prosto: šta želiš sebi, to treba i drugome. Kad si u mogućnosti, po-mozi, da bi kad zatreba neko pomogao tebi.”

loši ljudi i dobra, stara vremena

Ima li dovoljno solidarnosti u Srbiji?

Žena iz Zaječara (46): “O solidarnosti se mnogo priča, ali je na delu baš i nema, mada sve je to individualno.”Žena iz Jagodine (82): “Sit gladnom ne veruje, tako je u Srbiji uvek bilo.”Muškarac iz Paraćina (56): “Džaba volja, ako nisi u sta-nju da pomogneš.”Muškarac iz Bora (60): “Mislim da ljudi u Srbiji, s ob-zirom na standard, nemaju mogućnosti da budu solidarni!”Muškarac iz Niša (61): “Ne postoji, i nikad je nije bilo među Srbima.”Žena iz Beograda (48): “Postoji, mislim, u velikoj meri, pa vidite koliko se dece leči putem SMS poruka i ra-znih humanitarnih akcija i donacija.”Penzionerka iz Paraćina (70): “Mi Srbi nismo baš do-bar narod.”

ISTRAŽIVANJE O SOLIDARNOSTI 2020.

Izvodi iz komentara ispitanika

4


DECEMBAR 2020

→

Primećena je izvesna polna razli-ka: muškarci su u nekoliko procena-ta u odnosu na ženski pol iskazali ek-stremnije stavove, tj. smatraju da so-lidarnosti baš ima na radnom me-stu ili da je baš nema. Žene su ostale rezervisanije i gotovo 80 odsto njih se opredelilo za delimične kategori-je (više da nego ne, i više ne nego da).

Sumnju po pitanju postojanja so-lidarnosti na radnom mestu u većoj meri su izrazili stanovnici central-ne Srbije, stariji ispitanici i oni niže obrazovani. S tim da se kod dve po-slednje pomenute kategorije ispita-nika gotovo trećina nije izjasnila. Nisu mogli da ocene da li solidarno-sti ima ili nema na radnom mestu.

drugačije viđenje mladih i starih

Blizu polovina ispitanih smatra da u Srbiji postoji izvesna solidar-nost prema starijim osobama, ali ne u dovoljnoj meri, da je “uopšte nema” misli šestina učesnika ankete, a oko 35 odsto da je solidarnost prisutna “u potpunoj” ili “dovoljnoj” meri.

Nije primećeno veće odstupanje od stavova ispitanika u 2018. Ipak, nekoliko procenata ide u prilog tezi

da je solidarnost prema starijim oso-bama u većoj meri prisutna u 2020.

Na osnovu stavova ispitanika može se utvrditi da postoji generacijski jaz i da mlađi ispitanici smatraju da so-lidarnosti prema starijima ima u pristojnoj meri (oko 40 odsto), dok upravo stariji ispitanici nisu ubeđeni u to (tek tridesetak odsto starijih deli mišljenje mlađe populacije).

Uz to, najstariji ispitanici tvrde da ako i ima solidarnosti to je solidarnost “starijih prema starijima” i da mladi nemaju dovoljno sluha i obzira pre-ma sugrađanima u zrelim godinama.

Svaki četvrti ispitanik sa osnov-nom školom kaže da solidarno-sti prema starijima uopšte nema, a isto misli i svaki peti ispitanik iz cen-tralne Srbije i blizu 20 odsto ženskih ispitanika.

solidarnost prema osobama

sa invaliditetom

Iako, kod svih pitanja, ubedljiva većina ispitanika misli da solidar-nosti nema ili nema dovoljno, čini se da je kod kategorije “solidarnost pre-ma osobama sa invaliditetom” stav

Ispitanik iz Mladenovca (54): “Prvo smo postali siro-mašni, pa sebični, a sada smo i neosetljivi za druge. Ne da nema dovoljno solidarnosti, nego je uopšte nema.”Ispitanica iz Beograda (49): “Mi nemamo ni državu, pa ni solidarnost!”Ispitanik iz Kragujevca (58): “Nema, a potrebnija nam je nego ikad.”

Da li je ranije bilo više ili manje solidarnosti?

Žena iz Pančeva (65): “Solidarnost je nešto što se stiče vaspitanjem u porodici.”Žena iz Smedereva (82): “Mnogo više! I solidarnosti i druženja i uzajamne pomoći. Svi su se u komšiluku družili, a danas ni ‘dobar dan’ jedni drugima da kažu.”Ispitanik sa Novog Beograda: “Bilo je ranije više soli-darnosti, jer je bilo manje izazova. Danas su ljudi ra-strzani na sve strane, nikad dovoljno vremena, ni do-voljno novca. I tehnologija je učinila svoje, tako da sad ne moramo u većoj meri da se oslanjamo jedni na druge.”Penzionerka iz Valjeva (78): “Više su se ljudi pomagali, družili, poštovali...”Žena iz Ja) (60): “Bilo je, sigurno, više solidarnosti jer smo svi bili jednaki, pa smo se uzajamno pomagali.”

svako na svoju stranu

O solidarnost među članovima porodice

Žena iz Niša (78): “Sa mnom žive, ali se ponašaju kao da me nema.”Muškarac iz Beograda (72): “Pa ja sam najstariji u kući, taman posla da me ne poštuju, ali poštujem i ja njih. Mora to da bude uzajamno i da se prilagodimo jedni drugima.”Žena iz Porota (83): “Ja sam svojoj majci i babi ljubi-la ruke, a ovi moji ni da mi se jave, da pitaju kako sam, samo sebe gledaju.”Muškarac iz Paraćina (62): “U porodici nema, pa kako da ima kad više ni porodice nema. Sve otišlo bestraga.”Ispitanica iz Jagodine (58): “Pa Romi su više zaštićeni od nas Srba. Oni imaju svoju organizaciju koja dobija velike pare, a nas niko ne gleda.”Ispitanik iz Kragujevca (63): “Sve zavisi od defi nici-je porodice. Kad su u pitanju najbliži, naročito deca, tu smo osetljivi, možda i previše. Porodica u širem smi-slu, familija, rođaci, više ne postoji. Okupimo se na slavi, izogovaramo one koji nisu tu i svako na svoju stranu.”

→

→

5


DECEMBAR 2020

učesnika u anketi najblaži. U odnosu na druge ugrožene kategorije, percep-cija ispitanih je da u Srbiji prema oso-bama sa invaliditetom, naročito pre-ma deci, ipak ima nešto solidarnosti. Uprkos tome, 55 odsto ispitanih sma-tra da je nema ili je ima u maloj meri.

Poređenja radi, da u 2020. godini ima dovoljno solidarnosti prema oso-bama sa invaliditetom smatra za oko 5 odsto ispitanika više u odnosu na 2018.

Mlađi ispitanici i naročito oni srednjih godina smatraju da nema “dovoljno” ili da “uopšte nema” soli-darnosti prema osobama sa invalidi-tetom (čak 60 odsto ispitanih uzra-sta od 40 do 60 godina).

situacija se pogoršava

Iznenađujuće veliki procenat uče-snika u istraživanju smatra da u

Srbiji, u ovom trenutku, ima malo ili nimalo solidarnosti sa žrtvama porodičnog nasilja. Tek svaki četvr-ti pitani smatra da je solidarnost pri-sutna u potpunosti ili u znatnoj meri. Oko 15 odsto ispitanika o tome nema stav ili neće da se izjasni.

Situacija u Srbiji je po ovom pita-nju, prema proceni ispitanika, gora nego pre dve i po godine. U februa-ru 2018. oko trećine ispitanih je reklo da postoji u zadovoljavajućoj meri solidarnost prema žrtvama poro-dičnog nasilja. Najdrastičniji poje-dinačni rezultat uočen je kod izbora “solidarnost uopšte ne postoji” gde je 2018. godine 16,2 odsto reklo da soli-darnosti nema, a 2020. taj procenat je 23,5 odsto.

S obzirom na poznatu činjenicu da su žrtve porodičnog nasilja većinom žene, možda ne čudi demografska ra-zlika između polova kad je ovaj stav u pitanju – 55 odsto muških ispita-nika i čak 61 odsto ženskih smatra da solidarnost prema žrtvama poro-dičnog nasilja nije na zadovoljavaju-ćem nivou.

Kritičniji stav izneli su mlađi is-pitanici i oni iz srednje starosne

kolega je kolegi vukO solidarnosti među zaposlenima

Muškarac iz Sremske Mitrovice (72): “Nekad je bilo, ali imali smo siguran posao, a danas je nema, možda uop-šte. Pa ovo je vreme kapitalizma, svako se bori za sebe i ne obazire se na druge.”Žena iz Smedereva (40): “Pa teško je to reći, u nekim ja-čim fi rmama je ima, ali vidim ove zaposlene u marke-tima, pošti... rekla bih da je tamo nema.”Ispitanica iz Novog Sada (53): “Više ne nego da, jer je nekako prevladao strah od gubitka posla. Sada je to više borba na život i smrt koju je nametnuo sistem. Kolega kolegi podmeće nogu.”Penzionerka iz Šapca (74): “Davno je bilo kad sam ja ra-dila. Tada je bilo mnogo više solidarnosti, ali bio je i drugačiji sistem. Svi smo se podržavali, družili, nije bilo

ovakvog ludila. Sada ne znam kako je jer više ne radim, ali koliko čujem od drugih, toga danas više nema.”Novosađanin (47): “Ja sam rukovodilac u fi rmi i koliko vidim ne da nema solidarnosti, nego bi jedni drugima zabili nož u leđa, samo da im se pruži prilika. Postali smo zli i loši ljudi.”Ispitanica iz Pančeva (52): “Ja sam najbolji primer šta zna-če nesolidarnost i zloba na radnom mestu. Povredila sam se upravo na poslu, i to ne svojom krivicom. Ne samo da me nisu podržali, uputili neku utešnu reč, već sve čine da dobijem otkaz, jer im ovako načeta rušim ugled fi rme.”Muškarac iz Šapca (38): “Zavisi od obrazovne strukture u konkretnom kolektivu. Što su obrazovaniji, to su sve-sniji da je potrebno da su solidarni, jer je to za zajed-ničko dobro, i obrnuto.”Penzionerka iz Zaječara (86): “Meni se ne sviđa ovo radno vreme. Nit doručka, nit ručka. Treba da se vrati na staro, kako je i bilo, od 6 do 14h.”

ŠTA JE ZA VAS SOLIDARNOST?

pružanje pomoći onima kojima je potrebna:49,0%

uzajamna podrška i samoorganizovanje građana u kriznim situacijama:30,0%

odricanje od dela materijalnog bogatstva onih koji imaju u korist onih koji nemaju:16,4%

ne znam / nemam stav:4,6%

DA LI MISLITE DA U SRBIJI DANAS IMA DOVOLJNO SOLIDARNOSTI?


da, u potpunosti:3,7%

više da, nego ne:24,9%

više ne, nego da:53,6%

ne postoji:16,3%

→

→

6


DECEMBAR 2020

→

kategorije, dok 22,3 odsto ispitanih preko 60 godina o ovome nema mi-šljenje ili nije želelo da odgovori.

Obrazovaniji ispitanici pokazali su znatno oštriji stav nego ispitanici sa osnovnom školom. Samo 1,4 odsto obrazovanih smatra da u potpuno-sti postoji solidarnost sa žrtvama po-rodičnog nasilja, dok to isto misli 7,6 odsto onih sa nižim obrazovanjem.

nesolidarni prema siromašnima

U današnje vreme i pogotovo u ovo doba krize, gotovo 80 odsto is-pitanih smatra da u Srbiji uopšte nema ili ima tek malo solidarnosti prema siromašnima, odnosno ma-nje od 20 odsto, ili tek svaki peti is-pitanik, smatra da kod nas ima soli-darnosti prema siromašnima u do-voljnoj meri.

Takav stav, skoro identičan, izme-ren je i u 2018, što može da potvrdi

da se u Srbiji za dve godine ništa po tom pitanju nije promenilo.

Primećuje se razlika u starosnoj strukturi ispitanika: mladi su naj-kritičniji i tek 16 odsto njih kaže da u Srbiji ima u potpunosti ili dovolj-no solidarnosti prema siromašnima. Kod najstarijih ovaj procenat izno-si 25 odsto. Beograđani su u čak 83

odsto slučajeva rekli da solidarnost ne postoji ili postoji u maloj meri, a to isto tvrdi oko 75 odsto Vojvođa-na i isto toliko stanovnika central-ne Srbije.

Zabeležena je i polna razlika u ovom stavu između muškaraca i žena – 82 odsto žena i 75 odsto muškara-ca primećuje odsustvo solidarnosti prema siromašnima u Srbiji.

lični angažman

Preko 70 odsto ispitanika je u po-slednjih godinu dana učestvovalo u nekoj akciji solidarnosti. Ispitanici-ma je u proseku bilo potrebno malo vremena da se sete šta se sve podra-zumeva pod akcijama solidarnosti. Utisak je da dobra većina ima naviku da često ili sporadično bude solidar-na, ali da bar 20 odsto njih ne smatra

kakva je država, mladi su i dobri

O solidarnosti prema starijim osobama

Žena iz Sremske Mitrovice (79): “Niko stare ne voli, osobito kad snaje žive sa svekrvama, nedô ti Bog.”Žena iz Novog Sada (62): “Sigurna sam da u selima ima više solidarnosti prema starijima nego u gradu!”Žena iz Kikinde (70): “Pa svi kažu da je nema, ali ja imam baš divna iskustva. Još nisam ušla u prevoz a da mi neko ne ustane, pomogne. Stvarno mislim da ima divnih ljudi koji su spremni da pomognu.”Penzionerka iz Užica (68): “Prema starijima uopšte nema solidarnosti, mladi gledaju sebe i nemaju vre-mena za nas.”Penzioner iz Vršca (80): “To zavisi od stepena vaspitanja.”Penzionerka iz Beograda (72): “S obzirom na to kakva nam je država i kakvo je vreme, imamo divne mlade ljude. U

prevozu mi ustaju, u zgradi mi uvek pomognu s cegerima, pitaju me da li mi nešto treba, a da ne pričam za vreme ko-rone, koliko su brinuli i pomagali mi. Zaista sam bila dir-nuta, a živim na Novom Beogradu u velikom soliteru.”Ispitanik iz Zemuna (68): “U malim mestima i selima je možda i ima, ali po gradovima, naročito onim većim, nimalo. Stare osobe su samo gužva na putu koju treba zaobići.”Užičanka (73): “Postoji izvesna solidarnost samo stari-jih prema starijima, dok mladi nemaju osećaj. Oni ni-kad neće ostariti.”

namerno žmurenje

O solidarnosti prema žrtvama porodičnog nasilja

Žena iz Novog Sada (37): “Ne zna se mnogo o tome, a mislim da kao i da ne želimo da znamo.”

DA LI MISLITE DA JE RANIJE U SRBIJI BILO VIŠE ILI MANJE

SOLIDARNOSTI NEGO DANAS?

ranije je bilo više:63,8%

bilo je manje:7,8%

isto:18,6%

U KOJOJ MERI MISLITE DA JE U SRBIJI DANAS PRISUTNA

SOLIDARNOST MEĐU ČLANOVIMA PORODICE?


u potpunosti je prisutna:14,9%



uopšte je nema:5,0%


→

→

7


DECEMBAR 2020

svoje činjenje za solidarnost, bar ne onako kako oni sami defi nišu taj po-jam, već da je to normalno ponaša-nje u zajednici. Ostali ili nisu ili ne mogu da se sete da su učestvovali u nekoj akciji solidarnosti. Oni kao ra-zlog neučestvovanja najčešće navo-de sopstveno siromaštvo, nemoguć-nost kretanja, starost ili da su i sami primaoci tuđe solidarnosti (socijalna pomoć, pomoć u kući i sl.).

Svaki četvrti ispitanik je u skori-je vreme poslao bar jednu SMS po-ruku za pomoć i to najčešće za leče-nje bolesne dece, a svaki šesti ispita-nik može da se seti da je nekome in-dividualno pomogao: komšiji, prija-telju ili ubacio kusur iz apoteke, po-šte, marketa u neku od “humanitar-nih kutija”. Oko 10 odsto njih kaže da je bilo solidarno davanjem nov-ca za konkretnu akciju solidarno-sti ili uplatom na žiro račun. Jedan

broj ispitanika setio se da je poma-gao komšijama, starijim rođacima, bolesnima za vreme zabrane kreta-nja, mada to mnogi ne smatraju na-ročito humanim delom, već civiliza-cijskom normom.

Kada je reč o zloupotrebi akci-ja solidarnosti u kriminalne svrhe,

Žena iz Subotice (80): “Svi okreću glavu, kako da kom-šije ne primete kad neko nekog maltretira.”

Muškarac iz Niša (64): “E pa sad je mnogo prisutna. Danas ženu ne smeš ni prstom da takneš, a ranije si mogô kako ’oćeš.”

Žena iz Bora (62): “A svima lakše da ne vide. Kažu: bolje da se ne mešam.”

Ispitanik iz Novog Sada (55): “Više ne nego da, jer ljudi ne žele da se mešaju. Ponekad iz straha, a ponekad jer se na primer neko pobije, vi se umešate, a oni se onda pomire, pa vi ostanete grbavi.”

Ispitanica iz Zrenjanina (58): “Kao, svima je žao, a niko prstom da mrdne. Jadnica, tuče je muž, al’ da je bila za boljeg, boljeg bi našla.”

Penzionerka iz Pančeva (86): “Sad ću ja da ti kažem: žena mora da ćuti i da trpi. Tako ja to gledam. Imaš

stan, imaš šta da jedeš – pas laje, vetar nosi. Ali, žena nasilje ne treba da trpi.”

O radu institucija koje se bave zaštitom žrtava porodičnog nasilja

Muškarac iz Vršca (41): “To ja ne mogu da ocenim, mi-slim da rade nešto, ali ne verujem da je to dovoljno.”Žena iz Kragujevca (52): “Ma ništa oni ne rade. Dođu, zaprete i puste nasilnika, a onda još nagovaraju ženu da se vrati jer će je oni, navodno, štititi, a to podrazu-meva da je zovu telefonom i pitaju kako se on sad po-naša, kao da ona sme to da kaže ako je on tu, a i da nije. Ako tad kad je napadnuta nisu ništa konkretno predu-zeli, pa šta bi sad?!”Muškarac iz Jagodine (68): “Jako dobro rade. Od kad je ova vlast, sve se to promenilo nabolje. Nema više siled-žija kao nekad. Ne smeju.”


SOLIDARNOST MEĐU ZAPOSLENIMA I NA RADNOM MESTU?

u potpunosti je prisutna:2,5% više da, nego

ne:18,5%





SOLIDARNOST PREMA STARIJIM OSOBAMA?






→

→

8


DECEMBAR 2020

→

odnosno o percepciji građana o tome, 65,4 odsto smatra da te zloupotrebe ima, dok 14,3 odsto procenjuje da je nema.

U odnosu na istraživanje iz febru-ara 2018, za 7 odsto se smanjio broj onih koji misle da postoji zloupotre-ba akcija solidarnosti, odnosno za 7

odsto se povećao broj ispitanika koji kažu da zloupotreba nema.

Pretpostavljamo da je za ovakav nalaz najzaslužnija činjenica da u poslednje vreme u javnosti nema velikih i naveliko medijski propra-ćenih afera vezanih za zloupotrebe u ovoj oblasti. Ispitanici se npr. još uvek živo sećaju slučajeva od pre ne-koliko godina, ali kažu da u poslednje vreme nisu čuli ni za jednu veću afe-ru sličnog tipa. Pod zloupotrebama sada uglavnom podrazumevaju “sit-nije” prevare: lažne prosjake na ulici, traženje donacija od vrata do vrata.

Nema značajnijih demografskih razlika u stavovima među ispitanici-ma po ovom pitanju, osim što je kod starijih, manje obrazovanih i done-kle žena veći broj neizjašnjenih, tj. onih koji o zloupotrebama akcija so-lidarnosti ne znaju, nisu čuli ili ne-maju stav – gotovo 30 odsto.

Ispitanik iz Sremske Mitrovice (43): “Institucije rade površno, a ima i zloupotreba, dakle, ocena 1.”Pravnica iz Vršca (53): “Pravosuđe je užas. Zbog lošeg rada i nečinjenja, stradaju cele porodice. Razvlačenje procesa je uzrok tuge i propasti.”Muškarac iz Šapca (38): “Oni štite samo preko veze, treba da imaš ‘prijatelja’ na pravom mestu da bi bio zaštićen.”

mnogo priče, malo dela

O solidarnosti prema osobama sa invaliditetom

Žena iz Požarevca (38): “Ima je, ali da li je dovoljna, to je teško proceniti.”Muškarac iz Kraljeva (29): “Pa ako je to ono da nekom in-validu pomognemo na ulici, ustanemo u prevozu, onda je ima, ali pitanje je da li je ima više od tog samo gesta

pažnje, a sigurno da je potrebna u mnogo većoj meri.”Ispitanik iz Beograda (56): “Čini mi se da najviše ima solidarnosti prema invalidima. Oni su najizloženiji, pa se svi trude da im pomognu. Vidim to i na ulici i u prevozu.”

O solidarnosti prema siromašnima

Ispitanica iz Kikinde (59): “Sirotinju niko ne gleda.”Muškarac iz Valjeva (52): “Na televiziji se mnogo pri-ča, a u stvari je nema prema onima kojima je stvarno potrebna.”Žena iz Beograda (43): “Individualne solidarnosti da, kolektivne ne. Srećom da je ovih društvenih mreža, pa se često piše o nekim ekstremnim slučajevima i ima ljudi koji žele da pomognu.”Ispitanica iz Niša (57): “Prema siromašnima nema soli-darnosti, jer smo danas svi siromašni.”


SOLIDARNOST PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM?







SOLIDARNOST PREMA ŽRTVAMA PORODIČNOG NASILJA?






→

→

9


DECEMBAR 2020

mere i njihova opravdanost

Na pitanje “Da li mislite da su mere zabrane kretanja za penzionere i vi-šednevnog karantina za sve građane zbog epidemije bile opravdane ili po-grešne i diskriminativne?”, prekopo-lovična većina (53 odsto) smatra da su one bile opravdane, a nešto preko trećine ispitanih da su bile pogrešne i diskriminativne.

Iako su te mere najviše pogodi-le najstariji sloj stanovništva, upra-vo najstariji ispitanici u istraživa-nju kažu da su one bile nesumnjivo opravdane – njih 75 odsto ih podr-žava, a 19 odsto misli da preduzete mere nisu bile adekvatne.

Kod ispitanika srednjih godina od-nos “za” i “protiv” mera je 52,4 odsto prema 36,9 odsto, a kod najmlađe ka-tegorije sasvim suprotno – 26 odsto “za”, 60,7 odsto “protiv” mera.

Stariji ispitanici, u obrazloženju svog stava, mahom spominju dva ra-zloga: prvi je da misle da je sve bilo za njihovo dobro i da te mere treba opet da se uvedu, a drugi je da mi kao društvo nismo dovoljno svesni opa-snosti i da smo disciplinovaniji kad nam neko iz vlasti odredi pravila.

Gotovo istovetan odnos procena-ta “za” i procenata “protiv” uočen je i kod obrazovne strukture ispitanika. Stav onih sa osnovnom školom odgo-vara procentima kod najstarijih ispi-tanika, sa srednjom školom i gimna-zijom ispitanicima srednjeg doba, a

Penzionerka iz Niša (75): “Pa kako da pomognem kad imam penziju od 15 hiljada?!”Ispitanik iz Smedereva (48): “Ma kakva solidarnost, sad je sramota biti siromašan. Bogata deca u školi maltreti-raju siromašne i svi su prihvatili da je to normalno.”Penzioner iz Bora (73): “Sit gladnome ne veruje, to je rekao Marks!”

savest i mogućnosti

Učešće u akcijama solidarnosti

Žena iz Majura (50): “Ja nisam u mogućnosti da izdvo-jim neki novac, ali pomognem ja tu nekoj bakici, sku-vam joj, počistim, a ona meni kad-kad uturi neki di-nar, ali ja to ne tražim.”Žena iz Prokuplja (68): “Pa kako da dam kad sam ja si-romašna, nego muž mi umreo pa ako mož’ vi men’ da date da malo pritegnemo kuću.”

Kragujevčanka (59): “Ja ne mogu da prođem pored neke kutije u apoteci, pošti, banci, a da nešto ne uba-cim. Kad to ne uradim, grize me savest. Ne moraš da-nas pojesti pola kile bureka, pojedi manje, jer neko si-gurno tri dana ni hleb nije pojeo. Žao mi je što svi ne razmišljaju na ovaj način.”Ispitanik iz Kruševca (40): “Pa ja sam policajac, ja uvek pomažem ljudima.”Zloupotreba akcija solidarnostiŽena iz Donjeg Matejevca (69): “Dolazili mi na vrata, pokazivali sliku deteta i neke papire, a ja, šta ću, saža-lila se, i ne samo ja nego više nas iz sela, a onda mi sin kaže da su to bili neki prevaranti.”Žena iz Zrenjanina (56): “Imala sam svoju trgovinu i donirala sam tonu makarona Crvenom krstu, a onda mi je došla fi nansijska inspekcija i morala sam da pla-tim PDV iako je bilo u humanitarne svrhe.”

Kako biste, ocenom od 1 do 5, ocenili 1 2 3 4 5

ne znam/

ne mogu da

ocenim

srednja

ocena

rad institucija koje se bave zaštitom žrtava porodičnog nasilja? (policija, centri za socijalni rad i pravosuđe)

21,3% 22,3% 26,8% 12,4% 5,8% 11,4% 2,54

Da li ste Vi lično učestvovali u nekoj akciji solidarnosti u poslednje vreme – i kojoj?

Pomoć putem SMS-a (bolesnima, deci, ugroženima, unesrećenima) 26,1%

Individualne akcije (pomoć starijima, bolesnima, okolini, prikupljanje pomoći u lokalnoj zajednici,u radnim organizacijama, `humanitarne kutije`)

15,5%

Novčane donacije, donacije za bolesne putem uplate na žiro račun 10,4%

Crveni krst, doniranje odeće, obuće 2,8%

Volontiranje, pomoć u vreme korone starijima, bolesnima, komšijama 2,4%

Ostalo (dobrovoljno davanje krvi, humanitarni koncerti, “čep za hendikep”, pomoć fi zičkim angažovanjem, rad sa decom ometenom u razvoju)

8,1%

ne mogu da se setim /bez odgovora 5,6%

nisam učestvovao/la u nekoj akciji solidarnosti u poslednje vreme 29,1%

Ukupno 100 %


SOLIDARNOST PREMA SIROMAŠNIMA?


u potpunosti je prisutna:2,7% više da, nego

ne:16,3%



→

→

10


DECEMBAR 2020

→

višom/visokom školom je kao kod najmlađih ispitanika.

U regionalnom pogledu odstu-pa Beograd, koji podržava mere sa 39,6 odsto ispitanika, dok je stav is-pitanika Vojvodine i centralne Srbi-je gotovo istovetan, tj. procenat is-pitanika koji smatra da su sve mere bile adekvatne je 56,4 odsto (Vojvo-dina), odnosno 56,9 odsto (central-na Srbija).

Znatno više žena je sa ovim me-rama saglasno, 56,3 odsto, naspram 49,4 odsto muških ispitanika.

dalji ili bliži

Ispitanici su, velikom većinom od preko 60 odsto, saglasni da nas je situacija izazvana virusom korona više otuđila i udaljila nego pribli-žila. Nešto manje od četvrtine pro-našlo je u tome i nešto dobro, pa

smatraju da nas je pandemija ipak možda i zbližila. Oko 15 odsto ispi-tanih ili nema stav ili smatra da na naše međuljudske odnose epi-demija nije uticala. Nije primeće-na značajnija razlika kad su pol i

regionalna pripadnost u pitanju, ali jeste kod uzrasne kategorije i na-ročito obrazovne strukture. Kao što se dalo i pretpostaviti, skoro 70 od-sto ispitanika do 40 godina smatra da nas je epidemija udaljila, a tek nešto preko 19 odsto da nas je zbli-žila. Da smo postali prisniji u vre-me korone smatra 27,1 odsto stari-je populacije.

Skoro 30 odsto ispitanika sa osnov-nom školom misli da smo postali bli-ži usled korone, a 50 odsto da nas je pojava bolesti udaljila. Učesnici u anketi sa srednjom školom, gimna-zijom, višom školom i fakultetom mi-sle da nas je korona kriza ujedinila (u proseku njih oko 20 odsto), a oko 65 odsto ispitanika iz ovih kategorija kaže da nas je epidemija međusobno više otuđila.

Ispitanik iz Novog Sada (52): “Pa toga je uvek bilo.”Čačanka (52): “Dovoljno je da se jednom desi, pa da svi poč-nu da sumnjaju. A nije bilo toga malo: Ognjanovići, Rebrača i slično. Narod je od tad mnogo oprezniji kad daje svoje pare.”Ispitanik sa Voždovca (53): “Nepoverenje u instituci-je da će kazniti svaku zloupotrebu tuđih para je ko-ren nepoverenja da se bilo kome pomogne. Naš narod je human i podelio bi i zadnje parče hleba, al’ ne želi da bude namagarčen.”

otišlo je predaleko

O merama zabrane kretanja i višednevnog karantina

Žena iz Blaca (71): “Ma kakvi opravdana. Pa u selima, ovde u okolini, su ljudi umirali, bili bez hrane i lekova jer ih niko nije obilazio, a žive sami.”

Žena iz Požarevca (76): “Opravdana, i ne bih ima-la ništa protiv da se i sad uvede ta mera, pa to nas je sačuvalo.”Muškarac iz Kragujevca (39): “Mislim da je mera de-lom opravdana, ali ipak više diskriminativna. Tre-ba da sami razvijemo svest o zaštiti, a ne da nas silom zatvaraju.”Ispitanica iz Sombora (57): “Možda je tada bila oprav-dana, ali iz sadašnjeg ugla ne!”Penzioner iz Subotice (65): “Sramno je to bilo prema ljudima, naročito penzionerima, ponižavajuće, a jedi-no se oni i čuvaju.”Penzionerka iz Pirota (75): “Izdržali smo, šta nam je fa-lilo? Treba to opet, ne znam šta se čeka, da svi pomre-mo. Najbitnije da razmažena omladina sedi po kafi ći-ma i troši pare koje su im roditelji dali.”


mislim da je mera zatvaranja bila opravdana:53,0%

mislim da je mera zatvaranja bila pogrešna i diskriminativna:37,2%

DA LI MISLITE DA JE MERA ZABRANE KRETANJA ZA

PENZIONERE I VIŠEDNEVNOG KARANTINA ZA SVE GRAĐANE

ZBOG EPIDEMIJE BILA OPRAVDANA, ILI POGREŠNA I

DISKRIMINATIVNA?

DA LI MISLITE DA JE EPIDEMIJA KORONE POVEĆALA OSEĆAJ

SOLIDARNOSTI MEĐU GRAĐANIMA SRBIJE, ILI IH JOŠ VIŠE

UDALJILA I OTUĐILA JEDNE OD DRUGIH?


mislim da nas je epidemija zbližila:23,4%

mislim da nas je još više otuđila:61,2%

→

→

11


DECEMBAR 2020

(ne)poverenje u zvanične podatke

Pitanje “Da li verujete u zvanične izveštaje o broju obolelih i umrlih od virusa korona?” kao nijedno drugo u anketi podelilo je ispitanike na četi-ri procentualno približne četvrtine: 20,7 odsto veruje u potpunosti; 21,3 odsto više veruje nego što ne veru-je; 24,4 odsto više ne veruje nego što veruje; 27,5 odsto uopšte ne veruje u zvanične izveštaje o broju obolelih i umrlih od korona virusa.

Uočene su velike demografske razlike u stavovima ispitanika. Vi-sok nivo poverenja zabeležen je kod najstarijih (veruje u potpuno-sti 34,4 odsto) i ispitanika sa osnov-nom školom (veruje u potpunosti 32,2 odsto), da bi sa smanjivanjem

godina i rastom obrazovanja taj nivo rapidno pao: 6,6 odsto mladih i 13,4 odsto sa višom/visokom ško-lom veruje u potpunosti zvaničnom izveštaju o broju obolelih i umrlih od virusa korona. I suprotno, uopšte

ne veruje 13,4 odsto starih, 11,1 od-sto sa osnovnom školom, 38,3 od-sto mladih i 43,7 odsto sa višom/vi-sokom školom. Ispitanici srednjih

Ispitanik iz Kljajićeva (59): “Nas neko mora da zatvori da bismo naučili lekciju. Sami nismo svesni ničega.”

Žena iz Smedereva (55): “Prva dva dana sam verova-la da je dobra mera, posle toga sam shvatila da je glu-post. Pa šta to znači, ako korona ostane među nama, da penzioneri ne mogu nikad da izađu iz kuće?! Sve je to farsa.”

Penzioner iz Užica (72): “Mera nije bila dobra, ali mo-rao sam da se pridržavam. Morao sam da navijem sat i u četiri da idem u prodavnicu. Znate, pričaju svašta za tu koronu, ali kada su imali ozbiljni ljudi, glumci, onda ne znam šta da mislim.”

Penzionerka iz Novog Sada (76): “Štrikala sam, kuvala, lepo sam se odmorila. Saštrikala sam pun džak čara-pa. Ku’ će penzioneri da idu? Taman bih opet volela da bude, da se odmore malo.”

Verovanje u zvanične izveštaje o obolelima i umrlima od korone

Muškarac iz (60): “Pa što da ne verujem, zašto da nas lažu? Ja ih redovno slušam i sve poštujem.”Ispitanica iz Jagodine (45): “Ne verujem uopšte! Tu se umešala Svetska zdravstvena organizacija. Ja neću da nosim masku, mogu da me ubiju! Ja neću da primim vakcinu, mogu da me vešaju! Ako ne znamo šta je ko-rona, po kojim onda normativima prihvatamo ova pravila?! Ovo je otišlo predaleko.”Penzioner iz Beograda (69): “Pa i ovi sa Zapada su skriva-li brojke, i oni mute. Sad su kao nešto počeli jer su mnogo zaraženi, pa ne mogu toliko da lažu. Tako i ovi naši.”Ispitanik iz Vranja (53): “Kad izađe Kisićka, ja njoj sve verujem!”Ispitanik iz Užica (64): “Meni nije jasno zašto se vlast plaši da objavi prave brojke. Oduvek je, kroz istoriju, postojala neka bolest za koju trenutno nema leka i od

DA LI VERUJETE U ZVANIČNE IZVEŠTAJE O BROJU OBOLELIH

I UMRLIH OD KORONA VIRUSA?


DA LI MISLITE DA ĆE EPIDEMIJA KORONE DOVESTI U SRBIJI DO

EKONOMSKE KRIZE I SOCIJALNIH NEMIRA?


verujem u potpunosti:20,7%

više verujem, nego ne verujem:21,3%

više ne verujem, nego što verujem:24,4%

uopšte ne verujem:27,5%

da, očekujem veliku ekonomsku krizu i nemire:45,0%

ne, verujem da će merama vlade velika ekonomska kriza biti izbegnuta:35,5%

→

→

12


DECEMBAR 2020

→

godina i sa srednjom školom se brojčano smeštaju između ova dva ekstrema.

U Beogradu u potpunosti veruje 14,8 odsto, a ne veruje uopšte 43,6 odsto, u Vojvodini u potpunosti ve-ruje 24,4 odsto, a ne veruje uopšte 20,3 odsto, dok u centralnoj Srbiji u

potpunosti veruje 21,4 odsto, a ne ve-ruje uopšte 24,2 odsto.

čekaju li nas nemiri

Na pitanje da li će epidemija u Sr-biji dovesti do ekonomske krize i so-cijalnih nemira, 45 odsto odgovara da hoće, a 35 odsto veruje da će me-rama Vlade velika ekonomska kriza biti izbegnuta.

Žene su pokazale nešto veću boja-zan da će do krize neminovno doći – 47,4 odsto njih, dok 42,3 odsto muš-karaca u anketi deli to mišljenje.

Preko 50 odsto Beograđana (tač-no 53 odsto) očekuje krizu i nemire, a tek 24,2 odsto misli da će merama Vlade to biti sprečeno.

koje ljudi umiru. Pa umiralo se do pre par decenija i od tifusa i kolere i bilo je mnogo gore. Ovo skrivanje isti-ne ispalo je mnogo gore, pa sad svi misle da umire za-pravo svaki treći oboleli.”Ispitanica iz Obrenovca (66): “Sve me ovo slomilo. Umorna sam da sumnjam, moram da verujem neko-me. Ako ne verujemo u ono što nam lekari i vlast govo-re, šta nam ostaje – da poludimo.”Muškarac iz Šapca (38): “Ahaha, kako da verujem ono-me koji tvrdi da virus radi prvu smenu, dakle slobo-dan je od 5 pa nadalje, a do 5 je bio zauzet.”Penzioner iz Užica (72): “Ja verujem za obolele, ali za umrle, nisam siguran.”Penzioner iz Leskovca (76): “Više ne nego da. Papir trpi sve.”Ispitanica iz Zrenjanina (59): “Da, verujem. Zašto bi oni oko tako nečega lagali?”Penzionerka iz Šapca (69): “Verujem. Da li je 1200 ili 700 obolelih, svejedno je.”

telefonsko zbližavanje

Da li je u vreme korone došlo do zbližavanja ili većeg otuđenja?

Muškarac iz Novog Sada (42): “Izolacija je izazvala strah među ljudima, a taj strah nas je udaljio i napra-vio tu socijalnu distancu.”Žena iz Pirota (46): “Normalne ljude je zbližila i pove-ćala osećaj solidarnosti, one druge, sebične, je samo još više otuđila.”Muškarac iz Zaječara (70): “Ne znam za druge, ali moja baba (žena) i ja smo se opasno zbližili u vreme korone, ali ne bih sad o tome da vam pričam.”Muškarac iz Jagodine (60): “Jako mi smeta što su za vreme korone mediji toliko forsirali volontiranje mla-dih iz vladajuće stranke, a bilo je toliko mladih koji su se sami, nestranački, organizovali i brinuli o starijima, ali o tome se ne priča!”

DA LI PODRŽAVATE PRAKSU ODRŽAVANJA GEJ-PARADE

(“PARADE PONOSA”) U SRBIJI?


Ne:60,7%

Da:21,0%

U KOJOJ MERI MISLITE DA JE U SRBIJI DANAS

PRISUTNA SOLIDARNOST PREMA MIGRANTIMA

SA BLISKOG I SREDNJEG ISTOKA?

ne znam / nemam stav:18,6% postoji u punoj

meri:33,1%

postoji i više nego što treba:25,4%

više ne postoji, nego što postoji:15,1%


→

→

13


DECEMBAR 2020

Ispitanici iz Vojvodine i Beograda su veći optimisti i njih 42,4 odsto, od-nosno 36,9 odsto smatra da će mere Vlade uroditi plodom.

U proseku 55 odsto ispitanika sa srednjom školom, gimnazijom, vi-šom i visokom školom misli da će epidemija uzrokovati ekonomsku krizu i socijalne nemire, a to isto misli nešto ispod 30 odsto ispitani-ka sa osnovnom školom. Suprotno, 47,4 odsto njih veruje da će ekonom-ska kriza biti izbegnuta.

Gotovo 60 odsto najmlađe katego-rije ispitanika predviđa krizu i nemi-re, 20 odsto ne misli tako. Ponovo su-protno, samo 30 odsto starijih strepi od krize, a 50 odsto veruje da će nas kriza mimoići.

o gej paradi u srbiji

Petina ispitanika (21 odsto) podr-žava, a 60 odsto se protivi održava-nju gej parade u Srbiji.

U odnosu na iskazane stavove od pre dve i po godine, broj onih koji je podržavaju porastao je za 2 odsto, a čak za 7 odsto je opao broj onih koji ovo ne podržavaju. Takođe, nešto je veći i broj onih koji su po tom pita-nju neodlučni ili ne žele da se izjasne.

Tačno četvrtina ispitanika od 18 do 40 godina podržava ovu manifesta-ciju, a isto tako misli i blizu 20 odsto sredovečnih i starijih. No, ubedljiva većina u svim ovim uzrasnim kate-gorijama i dalje je protiv.

Šetnju gej populacije podržava du-plo više ispitanika (oko 28 odsto) sa gimnazijom i višom/visokom školom u odnosu na ispitanike sa osnovnom školom (14,6 odsto). Nasuprot tome, nešto preko 70 odsto ispitanika sa najnižim obrazovanjem protivi se održavanju gej parade u Srbiji.

Primetno je više žena u istraživa-nju podržalo gej paradu, njih 26,9 odsto. To je učinilo svega 14,7 odsto

muškaraca, dok čak 69 odsto muš-kih ispitanika ne podržava ovakav tip manifestacije.

odnos prema migrantima

Trećina ispitanika u istraživanju misli da solidarnost prema migran-tima u Srbiji postoji u punoj meri, če-tvrtina smatra da je i veća nego što treba, dok 15 odsto smatra da više ne postoji nego što postoji, a 7,8 odsto ocenjuje da je uopšte nema.

Poređenje sa istraživanjem od pre dve i po godine pokazuje da je u Srbi-ji percepcija solidarnosti prema mi-grantima donekle promenjena.

Ispitanica iz Kraljeva (59): “Interesantno je da smo se s rodbinom udaljili, a s nekim komšijama s kojima ni-smo bili bliski – smo se zbližili.”Ispitanica iz Sombora (57): “Korona je zbližila ljude, ali telefonski.”Socijalni radnik iz Zrenjanina (57): “To je pomalo čud-no: s jedne strane, ukućane je zbližila, a s druge strane, ljudi su počeli da zaziru jedni od drugih i kriju bolest.”Ispitanik iz Niša (31): “Ne verujem u koronu. Sve je iz-mišljeno kako bi se narod držao u pokornosti, a on umesto toga postao divalj. Ljudska vrsta više nije ljud-ska, sad smo jedni drugima vukovi.”Penzionerka iz Sombora (71): “Loše veze je upropastila, a dobre učvrstila. Ja sam sa svojom decom, čini mi se, postala vezanija. Znate, ja masku ne skidam, samo što sa njom ne spavam, a deca me zezaju i zovu ‘fantom’. Ne ljutim se, mora tako.”Muškarac iz Beograda (46): “Više je otuđila, a to je, iz-među ostalog i bio cilj.”

Žena iz Kikinde (37): “Otuđila, pa kako. Stalno ti neko viče: nemoj se družiti, nemoj ovo, nemoj ono, prijavi komšiju ako ne poštuje mere. Kakva je to solidarnost?!”Ispitanik iz Novog Sada (57): “Povećala. Jer iako se ljudi nisu viđali, zivkaju se svaki čas, čuju se.”

ugrožavate li sami sebe

Da li migranti ugrožavaju bezbednost građana Srbije?

Vranjanka (67): “Kako koga i kako gde. Verujem da je narod na severu, oko Subotice, prilično ugrožen.”Žena iz Sombora (54): “Bezbednost Srbije ugrožava-ju loši ljudi, pa bili to neki migranti ili Srbi, ili koji god. Ali sigurna sam da to migranti ne čine ništa više od ostalih.”Žena iz Valjeva (39): “A da se zapitamo da li i građani Srbije ugrožavaju sami sebe. Pa nasilja ima toliko na sve strane, a svi napali jadne migrante.”

DA LI MISLITE DA MIGRANTI UGROŽAVAJU

BEZBEDNOST GRAĐANA SRBIJE?


Da:45,8%

Ne:33,3%

→

→

14


DECEMBAR 2020

Manji broj ispitanika sada misli da ona postoji u punoj meri ili da po-stoji i više nego što treba. A čak 10 odsto više ispitanika u ovom istra-živanju u odnosu na prethodno mi-sli da solidarnosti uglavnom nema ili je nema uopšte. Veći je i broj onih koji su neodlučni ili neće da kažu šta o tome misle.

Čini se da su se kriterijumi koje su ispitanici imali kad su procenjivali ovu problematiku razlikovali od po-jedinca do pojedinca. Neki su imali u fokusu solidarnost naših institucija prema migrantima (Vlada, migrant-ski centri, NGO i sl.), neki solidarnost običnih građana, a neki i migrantski

položaj uopšte, a posebno za vreme korona krize. Stiče se utisak da su i stavovi bili različiti shodno kriteri-jumu koji je ispitanik izabrao. Upra-vo je to razlog što se u ovom slučaju nije utvrdila i posebno izdvojila kao značajna niti jedna demografska ra-zlika – polna, starosna, regionalna ili obrazovna.

Procenjujući da li migranti ugro-žavaju ili ne bezbednost građana Sr-bije, nešto manje od polovine ispita-nih smatra da migranti to čine, a tač-no trećina da to nije slučaj. Svaki peti ispitanik nema stav na ovu temu ili neće da se izjasni.

Za razliku od prethodnog pitanja, gde su ispitanici imali različite kri-terijume za procenu stanja, ovde su imali manje dileme i jasnije stavove.

Takođe, ovde se može registrova-ti jedno od većih odstupanja u od-nosu na prethodni nalaz. Gotovo 10 odsto više ispitanih u odnosu na prethodno istraživanje misli da mi-granti ugrožavaju bezbednost do-maćeg stanovništva (sada to sma-tra 45,8 odsto, dok je pre dve i po godine smatralo 36,1 odsto ispita-nika). S druge strane, broj učesnika u anketi koji smatraju da migran-ti ne ugrožavaju bezbednost građa-na Srbije smanjio se sa polovine na trećinu.

Samo kod obrazovanih sa viso-kom/višom školom manji je proce-nat onih koji migrante vide kao pret-nju nego onih koji opasnost od toga ne vide (odnos u procentima je 38 : 40,8 odsto).

Žena iz Kikinde (51): “Sigurno da ima pojedinaca koji ugrožavaju, ali je suludo da to generalizujemo.”Žena iz Beograda (46): “Nisu oni krivi, nije im lako. Za-tvoreni su mesecima, žele u Evropu. Pa to nezadovolj-stvo mora negde da se ispolji.”Žena iz Sombora (50): “Nisu nasilni jer u njihovom od-goju toga nema, ali iz nekog razloga naša mafi ja im dotura drogu, tako da onda postaju nasilni.”Ispitanica iz Zaječara (49): “Mi u Zaječaru nemamo do-dira s migrantima, ali preko prijateljice iz Subotice, čija ćerka ne sme da izađe ispred zgrade, znam da je nekim porodicama ugrožena bezbednost.”Ispitanik iz Leskovca (63): “Mislim da tu ima svega i da se, ko i uvek u našoj državi, istina prikriva. Kao ni-šta strašno, samo su nekom obili vikendicu i sve odne-li i upropastili. Prvo, tu štetu niko neće da nadoknadi, a drugo, mi smo veća sirotinja od njih i za nas je to kao ‘ma pusti ih, jadni ljudi’.”

Penzioner iz Valjeva (69): “Ne ugrožavaju nas migranti uopšte više nego ovi naši.”Penzionerka iz Subotice (74): “Ne, to su pojedinačni slučajevi.”

ko nema, nema ništa

O standardu

Penzioner iz Vranja (67): “Živim bolje, fala na Vučića i na celu vladu.”Penzioner iz Valjeva (69): “Kažu da živimo bolje, kažu da rastu penzije, ali rastu i cene, mislim da čak živim i gore.”Penzionerka iz Zaječara, prosvetni radnik (68): “Lič-no živim bolje, ali ne zbog Vučića, nego što imam dva sina, jedan živi u Americi, drugi u Kini, pa mogu da priuštim sebi ono što drugi ne mogu.”Penzioner iz Leskovca (76): “Bolje se živi – ko ima, a ko nema – nema ništa.”

DA LI MISLITE DA POSTOJE ZLOUPOTREBE AKCIJA

SOLIDARNOSTI U KRIMINALNE SVRHE?


Da:65,4%

Ne:14,3%

→

15


DECEMBAR 2020

Dalo se pretpostaviti da će ispita-nici iz Vojvodine ispoljiti veći stepen osećaja ugroženosti zbog broja migra-nata i rasporeda migrantskih centa-ra, ali se to u ovom istraživanju nije potvrdilo. Štaviše, 54,4 odsto ispita-nika iz Beograda smatra da migranti ugrožavaju bezbednost građana Srbi-je, naspram 47,1 odsto iz Vojvodine i 41,7 odsto iz centralne Srbije.

porastao je značaj solidarnosti

Kako zaključuju autori istraživa-nja, u odnosu na inicijalno istraživa-nje od pre dve i po godine broj gra-đana koji smatraju da u Srbiji danas ima solidarnosti porastao je za pre-ko četiri procenta – što nije mnogo, ali nije ni statistički ni društveno be-značajno. No, taj broj je i dalje ispod 30 odsto, naspram više od dve treći-ne onih koji smatraju da solidarno-sti u Srbiji više nema nego što ima, ili je pak u potpunosti nema.

Određeni porast doživljaja solidar-nosti zapažen je kod pitanja o soli-darnosti na radnom mestu, kao i so-lidarnosti prema osobama sa inva-liditetom. Takođe, čak 10 odsto više ispitanika (70,9 odsto) pozitivno je odgovorilo na pitanje o tome da li su učestvovali u nekoj od akcija solidar-nosti u poslednje vreme, odnosno za otprilike toliko je smanjen broj onih koji kažu da nisu ili se ne sećaju da su u nekoj takvoj akciji učestvova-li. Malo je opao – mada i dalje vrlo visok – procenat onih koji misle da postoje zloupotrebe akcija solidar-nosti u kriminalne svrhe. A primet-no je i izvesno “omekšavanje” gene-ralno negativnog stava prema temi “gej parade”. Kod većine ostalih pi-tanja odgovori su se uglavnom kre-tali u okvirima prethodnog nalaza, s tim da su, recimo, na pitanju odno-sa prema migrantima kod ispitanika registrovani čak i pad nivoa empatije

i porast negativnog stava prema ovoj populaciji.

Sve u svemu, moglo bi se zaključi-ti da, iako po rezultatima ovog istra-živanja i u poređenju sa situacijom od pre dve i po godine, nije nedvo-smisleno potvrđen porast “indek-sa solidarnosti” u svim ispitivanim aspektima (u nekima evidentno je-ste), nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to

jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vreme-nima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg napret-ka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uop-šte nije bila tema. A danas se doživ-ljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima se postavlja pitanje: zašto je nema više? ¶

Urednica dodatka: Jelena Jorgačević, Novinarke: Biljana Vasić, Ivana Milanović Hrašovec, Dokumentacĳ a: Dragoslav Grujić, Urednik fotografi je: Marĳ a Janković, Fotografi je: agencĳ a FoNet i Marĳ a Janković, Grafi čko oblikovanje: Ivan Hrašovec, Slog: Tanja Stanković, Lektura: Živana Rašković, Korektura: Stanica Milošević

Dodatak je objavljen u nedeljniku Vreme u okviru projekta “Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo” koji fi nansira Evropska unĳ a (preko Delegacĳ e EU u Srbĳ i) kroz medĳ ski program. Objavljivanje ovog dodatka omogućeno je uz fi nansĳ sku pomoć Evropske Unĳ e. Sadržaj dodatka odgovornost je isključivo nedeljnika Vreme i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unĳ e.

Da li ste vi lično učestvovali u nekoj akciji solidarnosti u poslednje vreme?

februar 2018.

novembar 2020.

Da 60,5 % 70,9 %

Ne 39,5 % 29,1 %

Ukupno 100 % 100 %

Da li mislite da migranti ugrožavaju bezbednost građana Srbije?

februar 2018.

novembar 2020.

Da 36,1 % 45,8 %

Ne 49,2 % 33,3 %

ne znam / bez odgovora 14,7 % 20,9 %

Ukupno 100 % 100 %

Da li mislite da postoje zloupotrebe akcija solidarnosti u kriminalne svrhe?

februar 2018.

novembar 2020.

Da 71,7 % 65,4 %

Ne 7,6 % 14,3 %

ne znam / bez odgovora 20,7 % 20,3 %

Ukupno 100 % 100 %

Šta je za vas solidarnost?februar 2018.

novembar 2020.

pružanje pomoći onima kojima je potrebna 53.6 49,0

uzajamna podrška i samoorganizovanje građana u kriznim situacijama

20.4 30,0

odricanje od dela materijalnog bogatstva onih koji imaju u korist onih koji nemaju

21.3 16,4

ne znam / nemam stav 4.7 4,6

Ukupno 100.0 100,0

Da li mislite da u Srbiji danas ima dovoljno solidarnosti?

februar 2018.

novembar 2020.

da, u potpunosti 3.2 3,7

više da, nego ne 21.2 24,9

više ne, nego da 59.3 53,6

ne postoji 14.8 16,3

ne znam / nemam stav 1.5 1,5

Ukupno 100.0 100,0

16


DECEMBAR 2020

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Šta sve znaČi biti solidaran · Šta sve znaČi biti solidaran u poslednjem dodatku “vremena...

Documents