PORTRET ŠKOLE OSNOVNA ŠKOLA “SERVO MIHALJ”

PADEJ

Na širokom prostoru panonske ravnice ,smešteno na obalama dve reke Tise i Zlatice leži malo selo Padej.

U njemu traje škola sa korenima duboko u prošlom vremenu. Vetrovi ravnice su neprestano zavirivali u sve uglove sela i škole.Ratni vihori su donosili i odnosili ljude,običaje, veru i nadu.Želja za znanjem je ostala i prenosila se sa kolena na koleno.Mnogi đaci ove škole su se rasejali nošeni olujama vremena.Neki bi odlazili u okolna mesta, neki u veće gradove,neki u blisku Mađarsku,a neki preko širokih vodenih puteva u Australiju i Ameriku.Bistar pogled i otvorena vojvođanska duša zauvek se nastanila u njima pa bi sa vremena na vreme iz dalekih zemalja stizali pozdravi za učitelje i nastavnike. Škola vuče korene iz vremena kada su postojala velika carstva.Zemaljska administracija u Temišvaru sačinila je prvu kartu naselja Padej u kojoj se vidi da postoji plac škole pod brojem 105. To je prvi dokument o postojanju srpske škole iz davne 1781.godine.Postoje tvrdnje da je školu osnovao dobrotvor iz Potiskog Svetog Nikole [današnje Ostojićevo] poznati vojvođanski prosvetar onoga vremena gospodin Karlo Mrazović. Godine 1854. počinje sa radom Katolička veroispovedna škola čiji je direktor gospodin Horvat Johan sveštenik,a učitelj gospodin Molnar Andraš.U to vreme učitelj Pravoslavne veroispovedne škole je gospodin Panić Jovan. U tom davno prohujalom vremenu, Padej je imao dve škole jer se i selo sastojalo iz dva dela. Srpskopadejska opština je od 10.VIII 1868.godine uživala povlastice date od Austro-Ugarske monarhije.Te povlastice važe sve do 11.VII 1912.godine kada bivaju ukinute od cara Franje Josifa.Tada je i nastavni jezik kod Srba mađarski. U periodu od 1896.godine pa sve do 1912.godine Srpskom školom upravlja Školski odbor sačinjen od paroha,učitelja i viđenijih seljana.Školski odbor bi raspisao “tečaj”za prijem učitelja koji bi bio objavljivan u časopisu “Srpski Sion”.Konačnu odluku donosio je Eparhijski školski odbor u Temišvaru. Najčuveniji učitelj toga vremena bio je gospodin Svetozar Piroški veoma poštovan od strane đaka i žitelja sela.Kada je napustao službu u Padeju Školski odbor ga je ispratio rečima:”Živeo gospodin Svetozar Piroški učitelj”.Novoizabrani učitelj je polagao pred Školskim odborom zakletvu sa sledećim tekstom: “Ja . . . . . zaklinjem se živim Bogom da ću sa mojim zvanjem skopčane dužnosti ,tačno i savesno vršiti. Tako mi Bog pomogao.” Plata učitelja iznosi 300 forinti mesečno unapred,stan sa baštom ,ogrev zimi ,koliko mu je nužno slame i za čišćenje i kađenje školske peći 15 forinti.

Od 1899.godine u Srpskom Padeju postoji i V razred .Kao dugogodišnji predsednik Školskog odbora gospodin Đura Jovanović kao “školski čovek”poklanja svoju kuću za otvaranje novog razreda škole. U to vreme Mađarska škola je pod upravom dvojne monarhije. Ratna razaranja i kraj postojanja Austro-Ugarske monarhije donosi novine u postojanju škole. Od 1918. godine Padej teritorijalno pripada Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca.Mađarska škola i Srpska škola se spajaju i postaju jedna škola ,sa jednom upravom koja istrajava do današnjih dana. Novi ratni vihori su opet prelazili prostorima panonske ravnice.Za vreme drugog svetskog rata škola u Padeju nije radila. Posle završetka ratnih pohoda i prolaskaVelike Crvene armije koja je prostorije škole koristila kao bolnicu, škola se obnavlja i počinje rad januara1945. godine.Mesni odbor je nabavio materijal za krečenje,a radovi su obavljani na dobrovoljnoj osnovi.Želja za boljim,mirnijim životom ,više znanja i prosvećenost za buduće naraštaje davala je snagu za rad. Školske 1945./1946.godine otvorena je Progimnazija ,a kasnije Nepotpuna gimnazija na srpskom i mađarskom jeziku.Po završetku ove škole učenici su mogli upisati bilo koju srednju školu.Sveopšta nemaština odrazila se i na školstvo.Sa nedovoljno nastavnog kadra zaposleni nastavnici su morali raditi i sa po 40 časova nedeljno. Tih godina škola dobija ime “Servo Mihalj” po narodnom heroju Servo Mihalju uhapšenom od strane fašista i streljanom u logoru Banjica 16.septembra 1941. godine.Ovaj datum se u našoj školi svečano obeležava.To je nas Dan škole.Tada se sećamo velikog čoveka i njegovog dela.Dolaze nam gosti ,održavaju se mnoge sportske aktivnosti i izvodi se svečani program.Toga dana nemamo nastave pa je atmosfera sasvim opuštena. Od 1954.godine u selu radi Osnovna škola “Servo Mihalj”,a nastava se izvodi na mađarskom i srpskom nastavnom jeziku.Direktor škole je bio Štajn Šandor . Tada škola radi u tri zgrade na glavnoj ulici sela pod brojevima:42,45 i 63.

Sačuvane su fotografije dve školske zgrade iz 1959. godine

Izvođenje nastave je otežano jer su nastavnici često morali trčećim korakom prelaziti rastojanja da bi na vreme stigli na nastavu.To je po nekad izazivalo bujice smeha kod učenika,pa i samih trkača. 1961.godine u padejsku školu dolazi gospodin Mata Šećerov istoričar koji je svoju ljubav prema učiteljici života i Padeju pretočio u knjigu”Hronika Padeja” unevši u nju najznačajnije momente života sela od nastanka do posleratnih dana.Na taj način se najlepše zahvalio kolektivu škole i žiteljima sela. Ubrzo se ukazuje potreba za novom školskom zgradom.Ona je izgrađena 1966.godine u centru sela.Tada u Padeju postoji dvadeset jedno odeljenje ,a školovanje traje osam

godina.Nastava se čak izvodi i u večernjim časovima kao Večernja škola za sve one koji su na razne načine bili sprečeni da se redovno obrazuju.Neko vreme u Padeju pri osnovnoj školi radi istureno odeljenje Muzičke škole.Tada su zvuci klasične muzike milovali na školskim priredbama.Kada su došle godine nemaštine ,zbog nedostatka sredstava i malog broja zainteresovanih ova škola prestaje sa radom.Postepeno opada broj dece pa se nastava odvija u kombinovanim odeljenjima. Radnici škole su glavni pokretači svih zbivanja i aktivnosti u selu.Oni daju doprinos svim svečanostima i dobro sarađuju sa lokalnom zajednicom.Zahvaljujući toj saradnji škola radi i danas istim intenzitetom. Danas se nastava odvija u šesnaest odeljenja. Osam na mađarskom i osam na srpskom nastavnom jeziku, sa na žalost samo 219 učenika.Teška vremena odrazila su se na sve segmente života i rada pa se “bela kuga”širi vojvođanskim prostorima. Nastava se odvija u devet opštih učionica i osam specijalizovanih.Škola poseduje sve potrebne nusprostorije kao i centralno grejanje. U popodnevnim časovima, pošto se nastava za mlađe i starije učenike organizuje u istoj prepodnevnoj smeni, radi kabinet za informatiku.Zahvaljujući dobrotvorima gospodinu Petrović Miloradu,Mesnoj zajednici Padej,firmi Stoteks iz Novog Sada kao i gospodinu Simindri Bela koji su nam poklonili računare, oformljen je taj kabinet,što učenike naše škole veoma raduje. Zaljubljenici u lepu reč i knjigu mogu doći u školsku biblioteku koja broji oko sedam hiljada knjiga.Biblioteka se svake godine obogaćuje novim knjigama zahvaljujući donatorima. Naročito smo zahvalni bratskoj školi iz Mađarske koja nam je pored stručnih knjiga poslala i veliki broj ilustrovanih enciklopedija. Školska slava se proslavlja svake godine ,neposredno posle zimskog raspusta .Pripreme za proslavu se obavljaju kroz razne sekcije.Pripreme počinju već u decembru ,da bi učenici i nastavnici spremno dočekali taj dan.Proslava počinje pevanjem Svetosavske himne ,rezanjem slavskog kolača i osveštanjem slavskog žita .Slavski kolač priprema školska kuvarica.Veoma je lepo videti pravoslavnog i katoličkog sveštenika kako se zajedno raduju svečanom danu.Program se izvodi na srpskom i mađarskom jeziku.Svečanosti prisustvuju svi učenici ,a dolaze nam i gosti iz sela. Svi nastavnici se odazivaju pozivima na razna takmičenja i konkurse pri školi i van nje.Učenici odlaze na opštinska ,regionalna i republička takmičenja.Mnogi naši učenici u slobodnom vremenu odlaze na treninge različitih sportova.Naročito su aktuelni treninzi fudbala,pa su se naši mali fudbaleri našli na turniru u Segedinu.Troškove je snosila Mesna zajednica Padej.Naša nekadašnja učenica Radić Tijana se našla na Svetskom prvenstvu u džudou koje se oktobra 2006.godine održalo u Dominikanskoj Republici. Neki su kroz lepu reč učitelja i nastavnika poneli ljubav prema davanju znanja pa su danas prosvetni radnici .Neki su inženjeri i lekari. Neko je ,opet,svoju dušu podario selu , pa predano i sa ljubavlju obradjuje plodnu vojvođansku zemlju. Tu su i oni koji su čitavu svoju mladost i zrelo doba podarili prosvećivanju i srećnim dečijim licima .Darovali su padejskoj školi svaki svoj radni ,a svoj prvi penzionerski dan su dočekali izlazeći iz seoske škole. Danas su oni rado viđeni gosti,a mi im upućujemo reč zahvalnosti. U današnje vreme brzih komunikacija,interneta i mobilnih telefona vraćamo se starim načinima druženja sa učenicima i nastavnicima osnovnih škola iz Ostojićeva ,Čoke i Sanada.Organizuju se zajednički seminari ,putovanja,ekskurzije i već tradicionalno poseta Sajmu knjiga u Beogradu.Tada se razmenjuju lepe reči,po neka žalba,saveti,a često se samo našalimo jedni sa drugima.Svakome prija “Poštovanje kolega,koleginice.”

Organizuju se razne sportske aktivnosti gde se učenici nadmeću u svojim veštinama.Razmenjuju se čestitke za Vaskrs,Božić, Novu godinu, Dan škole. Posećujemo se. Čestitamo. Uvek nam je draga pozivnica iz Čanadpalote bratske škole iz Mađarske.Tada se najbolji učenici i nastavnici uz savete svih ostalih upućuju u posetu.Tamo su toplo dočekani ,a na rastanku se prolije po koja suza.Družimo se i kod nas .Uvek je interesantna vožnja starom rustičnom skelom preko reke Tise i prelazak iz Banata u Bačku. Oktobra 2006.godine sprijateljili smo se sa istoimenom školm iz Mužlje[Zrenjanin] nadamo se da ćemo i sa njima uspostaviti dobru saradnju i da ćemo se družiti na nas traducionalni način. Svakog leta sa razgranatog platana ispred škole zapeva slavuj ,a naši tek ispraćeni osmaci sa svedočanstvom u rukama ,pomalo setnim osmehom na usnama i jedva nazirućom tugom u očima ,odlaze svojim putevima darujući zahvalnost svom razrednom starešini i staroj,vrlo staroj školi.