svop aranzmani

5/12/2018 Svop aranzmani - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/svop-aranzmani 1/4

1

Svop aranmani

Trite svop ugovora organizovano je pod okriljem Meunarodnog udruenja ISDA (International Swaps andDerivatives Association). U realizaciji bilo kog svop ugovora vana su tri datuma: a) datum kada su usaglaeni uslovi isvop ugovor zakljuen (engl. trade date) b) datum poetka realizacije od koga poinju da se obraunavaju kamatnestope (engl. effective date) i c) datum dospea na koji se okonava obraun i vri isplata (engl. termination/maturity

date).

U izvesnom smislu svopovi nastaju kao posledica nesavrenosti trita, trenutnog ili trajnijeg karaktera. Drugi

tip nesavrenosti trita je njegova nekompletnost. Naime svopovi se mogu koristiti upravo da nadomeste nedostajuesegmente trita.

Svop je od svih finansijskih derivata, inovacija najnovijeg datuma. Prvi svop aranman araniran je 1981.godine, i od tada ovo trite naglo raste.

Definicija: Svop predstavlja privatni sporazum izmeu dve strane o razmeni novanog toka na utvreno vremeu budunosti i u skladu sa unapred utvrenim obrascem.

Novani tok moe biti u istoj ili razliitim valutama. Obrazac koji generie novani tok odnosno odreujeveliinu novanog toka ukljuuje odreene varijable. esto je to kamatna stopa, npr. 6-omeseni LIBOR, mada se

ponekad koriste i druge varijable.

Osnovni oblik svopa se popularno naziva plain vanilla kamatni svop. Jedna strana, A, obavezuje se da platidrugoj strani B, novani tok jednak kamati po unapred odreenoj fiksnoj stopi primenjenoj na odreeni nominalniiznos tzv. uslovnu ili obraunsku glavnicu (eng. national principal amount ili skraeno NPA) koji aproksimiraveliinu ugovora, i to u periodu od nekoliko godina. U isto vreme strana B obavezuje se da plati strani A novani tok

jednak kamati po varijabilnoj stopi na isti nominalni iznos za isti period vremena. Oba novana toka su denominovanau istoj valuti. Trajanje svop aranmana je od 2 do 15 godina. Na svaki datum kada treba izvrtiti meusobnu isplatu,ugovorna strana ije obaveza isplate prevazilazi pravo na naplatu alje ek na razliku izmeu dva pomenute kamatna

plaanja drugoj ugovornoj strani.

Da bi ilustrovali jedan od razloga zbog ega se ulazi u svop, pretpostavimo da kompanija A i kompanija Bele da pozajme 10 miliona dolara za 5 godina, a to mogu da uine po kamatnim stopama prikazanim u tabeli1. Pretpostavimo da kompanija A eli da pozajmi po fiksnoj kamatnoj stopi dok kompanija B eli da pozajmi

po varijabilnoj kamatnoj stopi. Iz tabele se moe uoiti da kompanija A i na tritu sa fiksnom kamatom i na

LIBOR tritu ima slabiji kreditni rejting od kompanije B. Meutim, dok za sredstva po fiksnoj kamati morada plati 1% vie od kompanije B, za sredstva po varijabilnoj kamati dovoljno je i 0,5%. Ovo se moe dogoditizbog toga to kompanija A kao kompanija sa slabijim bonitetom tee pristupa prvom tritu. Kao to vidimokompanija B ima apsolutne prednosti na oba trita, ali zato kompanija A ima komparativne prednosti naLIBOR tritu. Ova anomalija kreditnog trita omoguava npr. finansijskoj instituciji kao posredniku daaranira kamatni svop koji e obema kompanijama omoguiti povoljnije finansiranje, a sebi zaradu.

Tabela 1. Uslovi kamatnog svopa

Fiksni VarijabilniKompanija A 11% LIBOR + 1,0%Kompanija B 10% LIBOR + 0,5%

Kompanije A i B e pozajmljivati na tritima gde imaju komparativnu prednost, tj. kompanija A pozajmiesredstva po LIBOR + 1%, dok e kompanija B pozajmiti uz kamatu od 10%.



2

U narednom tekstu postaviemo model za definisanje uslova svopa.

Tabela 2: Novani tok osnovne pozicije i svop aranmana

Kompanija A Kompanija B

prilivi odlivi prilivi odlivi

LIBOR + 1% 10%LIBOR x p

fiksna x LIBOR

eljena izloenost kamatnom riziku za obe ugovorne strane postie se zaduivanjem na tritu u kome svakastrana ponaosob ima komparativne prednosti i kombinovanim sa odgovarajuim svopom. U konkretnom sluaju jedinimogui svop bi podrazumevao dogovor u kome A plaa fiksnu kamatnu stopu a prima varijabilnu kamatnu stopu(LIBOR) od B. Ovakvom kombinacijom A e doi u istu poziciju kao da je eksterno ugovorila dug po fiksnojkamatnoj stopi, a B po varijabilnoj kamatnoj stopi. Dakle alternativu, koja je sa aspekta izloenosti kamatnom rizikuidentina i samim tim uporediva sa alternativom bez svopa. Da bi kompanije imale interes za ulazak u svop potrebno

je definisati uslove svopa tako da obe kompanije ostvare bolje efekte, tj. nie trokove finansiranja nego to im je toraspoloivo na kreditnom tritu (tj. bez svopa).

Sistematizujmo sada novani tok u scenariju bez svopa i scenariju sa svopom za obe kompanije.

Tabela 3: Poreenje trokova finansiranja sa i bez svop aranmanaKompanija A Kompanija B

Sa svopom Bez svopa Sa svopom Bez svopa

LIBOR + 1% 11% 10% LIBOR + 0,5% ± LIBOR LIBOR

x ± x

Novana prilive (primanja) razliito smo obeleili od novanih odliva (davanja). Radi jednostavnijegizraunavanja odlive emo u nejednainama oznaavati kao pozitivne, a prilive kao negativne vrednosti. Uz takvo

obeleavanje potrebno je odrediti interval u kome se moe kretati vrednost nepoznate x

tako da obe kompanije imajuinteres za ulazak u svop1.Sumiranjem pozitivnih i negativnih novanih tokova i postavljanjem u odgovarajue nejednaine dobijamo

uslov isplativosti svopa za kompaniju A. Ovakve nejednaine u osnovi predstavljaju funkcije cilja specifine za svaku potencijalnu ugovornu stranu. Kombinovanjem uslova iz funkcija ogranienja dobiemo interval u kome je moguedogovoriti uslove svopa, tako da odgovaraju i jednoj i drugoj ugovornoj strani. Kompaniji A e se svop isplatitiukoliko su uslovi finansiranja kombinovani sa svopom povoljniji od uslova koji vae bez svopa. Sva primanja iizdavanja novca u aranmanu zaduivanja kombinovanim sa svopom preuzimamo iz prve kolone prethodne tabele(nn).

LIBOR + 1% ± LIBOR + x < 11%

Reimo ovu nejednainu. Kako se na levoj strani nejednaine pojavljuju primanja i plaanja LIBOR-a, oni ese potirati i bie iskljueni iz nejednaine, odnosno dobijamo:

x + 1% < 11% x < 10%Primeniemo isti postupak i za kompaniju B, kod koje e odgovarajua nejednaina biti u sledeem obliku:

10% + LIBOR ± x < LIBOR + 0,5%

Njenim reevanjem dobijamo:

1 Nain obeleavanja ne moe uticati na validnost rezultata, jer se do istog rezultata moe se doi i suprotnim obeleavanjem, uz potrebno prilagoavanje u funkcijama ogranienja.



3

10% ± x < 0,5%10% ± 0,5% < x 9,5% < x Kombinacijom prvog i drugog uslova dobijamo konaan uslov, odnosno prostor u kome se mogu dogovarati

uslovi svopa, a to je:

9,5% < x < 10%

Dakle, obe ugovorne strane imaju interes da svop dogovore kao razmenu LIBOR za fiksnu kamatnu stopu,koja se moe kretati u datom intervalu, tj. od 9,5% do 10%, pri emu kompanija B plaa LIBOR, a prima fiksnukamatnu stopu, dok kompanija A prima LIBOR i plaa fiksnu kamatnu stopu. Sva kamatna plaanja obraunavaju se

primenom odgovarajuih kamatnih stopa na obraunsku glavnicu u svop ugovoru, koja u naem primeru iznosi 10miliona dolara i vae za narednih 5 godina. Pomenuti nominalni iznos se ne razmenjuje, pa ak ni kamatna plaanja,ve samo razlika u kamatnim plaanjima.

Pretpostavimo sada da su se kompanija A i kompaniji B sporazumele da prva kompanija u razmeni za LIBOR drugoj plaa fiksnu kamatnu stopu od 9,75%. Ovo je samo jedan od moguih uslova aranmana, i to onaj kojiobezbeuje jednaku podelu ukupnih efekata utede koji ostvaruju obe ugovorne strane.

Kada sada novane tokove iz svop aranmana prikaemo zajedno sa novanim tokovima iz eksternih kreditniharanmana moemo videti da obe ugovorne strane imaju koristi od svopa.

UBACITI SLIKU 1 SAMO BEZ FINANSIJSKOG POSREDNIKA

Kada se integriu svi prilivi i odlivi (prva kolona tabele 3) i umesto nepoznate x unese svopom ugovoreniiznos plaanja od 9,75%, dobijamo da kompanija A efektivno pozajmljuje po 10,75% fiksno, to je manje od 11%,koliko bi je kotalo direktno pozajmljivanje. Ako isto uradimo i za kompaniju B vidimo da sa svopom kompanija B

pozajmljuje po LIBOR + 0,25%, dok bi je direktno pozajmljivanje kotalo LIBOR + 0,5% godiinje. Primetimo daukupna zarada obe strane ukljuene u svop iznosi 0,5%. Ovaj iznos moemo izraunati i unapred. Ukupan efekatutede na trokovima finansiranja, koji obe ugovorne strane zajedno mogu ostvariti svopom moe se izraunati iz

samih uslova zaduivanja (tabela 1). Razlika u kamatnim stopama koje obe kompanije plaaju kada pozajmljuju safiksnom kamatnom stopom iznosi 1%, dok razlika u kamatnim stopama koje ove dve kompanije moraju platiti kada

pozajmljuju sa varijabilnom kamatnom stopom (u primeru LIBOR) iznosi svega 0,5%. Ove razlike potiu od procena(i premija) kreditnog rizika za jednu i drugu kompaniju koje se razlikuju kod pozajmljivanja sa fiksnom i

pozajmljivanja sa varijabilnom kamatnom stopom. Ova razlika nastaje ³grekom trita´, jer premija kreditnog rizikazajmotraioca ne bi trebala da zavisi od naina obrauna kamatne stope. Ona bi trebalo biti odreena iskljuivorazlikama u bonitetu zajmotrailaca, koje su identine bez obzira kako je u kreditnom ugovoru ugovoren nainobrauna kamatne stope. Ovu greku trita obe kompanije mogu iskoristiti svopom. Svopom se sutinski obezbeujeda se obe kompanije zadue tako da prihvate manju od dve postojee razlike u premijama kreditnog rizika. Kako senia (kod zaduenja po varijabilnoj kamatnoj stopi) i via (kod zaduenja po fiksnoj kamatnoj stopi) razlika u premijikreditnog rizika same razlikuju za 0,5%, to je ujedno i maksimalna uteda u trokovima finansiranja koju ovi akterimogu pregovorima (oko uslova svopa) podeliti izmeu sebe.

Uloga posrednika na tritu svopova

U aranmanu koji smo upravo opisali dve ugovorne strane sporazumele su se oko razmene novanog tokadefinisanog utvrenim obrascem i to u tano odreenim intervalima u budunosti. Meutim, ta e se dogoditi ukoliko

jedna od dve ugovorne strane u budunosti zapadne u finansijske potekoe. Ako je to upravo ona ugovorna stranakoja po svopu treba da izvri (neto)plaanja drugoj ugovornoj strani tada se ni obaveze iz svop aranmana neeispunjavati onako kako je unapred dogovoreno. Da bi se spreio ovakav sluaj u svopovima se esto kao posebnaugovorna strana ukljuuju posrednici, takozvani svop dileri. Uloga svop dilera se obino poverava vrlo stabilnim irenomiranim organizacijama, najee svetski poznatim bankama. U praksi se esto deava da svop inicira jedan odkrajnjih korisnika sa dilerom, a da onda diler traga za zainteresovanim drugim krajnjim korisnikom svopa.



4

Naravno upravo opisani svop aranman nije nemogue sresti u praksi. Svop aranmani bez posrednika moguisu, ali jedino ukoliko su obe ugovorne strane finansijski vrlo stabilne organizacije, ili ukoliko jedna od ugovornihstrana ima bolji kreditni rejting, kada je mogue ugovoriti neki od instrumenata obezbeenja plaanja u korist ovestrane. Ukoliko to nije sluaj u svopu e se obino pojavljivati posrednik.

Pogledajmo kako je mogue modifikovati prethodni aranman ukoliko se ukljui posrednik. Kako posrednikumora pripasti odgovarajua naknada za uslugu koju prua krajnjim korisnicima svopa novani tokovi e biti

izmenjeni, tako da sav iznos koji isplauje kompanija A nee biti usmeren kompaniji B, ve e jedan deo zadrati posrednik. Ako na primer posrednik za svoju uslugu naplauje 0,10% obraunske glavnice svop e biti definisan takoda se kompanija A obavezuje da plati 9,80% fiksne kamatne stope posredniku i zauzvrat od njega primi LIBOR, dok e kompanija B biti obavezna da posredniku plati LIBOR, a od njega primi umanjen iznos, odnosno 9,70 %. Ukolikozanemarimo kreditni rizik uesnika posrednik e bez obzira na scenario kamatnih stopa izvesno zaraivati 0,10%obraunske glavnice godinje. Tada bi uslovi svopa ovako izgledali:

Slika 2: Novani tok kamatnog svopa sa posrednikom

UMESTO FINANSIJSKA INSTITUCIJA STAVITI DILER ILI POSREDNIK

Primetimo da je posrednik odvojio ugovore sa dve kompanije, tako da de jure postoje dva ugovora. U jednomugovoru se kao ugovorna strana pojavljuje jedan krajnji korisnik svopa, a u drugom ugovoru drugi krajnji korisnik svopa, pri emu su oba ugovora sklopljena sa dilerom koji predstavlja zajedniku ugovornu stranu u oba ugovora.Ukoliko jedan od krajnjih korisnika zapadne u potekoe i ne bude u mogunosti da ispuni obaveze po svopu diler idalje ima ugovornu obavezu prema drugom krajnjem korisniku. Dakle, kreditni rizik je prenet na dilera, koji se odugovornih strana moe dodatno obezbediti ugovaranjem instrumenata obezbeenja plaanja.

svop aranzmani

Documents