svim ^lanovima sindikata izvr[nih slu@bi srpskih …...Стари Словени са Дона су...

Sindikat Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica

Maj 2012. Broj 46.

SVIM ^LANOVIMA

SINDIKATA IZVR[NIH SLU@BI

SRPSKIH @ELEZNICA

@ELIMO SRE]NU SLAVU SINDIKATASVETI NIKOLA

^asopis Sindikata Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica

У време Римског цара Ва-леријана родио се Свети Никола од оца Теофана и мајке Ноне, у малој Азији у области Ликији у граду Патари. Након завршеног школовања постаје свештеник града Мира. Убрзо, због својих заслуга на дужности бива изабран за архиепископа мирликијског. Помагао је сиротињу, боле-сне и сужње откупљивао и ослобађао. У прогону Хри-шћана, допао је тамнице за време цара Диоклецијана. Ослобађа га цар Константин након много година и позива да као члан учествује на првом Васељенском сабору.

Свети Никола обилази Је-русалим и сва света места, на том путу су се дешавала разна чудеса на мору и копну. Свети Никола је увек помагао путницима, морепловцима, не-праведно осуђенима и свима којима је била неопходна његова помоћ. До дубоке старости управља црквом, учи, саветује и чини добра и чудна дела. Служио је Богу и народу

као свештеник 58 година. Умро је у петак, 6. децембра 345. године после Христа, а његово тело је свечано сахрањено у саборној цркви мирликијске митрополије. Стари Словени са Дона су долазили у Мир свом светитељу још за његовог живота, а нарочито након ње-гове смрти на место где је почивало његово тело. У 11. веку услед најезде Турака, који су рушили храмове и спаљивали мошти свештеници пренесу светитељеве мошти у Бари у цркву Светог Јована Претече која је потпадала под Цариградску патријаршију. После три године мештани Барија подигоше прелепу

цркву Светом Николи и ту пренесоше његове мошти. Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19. децембар (6. децембар) и тај дан народ зове Зимски Свети Никола, а 22. мај (9. мај) када се чини спомен ради преноса његових моштију зо-ве се Летњи Свети Никола.

Тај дан Синдикат извршних служби је узео за своју крсну славу. Као и многих година до сада обавиће се сечење славског колача у просторијама

синдиката, док ће домаћин централне прославе славе ове године бити Регионални одбор Нови Сад, а регионални одбори и пододбори синдиката прославиће своју крсну славу у складу са својим могућностима.

Свим члановима Синдиката извршних служби желимо срећну славу.

Љ.Л.Кинче

@elezni~arчасопис “Синдиката Извршних Служби Српских Железница”

Glavni i odgovorni urednik: Љубомир Лазовић - Кинче;

Рedakcija: Лапово:Драгиша СтојиљковићЗајечар: Драгана АцевскаНови Сад:Бранислав Пајкановић Зрењанин:Витомир БрусинУжице:Љиљана МарковићНиш:Небојша СтаменковићРума:Данило БатинићСуботица:Амир СмаиловићБеоград:Гордана ВесићПанчево:Стојан ГрујићПожаревац:Александар Цветковић

Adresa Redakcije: Немањина бр. 611000 Beograd

Sajt sindikata: www.sidnikatzeleznice.org

Administrator sajta: Darko Veqkovi}

Telefon: (011) 268-54-45

E-mail: [email protected]

Tira`: 1000 примерака

Број: 46Maj 2012.

Компјутерска припрема:Марко Марјановић

Штампа:

A Немањина 6, Бероград

Re~ urednika

U susret slavi Sindikata izvr{nih slu`bi

Sveti Nikola arhiepiskop, mirlikijski ~udotvorac

3âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"

@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R

РЕДНИБРОЈ НАЗИВ СИНДИКАТА БРОЈ

ЧЛАНОВА1 СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ 59172 СИНДИКАТ ИЗВРШНИХ СЛУЖБИ СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА 27523 СИНДИКАТ РАДНИКА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ СРБИЈЕ 26524 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ 18435 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА 16086 СИНДИКАТ ИНВАЛИДА РАДА ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 407 СИНДИКАТ ОПЕРАТИВНЕ СЛУЖБЕ БЕОГРАД 638 СИНДИКАТ УДРУЖЕНИХ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 429 АСНС-ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У ЖЕЛ. САОБРАЋАЈУ 17

10 РЕГИОНАЛНО ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 52511 АСНС ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ 23212 СИНДИКАТ ЖТП- БГД НЕЗАВИСНОСТ 25013 СИНДИКАТ СТРУЧНИХ СЛУЖБИ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 25714 СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА 24815 СИНДИКАТ НОВИНАРА ЖТП БЕОГРАД 916 УЈЕДИЊЕНИ НЕЗАВИСНИ ГРАНСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 1317 СИНДИКАТ ПРЕВОЗ ПУТНИКА СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА 018 СИНДИКАТ ИНФРАСТРУКТУРЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ 27019 СИНДИКАТ РАДНИКА ПРЕВОЗА РОБЕ 020 СИНДИКАТ ВУЧЕ СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА 021 СРПСКИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА 1884 7022 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ЖЕЛЕЗНИЧАРА ВОЈВОДИНЕ 623 ЖЕЛЕЗНИЧКИ СИНДИКАТ ПРВИ МАЈ 1324 НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА ВОЈВОДИНЕ 6225 СИНДИКАТ СОЛИДАРНОСТ 126 СИНДИКАТ МАШИНОВОЂА СОЛИДАРНОСТ УЖИЦЕ 1927 СИНД. ОРГ. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКЕ СТРУКЕ ЕТП НИШ 0

НИСУ ЧЛАНОВИ СИНДИКАТА 2104УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ 18.482

Београд, 10.05.2012. године

ПРЕГЛЕД РЕГИСТРОВАНИХ СИНДИКАТА У Ј. П. „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“СА БРОЈЕМ ЧЛАНОВА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДУЗЕЋУ ЗА АПРИЛ 2012. године

Састанак Регионалног одбора Ужице Син-диката извршних служби српских железница одржан је у станици Вреоци 11. маја ове године.

Разлог због чега су то били Вреоци није само да се чланство обавести о актуелним дешавањима у предузећу и синдикату, већ је главни повод био формирање новог пододбора у Регионалном одбору Ужице.

Састанак је отворио преседник РО Ужице Саша Томић. Обавестио је присутне о де-шавањима у предузећу и синдикату, а главни акценат на ток састанка стављен је на рад на увећању чланства. С обзиром да Регион Ужице, после одласка и оцепљења мањег броја чланова, више није имао пододбор, а самим тим ни чланство у станици Вреоци, поновно формирање пододбора је знатан

помак за регион, а самим тим и за синдикат. Наиме од овог месеца наш синдикат је богатији за 12 нових чланова из станице Вреоци. На састанку је одмах изабран преседник пододбора Милош Вујичић (маневриста у СП Вреоци).

У формирању новог пододбора Вреоци учествовали су заменик председника синдика-та за инфраструктуру Топлица Милутиновић, заменик председника синдиката за превоз Миодраг Јовановић и благајник синдиката Дејан Николић.

Ово је најбољи доказ да је Синдикат извршних служби српских железница на правом путу остваривања циљева за заштиту радничких права што су запослени у станици Вреоци препознали и самим тим се учланили у наш синдикат.

Poseta stanici VreociPi{e: Qiqana Markovi}

âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"

@ E L E Z N I ^ A R

4

@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R

âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"

Годишњи одмор је плаћени одмор запосле-ног који траје одређени број дана у календарској години.

Право на годишњи одмор представља једно од најважнијих права запослених, због чега је и Уставом загарантовано.

Због важности годишњег одмора и Међу-народна организација рада је усвојила Кон-венцију број 52 о годишњем одмору, као и више конвенција и препорука о годишњим одморима за поједине категорије радника.

Право на годишњи одмор имају сви запо-слени, независно од радног односа који су засновали код послодавца. Имају га из године у годину да би сачували здравље и радну способност.

Годишњи одмор је плаћени одмор, из разлога што запосленом припада накнада зараде за време његовог коришћења.

Законом о раду („Службени гласник РС“ број 24/05,61/05 и 54/09), у члану 68. утврђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са наведеним законом и да се тог права не може одрећи, нити му се то право може ускратити.

Запослени који одсуствује са рада због привремене спречености за рад, не губи право на годишњи одмор, али га не може истовремено користити јер одсуствује са рада по другом основу.

Запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 радних дана стиче право да користи годишњи одмор после шест месеци непрекидног рада (члан 68. став 2. Закона о раду). Према томе, услов за стицање права на годишњи одмор је да је запослени провео на раду пола године непрекидног рада и да, уз то, нема прекид радног односа у трајању дужем од наведеног броја радних дана (30). Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за

рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.

Да би се онемогућиле злоупотребе годи-шњег одмора, одредбом става 4. поменуте законске норме (члан 68.), прописано је да се запослени не може одрећи права на годишњи одмор. Из истих разлога запосленом се не може ни ускратити коришћење овог права, а ако би до тога ипак дошло, запослени може захтевати накнаду штете од послодавца.

У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утвђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Закон о раду, утврђује минималну дужину годишњег одмора (20 дана), али не и његово максимално трајање. Предвиђено је да се дужина годишњег одмора утврђује тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. То је пуни годишњи одмор запосленог који му припада за сваку календарску годину.

При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као пет радних дана.

У дане годишњег одмора не урачунавају се:1. празници који су нерадни дани у складу са

законом,2. одсуство са рада уз надокнаду зараде, и 3. привремена спреченост за рад у складу са

прописима о здравственом осигурању.Може се догодити да код запосленог, за

време годишњег одмора односно, његовог коришћења, наступи привремена спреченост за рад у смислу прописа о здравственом осигурању. У таквом случају запослени има право да по истеку привремене спречености за рад настави коришћење годишњег одмора.

Godi{wi odmorPi{e: Pravni tim sindikata

Кад нема пара, љубав на оџак излази позната је изрека. Паре и ситни лични интереси увек су били приоритети у сваком друштву. Велика криза, недостатак посла, тера људе да се довијају како знају и умеју, па и по цену рушења свог достојанства, у окружењу у коме живе и раде. Многи незадовољни радници су иступили из синдикалне организације, оснивају другу, у жељи да се изборе за своја права, за једнакост

и људе без привилегија. Тако је настао Синдикат извршних служби српских железница.

Сведок сам давно нарушених међуљудских односа у Краљеву. Зато ми и тешко пада да пишем о таквим стварима, јер су моји. Године стажа и године живота ми ипак дају за право да изнесем свој суд и мишљење, своје виђење ситуације. Знам да ћу опет, по ко зна који пут, бити изложен критици, тајном оговарању, знам да ће многе

Slu`ba ili dru`baPi{e: Qubomir Lazovi} - Kin~e


@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A Rкоји се препознају у овом тексту заболети многе ствари, али ово је само моје мишљење. Па, коме је уопште стало до мог мишљења. Али и овај пут сам спреман да носим свој крст судбине, ради истине.

Због тако лоше ситуације и нарушених међуљудских односа, пододбор вуче возова Синдиката извршних служби заказао је радни састанак са шефовима вуче ради изналажења решења. Тему састанка садржале су две тачке, које највише боле запослене у вучи. Обука и селекција машиновођа за серију 711 и турнуси.

Не спадам у групу људи која ће да оспорава колеге и да их криви за учињено. Јасно ми је да се свако бори за себе, за своје парче неба. Они нису криви, криви су шефови. Тешко да би и један од изабраних и повлашћених рекао, нећу ја нека иде колега, већ ми као раднику тешко пада што шефови за све фаворизују и дају превелик значај појединцима. А они се острвили као да имају по два стомака. Има ли алавост крај? Када људи улазе на исту капију, раде исти посао, а разлика у плати буде велика, онда се рађају овакви проблеми. Сви турнуси са добром сатнином, возови по приоритету који се не отказују и где је стимулација обавезна, зна се ко иде. Када се врши селекција за испомагање другим секцијама

за добре дневнице, опет се зна ко иде. Када се шаљу људи за полагање серије 711 опет се зна ко иде. И то у 90% случајева све буду исти људи. Има ли свему томе краја? Знам да коме је Бог ујак лако му је да буде шеширџија. Знам да ја имам и ујака и стрица и тату, па никада нисам желео нити од било кога захтевао и тражио било какве уступке у односу на друге колеге. Можда је то моја скромност или глупост. Знам да су и шефови људи, да имају право и да се друже са запосленима, али служба је служба, а дружба је дружба. Боли и што шефови заступају појединце, и распоредним радницима наређују да промене распоред и не пишу поједине људе одређене возове где је сатнина мала. Гледало се и за рад у дане државних празника, да изабрани не буду оштећени. И ту се знало ко вози који воз. Чак онај ко нема календар по одређеним људима, кад их види на возу зна да је празник. Став Синдиката извршних служби је био да све буде јавно, да се поштују турнуси, да људи буду максимално искоришћени и да сваки турнус има свој круг.

И на крају, ми радници са аргументима са једне стране, они шефови са танким оправдањима са друге, али ипак шефови. И ту је крај. Видећемо шта ће се променити, али знам да је многима бар било лакше, јер су рекли оно што су мислили и што је исправно.

Имена попут Деспота Стефана Лазаревића, Карла IV, Атиле, Константина, Драгутина и Милутина, Мехмеда II Освајача, Сулејмана Величанственог, Мехмед Паше Соколовића, као и Кнеза Михаила Обреновића и свих потоњих српских владара, повезује управо Доњи град, Калемегдан, Београд, односно Сингидунум. Сви они су се на овај или онај начин обрели на том простору оставили свакојаке трагове за собом. Неке трагове је историја покопала, неке сачувала, али имена свих ових владара остају нераскидиво везана за простор на самом ушћу Саве и Дунава – за Доњи град.

Део свега тога је и део пруге који је донекле заборављен, а налази се на значајном Коридору 7 (Београд – Вршац – Румунија). Железнички

правац који је локацијски на веома добром месту. Преко њега прелазе све опасне материје. За сво време рада, станица је имала само два ванредна догађаја која су прошла без последица на живот околног становништва као ни на безбедност железничког саобраћаја. Након ситнијих инцидената на железничко особље, особље станице је измештено, као и капацитети. Уместо да се радници заштите у таквој ситуацији одлучено је да се повуку. И поред свих лоших тренутака Доњи град није мртав. Станица је колико толико функционална, а осим једног отправника возова и два скретничара у станици више нема никог. То је једино особље некада најбоље робне станице у Србији. Да ли Доњи град ради или имитира рад не зна се.

Beograd - Dowi gradPi{e: Gordana Vesi}


@ E L E Z N I ^ A R

6



За сва она питања, на које у тој станици нисам успела да пронађем одговор, пруга ме је довела до шефа станице Доњи град, чија је канцеларија измештена у станичну зграду Дунав станице.

„Станица Доњи град била је најјача робна стани-ца у Србији. Територијално је добро стационирана, са добром везом са водом и друмом. Излази на Дунавску улицу која је транзитна. Близина Луке Београд такође је један од добрих разлога зашто Доњи град има тако добар положај у односу на друге станице које се баве превозом робе. Некада је станица упошљавала сто педесет радника, а данас? Данашње стање је један блок на једној страни, други на другој, а у средини канцеларија отправника возова. Сва три места са по једним извршиоцем. Црни дани за станицу наступили су приватизацијом Луке Београд.“ – са сетом у гласу прича причу о Доњем граду шеф станице Јово Јахура.

Станица раполаже са осам станичних колосека, пет манипулативних који су тренутно у употреби, на шта још се додају колосеци који се налазе у луци. Приватизацијом луке, рад у станици јењава јер су капацитети припојени луци. По речима шефа станице пруга је последњи пут реновирана, и то пролазни колосек, када се радила пруга Чортановци. Опслуживање станице врши се из станице Београд.

„Станица је много запуштена и изискује много улагања. Свеопште стање је веома лоше. Целе прошле зиме Блок 1 је био без електричне

енергије. Радници су радили под свећом, а онда када је повремено и било струје била је толико слаба да ни сијалицу нису могли укључити, о грејању да не говорим. Ограда према Дунавској улици је дотрајала, а подрумске просторије станице су поплављене фекалијама и озбиљно прети зараза. Иако је станична зграда Одлуком Управног одбора претворена у стамбене јединице и осим канцеларије отправника возова нема ниједне железничке канцеларије, канализациона мрежа би требало да се санира. Међутим, највећи проблем и недостатак ове станице је мањак запослених. Проблем нимало наиван, а са којим ће те се срести и у свакој другој станици. У станици Доњи град – Дунав остварује се велики број прековремених сати који ствара и незадовољство међу запосленима. А како и не би када треба направити селекцију и некоме те сате платити, док други буду лишени тога. Лимитирани смо на 186 сати за обе станице. Ако се којим случајем догоди да је неко од запослених на боловању, турнус мора бити појачан, а самим тим поново долазимо у ситуацију када се остварује прековремени рад.“ – изнео је проблематику Јово Јахура шеф станице Доњи град, велики оптимиста и љубитељ железнице. Радио је као отправник возова од 4 јануара 1990. године, а на место шефа станице долази у фебруару 2003.

Dejan Jovanovi} - nadzornik skretni~ara

Jovo Jahura - {ef stanice Dowi grad

Blok I



Ожењен, отац двоје деце са великом бригом у гласу говори о тренутним проблемима и будућим покољењима која ће изаћи из железничке школе.

Просек старости запослених по радном стажу у станици је тридесет пет година стажа.

И поред свих проблема у станици и не баш завидног обима рада у односу на раније године, запослени гаје наду да ће посла бити више. Све у овој станици функционише безбедно (иако некад се морају дотаћи штапа и канапа посао се одради). Дотрајалост колосека, недостатак особља, стара станична зграда и ограда, немилосрдно растиње дуж пруге и струја које мало има мало не, су међу највећим проблемима у станици Доњи град.

Настављајући пут дуж пруге, у Блоку 2 према Дунав станици сусрела сам и надзорника скретничара Дејана Јовановића. Дејан је пред-седник пододбора Београд – Доњи град – Дунав Регионалног одбора Београд. Као вишегодишњи железничар каже да је упамтио и боље дане, оне дане када се далеко више радило. Реновирани блокови у овој станици су заслуга Синдиката извршних служби српских железница. Наш синдикат је донекле смањио агонију и побољшао услове рада запосленима у овој станици и на једном и на другом блоку. Рад пре реновирања у блоковима је био незамислив.

Трудила сам се на што сликовотоји начин да Вам истакнем оне битне ствари које већину железничара тиште, да кроз ове речи и слику накратко видите какве све проблеме железничари превазилазе. Не знам да ли сам успела у томе и колико, али знам ко ће знати... свако ко се буде задржо на овим мојим редовима и да се накратко саживи са судбином која може задесити сваког од нас. Можда и није толико лепо да бих га делила са Вама, али је вредно помена јер сви ми, покривени једном железничком капом живимо и радимо и хранимо се од железнице.

У редовном извештају, о актуелном и новостима, реона Секције за Инфраструктуру чвора Рума свакако и незаобилазно је извођење радова на побољшању стања пруге између службених места укрсница Штитар (км. 8+300) и Петловача (км. 21+779). Како је већ писано у претходном броју нашег листа радове у дужини од 13.471 м. изводи „ЗГОП“ а.д.-у реструктуирању из Новог Сада са шефом градилишта Славком Поповићем. У разговору са именованим сазнајем да на овом градилишту има око 60 до 80 стално запослених који изводе уговорене радове.

До дана 13.05.2012.год. извршени су радови до км. 13+060 што износи 4.760 м. Упоредо са заменом прагова, туцаника и шина врши се и крчење растиња у зони пружног појаса од стране радника ОЈ Пружна деоница за одржавање горњег строја Сремска Митровица.

С обзиром да се радови изводе од материјала који је скинут (придобијен) при раније изведеним радовима на ремонту колосека и пруге, што изискује додатне активности изођачима радова, при обиласку

Podzemne prostorije stani~ne zgrade Dowi grad

Vesti iz regiona RumaPi{e: Danilo Batini}


@ E L E Z N I ^ A R

8



пруге на лицу места после изведених радова на трупу пруге. Све до сада урађено оставља задовољавајући утисак о квалитету што доказују и снимци са лица места.

Такође у ОЦ за СП Рума у разговору са шефом ОЦ који је уједно и заменик шефа Секције за Инфраструктуру чвора Рума Јасминком Сибинчић долазим до података о раду ове ОЦ. Наиме иста се простире од км. 21+236 (станица Нова Пазова) до км. 121+ 950 (Шид Државна граница) и од станице Рума до станице Зворник односно Брасина –Доња Борина, Државна граница. Такође овој ОЦ припада и пруга од Шида до Сремске Раче Нове - Државна граница (Бијељина).

Број систематизованих у ОЦ за СП Рума је 256 запослених, док је распоређено 255 радника, при чему треба истаћи да проблеме у раду чини недовољан број извршног особља у одређеним занимањима. Овде је свакако значајно истаћи да број радника занимања маневриста није довољан у складу са постојећом систематизацијом. Имајући у виду стално смањење броја извршилаца нарочито због губитка радне способности запослених ове структуре занимања, ово ће за веома кратко време бити велики проблем у редовној организацији послова. Потребно је истаћи и врло неповољну старосну структуру у занимању маневриста и скретничара.

Очекује се пријем лица која су завршила стручно оспособљавање за занимање СТР-маневриста у радни однос. Иста ситуација је и са распоредима запослених занимања бравар који су завршили стручно оспособљавање за обављање послова прегледача кола.

Од 2010. год. ступањем на снагу новог Реда Вожње у овој ОЦ после 25 година поново је пуштена у рад телекоманда на делу Сремске пруге односно од станице Нова Пазова до станице Шид при чему су станице Путинци, Вогањ и Мартинци остале непоседнуте односно повремено поседнуте, извршно особље истих је распоређено на рад у ТК центру и у другим станицама.

По обиму рада потребно је истаћи изузетни значај пруге Рума-Шабац-Зворник. Радови на побољшању стања колосека деоница Штитар-Петловача тиме добијају још већи значај и приоритет.Такође неопходно је истаћи и повећање обима рада у станицама Сремска Митровица, Стара Пазова и Шид.Поново је активиран рад на индустријском колосеку Први Мај у Руми.

У скорије време почела је дистрибуција службене и заштитне одеће и обуће тако да се овај „проблем“ из претходног периода суксецивно елиминише.

Jasminka Sibin~i} - Zemenik {efa sekcije za ifrastrukturu ~vora Ruma ili {ef OC za SP Ruma

Slavko Popovi} - {ef gradili{ta



„...Прича се прича да Руси долазе...“ и дошли су. Руски воз коначно кренуо у живот. Први путници били су новинари и пословодство, а затим после дуже промотивне вожње нови дизел – моторни воз из Русије, први од дванаест наручених, кренуо је српским пругама да саобраћа између Београда и Вршца од марта ове године.

Нова гарнитура воза и отварање путничке благајне у Дунав станици унели су неку наду и живот међу запослене. Иако су уведена само два поласка за Вршац из ове станице (у 7 и 20 и 19 и 20) станица је удахнула у себе један нови живот. У време када благајна ради, дешавало се да на путничкој благајни се прода и по педесетак карата. После дужег времена пероном дунавске станице почели су да одзвањају кораци ужурбаних путника. За ову станицу овај гест је представљао почетак

новог живота, радост, обзиром да су путници за ову станицу реткост. Осим воза за Румунију који је у станици стајао у 16 часова (тренутно не саобраћа), других возова није било.

Постоје наговештаји за увођење нових возова како би се растеретила распутница Панчевачки мост, која представља уско грло ове пруге због једноколосечне пруге према Панчеву. Линије градске железнице саобраћају перфектно јер је на мосту измештен колосек за поласке возова према Панчеву. Надлежни у овој станици се надају да ће доласком нових гарнитура поласци за Панчево кретати из Дунав станице.

Али... све што је лепо кратко траје. Поново проблеми. Празна чекаоница која ме је дочекала тог мајског дана. Тужна слика за лепо уређен простор, али нема путника, а ни којим возом да путују. Нови дизел – моторни воз поново због квара не саобраћа.

Ruski voz krenuo u `ivotPi{e: Gordana Vesi}

Гледајући ову слику човек би помислио: „Која идила !!! Воз јури кроз равницу.“

Али оштром оку железничара не би промакло да је тај воз - само дизел моторна кола. На банатским пругама све је ређи писак возова, док пролазе поред насељених места и све ређе истрчавају на улицу деца, чувши тај писак, да веселим погледима испрате возове који пролазе. А не тако давно, овом равницом, саобраћали су возови састављени од две или три комплетне дизел моторне гарнитуре.

Услед недостатка дизел моторних гарнитура, које су саобраћале на банатским пругама, полако возови су нам се смањивали, а на неким банатским пругама, више и не саобраћају: Зрењанин – Орловат - Нови Сад и Зрењанин - Сечањ – Вршац - Бела Црква. Ми банатски железничари са сетом се сећамо, не тако давних времена и надамо се бољим данима и да ће на наше пруге доћи нека од нових руских дизел моторних гарнитура „да оживе Банатске пруге” да се станице опет испуне жагором путујућег света.

Iz ravnog BanataPi{e: Vitomir Brusin


@ E L E Z N I ^ A R

10


âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"

Прослава Светог Николе, славе Синдиката извршних служби српских железница, ове године обележена је другачије у односу на протекле године. Славски колач пресекао је уз православне обичаје председник синдиката Небојша Никић са својим најужим сарадницима у канцеларији синдиката. Уз пламен свеће, мирис тамњана, жито и вино, помолили су се у славу светитеља Светог Николе, заштитника синдиката.

За пословодство железнице организован је коктел у сали библиотеке пословне зграде железнице у Београду. Домаћин је са осмехом на лицу дочекао своје госте, пресрећан што је славу синдиката обележио уз велики број гостију. Имао је прилику да на један опуштен начин поразговара са својим гостима и да овај свечани тренутак заједно прославе. Били су присутни бројни гости из ресора железнице, директори, као и колеге председници других синдиката.

Као што је обичај, уз бројне честитке и поздраве, добили смо као синдикат моралну подршку да опстанемо у нашој борби за одржавање угледа и достојанства професије, да следећу славу синдиката прославимо уз још бројније чланство као и да истрајемо у борби за радничка права.

Прослава овог, за наш синдикат веома значајног, дана у складу са мисијом и визијом, негујући обичаје, од оснивања па до данас, доказује да је Синдикат извршних служби српских железница био и остао синдикат способан да предвиди и управља променама, и којем је задовољство чланства на првом месту.

Slava Sindikata izvr{nih slu`bi srpskih èleznica

Proslava Svetog NikolePi{e: Gordana Vesi}

11âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"


Прослава Светог Николе, славе Синдиката извршних служби српских железница, ове године обележена је другачије у односу на протекле године. Славски колач пресекао је уз православне обичаје председник синдиката Небојша Никић са својим најужим сарадницима у канцеларији синдиката. Уз пламен свеће, мирис тамњана, жито и вино, помолили су се у славу светитеља Светог Николе, заштитника синдиката.

За пословодство железнице организован је коктел у сали библиотеке пословне зграде железнице у Београду. Домаћин је са осмехом на лицу дочекао своје госте, пресрећан што је славу синдиката обележио уз велики број гостију. Имао је прилику да на један опуштен начин поразговара са својим гостима и да овај свечани тренутак заједно прославе. Били су присутни бројни гости из ресора железнице, директори, као и колеге председници других синдиката.

Као што је обичај, уз бројне честитке и поздраве, добили смо као синдикат моралну подршку да опстанемо у нашој борби за одржавање угледа и достојанства професије, да следећу славу синдиката прославимо уз још бројније чланство као и да истрајемо у борби за радничка права.

Прослава овог, за наш синдикат веома значајног, дана у складу са мисијом и визијом, негујући обичаје, од оснивања па до данас, доказује да је Синдикат извршних служби српских железница био и остао синдикат способан да предвиди и управља променама, и којем је задовољство чланства на првом месту.

Slava Sindikata izvr{nih slu`bi srpskih èleznica

Proslava Svetog NikolePi{e: Gordana Vesi}

âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"âsopis Sindikata "Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica"


@ E L E Z N I ^ A R

12



На објекту Блока 2 у станици Зајечар постепено су услед слегања земљишта напрсли зидови. Због дотрајале кровне конструкције дошло је до прокишњавања у просторији у којој су смештени надзорни скретничар и скретничар. Сем њих једну просторију користе и запослени из ЗОП - а, али и код њих je иста ситуација. Напомињемо да су запослени уз помоћ шефа станице сами препокрили цреп и крпили рупе на зидовима. Након тога је извршено и кречење, али ипак нису постигнути бољи услови за рад. Залагањем шефа станице Зајечар и набавком потребног материјала, запослени су извршили потребне радове на Блоку 1 где су услови за рад сада добри. Према сазнању и за Блок 2 је тражен материјал, али због лоше финансијске ситуације и недостатка новчаних средстава, количине материјала и потребних стручних лица која би извршила посао, радови још нису започети. Сем целокупне замене кровне конструкције и замене црепа потребно је закрпити напрслине на зидовима, залепити подне плочице и изградити мокри чвор. Због дотрајалости треба заменити

искривљена улазна врата и постојеће прозоре који не дихтују. Можда, како кажу темељ и не постоји па зато зидови пуцају те је и то проблем. На питања запослених који раде на Блоку 2 када ће радови бити започети, и на констатацију да не треба дочекати следећу зиму у оваквим условима, немамо одговора. У овој немаштини се не зна када је прави тренутак и где треба наћи средства.

Када је, по пројекту Бранка Жежеља, изграђен 1961. године стари мост је заиста био револуционалан. Био је то наиме први мост у Европи подигнут од преднапргнутог бетона. Али свима је познато да је срушен у НАТО бомбaрдо-вању априла 1999., и од тада постоје амбиције да

се изгради сличан староме. Нови, међутим, неће бити такав: бетонски ће само бити стубови, док ће лукови бити од челика. Упркос томе он би треба визуелно да буде реплика старог. Уклањање старих остатака од моста приводи се крају и самим тим почиње се са побијањем дела шипова за нове

Blok 2 u stanici Zaje~arPi{e: Dragana Acevska

Po~ela izgradwa @e`eqevog mostaPi{e: Branislav Pajkanovi}



носеће стубове. Железнице Србије у име Владе Србије има улогу као инвеститора, обављаће контролу извођења комплетног пројекта градње новог моста која је да подсетимо, управо укла-њањем остатака старих стубова почела отприлике пре три недеље. По информацији из Железнице се каже, да ће први шипови бити побијани за стубове на крајњим ободима моста, односно на насипу с обе стране реке. Код обалних стубова неће сви шипови бити нови, пошто ће бар једним делом,

моћи да се користе и они чија статичност од удара пројектила НАТО-а није угрожена. Градња новог моста је иначе требала да почне у септембру 2011. До кашњења је дошло због недоумице око измена главног пројекта. Оне су у истину међувремено отклоњене, али сасвим је неизвесно да ли ће нови мост бити готов до новембра 2013. (како је уговором предвиђено). Вредност новог моста би требало да буде 45,3 милиона евра. Од тога, ЕУ је обезбедила 26,1 милион, док ће 19,2 милиона дати АП Војводина и град Нови Сад. Нови мост ће бити дуг 474, а широк 34 метра. Имаће по два железничка колосека, коловозне траке и пешачке стазе. За разлику од идејног пројекта који је предвиђао да буде тежак 13.000 тона, биће за 1.000 тона лакши, а и четири бочна лука ће бити нешто нижа (30 уместо 32 метра).


@ E L E Z N I ^ A R

14



Манифестација културе која се тради-ционално одржава скоро 20 година у месецу мају у градовима Европске Уније, којој толико тежимо, се девети пут одржава у Београду, шести пут у Новом Саду, у местима: Апатин, Ириг и Горњи Милановац први пут. Стотине музеја, галерија и театара организује култур-не манифестације у ноћи 19. маја од 20.00–02.00 часова после поноћи.

Манифестација као да је специјално наручена за читав један град који се декларише као Град музеј железнице. Ноћ посвећена музејима је прилика да се промовише један град кроз све видове културних дешавања, прилика да се презентацијом уметности на овим просторима покаже да смо део европског културног миљеа.

Одлуку о проглашењу Лапова Градом музејом железнице донела је Скупштина општине Лапово 20. октобра 2005. године на иницијативу председника Општине, чиме би се, како се наводи у одлуци, допринос железнице развоју Лапова трајно обележио и сачувао за будућа поколења као веома важан ресурс развоја Лапова и извор егзистенције и просперитета низа генерација грађана Лапова, чиме би се, такође на једном месту могао сагледати историјски развој железнице Србије од 1884. године до данас, а у исто време створили предуслови да велики број младих људи нађе себи извор егзистенције кроз запошљавање у делатностима везаним за функционисање овакве институције.

За седам година формалног постојања Града музеја железнице, осим постављања парне локомотиве узаног колосека серије ЈЖ 83-029 која, како смо више пута наглашавали, није никада саобраћала овим делом магистралне пруге све остало наведено у одлуци је списак лепих жеља. За протекли период не бележимо сарадњу са најмеродавнијом установом за очување железничке историје и баштине, Железничким музејом у Београду који се налази у пословној згради АД „Железнице Србије“ и чији је оснивач Влада Републике Србије. Остало је упамћено да се пар аутобуса са туристима, који су дошли у обилазак града музеја на

основу бомбасте рекламе КТЦ-а “Стефан Немања”, вратило јер нису имали шта да виде. Готово невероватно обзиром да по поменутој одлуци Град музеј железнице заузима простор ограничен улицама, делом Његошеве, од наплатне рампе на аутопуту до корита Липарског потока, коритом Липарског потока до улице Николе Пашића, Николе Пашића до Кнеза Лазара, Кнеза Лазара до Његошеве, делом Његошеве од Кнеза Лазара до пруге, делом Деспота Стефана Лазаревића од Његошеве до Николе Пашића, део Солунске од Николе Пашића до кнеза Милоша, Кнеза Милоша до Краља Петра, десном страном трасе пруге Београд-Ниш до корита Липарског потока, коритом Липарског потока до улице Милоша Обилића, Милоша Обилића до Железничке, Железничком до надвожњака према ГИК-у 1. мај, делом Радоја Домановића до Железничке колоније, Железничке колоније, делом Гаврила Прин-ципа до улице Алексе Шантића, десном страном трасе пруге Београд-Ниш до укрштања са трасом пруге Лапово-Краљево где прелази на леву страну трасе пруге Београд-Ниш, истом трасом до границе комплекса ложионице, комплекс ложионице, Лава Толстоја до Иве Андрића, Иве Андрића до Радничке (будућом саобраћајницом) и Радничком до Његошеве. Наведени простор обухвата и десне стране наведених улица.

Сигуран сам да већина грађана Лапова није знала да живот проводи у музеју, а да га остали редовно посећују, вероватно је то главни разлог што се надлежни за вођење културе у овом граду нису потрудили да организују какву такву манифестацију културе у ноћи музеја, јер шта ћете бољи перформанс од самог живота у оваквом простору. Читаоцима овог текста ће пар фотографија употпунити визуелни доживљај написаног, а грађанима Лапова биће довољно то, што пар кафића ради у најзначајнијој ноћи културе Европе што говори да смо на добром путу, Европа је ту, одмах иза угла.

U susret najzna~ajnijoj kulturnoj manifestaciji u Evropi i kod nas “No} muzeja“Pi{e: Dragi{a Stojiqkovi}



У просторијама радионице ЗОП Суботица већ деценијама, паркинг место нашао је CHRYSLER DE LUXE, пружно возило популарна „волга“.

Разлика између „волге“ и „chryslera“ је у стилу израде као и земљи порекла. Chrysler је прозведен крајем педесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Др-жавама и као такав испоручен тадашњим Југословенским Железницама. Првобитно је испоручен као блиндиран, за потребе тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Услед низа година које су уследиле, Chrysler је своје место нашао у поседу шефова пружних деоница, инжењера и осталих железничких техничких служби, које су за задатак имале контролу горњег строја пруге.

Својом појавом привлачио је пажњу и многобројне радознале погледе. С годинама експлоатације и услед недостатка резервних

делова, извршивши своју последњу вожњу, своје место је нашао у гаражи радионице ЗОП Суботица.

Данас после толико година, иако стоји у полумраку, пун прашине, привлачи исту ону пажњу, као свих оних година када је јездио нашим пругама. Мирно стојећи, као нека врста времеплова, одаје слику тог времена, уједно приказујући разлику тадашњег начина вредновања и данашњег доба у којем живимо, где основно постаје недостижно.

На питање мојим многобројним са-говорницима која би могла бити сврха данашњег Chryslera, сви су се сложили „туристичка атракција“, да краси плато железничке станице Суботица. На тај начин би могао наставити своју мисију, привлачећи и даље пажњу и радознале погледе, свих оних који поред њега на свом путу прођу.

SUBOTI^KI CHRYSLER DE LUXEPi{e: Amir Smailovi}


@ E L E Z N I ^ A R

16



Акција чишћења и уређења Србије у Секцији за инфраструктуру железничког чвора Лапово траје преко целе године. Запослени у секцији паузе и време након редовног радног времена користе да би простор испред управне зграде уредили и оплеменили разним украсним биљкама и цвећем. Наравно у томе предњаче даме па не чуди чињеница да је станица Лапово Ранжирна једна од најуређенијих станица на овом делу магистралне пруге. Шеф Секције за инфраструктуру железничког чвора Лапово Мишко Марић, је изразио задовољство што је такав однос запослених према окружењу

у којем раде постао свакодневица и начин понашања у свим станицама на територији ове секције.

Дана 09.04.2012. године одржан је састанак Актива жена Регионалног одбора Ниш. Поред председнице Актива жена Ниш састанку је присуствовао и председник Региона Ниш Слађан Ефтоски.

За састанак је владало велико интере-совање што је исказано и присуством већег броја припадница нежнијег пола. После излагања председнице Актива и упознавања жена са досадашњим радом у даљој дис-кусији присутне активисткиње су изнеле низ предлога и идеја за даљи рад.

Наиме, било је велико интересовање жена за здравствене прегледе у Дому здравља железничара Ниш, као и за поновно организовање мамографског прегледа.Тако-ђе је активисткињама предочено да је Актив

Ure|ewe prostora u Sekciji za infrastrukturu `elezni~kog ~vora Lapovo Pi{e: Dragi{a Stojiqkovi}

Sastanak Aktiva `ena u Ni{uPi{e: Svetlana Krsti}


@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A R @ E L E Z N I ^ A R@ E L E Z N I ^ A Rжена, замишљен и остварен као хуманитарна организација. Има задатак да штити и заступа интересе сваке активисткиње. Апеловано је на све жене, да уколико у својим радним и животним срединама имају било какав проблем о томе известе Актив и затраже помоћ за решавање истог. Председница је такође истакла веома важну чињеницу да Актив жена ужива безрезервну помоћ и подршку предсеника Синдиката извршних служби српских железница Небојше Никића, који је и до сада увек свесрдно помагао Активу.

Жене су се сложиле да у овом тешком времену за све требају остати јединствене и компактне, да се заједнички боре и изборе за свој статус на послу и у друштву. Заједнички закључак на састанаку био је да је потребно поред акција и радног ангажовања повремено организовати дружења, када би се на тренутак уз смех и шале заборавило на обавезе, муке и проблем, где би се сакупила снага и енергија за нове радне успехе. Договорено

је да састанци активисткиња буду чешћи и стални како би жене биле боље информисане о свему и како би се брже и лакше решавали постојећи проблеми.

Nekada{wi izgled `elezni~ke stanice Ni{


@ E L E Z N I ^ A R

18



Sindikat Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica

Maj 2012. Broj 46.

SVIM ^LANOVIMA

SINDIKATA IZVR[NIH SLU@BI

SRPSKIH @ELEZNICA

@ELIMO SRE]NU SLAVU SINDIKATASVETI NIKOLA

^asopis Sindikata Izvr{nih Slu`bi Srpskih @eleznica

svim ^lanovima sindikata izvr[nih slu@bi srpskih …...Стари Словени са Дона су...

Documents