SVETLOSTJoš

jedan od neopohodnih uslova za život, za biljke

neposredno a za heterotrofne posredno.Glavni (ali ne i jedini)

izvor svetlosti za ž.b. je Sunce

Ostali prirodni izvori svetlosti za ž.b.

biogena svetlost

veštačka (antropogena) svetlost

veštačka (antropogena) svetlost

Sunce je ipak glavni izvor svetlosti za ž.b.deluje kvalitetom (sastavom) i kvantitetom (jačina, trajanje, ritmika)

Kvalitet svetlosti: smesa elmg talasa raznih dužina (složeni faktor) talasna dužina ispod 390 nm UV 390-750 nm nama

vidljiva (pčela, na pr. do 650,

mnogi insekti delom vide UV) iznad 750 nm IC

odbijena svetlost daje materiji boju

svetlost deluje na većinu insekata, često na vrlo interesantne načine

Najprostiji način je privlačenje ili odbijanje insekata.Nekada je tu u pitanju zajedničko delovanje sunčeve

svetlosti i toplote (tzv. insolacija), i tu je često upravo toplota onaj glavni stimulans, a svetlost sporedni.

Ipak, vrlo često je svetlost glavni stimulans.Ako izaziva kretanje insekata bez određene

orijentacije to je fotokineza, ako izaziva usmereno kretanje to je fototaksija, + ili –Ovo je nekad povezano sa toplotom ili dr.

-

15 0C +

muva ce-ce iznad 32 0

+

Uticaj je karakterističan za vrstu insekta, ali i stadijum.Mlade gusenice ozime sovice

+, danju se hrane na lišću, a

odrasle gusenice -, danju skrivene a noću se hrane.

Po pravilu ipak kod imaga koji aktivno žive na otvorenom..imaju dobro razvijene oči....

Veštačka svetlost

privlači mnoge, inače noćne vrste ('idu na svetlost'),

pa se to i koristi u zaštiti za praćenje dinamike pojave i brojnosti, a nekada i za izlovljavanje.

Veliki broj vrsta dosta jasno pripada dnevnim ili noćnim.Tu postoje i razlike u građi očiju, ?apozicione oči kod dnevnih, superpozicione kod noćnih

Naročito je kod leptira ta podela prisutna i poznata

Mnogi reaguju na specifične uslove pred i u sumrak, naročito imaga raznih tvrdokrilaca, komaraca, ali i neki leptiri i dr.

21 -

22 h

Odmah po zalasku Sunca

Kućna stenica je najaktivnija u svitanje

UTICAJ SVETLOSTI NA RAZMNOŽAVANJE I RAZVIĆE INSEKATA

eklozija imaga i određeno doba dana: sviloprelja ujutru, između 5 i 8 h, mrtvačka glava popodne, između 16 i 19 h

polaganje jaja

Krasci samo po jakom svetlu

PARENJE

samo u mraku

samo na svetlu

u umerenom klimatu traže dugi dan

k. zlatica, veliki kupusar, breskvin smotavac, a kratki dan sviloprelja

Fotoperiod jeste karakterističan za vrstu, ali u okviru vrste može varirati u zavisnosti od drugih faktora: temperature, kvaliteta hrane, adaptiranosti na lokalne uslove itd.

Početak dijapauze je često povezan sa dužinom dana: 50% lutaka repine muve (P. hyosciami) ide u djp na 21 0

C kad je

dan 16.5 sati, a 85% kad je dan 12 sati dug.Jabukin smotavac u srednjoj Aziji pada u dijapauzu kad je dandug 12 sati a oko Petersburga u Rusiji (severnije) kad je 18 sati

Biljne vaši, kada se gaje u uslovima 12 svetlost i 12 mrak daju samo beskrilno potomstvo,

a kada je svetlost samo 8 sati, javljaju se krilate vaši.Zato se u prirodi krilate forme i javljaju u jesen i

proleće, u vreme migracija, kada je dan kratak.

Edafski faktori: Biosfera

Biosfera, životom nastanjen deo planete obuhvata:

-

najveći deo hidrosfere,-

površinski sloj litosfere i

-

donje delove atmosfere

Kopno, koje nastanjujevećina insekata, je saaspekta idioekologije jedanraznovrstan splet uslova zaživot; to su tzv. edafski faktori

Edafski faktori

Edafski faktori su tesno povezani i isprepleteni sa drugim uslovima u biosferi, i nisu od njih jasno razgraničeni.

Ipak, dva su glavna vida uticaja kopna na živi svet naše planete: geomorfologija i pedosfera

Geomorfologija zemljine kore je od velikog značaja za uslove života, iako deluje indirektno,

preko drugih, osnovnih e.f.

-

raspored kopna u odnosu na more je važan faktor klime a i biodiverziteta;

-

Geomorfologija kopna (reljef, g. širina, ekspozicija, nadmorska visina,) takođe.

Geomorfologija kopna (reljef, g. širina, ekspozicija, nadmorska visina,)

Pedosfera: za život je posebno važan karakter samog površinskog sloja litosfere: sa zemljištem ili ogoljen.

Ogoljeni tereni su pustinjskog tipa, ne podržavaju biljni svet, a to automatski znači i siromašan životinjski pa i insekatski svet.

To su kameniti ili peskoviti tereni.

Ovakva je oko petina kopna!Ipak i tu insekata ima prilično.

Pedosfera: Srećom po život na Zemlji, oko 4/5 kopna pokriva nekakvo zemljište, koje je biogenog porekla, podržava razvoj relativno bogatog biljnog pokrivača, a sa njim i bogatstvo drugih oblika života.

Insekti su odlično prilagođeni za aktivnosti na i iznad površine zemljišta,

Ipak, oko 95% vrsta insekata provodi u zemljištu bar deo života!Zato što su tu osnovni abiotski uslovi, u stvari, dosta prijatniji i

ujednačeniji nego ‘napolju’.Primitivni beskrilni insekti stalno žive u zemljištu ali i neki krilati takođe.

Znatno je više insekata koji u zemljištu provode veći deo života, često samo neke razvojne stadijume,

a na površinu izlaze po hranu ili radi parenja.

Znatno je više insekata koji u zemljištu provode veći deo života, često samo neke razvojne stadijume,

a na površinu izlaze po hranu ili radi parenja.

Znatno je više insekata koji u zemljištu provode veći deo života, često samo neke razvojne stadijume,

a na površinu izlaze po hranu ili radi parenja.

ROVACŽITNI BAULJAR

GRČICE –

LARVE GUNDELJA

CIKADE

LARVE SOVICA

ŽIČNJACI –

LARVE SKOČIBUBA

Prisustvo nekih vrsta insekata povezano je sa strukturom i tipom zemljišta:

Peskovite terene naseljavaju dosta karakteristični insekti, na pr.

Prisustvo nekih vrsta insekata povezano je sa strukturom i tipom zemljišta:

Peskovite terene naseljavaju dosta karakteristični insekti, na pr. peščani gundelj,

Prisustvo nekih vrsta insekata povezano je sa strukturom i tipom zemljišta:

Peskovite terene naseljavaju dosta karakteristični insekti, na pr. peščani gundelj, buba peščara

mravlji lav,

neki leptiri i ose (Bembex spp., Cerceris spp., Ammophila..

Rhyzotrogus spp., Lethrus apterus, Dorcadion, D. marocanus

Pored strukture, režim vlažnosti, aeracije, pH ...takođe su od značaja za insekte.Vertikalno kolebanje vlažnosti u zemljištu prati i

migriranje žičnjaka od površine do oko 1 m dubine!

Povoljniji uslovi vlage i toplote su, sa jedne strane razlog što su insekti tako mnogo vezani za zemljište, ali neki od drugih faktora mogu da budu više ograničavajući.

Na primer, sa dubinom + CO2

a –

O2. ili, pH ?Tako je u šumskim zemljištima povoljniji za insekte

režim vlage i toplote, ali su ta zemljišta često kisela..

Insekti i vodena sredinaSlane vode nisu pogodne za život insekata,

ali slatke jesu prilično. Pored obezbeđene vlage, i toplotni režim je često +

Slično kao i kod zemljišta, i u vodi većinom insekti provode samo deo života, često mlađe razvojne stadijume, dok su odrasli suvozemni(i ti odrasli

žive u blizini vode upravo zato što im larve žive u vodi ili uz vodu)

OBADI (TABANIDAE)

Ephemeroptera, Odonata,

ređe insekti žive u vodi kao odrasli. I vodeni insekti su po životnoj formi (skupu adaptivnih

osobina za neki način života) hidrobionti, koji mogu biti-

bentobionti: na dnu (v. cvetovi, trihoptere)

-

planktobionti: u samoj vodi, sitni, pasivno se kreću-

nektobionti: aktivno plivaju, razni

-

reofilni

i limnofilni

insekti reofilni

bentobionti : larve Trichoptera

hrana kao ekološki faktor

Hrana i ishrana su bazične biološke kategorije, pa ih zato sa različitih aspekata istražuju različite biološke discipline.

Suština njihove važnosti je u tome što se tako obezbeđuju materije i energija neophodne za sve životne aktivnosti.

Samo ekologija se ishranom bavi sa nekoliko aspekata:

Biotički odnosi su u najvećoj meri odnosi ishrane, jer je hrana biogena;

Lanci i mreže ishrane, promet materija i energije.U analitičkoj ekologiji, hrana je jedan od e. faktora

Po svojoj biogenoj prirodi, dakle od žive materije, hrana je i abiotski i biotički faktor.

Tradicionalno, kao e.f. se svrstava u abiotske f...U tom pogledu, od interesa je raznovrsnost hrane

koju neko jede (dijeta) i način ishrane, a posebno uticaj količine i kvaliteta (sastava)

hrane, kao jednog uvek složenog e.f., na razne životne aktivnosti.

Insekti su kao i druge životinje heterotrofi, tj. koriste već

postojeću organsku materiju.

Najviše (oko 50%) vrsta je fitofagno –

biljojedno..zato je i relativno veliki broj štetnih za biljnu

proizvodnju

Nekada se hrane samo mladi stadijumi, (koji su i glavni stadijum ‘zadužen’

za ishranu i za odrasle i za

reprodukciju)a nekada i mladi i odrasli.Kod Hemimetabola i Apterigota ista hrana,a kod Holometabola po pravilu različita hrana.

Mnogi su i zoofagni, ne retko se hrane drugim insektima, kao predatori ili paraziti...

Ako se hrane štetnim fitofagima, onda su čoveku korisni.

Ostali su saprofagni: -

detritofagi

-

koprofagi (Copris, Geotrupes, Scarabeus...)

-

nekrofagi (Silphidae..)

Postoji osnovna hrana, a i sporedna i alternativna;Neki fitofagi u određenim uslovima postaju zoofagni,

(neki zrikavci, rovci, Decticus) nekada i kanibali.Uholaža i sapro i fitoObad ženka krv a mužjak nektarPostoje razlike u e. valenci: steno i eurifagni

Stenofagni: monofagni

1 biljna vrsta-

kod fitofagnih: graškov žižak, mala kruškina biva, filoksera,

-

kod zoofagnih: Anastatus disparis (jaja gubara), Aphelenchus mali (krvava vaš)

Oligofagni

u okviru rodova ili familijefitofagi: repina pipa –

Chenopodiaceae,

B. brassicae, P. maculipenis, Pieris rapae na kupusnom povrću,

P. brassicae ima širi spektarzoofagi: Trichograma razni leptiri

Polifagni: fitofagi: mnogi skakavci, ozima sovica,gubar, žičnjaci, grčice.Nije im svaka hrana podjednako povoljna, ni u

pogledu biljne vrste, a ni starosti biljke.Izražena je veoma kod insekata specijalizacija na

ishranu određenim biljnim delovima (plod, list...)Upravo ova specijalizovanost povezana je i sa

određenim morfo-fiziološkim adaptacijama samih insekata: tip usnog aparata, enzimski sistem kod varenja hrane, pokretljivost u prostoru.

Opšta je osobina insekata kao grupe da su visoko specijalizovani, što je faktor smanjenja kompeticije.

U okviru date valence, hrana utiče i kvalitetom i kvantitetom na život insekata.

važan je uticaj na reproduktivnu biologiju:

uticaj kvaliteta hrane na plodnost:gubar:

hrast

530

jabuka 380

j/žgrab

490

breza 290

pasuljev žižakžutotrban

58; pasuljica 51,

boranija zlatno zrno 29

ozima sovica pepljuga

+ 1000

kukuruz -

300