Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama

16.12.2010. 12:49 - Deutsche Welle

Srbija | 16.12.2010

Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama

1 / 3 Napred

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:

Jugoslovenska kultura nije umrla sa jugoslovenskom državom i idejom. Dokaz za to je i objavljivanje knjige

"Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama" koja je predstavljena u Beogradu.

Preko 300 autora iz svih republika bivše SFRJ te stranih stručnjaka zajedničkim snagama deset godina pokušavalo je da otvori pitanja

vezana za blisku prošlost i događaje iz novije istorije. Tako je nastala knjiga "Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama" u izdanju

Beogradskog centra za ljudska prava. Na njenoj promociji u Beogradu govorili su direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin

Dimitrijević, istoričar Nikola Samardžić, profesor Ekonomskog fakulteta Ivan Vujačić i Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih

inicijativa.

Knjiga koja otvara neka od najvažnijih pitanja

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Vojin Dimitrijević

"Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama" se bavi temama koje se čak i danas, 15 godina od kraja sukoba, ne otvaraju često i

ne na pravi način, poput percepcije Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu u svim ratom zahvaćenim republikama, operacijama

"Bljesak" i "Oluja" te mnogim drugim stvarima na tim mitovima preopterećenim prostorima. Vojin Dimitrijević naveo je neke od

najvažnijih pitanja koja knjiga otvara:

"Ako je reč o Haškom tribunalu, onda smo imali potpuno poricanje tog suda u Srbiji kao nezakonitog, dok je recimo u Bosni i

Hercegovini postojala oduševljena podrška tribunalu pa kad se kasnije sudilo nekim Bošnjacima ispostavilo se da to ne treba da se

radi. U Hrvatskoj je predsednik Vrhovnog suda tvrdio da Hrvat ne može da izvrši ratni zločin i sl. Sve to se u ovom poglavlju sleglo,

tim pre što su u njegovom pisanju učestvovali stranci koji nisu vezani za događaje na način na koji su ljudi sa ovih područja. U knjizi

se autori bave ratnim operacijama, kako je, naprimer, neverovatno lako hrvatska vojska postigla uspeh u ’Bljesku’, piše se o

dokumentima koji dovode u sumnju da li je operacija ’Oluja’, bez obzira na to što se pred Haškim tribunalom mora suditi onima koji

su pri tom ubijali civile, da li je to bio iskren otpor nadolazećoj hrvatskoj vojsci ili u pozadini jedan dogovor između Tuđmana i

Miloševića o preseljenju Srba iz Hrvatske negde u Istočnu Bosnu da bi oni bili bliži Srbiji i stvorili nacionalno zaokružene države, pri

čemu su naravno zaboravili da postoje i muslimani koji su često u politici kod nas bili zaboravljena komponenta", rekao je

Dimitrijević.

Kada se bolje živelo?

Ono što je značajno napomenuti za noviju istoriju odnosa Hrvatske i Srbije jeste da su te teme pisali istoričari iz tih dveju zemalja, koji

su uspeli da se usaglase oko bitnih činjenica. Međutim, uticaj mitomanije i stvaranja slike preko medija na građane, očigledan je kroz

istraživanja koja su rađena.

"U jednoj anketi bilo je pitanje kad se bolje živelo, danas ili u Jugoslaviji; devedeset odsto ljudi smatra da se onda živelo bolje, ali je to

lično iskustvo. U sledećem pitanju da li je ulazak u Jugoslaviju 1918. godine bio velika srpska greška, oni odgovaraju sa jeste zato što

strana 1 / 2

su mu zapravo, svih ovih godina ponavljali patriotski naučnici, dok je prvo pitanje sam doživeo", ističe Dimitrijević.

U nastavku: Ko je koga eksploatisao u SFRJ?

1 / 3 Napred

 

strana 2 / 2