8/14/2019 Sufizam u Bosni i Hercegovini

1/5

Sufizam u Bosni i Hercegovini

Categories: Bosanske teme

Written By: Gorin

Prema podacima asopisa Kelamul ifa, koji izdaje hastahana tekija Mesudija uKaunima, nedaleko od Sarajeva, u Bosni i Hercegovini danas ima ukupno 56 mestagde se izvodi zikr. Od tih 56 mesta, 17 su tekije u pravom smislu rei, dakle, centri spropratnim objektima i prostorijama u kojima se izvodi zikr (semahana),konaitima, kuhinjama, odajama u kojima boravi ejh, itd. Ukupno 16 objekata suzavije, uglavnom privatne kue ili njihovi delovi koji nisu prvobitno bili predvieni zaivot dervia. Ostalo su damije u kojima se takoe izvodi zikr. ak 84% ili ukupno47 od tih objekata pripada danas nakibendijama, ubedljivo najrasprostranjenijemtarikatu u BiH, dok pet tekija pripada kadirijama, tri rifaijama, a samo jedna (u

okolini Tuzle) azilijama. Nisu sve tekije pod okriljem Tarikatskog centra BiH: to, naprimer, nije veina kadirijskih, jedina azilijska i sve rifaijske tekije u Bosni. Rifaijadanas ima u Sarajevu, Vareu i Srebreniku, a azilija u okolini Tuzle.

Bosanske tekije, po pravilu, potiu jo iz osmanskog perioda, ali ima i novih, kao toje tekija Mejta u Sarajevu. Ove grupe uglavnom rade pod blagoslovom Islamskezajednice, unutar njenih struktura (iako su registrovane i kao udruenja graana),ali treba imati u vidu da su derviki redovi tradicionalno imali izvesnu autonomiju uodnosu na tu centralnu instituciju islama. Svaki tarikat bi, u principu, trebalo da

deluje kao nezavisna grupacija, bez kontrole centralne institucije, ali s njenimneposrednim ili preutnim doputenjem. Halvetija danas nema u Bosni, iako supoetkom 16. veka (pre 1531.) imali hanekahu centru Sarajeva, na mestu dananjeGazi Husrev-begove medrese. To je bio svojevrsni sufijski zavod, centar u komesu se obrazovali ejhovi i iveli prema strogo propisanim pravilima (ehaji, 1986:83). Halvetije su imale tekije i u Viegradu, Rudom, Bijeljini i Donjoj Tuzli. Do 1930-ih taj red je doslovno iezao iz Bosne, a ve krajem Drugog svetskog rata nije vieimao nijednu aktivnu tekiju.

Mevlevija, isto tako, vie nema, ali je u toku projekat obnove istorijske Isa-begovetekije na Bendbai, u Sarajevu, koja je pripadala mevlevijama i bila prva, najstarijatekija u Bosni. Nju je oko 1462.g. podigao osniva Sarajeva i Novog Pazara, Isa-begIshakovi. Sruena je 1957, a etrdeset godina kasnije otpoelo je iskopavanje natoj lokaciji. Nakon odluke o zabrani rada tekija 1952.g., srueno je jo osam tekija uBiH, pa se tarikat poeo odravati preko domaih i kunih verskih okupljanja. To je,

8/14/2019 Sufizam u Bosni i Hercegovini

2/5

dakako, otealo, ili potpuno prekinulo, sukcesiju pojedinih tarikata, jer su bilezabranjene i sve pratee ceremonije i obredi.

Prestine su, po ugledu svojih ejhova, bile jo i tekije nakibendija u Vukeljiima-

iviima (osniva Husein-baba Zuki), kao i u selu Oglavku, kod Fojnice, po ejhuAbdurahmanu Siriji. Sultan Mehmed II je tu drugu tekiju fermanom oslobodio od svihporeza i davanja (ehaji, 1989: 56). Nakibendije se u Bosni javljaju u 15.v, avrhunac dostiu u 18. i 19. stoleu. Hadi hafiz Husnija Numanagi (1853-1931) iHadi ejh Behaudin Hadimejli smatraju se, moda, poslednjim velikim ejhovimau Bosni. Prvi je rukovodio tekijom u Travniku, uz Jeni damiju, a drugi tekijom uiviima. Porodica Hadimejli, sa najstarijom tradicijom tesavufa u BiH, averovatno i na Balkanu, dala je nekoliko ejhova nakibendijskog reda. Nedavno je uKaunima otvorena vrlo moderna tekija (Mesu- dija), najvea na Balkanu, sbolnicom (hastahanom) za leenje od narkomanije, alkoholizma, razliitih trauma i

psihikih bolesti, epilepsije, nesanice, tekih konih bolesti i dr. Nakibendije sutradicionalno bile bliske ortodoksnoj ulemi, a Islamska zajednica danas i samaponekad alje hode i delegira pojedince da budu ejhovi u dervikim redovima.

Kadirije danas imaju tekije u Sarajevu, Zvorniku, Travniku i Jajcu. U Sarajevu jeuvena Hadi Sinanova (Silahdar Mustafa-paina) tekija iz 1640.g. I tu je nekad bilabolnica za duevne bolesnike, a njen prvi poznati ejh, Hasan Kaimija (umro 1691),leio je travama i melemima, zapisivanjem i bajanjem. Ta istorijska tekija jedelimino stradala pod Austrijancima, restaurisana je 1956, a ponovo ureena tek

nedavno, iza rata devedesetih godina.

Aktivne tekije su, po pravilu, uvek otvorene u vreme odravanja zikra (najeeetvrtkom uvee, ili, ree, petkom ili nedeljom uvee), a manji broj njih stalno, jerimaju kuepazitelja. Neke tekije su skoro podignute kao, na primer, tekija Mejta uSarajevu, iji ejh je svoju idazetnamu dobio od Mesuda ef. Hadimejlia i danasima vrlo veliki broj sledbenika, naroito meu mladim ljudima. Pa ipak, veoma malibroj tekija je stalno aktivan ili neprekidno otvoren, s nastojnikom koji moe u svakodoba da primi goste. ak i u Hadi-Sinanovoj tekiji, koja je istorijski spomenik od

prvorazrednog znaaja, tek s vremena na vreme neko dolazi da otkljua prostorije iobavi redovne poslove. Ta tekija ima i prilino impresivnu biblioteku.

Zikr se, po pravilu, obavlja jednom sedmino, i to kod veine nakibendija i kadirijaetvrtkom uvee, a kod nekih i nedeljom uvee, obino izmeu akama i jacijenamaza. Tada ima i najvie dervia u tekijskim prostorijama, pre svega u semahani.

8/14/2019 Sufizam u Bosni i Hercegovini

3/5

Oni su razliite dobi i profesija: ima tu i univerzitetskih profesora, i studenata;umetnika, lekara i zanatlija; omladine i penzionera, a neretko i ena i dece. U nekimtekijama (damijama), kao to je Mejta (Sara- Ismailova damija), zikr se izvodinedeljom kasno uvee, nakon jacije. U Mlinima se, pak, to deava petkom uvee,nakon jacije.

Ima varijacija u izvoenju zikra ak i unutar pojedinih redova: kijam-zikr (stojei), naprimer, nije uobiajen kod nakibendija, ali se izvodi u Kaunima. Takav zikr je biouobiajen kod halvetija (tzv. dalga-zikr), koji se takoe obavljao stojei, uz kretanjetela, pri emu su dervii bili okrenuti u pravcu kible. U stojeem poloaju, dervii semogu njihati napred-nazad, ili s desna na levo u struku, i tu postoje varijacije sobzirom na tip tarikata ili, pak, muslimansku zemlju u kojoj se zikr izvodi. Inae sesedi na kolenima, s podvijenim nogama i obema rukama poloenim na kolena. Nogemogu biti i ukrtene u sedu, ali je uvek vano da se tabani ne okreu u pravcu ejha

ili drugih dervia u halci. Tokom sedeeg zikra, uobiajeno je da se glava pokree uraznim pravcima, poevi od leve strane brade koja poiva na levom ramenu. Glavase potom pomera levo-desno i gore-dole u lukovima i pravilnom ritmu koji pratiritam disanja i uenja zikra. Kao i za vreme molitve, uesnik zikra mora biti podabdestom, koji se uzima neposredno pre ulaska u semahanu.

Devrn, stojei zikr, obavlja se kod kadirija u kombinaciji sa sedenjem. Izvode sedehri(glasni) zikr, lisani(jezikom),hafi(bezglasni, skriveni), kao i zikr srca (kalbi).Glasni zikr, prema sufijskoj tradiciji, uju aneli, meleki, a bezglasni i srani ne uju

ak ni oni. Uopte se smatra da je zikr srca vredniji, ali i tei od glasnog,manifestovanog zazivanja Boga. Zikr-daimje jo naziv za stalni zikr, onaj koji seneprekidno izvodi.

ene su ponegde aktivnije, pa i brojne (npr. u Kaunima), ali uestvuju u zikru izatarikata i po pravilu se ne uju, tj. ne izvode glasni zikr. U pojedinim tekijamanjihovo mesto je i na galeriji (Hadi Sinanova tekija).

Kada je re o sufijskim publikacijama, od asopisa se u Bosni i Hercegovini izdvajamesenik Kelamul ifa(bukv. zdrav govor, od 2004.g.) i ebi arus asopisUdruenja dervikih redova BiH, Tarikatski centar Sarajevo, koji je redovno poeo daizlazi jo 1982. godine. Naziv tog drugog asopisa bukvalno znai prva brana noi odnosi se na obeleavanje Rumijeve smrti kod mevlevija, 17. decembra 1273.

Tada mevlevije ne izvode svoj sema ritual, ve provode no u razgovoru i postu,svojevrsnoj duhovnoj akademiji.

8/14/2019 Sufizam u Bosni i Hercegovini

4/5

Ova tradicija je obnovljena u Turskoj nakon 1953. godine, u formi tzv. okupljanja uspomen na Mevlanu odravanih u Konji. Poevi od 1960. godine, Turistikaorganizacija Konje je preuzela obuku mladih plesaa, ljubitelja Mevlane, koji su se

na specijalnim kurevima pripremali za izvoenje mevlevijske seme. Instrumentalistineophodni za muziki deo tih sveanosti bili su regrutovani sa Radio Istanbula iRadio Ankare, meu najboljim izvoaima turske klasine muzike (Uzel, 2006: 184).

Danas se u Bosni prevodi puno sufijskih dela, bilo pri tekijama (tu je re o netoslabijim prevodima i izdanjima), bilo pri boljim izdavakim kuama, gde su i samidervii ponekad prevodioci, kao i pri Fakultetu islamskih nauka, gde je, ipak, dalekonajstruniji i najkvalitetniji rad. Prevode se Ibn Arabi, Rumi, Gazali, a od domaihmislilaca Abdulah Bonjak i drugi. Paralelno je u Bosni prisutan filozofski,spekulativni, kao i praktini put, onaj u okviru tarikata. Neki mislioci su tu vrlocenjeni kao strunjaci za sufizam, ali oni sami se dre na izvesnoj distanci odtarikata.

Krajem Drugog svetskog rata otpoeo je period opteg pritiska koji je ostavioposledice na tarikatske organizacije. Godine 1952. njihove aktivnosti u Bosni su upotpunosti bile zabranjene (Novakovi, 2002: 106) i to, pre svega, od stranemodernistiki orijentisane uleme koja je rukovodila Islamskom zajednicom podsnanim uticajem vladajuih struktura. Oni su bratstva i ejhove smatrali ostatkompraznoverja i uvoenjem novotarija u veru. Sve tekije u BiH (a bilo ih je ukupnosedam) zvanino su tada zatvorene, dok su one na Kosovu i u Makedoniji nastavilesvoje aktivnosti zbog toga to su tu privatne kue ejhova uglavnom sluile kaotekije. Ova zabrana se odrala sve do sedamdesetih godina, kada, najviezahvaljujui nastojanjima uglednih uenjaka muslimanske zajednice kadiri-mevleviejha i imama Fejzulaha Hadibajria (u. 1990) i rifai ejha iz Prizrena, Demalijaehua dolazi do obnavljanja sufizma u Jugoslaviji. Zajednica islamskih dervikihredova Alije u SFRJ (ZIDRA) osnovana je u Prizrenu krajem 1974. godine (Novakovi,2002: 108), dodue bez podrke reis ul-uleme i Vrhovnog sabora Islamske zajednicesa seditem u Sarajevu. S druge strane, u Hadi Sinanovoj tekiji u Sarajevu jepostavljen domar 1973. godine, pa se zapoelo s nezvaninim praktikovanjem

kadirijskog zikra (Hadibajri, 1990: 21). Tarikatski centar u Sarajevu otpoeo je sradom 1977. godine, a tada je doneta i odluka o saradnji sa ZIDRA-om. Premapopisu iz junameseca 1977, zikr se ve obavljao u Bosni i Hercegovini na ukupno 41mestu: u 23 damije, 12 mesdida (zavija), 5 tekija i jednoj privatnoj prostoriji.Nakibendije su jo tada preovladavale sa 36mesta, kadirije su imale tri, amevlevijei rifaije po jednomesto okupljanja (Hadibajri, 1990: 22).

8/14/2019 Sufizam u Bosni i Hercegovini

5/5

Moglo bi se rei da su u bivoj Jugoslaviji postojale izvesne tenzije izmeu dervikihredova na Kosovu i Metohiji i ortodoksne uleme u Bosni. Postoji jedan brojheterodoksnih redova na Kosovu, ali i u Bosni (uglavnom su to rifaije, ali i nekidrugi) koji ne deluju nuno pod blagoslovom Islamske zajednice BiH. Njihovespecifinosti su ba u tome to oni ispoljavaju izrazitiji stepen heterodoksije koji se

ponekad kosi sa erijatskim propisima.

Milan Vukomanovi, peanik.net (http://www.pescanik.net/content/view/2500/144/)