sudska medicina

SUDSKAMEDICINA

Uvodna re

Prof. dr sc. med. PAVLE BUDAKOVRedovni profesor Patoloke anatomije Medicinskog fakulteta Univerziteta Novi Sad.

Logo Instituta za Sudsku medicinuKlinikog centra Novi SadAutor: dr andor Taka

SUDSKAMEDICINA

MILO TASI dr sc. med.Redovni profesor Sudske medicine Medicinskog

fakulteta u Novom Sadu, lan Amerike akademije za Forenzine nauke (AAFS), upravnik Instituta za Sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Izdava:

Novi Sad

Posveeno uspomeni na velike lekare i uiteljeAnta Premerua, Vladimira Plaveca i Srana ivojnovia

Naroita zahvalnost pripadadr Mariji Litavsky Tasi, prvom itaocu i kritiaru

VII

UVODNA RE

Privilegija da napiem Uvodnu re za delo Sudska medicina, autora i urednika dr Miloa Tasia i saradnika, daje mi izuzetnu priliku da iznesem miljenje o ovom delu, a posebno o njegovom prvom autoru, prof. dr med. sc. Milou Tasiu, redovnom profesoru Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i, svakako, o Instituciji u kojoj je nastalo ovo delo.

Tekst Sudska medicina u svoja 44 poglavlja predstavlja integralan, visokostruno i nauno ute-meljen prikaz praktino svih aspekata savremene Sudske medicine. Timski i multidisciplinaran pristup prezentaciji materije ine da tekst duboko zadire, ne samo u brojne medicinske discipline, ve i u pravnu, kriminalistiku i etiku problematiku neophodnu za razumevanje sloenih pitanja sudskomedicinske teorije i prakse. Sadraj dela daleko prevazilazi interese medicinske struke i nauke, odnosno sadri i znanja neophodna svim uesnicima u razliitim pravnim procesima.

Delo ovakvih osobina moe nastati samo kao rezultat dugogodinjeg ekspertskog rada u viso-kokvalitetnoj instituciji, uz praenje savremenih tokova nauke i struke sa dubokim promiljanjem medicinske i bioloke sutine svakog pojedinog problema i njegove drutvene reperkusije.

Prof. dr Milo Tasi zapoeo je svoju sjajnu strunu i naunu karijeru na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu posle diplomiranja sa rednim brojem jedan, to je ve tada ukazivalo na njegov ekskluzivni nauni i struni potencijal. Doktorska disertacija Bioloka optimalnost likvorskog sistema u neurotraumi pokazala je da njegov pristup problemima prevazilazi oblast medicine, jer se u reenja naunih hipoteza uvode elementi biologije i fizike. Rezultati ovog i drugih radova viestruko su citirani, a multidisciplinaran pristup prirodno je opredelio da prof. Milo Tasi bude nosilac dva velika nauna projekta: Transplantacija u SAP Vojvodini i Reaktivne i patoloke promene u stresogenim i morbogenim procesima i nosilac tri potprojekta. Kao mentor, rukovodio je izradom deset uspeno odbranjenih doktorskih disertacija na vie Univerziteta u SFRJ (veina saradnika u ovoj knjizi stekla je nauni stepen pod njegovim mentorstvom).

Prof. dr Milo Tasi koautor je vie udbenika za studente medicine, stomatologije i prava i vie monografija objavljenih u zemlji i inostranstvu. lan je vie strunih udruenja, a posebno valja istai da je izabrani lan Amerike akademije za Forenzine nauke. Dobitnik je vie drutvenih priznanja (Oktobarska nagrada Novog Sada, Orden rada Predsednitva SFRJ sa zlatnim vencem).

Upravnik je Instituta za sudsku medicinu od 1977. god., gde uporedo sa naunim, pedagokim i strunim radom sa saradnicima i opremanjem Instituta, dovodi ovu Ustanovu meu vodee u ovom delu Evrope i time ini ono to bi morali da urade svi koji imaju priliku i sposobnost da ostave lini doprinos svojoj konkretnoj struci, nauci i konano, svojoj dravi.

U Institutu za sudsku medicinu danas se obavljaju ekspertize iz oblasti forenzine patologije, toksikologije i forenzine genetike koje ukljuuju i najkomplikovanije toksikoloke analize i od strane Udruenja genetikih laboratorija Evropske unije certifikovanih DNA analiza.

Pored tehnolokog razvoja, pod rukovodstvom dr Miloa Tasia formirala se grupa izuzetnih strunjaka i mlaih nastavnika koji su i saradnici u ovom Delu, to dokazuje da e se razvoj ove Institucije nastaviti, a rezultati jo vie afirmisati Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, kao struni, nauni i obrazovni centar ovog dela Evrope. Siguran sam da e delo Sudska medicina, imajui u vidu sve navedene kvalitete, izazvati veliko interesovanje strune i naune javnosti i da e znaajno doprineti boljem razumevanju forenzine problematike u njenim najsavremenijim aspektima.

U Novom Sadu, Prof. dr Pavle Budakov12. maja 2006. god.

IX

PREDGOVOR

Poslednje dve decenije obeleene su ne samo eksplozijom informacija ve i efektivnim prevoenjem teorijskih saznanja u nove tehnologije. Pomeren je horizont znanja, ali nastale su i duboke promene u ljudskom drutvu.

Globalne komunikacione mree uinile su nova znanja i tehnologije dostupnim ranije nesluenom broju ljudi. Tehnoloka ekstenzija ljudskih ula na sve oblasti elektromagnetnog spektra (infracrve-ni, ultraljubiasti, ultrazvuni, rezonancija atomskog jezgra), omoguila je novi uvid u makro i mikro-kosmike strukture i njihove funkcije.

Medicina i bioloke nauke (od vremena Aristotela posmatrane kao oblasti prouavanja mikrokosmosa) nisu samo korisnici novih znanja i tehnologija, ve i kreatori u moda najznaajnijem podruju napretka kroz otkria na polju genetike i uvoenja genetskih tehnika u istraivaki rad i primenu.

Slino kao i u ranijim etapama razvoja civilizacije i ovaj napredak proizvodi niz neeljenih i opasnih posledica. Nisu u pitanju samo etike dileme i preskakanje epistemoloke barijere zbog ruenja starih tabua, ve i konkretne opasnosti od nekontrolisanog razvoja na globalnom planu. Kao mogue posledice najee se navode: iscrpljenje raspoloivih resursa, dovoenje u opasnost geofizike stabilnosti celog si-stema (klimatske promene), uvoenja u ekosistem tehnoloki stvorenih bio-transformisanih organizama i, najzad, unitenje ljudske individualnosti genetskom i elektronskom kontrolom.

Navedene potencijalne opasnosti deluju kao magloviti obrisi neke daleke budunosti, nedokazive stro-go naunim metodama, pa se ove katastrofiarske projekcije uglavnom svrstavaju u oblast naune fantastike i metanauke, pri emu se zanemaruje brzina procesa. Neposredna opasnost, meutim, nije na udaljenom horizontu.

Nauno-tehnoloka ekspanzija proizvodi i ogromnu koliinu novih sredstava nasilja, izuzetno uveane razorne moi, a globalna informaciona i transportna mrea omoguava njihovu efikasnu transplanetar-nu alokaciju.

Vulnerabilnost na stara i nova sredstva nasilja koriena u kriminalne svrhe ne ugroava samo po-jedince ve i grupe ljudi. Korienje sredstava masovnog nasilja razliito je motivisano (od verskih do klasino kriminalnih motiva).

Pravni sistemi odgovorni za stabilnost zajednica nali su se pred izazovom da adekvatno odgovore na novonastalo stanje. Uvode se nova krivina dela koja obuhvataju borbu protiv terorizma, organizova-nog kriminala, trgovanja ljudima, kompjuterskog kriminala itd., uz tendenciju da ova dela postanu na izvestan nain suprajuridika, u odnosu na pojedinane pravne sisteme. Naalost, upadljiva dominacija politikih interesa objektivno slabi primenu meunarodnog krivinog prava.

Sofisticiranje starih i stvaranje novih sredstava nasilja (uveanje brzine i dometa projektila vatrenog oruja, poveanje razornog efekta eksplozivnih sredstava, pojava novodizajniranih opojnih droga i psi-hotropnih supstanci, kumulacija visokoopasnih hemikalija u ekosistemu, korienje novih hemijskih sup-stanci za ciljeve nasilja i bioterorizma, da navedemo samo neke), stavili su i Sudsku medicinu pred nove izazove u svim oblastima njenog delovanja. Meu znaajne izazove svrstava se razumevanje izmenjene i pojava sasvim nove patologije nasilnih oteenja zdravlja, analitika osposobljenost da se otkrije i dokae prisustvo novodizajniranih droga, novosintetizovanih lekova i drugih toksinih materija i pri niskim koncentracijama, uspeno identifikuje genomska DNA, paternalna linija DNA (Y-markeri) i maternalna DNA (mitohondrijalna DNA) u mikrotragovima i pri deliminoj degradaciji. Zadaci su ostvarivi prime-nom savremenih tehnologija uz strogu primenu pravila korektnosti rukovanja dokaznim materijalom.

Moto ovog teksta Sudske medicine je: prikazati stara proverena znanja sticana dugom istorijom di-scipline (ouvanje principa patrilinearnosti) i ukljuiti nova znanja i tehnologije nastale u savremenom razvoju nauke.

XManje znaajan, ali ne nevaan razlog za nastanak ovog teksta jeste injenica da su izvrene obimne

izmene u pravnom sistemu Srbije. Novi Zakonik o krivinom postupku, Krivini zakonik, Porodini za-kon, Zakon o zdravstvenoj zatiti i Zakon o lekarskim komorama, doneli su bitne izmene u organizaciji drave ukljuujui i promene ne samo u praksi Sudske medicine ve Medicine u celini.

Tekst je dugo pripreman i zasniva se na iskustvu steenom pisanjem ranijih udbenika Sudske medici-ne koje je ovaj autor pisao sa svojim kolegama (prof. dr Dragia Popovi i prof. dr Miroslav ovljanski, i sa nekim od sadanjih saradnika). Sva poglavlja pisali su saradnici Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu iz oblasti u kojima su stekli nauni stepen. Poglavlje Povrede oka samostalno je napisala doc. dr Ana Oros, upravnik Klinike za one bolesti Klinikog centra u Novom Sadu. Uinjen je napor da se u okviru mogunosti stilski usklade sva poglavlja.

Literatura je prikazana posle svakog poglavlja i sadri neke od bitnih odrednica koje nisu prikazane u klasinim sudskomedicinskim tekstovima. Kao osnovna literatura za ovaj tekst koriena su sledea kapitalna dela iz oblasti Sudske medicine:

Camps EF. Gradwohls Legal Medicine. Bristol: John Wright & Sons Ltd; 1968.Cumar V et al. Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease. 7th ed.

Amsterdam London New York Tokio: Elsevier; 2005.DiMaio VJ, DiMaio D. Forensic Pathology. 2nd ed. Boca Raton

New York Washington D.C.: CRC Press; 2001.Eckert GW. Introduction to Forensic Sciences. 2nd ed. Boca Raton

New York Washington D.C.: CRC Press; 1997.Karch BS. Karchs Pathology of Drug Abuse. 3rd ed. Boca Raton

New York Washington D.C.: CRC Press; 2002.Knight B, Saukko P. Knights Forensic Pathology. 3rd ed.

London: A Hodder Arnold Publication; 2004.Milovanovi M. Sudska Medicina. Beograd: Medicinska Knjiga Beograd-Zagreb; 1947.Siegel AJ, Saukko JP, Knupfer GC et al.. Encyclopedia of Forensic Sciences. San Diego

San Francisco New York Boston London Sydney Tokio: Academic Press; 2000.Simpson K. Taylors Principal and Practice of Medical Jurisprudence.

12th ed. London: J.&A. Churchill Ltd; 1965.Tedeschi GC, Eckert GW, Tedeschi GL. Forensic Medicine. Philadelphia,

London, Toronto: W.B. Saunders Company; 1977.

Delo Sudska medicina namenjeno je svim studentima dodiplomske i poslediplomske nastave koji u toku studija imaju predmet Sudska medicina ili kurseve Kriminalistike, lekarima razliitih specijalnosti, ali i svim uesnicima krivinih i graanskih procesa da bi dublje shvatili probleme nasilnog oteenja zdravlja, znaaj i vrednovanje materijalnih dokaza, da bi znali kako da se postave i na najbolji nain koriste sud-skomedicinsko vetaenje u raznim fazama predistranog i istranog postupka i sudskog procesa.

Autor i saradnici zahvaljuju se svim ranijim i sadanjim lanovima kolektiva Instituta za sudsku me-dicinu Klinikog centra Novi Sad koji su svojim radom pomogli da se ovo delo pojavi. Zahvaljujemo se i apsolventu elektrotehnike Baka Arpadu za pomo kod zavrnih priprema ovog teksta.

U Novom Sadu, Prof. dr Milo Tasi17. maja 2006. god.

XI

SARADNICI

Branislav BUDAKOV, dr sc. med.Redovni profesor Sudske medicine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i profesor Pravne medi-

cine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Honorarni profesor Sudske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Naelnik Odeljenja morfolokih dijagnostika In-stituta za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Dragan DRAKOVI, dr sc. med.Vanredni profesor Sudske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, po-

monik direktora Klinikog centra Novi Sad, lan Udruenja za Forenzine nauke Velike Britanije. Predsednik Etikog komiteta Klinikog centra Novi Sad.

Maja URENDIBRENESEL, mr sc. hem.Toksikolog u Odseku za toksikologiju Instituta za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Ana OROS, dr sc. med.Docent na Katedri za oftalmologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Upravnik Klinike za

one bolesti Klinikog centra Novi Sad, lan predsednitva Udruenja oftalmologa SCG.

Vladimir PILIJA, mr sc. med.Asistent na Katedri za Sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu (ranije na Katedri

za anatomiju) Univerziteta u Novom Sadu, lekar specijalista Sudske medicine na Institutu za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Milan SIMI, dr sc. med.Redovni profesor Sudske medicine Medicinskog fakulteta, ef Katedre za sudsku medicinu, pro-

fesor Pravne medicine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. lan predsednitva Udruenja za sudsku medicinu SCG, lan Internacionalne akademije za sudsku medicinu, predsednik Vea Lekarske komore Vojvodine i predsednik Vea asti Drutva lekara Vojvodine.

Goran STOJILJKOVI, dr sc. med.Docent na Katedri za Sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Novi Sad, lan Upravnog odbora

Lekarske komore Novi Sad, disciplinski tuilac Lekarske komore AP Vojvodine, predsednik Suda asti Drutva lekara Vojvodine.

Borislav UNJAR, dipl. hem.Specijalista toksikolog, ef Odseka za toksikologiju Instituta za sudsku medicinu Klinikog cen-

tra Novi Sad.

XIIandor TAKA, mr sc. med.Asistent na Katedri za Sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, lan Antropolokog

drutva Srbije i Crne Gore (ADJ) i Evropske asocijacije antropologa (EAA).

Igor VESELINOVI, mr sc. med.Asistent na Katedri za Sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, specijalista Sud-

ske medicine, ef Odseka za DNA analizu Instituta za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Radenko VUKOVI, dr. sc. med.Redovni profesor Sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i Pravne medi-

cine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Honorarni profesor Pravne medicine na Pravnom fakultetu Univerziteta Istono Sarajevo, naelnik Odeljenja laboratorijskih dijagnostika na Institutu za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

Dragana ZGONJANIN, mr sc. hem.Hemiar u Odseku za DNA Instituta za sudsku medicinu Klinikog centra Novi Sad.

XIII

SADRAJ1

1. MEDICINA I PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Milo TASI

2. ISTORIJA SUDSKE MEDICINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Milo TASI

3. SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Milan SIMI

4. OTEENJA ZDRAVLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Milo TASI

5. MEHANIKE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Dragan DRAKOVI

6. FIZIKA OTEENJA ZDRAVLJA FIZIKE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Milo TASI

7. ASFIKTINE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Branislav BUDAKOV

8. HEMIJSKE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Milan SIMI

9. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI ALKOHOLISANOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Milan SIMI

10. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI ZLOUPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI . . . . . 177Milo TASI

11. TOKSIKOLOKA LABORATORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Borislav UNJAR i Maja URENDI-BRENESEL

12. NUTRITIVNE, BIOLOKE I PSIHIKE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Milo TASI

13. OPTE TELESNE REAKCIJE NA POVREDU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Milo TASI

14. KVALIFIKACIJA TELESNIH POVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223Milan SIMI

1 Indeks dat iza svakog poglavlja.

XIV15. SAOBRAAJNI TRAUMATIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Goran STOJILJKOVI

16. POVREDE PRI PADU SA VISINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Milan SIMI

17. POVREDE KRANIOCEREBRALNE REGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Milo TASI

18. POVREDE OKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Ana OROS

19. POVREDE VESTIBULOKOHLEARNOG APARATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311Vladimir PILIJA i Milo TASI

20. POVREDE MAKSILOFACIJALNE REGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .317Vladimir PILIJA i Milo TASI

21. POVREDE USNE DUPLJE ORALNE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325Milo TASI

22. POVREDE PERIFERNIH NERAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .331Goran STOJILJKOVI

23. POVREDE KIMENOG STUBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Goran STOJILJKOVI

24. UMIRANJE I SMRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343Radenko VUKOVI

25. ZNACI SMRTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353Radenko VUKOVI

26. UTVRIVANJE VREMENA SMRTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373Radenko VUKOVI

27. VITALNE REAKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381Radenko VUKOVI

28. POSMRTNE POVREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387Milo TASI

29. SCENA ZLOINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391Branislav BUDAKOV

30. VETAENJE TRAGOVA BIOLOKOG POREKLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397Milo TASI i Igor VESELINOVI

31. OBDUKCIJA I EKSHUMACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .415Branislav BUDAKOV i Goran STOJILJKOVI

XV32. FORENZINA ANTROPOLOGIJA I IDENTIFIKACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423

andor TAKA i Branislav BUDAKOV

33. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI PRIRODNE SMRTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441Milo TASI

34. IZNENADNA SMRT U TOKU I NEPOSREDNO POSLE PSIHOFIZIKOG STRESA . . . . 455Milo TASI

35. POTVRDA O SMRTI UMRLICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457Milan SIMI

36. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI KRIVINIH DELA PROTIV POLNIH SLOBODA . . . . . 463Milo TASI

37. SUDSKOMEDICINSKA PROBLEMATIKA HUMANE REPRODUKCIJE . . . . . . . . . . . . . . 477Milo TASI

38. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI NASILJA U PORODICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487Milo TASI

39. EDOMORSTVO (Infanticidium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491Milo TASI

40. UTVRIVANJE RODITELJSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495Igor VESELINOVI i Dragana ZGONJANIN

41. ZADES, SAMOUBISTVO I UBISTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 501Milan SIMI

42. SAMOPOVREIVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 509Branislav BUDAKOV

43. PRAVNI POLOAJ LEKARSKE PRAKSE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515Milo TASI i Dragan DRAKOVI

44. SUDSKOMEDICINSKI ASPEKTI MEDICINSKIH INTERVENCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521Milo TASI i Radenko VUKOVI

1Poglavlje 1 MEDICINA I PRAVO

1. MEDICINA I PRAVO

Milo TASI

Medicina i Pravo imaju dugu uporednu istoriju, iji tokovi su kongruentni sa usponom ovekovih institucija i dostignutih nivoa civilizacije i kulture. Istorija medicine nije samo istorija velikih otkria i dostignua pojedinih linosti, ve dugotrajno prouavanje manifestacija, uzroka i posledica bolesti i povreda kao i pronalaenje sredstava za uspeno spreavanje i leenje. U osnovi, to se moe defi-nisati kao proces razumevanja same prirode i otkrivanja puteva preko kojih se tim lekarpacijent moe uspeno boriti sa prirodnim fenomenima.

Pravo, sa druge strane, potie iz ljudskog iskustva i ima za cilj odravanje mira i reda u zajednici ljudi, a moderni pravni sistemi kao civilizacijsko dostignue istiu i zatitu ljudskih prava, jedna-kosti ljudi kao i zatitu planetarnih resursa putem konvencija, povelja, deklaracija i drugih instru-menata meunarodnog prava.

Posmatrano na optem planu, obe ove, na nauci zasnovane discipline, odlikuje posveenost oveku kao kompleksnom biu, zatitom zdravlja, odnosno prava pojedinca, ali i zdravlja i prava zajednice. Na konkretnom planu delovanja u postizanju globalnih ciljeva, izmeu obe discipline postoje znaajne razlike:

1. Tim lekarpacijent u borbi je sa prirodom, dok se u pravnom sistemu reava sukob izmeu linosti, odnosno osobe ili osoba sa institucijama drutva.

2. Ovakve relacije proizilaze iz stava: ljudi (ovek) slede Medicinu, a Pravo vodi ljude. Faktor do-brovoljnosti odlikuje relaciju lekarpacijent, a u drugom sluaju, ljudi (ovek) moraju slediti Pravo (princip obaveznosti).

3. Na relaciji uzrokposledica javlja se znaajna razlika u samoj semantici. Slinost je to da se u obe discipline, u praksi koristi aktuelna a ne faktuelna uzronost (naroito ne uzronost tumaena sa pozicija holistike filozofije). Pravna nauka u praksi razmatranja uzrono-posledinih veza (proces kauzacije) vie upotrebljava nematerijalne fenomene (rezultati razliitih neuropsihikih stanja), koje medicinska nauka, kroz istraivanja, tek pokuava da objasni.Kauzacija u pravnoj nauci startuje sa poentom: da nije bilo takve aktivnosti (optuenog), ne bi na-stala neka konkretna povreda na oteenom (but-for kauzacija anglo-saksonskih autora). Prena-glaena pojednostavljenost ovakve logike nuno je dovela do primene sloenijeg posmatranja lanca uzrono-posledinih veza u pravnoj teoriji i praksi, to je rezultovalo uvoenjem pojmova teorija proksimiteta i teorija rizika.Proksimativni uzrok referisan je kao najvaniji i najblii (u medicini bi bio nazvan osnovni) u lancu dogaaja koji su proizveli utvrenu posledicu povredu ili smrt. Na neki nain, u


primeni ovog principa isecaju se najvanije karike iz lanca uzronosti, i ocenjuju kao prok-simativne u odnosu na posledicu, da bi se na kraju zakljuilo da postoji direktna uzrona veza. Oigledno je da se ovde radi o primeni pseudomatematike operacije, te se esto dodaju, pa ak i matematiki izvode, pojmovi i formule iz teorije verovatnoe. Ovakav princip kauza-cije najee zadovoljava potrebe u medicinskoj nauci i dovoljan je za donoenje medicinskih odluka, posebno urgentnih, ali mu je slabost to to moe neopravdano zanemariti znaajne kontributivne karike u lancu uzronosti.Moderni pravni sistemi nadoknauju nedostatke navedenog postupka kauzacije primenom teorije rizika. Teorija rizika u proces kauzacije uvodi i razmatranje postupaka i svojstava oteenog ukljuujui i mogui doprinos treeg lica kao i iri spektar okolnosti u kojima se dogaaj odigrao.

4. Najvee razlike, kako u teorijskoj tako i u praktinoj primeni, izmeu Prava i Medicine na-staju u samoj kvalifikaciji krivinih dela (koja je iskljuivo oblast Prava). Za lekara je teko shvatljivo da medicinski klasifikovana i kvalifikovana bioloka posledica moe imati sasvim razliite pravne kvalifikative i samim tim veoma razliitu pravnu posledicu.Kako je ovaj tekst, pre svega, namenjen studentima medicine i stomatologije, moraemo se upustiti u kratko tumaenje ove pravne materije, jer u njoj medicina igra izuzetno vanu ulo-gu koje ona mora biti svesna. Za lekara je, naelno, svako oduzimanje ljudskog ivota od strane druge osobe ubistvo. Na-ravno da u pravnoj materiji nije tako, to za medicinsku nauku moe delovati zbunjujue. Osnovni pristup pravne nauke je da nema kazne bez krivice1, to za konkretan sluaj lienja ivota od strane druge osobe znai da e se razmatrati dva osnovna uslova. Prvi svest o dru-tvenoj opasnosti delovanja poinioca mora biti formirana u njegovom umu (mens rea). Pravo ne kanjava za zlomisao, ve je neophodno da se nadovee radnja opasnog delovanja (actus reus). Ovim se ni izbliza ne iscrpljuje mogua sloenost pravne kombinatorike. Na primer: ako je nasilna smrt posledica tetnog delovanja, ali bez unapred formirane svesti o samom tetnom delovanju i njegovoj posledici (actus reus bez mens rea), Pravo e kvalifikovati ovakvo delo kao nehat neglidenciju. Dalje je mogua pravna kombinatorika koja nastaje u situacijama kada se mens rea moe smatrati proizvodom nezrelog ili obolelog uma, dakle, nesposobnog da do-nosi zrele i racionalne odluke, to znai da nije sposoban da shvati posledicu koju delovanje proizvodi.Osim nezrelog i bolesnog uma kao uroenih ili steenih stanja, donoenje misaone odluke za de-lovanje moe biti privremeno poremeeno, ak i fiziolokim stanjima, a naroito prolaznim utica-jem hemijskih supstanci. U ovom poslednjem sluaju, mentalno procesiranje moe biti oteeno u razliitom kvalitetu i kvantitetu, to je povezano ne samo sa izvesnim psiholokim osobinama linosti, ve i sa socijalno-kulturalnim shvatanjima neke sredine i pojedinca. Uvoenje ovako brojnih elemenata, zasnovanih na psihologiji i psihijatriji, esto postavlja pojedine grane medici-ne u centar borbe u sudskom teatru, jer je oigledno da ma koliko da je teka bioloka posledica, ona e imati krajnji pravni ishod zavistan od miljenja sudskomedicinskog vetaka.

5. Brzina u prihvatanju tekovina moderne medicinske nauke od strane Prava jedna je od znaajnih razlika izmeu ovih disciplina. Pravna nauka esto sporo prihvata da su novoot-krivene medicinske istine po svojoj egzaktnosti takve da se mogu primeniti u sudskomedi-cinskim vetaenjima. Poznat je primer sa kolikim zakanjenjem su sudovi prihvatili da se na osnovu krvnih grupa moe iskljuiti neko inkriminisan za oinstvo, ali sa druge strane, moe se rei da je Pravo vrlo brzo prihvatilo DNK analizu. Danas smo svedoci jo uvek nezavrene borbe za priznavanje modane smrti i dobijanja sagla-snosti za rad sa embrionalnim elijama.

1 Nullum crimen sine lege null poena sine lege.


Kao to smo prikazali, razlike izmeu ove dve, nauno zasnovane discipline, uprkos stre-mljenu istom cilju, iroke su i duboke. One se ne mogu prevazii tako da lekari postaju pravnici i obrnuto, jer u svojoj primeni obe di-scipline trae i iskustvo, ve se razlike moraju savladati mostovima preko kojih e se oprezno prelaziti u oba smera. Ovi mostovi su praktino razumevanje poloaja lekara unutar pravnog sistema, u postupku vetaenja, odnosno razu-mevanja znaaja i koristi korienja vetaka od strane pravnika. Sredstvo kojim se ovi mostovi grade jeste edukacija, nastava Sudske medicine na pravnim fakultetima, asopisi, zajedniki skupovi itd.

INDEKS

actus reus 2But-for kauzacija 1direktna uzrona veza 2faktor dobrovoljnosti 1holistika filozofija 1mens rea 2nehat neglidencija 2princip obaveznosti 1proces kauzacije 1proksimativni uzrok 2teorija rizika 2

5Poglavlje 2 ISTORIJA SUDSKE MEDICINE

2. ISTORIJA SUDSKE MEDICINE

Milo TASI

2.1. Najraniji period.........................................................................62.2. Doba antike...............................................................................62.3. Prelazni period .........................................................................62.4. Kraj XVI veka............................................................................72.5. Dalji razvoj................................................................................72.6. Istorija Sudske medicine u Srba................................................8 2.6.1. Razvoj Sudske medicine u AP Vojvodini ......................................9

Istorija Sudske medicine je samo jedna povrina na poliedru istorije oveka i njegovih insti-tucija. Svaka, pa i ova istorija, klju je prema prolosti, objanjenje sadanjosti, a u izvesnoj meri, putokaz ka budunosti. Sudska medicina definisana kao aplikacija medicinskih znanja u primeni prava i odnosa medicine i prava, pojavljuje se pod razliitim imenima u zavisnosti od gledita na funkciju i ulogu ove discipline. U restriktivnom posmatranju, naziv Sudska me-dicina jeste odgovarajui, dok u irem sagledavanju uloge i znaaja, prednost se daje nazivu Pravna medicina (medicina legalis), koji je i najire prihvaen naziv u Evropi. esto se poja-vljuje i naziv Forenzina medicina (medicina forensis), koji je postao dominantan u anglo--saksonskom govornom podruju, a gde se uloga ove discipline posmatra kao deo forenzinih nau-ka u koji je sjedinjen niz struka koje uestvuju u reavanju razliitih pravnih stvari.

U naoj zemlji se ova disciplina pojavljuje pod sva tri naziva, ali poto je ona tradicionalno ra-zvijena pod uticajem nemake kole, posebno Bea, dominira naziv Sudska medicina, te potujui tradiciju, mi emo se opredeliti za ovaj naziv.

Istorija Sudske medicine moe se podeliti u dva hronoloka perioda. Najraniji period trajao je nekoliko hiljada godina i podrazumeva nepostojanje nikakve odvojene sudskomedicinske struke, pa se samo postojanje, odnosno delovanje medicine, indirektno sagledava kroz njen uticaj na pra-vo. Dokazi o ovom uticaju nalaze se u najstarijim analima, prvim poznatim zakonima i svetim knjigama starih naroda.

Drugi period predstavlja poetak izdvajanja Sudske medicine iz uoptenog korpusa medicine i hirurgije, iji se proces moe sistematski pratiti sve do modernog doba. Poetak ovog perioda smeten je na kraj XVI veka.


2.1. NAJRANIJI PERIOD

Medicina i Pravo bili su usko povezani u najranijim vremenima, a spojnice su bile magija i religija. Funkcije lekara i sudije bile su objedi-njene u sveteniku-vrau. On je bio posrednik izmeu boga(ova) i ljudi, koji je uvao od boga date zakone i sudio za povredu istih. Bolest i smrt posmatrani su kao boanska kazna zbog nepotovanja boanskih zakona, uzrokovane vradbinama ili delovanjem zlih duhova. Ove poslednje, svetenik-vra leio je molitvama, rtvama i direktnim tretmanom. Poznavanje lekovitih i otrovnih biljaka vis medicatrix naturae nesumnjivo je uvrivalo njegov au-toritet u irokoj oblasti delovanja (tumaa za-kona, presuditelja i lekara).

Kontinuirani dokazi o vezi i sjedinjenosti religije, medicine i prava mogu se pratiti kroz vekove.

2.2. DOBA ANTIKE

Najstariji poznati pisani Zakon (vavilon-skog kralja Hamurabija), oko 2200. god. p.n.e. smatra se ugaonim kamenom koji utemeljuje odnose Medicine i Prava. U nekim odredbama ovog Zakona, jasno se definie lekarska greka i odreuje kazna za krivicu, kao i materijalna nadoknada za proizvedenu tetu, ime je prvi put jasno definisan pojam krivine i civilne od-govornosti lekara.

Zakoni Manue u Indiji, koji priblino potiu s kraja stare ere, osim to kodiraju osnove javnog zdravstva, preciziraju i to da osobe defektnih ula, starci i deca, te drogirane i pijane osobe, ne mogu biti svedoci na sudu.

Zakoni stare Persije, osim to ponavljaju kaznene odredbe za pogreno leenje, daju i prvu klasifikaciju telesnih povreda, svrstanih u sedam grupa prema teini, poev od krvnog podliva pa do smrtne povrede. Izrie se obaveza ispitivau-lekaru da ih svrsta strogo po datoj klasifikaciji.

Antika Grka je kroz dela Hipokrata stvorila pravila lekarske etike (Hipokratova zakletva), koja su tako temeljna da su izdrala probu vre-mena do dananjih dana.

Antiki Rim i rimska imperija dali su ogroman doprinos u razvoju pravnog sistema. Posebno Lex Aquillia (527. god. p.n.e.) iskazuje obavezu strunog miljenja u pogledu smrtnosti rana i izrie kaznu za propust u zbrinjavanju povreda za koje ekspert oceni da nisu bile smrtonosne.

Lex Cornellia (13878. god. p.n.e.) meu kaznene odredbe uvodi i tretiranje abortusa i korienje abortivnih sredstava, predviajui smrtnu kaznu ili izgon lekara ili nelekara izvrioca.

Bez sumnje, najvei doprinos medikolegal-nim relacijama donet je u vreme imperatora Justinijana (483565. god. n.e.). Obimna prav-na materija objedinjena je kroz nekoliko knjiga koje su kasnije nazvane Corpus juris civilis. Upoglavlju Digest navedeno je: ... lekari nisu obini svedoci ve daju zakljuke pre nego sve-doenje ... medices non sunt proprie testes, sed magis est judicium quam testimonium. Na ovaj nain, prvi put je kroz pravni sistem definisana pravna pozicija medicinskog vetaka, a data su i uputstva sudovima kada su obavezni da ko-riste znanje medicinskog vetaka; meu ovim sluajevima navode se: utvrivanje trudnoe, vremena poroaja, sterilitet, impotencija, abor-tus, silovanje, sumnja na trovanje, sumnja na simulaciju bolesti itd. Navodi se da e lekar vetak svoje miljenje zasnovati prema autorite-tu Hipokrata, to znai, po pravilima Hipokra-tove etike i medicinskog znanja Hipokratovog vremena.

Korpus zakona ovog imperatora (verovatno roenog u Cariinom gradu u okolini Leskovca, graditelja Hrama sv. Sofije) utemeljio je razvoj Sudske medicine, a mnogi opravdano smatraju da je pored Biblije, ovo delo najvie uticalo na razvoj hrianske civilizacije.

2.3. PRELAZNI PERIOD

Rimsku imperiju na zapadu Evrope (Za-padno rimsko carstvo) sruili su u V veku ger-manski narodi. udno, ova plemena smatrana varvarima i ruiteljima civilizacije, relativno rano donela su jasna pravila koja medicinski vetaci moraju da koriste. Grupa zakona na-zvana Leges barbarorum nastala je verovatno na


prelazu izmeu line osvete, karakteristine za slabo organizovan nain ivota nomadskih ple-mena u ivot u organizovanoj zajednici. Zakoni su regulisali nadoknadu za smrt, povreivanje i oteenje imovine koje povredilac isplauje roacima u sluaju smrti. Obeteenje je pro-porcionalno teini povrede i rangu oteenog, to su utvrivali sudovi. Zakoni sadre klasifi-kaciju povreda i medicinski vetak pred su-dom ocenjuje u koju grupu i na osnovu ega je konkretnu povredu svrstao.

Karlo Veliki (742814. god.) pokuao je (i de-lom uspeo) da obnovi Zapadno rimsko carstvo. Po njegovom zahtevu objedinjeni su razliiti zakoni i objavljeni pod nazivom Capitularies ukojima su, izmeu ostalog, sadrane i jasne in-strukcije sudijama u kojim sluajevima se mora traiti miljenje strunjaka. Kratkoa njegove vladavine onemoguila je da se zakoni uvrste i opstanu.

U dugom periodu nema znaajnih pomaka niti u razvoju pravnog sistema niti medicinske nauke i struke. Najznaajnijim za ovaj period moe se smatrati pravno regulisanje lekarske prakse i lekarskog obrazovanja, donetih na Si-ciliji u vreme vladavine Frederika II (1224. god.). Veoma je precizan i interesantan sa dananjeg stanovita obuke lekara; uenje logike tri go-dine, uenje medicine prema Hipokratu, Ga-lenu i Aviceni pet godina, pripravnitvo jednu godinu i javni zavrni ispit sa polaganjem za-kletve.

Veliki pomak nastaje u vreme vladavine Kar-la V koji objavljuje Constitutio criminalis Caro-lina. Osim to normama obuhvata praktino sve oblasti kojima i moderno pravo, titi telesni integritet i daje jasne instrukcije u korienju medicinskog strunjaka, ovaj Zakon doputa i otvaranje ljudskog tela autopsiju. Vaei na velikom delu teritorije Evrope, ovaj Zakon je praktino otvorio put za razvoj Sudske medi-cine kao posebne discipline, to e se postii u narednih 100 godina.

Van Evrope, mora se istai dostignue Kine, u kojoj je 1250. god. objavljeno delo u pet knjiga Hsi Yuan Li, to u priblinom prevodu znai: Uputstva mrtvozorniku. Ovo delo je prevedeno stiglo u Evropu krajem XIX veka, te je ostalo bez uticaja na razvoj evropske Sudske medicine.

2.4. KRAJ XVI VEKA

Ovaj period smatra se poetkom nastanka Sudske medicine kao samostalne discipline. Objektivan razlog je u objavljivanju knjige Am-broasea Parea Tractus de renunciationibus, sub-nexus operibus jus u kojoj se daju osnovi forme sudskomedicinskog izvetaja i meu lekarskim specijalnostima navodi se sudskomedicinski vetak.

Osim metodologije sudskomedicinskog izvetavanja, obrauje se i patologija razliitih nasilnih smrti i prvi put se govori o iskljuivo sudskomedicinskoj materiji: razlikovanju za-ivotnih od posmrtnih povreda.

Godine 1598, lekar iz Palerma, Fortunatus Fidelis, objavljuje De relationibus medicorum (O lekarskim izvetajima), u kojem se opirno obrauje sudskomedicinska problematika i is-tie zahtev za kompletnu autopsiju, a postoji i iznenaujui zakljuak da je veina iznenadnih smrti sranog porekla.

2.5. DALJI RAZVOJ

Dalji razvoj Sudske medicine iroko je otvo-rio Paolo Zacchia (papski lekar Aleksandra VII), jer u godinama 1621. i 1635. u Rimu objavljuje prvih est tomova, a 1666. godine u Amster-damu jo dva toma najvanijeg dela u ovom periodu razvoja Sudske medicine, pod naslo-vom: Questiones medicolegales. Ovo delo sma-tra se prvim kompletnim udbenikom Sudske medicine koje je dalo osnovni legitimitet njenoj samostalnosti.


Fig. 2.1. Paolo Zacchia

Prva organizovana nastava Sudske medicine poela je na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Lajpcigu 1650. godine. Prvi sudskomedicin-ski asopis pojavio se u Berlinu 1782. godine, a prve katedre za Sudsku medicinu istovremeno su osnovane u: Parizu, Monpeljeu i Strazburu.

M. J. B. Orfila (17871853), profesor hemije i sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Parizu, objavljuje kapitalno delo Traite des poisons, kojim se uvruje Analitika tok-sikologija kao nerazdvojni deo Sudske medi-cine. Delo je doivelo mnogo izdanja i preve-deno je na sve svetske jezike.

Johan Casper 1856. objavljuje u Berlinu Prac-ticshe Handbuch der Gerichtliche Medizin, koji sa svojih devet izdanja postaje vodei udbenik u Evropi, ukljuujui i Veliku Britaniju.

Imenovanjem Eduarda Rittera von Hofman-na za direktora Instituta za sudsku medicinu bekog univerziteta (1875), Be postaje vodei centar Sudske medicine. Hofmanova knjiga Lehrbuch der Gerichtlichen Medizin sa svojih osam izdanja dugo je ostala najbolji tekst Sud-ske medicine tih vremena. Sudska medicina je na bekom univerzitetu priznata kao samo-stalna medicinska specijalnost 40 godina pre Patoloke anatomije.

Sudska medicina u Velikoj Britaniji, bez obzi-ra na razlike u pravnom sistemu (koroner pre-ma inkvizitorijalnom), uglavnom se zasnivala

na prevodima kontinentalne literature. Prva katedra osnovana je u Edinburgu i na njenom elu bio je Andrew Dunkan (1789). On je i au-tor prvog udbenika Sudske medicine na engle-skom jeziku. Veliko ime ove zemlje nesumnjivo je A. S. Taylor, ija je knjiga Principles an practice of medical jurisprodence imala znaajan uticaj i izvan Britanije.

Sudska medicina u SAD dugo se oslanjala iskljuivo na evropsku. Pred poetak II svet-skog rata objavljuju se znaajni udbenici (Gon-zales, M. Helpern i A. Moritz). Snaan i samo-stalan razvoj poinje formiranjem Akademije za forenzine nauke i njenog asopisa. Premo u oblastima visokih tehnologija i prenoenjem njihovih dostignua u istraivanje materijalnih tragova krivinih dela, dovode ameriku Sud-sku medicinu meu vodee u svetu.

2.6. ISTORIJA SUDSKEMEDICINE U SRBA

Istorija Sudske medicine u Srba, vezana je za period srpske srednjovekovne drave. Godine 1219, tampano je delo pod nazivom Zakono-pravilo (nomokanon) svetog Save. Zakonopravi-lo na 800 strana sadri norme crkvenog prava, ali i norme graanskog prava, zasnovanog na Justinijanovom Kodeksu i vizantijskom pravu. Teko je zamislivo da se izdanje na savremenom srpskom jeziku pojavilo tek 2005. godine. Ko-mentator (M. Rajkovi) istie da sv. Sava u pogovoru navodi: Izae, dakle, na svetlost naeg jezika ovaj boanski spis. Isti komenta-tor navodi: Po istorijsko-pravnom, teolokom i jezikom bogatstvu, Zakonopravilo je sveta knjiga Srba. Ono je imalo ulogu da oplemeni narodnu duu i uvrsti crkveno-dravno ustroj-stvo, da kao zavetna knjiga pomogne u zasni-vanju porodinog, pravnog i duhovnog ivota. Sa Zakonopravilom smo bili prvi evropski na-rod koji je imao zakone na svom jeziku.

Godine 1349, proglaen je Zakonik cara Stefana Duana, koji je za svoje vreme predsta-vljao moderan pravni sistem.

Zakonopravilo svetog Save i Duanov za-konik nazvani su Zakoni svetih Otaca i kao iz-vori prava korieni su i kod Bugara i kod Rusa.


Slom srednjovekovne srpske drave, prekinuo je za dugo vremena civilizacijski razvoj srpskog naroda, a Zakoni svetih Otaca primenjivani su u srpskim enklavama i u okvirima crkve. Tek u XIX veku, pojavljuje se Zakon prote Mateje Ne-nadovia, koji je oslonjen na zapadnoevropsko pravo.

Istorijski, nastava iz Sudske medicine u Srbiji organizovana je prvo na Velikoj koli u Beo-gradu, a za prvog nastavnika Sudske medicine izabran je dr Aim Medovi. Od njega je na-stavu preuzeo dr Milan Jovanovi-Morski. Prvi udbenik Sudske medicine izdat je 1865. godine u Beogradu, a njegov autor bio je dr Aim Me-dovi.

Osnivanjem Medicinskog fakulteta u Beo-gradu 1919. godine, formirana je Katedra za sudsku medicinu, koja je prerasla u Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Osniva Katedre je prof. dr Milovan Milovanovi, koji se s pravom smatra osnivaem moderne Sudske medicine u Srbiji. Milovanovi je preneo principe rada i organizaciju Sudske medicine bekog Instituta, tada najmonije kole u Evropi. Milovanovi je bio izuzetno produktivan istraiva iji su nauni radovi objavljivani u vodeim evropskim sudskomedi-cinskim asopisima tog vremena. Njegovi ra-dovi iz oblasti suicidologije, visoko se vrednuju i u dananje vreme. Udbenik Sudska medicina Milovana Milovanovia doiveo je vei broj iz-danja i u mnogim poglavljima izdrao probu vremena i do danas. Osavremenjeno izdanje, posle njegove smrti, izalo je u redakciji njego-vog naslednika, prof. dr Julijane Bogievi, koje je takoe doivelo vei broj izdanja.

Godine 1960. poeli su sa radom Medicin-ski fakultet u Novom Sadu i Niu, a kasnije u Pritini i Kragujevcu. Svi fakulteti formirali su svoje Katedre za sudsku medicinu, koje su prerasle u Zavode. Kasnije su izdati brojni udbenici i monografije, ime je obeleen pun razvoj ove discipline u Srbiji.

2.6.1. Razvoj Sudske medicine u AP Vojvodini

Godine 1959. poeo je sa radom Centar za sudsku medicinu i kriminalistiku Pokrajinskog

sekretarijata za unutranje poslove u Novom Sadu. Rukovodilac centra bio je dr Miroslav ovljanski (kasnije profesor sudske medicine), prvi specijalista za Sudsku medicinu u Vojvo-dini. Kao specijalista toksikolog, u Centru je radila dr Radmila ovljanski (kasnije profesor toksikologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu). Centar je posedovao, za to vreme, modernu opremu za rad u oblasti Sudske pa-tologije i Toksikologije.

Godine 1960. poeo je sa radom Medicinski fakultet u Novom Sadu i za efa Katedre izabran je prof. dr Ante Premeru, dugogodinji ef Katedre za sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Prof. Premeru bio je fasci-nantna linost, poliglota iroke opte kulture i uenik austrijske i francuske sudskomedicinske kole, jasenovaki logora i antifaistiki borac.

Za asistenta na Katedri izabran je dr Dragia Popovi (1963), a zatim dr Milo Tasi (1965). Materijalna baza Katedre bila je mizerna (stara zgrada bive bolnike konjunice, praktino bez ikakve opreme).

Godine 1969. izvrena je integracija Katedre za sudsku medicinu i Centra za sudsku medi-cinu Pokrajinskog sekretarijata, u Zavod za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u No-vom Sadu, ime je materijalna baza znaajno popravljena.

Prof. dr Ante Premeru ostao je na mestu rukovodioca Zavoda i efa Katedre do penzi-onisanja 1976. godine, a do poetka 1977. na mestu rukovodioca bio je dr Dragia Popovi (poetkom 1977. izabran je za prodekana Medi-cinskog fakulteta, a zatim za prorektora Univer-ziteta u Novom Sadu). Januara 1977, u sklopu irokih integracionih procesa, Zavod za sudsku medicinu prelazi u sastav Instituta zajednikih medicinskih slubi (dijagnostiki i logistiki centar), ime je praktino sluba Sudske medi-cine postulirana u zdravstvo kao matinu de-latnost, a Zavod je ostao nastavna baza (kate-dra) Medicinskog fakulteta, izvodei i nastavu na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Januara 1977. godine, za rukovodioca Zavoda i efa Katedre izabran je prof. dr Milo Tasi, koji je i sada upravnik Instituta. Daljim organizacionim promenama, Zavod je prerastao u Institut koji je organizaciona jedinica u sastavu Klinikog centra Novi Sad.

10

Poglavlje 2 ISTORIJA SUDSKE MEDICINE

Godine 1989, za efa Katedre izabran je prof. dr Milan Simi, koji i danas obavlja tu funkci-ju.

Tokom 80-ih godina XX veka, Institut je imao izrazito visok kadrovski i materijalni razvoj. U oblastima Forenzine patologije uvedena je di-gitalizacija mikroskopske slike, polarizaciona, interferenciona i uorescentna mikroskopija; u oblasti Toksikologije gasna, gasno-masena i te-na hromatografija. Devedesete su predstavljale znaajnu stagnaciju, ali 2002. godine realizu-je se nabavka opreme za DNA i 2003. godine uvodi se analiza genomske DNA, a 2004. go-dine i analiza mikrosatelitskih markera Y-hro-mozoma. Iste godine, laboratorija se uspeno licencira kod Udruenja genetikih laboratorija Evropske zajednice.

Nastavnici i saradnici objavili su Udbenik sudske medicine za studente stomatologije, Dopunski udbenik sudske medicine za stu-dente medicine i Udbenik sudske medicine za studente Prava, kao i vei broj monografija iz raznih oblasti Sudske medicine.

Kadrovska struktura izuzetno je povoljna. Od 29 zaposlenih, 6 je sa doktoratom nauka, 6 su magistri na doktorskim studijama i 3 speci-jalisti.

LITERATURA

Grmek M.D. Uvod u medicinu. Zagreb: Medicin-ska knjiga BeogradZagreb; 1971.

Kati V.R. Poreklo srpske srednjovekovne medi-cine. Beograd: SANU; 1981.

Stanojevi V. Istorija medicine. Beograd: Medi-cinska knjiga BeogradZagreb; 1953.

11


INDEKS

A. S. Taylor 8Ambroase Paree 7Andrew Dunkan 8Ante Premeru 9Aim Medovi 9Capitularies 7Constitutio criminalis Carolina 7Corpus juris civilis 6digest 6Dragia Popovi 9Eduard Ritter von Hofmann 8Forenzina medicina (medicina forensis) 5Fortunatus fidelis 7Frederik II 7Gonzales, M. Helpern i A. Moritz 8Hamurabi 6Hipokratova zakletva 6Hsi Yuan Li 7Johan Casper 8Julijana Bogievi 9Justinijan 6Karlo Veliki 7Leges barbarorum 7Lex aquillia 6Lex cornellia 6M. J. B. Orfila 8Milan Jovanovi-Morski 9Milan Simi 10Milo Tasi 10Milovan Milovanovi 9Miroslav ovljanski 9Paolo Zacchia 7Pravna medicina (medicina legalis) 5Radmila ovljanski 9Vis medicatrix naturae 6Zakonik cara Stefana Duana 8Zakoni Manue 6Zakoni stare Persije 6Zakonopravilo (nomokanon) svetog Save 8Zakon prote Mateje Nenadovia 9

12


13

Poglavlje 3 SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE

Zaklinjem se svojom au da u vetaenje

izvriti savesno po najboljem znanju i da u

tano i potpuno izneti svoj nalaz i miljenje!1

3. SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE

Milan SIMI

3.1. Vetaenje u krivinom postupku ............................................................. 143.1.1. Osnovni pojmovi ........................................................................................... 143.1.2. Vetak osnovni uslovi ................................................................................ 163.1.3. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko vetaenje .................................... 173.1.4. Vetaksvedok ............................................................................................... 183.1.5. Odnos vetaka i lekarske tajne ..................................................................... 183.1.6. Mesto, vreme i predmeti sudskomedicinskog vetaenja ............................ 193.1.7. Osnovni principi vetaenja .......................................................................... 193.1.8. Saoptenje sudskomedicinskog vetaenja ................................................... 233.1.9. Stepeni sudskomedicinskog vetaenja ........................................................ 243.1.10. Etika i pravna odgovornost sudskomedicinskog vetaka ........................... 25

3.2. Vetaenje u parninom postupku ............................................................ 263.2.1. Osnovni pojmovi .......................................................................................... 263.2.2. Nadoknada tete ........................................................................................... 263.2.3. Materijalna teta ........................................................................................... 283.2.4. Nematerijalna teta ....................................................................................... 29

3.2.4.1. Vetaenje bola ..................................................................................... 293.2.4.1.1. Fiziki bol ....................................................................................... 303.2.4.1.2. Duevna bol .................................................................................... 30 Duevna bol i umanjenje opte ivotne aktivnosti ..................................... 31 Duevna bol i naruenje ............................................................................. 31 Duevna bol i povreda slobode i prava oveka ........................................... 32

3.2.4.2. Vetaenje straha .................................................................................. 32

Osnovu svakog civilizovanog drutava ine pravne i moralne norme, koje odreuju odnose unu-tar zajednice, a samim tim reguliu i zatitu svog najbitnijeg elementa oveka njegov fiziki i psihiki integritet. Pravo, kao drutvena nauka, koristi tekovine medicinskih znanja, kako u for-miranju pravnih normi, tako i u reavanju konkretnih pitanja pravne prakse. Primenjujui ovu materiju, pravo kao laik za medicinsku stranu problema poziva medicinsku nauku u pomo putem institucije vetaenja i njenog eksponenta sudskomedicinskog vetaka. Navedenu materiju re-gulie vie zakona. Krivini zakonik (KZ) precizira krivina dela ugroavanja sigurnosti svakog oveka i sankcije ukoliko se to realizuje, Zakonom o obligacionim odnosima (ZOO) regulie se

1 Zakletva vetaka (lan 326 ZKP)

14


naknada nastale materijalne i nematerijalne te-te oteenom, dok Zakonik o krivinom postup-ku (ZKP) i Zakon o parninom postupku (ZPP) reguliu osnovna pitanja u vezi sa vetaenjem i vetakom. Radi lakeg razumevanja, poloaj vetaenja i vetaka u naem pravnom sistemu prikazujemo ematski (Fig. 1).

Fig. 3.1.

3.1. VETAENJE U KRIVINOM POSTUPKU

3.1.1. Osnovni pojmovi

Zakonik o krivinom postupku odreuje potrebu za vetaenjem i ujedno blie defini-e samo vetaenje i vetaka: Vetaenje se odreuje kada za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti nalaz i milje-nje od lica koja raspolau potrebnim strunim znanjem.2

Ovom optom definicijom vetaenja da se ono preduzima u cilju utvrivanja i ocene vane injenice jasno se stavlja do znanja da vetaenje ima snagu dokaznog sredstva, bitnog za donoenje odluke. Sud, po pravilu, odreuje vetaenje u svim spornim pitanjima koja izlaze iz domena pravne nauke. Vetaenje je sloen

2 lan 241 ZKP.

postupak analize, sinteze i saoptenja odreenih sadraja zasnovanih na strunom znanju, poseb-nom svojstvu ula i iskustvu. Ukoliko je pred-met vetaenja medicinska problematika (ivot, zdravlje, integritet i dostojanstvo linosti), onda se ovaj postupak naziva sudskomedicinskim vetaenjem (expertisis medicoforensis). Na ovaj nain, vetaena injenica dobija snagu dokaza, katkada i jedinog, koja u sklopu sa drugim pra-vno dokazanim injenicama pomae Pravu da utvrdi istinitost nekog dogaaja. Poto je funk-cija vetaenja dvojaka, njeni obavezni delovi su nalaz i miljenje. Faza vetaenja u kojoj se daje nalaz ima snagu dokaza, dok se za zavrni deo vetaenja davanje miljenja to ne moe rei, jer ono ima funkciju strunog pomagaa, dopu-njuje aktivnost suda u onome to bi sud treba-lo da uradi sm, kada bi raspolagao dovoljnim strunim znanjima. Meutim, sudska praksa je pokazala da sud u nekim sluajevima nije do-voljno struan da izvede ocenu neke injenice i nakon datog nalaza i miljenja. Uz saglasnost i pristanak suda i stranaka u postupku, to u stva-ri ini vetak iako je to samim pravom obaveza suda (na primer, ocena teine telesne povrede ili uraunljivosti).

Zakonska definicija vetaka lice koje raspolae potrebnim strunim znanjem do-sta je uoptena, to ne udi kada se pred sudom pojavljuju vetaci iz irokog dijapazona nau-ka i struka medicine, ekonomije, saobraaja, graevinarstva itd., to onemoguuje zako-nodavca da se uputa u preciznije definisanje vetaka svake pojedinane oblasti. U naem jeziku, pod pojmom vetak podrazumeva se osoba koja je dobar poznavalac neeg, znalac, strunjak, vet, iskusan itd.

S. Pejakovi navodi da su vetaci: Lica koja imaju specijalno znanje ili vetinu da ulima opaze i znanjem ocene izvesne injenice, okolnosti i pojave za koje je opte i posebno sudijsko znanje nedovoljno i da o tome daju svoje miljenje (artis peritus). Ako ove op-te odrednice pretoimo na oblast medicine zakljuiemo da je sudskomedicinski vetak osoba koja poseduje znanja medicinskih nau-ka medicine, stomatologije ili farmacije. Ue posmatrano, sudskomedicinski vetak (expertus medicoforenis) je lekar, bez obzira na nivo strunosti ili nastavna i nauna zvanja, odno-

15


sno, to moe biti lekar opte medicine i svih moguih specijalizacija i subspecijalnosti. Le-kar opte prakse vri vetaenja na osnovu svog optemedicinskog obrazovanja i iskustva. Na-ravno da e sud po specifinoj potrebi pozvati vetaka sa veim stepenom strunosti lekara odgovarajue specijalizacije, koji ima vei kvan-titet i kvalitet znanja iz odreene oblasti.

Vetaenje odreuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak.3 Ovaj zakonski pri-stup nema snagu obaveznosti, pa je sud slobo-dan u odluivanju da li e odrediti dokaziva-nje vetaenjem ili ne. Kada sudija poseduje odreena znanja dovoljna za ocenu strunih pi-tanja, on ne mora odrediti vetaenje. Meutim, praksa je pokazala da se u nekim sluajevima vetaenje odreuje nepotrebno, odnosno i kada proseno obrazovan sudija raspolae strunim znanjem za utvrivanje odreene injenice iz razliitih razloga: iz komoditeta i odsustva volje ili iz straha od odgovornosti, koju ovim postup-kom prebacuju na vetaka itd.

S obzirom na to da je vetaenje pravna po-treba, zahteva ga i sprovodi organ postupka, a to su tuilac i istrani sudija u tzv. prethodnom postupku ili sudija predsednik vea ukoliko se ta potreba ukae tokom glavnog pretresa4.Vetaenje i vetaka moe predlagati tuilac, okrivljeni i oteeni ili traiti njihovo izuzee, a sudija moe njihov predlog prihvatiti ili od-baciti. Organ pismenom naredbom postavlja vetaka i utvruje predmet njegovog vetaenja. Meutim, stranke mogu vanprocesno zahtevati od pojedinca ili ustanove struno miljenje po pojedinim pitanjima. Ovo se formalno ne moe smatrati vetaenjem niti se struna lica mogu nazivati vetacima, jer ne ispunjavaju osnovni zakonski uslov, a to je da ih je odredio organ koji vodi postupak. Stoga ova vetaenja nisu obavezujua za sud, tavie, sud ih ne sme pri-hvatati. Ona mogu imati samo snagu strunog miljenja u okviru primedbi koje daju stranke u postupku na izvreno vetaenje. Principijelno, vanprocesna vetaenja trebalo bi izbegavati, jer stranka angauje vetaka i plaa ga, pa dru-ga strana uvek postavlja pitanje objektivnosti datog nalaza i miljenja. Stoga, vetak mora biti

3 lan 242 ZKP.4 lan 242 (1) ZKP.

lice koje je nezainteresovano u postupku i pot-puno materijalno nezavisno od svih uesnika u postupku. Samo tako se moe obezbediti nepri-strasnost i objektivnost vetaka, a samim tim i poverenje suda i stranaka.

ire gledano, van postupka, sudskomedicin-sko vetaenje mogu zahtevati i druge ustanove za svoje potrebe, kao to su radne organizacije (ocena radne sposobnosti, ocena teine bolesti itd.), osiguravajua drutva itd.

Prilikom odreivanja vetaka, organ po-stupka mora se maksimalno truditi da napravi odgovarajui izbor u linosti vetaka, da bi se obezbedio odgovarajui nivo strunosti. Sudo-vi koji pozivaju vetaka samo zbog akademske titule, zanemaruju injenicu da ju je on stekao zbog odlinih rezultata u onome to svakodnev-no radi, da u materiji vetaenja moe biti nei-skusan, a njegov nastup na sudu amaterski. Kat-kada se ine greke i pozivaju se autoritativna imena graninih disciplina u odnosu na problem koji se vetai, u kom sluaju vetak raspolae ekstenzivnim znanjem, koje ne odgovara potre-bama konkretnog predmeta vetaenja. Vetak koji ne poznaje principe sudskomedicinskog vetaenja i odreene pravne norme, bez obzi-ra na renome titula, nije u mogunosti da iz-vri transfer medicinske istine. Opasnost lei u tome da se miljenje ceni po tome ko ga je dao, a ne po njegovoj sutinskoj vrednosti.

Neka vetaenja zahtevaju angaovanje dva ili vie vetaka5, a njihov broj se ne odreuje prema teini krivinog dela ve prema teini i sloenosti vetaenja. Ovakva vetaenja se po pravilu poveravaju ustanovama. One odreuju vetake pojedince i njihov broj, a ne organ po-stupka.

Prilikom izbora vetaka, zakonodavac predla-e da se prioritet daje strunim ustanovama6,koje u odnosu na lekara pojedinca poseduju daleko vee materijalne, tehniko-tehnoloke i kadrovske potencijale, naune pristupe, i sa-mim tim pruaju garanciju strunog i objek-tivnog vetaenja. Na ovaj nain, obezbeuje se jednakost graana pred jednim istim delom, jer e ustanove istu povredu kod razliitih lju-di uvek tretirati na jedinstven nain. U manje

5 lan 242 (3) ZKP.6 lan 242 (2) ZKP.

16


sloenim sluajevima vetaenja, preporuuje se angaovanje stalnih sudskih vetaka. Ovo olakava sudu izbor, obezbeuje se kontinuitet prakse i ujednaenost kriterijuma vetaenja za iste sluajeve. Slabu stranu stalnih vetaka ini opasnost od rutinerstva, meusobnog uticaja sudije i vetaka preko dozvoljenih granica. Na kraju, sud moe angaovati i druge vetake, ako su stalni vetaci spreeni i ako postoji opasnost od odlaganja pretresa.

Izvedeno vetaenje podlee kritikoj oceni suda, koji nije obavezan da ga bez pogovora pri-hvata, ve ga ceni kao i sve druge dokaze po principu slobodnog sudijskog uverenja. Nai-zgled je paradoksalno da sud ceni miljenje oso-be struno kvalifikovane za predmet vetaenja, meutim, s obzirom na svrhu vetaenja, i to je sasvim prirodno. Sud, mada laiki elemenat za medicinsku problematiku, nije obavezan da a priori prihvati vetaka kao neprikosnovenu linost koja ima odgovarajuu diplomu, jer bi to znailo da je sudija potinjen vetaku. Sud ima mogunost da podvrgne loginoj analizi milje-nje vetaka i da ga ne prihvati u potpunosti ili u celini, ako ono ne moe da odoli kritici zasno-vanoj na zakonitostima opte logike i iskustva. Sud ceni da li je vetaenje sprovedeno u skladu sa naredbom, da li su dati odgovori na posta-vljena pitanja, da li se vetak sluio iskljuivo strunim znanjem svoje nauke i njene metodo-logije, da li ima protivrenosti izmeu nalaza i miljenja ili neloginosti u zakljuivanju itd.

3.1.2. Vetak osnovni uslovi

Lekar mora biti svestan injenice da u funk-ciji sudskomedicinskog vetaka preuzima kva-litativno sasvim nove obaveze, u novoj sredini u odnosu na svakodnevni rad. Nikada njegova delatnost nee biti tako javna, miljenje podvr-gnuto najstroijoj kontroli, a greke obeloda-njene, kao tokom vetaenja u sudnici. Tokom vetaenja, lekar se nalazi u epicentru suko-ba zainteresovanih strana, gde su odnosi vrlo esto zlonamerni. Ovo najbolje ilustruju rei utemeljivaa moderne Sudske medicine u Sr-biji M. Milovanovia: U trenutku kada lekar preuzme ulogu sudskomedicinskog vetaka, on mora biti svestan da stupa u oblast suprotno za-

interesovanih i u estoku borbu stranaka, bor-bu koja se vodi svim moguim, doputenim i nedoputenim sredstvima, to donekle ilustru-je i prethodno prikazana ema.

Navedeni poloaj opredeljuje osnovni uslovkoji svaki vetak mora da ima visok stepen etinosti i struni moral to podrazumeva svest o odgovornosti i samokritinost u odno-su na prihvatanje vetaenja, samokontrolu na pritiske svih moguih oblika, ukljuujui i omalovaavanje, potcenjivanje i diskreditaciju njegove linosti i strunosti. Vetak u tim tre-nucima mora ouvati kontrolu svojih emocija i dostojanstvo profesije. Lekaru stalno mora biti na umu da od njegovog istinoljublja i odnosa prema predmetu vetaenja zavise moralni inte-gritetet i lina sloboda, duina kazne, egzisten-cija porodice itd. zainteresovanih uesnika u procesu. Sa druge strane, kvalitet njegovog rada utie na javnu bezbednost i poverenje u pravni poredak drutva.

Vetak mora prihvatiti da niko nije bezgre-an, da njegovo miljenje podlee slobodnoj oceni suda, da moe i mora biti proveravano. Za pretpostaviti je da njegovim nalazom i milje-njem nee biti zadovoljna bar jedna strana, to moe izazvati i njihove neprimerene reakcije. Meutim, on tada ne sme reagovati nadobudno ili arogantno niti stupiti u sukobe sa zaintere-sovanim stranama. Pored toga, pravna lica koja zastupaju zainteresovane strane takoe imaju svoje etike principe koji im nalau da primene sva dozvoljena sredstva da bi zatitili interese svog klijenta ili interes drutva. Zato, kada sta-vljaju primedbu na iskaz vetaka ili trae njego-vo izuzee, to ne treba shvatiti kao njihovo lino miljenje o vetaku, kao atak na linost, ve kao pravno predvienu kategoriju profesionalnog opreza. Od ovoga treba razlikovati neprincipi-jelne i uvredljive pristupe prema vetaku, kojeg u tim trenucima sud mora da zatiti. Ovakvi po-stupci kriju u sebi opasnost da vetak zauzme revanistiki stav prema strankama u postupku, a medicinsku istinu podredi emocijama, ime bi naneo tetu, i strankama i profesiji, a sebe bi moralno diskvalifikovao.

Sa druge strane, lina poznanstva i pri-jateljstva ne mogu da utiu da u postupku vetaenja pristupi pristrasno ili sa nezame-ranjem. Ako ne moe ovome da se odupre, ve-

17


tak ima pravo da trai sopstveno izuzee za konkretan sluaj.

Drugi uslov dobrog i uspenog vetaenja jeste da lekar ima odgovarajua medicinska znanja, odnosno da je odlian poznavalac svo-je struke. Stoga se on moe uputati samo u vetaenja problematike koju odlino poznaje. Meutim, ako se prihvati vetaenja iz oblasti za koju nije dovoljno struan, pa ak i nestruan, odmah se otvara pitanje njegovog etikog od-nosa prema preuzetoj obavezi. Naalost, poje-dini lekari iz servilnosti prema sudu, isticanja svoje vanosti, nespremnosti da priznaju svoju strunu insuficijenciju, katkada zbog prepoten-cije i srebroljublja, prihvataju se vetaenja koja kasnije nisu u stanju da izvedu do kraja ili ga urade netano. Najopasniji vetaci su lekari koji malo znaju, a nisu svesni koliko ne znaju, pa su u protivnom sluaju ubeeni da sve znaju.

Odlino poznavanje ue medicinske stru-ke i visoko znanje nisu uvek garancija dobrog vetaenja bez treeg uslova poznavanja osnovnih naela vetaenja u krivinom po-stupku, odreenih pravnih stanovita ZKP i KZ i sutine nekih pravnih pojmova (npr. umiljaj, svesni i nesvesni nehat) i principa (npr. in dubio pro reo7) itd. Navedena znanja pomau vetaku da shvati bie krivinog dela i da iznese medi-cinske injenice na nain prihvatljiv zakonskim odredbama, kako bi se uspostavila valjana sa-radnja izmeu organa koji vodi postupak i ve-taka, i izbegli sukobi vetaka i suda u odnosu na njegove obaveze i prava. Pojedini lekari za-nemaruju, pa ak i potcenjuju ova znanja, te im se deava da i pored priznate i nesumnjive me-dicinske strunosti, sudnicu napuste ponieni i javno diskvalifikovani zbog loeg vetaenja.

Bitan uslov dobrog vetaenja jeste vetina komunikacije na relaciji medicine i prava. Ve-tak mora raspolagati, ne samo znanjima ve i odreenim vetinama da sloenu materiju, ka-kva je medicina, prilagodi ambijentu sudnice, da ona bude razumljiva svim prisutnim osoba-ma razliitog stepena obrazovanja, ukljuujui i akademska, ali koji su laici sa aspekta medi-cinske nauke. Ova vetina se ne stie samo kroz

7 Ako sudija dobije od vetaka miljenje u vidu dve ili viemogunosti, on mora da prihvati onu koja je najpovoljni-ja za okrivljenog. Zato vetak ne sme olako da prihvatamogunosti koje mu nude zainteresovane strane.

praksu, ve se izuava u posebnoj naunoj di-sciplini Sudskoj medicini, na isti nain na koji se izuavaju i savladavaju vetine Hirugije, Psi-hijatrije itd.

3.1.3. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko vetaenje

Lekar vetak, pored nesumnjive strunosti, u vreme vetaenja mora imati i pravnu sposob-nost, koja se negativno definie i oznaava kao nesposobnost lekara da se imenuje za vetaka. Pravna nesposobnost vetaka moe da bude ap-solutna, koja se primenjuje u svim sluajevima, ili relativna, koja se odnosi na konkretan sluaj. Praktino, pravna nesposobnost vetaka identina je pravnoj nesposobnosti svedoka8.Lekar ne moe biti sasluan kao vetak ako je sasluan kao svedok, ako bi svojim iskazom po-vredio uvanje lekarske tajne9, ako je u branom ili rodbinskom odnosu sa okrivljenim10, kada postoji mogunost pristrasnog vetaenja kod sluajeva evidentnog prijateljstva ili dokazanog neprijateljstva itd. Lekar koji je leio osobu koja je predmet sudskomedicinskog vetaenja, ne bi trebalo da bude vetak iz vie razloga. Prvo, moe doi u situaciju da otkrije profesionalnu tajnu, zatim, ako je u postupku leenja bio u za-bludi, on e prilikom vetaenja pri tome ostati; dalje, postoji opasnost da eventualne propuste sa posledicama, koje je nainio tokom leenja, prenese na okrivljenog itd. Sasvim je razumljivo da se lekar koji je optuen za propuste tokom dijagnostikog postupka i leenja, ne moe u tim predmetima pojaviti kao vetak.

Tokom vetaenja, vetak mora biti potpuno zdrav, to u prvom redu podrazumeva duevnu uravnoteenost, a posebno da nije duevno obo-leo. Sve navedene injenice opravdavaju Zako-nom precizirane uslove izuzea vetaka, koji su isti kao razlozi predvieni za izuzee sudije. Oni mogu biti i etike prirode ili ako je vetak moralno diskreditovan, odnosno, ako je izvri-lac krivinog dela protiv zdravlja i dostojanstva linosti.

8 lan 244 ZKP u vezi sa lanom 226 ZKP i lanom 227ZKP.

9 lan 226 ZKP.10 lan 227 ZKP.

18


3.1.4. Vetaksvedok

S obzirom na to da se pominju pojmovi veta-ka i svedoka, koji uestvuju u pravnom postup-ku, ukratko e se izneti osnovne razlike izmeu ove dve pravne kategorije sudskog postupka:

Svedoka stvara krivino delo, a vetaka odreuje sud.

Svedok iznosi injenice sudu na osnovu ulnih opaanja i saznanja, odnosno one predstavljaju njegov subjektivni odraz neke objektivne stvarnosti, te ga ne moe zameniti druga osoba.

Vetak iznosi injenice zasnovane na me-dicinskoj nauci, principima sudskomedi-cinskog vetaenja i objektivnom nalazu, te ga moe zameniti drugi vetak, jer se pretpostavlja da e i drugi vetak na isti nain interpretirati medicinske injenice.

Vetak se moe pre davanja miljenja upoznati sa predmetom vetaenja i sa injenicama pravnog spora, dok svedoku to nije dozvoljeno.

Vetak moe sve vreme prisustvovati glavnom pretresu i postavljati pitanja okri-vljenom i oteenom. Svedok ne moe pri-sustvovati pretresu dok ne d iskaz pred sudom.

Vetaci se mogu sasluavati pojedinano, ali mogu izneti i zajedniko miljenje, dok svedoci daju iskaz iskljuivo pojedinano.

3.1.5. Odnos vetaka i lekarske tajne

Iz zakonskih odredbi proizilazi da je lekar duan da uva svoju pozivnu tajnu i pred organi-ma postupka sve dok ga sud ne oslobodi uvanja tajne11, to se ostvaruje na glavnom pretresu uz iskljuenje javnosti. Od Hipokratove zakletve pa nadalje, uvanje lekarske tajne smatra se jed-nom od osnovnih obaveza lekara. Koliki joj se znaaj pridaje danas, moe ilustrovati injenica da se njeno krenje smatra drutveno opasnim delom i svrstano je meu krivina dela protiv oveka i graanina.

Oboljenja i povrede mogu nastati u kriminal-noj radnji, a oboleli i povreeni upueni su na

11 lan 226 ZKP.

osobe koje se profesionalno bave medicinskom delatnou. Pri tome su prinueni da otkriju neku tajnu u vezi sa krivinim delom, jer bi bez nje pomo bila neodgovarajua. Ovakvo sazna-nje za lekara predstavlja profesionalnu tajnu, jer ga je saznao vrei profesionalnu delatnost, odnosno tokom postupka dijagnoze i terapije. Ukoliko se u ovakom sluaju lekar pozove da vetai, on se moe nai u velikoj moralnoj dile-mi, jer profesionalna etika trai od njega da taj-nu sauva, a pravni subjekti da je obelodani. Da li lekar koji dijagnostikuje alkoholisanost leei povreenog iz saobraajnog udesa, moe ovo da prenese sudu? Sigurno da bi to bio in ot-krivanja injenice koja teti interesu pacijenta, to ini sutinu krivinog dela neovlaenog ot-krivanja lekarske tajne. Od ovog primera treba razlikovati situaciju kada istrani organi dove-du lekaru alkoholisanu osobu samo sa jednim ciljem utvrivanja stepena alkoholisanosti. Tada je lekar od poetka u ulozi vetaka te je po prirodi stvari osloboen uvanja profesionalne tajne, to je poznato i strankama. U postupku leenja lekar moe saznati neku injenicu koja nije u vezi sa povredom ili oboljenjem, to se ne moe smatrati profesionalnom tajnom, jer ne postoji uzronost tajne i poziva. Pored toga, lekar je osloboen uvanja tajne u sluajevima saznanja izvrenja krivinog dela ili njenog iz-vrioca.

Postavlja se pitanje da li pristanak pacijenta oslobaa lekara profesionalne tajne. U pravnoj teoriji i praksi nema dilema da je ovim vetak osloboen uvanja tajne. Meutim, sa aspek-ta profesionalne etike, sporno je da li on tajnu mora da otkrije, jer pacijent nije uvek u prilici da proceni kolika e teta za njega proistei. Le-kar i tada mora da deluje neprekidno u skladu sa humanitarnim etikim principima i da zatiti interes pacijenta, odnosno ne mora tajnu da obe-lodani. U ovim sluajevima, lekar mora da vodi rauna ne samo o interesu jednog pacijenta, ve o instituciji poverenja pacijenta u lekara. Dakle, vetak u procesu vetaenja ne moe da prekine vezu sa pozivnom tajnom. Da bi izbegao mnoge etike dileme, kao i mogunost nehotinog oda-vanja tajne, lekar ne bi trebalo da se prihvata vetaenja u sluajevima u kojima je uestvovao u dijagnostikim ili terapijskim procedurama. Naravno, postoje sluajevi kada bi tetne po-

19


sledice po drutvo usled neotkrivanja tajne bile vee od onih koje bi nastale otkrivanjem ne-kih injenica (npr. otkrivanje tajne postojanja karantinske zarazne bolesti, da neko boluje od duevne bolesti da bi se spreilo potpisivanje testamenta itd.).

Neovlaeno otkrivanje profesionalne taj-ne ne sme se meati sa povredom tajnosti po-stupka. Sudskomedicinski vetak kroz pro-ces vetaenja moe biti upoznat sa mnogim injenicama o linostima koje uestvuju u po-stupku, a ije bi otkrivanje moglo naneti tetu toj osobi. Ova saznanja on mora da uva kao svoju pozivnu tajnu.

3.1.6. Mesto, vreme i predmeti sudskomedicinskog vetaenja

Mesto i vreme vetaenja zavise od vrste i predmeta vetaenja, cenei zahteve vetaka i obzire morala. Ono se odreuje naredbom or-gana koji vodi postupak u zavisnosti od toga da li se vri u istranom postupku ili na glavnom pretresu.

U predmete sudskomedicinskog vetaenja spada sve ono to proistie iz poremeaja od-nosa oveka i njegove okoline, a iju proveru i objanjenje moe pruiti medicinska nauka, da bi se obezbedili potrebni dokazi za ispravno re-enje sluaja:

Predmet sudskomedicinskog vetaenja moe biti iva osoba (vetaenje na ivima), kao to su ocene zdravstvenog stanja, teina i mehanizam nastanka zadobijenih telesnih povreda, umanjenje opte ivotne aktivnosti, alkoholisanost, sluajevi silova-nja, dokazivanja roditeljstva, utvrivanje duevnog stanja itd.

Kod umrlih osoba ekspertiza obuhvata spoljanji pregled umrlog, obdukciju, kat-kada i ekshumaciju radi utvrivanja vre-mena i uzroka smrti, uzrono-posledine povezanosti povrede i smrtnog ishoda, vremena nastanka povreda, identifikacije itd. Kao predmet vetaenja mogu se poja-viti i pojedini delovi tela ili telesni ostaci kao to su kosti itd.

Na mestu krivinog dela po pravilu se na-laze tragovi biolokog porekla kao to su

krv, dlaka, semena tenost, pljuvaka itd., koji su pogodni za utvrivanje genetskih markera, ime je trasiran put za neospornu identifikaciju poinioca krivinog dela.

Razna povredna oruja i orua corpora delicti predmet su vetaenja u cilju utvrivanja njihove podobnosti kao po-vrednog sredstva, identifikacije tragova biolokog porekla rtve i poinioca dela. Razni predmeti, kao to su kante, ae, boice, injekcioni pricevi, tablete, lekovi, odea, obua itd., u mnogim sluajevima zahtevaju obradu sudskomedicinskog ve-taka, jer mogu da prue vane podatke potrebne za postupak.

U medicinskim ustanovama, naroito u in-stitutima za sudsku medicinu i sudskomedi-cinskim odborima, vetaenje se vri na osnovu medicinske dokumentacije i drugih injenica, koje se nalaze u sudskom spisu.

Vetaenja u vezi sa vrenjem profesio-nalne delatnosti lekara, koja se odnose na civilnu i krivinu odgovornost leka-ra za uinjene propuste tokom leenja, injenjem ili neinjenjem, kao i za krenje medicinske deontologije i etike. Ne posto-ji medicinska delatnost koja ne moe biti predmet sudskomedicinskog vetaenja, odnosno pravnog raspravljanja. Da napo-menemo samo sluajeve sumnje na trgovi-nu novoroenom decom, ljudskim organi-ma i tkivima, uzimanje tkiva bez saglasno-sti ive osobe itd., koja se ne moe ostvariti bez uea lekara.

Danas smo svedoci ekspanzije bavljenja leenja ljudi na naine koji nisu prihvaeni od strane medicinske nauke ili da dijagno-zu i terapiju sprovode osobe koje nemaju odgovarajua medicinska obrazovanja, to spada u domen nadrilekarstva.

Sigurno je da se na ogranienom prostoru ne mogu pobrojati svi predmeti sudskomedi-cinskog vetaenja, pa su navedeni oni koji su najei u sudskomedicinskoj praksi.

3.1.7. Osnovni principi vetaenja

Jedan od osnovnih principa Prava jeste obezbeivanje jednakosti graana pred sudom

20


za isto delo. Da bi se to postiglo, tokom po-stupka vetaenja lekari se moraju pridravati odreenih principa, koji su delom predvieni zakonskim odredbama, dok je druge definisala medicina. Od njih, najvaniji su sledei:

1. Kada se proita lan 243 ZKP-a, stie se utisak da je lekar obavezan da se odazove pozivu suda i prihvati vetaenje, pod pret-njom sankcije12. Ovo ima prizvuk prinude lekara da mora da pristupi vetaenju, ak i onoga to je van njegove kompentencije (npr. dermatolog da vetai uraunljivost, specijalista preventivne medicine da vri obdukciju itd.). Ovakvo tumaenje zakon-skih odredbi bilo bi apsurdno. Vetak bi se naao u velikoj moralnoj dilemi izmeu svojih strunih mogunosti i pravne sankcije, kojom mu se preti. Meutim, predviena klauzula opravdanog izostan-ka ne podrazumeva samo fiziko neprisu-stvo, ve i neprihvatanje vetaenja zbog stune insuficijencije. Vetak formalno mora da se odazove pozivu suda, ali da izostanak vetaenja opravda nedovoljnom strunou za konkretnu problematiku. Napredak medicine je oigledan i lekar ne moe da ga prati u svim oblastima inten-zivno kao u svojoj uoj specijalnosti, pa su njegova saznanja iz drugih, graninih me-dicinskih oblasti oigledno ekstenzivna. Stoga je osnovni princip vetaenja da le-kar ne sme da se prihvati vetaenja koje je van domena njegove struke, ali je njego-va obaveza da sud, kao relativnog medi-cinskog laika, uputi na drugog vetaka ili odgovarajuu instituciju, koji su struno kvalifikovani da izvre vetaenje. Lekar u svakom trenutku mora da bude svestan svojih mogunosti i ne sme ih prekoraiti ni voljno ni pod pritiskom. Javnim prizna-njem da neto ne zna dovoljno, lekar zasi-gurno ne rui svoj struni integritet, ve uvruje svoj moralni autoritet kod suda. Sud e ove razloge visoko ceniti i oslobo-

12 lan 243 ZKP. (1) Lice pozvano kao vetak duno je dase odazove pozivu i da d svoj nalaz i miljenje (2). Akovetak koji je uredno pozvan ne doe a izostanak neopravda ili odbije da vetai, moe da se kazni novano...,a u sluaju neopravdanog izostanka moe i prinudno dase dovede.

diti vetaka nametnute obaveze, jer je i prevashodni interes suda da obezbedi mo-ralnog, strunog i nepristrasnog vetaka.

2. Izvoenje vetaenja uvek se vri u pri-sustvu predmeta vetaenja. Ukoliko se radi o ivoj ili umrloj osobi, bezuslovno se mora na relevantan nain proveriti njen identitet, a u nekim sluajevima, to je i jedini cilj vetaenja. Poznati su prime-ri iz prakse gde lekar nije na pravi nain utvrdio identitet osobe koju je pregledao, pa ne samo da je nainio greku tokom vetaenja, ve je postao i objekat istranih radnji u smislu eventualnog sauesnitva u krivinom delu.

Kada izmeu dogaaja i vetaenja po-stoji dui vremenski period, za izvoenje vetaenja moe posluiti relevantna medicinska dokumentacija (istorija bo-lesti, otpusna lista, lekarski izvetaji, la-boratorijski nalazi, izvetaji medicinskih fotografisanja itd.). Za dobro vetaenje ne moe posluiti svaka ve tzv. upotre-bljiva medicinska dokumentacija, koja sadri sve elemente za izvoenje analize i davanje miljenja. Upotreba nepotpu-ne dokumentacije ima za posledicu este greke, u svakom sluaju, pad kvaliteta vetaenja. Ova dokumentacija moe biti insuficijentna, katkada zbog propusta le-kara, veinom zbog brzine ukazivanja odgovarajue pomoi povreenom i re-avanja pitanja vitalnih funkcija, pa le-kar nema dovoljno vremena da posveuje panju svakoj, sa medicinskog aspekta beznaajnoj povredi, koja kasnije moe biti od znaaja za reavanje pravnog spo-ra, na primer, mehanizma povreivanja. S druge strane, oteeni moe i da ne priloi nalaze koji mu ne idu u prilog. Treba uvek imati na umu i mogunost zloupotrebe ove dokumentacije, to zahteva od vetaka krajnju obazrivost i kritinost. Naime, to-kom vetaenja, mora se utvrditi identitet i datum vrenja pojedinih laboratorijskih analiza ili medicinskih snimanja. Pozna-ti su nam sluajevi podmetanja tuih rendgenskih snimaka ili, pak, sopstvenih, koji su nainjeni u periodu pre kritinog dogaaja za koji se vodi postupak.

21


3. Zakonodavac predvia da vetak moe13,a principi dobre sudskomedicinske prakse nalau da mora da se upozna sa predme-tom vetaenja. Da bi mogao da se pripre-mi i da organizuje svoje vetaenje, veta-ku se mogu predoiti pitanja na koja treba da odgovori. Ukoliko vetak nije siguran da adekvatno moe da izvri ekspertizu, da mu je potrebno da obnovi ili dopuni svoje znanje iz literature, konsultacijom sa kolegama, moe, a i treba da trai od-laganje vetaenja, bez obzira na to to je ono povezano sa odlaganjem prosesa. Ako proceni da nije u stanju da udovolji zahte-vima suda, potrebno je da trai sopstveno izuzee ili ako postoji drugi razlog za nje-govo izuzee, da na to ukae sudu.

4. Zadatak vetaka je da na osnovu neo-spornih i objektivno utvrenih medicin-skih injenica izvri traenu eksperti-zu. Vetaenje nije ispravno ako vetak po svojoj slobodnoj oceni uzima iskaze uesnika kritinog dogaaja, ukljuujui i svedoke. Na ovaj nain, vetak preuzima kompentencije suda, a vetaenje zasno-vano na pretpostavkama nikako ne moe imati pravnu valjanost. Na zahtev suda vetak moe analizirati izjave okrivljenog i/ili oteenog samo u delu u kojem oni opisuju mehanizam povreivanja, te dati svoje miljenje da li je prikazani mehani-zam (ne)podoban.

Isto tako, vetaenje se ne moe zasniva-ti na anamnestikim podacima. Obole-la osoba zainteresovana je da se to pre izlei, pa je tada odnos pacijentlekar dobronameran (bona fide) i oboleli lekaru najiskrenije iznosi sve traene podatke. Meutim, kada povreena osoba dolazi lekaru, nekada njihov odnos nije dobro-nameran (mala fide). Povreeni je svestan da miljenje lekara moe imati ozbiljne pravne reperkusije za drugu stranu, a nje-mu moe obezbediti solidnu osnovu za potraivanje tete. Zato oni pribegavaju si-mulaciji ili agravaciji, da bi iznudili to po-voljnije vetaenje za svoje interese. Tako, na primer, povreeni e po pravilu izjaviti

13 lan 254 ZKP.

da je u kritinom dogaaju zadobio potres mozga, ali e zato do tanina opisati sve to se dogaalo u kritinom trenutku, ak e i citirati rei okrivljenog dok je gubio svest, to je nemogue jer potres mozga prati retrogradna amnezija.

5. Sudskomedicinski vetak moe vetaiti samo medicinsku stranu nastalog proble-ma, ali se nikako ne moe upustiti u ra-zmatranje pravnih pitanja. On za pravnu stranu problematike nema strunu kvali-fikaciju i ne moe se raspravljati o nameri poinioca krivinog dela, svireposti, kaja-nju, krivici, umiljaju, nehatu i slino.

Da bi se govorilo o krivinom delu, ono mora is-puniti odreene zakonske uslove: Krivino je

odgovoran uinilac koji je uraunljiv i koji je

krivino delo uinio sa umiljajem ili iz nehata.

Drugim reima, nema krivinog dela bez umiljaja

ili nehata. Umiljaj postoji u sluaju da je uini-

lac krivinog dela bio svestan svojih radnji i po-

sledica koje e iz tih radnji proistei, ali i pored

toga je postojala namera da ih izvri (direktan

umiljaj dolus directus); kada je subjekt krivinog

dela bio svestan da iz njegovih postupaka moe na-

stati zabranjena posledica, nije postojala namera

da je izvri, ali je dopustio da ona nastane (even-

tualni umiljaj dolus eventualis). Nehat (culpa)

prema zakonskom tekstu moe postojati u dva ob-

lika. Krivino delo je uinjeno iz svesnog nehata

(luxuria, samopouzdanje) ... kad je uinilac bio

svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja

moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako

drao da e je moi spreiti ili da ona nee nastu-

piti .... Nesvesni nehat postoji u sluaju da poini-

lac ... nije bio svestan mogunosti nastupanja

zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i

prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao

biti svestan te mogunosti.

Svrha poznavanja pravnih pojmova nije da ih lekar primenjuje u praksi, ve da izbeg-ne zamke i greke i da kroz medicinsko vetaenje postane tuma pravne proble-matike u ulozi tuioca, branioca ili sudije, ili da se uputa u pravne ocene (na primer, da je zahtev oteenog neosnovan ili da je okrivljeni kriv za saobraajni udes jer je u krvi imao vie alkohola od zakonski do-zvoljenog) itd.

22


6. Tokom vetaenja, vetak mora da prime-njuje trenutno vaea savremena medicin-ska saznanja i dostignua, ija vrednost je procenjena u irim medicinskim krugo-vima, to iskljuuje mogunost upotrebe vrednosti u koje vetak lino veruje. Ovo ujedno obavezuje vetaka na neprekidno struno usavravanje tokom svog radnog veka i stalno praenje strune prakse i li-terature.

Vetak ne moe dozvoliti da na njega utiu izlivi emocija u sudnici, kao to su kaja-nje, pla i drugi emotivni izlivi i da zbog toga popusti na raun medicinske istine; on mora ostati nesugestibilan. Svako po-putanje i slabost prema jednoj, znai na-noenje moguih teta drugoj strani.

Suprotno navedenom principu, vetak ne sme ni da bude sugestivan, da svoja emotivna doivljavanja tokom vetaenja iznosi sudu. Izrazi kao to su grozno, strano, jezivo i slino nisu relevantne medicinske injenice, ve bi bili samo ve-takovo subjektivno doivljavanje nekog dogaaja, a semantiki su bliski pravnom pojmu svireposti, koja se posebno sank-cionie. Isticanjem sopstvene linosti i skretanjem panje na lini znaaj kroz senzacionalistiki opis nalaza, vetak znatno naruava naelne principe eksper-tizne etike, jer na ovaj nain utie na sud, u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela ili na pravnu sankciju.

7. Sudskomedicinski vetak u veini slua-jeva saoptava svoje miljenje javno, u sudnici. Sadraj vetaenja nije name-njen samo pravnim subjektima koji ima-ju akademsko obrazovanje ve i osta-lim uesnicima u pravnom procesu, koji mogu imati razliite stepene obrazovanja, ukljuujui ovde i sudije-porotnike. Svi su oni per definitionem medicinski laici to od vetaka zahteva da se pridrava prin-cipa izraavanja. Stoga, vetak mora nivo predstavljanja problema prilagoditi kon-kretnim uslovima u sudu, tako da zadri neophodan nivo strunosti i da bude ra-zumljiv svim zainteresovanim stranama. Opisi i izrazi moraju biti na narodnom jeziku, moraju se izbegavati strogo nauni

i struni termini, koji su nerazumljivi strankama i sudu, akademska saoptenja ex catedra u cilju isticanja svoje superior-nosti itd. Ne treba upadati ni u drugu kraj-nost pa saoptenje vetaenja uprostiti do nivoa vulgarizacije.

8. Prilikom vetaenja sudskomedicinski ve-tak se mora izjasniti o krajnjoj biolokoj posledici delovanja egzogenog faktora na organizam. Krajnji ishod moe biti bez posledica, neznatnih i znatnih posledi-ca, pa ak i smrti jedinke. Vetak mora izvesti zakljuivanje o kauzalnosti, od-nosno uzrono-posledinoj povezanosti tetne nokse i krajnje bioloke posledice. To se postie postupkom logike anali-ze od posledice ka uzroku. Katkada je ova analiza jednostavna i laka, uzrono--posledini lanac (ili mehanizam umira-nja) je jasan i saglediv, a nekada vrlo kom-plikovan. U praksi postoje brojni primeri gde se ova analiza kree po otrici noa i vrlo je teko opredeliti pravu stranu. U ovim sluajevima obino, pored neospor-ne egzogene nokse, na krajnji ishod utiu prethodno postojea oboljenja ili stanja. Vetak se moe nai pred Rubikonom, da tano oceni srazmeru doprinosa spolja-njeg faktora i uticaja unutranjih faktora u nastaloj posledici.

Najei primeri u praksi su ruptura modane an-eurizme ili prelom kosti sa metastatskim procesom

na minornu traumu, oboljenja kardiovaskularnog i

venskog sistema sa posledinom tromboembolijom

nakon povreivanja itd.

Neiskusni vetaci esto ne umeju da poveu inicijalni sa krajnjim uzrokom smrti to zbunjuje sud. Zato je bolje u sluaju smrtnog ishoda govoriti o meha-nizmu umiranja nego o uzrocima smrti.

Peak je povreen u saobraajnom udesu i umro je posle nedelju dana. Obducent je, pored povreda,

naao i hipostatsku upalu plua. Njegovo miljenje

bilo je sledee:

Smrt N.N. je prirodna i neposredno je nastupila usled upale plua.

Upala plua je nastala usled obostranih preloma rebara i drugih povreda zbog ega je povreeni

morao da lei.

23


Na kraju se zakljuuje da je ova smrt u direktnoj i uzronoj vezi sa zadobijenim povredama u saobra-

ajnoj nesrei.

I medicinski laik lako uoava kontradiktornost pri-rodnog karaktera smrti i njenog nasilnog uzroka.

Poseban problem u vetaenju nastaje kada se pojave i komplikacije medicinske intervencije, kao to je, na primer, kardi-jalni arest. Ispravno je prihvatiti da ovi rizici, sem grubih propusta lekara koji lei povreenog, pripadaju poiniocu krivinog dela.

3.1.8. Saoptenja sudskomedicinskog vetaenja

Sudskomedicinsko vetaenje sastoji se od dve povezane radnje izvoenja vetaenja i saoptenja ekspertize, koje moe biti usme-no ili pismeno14. Bez obzira na nain saop-tenja, vetaenje mora obavezno imati dva osnovna elementa formu i sadrinu. Ono nije zadovoljavajue ako se sastoji samo od krajnjih rezultata analize, bez navoenja komponenti koje su koriene tokom procesa analize i sin-teze.

Usmeno vetaenje izvodi se neposredno na sudu i odmah se unosi u zapisnik. Ovom obliku saoptenja mogu pristupiti samo struno kvali-fikovani i dobro obueni vetaci sa velikim isku-stvom, odlini poznavaoci ove vetine. Kada se vetak prihvata usmenog saoptenja vetaenja, najbolje je da ga sm diktira direktno u zapi-snik, jer ako dozvoli da to ini sudija, to onda poprima dimenziju prepriavanja vetakovog nalaza i miljenja sa elementima saimanja, tako da vetaenje uneto u zapisnik gubi neke elemente, te moe biti nejasno, neuverljivo, pa i sa grekama.

Na primer, vetak je na sudu izjavio da je vea verovat-

noa da je oteeni gurao bicikl, nego da je bicikl vozio.

Sudija je uneo u zapisnik vetak izjavljuje da je oteeni

gurao bicikl.

Ukoliko sudija insistira da on diktira u za-pisnik, na svaku promenu izraza ili izostavlja-

14 lan 248 ZKP.

nja rei, pa i veznika, treba odmah reagovati i trai

sudska medicina

Documents