Strateški menadžment tehnologija i inovacija

Vežbe

19.10.2010.

Pitanja:

1. Generiče strategije ?2. Uloga znanja u održavanju konkurentske

prednosti?3. Definija inovacija?4. Klasifikacija inovacija?5. Izvori inovativnosti?6. prepreke inovativnosti?7. Paradigme inovacionih pristupa?8. Odnos tehnika- tehnologija?9. Definisanje tehnologije?10. TEP- tehnološko ekonomska paradigma?

Nastavak....

11. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ?12. Inovativna organizaciona kultura ?13. Linearni proces inovacija ?14. Ključni činioci uspeha tehnoloških

inovacija?15. Najčešći faktori neuspeha tehnoloških

inovacija ?16. Intelektualna svojina ?17. Oblici zaštite industrijske svojine ?

Generičke strategije

- Ciljevi- željena buduća stanja- Strategija – način da se dođe do cilja

Generičke strategije stvaranja konkurentske prednosti:1. Strategija diferencijacije2. Strategija vođstva u troškovima3. Strategija fokusiranja (na 1 ili 2)

Konkurencija- svako želi i mora da bude bolji od ostalih konurenata, jer i oni žele da budu bolji od nas. To je beskonačan sistem direktnih i indirektnih veza između nebrojeno mnogo aktera na tržištu- konkurenata.

Konkurentska prednost- kada preduzeće ima profitabilnost veću od prosečne profitabilnosti preduzeća u toj industriji u toku određenog vremenskog perioda, kaže se da ima konkurentsku prednost.

ODRŽIVA KONKURENTSKA PREDNOST

“Teži koliko i san leptira”, a jedina donosi profit

Skraćeno je vreme: inovacija- imitacija- unifikacija

Znanje i brzina postaju ključni faktori za stvaranje konkurentske prednosti

Nematerijalna privreda

Jedna od najvažnijih neopipljivih komponenti poslovanja je ZNANJE.

DOKAZI: Atomi bivaju zamenjeni bajtovima, Fizičke komponente proizvoda pojevtinjuju-

gvožđe, čelik,... 16% vrednosti automobila odlazi na fizičke

delove, ostalo na softver, brend,…

Kreativnost ljudi kao uzrok promena

KREATIVNOST- stvaranje novih ideja, bez obzira koliko su one primenjive, ostvarive i tržišno prihvatljive. Predstavlja “mentalnu bazu” inovativnosti.

INOVATIVNOST- praktična nadgradnja kreativnosti( tržišna realizacija kreativnosti)

Teže je biti inovator nego inventor(pronalazač).

INOVACIJE KAO NAROČITA VRSTA PROMENA

Inovacija predstavlja primenu nečeg sasvim novog i time kreira promenu

Nisu sve promene inovativne prirode(npr promena klime, promena godišnjih doba,..).

Postoje tri ugla posmatranja promene:1. Subjekt- za koga je nešto novo2. Intenzitet- koliko je to zaista novo3. Vremenski rok- koliko dugo je to novo

DEFINICIJA INOVACIJEInovacija je zbir invencije i njene implementacije(komercijalizacije)

Inovacija je kreativan proces u kojem se dve ili više postojećih činjenica kombinuju na novi način, sa ciljem da se proizvedu nove vrednosti.

Savremeno shvatanje inovacije ne odnosi se samo na proizvodnju, već i na nova rešenja koja podižu kvalitet rada kvalitet života

KLASIFIKACIJA INOVACIJA Inovacije se mogu podeliti na: administrativne,

organizacione, finansijske, tehnološke, marketing, društvene inovacije,...

Na osnovu kriterijuma tehnoloških promena, inovacije možemo podeliti na: uvođenje novih proizvoda ili novih kvaliteta starih proizvoda, uvođenje novih proizvodnih procesa, osvajanje i širenje novih tržišta, razvoj novih izvora ponude inputa, promene u industrijskoj organizaciji

Na osnovu načina na koji nastaju inovacije mogu biti:

POTREBAMA GENERISANE- trž. potreba- marketing- R&D- proizvodnja TRŽIŠNO VUČENER&D- proizvodnja- marketing- trž. potreba Prema intenzitetu inovacije mogu bitI: RADIKALNE- struja, internet INKREMENTALNE- tqm pristup Prema uticaju na produktivnost, inovacije

mogu biti: RADNO INTENZIVNE KAPITALNO INTENZIVNE

Osnovni izvori ideja za razvoj novih proizvoda/ procesa1. Kupci- kreatori potreba koje budući proizvod teži da zadovolji2. Zaposleni u preduzeću- ohrabriti i nagraditi radnike da iznose

ideje u okviru svog radnog mesta3. Sopstvena R&D funkcija- sistemski izvor, najelitniji mozgovi,

za njih se odvaja i do trećine prihoda4. Spoljašnji eksperti5. Konkurencija- kao inspiracija, često na žalost kao imitacija i

otvorena intelektualni krađa.6. Distributeri- generisanje značajnih inovativnih ideja unutar

distributivnih tokova7. Ostali izvori: slučajni susreti, zapažanja na sajmovima,

posete novim sredinama,...

PREPREKE INOVATIVNOSTI

1. Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam)

2. Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija

3. Nepostojanje državne podrške za inovacije

4. Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.)

5. Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)

Tehnološke inovacije

PARADIGME INOVACIONIH PRISTUPA

1. Preduzetnička paradigma(KRAJ IXI, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter)

2. Tehnološko ekonomska paradigma(30-40-50 GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut.

3. Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću.

INOVATIVNOST POSTAJE ESENCIJA EGZISTENCIJEINOVATIVNOST POSTAJE ESENCIJA EGZISTENCIJE

Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu.

Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalno utelotvorenje akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi prvenstveno u proizvodnji

Tehnika-tehnologija

Definicije tehnologije

Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmećena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim procesima- transformiše inpute u outpute veće vrednosti.

Tehnologija je proces pomoću kog organizacija transformiše rad, kapital i informacije u proizvode ili usluge

Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična znanja i veštine koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema proizvodnje i distribucije.

Ključni elementi tehnologije su implicitnog karaktera- teško ih je imitirati. Transformacija tehnologije u tehniku zahteva znanje

TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema.

Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker

1. Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj

2. Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj

3. Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje

4. Promene u strukturi privrede ili tržišta Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću5. Demografska kretanja6. Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na

različite načine7. Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova

znanja Ovi izvori su izvan preduzeća

Inovativna organizaciona kulturaOrganizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva.višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva. Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti:1. Promotivna(pokretačka)2. Restriktivna(ograničavajuća) Karakteristike promotivne organizacione klime:1. Rast i inovativnost su superorni ciljevi2. Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih

ciljeva3. Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja4. Odlučivanje je decentralizovano5. Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu

klimu i koordinira inovativnim aktivnostima

Linearni proces inovacija

Generisanje ideja

Finansijska evaluacija

Testiranje koncepta Procena tehničke izvodljivosti

Upravljanje “životnim ciklusom”Lansiranje na tržište

Marketing evaluacijaTestiranje proizvoda

Ključni činioci uspeha tehnoloških inovacija

1. Razumevanje potreba korisnika

2. Dobar marketing

3. Efikasnost razvojnog rada

4. Dobra komunikacija

5. Viši rang rukovodilaca inovacija

Najčešći faktori neuspeha tehnoloških inovacija

1. Velike organizacije imaju veliki otpor na promenu- nefleksibile su2. Inovaciju mogu zaustaviti neki tekući uspesi3. Korporacijska hijerarhija je konzervativna4. Šeme o granicama proizvod/tržište mogu kočiti inovacije5. Podvojenost moći koči inovacije6. Velike kompanije naglašavaju potrebu za efikasnošću u kratkom roku7. Sistem rotacije direktora velikih kompanija razvija za njih kratkoročne

perspektive, što koči inovacije8. Velike kompanije se često uzbuđuju samo oko nečega što je veliko9. Marketing odeljenja su često sledbenici a ne vođe10. Velika preduzeća imaju mogućnost rasta putem akvizicije, što baca

važnost inovacija u drugi plan

Intelektualna svojina Kreativna realizacija ideje koja je plod ljudskog

intelekta i koja pripada njenom stvaraocu. Neopipljivog je karaktera, ali se ipak može kupiti,

prodati, pokloniti,... Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu

imovinu čija uspešna ekploatacija može biti važan temelj poslovanja.

Intelektualna svojina se deli na dve velike grupe:

1. Industrijsko vlasništvo

2. Autorska prava

Oblici zaštite industrijske svojine

1.1. PATENTPATENT- registrovanje izuma u nacionalom patentnom državnom organu. Ovo registrovanje daje izumitelju pravo na monopol nad izumom u vremenu trajanja patentne zaštite(10-20 godina).

Da bi se ‚neki izum mogao patentirati, mora posedovati sledeća svojstva:

1. Da rešava neki tehnički problem2. Mora biti nov3. Mora imati određeni nivo inventivnosti4. Mora biti industrijski primenljiv

2.2. LICENCA- LICENCA- pored principa funkcionisanja, po pravilu uključuje konstruktivnu, radioničku i prateću dokumentaciju (kao što je uputsvo za montiranje,...) koja omogućuje uključivanje patenta u proces proizvodnje.

3.3. ŽIG- ŽIG- je pravno zaštićen znak koji služi za razlikovanje prizvoda jednog preduzeća od proizvoda drugih preduzeća.

Da bi znak postao žig mora se registrovati u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Najvažnija funkcija žiga je individualizovanje robe, koja omogućava laku prepoznatljivost kupcima.