strategija i ciljevi monetarne politike evropske centralne banke

Rad primljen: 30.09.2009. UDK: 336.711(4-672EU)

STRATEGIJA I CILJEVI MONETARNE POLITIKE EVROPSKE CENTRALNE BANKETHE STRATEGY AND THE OBJECTIVES OF MONETARY POLICY OF THE EUROPEAN CENTRAL BANKJelena Zvezdanovi, Milan ZvezdanoviFINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE Rezime: Ovde je prvo prezentovana i analizirana strategija monetarne politike Evropske centralne banke, uz poseban osvrt na dvostupni pristup, ekonomsku i monetarnu analizu i srednjeronu orijentaciju kao njenu kljunu determinantu. Zatim je poseban akcenat stavljen na cenovnu stabilnost kao primarni cilj monetarne politike Evropske centralne banke. Kljune rei: strategija ECB, ciljevi, cenovna stabilnost,monetarna politika, srednjerona orijentacija Abstract: At the beginning of this paper, we have presented and analyzed the strategy of the monetary policy of the European Central Bank especially focusing on the two-pillar approach, economics and monetary analyze and medium-term orientation as her key point. Later in the paper, the price stability as the main objective of monetary policy have been presented. Key word: strategy of the European Central Bank, objectives, price stability, monetary policy, mediumterm orientation

1. UVOD Strategija monetarne politike se denie kao specian nain ostvarenja primarnog cilja Evropske centralne banke1. To je dugorono planiranje koje podrazumeva ukupnost pravila na osnovu kojih centralna banka utvruje koji e od raspoloivih instrumenata i mera iskoristiti radi ostvarivanja krajnjeg cilja. Svaka centralna banka usvaja odreenu1 U daljem delu teksta ECB.

strategiju za voenje monetarne politike, pri emu se opredeljuje za varijable koje se nalaze izmeu instrumenata koji joj stoje na raaspolaganju i ciljeva koje je postavila. Ova strategija poinje denisanjem posrednih i krajnjih ciljeva (inacija, output). Evropska centralna banka je u mogunosti da kontrolie posredne ciljeve samo indirektno, zato to su ove varijable pod znaajnim uticajem privrede i stanovnitva. Ona koristi operativne ciljeve kako bi ostvarila bolji uticaj svojih instrumenata na krajnje ciljeve.41

FINANSIJE, BANKARSTVO I OSIGURANJE

2. ULOGA STRATEGIJE MONETARNE POLITIKE EVROPSKE CENTRALNE BANKE Strategija Evropske centralne banke ima dva vana zadatka koja treba da ispuni. Prvo, ona obezbeuje da Upravno vee ECB-e ima na raspolaganju sve informacije i analize potrebne za donoenje najvanijih odluka (unutranja dimenzija). Drugo, to je sredstvo za objanjenje konanih reenja monetarne politike javnosti (spoljna dimenzija). Doprinosei ekasnosti monetarne politike i signalizirajui zalaganje centralne banke za cenovnu stabilnost, ova strategija doprinosi kredibilitetu ECB-a na nansijskim tritima. Strategija monetarne politike evrosistema je zasnovana na dva nosea stuba. Prvi je monetarni, u kome se, kao ciljna veliina, utvruje stopa monetarnog rasta. Novcu je dodeljena istaknuta uloga, zasnovana na empirijski utemeljenom miljenju, da je inacija, barem u dugom roku, monetarni fenomen. Drugi stub identikuje brojne varijabile, koje obezbeuju znaajne informacije za predvianje budue inacije (zarade, devizni kurs, cene obveznica i krive prinosa, razliite mere realne aktivnosti, indikatori skalne politike, cenovni i trokovni indikatori i izvetaji o privredi i potronji). Na osnovu ovih informacija, upravno vee, sa posebnom panjom, izvodi procene rizika koji mogu naruiti cenovnu stabilnost, s obzirom da je statistika evropodruja novoizgraena, relevantni podaci iz nacionalnih izvora nisu uvek u potpunosti harmonizovani.

Glavni zadatak ECB-a, kao srca evrosistema, je voenje monetarne politike u evropodruju ciljem odravanja stabilnosti cena. Utvrivanjem kratkoronih kamatnih stopa, monetarna politika utie na privredu i konano na nivo cena. 3. DVOSTUPNI PRISTUP TWO PILLAR APPROACH Kako bi sprovela monetarnu politiku, na najbolji mogui nain, Evropska centralna banka sledi specian pristup riziku i njegovoj prirodi da bi doprinela cenovnoj stabilnosti u evropodruju. Ona mora temeljno poznavati ekonomska i monetarna kretanja, koja joj omoguavaju da se nijedna relevantna informacija ne previdi. Zato je predvidela i razvila takozvani dvostupni pristup. Ovaj pristup, Evropske centralne banke, organizovanju, evaluaciji i unakrsnoj proveri informacija, relevantnih za procenu rizika stabilnosti cena, temelji se na dvema komplementarnim analitikim perspektivama, koje su oznaene kao dva stuba: ekonomska analiza i monetarna analiza. Two pillar pristup je osmiljen, kako bi se osiguralo, da se nijedna relevantna informacija ne izgubi u proceni rizika za stabilnost cena i da se odgovarajua panja posveti razliitim perspektivama i unakrsnim proverama informacija, sa namerom da se doe do sveukupne presude o rizicima koji se tiu cenovne stabilnosti. On se odnosi na raznovrsne analize i obezbeuje jasno donoenje odluka, na osnovu razliitih analitikih perspektiva i prenosi ih javnosti.

42

3.1. Ekonomska analiza

3.2. Monetarna analiza


Ekonomske analize se fokusiraju na stvarne nansijske uslove u privredi i aktivnosti u vezi s tim. One se, po pravilu, usredsreuju na ocenu tekuih ekonomskih i nansijskih kretanja, iz ugla meusobnog dejstva ponude i tranje roba, faktora proizvodnje i usluga. Evropska centralna banka redovno ocenjuje: kretanja u ukupnom outputu, tranju i uslove na tritu rada, iroki raspon indikatora cena i trokova, skalnu politiku i platni bilans evropodruja. Makroekonomske projekcije evrosistema igraju vanu ulogu u ekonomskoj analizi. One su kreirane iskljuivo pod njegovom odgovornou i pomau da se strukturiraju i sintetizuju velike koliine ekonomskih podataka, do kojih se dolazi kroz razliite izvore. U tom smislu, oni su kljuni element u izotravanju procene ekonomskih izgleda i kratkorono - srednjeronih uktuacija inacije. Informacije koje se tiu cena imovine/ aktive i nansijskih prinosa koriste se za dobijanje procena o inacionim oekivanjima na nansijskim tritima. Na primer, kad se kupuju i prodaju obveznice, uesnici nansijskog trita implicitno izraavaju oekivanja o buduim kretanjima kamatnih stopa i cena. Koristei razne vidove tehnike, Evropska centralna banka moe analizirati cene koje se formiraju na nansijskim tritima kako bi izvela imlicitna trina oekivanja budueg kretanja cena.

ECB dodeljuje posebnu vanost monetarnim agregatima u okviru skupa odabranih kljunih indikatora koje prati i izuava na redovnoj osnovi. Njegova monetarna analiza se oslanja na injenicu da su monetarni rast i inacija usko povezani, u srednjem i dugom periodu, ime se podupire srednjerona orijentacija strategije monetarne politike ECB. Analiza likvidnosti i kreditnih uslova omoguava Evropskoj centralnoj banci da vidi dalje dinamine uticaje razliitih okova na privredu. S obzirom na njene predanosti u monetarnoj analizi a da bi obezbedila benmarking za procenu monetarnih kretanja, Evropska centralna banka je objavila referentnu vrednost za iroki monetarni agregat M3. Ova referentna vrednost se odnosi na stopu rasta M3 koji se smatra kompatibilnim sa cenovnom stabilnou u srednjem roku. Referentna vrednost, dakle, predstavlja prirodni benmarking za analizu sadraja informacija monetarnih kretanja u evropodruju. Referentna vrednost za godinju stopu rasta monetarnog agregata M3 (novac u opticaju, kratkoroni depoziti u kreditnim institucijama i ostalim nansijskim institucijama i kratkorone kamatonosne hartije od vrednosti koje izdaju te institucije) je 4,5%. Monetarna analiza Evropske centralne banke procenjuje redovno rast najireg monetarnog agregata M3, ali i mnogih drugih monetarnih i nansijskih tokova. Na primer, kretanja komponenti u agregatu M3 (novca u opticaju i oroenih depozita) redovno se prate jer omogu-

43


avaju uvid u ukupne promene M3. U tom pogledu, ui agregati kao to je M1, mogu sadrati neke informacije o realnim aktivnostima. Slino tome, promene koje se ogledaju u produenju rokova vraanja kredita privatnom sektoru mogu biti informativne o nansijskim uslovima i, kroz bilans stanja monetarnih nansijskih institucija (MFI), mogu pruiti dodatne informacije novcu. Takva analiza pomae u pruanju boljeg uvida u ponaanje M3 agregata, u odnosu na referentne vrednosti, i daje iru sliku uslova likvidnosti u privredi i posledica u smislu rizika za cenovnu stabilnost. Naposletku, analiza novca i kredita moe, pod odreenim okolnostima, pruiti rane informacije o razvoju nansijske nestabilnosti. Takve informacije su od vanosti za monetarnu politiku zbog nastajanja brojnih nansijskih neravnotea. Monetarni agregat M1 ukljuuje zbir gotovine u opticaju i depozita po vienju. 2 se sastoji od monetarnog agregata 1, kratkoronih tednih depozita (depoziti sa rokom do 3 meseca koji se mogu povui uz najavu) i kratkoronih oroenih depozita (depoziti sa rokom dospea do 2 godine). M3 obuhvata M2 i zajednike fondove novanog trita (MMMFs), repo aranmane i dunike hartije od vrednosti sa rokom dospea do 2 godine. 4. SREDNJERONA ORIJENTACIJA U STRATEGIJI MONETARNE POLITIKE Srednjerona orijentacija daje eksibilnost Evropskoj centralnoj banci kako bi na adekvatan nain odgovorila na ra-

zliite ekonomske okove do kojih moe doi. Ouvanje cenovne stabilnosti, u srednjem roku, glavni je cilj monetarne politike ECB. Srednjerona orijentacija odraava injenicu da monetarna politika ne moe, i stoga ne treba da pokuava no podeavati cene ili inaciju tokom nekoliko nedelja ili meseci. tavie, srednjerona orijentacija omoguava monetarnoj politici da uzme u obzir kolebanja outputa, bez ugroavanja cenovne stabilnosti. Privreda je stalno izloena velikim, nepredvidljivim okovima koji takoe utiu na kretanje cena. Stoga je voenje monetarne politike, i primena njenih instumenata i mera, uvek praeno velikom neizvesnou. Upravo zbog te neizvesnosti dolazi do vremenskog kanjenja razmaka izmeu precizne potrebe za akcijom i njenih efekata na krajnje ciljeve monetarne politike. Nemogue je da bilo koja centralna banka dri inaciju uvek na odreenoj ciljanoj visini ili da je dovede nazad na eljeni nivo u vrlo kratkom periodu. Prema tome, monetarna politika treba da postupa na nain koji je dalekovidan i koji moe odravati cenovnu stabilnost u dugom roku. Istovremeno, da bi zaustavila neke uktuacije, nije preporuljivo ex-ante navesti precizan vremenski horizont za voenje monetarne politike, budui da se transmisioni mehanizam ispoljava promenljivom brzinom i intenzitetom. Takoe, optimalan odgovor monetarne politike, kako bi se obezbedila cenovna stabilnost, uvek zavisi od specine prirode i veliine potresa koji utiu na privredu. Za veinu raznih okova (npr., okovi koji se javljaju na strani tranje pokreu output i cene u istom pravcu)

44


promptna reakcija monetarne politike esto je adekvatna, i nee sauvati samo cenovnu stabilnost, ve e i pomoi da se izvri stabilizacija privrede. Postoje i druge vrste ekonomskih potresa (npr., rast trokova, izazvan rastom cena nafte) koji pomeraju output i cene u suprotnim smerovima. Preterano agresivna politika na vraanje stabilnosti cena, u vrlo kratkom vremenu, moe uzrokovati znaajne volatilnosti outputa i zaposlenosti koji, tokom dueg horizonta, takoe mogu uticati na razvoj cena. U tim sluajevima, iroko je prihvaeno, postepen proces voenja monetarne politike je prikladniji kako bi se izbegla nepotrebno visoka volatilnost u realnim aktivnostima i kako bi se odravala cenovna stabilnost tokom dueg perioda. 5. CILJEVI EVROPSKE CENTRALNE BANKE Glavni cilj monetarne politike ECB je odravanje cenovne stabilnosti kako je i denisano u lanku 105 Sporazuma o osnivanju Evropske unije. Pored ovog, ECB je u obavezi da daje i doprinos ekonomskoj politici zemalja lanica koja je osmiljena tako da forsira visok nivo zaposlenosti i odriv neinatorni ekonomski razvoj. to se tie ove druge obaveze, naglaeno je da se radi o ekonomskoj politici u Zajednici, a ne o podrci ekonomske politike Zajednice. To jasno ukazuje da zajednica nema nadlenosti za voenje ekonomske politike, ve da je, za razliku od monetarne politike, to prvenstveno nadlenost drava lanica. U cilju pruanja pomoi ekonomskoj politici, koja se vodi, Evrop-

ska centralna banka praktikuje etiri tipa delatnosti koji doprinose produbljivanju nansijske integracije i postizanju drugih ciljeva ekonomske politike a koje: vre monitoring, te podstiu i produbljuju nansijske integracije u Evropi, slue kao katalizator aktivnostima privatnog sektora za olakavanje kolektivnih akcija, daju preporuke i objanjenja o zakonodavstvu u pripremi i regulatornim okvirima nansijskog sistema, obavljaju aktivnosti koje su obino povezane sa centralnom bankom i koje dodatno podstiu nansijske integracije u Evropi. Odravanje cenovne stabilnosti, kao cilja monetarne politike, odreeno je Sporazumom o osnivanju Evropske unije, a argumenti za njegovo izdvajanje su sledei: decenije praktinog iskustva i veliki broj ekonomskih studija pokazuju da e monetarna politika najvie doprineti poboljanju ekonomskih izgleda i podizanju ivotnog standarda graana putem odravanja cenovne stabilnosti na dugi rok. teorijske osnove monetarne politike, kao i iskustva iz prolosti, pokazuju da monetarna politika moe, u krajnjoj liniji, da utie samo na nivo cena u ekonomiji. Stoga je, odravanje stabilnih cena, jedini put za jedinstvenu monetarnu politiku, u srednjeronom periodu. Evrosistem je duan da postupa u skladu sa naelima otvorene trine privrede, u slobodnoj trinoj utakmici,

45


favorizujui ekasnu raspodelu resursa. Ugovor uspostavlja jasnu hijerarhiju ciljeva evrosistema i doprinosi optoj cenovnoj stabilnosti. U njemu jasno stoji da je obezbeenje cenovne stabilnosti najvaniji doprinos koji monetarna politika moe uiniti kako bi se postiglo povoljno ekonomsko okruenje i visok nivo zaposlenosti. Odredbe Ugovora odraavaju iroki konsenzus u kome se konstatuje: koristi, ostvarene putem cenovne stabilnosti, su znatne. Odravanje stabilnih cena je kljuan preduslov za poveanje ekonomskog blagostanja i proizvodnog potencijala privrede. uloga monetarne politike, u ekonomiji, je da odri cenovnu stabilnost. Monetarna politika moe uticati na realne aktivnosti samo u kratkom roku. Ipak, u konanom, moe samo da utie na nivo cena u privredi. Odredbe Ugovora, takoe, znae da, u stvarnoj implementaciji odluka monetarne politike, usmerenih na odravanje stabilnosti cena evrosistema, treba uzeti u obzir ire ekonomske ciljeve Zajednice. S obzirom da monetarna politika moe uticati na realne aktivnosti u kraem roku, ECB bi tipino trebala izbegavati stvaranje prekomerne uktuacije outputa i zaposlenosti, ako je to u skladu sa njenim primarnim ciljem. Kritike koje se upuuju Evropskoj centralnoj banci odnose se na nedovoljno jasan inacioni cilj i diskutabilnu njenu nezavisnost. Mnogi ekonomisti smatraju da ECB treba da prihvati tzv. simetrini inacioni cilj po kome je karakteristina

i centralna banka Engleske. Centralna banka Engleske ima za cilj da inacija bude 2%, plus minus 1, dok je cilj Evropske centralne banke ispod, ali blizu 2% i nedovoljno jasno denisan. Kao nedostatak se istie i to da su ciljevi, koji su odredjeni, u ECB, neadekvatni. Ona iskljuivo koristi kamatne stope kako bi kontrolisala inaciju. Mnogi smatraju da je ovo suvie suen put i da vodi ka kamatnim stopama koje su neodgovarajue, kada su u pitanju ire potrebe ekonomije. Niske kamatne stope, od strane ECB, nisu adekvatne za neke evropske regione, za Irsku, a ustanovljene su prvenstveno da bi se izbegla deacija u evrozoni kao celini. ECB je formirana kao centralna banka, koja funkcionie nezavisno od politikih intervencija. Njeni ciljevi i ovlaenja su politiki ustanovljeni, ali odluke, kako e se koristiti, da bi se postigli ciljevi, ostavljene su samoj Evropskoj centralnoj banci (operativna nezavisnost). Mnoge nacionalne banke zemalja, lanica Evropske unije, su izvan evrozone, ali i nezavisne (npr. nacionalne banke Danske i Engleske). ECB, kao svoj uzor, je imala institucionalnu nezavisnost i ciljeve nemake Bundesbanke. Nakon suoavanja s hiperinacijom, dvadesetih godina prolog veka, Bundesbanka se opredelila za restriktivnu politiku izdvojivi cenovnu stabilnost kao svoj primarni cilj. Isto tako se srednjerone inacije, na nivou ispod 2%, javlja kod ECB kao jedini i osnovni cilj. Cenovna stabilnost je denisana, kao godinji porast harmonizovanog indeksa potroakih cena, na ispod 2 %, a donja granica nije eksplicitno navedena, mada se i deacija smatra kao vid odstupanja od stabilnosti cena.

46

ECB kontrolie ponudu novca na tritu, kao i statistike cena trgovakih proizvoda i usluga, prema kojima ocenjuje rizik monetarne stabilnosti. Poznata je po tome to odreuje kamatu u evrozoni. Koncept evrosistema je da ni ECB, ni nacionalne centralne banke u evrozoni, ne dozvoljavaju nikakva politika meanja u monetarnu politiku. Strategija evrosistema je orijentisana na srednji rok.Tabela 1. Inacija u evrozoni

6. CENOVNA STABILNOST DEFINICIJA Iako Ugovor o osnivanju Evropske zajednice jasno naglaava cenovnu stabilnost, kao primarni cilj ECB, on ne denie ta cenovna stabilnost zapravo znai. Imajui ovo na umu, u oktobru 1998.godine Upravno vee ECB-e najavilo je kvantitativnu deniciju cenovne stabilnosti.


Inacija u evrozoni (HICP) za period 2002 -2010. godine Godine2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. Stopa inacije projektovana za 2009. Stopa inacije projektovana za 2010.

Stopa inacije2.30% 2.10% 2.00% 2.10% 2.20% 1.80% 1.80% 0.1 - 0.7% 0.6 - 1.4% Izvor: ECB

U kvantitativnom smislu, cenovna stabilnost u evrozoni je denisana kao rast harmonizovanog indeksa potroakih cena (HICP 2) na godinjem nivou koji treba da bude nii od 2%, pri emu je pojanjeno da inacija mora biti ispod, ali2

blizu 2% na godinjem nivou. Isticanje izraza blizu 2%, daje adekvatnu marginu da bi se izbegao rizik deacije (takoe je istaknuto da se cenovna stabilnost mora zadrati i srednjerono). HICP za evrozonu oznaava da je cilj monetarne politike ECB cenovna stabilnost u evropodruju kao celini, i nastoji da obezbedi punu i efektivnu zatitu protiv gubitaka u kupovnoj moi47

HICP je indeks koji najblie definie promene cena reprezentativne korpe potroakih dobara i usluga za domainstva u Evrozoni tokom vremena. Ovaj indeks daje sliku o smeru kretanja cena u budunosti, i samim tim pomae stabilizaciji ekonomije.


novca. HICP je indeks koji najblie procenjuje promene cena potroake korpe, tokom vremena, kupljene od strane domainstava evropodruja. Takoe, kvantitativna denicija stabilnosti cena ECB uzima u obzir mogue prisustvo nekih predrasuda prilikom merenja HICP i implikacije inacije razliitih struktura unutar evropodruja. Formulacija srednjeroni period, signalizira da monetarna politika ne moe no natimati kretanja cena ili inaciju tokom perioda od nekoliko meseci. Promene u monetarnoj politici uvek utiu na cene sa znaajnim vremenskim kanjenjem, i amplituda eventualnog uticaja je neizvesna. To podrazumeva da monetarna politika ne moe ublaiti sve neanticipirane okove na nivo cena u kratkom periodu. Neke kratkorone volatilnosti inacije su zato neizbene. Postoje tri glavna razloga za objavljivanje kvantitativne denicije stabilnosti cena: Objavljivanjem ciljeva monetarne politike, denicija pomae da monetarna politika bude vie transparentna. Na osnovu denicije, javnost moe imati uvida u rad ECB i sagledati koliko je zaista odgovorna u svom radu. Odstupanja kretanja cena od cenovne stabilnosti mogu se lako prepoznati od strane javnosti, tako da je ECB u obavezi da objasni kako e cenovna stabilnost biti vraena u prihvatljivom periodu. Denicija daje smernice javnosti o oekivanom buduem kretanju cena. Stabilizaciji dugoronih oekivanja inacije, u skladu sa stabilnou cena, olakava zadatak monetarnoj politici i poveava njenu ekasnosti.

7. KORISTI OD CENOVNE STABILNOSTI Cenovna stabilnost se odnosi na opti nivo cena u privredi i podrazumeva izbegavanje dugotrajne inacije i deacije. Ona doprinosi ostvarenju visokog nivoa privredne aktivnosti i zaposlenosti na nekoliko naina: Cenovna stabilnost omoguava ljudima da prepoznaju promene u relativnim cenama, poto su one rezultat uktuacija na optem nivou cena. To daje mogunost kompanijama i potroaima da donose odluke o potronji i ulaganjima, na osnovu veeg broja informacija, a za uzvrat tritu da alocira resurse mnogo ekasnije. Signalizirajui tritu da usmerava sredstava tamo gde mogu biti najproduktivnije iskoriena, cenovna stabilnost podie produktivni potencijal privrede. Ako su investitori sigurni da e cene ostati stabilne u budunosti, oni nee zahtevati premiju za inatorni rizik kao nadoknadu za rizik dranja sredstava po nominalnoj vrednosti. Smanjenjem premije za inatorni rizik, kroz realnu kamatnu stopu, monetarna politika moe doprineti ekasnoj alokaciji na tritu kapitala i na taj nain poveavati podsticaje za ulaganja, a to podstie ekonomsku dobit. Verodostojno odravanje cenovne stabilnosti olakava pojedincima i preduzeima da preusmere svoja sredstva na produktivniju upotrebu, umesto na zatitu od inacije. U uslovima visoke inacije, na primer, postoji namera da se gomilaju realna dobra, poto zadravaju svoju vrednosti bolje nego gotov novac

48


ili neka druga nansijska imovina. Meutim, gomilanje realnih dobara nije ekasna investiciona odluka, jer to spreava ekonomski rast. Poreski sistem i sistem socijalne zatite mogu stvoriti izopaene podsticaje koji iskrivljuju ekonomsko ponaanja. U veini sluajeva, to je uslovljeno inacijom ili deacijom. Cenovna stabilnost uklanja realne ekonomske trokove koji nastaju kada inacija pogora poreski sistem i sistem socijalnog osiguranja. Odravanje socijalne kohezije i stabilnosti: cenovna stabilnost spreava znatnu i neosnovanu preraspodelu bogatstva i prihoda, koji nastaju zbog inatornog i deatornog stanja novca u okruenju. Okruenje stabilnih cena, dakle, pomae u odravanju socijalne kohezije i stabilnosti. Nekoliko sluajeva u dvadesetom veku pokazalo je da visoka stopa inacije ili deacije stvara drutvenu i politiku nestabilnost. U skladu sa Sporazumom o osnivanju Evropske unije (lan 105.2), osnovni zadaci Evropske centralne banke su: denisanje i implementacija monetarne politike u evrozoni, nadgledanje deviznih poslova, sakupljanje statistikih podataka o kretanju monetarnih agregata i ostalih indikatora ekonomske aktivnosti, dranje i upravljanje ocijelnim deviznim rezervama zemalja lanica, ali ne na utrb dranja i upravljanja tekuim iznosima deviza od strane vlada zemalja lanica, podrka i promovisanje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa,

davanje doprinosa ekasnom sprovoenju politike od strane nadlenih nacionalnih institucija, koja se odnosi na prudencijalnu kontrolu kreditnih institucija i stabilnost nansijskog sistema. Osim ovih, postoje i dodatni poslovi ECB, a to su: izdavanje novanica (ova banka ima ekskluzivno pravo da autorizuje izdavanje novanica u okviru evrozone), statistika (u saradnji sa nacionalnim centralnim bankama, ECB prikuplja statistike podatke od zvaninih ustanova i ekonomskih agencija), nansijska stabilnost i kontrola (evrosistem doprinosi nesmetanom sprovoenju odluka, donetih od strane zvaninih tela, a koje se odnose na kontrolu kreditnih institucija i stabilnost nansijskog sistema. ECB nije direktno odgovorna za prudencijalnu kontrolu banaka, ve je u obavezi da doprinosi dobrom voenju politike nadlenih organa, koja se odnose na kontrolu poslovanja kreditnih institucija i stabilnost nansijskog sistema), meunarodna i evropska saradnja (Evropska centralna banka odrava relacije sa svim relevantnim ustanovama i telima, kako u okviru Evropske unije tako i u meunarodnim okvirima u pogledu poverenih zadataka vezanih za evrosistem). Upravni odbor Evropske centralne banke vri uticaj na nivo kratkoronih kamatnih stopa kako bi osigurao cenovnu stabilnost u srednjem roku. Da bi to ostvario, Upravni odbor treba da:

49


interpretira ekonomski razvoj, analizira njegove implikacije na budue rizike cenovne stabilnost i uzima u obzir kako se odluke njegove politike prenose na privredu. Centralna banka se konstantno suoava sa visokim nivoom neizvesnosti, a to su: priroda i veliina ekonomskih udara. Privreda je konstantno podlona velikim nepredvidljivim ekonomskim okovima, kao to su promena cena nafte ili tehnoloke inovacije. To utie na privredu na razliite naine. adekvatna monetarna politika za odravanje cenovne stabilnosti, a koja zavisi od raznih okolnosti. Adekvatan odgovor monetarne politike na rast cena nafte, na primer, razlikovae se od onog koji se zahteva u sluaju smanjenja tranje. Ipak, drugi odgovor e biti zahtevan, u zavisnosti od toga da li se oekuje da rast cena nafte bude privremen ili dugotrajan. postojanje i jaina veza koje povezuju makroekonomske varijable. transmisioni mehanizam njene politike na podsticanje ekonomije. 8. ZAKLJUAK U cilju ekasnog funkcionisanja monetarne unije potreban je jasan i jedinstven proces odluivanja. Prilikom dizajniranja evrosistema potrebno je uzeti u obzir elje nacionalnih banaka da zadre izvesna ovlaenja u formulisanju i sprovoenju monetarne politike i postojanje nacionalnih senzitivnosti. Meutim, i pored svih napora, pojavljuju se brojni nedostaci. Jedan od

problema je upravo nedovoljno jasna odgovornost, a drugi je (koji jo uvek nije doao do izraaja, ali e se pojaviti kada evrosistem dobije nove lanice) rizik da Odbor ECB izgubi svoj strateki poloaj, to se moe odraziti na kamatne stope koje nee predstavljati potrebe evrosistema kao celine. Od samog nastanka, pa sve do danas, Evropska centralna banka, zbog prisutnog rizika za stabilnost cena, odrava odreeni nivo opreznosti. Njeno nastojanje je da se tekua inacija ne pretvori u stalni vii inatorni pritisak u evrozoni. U svakom sluaju, jasno je da se EMU suoava sa tekim izazovima, jer je, uvoenjem evra, otpoelo voenje zajednike ekonomske monetarne politike u celini. Nezavisno odluivanje Evropske centralne banke o monetarnoj politici predstavlja jo jedan preduslov za stabilnost evra. Po Statutu Evropske centralne banke moe se zakljuiti da je to najsamostalnija centralna banka koja je ikada postojala. Pri tom se zna da ta samostalnost znai pre svega garanciju za nisku inaciju, nisku kamatnu stopu, a time i jak evro. Postoje, naravno, i evroskeptici koji ne samo da ne oekuju stabilan evro, ve prognoziraju i krah EMU-a. Za sada su ih dogaaji demantovali. Meutim, ECB, bar za sada, dobro funkcionie. Kao klju njenog uspeha navodi se to to ECB najavljuje svoju strategiju monetarne politike, a to to doprinosi poveanju poverenja na samom startu. Ta strategija prua solidnu osnovu za konzistentnost i kontinuitet u donoenju odluka tokom vremena i otvorenu i eksibilnu platformu za rasprave. ECB se dosta oslanja na transparentnost i na razvijanje brojnih

50


kanala komunikacije kako bi njeni ciljevi, kao i ostvarenja u monetarnoj politici, bili saopteni javnosti. Literatura[1] uki, .,(2001), Centralna banka i finansijski sistem, Ekonomski fakultet, Beograd [2] ECB, Statistics Pocket Book, novembar, 2005. [3] ECB, The Implementation of Monetary policy in the Euro Area, ECB, 2004. [4] ECB, The monetary policy of the ECB, 2004. [5] Eri, D., Finansijska trita i instrumenti, Visoka poslovna kola, Beograd, 2003. [6] European Central Bank, Annual Report, 2005. [7] European Central Bank, Monthly Bulletion, Octobor 2001. [8] European Central Bank, The Stability Oriented Monetary Policy of the Eurosistem, Monthly Bulletion, 1999. [9] Krsti, B., Bankarstvo, IV izdanje, Ekonomski fakultet, Ni, 2003. [10] Paul De Grauwe (2007), Economics of Monetary Union, seventh edition, Centre of Economics Studies, University of Leuven, Belgium [11] Statut ECB i ESCB, www.ecb.int

[12] Treaty on Europen Union, Official Journal of the European Communities, No C 191/1 [13] www.nbs.rs [14] www.wikipedija.org/evropska centralna banka

AutoriJelena Zvezdanovi doktorant-istraiva, stipendista Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije e-mail: [email protected] Oblast istraivanja: ekonomska politika i razvoj Mr Milan Zvezdanovi Policijska Uprava Leskovac e-mail: [email protected] Oblast istraivanja: poslovne finansije

51

strategija i ciljevi monetarne politike evropske centralne banke

Documents