GroGrozzdankadanka Gojkov,Gojkov, VrVrššac,2012.ac,2012.

STILOVI USTILOVI UČČENJA STUDENATA KAO ENJA STUDENATA KAO FAKTOR REAKCIJE NAFAKTOR REAKCIJE NA METODU METODU

DISKURSADISKURSA

Pojmovna određenjaPojmovna određenja::

33. . KognitivnaKognitivna strukturastruktura: : organizacijorganizacijaa celokupnecelokupne realnostirealnosti u u jedinstvenjedinstven sistemsistem;; ššira od kog. ira od kog. ššeme;eme;

4. 4. KognitivnaKognitivna ššemaema : : obrazacobrazac saznavanjasaznavanja kojikoji prozilaziprozilazi izizcelokupnecelokupne strukturestrukture liliččnostinosti (kog. strukture(kog. strukture); slu); služži da se klasai da se klasadogađajadogađaja opaopažžaa nana određenodređen nanaččinin, a , a zatimzatim popo ustaljenimustaljenimsekvencamasekvencama razmatrarazmatra;;

5. 5. StrategijeStrategije uuččenjaenja: : pristuppristupii pojedincapojedinca određenomodređenom sadrsadržžajuaju, , manifestacijmanifestacijaa kognitinvogkognitinvog stilastila nana strategijestrategije uuččenjaenja; ; manifestnmanifestnaa sponsponaa izmeđuizmeđu nastavnognastavnog stilastila, s , s jednejedne stranestrane, i , i strukturestrukture kogntivkogntivnnogog stilastila, s , s drugedruge stranestrane..

1. 1. KognitKognitiivnivni stilstil:: ustaljeneustaljene karakteristikekarakteristike osobenostiosobenosti i i razlikerazlike u u nanaččinuinu opaopažžanjaanja, , mimiššljenjaljenja, , uuččenjaenja i i rereššavanjaavanja problemaproblema((RadovanoviRadovanovićć,V,V.); .); nanaččinin nana kojikoji jedinkajedinka žživiivi u u svetusvetu i i upoznajeupoznaje gaga-- stil je stil je ččovekovek ((Olport,GOlport,G..))

2.2. Stilovi uStilovi uččenjaenja: : kognitivnekognitivne, , afektivneafektivne i i fiziolofiziološškeke crtecrte liliččnostinostikojekoje se se javljajujavljaju kaokao relativnorelativno stabilnistabilni indikatorindikator opaopažžanjaanja i i odnosaodnosa premaprema sredinisredini kojakoja sluslužžii kaokao izvorizvor saznanjasaznanja ((Kif,J.WKif,J.W,,); ); šširiree struktstruktee odod kognkogniitivnihtivnih stilovastilova; obuhvataju ; obuhvataju afektivneafektivne, , grupugrupu fiziolofiziološškihkih stilovastilova;; faktorefaktore sredinesredine, , odnosnoodnosnoindividualneindividualne reakcijereakcije nana razlikerazlike kojekoje iziz sredinesredine dolazedolaze --stilovistiloviuuččenjaenja ukljuuključčujuuju kognitvnekognitvne karakteristikekarakteristike saznavanjasaznavanja iliilikognitivnikognitivni stilstil, , kaokao i i strategijestrategije iliili tehniketehnike, , pristupepristupe sadrsadržžajimaajima..

Teorijska određenjaTeorijska određenja::

ontoloontološške i gnoseoloke i gnoseološške pretpostavke pluralizma u filozofiji,ke pretpostavke pluralizma u filozofiji,humanistihumanističčkaka i i fenomenolofenomenološškaka psihologijapsihologija, , JungovoJungovo shvatanjeshvatanje dinamikedinamike i i tipologijetipologije liliččnostinosti,,doprinosdoprinos kognitvnekognitvne psihologijepsihologije prouprouččavanjuavanju saznajnihsaznajnih stilovastilova, ,

Sternberg, Sternberg, GifordGiford, i , i medijacionamedijaciona teorijajateorijaja strukturastruktura koje koje posreduju u posreduju u prilagođavanjuprilagođavanju kontekstukontekstu, , odnosnoodnosno u u uuččenjuenju,,Emancipatorna didaktikaEmancipatorna didaktika--pluralistipluralističčki kognitvni stil kao ki kognitvni stil kao osnova pluralistiosnova pluralističčkog obrazovnog koncepta; postulat kog obrazovnog koncepta; postulat funkcionalnog i kritifunkcionalnog i kritiččkog procesa u pedagogijikog procesa u pedagogiji-- samooređenje samooređenje, , suodređenjesuodređenje, samoorganizovano u, samoorganizovano uččenje ,enje ,

MetodoloMetodološškiki okvirokvir::eksplorativnoeksplorativno istraistražživanje;ivanje;nnameraamera::dada se se sagledajusagledaju odnosiodnosi stilovastilova uuččenjaenja i i metodemetode diskursadiskursau u visokovisokošškolskojkolskoj nastnastaavi, vi, PitanjePitanje:: kolikokoliko stilovistilovi uuččenjaenja utiutiččuu nana prihvatanjeprihvatanje metodemetodediskursadiskursa, , indirektnoindirektno-- u u kojojkojoj merimeri susu stilovistilovi uuččenjaenja, , odnosnoodnosnonekeneke odod njihovihnjihovih karakteristikakarakteristika podsticajnepodsticajne iliili ometajuometajuććee u u participativnomparticipativnom pristupupristupu uuččenjuenju; u ; u kojojkojoj merimeri metodametoda diskursadiskursa, , tjtj. . njenanjena efikasnostefikasnost zavisizavisi odod stilovastilova uuččenjaenja, a u , a u okviruokviru toga i toga i odod formiranihformiranih strategijastrategija uuččenjaenja; ; kakavkakav jeje odnosodnos stilovastilova uuččenjaenja i i reakcijareakcija studenatastudenata nana metodumetodu diskursadiskursa, u , u kojojkojoj susu merimerikorespodentnikorespodentni; ; efektnostefektnost metodemetode diskursadiskursa, , njennjen motivacionmotivacionii i i kognitivnkognitivnii aspektaspekt..

Osnovna hipoOsnovna hipotezateza ::zzadovoljstvoadovoljstvo diskursomdiskursom kaokao nastavnomnastavnom metodommetodom nana

visokovisokošškolskojkolskoj nastavinastavi u u znaznaččajnojajnoj jeje vezivezi sasa karakteristikamakarakteristikamastilastila uuččenjaenja studenatastudenata, , iliili postojipostoji visokvisok stepenstepen povezanostipovezanostiizmeđuizmeđu stilovastilova uuččenjaenja i i mimiššljenjaljenja studenatastudenata o o diskursudiskursu ((stilstiluuččenjaenja je znaje značčajan faktorajan faktor prihvatanjprihvatanjaa diksursadiksursa kaokao metodmetodee u u visokovisokošškolskojkolskoj nastavinastavi););

RadneRadne hipotezehipoteze::motivacijamotivacija studenatastudenata u u raduradu metodommetodom diskursadiskursa jeje intrinziintrinziččnana,,karakteristikekarakteristike stilastila uuččenjaenja kojekoje spadajuspadaju pod pod metakomponentemetakomponente((SternbergovSternbergov trijarhitrijarhiččnini model model shvatanjashvatanja sposobnostisposobnosti) ) vezujuvezujuse se zaza pozitivnapozitivna mimiššljenjaljenja o o metodumetodu diskursadiskursa..

2.2.

PomenutePomenute hipotezehipoteze uklapajuuklapaju se u se u osnovniosnovni konceptkoncept elemenataelemenatateorijskogteorijskog priprisstupatupa istraistražživanjaivanja, , zasnivajuzasnivaju se se nana uverenjuuverenju dada se se emancipatornomemancipatornom didadidakktikomtikom, , participativnimparticipativnim uuččenjemenjem, a to , a to jejeu u ovomovom slusluččajuaju opredmopredmeeććenoeno u u metodimetodi diskursadiskursa, mogu mo, mogu možže e manifestovati intrinzimanifestovati intrinziččna motivacija; na motivacija;

metakognitivne sposobnosti mogu dometakognitivne sposobnosti mogu doćći do izrai do izražžaja i olakaja i olakššati ati uuččenje,enje, studentistudenti imajuimaju ššansuansu dada razvijajurazvijaju svojstvasvojstva kojimakojima ććeemomoććii dada uuččee nana nanaččinin kojikoji podrazumevapodrazumeva samoosamooddređenoređeno, , samoodgorovnosamoodgorovno uuččenjeenje. .

3.3.

MetodaMetoda diskursadiskursa jeje odabranaodabrana zaza ovoovo istraistražživanjeivanje zatozato šštoto bi bi moglamogla dada prupružžii dobredobre ššanseanse zaza ispoljavanjeispoljavanje svojstavasvojstava, , kaokao i i zazanjiihovonjiihovo vevežžbanjebanje kojikoji vodvodii ka ka emancipacijiemancipaciji u u procesuprocesu uuččenjaenjanana visokovisokošškolskojkolskoj nastavinastavi. A, . A, ovoovo bi bi trebalotrebalo dada se u se u skladuskladu sasakarakteromkarakterom teorijskogteorijskog kontekstakonteksta dada prupružžii uviduvid u u motivacijumotivacijustudenatastudenata, , njihovenjihove strategijestrategije uuččenjaenja i i nivonivo razvijenostirazvijenostimetakomponenatametakomponenata zaza kojekoje sese ooččekujeekuje dada susu nana ovomovom uzrastuuzrasturazvijerazvijenene, , kaokao i u i u sstilovetilove uuččenjaenja kojikoji bi bi trebalitrebali dada budubudu u u funkcijifunkciji samoorazvojasamoorazvoja, , intrinziintrinziččnene motivacijemotivacije, , metakomponenata,ametakomponenata,a pre pre svegasvega, , efikasnefikasnoostisti performansiperformansi. . ZatoZatose se ooččeekujekuje dada stilovistilovi uuččenjaenja stojestoje u u vezivezi sasa prihvatanjemprihvatanjemmetodemetode diskursadiskursa..

4.4.UUpitnikpitnik –– ZDMPVNZDMPVN-- konstruisankonstruisan zaza ovuovu prilikupriliku odnosiodnosi se se nanapitanjapitanja:: šštata mislitemislite o o diskursudiskursu kaokao metodumetodu poupouččavanjaavanja u u visokovisokošškolskojkolskoj nastavinastavi; ; ččimeime steste zadovoljnizadovoljni ovakvimovakvim nanaččinominomradarada ; ; šštata bistebiste menjalimenjali? ? PitanjaPitanja susu bilabila otvorenogotvorenog tipatipa;; studentistudentisusu navodilinavodili svojesvoje oceneocene i i mimiššljenjaljenja o o diskursudiskursu..

UpitnikUpitnik-- SUSU-- trebalo je da studenti trebalo je da studenti kratkokratko opiopiššuu svojsvoj stilstiluuččenjaenja ((nanaččinin nana kojikoji obiobiččnono uuččee, , kakokako savladavajusavladavaju sadrsadržžajeajeuuččenjaenja, , šštata jeje dominantodominanto u u pristupupristupu uuččenjuenju, , šštata mislemisle dada imimometaometa uuččenjeenje, , ččimeime gaga olakolakššavajuavaju, , kakokako bi bi opisaliopisali strategijustrategijusvogasvoga uuččenjaenja...; ...; Uzorak: Uzorak: 114 114 studentastudenta-- bezbez verovatnoverovatnoććee, , hotimihotimiččanan;;-- junjunii 2011. 2011. -- januarjanuar 2012. 2012. godinegodine. .

5.5.

NNezavisnaezavisna varijablavarijabla:: stilstil uuččenjaenja studenatastudenata;;ZZavisnaavisna:: diskursdiskurs kaokao metodmetodaa u u visokovisokošškolskojkolskoj nastavinastavi;;Metoda sistematskog neeksperimentalnog posmatranja;Metoda sistematskog neeksperimentalnog posmatranja;statististatističčkim analizama vrkim analizama vrššene statistiene statističčke zamene za ke zamene za eksperimentalne kontrole;eksperimentalne kontrole;Stat. postupci: Stat. postupci: nelinearna kanonička korelaciona analiza i klaster analiza.

Nalazi:Nalazi:KARAKTERISTIKE (dimenzije) STILOVA UKARAKTERISTIKE (dimenzije) STILOVA UČČENJA:ENJA:najjače izražene: :

kampanjskokampanjsko uuččenjeenje-- 54,4%54,4%ponavljanjeponavljanje, , preslipresliššavanjeavanje-- 50,0%50,0%traganjetraganje zaza susušštinskimtinskim pojmovimapojmovima –– 64,9%64,9%ččitanjeitanje vise vise putaputa do do razumevanjarazumevanja-- 54.4%54.4%ččitanjeitanje, , podvlapodvlaččenjeenje i i uuččenjeenje podvupodvuččenogenog--52,6% 52,6% uuččenjeenje nekihnekih delovadelova s s razumevanjemrazumevanjem, a , a nekihnekih napametnapamet-- 54,4%54,4%preslipresliššavanjeavanje -- 50,0%50,0%pravljenjepravljenje tezateza i i uuččenjeenje sopstvenogsopstvenog tekstateksta-- 58,8%58,8%

NNajmanjeajmanje prisutneprisutne::–– slabaslaba koncentracijakoncentracija--21,1% i21,1% i–– ččitanjeitanje neposrednoneposredno posleposle predavanjapredavanja--25,4%25,4%

2.2.

MiMiššljenje studenata o diskursu:ljenje studenata o diskursu:

4.4.

KlasteriKlasteri

II-- (17,22,10,11,16) (17,22,10,11,16) -- 10. 10. TraganjeTraganje zaza susušštt. i . i razjarazjaššnjnj. . nepoznepozpojmovapojmova, 11. , 11. PravljenjePravljenje pitanjapitanja nakonnakon ččitanjaitanja; ; 17. 17. PravljenjePravljenje tezateza i i uuččenjeenje sopstvenogsopstvenog tekstateksta;16. ;16. PresliPresliššavanjeavanje;; 22.22.NeprijatnoNeprijatno jejediskutovatidiskutovati u u veveććojoj grupigrupi..IIII-- (15,20,23,9,8,12,5,7(15,20,23,9,8,12,5,7))-- 15. 15. UUččenjeenje nekihnekih delovadelova s s razumrazum.. a a nekihnekihnapametnapamet ; 20. ; 20. UsmeravanjeUsmeravanje diksusijediksusije olakolakššavaava razumevanjerazumevanje; 23. ; 23. UUččenjeenje popo celinamacelinama olakolakšš.. ssavladavlad.. gradivagradiva; ; 8. Pamćenje napredavanju i dopuna čitanjem; 12. Čitanje sa razumevanjem do zapamćivanja, 5. Čitanje neposredno posle predavanja; 7. Pravljenje teza nakon čitanja celog teksta.IIIIII-- (13,14,4,21,1,6,19,23,24,25,18)(13,14,4,21,1,6,19,23,24,25,18)-- 13. 13. TraganjeTraganje zaza primerimaprimerimanakonnakon ččitanjaitanja, 14. , 14. ČČitanjeitanje, , podvlapodvlaččenjeenje i i uuččenjeenje podvupodvuččenogenog, 21. , 21. VelikeVelike grupegrupe oteotežžavajuavaju izraizražžavanjeavanje, , 24. 24. ZnanjeZnanje jeje trajnijetrajnije, 25. , 25. NajboljiNajbolji metodmetod--omoguomoguććavaava potpunopotpuno savladsavladavanjeavanje gradivagradiva; ; 18. 18. BoljeBolje se se razjarazjaššnjavajunjavaju pojmovipojmovi..

SpisakSpisak varijablivarijabli u u klasterklaster analizianalizi

Karakteristike strategije uKarakteristike strategije uččenja:enja:1. 1. KampanjskoKampanjsko uuččenjeenje, 2. , 2. SlabaSlabakoncentracijakoncentracija, 3. , 3. ponavljanje,presliponavljanje,presliššavanjeavanje, 4. , 4. TraganjeTraganje zaza susušštinskimtinskimpojmovimapojmovima, 5. , 5. ČČitanjeitanje neposrednoneposredno posleposle predavanjapredavanja, 6. , 6. ČČitanjeitanje viviššee putaputa do do razumevanjarazumevanja, 7. , 7. PravljenjePravljenje tezateza nakonnakon ččitanjaitanja celogcelog tekstateksta, 8. , 8. PamPamććenjeenje nanapredavanjupredavanju i i dopunadopuna ččitanjemitanjem, 9. , 9. ČČitanjeitanje naglasnaglas, , podvlapodvlaččenjeenje i i ponovnoponovnoččitanjeitanje, 10. , 10. TraganjeTraganje zaza susušštt. i . i razjarazjaššnjnj. . nepoznepoz pojmovapojmova, 11. , 11. PravljenjePravljenjepitanjapitanja nakonnakon ččitanjaitanja, 12. , 12. ČČitanjeitanje sasa razumevanjemrazumevanjem do do zapamzapamććivanjaivanja, 13. , 13. TraganjeTraganje zaza primerimaprimerima nakonnakon ččitanjaitanja, 14. , 14. ČČitanjeitanje, , podvlapodvlaččenjeenje i i uuččenjeenjepodvupodvuččenogenog, 15. , 15. UUččenjeenje nekihnekih delovadelova s s razumrazum a a nekihnekih napametnapamet, 16. , 16. PresliPresliššavanjeavanje,, 17. 17. PravljenjePravljenje tezateza i i uuččenjeenje sopstvenogsopstvenog tekstateksta;;

MiMiššljenje o diskursuljenje o diskursu: : 18. 18. BoljeBolje se se razjarazjaššnjavajunjavaju pojmovipojmovi, 19. , 19. DobroDobro jeje kadkadse se ukrsteukrste mimiššljenjaljenja,, 20. 20. UsmeravanjeUsmeravanje diksusijediksusije olakolakššavaava razumevanjerazumevanje,, 21. 21. VelikeVelike grupegrupe oteotežžavajuavaju izraizražžavanjeavanje, 22. , 22. NeprijatnoNeprijatno jeje diskutovatidiskutovati u u veveććojojgrupigrupi,, 23. 23. UUččenjeenje popo celinamacelinama olakolakšš savladsavlad gradivagradiva,, 24. 24. ZnanjeZnanje jeje trajnijetrajnije, , 25. 25. NajboljiNajbolji metodmetod--omoguomoguććavaava potpunopotpuno savladsavladavanjeavanje gradivagradiva..

Vrste stilova uVrste stilova uččenjaenja

1. ležeran, površan; uči se da se zapamti ;2. učenje teza iz tekstova;3. razumevanje na predavanju dopunjuječitanjem i izradom teza;4. smisleni stil- razjašnjava, traga za primerima, upoređuje;

5. mehanički-uči napamet.

KanoniKanoniččka korelaciona analizaka korelaciona analiza1.1. Komponente stila Mišljenje o diskursu

1. - kampanjsko učenje - diskurs olakšava razumevanje- slaba koncentarcija - velike grupe otežavaju izražavanje- ponavljanje s' preslišavanjem- čitanje više puta do zapamćivanja- učenje delova s' razumevanjem i napamet

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------2.-čitanje, podvlačenje, učenje podvučenog- preslišavanje

- traganje za primerima nakon čitanja interesantno je u diskusiji------------------------------------------------------------------------------------------------------------------3. - pravljenje teza nakon čitanja celog teksta

- pamćenje na predavanju i dopuna čitanjem interesantni časovi------------------------------------------------------------------------------------------------------------------4. - pravljenje teza i učenje - metod je dobar zbog ukrštanja mišlj.- traganje za suštinom i razumevanjem - neprijatno je diskutovati u grupi- pravljenje pitanja nakon čitanja - znanje je trajnije

- najbolji metod-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------5. –čitanje naglas, podvlačenje, ponovno čitanje - bolje se razjašnjavaju pojmovi_____________________________________________________________________________

ZakljuZaključčci:ci:

1.S1.Samoodgovornoamoodgovorno i i samoorganizovanosamoorganizovano uuččenjeenje kojekoje vodivodi ka ka autonomijiautonomiji i u i u izvesnomizvesnom smislusmislu i i podrazumevapodrazumeva u u njojnjoj nijenijeprisutnoprisutno kodkod veveććineine studenatastudenata;;

2. M2. Maalolo je je studenatastudenata kojikoji u u karakterisitikamakarakterisitikama stilastila uuččenjaenjaimajuimaju ččitanjeitanje tekstateksta u u celinicelini, , postavljanjepostavljanje pitanjapitanja nakonnakon tekstateksta, , izraduizradu sintezasinteza, , kompariranjekompariranje sasa drigimdrigim idejamaidejama, , smesmešštanjetanje u u realnirealni kontekstkontekst--pronalapronalažženjeenje primeraprimera, , traganjetraganje zaza boljimboljimnanaččinimainima prezentovanjaprezentovanja sadrsadržžajaaja, , pregrupisavanjepregrupisavanje idejaideja, , pitanjapitanja o o putevimaputevima laklakššegeg nanaččinaina dada se se nenešštoto rereššii, , naunauččii, , kritikritiččkoko preispitivanjepreispitivanje, , vrednovanjevrednovanje sopstvenihsopstvenih strategijastrategija, , a a ovoovo sugerisugeriššee dada znatanznatan brojbroj studenatastudenata nemanema razvijerazvijenenemetakogitivnemetakogitivne komponentekomponente, , iliili dada imim u u ovomovom ispitivanjuispitivanju nisunisupridalipridali znaznaččajaj..

2.2.

3. I3. Intrinzintrinziččnana motivacijamotivacija je je kodkod malogmalog brojabroja studenatastudenataprisutnaprisutna; ; uuččii se se iziz skicaskica, , tezateza i to u i to u nekimnekim slusluččajevimaajevimaččakak i i napametnapamet, te , te nijenije neobineobiččan an oseoseććajaj nelagodnostnelagodnostiizbogzbog diskusijadiskusija u u grupigrupi. .

4. 4. .. MetodMetod diskursadiskursa jeje korespodentankorespodentan i i sasakarakteristikamakarakteristikama stilastila uuččenjaenja kojekoje se se odnoseodnose nana uuččenjeenjes s razumevanjemrazumevanjem, , postavljanjepostavljanje pitanjapitanja i i traganjetraganje zazaodogovorimaodogovorima... ... DaDa lili jeje ovakavovakav metodmetod bio bio prihvatljivprihvatljivzaza svesve studentestudente pitanjepitanje jeje zaza drugodrugo istraistražživanjeivanje..

3.3.

5. Op5. Opššta hipoteza je potvrđenata hipoteza je potvrđena-- stilovi ustilovi uččenja enja znaznaččajni su za prihvatanje metode diskursa, a radne ajni su za prihvatanje metode diskursa, a radne delimidelimiččnono-- motivacija kod vemotivacija kod veććine nije intrinziine nije intrinziččnana--uučče e napamet, iz belenapamet, iz beležžaka..., a i metakognitivne aka..., a i metakognitivne sposobnosti nisu kod vesposobnosti nisu kod veććine izraine izražžene;ene;6. Emanciptorni pristup je slo6. Emanciptorni pristup je složžena didaktiena didaktiččkoko--metodimetodiččka struktura; uslovljena je vika struktura; uslovljena je viššeslojnoeslojnoššćću u faktora....faktora....VisokoVisokošškolsku didatiku i metodike treba istrakolsku didatiku i metodike treba istražživati i ivati i razvijati u skladu sa novim zahtevima vremena.razvijati u skladu sa novim zahtevima vremena.