ЗАВРШНИ РАДПРЕДМЕТ: ДЕЧЈА РЕХАБИЛИТАЦИЈА

ТЕМА: СТИМУЛАЦИЈА МОТОРНОГ РАЗВОЈА КОД РИЗИКО ДЕЦЕ

МЕНТОР СТУДЕНТ МР СЛАЂАНА АРСИЋ ЗОРАН СТЕВАНОВИЋ

486/2014 

ЋУПРИЈА, 2015.

Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја

САДРЖАЈ :

1. Увод 2. Појам раста и развоја 3. Развој централног нервног система 4. Пирамидни пут 5. Развој моторне контроле и нивои рефлексног развоја 6. Нормалан раст и развој одојчета 7. Рефлексне активности одојчета 8. Појам ризико детета и етиологија 9. Функционална процена моторике одојчета 10. Стимулација моторног развоја 11. Приказ случајева 12 . Закључак 13. Литература

ЦИЉ РАДА

Циљ нашег истраживања је да представимо и анализирамо узрок настанка и поремећаја моторног развоја код деце, као и могућности лечења и успешност свеукупног рехабилита-ционог третмана.

МЕТОДОЛОГИЈА ЗАВРШНОГ РАДА

Методологија истраживања је приказ случаја деце са поремећајем моторног развоја рехабилитоване у амбуланти дечије рехабилитације службе физикалне медицине и рехабилитације Опште болнице Лесковац

ВРЕМЕ И МЕСТО ИСТРАЖИВАЊА

Истраживање је спроведено од 1. 10. 2014 –

-31. 12. 2014. године на оделењу амбулантне дечије рехабилитације, службе физикалне медицине и рехабилитације Опште болнице Лесковац.

УВОД ПРВИ ДЕО РАДА представља осврт на појам раста и развоја одојчета, на

развој централног нервног система, објашњење нормалног раста и развоја одојчета, као и значај функционалне процене моторике

ДРУГИ ДЕО РАДА Представља практично истраживање конкретних

случајева. Биће приказани случајеви поремећаја моторног развоја и њихов целокупни третман од првог контаката са лекарем физијатром, неурокинезиолошки преглед, кинезитерапијски третман, све до краја третмана закључно са завршним контролним прегледом.

I ДЕО РАДА:ПОЈАМ РАСТА И РАЗВОЈА

Пренатални период (трудноћа)

Постнатални период

-рано неонатално доба-постнеонатално доба-касно неонатално доба

(период одојчета) -преембрионални

период -ембрионални период-фетални период

РАЗВОЈ ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА

Неурогенеза, тј. развој нервног система, изузетно је сложен процес организације и обликовања појединих делова мозга и кичмене мождине.

Током овог процеса одиграва се неколико основних процеса неурогенезе (умножавање ћелија, миграција ћелија, диференцијација ћелија, стварање међућелијских веза, спојева, селективна дегенерацијаи изумирање ћелија).

Већи део нервног ткива потиче од нервне цеви, будући мозак представљају кранијалне две трећине нервне цеви , а каудална трећина будућу кичмену мождину.

Предњи мозак (prosencephalon), Средњи мозак (mesencephalon) Задњи мозак (rhombencephalon). Предњи мозак се подели на велики мозак (telencephalon) и

међумозак (diencephalon). Средњи мозак се више не дели. Од кранијалних делова задњег мозга настају мождани мост

(pons) и мали мозак (cerebellum), а од каудалног дела продужена мождина (medulla oblongata).

У сваком од ових делова местимичним проширењем нервног канала настају примитивне мождане коморе.

Кичмена мождина (medulla spinalis) се развија од каудалног дела нервне цеви.

Менинге потичу од два извора, од мезодерма око нервне цеви и од ћелија нервног гребена.

Мијелинизацију ц.н.с.-а врше олигодендроцити, а она започиње у касном фетусном периоду

ПИРАМИДНИ ПУТ Пирамидни пут (tractus piramidalis, s.

corticospinalis) који садржи око милион влакана (acsona) пирамидних ћелија из пете ламине коре великог мозга

Највећи број ових влакана потиче из примарног моторног поља (area 4 пo Бордману) у прецентралној вијузи великог мозга.

Влакна пирамидног пута пролазе кроз белу масу великог мозга и граде coronu radiatu да би формирала компактан сноп у окципиталном краку capsule interne.

Даље, пирамидни пут, компактан је и у crus cerebri mesencephalona, али је у pons-u опет разбијен на снопове који се поново групишу у пределу pontomedularnog споја градећи пирамиде продужене мождине због чега се овај пут и назива пирамидни пут

На прелазу продужене мождине у кичмену мождину долази до укрштања већег дела пирамидних влакана (decusacio piramidum) која прелазе на другу страну формирајући tractus corticospinalis lateralis, док мањи део (око 20%) остаје на истој страни и гради tractus corticospinalis anterior

Већина влакана пирамидног пута формира у пределу кичмене мождине синапсе са интернеуронима који су повезани са моторним ћелијама предњих рогова док се мањи део ових влакана завршава директно на моторним ћелијама предњих рогова

Тела периферних моторних неурона смештена су у моторним једрима можданог стабла (чији аксони граде кранијалне нерве) и предњим роговима кичмене мождине (чији аксони граде периферне живце екстремитета и трупа).

РАЗВОЈ МОТОРНЕ КОНТРОЛЕ И НИВОИ

РЕФЛЕКСНОГ РАЗВОЈА

Развој моторне контроле - фаза мобилности (изазвана различитим стимулусима преко

уста екстероцептора и проприоцептора,покрети су живахни,често пуног обима и недовољно контролисани,али су знак корисне амплитуде покрета у зглобовима и способности неуромишићног система да започне покрет)

- фаза стабилности (представља развој могућности одржавања одређеног стабилног положаја у односу на дејство гравитације, наипре као резултат тоничног одржавања постуралних мишића у крајњем унутрашњем обиму мишићних контракција, а затим и ко-контракција антагонистичких мишића у било ком положају.

- фаза контролисане мобилности (односи се на могућност кретања и контроле тежишта проксималних сегмената у било ком положају где је ослонац на дисталним сегментима)

- фаза вештина је највиши ниво моторне контроле,способност кретања ван основног положаја.На овом стадијуму покрет добија карактер вољне,циљане и сврсисходне активности.

Нивои рефлексног развоја

-апедални ниво кичмени рефлекси (рефлекс хватања шаке ,флексионо повлачење , екстензионо гурање ,рефлекс укрштених екстензора,рефлекс унакрсне

реципрочне екстензије,Моро рефлекс,тракција, рефлекс изненађења) рефлекси можданог стабла (АТВР, СТВР,тонусна лабиринтна

супинација и пронација,асоциране реакције,позитивна реакција ослонца)

- квадрипедални ниво (реакције усправљања тела у односу на главу и врат,реакција усправљања тела у односу на тело,реакција

усправљања главе у односу на тело,тако да нос увек буде постављен вертикално,а уста хоризонтално,лабиринтно усправљање главе,оптичко усправљање)

-бипедални ниво (реакције еквилибријума,реакције равнотеже, одбрамбене реакције и као резултат добијамо стајање и ход)

НОРМАЛАН РАСТ И РАЗВОЈ ОДОЈЧЕТА

Развој кретања на стомаку Новорођенче – Екстремитети у флексији,карлица мало

одигнута,глава на страну Крај другог месеца – Тежина тела се помера ка грудној

кости,одиже главу, екстремитети лабавије савијени, карлица више ка подлози

Крај тећег месеца- Дете се може ослонити на лактове и тежина тела се помера ка подручју пупка,карлица на подлози,екстремитети опуштени

Крај четвртог месеца - равнотежа одојчета у трбушном положају све сигурнија,одиже главу,ослонац лактови-карлица,игра се рукама

Крај петог месеца- Лежи слободно на стомакуу ваздуху Главу, грудни кош и руке беба подиже,док ноге изводе

покрете као да беба плива

Крај шестог месеца - Дете се подиже све више,ослонац на шакама и карлици,доњи екстремитети опустени

Крај седмог месеца-У настојању да се креће напред, дете се помера уназад,несигурно заузима четвороножни положај

Крај осмог месеца-Подиже карлицу и заузима сигурнији четвороножни положај,још увек не пузи.

Крај деветог месеца - Дете бауља,креће се напред и у страну без помоћи ногу

Крај десетог месеца - сигуран четвороножни положај,предуслов за пузање

Крај једанаестог месеца - дете пузи Једногодишње дете - пузи сигурно,али и

открива медвеђи ход.

Развој кретања у положају на леђа

Новорођенче -рефлексно покреће руке и ноге реагујући на надражаје

Крај другог месеца -пружа руке и ноге испред тела,несигурно у том положају

Крај трећег месеца -лежи сигурно на леђима,шаке испред лица

Крај четвртог месеца -заузима будући седећи положај,шаке све активније

Крај петог месецa -седећи став у лежећем положају је перфектан

Крај шестог месеца -у лежећем положају хвата стопала и игра се њима,одиже гузу од подлоге.

Крај седмог месеца -стопала у устима,истеже слабински део кичме,припрема за седење

Крај осмог месеца -положај “гране у врту”,заузима бочни положај,ослонац на лакту

Крај деветог месеца -заузима “седење укосо” положај,ослонац на шаку

Крај десетог месеца -пузи,седи укосо и прелази у положај седења на бок

Крај једанаестог месеца -заузима седећи положај

Крај дванаестог месеца -вођено нагоном за кретањем све више и чешће мења положаје од седенја укосо до правог седења

РЕФЛЕКСНЕ АКТИВНОСТИ ОДОЈЧЕТА

Рефлекс сисања - прст у уста детета изазива рефлексно сисање (10. недеље - 4.месец) Рефлекс тражења - прстом додирујемо ивицу усана(24.недеља г.с. – 6. м.) Моро рефлекс –нагло се изазове пад главе уназад,реакција абдукција у раменима и екстензија у свим осталим зглобовима руке прво,а затим адукција у раменима и флексија у свим осталим зглобовима руке(грљење). Јавља се до 4.месеца АТВР - Пасивно ротирање главе у страну,као реакцију добијамо абдукцију надлакта, екстензију лакта, шаке и прстију, и екстензија ноге на страни лица,док се рука на страни потиљка абдукује у рамену, док се лакат и шака флектирају, а такође и нога на страни потиљка се флектира(од 2.до 5.месеца) Тест тракције - повлачењем детета за ручице из лежећег положаја са намером да се поседне, као реакцију до трећег месеца добијамо рефлексно савијање у лактовима, а глава суделује у покрету крајем поседања, глава на крају поседања пада али дете покушава да је подигне.Од трећег месеца почиње активна флексија главе.

СТВР - изврши се флексија или екстензија главе и задржи у тим положајима. Као реакција флексије главе добијамо флексију горњих екстремитета са појачаним рефлексом хватања, смањен тонус екстензора леђа и опружање доњих екстремитета. Као реакција екстензије главе добијамо екстензију горњих екстремитета, смањење тонуса флексора трупа и рефлекса хватања и флексију доњих екстремитета. Јавља се као слаб од рођења, јасан је између 2. и 4. месеца,интегрише се од 8. до 12. месеца

живота.

Галантов рефлеx - се стимулише тако што се прстом или тупим предметом повлачи наниже од врха лопатице до илијачног гребена на три сантиметра од спиналних наставака. Као реакцију добијамо увијање трупа и скретање карлице ка страни надражаја. Јавља се до трећег месеца, а у другом трименому полако нестаје да би са седењем потпуно исчезао.

Заштитна екстензија руком и ногом (parachute reaction) - изазива се померањем центра гравитације ван базе ослонца, као реакцију добијамо екстензију и абдукцију руке и ноге на страни на којој тело пада ради подупирања и заштите тела. Реакција се на рукама јавља између 4. и 6. месеца, а на ногама између 6. и 9. месеца и траје целог живота.

Ландауова реакција - дете се постави у вентралну суспензију, подупирајући се преко трбуха.. Глава у нивоу трупа, екстремитети опуштени (4. месец); опружа главу, труп и кукове (5. месец); опружа главу, труп и екстремитете у виду лука са конкавитетом навише. Ако се глава притисне на доле долази до флексије ногу у куковима, од 6. до 10. мес. Реакција је најјаснија око 10. месеца, након тога личи на одупирање због непријатног положаја. Реакције равнотеже - померањем центра гравитације над површином ослонца, померањем детета или померањем подлоге на којој се дете налази је стимулус. Као реакцију добијамо адаптивно повећање тонуса у антигравитационим мишићима, са циљем да се тело одржи над површином ослонца и спречи пад. Равнотежне реакције се јављају између 4. и 6. месеца живота у пронираном и супинираном положају и усавршавају се кроз читав период одојчета и малог детета све до 5. године када су развијене и у стојећем положају на једној нози и трају цео живот.

ПОЈАМ РИЗИКО ДЕТЕТА И ЕТИОЛОГИЈА

Ризично, одн. угрожено дете је оно дете у чијој анамнези постоји један или више неповољних фактора ризика за појаву поремећаја моторног развоја

Неповољни фактори могу бити: -фактори који поточу од самог новорођенчета (низак Апгар скор,

висока и ниска порођајна телесна маса, интракранијално крварење, асфиксија, хипербилирубинемија, хипогликемија, генетска обољења, неонатална сепса, конвулзије, повећан или смањен обим главе)

-фактори који су везани за порођај (траума, компресија пупчане врпце, пупчана врпца око врата што узрокује смањену оксигенацију, коришћење форцепса, абрупција плаценте, нагли порођај, продужени порођај, царски рез ...)

-фактори који су везани за саму трудноћу (недонесеност,пренесеност,вишеплоднуа трудноћа, поремећен срчани ритам плода, карлични положај плода,превремено пуцање водењака, акутне болести у току трудноће)

-фактори који потичу од саме труднице или предходне трудноће (старост мајке,оца, мајке са дијабетесом, епилепсија, инфективне болести мајке)

-породични, демографско-социјални фактори (сиромаштво, ванбрачност, социо-економски услови живота)

-психолошки фактори (ментална обољења у породици, поремећаји личности и понашања у породици, рани емоционални стресови )

ФУНКЦИОНАЛНА ПРОЦЕНА МОТОРИКЕ ОДОЈЧЕТА

-процена држања тела -испитивање развојно-постуларних рефлекса кроз

покрете и положаје -процена постуралног тонуса -испитивање покрета -процена мобилности -регистровање деформитета -регистровање оштећења слуха вида и говора -регистровање могућности и успостављања контакта когнитивног, интелектуалног и социјалног развоја -процена респирације и храњења

СТИМУЛАЦИЈА МОТОРНОГ РАЗВОЈА

Бобат метод стимулације моторног развоја

Војта метод стимулације моторног развоја

Кабат метод стимулације моторног развоја

БОБАТ МЕТОД СТИМУЛАЦИЈЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА

Инхибиција абнормалних тоничних рефлекса, која резултира стабилизацијом тонуса (РИП положаји, кључне тачке контроле): - Лежећи супинирани положај, - Лежећи пронирани положај, -Стојећи положај, - Клечећи положај, - Седећи положај, -

Шака (Сигне-Брунстром метод) Фацилитација нормалних постуралних реакција, реакција усправљања и равнотеже: - Увежбавање реакције лабиринтног усправљања главе - екстензија - Увежбавање реакције лабиринтног усправљања главе - флексија - Увежбавање реакције лабиринтног усправљања главе - бочна стабилност - Увежбавање реакције вратног усправљања: - окретање из супинираног у

пронирани положај преко главе и - окретање из пронираног у супинирани положај преко главе

- Увежбавање реакције усправљања тела у односу на тело окретање преко карлице из супинираног у пронирани положај окретање преко рамена из супинираног у пронирани положај

- Увежбавање реакција у справљања- прелазак у седећи положај - Увежбавање реакције усправљања тела- прелазак у клечећи положај - Увежбавање реакције усправљања- прелазак у стојећи положај - Увежбавање заштитне реакције одупирања на руке - Увежбавање реакција равнотеже може се спроводити померањем подлоге на

којој дете стоји или померањем детета у различитим правцима.

ВОЈТА МЕТОД СТИМУЛАЦИЈЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА

Стимулација рефлексног пузање Стимулација рефлексног окретања Војтине реакције (дијагностика) - Војтин рефлекс - Тракциона проба, модификована по Војти - Пеипер-Исберт реакција - Колисова вертикална проба модификовна по Војти - Колисова хоризонтална проба модификована по

Војти - Ландау реакција - Аксиларно-висећа проба

Стимулација рефлексног пузање Главне подражајне зоне су: -на фацијалној руци у пределу epicondilus medialis humeri -на потиљачној руци у пределу processus styloideus radii -на фацијалној нози у пределу epicondulus medialis femoris -на потиљачној нози у пределу спољне стране calcaneusa Помоћне подражајне зоне су: -на страни потиљка, на потиљку, на acromionu, испод лопатице у

висини 7- 8. ребра, на musculus gluteus medius. -на фацијалној страни, на бради, на spina iliaca anterior superior,на

унутрашњој страни лопатице.Стимулација рефлексног окретања

- Прва фаза рефлексног окретања, за ову фазу надражај је притисак на рефлексну зону која се налази на грудима, на linea mamilaris, у нивоу инсерције дијафрагме ,ниво седмог до осмог ребра, на страни на којој је окренуто лице, а у смеру косо према кичми

- Друга фаза рефлексног окретања, када је тело доспело на бок, ослања се на рамени појас доње руке која са трупом заклапа угао од 90 степени, док је горња рука на телу у унутрашњој ротацији, карлицу и доњу ногу која је више екстендирана

КАБАТ МЕТОД СТИМУЛАЦИЈЕ МОТОРНОГ РАЗВОЈА Проприоцептивна неуромишићна фацилитација се заснива на

чињеници да сва људска бића, и она са инвалидитетом, имају нетакнуте потенцијале у смислу покретљивости.

Неурофизиолошки механизами, који се могу употребити као корисно средство терапијским вежбама су:

-Максимални отпор -Рефлекси -Ирадијација- групни покрет -Сукцесивна индукција

Основне технике извођења су: - Ритмичко започињање,започиње пасивним покретом - Комбинација изотоника ,подразумева концентричне, ексцентричне и стабилизирајуће контракције агониста без релаксације - Преусмеравање антагониста - Контракција-релаксација - Одржавање равнотеже-релаксација - ПНФ техника заснива свој терапеуцки ефекат на активирању

покрета кроз синергију.

II ДЕО РАДА: ПРИКАЗ СЛУЧАЈЕВА

Пример 1 - М. В. - Мушко дете, превремено рођено у 35. гестационој недељи, 07. 07. 2014.

год. - Прва трудноћа, уредно и редовно контролисана. - Телесна маса на рођењу 2550 Г - Телесна дужина 51цм - Обим главе 33 цм - Апгар скор 9. - Кожа ружичасто пребојена, примитивни рефлекси непотпуни. - Спонтана покретљивост задовољавајућа. - Проблем у смислу отежаног дисања-хипоксија. - Праћење и лечење у Клиничком Центру Ниш 07. 07. 2014 - 28. 07. 2014 . - Ултразвучним прегледом мозга утврђена Haemoragia gradus primus - Респираторна инсуфицијенција која је захтевала механичку вентилацију трајала је десет дана. - Телесна маса на отпусту 2360 гр - Исхрана мајчиним млеком

Први неурокинезиолошки преглед физијатра обављен 10. 11. 2014. - Благо опистотонично држање - појачан тонус екстензора врата и трупа,

екстензора натколеница, подколеница и плантарних флексора стопала - Војтине постуралне реакције указују на благо кашњење у моторном

развоју за тај узрст. - Рефлексна активност - изражен Моро рефлекс, присутан ”став

мачеваоца” - Симетрични тонични вратни рефлекс се јавља. - Рефлекс хватања шаком и стопалом, - Рефлекс сисања, тражења - Пателарни рефлекс - Парашуте реакције (реакције одржавања равнотеже) присутне у

лежећем пронираном и супинираном положају.

- Спонтана активност у лежећем супинираном положају задовољавајућа.

- Глава у средњем положају окреће је симетрично на обе стране, - Труп је јасно одвојен од подлоге због хипертонуса екстензора

врата и леђа.- Карлица је такође подигнута од подлоге, као и надколенице. - Покретљивост доњих екстремитета благо отежана. - Горњи екстремитети јасно покретни - У пронираном положају главу држи високо изнад средње линије- Труп је у израженој хиперекстензији, кичмени стуб- положај лука

ослонац је на подлактице, трбух и spina iliaca anterior superior dex. et sin.

карлице и делимично надколенице, потколенице флектиране а стопала у

плантарној флексији..

- Дете укључено на амулантни физикални третман- Циљ третмана је инхибиција хипертоније екстензора

врата, трупа и ногу, јачање флексора главе и трупа, увежбавање адекватних положајних реакција, стабилност и одржавање истих.

Третман - Вежбе у циљу јачања флексора главе и трупа и бочних

флексора трупа на терапеуцком кревету или струњачи - Увежбавање стабилности у супинираном и бочном

положају, пронирани положај смо избегавали јер он сам по себи појачава тонус екстензора врата и трупа.

- Коришћење одређених рефлексних активности у циљу инхибиције хипертонуса (СТВР)

- Све ове вежбе само на лопти (без вежби из пронираног положаја)

- Војтин метод стимулације рефлексног окретања и рефлексног пузања

- Едукација родитеља за рад са дететом у кућним условима.

- Контролни неурокинезиолошки преглед указује на смањење хипертонуса који је присутан само у екстензорима врата и плантарним флексорима стопала.

- Рефлексна активност одговарајућа за узраст.- Постуралне Војтине реакције негативне.- Спонтана активност, у супинираном положају, одржава равнотежу, глава је у

средњем положају- Труп и карлица су на подлози- Доњи екстремитети савијени у куковима и коленима, стопала подиже од

подлоге и изводи покрете хватања стопалима- Горњи екстремитети, надлактице у хоризонталној абдукцији, лактови

прелазе линију рамена, подлактице савијене и помера руке ка хоризонталној адукцији тако да шаке дођу у видном пољу детета

-Самостално покушава да се окрене у лежећем пронираном положају-не успева већ долази само до нестабилног бочног положаја из кога се враћа у лежећи

- У пронираном положају, одржава равнотржу стабилно- Глава је у екстензији - Ослања се на подлактице и труп и спонтано пребацује тежину тела на једну

па на другу подлактицу - Доњи екстремитети су опуштени и активни у свим сегментима, једино

стопала и даље више заузимају плантарну флексију- Приликом испитивања Ландау реакције дете је заузело положај тако да су

глава и труп били у истој равни а екстремитети опуштени- После овог прегледа дете је наставило са вежбама у кућним условима- Заказан контролни преглед за месец дана.

ПРИМЕР 2 - С.Н.

- Мушко новорођенче, рођено 25. 10. 2014. године, у термину - Телесна тежина на рођењу 3750 г- Телесна дужина 55 цм- Обим главе 34 цм- Апгар скор 9- На рођењу дете витално, нормалне спонтане покретљивости,

ружичаста пребојеност коже, спонтано дише- Тонус нормалан, примитивни рефлекси се изазивају, контрола

главе задовољавајућа- Стопала у metatarzovarus положају, десно израженије.- Приликом првог контролног прегледа педијатра након једног

месеца, због млитавости мускулатуре, лошег држања главе за тај узраст, и стопала у метатарсоварус положају, добија упут за преглед физијатра.

- Први неурокинезиолошки преглед (28.11.2014.г) указује на млитаво држање целокупне мускулатуре, нарочито антигравитационих мишића и бочних флексора главе

- У пронираном положају лежи у савијеном положају, горњи екстремитети су савијени попоред тела, линија лакта далеко испод линије рамена, доњи екстремитети такође у флексији и абдукцији натколеница, стопала спонтано подиже од подлоге. Карлица благо одигнута од подлоге, ослонац на образ.

- Реакција лабиринтног усправљања главе се јавља у траговима- Реакција примитивно пузање се није јављала- Приликом притиска длановима на табане детета јављала се

екстензија у куковима и коленима- Галантов рефлекс се јавља али недовољно изражен- Реакција амфибије делимична без окретања главе на ту

страну, а флексија екстремитета на тој страни непотпуна- Тонични лабиринтни рефлекс у пронацији присутан али

недовољног квалитета.- Спонтана активност у овом положају слаба.

Супинирани положај - екстремитети су у флексији, глава окренута на страну и спонтано је окреће на другу страну, али отежано.

Примитивни рефлекси сисања, тражења, хватања шаке и стопала уредни Рефлекс укрштених екстензора се јавља, али недовољног квалитета Присутан је и рефлекс бега. Моро рефлекс се јавља, али је недовољног квалитета Асиметрични тонични вратни рефлекс се јавља у траговима Тест тракције или поседања, јавља се реакција у рукама недовољног квалитета, али глава остаје све време да виси уназад Тонични лабиринтни рефлекс у супинираном положају присутан, али недовољног квалитета Кожни трбушни рефлекс се јавља у траговима Оптички и акустични рефлекси очувани У усправном положају смо испитали позитивну потпорну реакцију приликом

које глава виси, а контакт стопала и подлоге не одаје утисак сигурног стајања

Реакција аутоматског хода је такође недовољног квалитета Тактилна реакција постављања ногу је отежана, такође У вертикалној, као и вентралној суспензији, доминира флексиони образац

недовољног квалитета тако да глава и екстремитети млитаво висе Војтине постуралне реакције такође указују на присуство млитавости и

кашњења у моторном развоју за тај узраст односно присуство хипотоније.

Дете је укључено на амбулантну физикалну терапију односно кинезитерапију Од вежби односно стимулације моторног развоја користили смо : -стимулацију моторнорног развоја по Војти, односно увежбавање рефлексног окретања и рефлексног пузања -користили смо стално и упорно стимулисање одређених рефлекса (Галантов рефлекс, кожни трбушни рефлекс, АТВР, тонични лабиринтни рефлекси у пронацији и супинацији... ) -изазивањем одређених реакција у циљу јачања одређених

мишићних група(тест тракције, реакција амфибије, поитивна потпорна реакција, реакција аутомацког хода...) .

-пасивне и активне вежбе у циљу корекције metatarzovarus положаја стопала -едукација родитеља да кроз вежбе у кућним условима,

свакодневне активности и игру стимулишу јачање хипотоне мускулатуре (лежећи супинирани положај, тест тракције... )

Увежбавање бочне равнотеже на почетку и

при крају третмана

Тест тракције на почетку и при крају третмана

Амбулантни физикални третман је трајао четири недеље Приликом контролног прегледа уочавамо:

- У пронираном положају главу подиже за око 45 степени и задржава је у том положају пар секунди

- Тежина тела се пребацује на грудни кош накратко се ослања и на подлактице, карлица је на подлози, а ноге у екстензији са стопалима у вис

- Реакција примитивног пузања (Бауерова реакција) је негативна - Галантов рефлекс интегрисан. - у супинираном положају изражен АТВР - Руке су у флексији, шаке отворене - Ноге су у абдукцији и спољној ротацији - При тесту тракције на крају покрета главу држи пар секунди уз умерен отпор руку. - Нема више рефлекса бега, рефлекса укрштених екстензора, аутоматски ход,

позитивне потпорне реакције - Остали примитивни рефлекси и даље постоје (рефлекс сисања, тражења) - Покрети ротације су присутни, али недовољни (из пронираног положаја покушава

да се окрене на бок, али још увек недовољно и брзо се враћа у почетни положај). - Реакција усправљања врата се полако назире - Metatarzovarus положај стопала је коригован на левом а на десном стопалу

делимично коригован - Родитељи су обучени за вежбе у кућним условима кроз активности свакодневног

живота и игру - Амбулантни физикални третман односно кинезитерапијски третман завршен - Контрола за месец дана

ЗАКЉУЧАК Након израде овог рада можемо извести следеће закључке:   -Да би се успоставила рана дијагностика потребно је добро познавање нормалног

моторног развоја, познавање нормалних рефлекса и рефлексних реакција за одређени узраст, доста посматрања и анализирања кретања детета.

  -Што је могуће раније дете укључити у третман како би стимулација нормалног

моторног развоја била што ефикаснија, и како би дала адекватне резултате.   -Укључивање у третман не значи да треба прекинути са посматрањем и анализом

кретања, напротив треба активно пратити и упоређивати резултате.  -Тимски приступ третману је такође од великог значаја за успех третмана.   -Да би третман био комплетан потребно је едуковати родитеље како би дете имало

континуирани третман у току целог дана, кроз свакодневне активности и игру.   Циљ третмана је што је могуће више побољшати покретљивост детета,

приближити га нормалном развоју покретљивости, а самим тим и побољшати његов квалитет живота. 

Хвала на пажњи!!!