STARAC JEFREM (FILOTEJSKI I ARIZONSKI) OČINSKE POUKE

(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

Starac Jefrem Svetogorac

UVOD

* * * * * *

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

* * * * * *

O SPASENJU DUŠE I RAJU O PATNJI, BOLU I TRUDU

O BOLESTI O GREHU, POKAJANJU, PLAČU PO BOGU I SUZAMA

O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAČUNU O MONAŠTVU, DEVSTVENOSTI I ČISTOTI

O SVETU I PORODICI O POSLUŠANJU, NEPOSLUŠNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE

PRVO SLOVO O POSLUŠANJU DRUGO SLOVO O POSLUŠANJU TREĆE SLOVO O POSLUŠANJU

O VERI, POŠTOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU SLOVO O SAVESTI I POSLUŠANJU

O SMRTI, PAKLU I SUDU O STRASTIMA

O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA O GNEVU

O RATU SA DEMONIMA O DUHOVNOJ BORBI

O NEMARU I BOJAŽLJIVOSTI O PRISILJAVANJU, ODVAŽNOSTI I SAMOODRICANJU

O OSUĐIVANJU O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVAŽNOSTI

O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU O LJUBAVI PREMA BRAĆI I PRAŠTANJU

O ISKUŠENJIMA O VERI, NADI I TRPLJENJU

O POMISLIMA, MAŠTANJIMA I RASEJANOSTI O TREZVENOUMLJU

O UMNOJ I SRDAČNOJ MOLITVI O TREZVENOUMLJU I UMNO-SRDAČNOJ MOLITVI

O MOLITVI O PRAKTIČNOM METODU UMNE MOLITVE

O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE) SVETOOTAČKI SAVETI O MOLITVI ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI

O SOZERCANJU O LJUBAVI I SMIRENJU BOŽIJEM, O BLAGODATI I STRAHU BOŽIJEM

O BOŽANSTVENOJ LITURGIJI I BOŽANSTVENOM PRIČEŠĆU O UPOKOJENIMA

UVOD

sadrţaj

Pre nekoliko godina počeli smo da sakupljamo pisma našeg mnogopoštovanog starca Jefrema,

upućena njegovim duhovnim čedima - monasima, monahinjama i mirjanima, koji su nam ih na

naš zahtev revnosno ustupili. Iz tih pisama izdvojili smo odlomke koji se odnose na duhovna

pitanja. Rasporedili smo te odlomke po odreĎenim temama i na taj način dobili deset priručnika,

od kojih je svaki sadrţao stavove, mišljenja, savete i, uopšteno govoreći, sve ono što

bogoprosvetljeni duhovni otac moţe da ponudi svojim čedima. Ti spisi su plod njegovog

višegodišnjeg truda da praktično ostvari sve ono što su nam sveti Oci predali kao duhovno

nasleĎe (v. 1. Tim. 1;14).

Ovi priručnici bili su podeljeni vrlo ograničenom broju njegovih duhovnih čeda kao pomoć u

njihovoj duhovnoj borbi. Sledeći njihove savete i ohrabrenja, prihvatili smo da objavimo ovu

knjigu, kombinujući ove priručnike i dodajući im izvesne odlomke iz Starčevih omilija. Kako se

u grčkom izdanju nalazi nekoliko odlomaka koji samo ponavljaju ideje izraţene više puta u samom tekstu, oni su, uz Starčev blagoslov, izostavljeni u ovom prevodu. Molimo se da svi, koji

čitaju ovu knjigu u dobroj nameri i sa poboţnom revnošću, naĎu u njoj duševnu korist i da se sa

uţivanjem napoje duhovnom vodom našeg mnogopoštovanog Starca.

Duţnost nam je da se zahvalimo svima koji su na različite načine doprineli kompletiranju ovog

izdanja, i molimo se da ih Bog obilato nagradi.

Ova knjiga je posvećena svima onima što koračaju uskim i teškim putem koji vodi u večni ţivot.

Oci Svetog manastira Filoteja

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

sadrţaj

Veoma sam počastvovan što me mnogopoštovani arhimandrit Pajsije, iguman Grčkog

pravoslavnog manastira svetog Antonija, zamolio da napišem prolog za ovu knjigu Starca i Oca

ovog manastira, arhimandrita Jefrema, nekadašnjeg igumana manastira Filoteja na Svetoj Gori.

Blagodarim Bogu što je ova knjiga prevedena i na engleski jezik, jer verujem da će dati

drugačiju perspektivu onima koji čeznu za preporodom u Hristu i ţele da prevaziĎu velike

probleme koji muče savremenog čoveka: smrt i dualizam izmeću naslade i bola.

U prošlosti sam se susreo sa starcem Jefremom i u situaciji sam da shvatim vrednost njegovih

reči. Tokom šezdesetih godina, dok sam bio student Bogoslovske škole u Solunu, čuo sam za

izuzetnog monaha koji je kao isihasta ţiveo u Novom skitu na Svetoj Gori i bavio se umnom

molitvom. U to vreme silno sam čeznuo da se upoznam sa ovim Starcem. Otišao sam da ga

vidim u njegovoj isposnici u Novom skitu. Strpljivo sam čekao da ga sretnem, jer se odmarao

nakon svenoćnog bdenja provedenog u umnoj molitvi i okončanog boţanstvenom Liturgijom.

Posle nekoliko sati, susreo sam starca Jefrema i dobro sam zapamtio slatke reči koje su

izgovorila njegova usta. Tad sam po prvi put čuo reč koju će često ponavljati: "αδολεζτφ",

odnosno "veţbati" ili "upraţnjavati." Shvatio sam da je ispred mene jeromonah koji je

neprestano bio zaokupljen Bogom i koji je nezasito ţudeo za obiljem boţanske blagodati.

Kasnije sam ga ponovo susreo na Svetoj Gori, gde je bio iguman svetog manastira Filoteja.

Posetio sam ga zajedno s jednom grupom mlaĎih ljudi, i ponovo sam stekao isti utisak. Njegove

reči bile su umilne, slatke, prodorne, otkrovenjske, prozorljive, obnavljajuće i isceljujuće,

izvedene iz svetootačke mudrosti. Bila je to ista ona osoba koju ćete susresti u knjizi Saveti sa Svete Gore (odnosno u knjizi Oĉinske pouke, kako se zove u grčkom izdanju), jer ona sadrţi reči

preispunjene blagodaću, reči duhovnog oca upućene njegovim duhovnim čedima. Pouzdano

znamo da je duhovni otac neko ko preporaĎa duhovna čeda, ko ih izvodi iz vrtloga strasti i vodi

ka slobodi slave dece Boţije (v. Rim.8;21), odnosno neko ko njihovom ţivotu daje drugačiji

smisao i perspektivu.

Kao neko koga se dobro sećam iz vremena svoje mladosti i koga sam susreo na stranicama ove

knjige, otac Jefrem je istinski učitelj duhovnog ţivota i pouzdan vodič za hrišćansko putovanje

prema preporoĎenju, budući da je i sam bio poučen boţanskom i da ga je opitno doţiveo. Zbog

toga su njegove reči i bile pune blagodati i istine (Jn. 1;14). U njegovom slučaju moţe se

primeniti izreka svetog Jovana Sinajskog, pisca ĉuvene Lestvice: "Istinski učitelj je onaj koji je

primio duhovnu tablicu znanja koju je Bog ispisao Svojim prstom, odnosno dejstvovanjem

prosvetljenja, i neko kome više nisu potrebne ostale knjige."

Sadrţaj ove knjige u skladu je sa isihastičkim načinom ţivota, koji je opet u suprotnosti s

racionalizmom i senzualizmom. Vrlo dobro znamo da je isihija (bezmolvije, molitveno

tihovanje) apostolski i svetootački način ţivota. Drugim rečima, to je uistinu ţivot kakvom je

učio Hristos i kakvim su ţiveli apostoli i sveti Oci Crkve. Takav ţivot je preduslov za proročku,

apostolsku, mučeničku i podviţničku blagodat. Umno (noetičko) bezmolvije (tihovanje, isihija),

u svojoj istinski antropološkoj dimenziji, predstavlja osnovu bogoslovlja i temelj svih dogmi

hrišćanske vere.

Sveti Oci su odogmatili da je Hristos savršeni Bog i savršeni čovek, da je u Njegovoj ličnosti

boţanska priroda sjedinjena sa ljudskom prirodom "nesmešivo, nepromenljivo, nedeljivo i

nerazdvojno", da je Hristos jedan od Trojice. Oni su razvili sva hristološka i trinitarna učenja

upravo zbog toga što su posedovali lični opit ove istine, odnosno videli su slavu Boţanstva u

ljudskoj prirodi Logosa. Ovo egzistencijalno znanje bilo je plod i rezultat umnog tihovanja

(noetičkog isihazma). Najpre dolazi praksa (delanje) koja podrazumeva očišćenje srca, a za njom

sledi teorija (sozercanje), koje podrazumeva prosvetljenje i oboţenje.

Sabor koji je odrţan u vreme svetog Grigorija Palame (i ima sve karakteristike Vaseljenskog

sabora) s tačke gledišta postavljanja dogme o istinskom putu i istinskom metodu koji se moţe i

mora koristiti da bi se dostiglo bogoviĎenje predstavlja, u suštini, kamen temeljac svih

Vaseljenskih sabora. Drugim rečima, oci-bogovidioci su oni koji Sabor čine vaseljenskim i pravoslavnim. Ono što je zabeleţeno u Sinodalnom (Saborskom) tomosu iz 1347. godine veoma

je karakteristično: "Ovim ovde objavljujemo da su gorepomenuti najpoštovaniji jeromonah

Grigorije Palama i monasi saglasni s njim... najverodostojniji branitelji, prvaci i pomoćnici

Crkve i Pravoslavne vere" i svakoga ko govori protiv Grigorija Palame i monaha koji su uz njega

"predajemo istom sudu odlučenja (izopštenja), bilo da je sveštenik ili mirjanin." Drugim rečima,

ovaj Sabor izopštava (odlučuje) svakoga ko poriče pravoslavni isihazam, i ko god ne razume

isihastički ţivot, pokazuje da ne razume ni duhovno ustrojstvo Crkve.

Prema tome, bogoslovlje koje nije povezano sa isihazmom u pravoslavnom značenju te reči,

bogoslovlje koje nije plod pravoslavnog umnog bezmolvija (noetičkog isihazma) i koje ne vodi

ka njemu, koje ne moţe isceliti i koje ne vidi boţansko, predstavlja svetovno, intelektualističko

bogoslovlje stvoreno razumom, što znači da čoveku apsolutno ništa ne moţe da ponudi. Bolje

rečeno, takvo bogoslovlje stvara samo još više nevolja i pometnje. Prema nadahnutim rečima

bogovidioca, svetog Grigorija Palame, pravoslavno umno bezmolvije (noetički isihazam) je

"istinsko delanje (praksa), predvorje sozercanja (teorije) ili bogovićenja, jednostavnije rečeno,

ono je jedini dokaz da je duša uistinu isceljena."

U situaciji sam da znam da su sledeća poglavlja izdanak i plod poslušanja i umnog bezmolvija,

ishod boţanskog uspona, i da su to, sasvim pouzdano, reči koje dolaze iz očinskog srca, reči koje

čoveku pomaţu da bude isceljen u atmosferi duhovne ljubavi. To su tekstovi koji će čitaoca

nadahnuti verom i nadom. Oni duhovnom ţivotu daju drugu dimenziju i otvaraju nove horizonte,

pomaţući mu da prevaziĎe strašni dualizam izmeću zadovoljstva i bola. Oni predstavljaju drugačiji jezik, različit od jezika intelektualnog i akademskog bogoslovlja, bogoslovlja koje

deluje ili unutar granica racionalnog mišljenja ili unutar okvira duhovne praznine i beskičmenog

socijalnog angaţmana. Njegove reči podstiču srce na molitvu, upravo zato što i proishode iz

molitve.

Dobro je poznata činjenica da čovek, kada je iskren, kada uistinu voli i kada je okusio dar dobrote Boţije, delotvornije pomaţe bliţnjima čak i ako je njegovo izraţavanje oskudno, čineći

to mnogo bolje nego onaj ko upotrebljava birane reči i odmerene bogoslovske izraze. Ovo se

dešava stoga što je jedna stvar doći do šumskog izvora hladne i sveţe vode koja će ugasiti

čovekovu ţeĎ, a druga nacrtati prekrasan izvor u kojem, meĎutim, nema vode, i koji ne moţe

ugasiti ţeĎ, ili pak naći izvor koji je veoma lep ali neprikladan za gašenje ţeći, budući da je

njegova voda zagaćena i prljava.

Značajno je da se duhovne reči ove knjige, proistekle iz svetogorskih tihovanja i bdenja, sada

predstavljaju u Americi gde, s jedne strane, preovlaĎuje atmosfera velikog razočarenja u

racionalizam i senzualizam, dok se s druge zapaţa traganje za verodostojnim ţivotom koje

prevazilazi vatikanizovanu eklisiologiju, akademsko i intelektualističko bogoslovlje,

protestanstvujuću sociologiju i etiku, duhovno praznu i varljivu meditaciju, ateistički socijalni

angaţman i sl. Verujem da će ova knjiga biti od velike pomoći onima koji teţe da u svom ličnom ţivotu, srazmerno uloţenom naporu, okuse istinski biblijsku i svetootačku hranu, koja daje

smisao ljudskom ţivotu i predstavlja istinski hleb ţivota.

Prema rečima svetog Simeona Novog Bogoslova, papa-Jefrem je "primio plamen" i razdelio ga

mnogim svetogorskim monasima a zatim i Crkvi u Americi, gde postoji velika potreba za njim.

Zahvaljujući engleskom izdanju ove knjige, proširićemo taj plamen na sve one koji tragaju za

istinski pravoslavnim ţivotom.

30. oktobar 1998,

na dan Svetih apostola Kleope i Artemija

O SPASENJU DUŠE I RAJU

sadrţaj

1. Sada, u proleće, kada priroda oblači svoju najlepšu odeţdu, čovek oseća neizrecivu radost

uporeĎujući tu prirodnu lepotu sa uzvišenim duhovnim stanjem. Uistinu je sveti Bog sve

premudro stvorio (v. Ps. 104;25)! Duša ne moţe da se nasiti posmatrajući lepote prirode! O, kada

bi čovek samo uzneo svoj um iznad ove zemne sfere, u višnji Jerusalim, u nepojmljivu lepotu

raja, gde se u potpunosti prekida dejstvovanje ograničenog i ovozemaljskog uma!

Ako nam je i ovde, u izgnanstvu, u zemlji plača i prokletstva, sveti Bog dao toliko lepote kojom

ćemo se naslaĎivati, pitam se kako će tek biti tamo gde obitava Sam Bog! Zaista, stradanja

sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8;18).

Oboţenje na nebesima, čedo moje! Tamo će Gospod Bog izbrisati svaku suzu iz tvojih očiju,

svaku ţalost, bol i uzdah. Tamo caruje angelski način ţivljenja, tamo se pevaju samo himne i

duhovne ode (pohvale).

Tamo je večni Sabat (dan počinka)[1], gde ćemo radosno ţiveti sa našim Ocem Bogom, koji nas

čeka da budemo spremni i da nas zauvek prizove k Sebi! Tamo će svaka spasena duša ţiveti u

bezdanu ljubavi, sladosti, radosti, divljenja i iščuĎavanja.

2. Doći će vreme, biće označen dan, nastaće trenutak da se zatvore ove telesne oči i da se otvore

oči duše. Tada ćemo ugledati novi kosmos, nova bića, novu tvorevinu i novi ţivot koji neće imati

kraja. Njegovo ime je "beskonačna besmrtnost", velika višnja otadţbina, nepropadiva i večna,

nebeski Jerusalim, majka prvoroćenih, u kojem će obitavati iskupljene duše onih što se od

nečistote opraše u krvi nevinog Jagnjeta.

Ko je u stanju da rečju ili perom iskaţe radost, ushićenje i sreću ovih blaţenih spasenih duša?

Blaţeni su oni koji su se upokojili u Gospodu, jer ih očekuju bogatstva dobrote Boţije. Blaţeni

su koji dobiše glavnu nagradu za nebeski praznik, za bogatstva koja ne mogu biti oduzeta, za

slavu o kojoj Sam Bog kaţe: kad smo deca, i naslednici smo; naslednici, dakle, Boţiji, a

sanaslednici Hristovi (v. Rim. 8;17).

Gospod je pred Stradanje preklinjao Nebeskog Oca za Svoje učenike i one koji će posredstvom

njih poverovati: Oĉe, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da Gledaju slavu

moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17;24).

Kolika je ljubav Isusova prema nama! Primio je ljudsku prirodu i bio prikovan na Krst, da bi

nama podario slobodu i platio naš dug Nebeskom Ocu! Kao Svoju najvoljeniju braću, udostojio

nas je da budemo sanaslednici beskonačnih bogatstava Nebeskog Oca!

O, kakva je Njegova ljubav prema nama! O, kako smo mi hladni prema Njemu! O, kako sam

nezahvalan svom Dobročinitelju! Boţe moj, Boţe moj, saţali se na mene i nemoj me osuditi

onako kako sam svojim delima zasluţio!

3. Kao što nas je Bog duhovno sjedinio neraskidivim lancem, On nas isto tako moţe udostojiti i da budemo zajedno u Njegovom Nebeskom Carstvu, da večeramo za duhovnom trpezom i da se

naslaĎujemo Njegovom boţanskom dobrotom, da budemo sjedinjeni s Nebeskim Ocem u kojem

teku večne reke Njegovih boţanskih voda. O, kako uzvišeno predodreĎenje! O, kako su bogati

plodovi privremenih patnji!

Čeda Boţija biće odevena u nebeske odeţde. Na njihovim licima prosijaće blistave boţanske

crte. Ući će u očinsko nasleĎe, u večni počinak!

Dospeće u ona nebeska obitavališta i sozercavaće ono beskonačno bogatstvo, biće u ushićenju i

neće ni primetiti da su protekli eoni! O, kako je veliko čovekovo predodreĎenje!

MeĎutim, turobne pomisli zamućuju ovo dobro sozercanje. Kao prvo, ja neću biti pričastan svom

tom proslavljenom blaţenstvu. To je zasad samo pomisao, ali će kasnije dobiti telo i kosti,

odnosno ta pomisao će se i ostvariti. Kao drugo, ljudi provode ţivot nesvesni tog velikog

predodreĎenja, i usled tog neznanja bivaju mrtvi pred Bogom!

Greh označava prvobitnu propast čovekovog rajskog blaţenstva i on sve do danas nastavlja da

uništava dela čovekova. Teško nama, nas napasa Ad!

Boţe moj Savaote, prosvetli tamu srca moga da bih gledao Tebe, istinsku svetlost, blaţenu

svetlost koja ozaruje i raduje srca prijatelja Tvojih. Prosvetli nas da bismo Te sledili do večnog

počinka. Amin.

4. Sve će proći i okončati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino će dela učinjena u Bogu

ostati uz duše poslenika, koji će se zahvaljujući njima naslaĎivati večnim ţivotom.

Blaţeni su duhovni filosofi Boţiji koji su se odrekli privremenog i obogatili večnim, a kada su se

upokojili našli su svoje blago uvećano u riznicama Boţijim! Blaţeni su oni što su svoja srca

očistili od korova greha i odgajili dobro seme, jer će za njih doći vreme da poţanju klasove

večnog ţivota! Blaţeni su oni koji duhovnim postom zasejaše suze, odnosno oni što su uvek bili

ţedni i gladni dobrih dela, jer će poţnjeti večnu radost!

5. Ljubljena moja čeda, odrţite svoju reč! Vaša je ljubav ogromna. Ja sam sasvim nedostojan i

ništavan.

Uprkos svoj svojoj nedostojnosti, molim se da vas zaštiti blagodat Boga i Presvetog Duha i da

vas rukovodi ka svakom dobrom delu, sve dok ne udovoljite našem blagom Bogu i ne udostojite

se da budete domaći, dok se ne nastanite na mestu Boţijem, u drugom ţivotu, tamo gde stoje

angeli i neprekidno slavoslove u nepristupačnom primraku boţanske svetlosti nadboţanske

Presvete Trojice.

Svi veliki svetitelji čeznuli su za ovom nebeskom slavom, zbog nje su se podvizavali i nju su

zadobili. Ovo zemno (donje), u poreĎenju s onim nebeskim (višnjim), jeste tama. Ovo je

isprazno, prolazno, privremeno, promenljivo, prevrtljivo, ništa. Ono je nebeska večnost,

neprolazna, nepromenljiva, proslavljena, ozarena, zamirisana boţanskom blagodaću.

Zbog toga će onaj, koji prezre ispraznost ovozemaljskih stvari i ne poţeli ono što je ostrašćeno,

postati pričasnik večnih dobara!

6. Monaški ţivot je svakodnevni krst. Gospod Isus Hristos nas priziva da saraspeti s Njim

budemo i svi mi koji ga ljubimo, da bismo se udostojili vaskrsenja duše i duhovne radosti. Oštra je zima, sumorni su mrazevi, ali je zato raj sladak. Podignite oči i ugledajte nebeski Jerusalim,

tamo gde je sreća, radost i blaţenstvo koji će večno trajati u vekove vekova! O, kakva je radost i

kakva sreća večno ţiveti u blizini Boţijoj!

Da, čeda moja, ljubimo jedni druge, jer je tamo sve ljubav, i oni koji nemaju ljubavi neće tamo ni

stupiti.

7. Sav trud, muka i iskušenja ovog ţivota, blagosloveno moje čedo, ne mogu se uporediti s tim

blaţenim ţivotom. Čak i ako bismo imali hiljadu ţivota i ako bismo svaki od njih ţrtvovali, opet

ne bismo učinili ništa značajno u poreĎenju s budućom slavom u kojoj Hristos Gospodar ţeli da

nas utvrdi Svojom časnom i ţivotvornom Krvlju! Zbog toga apostol Pavle i kaţe da stradanja

sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8;18).

Osim toga, pomisli da je svaki čovek kao trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski (Is.40;6) i da

će na glas arhanĊela i sa trubom Boţijom najpre mrtvi u Hristu vaskrsnuti (v. 1.Sol.4;16) da bi

susreli Hrista. Kada se otvore dveri budućeg veka i bude uništen sadašnji svet, naša priroda će

biti vaspostavljena u svom prvobitnom stanju. Gospod he preobraziti naše poniţeno telo da bude

saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3;21). Naša priroda, koja zajedno uzdiše i tuguje sa vascelom tvorevinom (v. Rim. 8;22) ţudno očekuje proslavljeno otkrivanje dece Boţije: Ţarkim

išĉekivanjem tvorevina oĉekuje da se jave sinovi Boţiji (Rim. 8;19).

Neuporediva je veličina čoveka, kojega je Bog uzneo do takvih visina i slave! Pa ipak, mi,

ostrašćeni i grešni, nismo svesni tog velikog blaga i ravnodušni smo prema njemu, a naš način

razmišljanja u potpunosti je ovozemaljski. Ovo telo, koje je zemlja i zlosmradije, udostojeno je

da se saobrazi slavi Boţijoj, da postane angelsko! Ljudi su sada veštastveni u poreĎenju s

angelima, koji su čisto duhovna bića. MeĎutim, u poreĎenju s Bogom, angeli imaju nešto

"veštastveno". Oni nisu čisto umna (noetička) bića kao što je Bog, Koji je nedostupna (nepristupačna) svetlost. Tako će i ljudi tada postati kao angeli. Tada će se otkriti jedinstvo

punoće Crkve verujućih sa Hristom. Kako to blago i očinski kaţe naš Gospod: Oĉe, govori On

Ocu, hoću da i oni koje si mi dao budi sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao

(Jn. 17;24).

Mogu li se svetovna blaga uporediti s ovim rečima Gospodnjim? Da budemo tamo gde je i naš Gospod i gde angeli strahuju i strepe da pristupe! O, skrivena premudrosti i beskonačno

bogatstvo Boţije!

8. Čedo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas očekuje. Šta su sadašnje

stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdašnje)

podloţno truleţnosti? MeĎutim, višnje stvari su večne, Carstvo Boţije je beskonačno i blaţen je

onaj ko u njemu obitava, jer će gledati slavu lica Boţijeg!

Čedo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da naš ţivot visi o koncu i da su

sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari,

odnosno ko ih ne bude strastveno ţeleo, biće pričastan večnim dobrima.

Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih

duševnih očiju okrenemo ka večnom ţivotu, ka višnjem Jerusalimu, gde horovi angelski s

nepojmljivom sladošću i mudrošću pevaju himne Boţije. O, čeda moja, kakvu će slavu zadobiti

vaše duše kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu!

9. Proslavimo vaskrslog Gospoda, koji nas je udostojio da praznujemo Njegovo sveto Vaskrsenje

i pomolimo se da nas udostoji da slavimo večni Sabat na nebesima, u novom Jerusalimu i večnoj

radosti, gde radost vašu niko neće uzeti od vas (v. Jn. 16;22). I zaista, čedo moje, zemaljsku

radost smenjuje ţalost, dok je sasvim drugačije sa nebeskom radošću, jer ona neprestano ističe s

neiscrpnog i ţivotodavnog Izvora.

Prisiljavajmo se u svojim hrišćanskim duţnostima da bismo slavili večnu Pashu u Hristovoj

blizini i blaţeno se naslaĎivali gledajući Ga licem u lice, znajući da tu radost više neće prekidati

ni iskušenje ni očajanje.

10. Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam nešto malo pisao o raju, i verujem da vas je

obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo delić raja, kada biste samo na trenutak mogli da

čujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlošću i šire rajski miomiris! O, kakva

krasota i lepota! Na ţalost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrčini.

Tamo sve sija neizmernim blaţenstvom. Šta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi

na prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moţe da razlikuje Njegovo sveto i najslaĎe lice. O, kakva

sladost i lepota! Šta je lepše od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu

Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju!

O, dubino premudrosti Boţije! O, tajinstvo trosunčanog Boţanstva! Blaţen je onaj ko se smirio

(ponizio) kao dete, i nezlobivom dušom postao poslušan svim zapovestima ljubavi Boţije radi!

Teško onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao što je mene. Kolikih je boţanskih

darova sebe lišio takav čovek!

Čeda moja, smireno poţurite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - našeg

najslaĎeg, ljubljenog Hrista, svetlost naših ubogih duša!

Pogledajte kakva nas lepota očekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste

odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem će svi gaziti, samo de ne budete lišeni svega onoga što vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obično govorio moj starac i ja to

sada prenosim vama, da biste se i vi naslaĎivali. Učinio sam - i oprostite mi!

11. I opet pomišljam: ja nisam za raj, jer me dela moja u tome sprečavaju, i ja sam samo za

pakao!

Apostol Pavle nam prekrasno govori o raju. Bio je uznesen do trećeg neba i video je lepote

Carstva Nebeskog, zbog čega je u istupljenju (ekstazi) uzviknuo: Kako je lepo i prekrasno

Carstvo Nebesko, i s njim se ne moţe uporediti nijedna ovozemaljska lepota!

Raj je toliko lep da oko ljudsko nikada nije bilo u stanju da sagleda toliku lepotu, niti je uho

ljudsko ikada čulo slaĎe pojanje, jer nebeski horovi angela pevaju neuporedivo slaće i od

najmilozvučnijih slavuja!

Apostol Pavle u nastavku kaţe da čovek svojim znanjem ne moţe da pojmi šta je Bog pripremio

za Svoja čeda na nebesima, u raju. Istina je da bismo, spoznavši rajske duhovne naslade, bili

trpeljivi u svakoj situaciji, samo da bismo ih zadobili. Sada pak zbog svog neznanja činimo

sasvim suprotno i udaljujemo se od njih!

O, kada bismo samo znali šta je raj! Ljudski um nije u stanju da zamisli veličinu te lepote! Tamo

neprestano pevaju horovi angela i svetih duša. To je večna, bezgranična Pasha!

Tamo duše radosno besede jedna s drugom. One besede o tome kako su prošle ovaj isprazni

ţivot i koliko im je Bog pomogao da izbegnu pakao i da se upokoje na ovom blaţenom mestu

Boţijem! One prinose Bogu beskrajnu blagodarnost za tu neizmernu milost, za darovanje Raja.

Šta je raj? To je mesto prepuno neuvelih cvetova, preispunjeno boţanskim miomirisima,

angelska sladost, pashalni ţivot, bogočeţnjivost[2], neprestano slavoslovljenje Boga i večni

ţivot!

To je vredno našeg podvizavanja! Ali, koliko su zanemarljivi naši podvizi u poreĎenju s ovim,

da tako kaţem, "fantastičnim" rajem!

O, raju, kako si prekrasan! Tvoja lepota me privlači i pretvara u drugog čoveka! Zašto se nisam

revnosno trudio i podvizavao da bih te zadobio? Moj Boţe, Gospode moj, oslobodi nas proklete

gordosti da bismo, rukovoĎeni svetim smirenjem, postali ţitelji najslaĎeg raja! Amin! Neka

bude!

NAPOMENE:

1. Starac Jefrem kaţe "Εαββαηιζμος", što bi se doslovno prevelo kao "subotovanje." Sabat

(Šabat) je bio najveći starozavetni praznik, a tom imenicom se ujedno označava i "sedmi

dan", tj. dan kada je okončano Stvaranje sveta i kada je "Bog otpočinuo od dela svojih",

zbog čega je i čoveku zapoveĎeno da tog dana ne radi. (Prim. prev.)

2. U originalu: boţanski eros, grč. "ερος θειος". Ovaj izraz je u daljem tekstu prevoĎen kao

"bogočeţnjivot", jer se u srpskom jeziku "eros" najčešće vezuje za telesnu ljubav. (Prim.

prev.)

O PATNJI, BOLU I TRUDU

sadrţaj

1. Neka ljubav našeg nebeskog Oca bude s vašim dušama kako biste se njome oţivotvorili i

doneli plodove poslušanja Njegovim ţivotodavnim zapovestima. Svi koji hoće da ţive poboţno u

Hristu biće gonjeni (2. Tim. 3;12). Budući da svojom predanošću angelopodobnom načinu ţivota

sledite Hrista Spasitelja, vaša najveća duţnost je da prihvatite svaku patnju, bez obzira da li ona

potiče od prirode, lenjosti, ogrehovljenosti ili od drugih ljudi. Ako hoćemo da ţivimo ţivotom po Hristu, duţni smo da se pokorimo Boţijoj volji, jer sve dolazi od Boga. Budući pak da dolazi od

Boga, onda je to i Boţija volja i Bog tako zapoveda. Zar se nećemo potčiniti? Zar nećemo

uskliknuti zajedno s blaţenim Jovom: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime

Gospodnje (Jov 1;21)?

Tako ćemo poslušnošću i blagodarenjem pokazati svoju pokornost Boţijoj volji. Zar se pokoran

neće udostojiti da još ovde zadobije u sebi ţivot večni? Da, on će ţiveti u vekove vekova!

Podvizavajmo se, dakle! Izoštrimo svoje duše na brusilici trpljenja, da bismo tvorili dela koja će

biti ugodna Bogu. Ni patnja, ni bolest, ni nedaće, ni iskušenja ne mogu nas razdvojiti od ljubavi

Hristove. Mi smo najpre i naučili da je uzan i teţak put što one koji njime koračaju vodi u ţivot

bez ţalosti. S leve i desne strane toga puta razbacano je trnje i čičak, i nuţno je da budemo

veoma paţljivi!

Na teškom putu, u iskušenjima bolesti i sl, trnje maloverja, netrpeljivosti i bojaţljivosti razdire

odeţdu duše. Potrebno je, dakle, da to trnje iščupamo verom, nadom i ? trpljenjem, imajući kao

uzor (praobraz, prototip) Isusa Hrista koji je mnogo stradao tokom čitavog Svog ovozemaljskog

ţivota. Mnogo trnja pozleĎivalo je Njegovu svesvetu dušu, zbog čega je objavio: Trpljenjem

svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21;19).

Kroz bolesti i sve nedaće uopšte Bog nam kao Otac pokazuje svoju blagonaklonost jer traţi

način da nam preda Svoju svetost: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima.

Jer koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja koje su svi iskusili, onda ste kopilad

a ne sinovi (Jevr. 12;78). Kad god patimo, jasno se pokazuje da smo čeda Boţija. A ko ne bi

poţeleo da bude čedo Boţije? Ako dakle ţeliš da budeš čedo Boţije, patnje i iskušenja koja ti

Bog pošalje pretrpi sa zahvalnošću, verom i nadom.

Čak su i iskušenja koja nam dolaze od ljudi u stvari poslata od Boga da bismo zadobili strpljenje,

dugotrpeljivost, saţaljivost (sastradanje) i trpljenje, jer su sve to boţanske osobine, kao što nam i

kaţe Gospod: On Svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje daţd pravednima i nepravednima

(Mt. 5;25). Zbog toga smo duţni da volimo svakog čoveka. Neka se u našoj duši ne pronaĎe ni

trag od mrţnje i zlobe, da bismo se mogli nazvati decom Boţijom.

Stradanja koja doţivimo tokom čitavog ţivota nisu dostojna da se uporede s neizrecivim

dobrima, od Boga priugotovljenim za one duše koje nose krst, bez obzira da li te patnje potiču od

same (čovekove) prirode, od drugih ljudi ili od Ďavola. Kad god nas napadne neka strast ili

slabost i mi joj se suprotstavimo, ona moţe biti uzrok da se udostojimo blaţenstva: Blaţen je

ĉovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac ţivota (Jk. 1;12).

Toga radi, čedo moje, sve pretrpi, jer se nevidljivo plete venac za glavu svakog čoveka. Gorka je

zima, ali je raj sladak. Pretrpi mraz iskušenja, da bi tvoja stopala radosno zaigrala na nebesima.

2. Mnoge nas stvari ţaloste, čedo moje, ali je blaţen onaj ko sa trpljenjem i blagodarenjem proĎe

kroz patnje ovog privremenog ţivota. Da, duţni smo da zablagodarimo Bogu, koji posredstvom

patnji priprema naše besmrtne duše da postanu naslednice večnih dobara Carstva Nebeskog!

Oni nas karahu za malo dana prema svome nahoĊenju, a Gospod na korist našu, da budemo

zajedniĉari svetosti Njegove (Jevr. 12;10). Posredstvom raznolikih patnji, On u nama tvori

neizmernu večnu slavu.

Zbog toga nije niti potrebno niti korisno da očajavamo kada nas Gospod kaţnjava. Naprotiv,

svakoj duši će koristiti da bude savršeno pokorna Iscelitelju naših duša i tela, Koji u vreme

različitih patnji operiše nevidljive duševne rane svakoga od nas, imajući za sveti cilj da nam

podari (duševno) zdravlje, odnosno očišćenje srca od nedostojnih strasti.

Neizostavno smo duţni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu

zahvalnost svojim delima, umesto da ga ţalostimo bilo kakvim greškama.

Svi svetitelji su kroz ţivot prošli uz mnoge patnje i višestruke muke, uprkos činjenici da greh

nije imao nikakvo pravo da ih raţalošćuje. I pored toga, njihov ţivot je često bivao istinsko

mučeništvo. Kakvo ćemo opravdanje ponuditi mi, koji smo pali u mnoge grehe i koji smo njima

obuzeti, kada za sebe traţimo pravo da kroz ovaj ţivot proĎemo bez muka i patnji? Sasvim je

izvesno da smo odgovorni za greh i, prema tome, potreban nam je bič spasonosne kazne Boţije,

kako bismo imali tu sreću da blagodaću milosrĎa našeg čovekoljubivog Boga budemo spaseni u

Carstvu Nebeskom.

Po Njegovim čestim posetama, znam, čedo moje, koliko te Bog voli, isto kao i po tvom silnom

trpljenju i po tvojoj neprestanoj blagodarnosti velikom Iscelitelju Bogu.

3. Zašto si tuţan i sumoran dok koračaš putem Boţijim? Trebalo bi da ţale oni koji nemaju tu

radost, koji su zaboravili na Boga i ne nadaju se u ţivotvorni i večni izvor Boţiji. Mi, meĎutim,

koji verujemo u ţivog Boga i koji se u Njega nadamo, treba da se radujemo jer na nebesima

imamo Oca koji nas voli više od svih očeva i majki i beskrajno se brine da nas učini dostojnima

Sebe.

Mi padamo svakog trenutka, kaţeš ti. Da, ja to ne poričem, ali znamo da naša priroda potiče od

gline, da čezne za zemljom i da traţi ono što je nisko jer je misao srca ĉoveĉijega zla od malena

(Post. 8;21). Unutar sebe vidimo zakon koji teţi da porobi našu slobodnu volju, da je podjarmi i

učini robom greha (v. Rim. 7;23).

U svemu tome, meĎutim, trijumfuje naša dobra namera. Bog nam je dao duhovno oruţje kojim

ćemo se suprotstaviti svakom napadu satanskom: proslavljeni barjak krsta nade, ţive nade u

Onoga koji je rekao: Neću te ostaviti niti ću od tebe odstupiti (Jevr. 13;5), nade u našeg Hrista

koji je bio prikovan za krst, i svi koji gledaju u Njega i u Njega se nadaju neće biti postiĎeni.

Sveneporočna Krv koja je izlivena na krstu iskupila je grehove čovečanstva i iz nje je proistekao

ţivot. Blago ĉoveku koji se uzda u Njega (v. Ps. 34;8).

Budi odvaţan, čedo moje. Tvoj bol će se preobraziti u radost. Ovaj bol će ti doneti veliko dobro. On te okruţuje kao gvozdeni oklop tako da zlobne strele vezanosti za ovozemaljsko ne mogu

odvojiti tvoj um od brige za nebesko i za tvoju besmrtnu dušu.

Bol će smeniti radost, a radost bol, kao što dan smenjuje noć. Takav je put koji je Otac svetlosti

utvrdio za one što će se spasti. Potrebno je samo trpljenje i nada: ureţi ih u dubinu svog srca i s

tim će se suočiti sve što se tome protivi.

Priveţi se za našeg slatkog Isusa. Prizivaj ga u svakoj nedaći. Poloţi na Njega brigu o svemu što

te raţalošćuje i On će ti učiniti dobro, kao što je i Ana, majka proroka Samuila, tugovala što je

nerotkinja i pala pred Gospoda, izlivajući pred njim dušu kao da je u istupljenju. Njena usrdna

molitva nije bila uzaludna.

Ko se nadao u Boga i bio postiĎen? To, naravno, ne podrazumeva nadu dostojnu osude nego

delatnu nadu, odnosno nadu sjedinjenu sa duhovnim delanjem srazmernim našim snagama, inače

to nije nada nego podsmevanje. Neka nas Bog izbavi od takvog lukavog nadanja!

4. Koliko čovek gubi kad zaboravi na svoje usinovljenje i kada ne pomišlja da ga Bog kaţnjava

kao sina! Istinskim roditeljima ljubav nalaţe da apsolutno i neminovno strogo vaspitaju svoju

decu. Budući da je Bog naš Otac, i On odgaja Svoju decu da bi ih vaspitao i učinio ih

pričasnicima Svoje svetosti.

Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo (Priče Sol. 3;11).

Veliko je zlo kad hrišćani zaborave svog sopstvenog Oca, Boga. Kada ih udari očinska palica

(stradanje, ţalost, iskušenje i sl), oni očajavaju. Bivaju nadvladani bezbrojnim pomislima, a

njihovo odgajanje postaje veoma mučno i lišeno utehe.

Kako nam lepo kaţe apostol Pavle: Zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima (Jevr.

12;5)! Zaboravili smo, kaţe on, utešnu pouku koju nam Bog daje kao Svojim sinovima.

Neizbeţno je da Bog vaspitava Svoju sopstvenu decu koju poznaje. Bog nema miljenika i Njega

ne moţe nadvladati nezdrava ljubav, kakvu bezumni roditelji često pokazuju prema svojoj deci.

Takva nezdrava ljubav kasnije često uzrokuje propast i večno kaţnjavanje onih koje su voleli.

Budući bestrastan i svet, Bog ne previĎa pogreške Svojih ljubljenih čeda i ne zapostavlja njihovo

vaspitanje zato što ne ţeli da ih ţalosti. Ne i po hiljadu puta ne! On je Bog i istinski ljubi Svoja

čeda. On će ih kaţnjavati, On će ih savetovati, On će sputati njihovu slobodu i prekoreće ih na

razne načine da bi njihove loše osobine preobrazio u Svoje svete osobine, u slavu i pohvalu

Hrista Isusa.

Čak je i Hristos, ljubljeno Čedo Očevo, bio iskušavan u vaspitanju Boţijem dok je boravio na

zemlji, ali ne zato što je to Njemu, bezgrešnom Bogu bilo potrebno, nego zato što je to bilo

potrebno radi čovekovog spasenja, radi naše opomene i primera, kako bismo i mi mogli da

sledimo Njegove tragove: Oĉe moj, ako je moguće neka me mimoiĊe ĉaša ova; ali opet ne kako

ja hoću nego kako ti (Mt. 26;39).

5. Neka u svim okolnostima umno oko tvoje duše bude okrenuto gore, odakle će ti doći pomoć.

Ma šta da se dogodi, nemoj gubiti nadu. Pojaviće se izlaz koji će odgovarati iskušenju. Bog neće dopustiti ili, bolje rečeno, neće čoveku dati breme koje prevazilazi čovekovu snagu. Ako već

ljudi tako postupaju sa ţivotinjama, onda će to još pre učiniti blagi Bog, koji je zbog ljudi prolio

Svoju svesvetu krv na Krstu!

Istina je da će hrišćani, koji izdrţe privremenu patnju, kroz nju zadobiti buduću večnu radost i

počinak.

Nikada, nikada nećemo smatrati blaţenima one ljude koji su ovde na zemlji neprestano ţiveli u

radosti i miru. Naprotiv, trebalo bi da ih saţaljevamo, jer će im privremena radost postati

prepreka za budući ţivot.

Bog je milostiv, ali i pravedan. Milostiv je u sadašnjem ţivotu, ali je nakon smrti pravedan

sudija. Nije moguće da napaćenim hrišćanima ali onima koji su istinski hrišćani i koji to nisu

samo po imenu - dodeli i večne muke. Tamo će im podariti neprestanu radost, koju više niko

neće moći da im oduzme. Bog ne moţe bacati čoveka iz patnje u patnju. Prema tome, raduj se

umesto da tuguješ, jer te Bog smatra dostojnim privremene patnje kojom ćeš zadobiti večni

počinak.

Večna radost se čuva samo za napaćene hrišćane. U svetom Evanćelju, Gospod govori o

bogatašu i ubogom Lazaru: Sinko, seti seda si ti primio dobra svojau ţivotu svome, a tako i Lazar

zla; sada pak on se teši, a ti se muĉiš (Lk. 16;25).

Bog nikad nije pristrastan, i uvek čini onako kako je pravedno. Ako bi se osvrnuo na ţitija svetih,

zapazio bi neprestana iskušenja, patnje i stradanja. Tako su proveli ovozemaljski ţivot. Nijedan

sladostrasnik nije ušao u večno obitavalište koje je preispunjeno neizrecivom radošću. Naprotiv,

tamo su ušli oni koji su patili i trpeli Boga radi i radi očuvanja zapovesti Njegovih.

Gospod kaţe: U svetu ćete imati ţalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). To je rekao Bog koji je došao na zemlju i čitavog ţivota patio i stradao. Najzad, kako je završio? Bio je

podignut na krst kao prokletnik, da bi uklonio prepreku prokletstva.

Strašan bol potresao je srce Bogočoveka i On je kriknuo: Boţe moj, Boţe moj, zašto si me

ostavio? Zemlja se zatresla, a hramovna zavesa pocepala se po sredini, što se moglo i čuvstveno

videti. Isto tako, na duhovnom (umnom, noetskom) planu, do temelja je srušen neprobojni zid prokletstva koji je stajao izmeću Boga i čoveka. Kada je Isus izdahnuo, sjedinilo se ono što je

prethodno bilo razdvojeno. Čovek nije više bio samo prijatelj Boţiji, nego je postao i Njegov

srodnik, zadobio je blagodat usinovljenja i postao "naslednik Boţiji i sanaslednik Hristov."

Čovečanstvo je dalo Presvetu Prisnodjevu da bude Majka Sinu, i Hristos je od Njene prečiste

krvi dobio telo. Ta oboţena ljudska priroda sedi s desne strane Boga Oca, i Bog se vidi na

nebesima, gde mu se i u toj ljudskoj prirodi klanjaju angeli.

Vidiš li gde se uzdigao ljudski rod? Postali smo bogovi po blagodati! Ali, zar se nešto od onoga

što je tamo moţe zadobiti bez patnje? Mi ćemo stradati i patiti, ali će se jednog dana sve to

okončati i biće zaboravljeno. Iznenada, večna Radost će široko otvoriti Svoje blago naručje i

pozvati: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni (patnjama) i ja ću vas odmoriti (Mt.

11;28).

U svakoj tvojoj radnji i delu, bez obzira da li ih izvršavaš rečju ili mišlju, imaj na umu da je

svuda prisutan Bog Koji ih gleda i Koji će im jednog dana suditi. Iz takvih spasonosnih

razmišljanja rodiće se strah Boţiji, koji donosi veliku duševnu korist. Svagda vidim pred sobom

Gospoda: On mi je s desne strane i Reĉ je tvoja ţiţak nozi mojoj (Ps. 119;105), rekao je prorok

David. Otuda će proisteći i smirenje. Smirenoumlje se ne zadobija samo probama i iskušenjima,

nego i bogomislijem i poznanjem naše sopstvene slabosti.

Treba razmišljati o tome koliko je čovek nemoćan i da ne moţe da učini nikakvo dobro, čak i

ako je ono zasejano u njegovu prirodu. Naprotiv, on vrlo lako čini zlo, iako mu je ono

nametnuto. Čovek ţeli da udovolji Bogu, ali ako u tome ne sadejstvuje blagodat Boţija, dobro

koje čini nije dobro; čak i ako ţeli da se potrudi, njegovo htenje i trud biće uzaludni ako mu Bog

ne pomogne.

Kada čovek razmišlja o svojoj prošlosti, o vremenu dok nije poznao Boga i o tome koliko je

grešio, oseća skrušenost, smiruje se, plače, traţi oproštaj i razmišlja: "Ako me napusti blagodat

Boţija, ja ću čak opet činiti rĎava dela!" U tom slučaju, dušu ograĎuje izvesni strah sjedinjen sa

smirenjem. Ovakvo razmišljanje naziva se poznanjem čovekove slabosti. Čak i bez

(podviţničkih) napora i patnje, samo ovo poznanje će kao svoje plodove doneti smirenje i

(duševnu) korist.

Da, dolaze iskušenja, ali većina njih nam se šalje zbog naše gordosti. Kada je čovek smiren,

iskušenja će biti manja i lakša. On, meĎutim, mora biti spreman, kao kapetan broda koji nakon

mirnog vremena očekuje buru. Kad neko nešto očekuje, nije mu čudno ako i doĎe to što je

očekivao. Čovek, dakle, uvek mora biti spreman i na taj način neće očajavati kada to doĎe. Da li

je moguće, čedo moje, da ne očekujemo patnju? Kroz patnju i ţalost nasledićemo večna, beskonačna dobra. Što oko ne vide i uho ne ĉu, i u cpce ĉoveku ne doĊe, ono pripremi Bog onima

koji Ga ljube (1. Kor. 2;9).

6. Ne zaboravimo, čedo moje, da su svi svetitelji prošli kroz peć najraznolikijih iskušenja,

saglasnih njihovom prizivu.

Ako se osvrnemo na znamenito ţitije svete carice (avguste) Teofane, videćemo niz patnji koje su

sledile jedna za drugom tokom čitavog njenog mnogostradalnog ţivota. Mnogo je patila i trudila

se da na sve načine - savetima, molitvama, suzama i primerima - vrati svog zakonitog muţa, cara

Lava Mudrog, koji beše zapao u greh. Ova sveta duša nosila je taj krst čitavog ţivota. Sve te

patnje, zajedno s njenim dobrim delima, učinile su je svetom.

Budi dakle trpeljiv, moli se, poslušaj savete i uzdaj se u Gospoda: Blaţen je ĉovek koji se u Njega

uzda (v. Ps. 34;8).

To je karakteristično za čovekov ţivot na zemlji. Otkako je otpao od besmrtnosti, on sakuplja

plodove svoje neposlušnost.

Ma koliko on to ţeleo i ma koliko se trudio i mislio da ţivi bez patnje, on to neće moći da dostigne, jer kušač prohodi ispod neba i obilazi zemlju (Jov 1;7), svakoga vejući kao ţito i

napajajući ga otrovom patnje zbog prokletstva Zakona (v. Gal. 3;10). Koga god pogledaš, koga

god upitaš, svi će ti kao jednim ustima priznati da ih bode neki trn i da pate.

Postoje, meĎutim, različiti vidovi patnje. Neki pate zato što ne mogu da se naslaĎuju delima

bezakonja. Drugi pate zakonito i sa dobrim razlogom. To je prirodna posledica. Kada postoji i

duhovno znanje, patnje se usaĎuju u čoveka koji ih trpeljivo podnosi radi svog osvećenja.

Upravo to se dešavalo i svetoj Teofani: ona je zakonito patila, jer joj je muţ bio neveran.

MeĎutim, ona je posedovala duhovno znanje, pouku, i hrišćanski primer, trpela je i plakala,

molila se i uzdala u Boga. Zbog svega toga, svetost se usadila u ono što je bilo zakonito.

Iz tog razloga, sve pretrpi i posredstvom patnje se posveti. Zablagodari Bogu koji te privremeno

prekoreva radi večnog počinka.

Kada vidim ili čujem da neko ţivi bez patnje i da u svemu napreduje po svojoj volji, pomislim da

ga je Bog napustio!

Što se nas tiče, neka nas Bog pridruţi stradalnicima da bi nas upisao u knjigu ţivota i da ne

bismo ostali izvan boţanske loţnice Hristove. Ma koliko da patimo, jednog dana he se sve to

okončati i biti zaboravljeno. Preostaće jedino dela, dobra ili loša, koja će dušu pratiti do suda,

gde će čuti veliku odluku.

Često me pokreće ova pomisao i zbog toga plačem. Šta ću ja, ubogi sveštenik, reći u svoju

odbranu, kada se naĎem na sudu Hristovom? Moli se da ne budem osuĎen!

7. Ljubljeni moj u Hristu brate.., neka te blagodat naše Gospodarice Presvete Bogorodice sačuva

od svega što bi oskrnavilo tvoju dušu! Amin.

Tuga i nevolja naĊe me, zapovesti su Tvoje uteha moja (Ps. 119:143).

Patnje smenjuju jedna drugu i neophodno je da budemo trpeljivi. Razmišljanje o boţanskom

zakonu prosvetljuje nas kako da ih podnesemo, zašto dolaze i kakav je njihov cilj.

Dolaze da bi nas naučile da podnosimo bol, da bismo postali iskušani borci, sledbenici Onoga

koji je bio raspet za nas i braća svih svetih koji su koračali trnovitim Krsnim putem, da bismo

postali mučenici mučeništvom, prepodobni podvigom, hrišćani ispunjenjem svetih zapovesti i

posredstvom raznolikih iskušenja koja potiču od sveta, Ďavola i drugih ljudi.

Niko se nikad nije spasao ţiveći u udobnosti i bez iskušenja. Otuda sledi da ćemo se, ukoliko

budemo podnosili iskušenja, takoĎe i radovati, jer su tim putem prošli svi koju su se spasli.

Budući da i mi ţelimo da se spasemo, ne postoji drugi put osim stradanja!

Patnje dolaze s ciljem da nas pribliţe Bogu, jer ţaloste i tište srce koje usled toga postaje meko i

skrušeno. A kada je srce skrušeno, Bog će ga pogledati: Srca skrušena i poništena ne odbacuješ,

Boţe (Ps. 51;17). Na koga ću pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skrušenog duha, na

onog ko drhti od Moje reĉi (Is. 66;2).

Onoga ko ih podnosi s radošću i znanjem, patnje oslobaĎaju greha i kazne kakva za njih sleduje.

U čoveku se obrazuje duhovni karakter i on postaje milostiv, smiren, blag i sl.

Onaj pak ko ne poseduje istinsko znanje o iskušenjima jadikuje i tuguje u vreme kada bi trebalo

da se raduje, jer korača putem osvećene Golgote i putem svetitelja.

Neka blagodat Boţija, koja isceljuje bolesne i dopunjuje ono što nedostaje, svima nama

pomogne da u svemu budemo trpeljivi, da bismo se udostojili Carstva Boţijeg. Amin.

8. Mi ćemo se spasti posredstvom mnogih patnji, čedo moje, jer se nijedan svetitelj nije posvetio

niti se neki čovek spasao a da nije prošao kroz peć najrazličitijih gorčina. Ako smo ovde u

gorčinama, Hristos će nas tamo, u drugom svetu, nasladiti neizrecivom lepotom Svog Carstva!

Kada doĎe patnja, uteši se time da će posle nje ponovo doći radost i spokojstvo. Zapamti to dok

si ţiv. Ovo sećanje daće ti hrabrosti u nedaćama ovog ispraznog sveta i ispuniće tvoju dušu

utehom.

Kratkotrajna stradanja ovog ţivota će se okončati, čedo moje, jer će i ovaj svet proći. Večno će

biti samo ono što učiniš za svoju ubogu dušu, bilo da je uznese na visinu, bilo da je surva u

dubinu i da joj naškodi.

9. Zar ne znaš, čedo moje, da Bog besplatno spasava čoveka? Nesumnjivo je da trud (podvig) pokazuje čovekovu dobru nameru, ali on sam ne moţe da izbavi čoveka od strasti. Ali, da bismo

naučili da se uzdamo u Boga a ne u svoj trud, Bog dopušta da ni nakon truda ne budemo

zaštićeni od zla. Pored truda, recimo i da su dela prazna i uzaludna ukoliko Bog ne čuva čoveka.

10. Čime ćemo se, dakle, opravdati, ako znamo da je i naš Hristos pretrpeo tako strašne patnje

iako nije počinio nijedan greh, budući da je Bog? Zamisli koliko snishodi beskonačni Bog da bi postao čovek i pretrpeo tako sramna stradanja radi nas grešnika, krivih i osuĎenih! Da bi Mu

pljuvali u lice, da bi Ga bičevali, da bi Mu se rugali, da bi Ga raspeli i pogubili tako strašnom

smrću: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13).

On je, kao Bog, toliko patio zbog nas, grešnika! Čime ćemo se opravdati, ako ne pretrpimo jedno

iskušenje radi Njegove ljubavi ili pak zbog svojih grehova?

Čovek se spasava posredstvom patnje i bez patnje se ne moţemo spasti. Put koji vodi ka Bogu je

uzan i trnovit i onaj koji njime korača mora stradati i proliti krv i znoj. Zakoračimo tim putem da

bismo ušli u ţivot večni!

11. Ne plaši se, i neka ne strahuje tvoje srce! Naš Hristos ti pomaţe nevidljivom rukom; On te

kuša da bi ti podario Svoju blagodat.

Ukoliko se obraĎuje zemlja srca i ukoliko zemljodelac dublje polaţe plug, utoliko će i njiva u

svoje vreme dati više ploda. Tako postupa i Bog, veliki zemljodelac naših duša. On dopušta da

nam doĎu iskušenja, patnje, bol i teskoba, ili da se naĎemo u bezizlaznom poloţaju, kako bismo

se izborili sa ovim ili onim iskušenjem. Čovek pati i boluje, ali Bog sadejstvuje onima koji Ga

ljube, kako bi došlo do dobrog ishoda.

12. Molim se Bogu da nam podari trpeljivost i moralnu snagu da prevaziĎemo i ovo iskušenje

koje nam je sveti Bog dao radi naše koristi; budite trpeljivi, jer Bog dopušta da Njegova istinska

deca budu iskušavana i da pate. To je put kojim se usavršava duša. Bol očišćuje dušu i čini je

smirenom, bolećivom i dobrom, pripremajući na taj način tlo za boţansku posetu.

Neka vas ne zamore iskušenja, jer kroz trpljenje u iskušenjima idemo ka zadobijanju boţanskog.

Putem iskušenja doznajemo da smo deca Boţija i da očekujemo da postanemo naslednici Boţiji.

13. Proteraj rĎave pomisli, čedo moje, jer Ďavo nikad ne ţeli dobro čoveku. On mu stvara

različite teškoće da bi ga uverio kako monaštvo ništa ne radi, jer njega peče crna riza koja otkriva

vojnika Hristovog.

Prihvatimo patnje i ţalosti. I Hristos je patio, i u strašnim mukama na Krstu predao Svoju

boţansku dušu. Bio je prikovan na Krst, nag, usamljen, napušten i oklevetan od bezbrojne

svetine. Toliko toga je radosno pretrpeo radi nas nezahvalnika! Zar da mi, čedo moje, ne

pretrpimo malo patnje i bola?

Prilikom Svog Drugog dolaska, Hristos će nam pokazati patnje Svog tela kao dokaz Svoje

ljubavi prema nama. Tada ćemo Mu i mi, čedo moje, pokazati svoja srca izmučena i okrvavljena

patnjom koju smo podneli Njegove ljubavi radi.

Svi sveti su mnogo stradali. Šta sve mučenici nisu pretrpeli? Zbog toga budi trpeljiv i moli se, i

Bog neće dopustiti da patimo više nego što moţemo.

14. Velika je uteha, čedo moje, što će svako od nas primiti nagradu zavisno od toga koliko se

trudio ljubavi Hristove radi. Veliki je napor nositi breme duša, posebno u našoj eri kojom vladaju

samoţivost (egoizam) i samovolja.

Ne budimo obeshrabreni, jer je nevidljivo prisutan Isus, koji će umiriti uzburkano more iskušenja

i doneti spokojstvo blagodati.

Borimo se s razbesnelim talasima i prizovimo svemoćnog Boga: Boţe nad vojskama, obrati se,

pogledaj s neba (Ps. 80;14), vidi iskušenja moja i pripremi dušu moju da tvori volju Tvoju, jer si

Ti moj Bog.

15. Molim se našoj slatkoj Bogorodici da ti bude dobro, da ublaţi duh ţalosti tvoje, i da ga

posredstvom Duha Svetoga zameni duhom utehe.

Nesumnjivo je da nam se sve te patnje šalju radi iscelenja naše bolesne duše, kako bi

posredstvom patnje izbacio otrov sladostrašća i svake strasti. Kroz tugu se snaţno projavljuje i ljubav Nebeskog Oca prema Njegovim sopstvenim čedima, kako bi bili pričasnici Njegove

svetosti i da bi se uvećala njihova večna slava.

Iako tugujemo u ovom prolaznom svetu, naše tugovanje će jednog dana prestati. Od onih patnji

koje dolaze posle smrti, kao što su pakao i sl, neka nas sasvim izbavi Hristos i naša Presveta

Bogorodica. Neka to naše oči ne vide, jer je strašna i sama pomisao na pakao, a kamo li da neko

bude osuĎen večno da ţivi u njemu!

Preklinjimo Boga da nam se smiluje i da nas udostoji da uvek smireno traţimo Njegovu

boţansku milost i oproštaj, budući da je kroz Svog Sina rekao: Sve što uzištete u molitvi verujući,

dobićete (Mt. 21;22) i ištite i daće vam se. Da, traţimo Boga svakog dana i svakog trenutka, da

bi nas pomilovao i zanemario naša dela, počinjena svesno i nesvesno, i da bismo se pouzdali u

Njegove boţanske reči da će se smilovati našem smirenju. Amin.

16. Neka je slava jedinom premudrom Bogu koji zbog Svoje beskrajne ljubavi prema nama zna

kako da izdvoji sladost iz gorčine i da na taj način obogati naše poznanje.

On nas bičuje patnjama i iskušenjima da bi nas privukao Sebi, jer zna da će mu se posredstvom

nedaća ovog ţivota čovek pribliţiti i spasti.

Udoban ţivot je veoma rizičan kad je u pitanju večno spasenje. Saglasno izrekama svetih Otaca,

u onima koji ţive udobno ne obitava Duh Boţiji nego ćavo.

Iz tog razloga, trebalo bi da nevolje ovog ţivota podnosimo uz trpeljivost i blagodarnost, budući

da su obe ove vrline ugodne Bogu. Neka nam Gospod podari mnogo strpljenja u ţivotnim

nedaćama, da bismo u svemu blagodarili svom Dobročinitelju i Promislitelju.

17. Što se tiče bola koji te muči, mnogo puta sam ti rekao da je to tvoj krst, koji ti je Isus dao da

bi Ga podraţavao i da ti ne bi bila nepoznata Njegova ljubav. Ko god Ga iskreno voli, ne sledi za

Njim samo do Tavorske gore gde se otkrila slava Njegovog Boţanstva, drugim rečima, ne samo

u vreme Njegove posete posredstvom slatke blagodati i radosti, nego Ga sledi i uspinjući se na

svetu Golgotu i tokom Raspeća, odnosio, u vreme odsustva Njegove blagodati i u ţalosnim

dogaĎajima koji uzrokuju patnju, bol, očajanje, sumnju, napor i znoj. I upravo tada se otkriva kakav je unutrašnji čovek: da li je licemeran ili iskren, da li je opitan ili neopitan, da li je kapetan

ili mornar. Upravo tada iskušavaju se i naše namere, i onaj ko je hrabar biva iznutra nagraĎen

posetom Boţijom posredstvom umnoţavanja blagodati. Na taj način, hrišćanin se usavršava u

duhovnoj borbi sve dok ne dostigne kraj i počinak.

Podvizavaj se mudroljubivo. Strpljivo nosi svoj krst dok te ne odnese do Mesta Lobanje, do groba, da bi ti Isus mogao podariti vaskrsenje! Onoga, ko nosi krst ljubavi Hristove radi, Gospod

će vaskrsnuti u poslednji dan! Koliko će trajati naš ţivot? Nepoznat nam je smrtni čas, ali će

nagrada za trpljenje biti večna.

Krst patnje koji nosiš već ti je mnogo dao, a daće ti još i više! Ti to još ne vidiš, jer Bog to

promisliteljski skriva od tebe radi tvoje duševne koristi.

Neprestano preklinji Boga da ti podari trpeljivost. Zablagodari mu sa znanjem, i onda ćeš biti u

stanju da radosno pretrpiš, čekajući da posredstvom te patnje budeš spasen.

18. Čovečji ţivot je mučeništvo. Otkad smo otpali od istinske sreće, sabiramo plodove svoje

neposlušnosti: Zemlja će ti raĊati trnje i korov (Post. 3;18), a to se odnosi i na zemlju tvog srca.

Kako bismo inače znali da smo izgnanici, ako ne stradanjima i patnjama?

Ne postoji čovek koji zbog nečega nije patio. Pate i poboţni hrišćani, ali se u dubini srca nadaju

da će te mnogobrojne patnje jednog dana biti uzrok njihovog blaţenog počinka.

Neka niko ne očekuje ovakav počinak u zagrobnom ţivotu bez stradanja i patnji. Takav ţivot je

za one koji su se trudili i bili teško obremenjeni teretom sadašnjeg ţivota.

Jedan prepodobni otac je stalno bio bolestan. Kada je ozdravio i zatim bio zdrav tokom duţeg

perioda, obratio se Gospodu: "Boţe moj, zašto si me napustio? Zar nisam dostojan Tvoje ljubavi,

da bih radi nje malo patio?"

Svetitelji su, naravno, posedovali mnogo blagodati i duševne snage i radovali su se patnjama. Svi

mi, a najpre ja sam, patimo i ponekad gubimo strpljenje, ali neka je slava Bogu koji nas

prosvetljuje da se pokajemo i popravimo. Duh je srĉan, ali je telo slabo (Mt. 26;41).

19. Što se tiče tuge koju zbog svojih grehova osećaš u duši, ona je dobra i korisna. Demonska je

jedino onda kada te vodi ka očajanju. Istog trenutka se okreni nadanju i reci: "Budući da se

kajem zbog svega, nadam se da mi je oprošteno sve što sam učinio. Ne postoji greh koji bi

pobedio milosrĎe Boţije. Ma kako da su veliki gresi, bivaju oprošteni kada se pribliţi

pokajanje." O, dubino smirenja, nezlopamćenja i milosrĎa Boţijeg!

Neka ce ohrabre svi oni koji su opterećeni teškim kaznama, jer postoji Bog koji ne mari za zlo

koje smo Mu učinili. On oprašta sve grehove ukoliko se iskreno pokajemo. Izdrţi iskušenja, čedo

moje, i sve će biti dobro. Trpljenje, da, trpljenje, ono će nam otvoriti vrata raja.

20. U patnjama postoji Hristos, kao što i u lenstvovanju obitava duh Ďavolski. U svim onim tragičnim iskušenjima kroz koja je prošao, moj starac Josif je snaţno osećao Hrista. Dok u

drugima pribliţavanje smrtnog časa izaziva drhtanje i strah, on je prebivao u bogočeţnjivosti.

Kakvo čudo! Isus Hristos je isti juĉe u danas u u vekove (Jevr. 13;8).

21. Patnja je instrument. oruĎe koje Bog drţi u Svojoj ruci. To oruĎe koristi jedino On, i to

onako kako nalaţe Njegova bezgranična premudrost. On ga za svakog čoveka različito koristi,

saglasno potrebama svakog pojedinca.

Patnja u svojim najrazličitijim vidovima očišćuje i posvećuje čoveka koji je prihvata uz mudrost

i znanje. Drugačije rečeno, svaka patnja koju hrišćanin doţivi predstavlja boţansku posetu čiji je

cilj njegovo spasenje i koju je poslala najslaĎa desnica našeg nebeskog Oca, iako se to našoj

prirodi ne dopada, kao što se ni bolesnicima ne dopadaju gorki lekovi.

Osim toga, ukoliko ne budemo patili, čeka nas sudbina Lučonoše. Nalazeći se na vrhuncu slave i

spokojstva, on je zaboravio na veličinu Boţiju i na svoju malenkost i nemoć. Izaći ćy na nebo,

više zvezda Boţijih podignuću presto svoj.., izaći ću u visine nad oblake, izjednaĉiću se s Višnjim

(Is. 14;13-14). Nakon što je pomislio na to, Bog ga je zbacio dole. Nekadašnja jutarnja zvezda i

najprosvetljeniji angeo postao je demon, satana, Ďavo, najoskrnavljeniji meću stvorenjima Boţijim, ne po prirodi, jer je Bog sve stvorio kao dobro, nego time što je izabrao da bude zao i

buntovan.

Đavo u porodice seje roptanje, nezadovoljstvo, zavist, tvrdoglavost i sl, tako da u mnogim

porodicama postoji jedna ličnost koja narušava njen mir, spokojstvo i radost.

To zlo seme bilo je prisutno čak i u svetoj porodici koju je Gospod obrazovao na zemlji radi

budućeg spasenja, odnosno, meĎu njegovim svetim učenicima: bio je to Juda Iskariotski, seme

bogoubice!

Đavo seje svoje seme usred ţita: takvi ljudi postoje čak i u monaškim sinodijama (bratstvima).

Takva osoba nije sama po sebi zla, ali je svojom slabošću roptanja, tvrdoglavosti i sl. postala

demonsko oruĎe koje narušava mir i bezmolvije (tihovanje, isihiju) ostalih.

Sve ovo svedoči da smo izgnani iz naše istinske otadţbine i da se sada nalazimo u popravnom

domu u kojem se upraţnjava vaspitanje Gospodnje. Svi koji prihvate ovakvo vaspitanje bivaju

vraćeni u nebesko očinsko nasleĎe, gde nalaze svoje izgubljeno usinovljenje i bivaju udostojeni

da naslede Boga. Oni, meĎutim, koji ostanu neodgojeni, kao što je slučaj sa mnom, i koji se ne

upoznaju sa ovim vaspitanjem nego se, naprotiv, svojim delima pokaţu kao nezakoniti, bivaju

izgnani kao nedostojni ovog usinovljenja koje i jeste cilj vaspitanja Gospodnjeg. Neka nas naš

blagi Bog i Otac udostoji da budemo sa onima koji su se proslavili i zadobili usinovljenje u

vekove vekova. Amin.

22. Budi u svemu trpeljiv, čedo moje, jer je plata velika. Ne obraćaj paţnju na teţinu patnje nego

odmeri ono što ćeš dobiti zauzvrat. Neznatna patnja obezbediće ti večnu slavu na nebesima, koja

je daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17). Stoga bi trebalo da se raduješ umesto da jadikuješ.

Zablagodari našem blagom Bogu na svemu i ne pokazuj našem neprijatelju da si nestrpljiv, jer će

te onda još snaţnije napadati s namerom da u potpunosti sruši zid tvoga trpljenja.

23. Što se tiče pitanja da li su unutrašnji bol i ţalost koje osećaš dušekorisni, reći ću ti da su

veoma dušekorisni jer će te uzdrţati od greha, posebno od pristrašća[1] i naslaĎivanja svetom, a

što je sasvim protivno Bogu.

Da, korisni su, ali i ovde je potrebno rasuĎivanje (διακριζις), kako bol i ţalost ne bi prešli

granicu, jer će tada postati štetni. Pogledaj jedan znak: kada ţališ zbog svojih nekadašnjih

grehova i kada tvoje ţaljenje postane neograničeno, završiće se očajanjem. Boga ćeš smatrati za

nemilosrdnog osvetnika, što je besmisleno. On te vaspitava kao Otac i hrišćanin to shvata kada

njegovo ţaljenje ne prelazi odreĎenu granicu.

Zbog toga je rasuĎivanje iznad svega. Ono nas oslobaĎa preterivanja i propusta.

Kada te obuzme očajanje, okreni drugi list i razmišljaj ovako: ako je Bog zapovedio ljudima da

bliţnjem opraštaju ne samo sedam puta dnevno nego i sedamdeset puta sedam, koliko će onda

puta oprostiti Sam Bog, čije je milosrĎe bezgranično? Ko se ikada pokajao a da se nije spasao?

Ko je ikada rekao: "grešio sam", a da mu nije bilo oprošteno? Ko je ikada pao i zatraţio pomoć, a

da nije bio uspravljen? Ko je ikada jecao, a da ga Bog nije utešio? Kada, dakle, vi, zli budući,

umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu

ištu, kaţe Gospod (Mt. 7;11).

Naš nebeski Otac nas ne vaspitava (kaţnjava) da bismo očajavali, nego da bismo se pokajali i

popravili.

Kada pogrešno shvatimo značenje ovog vaspitanja, padamo u očajanje i nakon toga smatramo da nas nebeski Otac nemilosrdno kaţnjava, što je besmisleno. Kad se naĎemo pod takvim uticajem,

nemoguće je da se duša uteši. MeĎutim, kad sačuvamo zdravo poimanje vaspitanja patnjama, za

njim će uslediti velika boţanstvena uteha. Vidiš, dakle, čedo moje, kad su bol i ţalost

dušekorisni, a kad nisu.

24. U ovom svetu, čedo moje, ljudi se dele na dobre i loše, na bogate i siromašne, na obrazovane

i neobrazovane, na plemenite i niskog porekla, na lepe i ruţne. Svima je, meĎutim, zajednička

jedna stvar: patnja. Tokom ovog ţivota, pate svi ljudi bez izuzetka. Zbog toga izreka i kaţe:

"Pravo je čudo ako je neko čitavog ţivota bio srećan." Prema tome, svi ljudi ţive u carstvu

patnje.

Svi znamo da je patnja nešto lično i da se čovek mora sam s njom suočiti. To je njegov krst koji

mora da nosi, kao što je i Spasitelj sveta, Isus Hristos, nosio Svoj krst radi naše koristi.

Otpočini, čedo moje, na očinskoj ruci, koja ovoga puta posredstvom patnje vrši hirurški zahvat na tebi. Primiri se. Prihvati da tu patnju šalje Bog i pomiri se s njom, da bi bio spreman da se s

njom i suočiš.

Znam koliko je to teško, ali je ujedno i spasonosno. Svetitelji su se radovali patnjama. Mi svoje

patnje moţemo bar trpeljivo da podnosimo i Bog neće zaboraviti čak ni ovo najmanje,

dobrovoljno i trpeljivo prihvatanje Njegove volje koje se projavilo u našoj patnji.

Kada patiš, čedo moje, usredsredi svoje duševne snage i pokušaj da shvatiš svrhu patnje, čijim ti

posredstvom Bog otvara nebesa.

Zar misliš da On, koji je izbrojao i vlasi na tvojoj glavi, ne zna kolika je mera tvojih patnji? Da,

On to zna! Prema tome, smiri se i imaj poverenja u našeg nebeskog Oca!

Ne dozvoli da te nadvlada umor. Kroz sve ćeš proći uz pomoć našeg Hrista i postaćeš Njegov

naslednik u beskonačnom bogatstvu našeg zajedničkog Oca Boga. Amin.

25. Da li si u stanju da izbrojiš milosrĎa Boţija? U poreĎenju s milosrĎem Boţijim, gresi

najgoreg čoveka izgledaju kao pregršt peska u okeanu. Ne postoji greh koji prevazilazi milosrĎe

Boţije. Boga bismo mogli izobraziti kao majku: da li je moguće da detinji greh prevaziĎe materinsku ljubav? Ako već majka toliko voli dete, koliko nas tek voli Bog koji je to i dokazao

time što je bio raspet na krst? Apostol Petar se tri puta odrekao Gospoda, ali je zahvaljujući

pokajanju bio ponovo prizvan. Veliki progonitelj hrišćana, apostol Pavle, postao je posredstvom

pokajanja prvi meĎu apostolima. Bludnice, lopovi, carinici i mnogi drugi prestupnici postali su

posredstvom pokajanja svetitelji. Prema tome, odbaci teskobu i griţu savesti. Ispuni se nadom,

prikupi hrabrost, i odbaci svaku pomisao očajanja.

26. Ma koliko da patimo, doći će vreme kada će se sve to okončati i kada će svako od nas

otpočinuti saglasno trudu koji je uloţio. Da li patiš? Da li se ţalostiš? Da li plačeš zbog nedaća?

Da li si umoran? Ohrabri se, jer se time zadobija Carstvo Nebesko. MeĎutim, ako si spokojan i

zaboravljaš na Boga, onda se raţalosti, jer ne koračaš putem koji vodi ka Bogu.

Patnje, bolesti i stradanja neprestano nas zamaraju, tako da se odvraćamo od ovoga sveta i

čeznemo za tamošnjim svetom, gde heruvimi i serafimi pevaju himne Bogu, gde je pravi i

istinski počinak, nezalazni dan, blaţena svetlost, dok su ovdašnje stvari, u poreĎenju sa onim

večnim, mračne i mrske. Neka nam sveti Bog podari duhovno razumevanje da bismo uvek davali

prednost večnom ţivotu, najvišem dobru, najslaćem Bogu.

27. O, koliko dobročiniteljski postupa naš Bog kada u ţivotu čoveka, Njegovog deteta, koristi

patnju! Kada bi čovek znao koliku mu duševnu korist donosi bol, molio bi se da tokom ţivota

pretrpi sve patnje. Tako bi duhovni novac, novac patnje, poloţio u banku Boţiju, u višnji grad, i

primio novac blaţenstava, u vreme kada sve duše budu primale platu za svoj trud, bol i patnju.

28. Budi trpeljiv, čedo moje, u iskušenju koje ti dobrota Boţija šalje radi veće koristi za tvoju

dušu. Trebalo bi da se raduješ, jer to pokazuje brigu Boţiju za tvoje duhovno napredovanje,

posebno u smirenju. Često se dešava da čovekova gordost bude uzrok što nam Bog upućuje

očinski "šamar" da bismo se sigurnije kretali ka smirenju. To je najbolji znak Boţije brige za

naše duše.

Prema tome, budi trpeljiv, čedo moje. To je takoĎe krst. Prihvati ga ljubavi Gospodnje radi.

Podraţavaj ga da bi ti mogao dati Svoju ljubav: Ko ima zapovesti moje i drţi ih, to je onaj koji

me ljubi (Mt. 14;21). Jedna od Njegovih zapovestije i poslušanje do Golgote, s krstom na

plećima. Blaţen je onaj ko pretrpi iskušenja jer će, budući tako iskušan, primiti venac večnog

ţivota.

29. Čedo moje, ukoliko je put našeg ţivota i posut trnjem, Hristos nas priziva i čeka nas da ga

preĎemo, pošto je On Sam prvi prošao tim putem.

U patnjama je Bog, a u udobnostima Ďavo, koji je uzročnik svakog zla. Ukoliko se i borimo,

jednog dana će borbe prestati i biće naplaćen trud svakog čoveka.

U svetu ćete imati ţalost, govori nam Hristos. Ko je hteo da se uspinje na Golgotu a da se nije

zamorio? Da se nije oznojio, pokleknuo i često posrnuo od teţine krsta koji mu je dao Bog?!

Niko. Svi koji su se posvetili, svi spaseni, svi Sf su prošli kroz peć patnji, neko kroz bolest, neko

kroz borbu \L protiv strasti itd, odnosno kroz čitav niz ţalosti po Bogu, g dok se nisu udostojili

prava na večni počinak.

Bog zato dopušta da podnosimo različite patnje koje nas ponekad dovode i do očajanja, jer ima

za cilj da i mi zadobijemo udeo u večnom počinku.

Blaţeni su oni koji se udostoje večnog počinka! Odmoriće se od muka ovog ţivota: oštra je

zima, ali je raj sladak.

30. Čedo moje, Bog nas vaspitava (kaţnjava) da bismo se udostojili nebesa! Nebeski Otac nas na

svaki način vaspitava kako bi u nama uobličio duhovni karakter i kako bismo svog Nebeskog

Oca podraţavali kao Njegova deca. Trebalo bi da posedujemo one osobine koje će pokazati da

smo istinska deca Boţija. Razlikujmo se po trpeljivosti, krotosti, ljubavi, bratoljublju i sl, jer su

to osobine dece Boţije koja će, zajedno sa Hristom, naslediti bezgranična duhovna bogatstva

nebeskog Oca.

Čedo moje, budi hrabar u ovoj borbi. Kroz mnoštvo patnji uzdići ćemo se na nebo. Put našeg

spasenja je zasejan trnjem, tako da ćemo patiti i prolivati krv. Ti, meĎutim, budi trpeljiv. Doći će

blagosloveni čas kada će patnja i bol upisati naša imena u knjigu Ţivota. Tada ćemo blagosiljati

Boga, koji nam je Svojom beskonačnom mudrošću dodelio bol i patnju kao posrednike našeg

velikog spasenja.

Nemoj se zamoriti prizivajući Hrista ako ţeliš da se posvete tvoja usta.

Što se tiče iskušenja koja vidiš u snu, ne razmišljaj o njima i zanemari ih, jer ona sama po sebi

nemaju nikakvu suštinu. Kada ih zanemariš, neće više dolaziti da te iskušavaju.

31. Blagosloveno moje čedo, neka radost i mir budu u tvojoj duši.

Iskušenja su uvek od koristi ako smo trpeljivi. Kad iskušenja proĎu, onome kojega su

isprobavala ostavljaju opitnost i plodove srazmerne trpeljivosti i veštini koju je ovaj pokazao

tokom borbe.

Šta da učinimo, kad nema drugog puta ka spasenju osim iskušenja? Budi trpeljiv do prolivanja

krvi. Tako su se podvizavali i naši Oci, i postali su sveti.

Iskušenja su nam potrebna i zbog smirenja, čak i u slučaju da smo smireni po prirodi. Drugim

rečima, mi smo načinjeni od zemlje i naša dela su kao pleva i slama.

Ne zaboravi, čedo moje, šta kaţu miomirisna usta Hristova: U svetu ćete imati ţalost, ali ne bojte

se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i onaj ko ima Hrista pored sebe pobediće svet

svojih strasti.

Ne dozvoli da te uplaši veličina iskušenja i budi paţljiv da te neprijatelj ne bi opljačkao

pomislima i pre nego što to primetiš, da te ne bi nadvladao i predao ugnjetavanju nečistih

pomisli.

Istina je samo jedna: najsvetije smirenje je najspasonosniji lek. U svemu budi smiren i

nesumnjivo je da ćeš zadobiti savršenstvo ili ćeš bar biti nagraĎen oslobaĎanjem od strasti.

32. Budi trpeljiv u svemu što ti dolazi. Izgovori molitvu i primoraj sebe da se pobrineš za

sopstvenu duhovnost. Kroz patnje ćemo se spasti; bez muke se ne stiču nikakva dobra. Ma

koliko da trpimo, ništa se ne moţe uporediti s boţanskim dobrima koje nam je priugotovio Bog.

Uvek se nadaj i nikada nemoj očajavati zbog samoga sebe, čak i ako vidiš da je nešto

nepopravljivo. Bog će pogledati na naše rane čim počnemo da stičemo smirenje, a još više ako

smo uistinu takvi.

33. Ovo malo tuge, čedo moje, koja nastaje usled lišavanja naslada ovoga sveta, prevazići će

obilje večne slave.

Oštra je zima grešnih pomisli, ali je sladak raj Boţiji. Uzlazan je puteljak ka Golgoti, ali ćemo

nakon toga, kada se domognemo ţivotodavnog groba i ugledamo angela koji će nas obradovati

oglašavanjem vaskrsenja naše duše, radosnom stopom zakoračiti na nebesa gde ćemo

saučestvovati u gromoglasnoj večnoj Pashi čistih duša, u višnjem Jerusalimu, u kojem će se

sakupljati večni plod sadašnjeg truda.

34. Molim se, čedo moje, za tvoj duševni i telesni mir. Šta je lepše od duševnog mira i telesnog

zdravlja? I jedno i drugo čine čovekov ţivot ugodnim. MeĎutim, ukoliko nedostaje jedio ili

drugo, podiţe se strašna oluja i laća čovekove duše biva bačena usred pobesnelih talasa. Koliko

se molitava tada uznosi! I Gospod je, obitavajući na zemlji, naišao na sličnu oluju: I ustavši

zapreti vetru, i reĉe moru: Ćuti, prestani! I utoli vetar, i postade tišina velika (Mk. 4;39). Čedo

moje, prizovimo mirotvorca Gospoda i Vladiku kad god nas nadvlada duševna oluja. Verujem da

će nam On, kada Ga s verom prizovemo, pohitati u pomoć i reći: "Pogledaj, ovde sam!"

35. Blagoslovena kćeri... Gospod neka je s tobom! Primio sam tvoje pisamce. Nemoj toliko

tugovati, čedo moje. Umerenost je potrebna u svemu i od preteranog plača biće ti još gore, jer

nervi ne mogu da podnesu toliki bol i teskobu.

Pobrini se da budeš smirena i oprezna kako ne bi raţalostila staricu. Izvrši s verom sve što ti ona

kaţe i na čudesan način ćeš videti kako se ruka Boţija stara o tebi!

Ne skreći sa pravog puta da te ne bi mučila griţa savesti.

Potrudi se, drago moje čedo, da malo popraviš samu sebe tako što ćeš u potpunosti odseći

sopstvenu volju. Ništa nemoj činiti bez blagoslova i pitaj staricu sve što ţeliš. Ako ti ona i ne dopusti nešto što bi ti ţelela, budi trpeljiva jer ćeš tako pokazati da uistinu ljubiš Hrista. Ukoliko

bi starica ispunjavala svaku tvoju ţelju, gde je onda vrlina koja se naziva odsecanjem sopstvene

volje?

Da, čedo moje, prisiljavaj samu sebe. Znam od čega patiš i koliko patiš, ali to zahteva trpljenje. I

Hristos je trpeljiv kada grešimo pred Njim i čeka da se pokajemo.

Molim se Presvetoj Bogorodici da te uvek uteši i da osveţi tvoju dušu. Amin.

36. Blagosloveno moje čedo... Bog ljubavi neka bude s tobom.

U svemu budi trpeljiv, jer ćeš na taj način od svega imati koristi.

Hristos te voli i upravo zbog toga te tako često i neprestano posećuje. Kad te ne bi voleo, On bi

te napustio i ti bi bio izgubljen. MeĎutim, ti si ţiv i boriš se. Nije vaţno ako privremeno stradaš.

Razmišljaj o onom što je večno i to će te utešiti i osveţiti u vrelini teških iskušenja.

Prolaziš kroz peć koja pročišćuje one duše čiji je ţivot posvećen Bogu. Budi hrabar i raduj se, jer

će na taj način tvoja duša biti očišćena da primi najneporočnijeg Gospoda. Budi smiren i ljubi

svakoga ljubavi Hristove radi, i time ćeš se spasti.

Ostavljam te u miru i ljubavi Boţijoj.

Sa očinskom ljubavlju. Starac

37. Napaćeno moje čedo.., neka naša Presveta Bogorodica podari mir i spokoj tvojoj duši.

Dobio sam tvoje pismo i mnogo sam se saţalio nad tobom. Budi trpeljiv, čedo moje. Bog te neće

napustiti. Promeniće se tvoje stanje. Bog je u ţivotu svakog čoveka zacrtao da trpi u ovom svetu

kako bi na drugom, blaţenom svetu našao počinak i radost.

Čedo moje, trpljenjem i uzdrţanjem isplatimo ovde dugove naših grehova i udostojmo se istinske

slobode nakon smrti.

Nemoj da brineš. Nemoj to primati k srcu. Te promene izazivaju tvoji nervi, obmanjujući te kako

nemaš ljubavi itd. Sve će to proći, i tada ćeš sa suzama prepoznati koliko si pogrešno sudio o

stvarima. Molim se da ti Bog podari trpljenje do kraja.

38. Blagosloveno moje čedo, molim se da ti Nebeski Otac podari rasuĎivanje, kako bi

razlikovala istinu od Ďavolske laţi.

Što se tiče prve pomisli o kojoj si pisala, odgovaram: Zar Bog nije objavio da je Jov neduţan?

Zašto je onda dopustio tako surova iskušenja, zbog čega je ovaj čovek dospeo u tako teţak

poloţaj da je prokleo dan kada se rodio? Naravno, sve je to bilo dopušteno da bi ga naučilo.

Gospod tako obično i čini: najpre isproba čoveka, a zatim mu pokaţe Svoju ljubav. Ljubav

Boţija se ne projavljuje samo onda kada nas Bog miluje, nego i onda kada nas bije. Ako nas

Nebeski Otac bije, time nam pokazuje da nas voli.

U onima koji pate obitava Duh Boţiji.

U onima koji su spokojni obitava duh Ďavolski.

On nas privremeno kaţnjava, da bismo večno otpočinuli i da bi nam podario večnu slavu!

Kad nas Bog ne bi smatrao Svojim čedima, ne bi nam ni slao iskušenja nego bi nas ostavio

onakve kakvi jesmo: duhovno neobrazovani i bez ikakvog staranja. U drugom svetu, Gospodu će

biti najbliţi oni koji su duševno obrazovani i mudri u duhovnoj borbi. I upravo zato što voli nas

uboge i što ţeli da nas počastvuje, On nas duhovno obrazuje na Univerzitetu monaškog ţivota.

MeĎutim, sve dok ne postanemo opitni u razumevanju Boţijeg Promisla, prekorevaćemo Boga i

pitati se zašto nam šalje iskušenja. Tako ćemo svojim neznanjem ugroziti svoju večnu sreću.

Duhovno obrazovanje se sastoji u oslobaĎanju od strasti, a posebno od egoizma.

Borimo se, dakle, čedo moje, da nikoga ne osuĎujemo. Recimo: "blagoslovi" i "neka je

blagosloveno." Kad ćemo posedovati istinsku ljubav? Kad ne budemo sudili drugima i kad ih

budemo opravdavali.

39. Ne gubi hrabrost, čedo moje. Lišavanja koja podnosimo imaju za cilj da nas pripreme za

večne naslade na Nebesima!

Mi se svesno lišavamo naslada ovoga ţivota ljubavi Hristove radi. Ako bismo ţeleli, mogli

bismo slobodno u njima da uţivamo, ali ih mi svojevoljno ne prihvatamo da bismo zadobili

blagu ljubav našeg najslaĎeg Isusa.

Mi, kćeri moja, imamo besmrtnog i večnog Ţenika koji će slavu devstvenosti očuvati

besmrtnom. Prizvani smo da postanemo angeli, ljubljena moja kćeri, i zar se onda nećemo lišiti

onoga što donosi nasladu i što je grešno? Zar nije vredno da se lišimo nečistoga radi boţanske

ljubavi Isusove?

Hrabro se bori saglasno svom prizivu. Mučenici su Hrista radi prolivali krv. Zar mi onda ne

moţemo da se suprotstavimo jednoj nečistoj, laţnoj nasladi?

Proslavi Boga i svojim telom i svojom dušom.

Bori se do kraja.

Zbogom, kćeri moja.

Tvoj otac.

40. Blaţen je, dakle, čedo moje, onaj koji kroz patnje ovog ţivota prolazi sa trpljenjem i

blagodareći Bogu, koji posredstvom patnji priprema besmrtnu dušu da se udostoji večnih dobara

Njegovog carstva.

Bog nas vaspitava (kaţnjava) na našu korist, kako bismo bili pričasnici Njegove svetosti.

Posredstvom raznolikih patnji Njegovih vernih slugu koji Ga ljube, On im za utehu pohranjuje

(rizniči) obilje večne slave.

Zbog toga nije potrebno niti nam koristi da se gnevimo zbog tog privremenog vaspitanja

(kaţnjavanja) Gospodnjeg nego je potrebno da sve istrpimo sa smirenjem i poslušanjem. Ovo

Boţije vaspitanje (kaţnjavanje) ima za cilj da nam podari najdragocenije zdravlje naše duše.

Kao što lekar leči bolesnika operacijom, gorkim lekovima i amputacijom delova tela imajući za

cilj da ga izleči a ne da ga muči zbog sopstvene zlobe, tako nas i Bog, kao iscelitelj naših duša i

tela, leči najrazličitijim lekovima, patnjom i bolom, imajući za cilj da nam podari duševno

zdravlje, a to je najveće dobro koje postoji. MeĎutim, oni koji negoduju i nemaju trpljenje, a

takav sam i ja, gube duševnu korist i ostaje im samo bol.

Ukoliko nas, dakle, Bog spasava na taj čudesni način, obavezni smo da mu neprekidno

blagodarimo i da veličamo Svesveto ime Njegovo, ne samo ustima, nego prevashodno našim

delima, tako da nijedno delo naše ne uvredi boţansku veličinu. Ako usnama blagosiljamo Boga a

delima hulimo na Njega, to znači da ga ismevamo.

Pokušajmo da nijednim prestupom ne raţalostimo našeg Hrista, da bi se Duh Sveti nastanio u

našim dušama. Amin.

41. Ovde, u ovom ispraznom svetu, bićemo ţalosni i ogorčeni, osetićemo bol. MeĎutim, sve će to trajati tokom odreĎenog perioda. To je privremeno. Neka nas Bog ne napusti zauvek, jer to ne

bismo mogli da podnesemo.

Kad god patiš i tuguješ, priseti se Raspetoga i naći ćeš veliku utehu. Ko će pogledati na

Raspetoga i pomisliti na patnje koje je On zbog nas pretrpeo, a da pri tom ne naĎe melem za

svoje rane, bilo telesne, bilo duševne?

Pogledaj i ti, čedo, gore, ka Golgoti, gde se preneporočnom Jagnjetu dade trijumfalna pobeda, da

bi Svojom Krvlju opralo naše rane i grehove.

Veliko je Njegovo milosrĎe. Nikada nemoj gubiti nadu u Njega koji je tebe radi bio raspet.

Molim se da tokom Velikog posta budeš dobrog telesnog i duševnog zdravlja. Amin.

42. Stradanja sadašnjeg veka ništavna su prema budućoj slavi koja nas očekuje (v. Rim. 8;18).

Čedo moje, raduj se radošću velikom, jer će nas blagi Bog, od Kojeg se nadamo našem spasenju,

udostojiti da svi zajedno budemo u Carstvu Nebeskom i da izgovorimo reči svetog Andreja,

Hrista radi jurodivog: "Blaţena je ruka koja je sve to satvorila!" Višnji Jerusalim, grad radosni i

nerukotvoreni, iščekuje čeda Boţija, čeda koja u ovom ţivotu pate i boluju podnoseći telesnu

iznurenost, da bi ih ukrepio i osveţio velikom nasladom.

Jagnje se ţrtvovalo radi našeg sopstvenog spasenja, da bi nas opralo svesvetom Krvlju Svojom,

da bi očistilo zlosmradije naših grehova i da bi nas večno upokojilo.

Čedo moje, čvrsto drţi krst i uspinji se spasonosnom Golgotom koja će nas odvesti do

ţivonosnog Vaskrsenja, kada u poslednji dan silno zatrubi truba i kada se otkriju skrivena dela

čovekova. Kako je to veliki i sveti dan za spasene duše, jer će se tada silno nasladiti blagoslovom

Boţijim! Tada će se otvoriti duhovne riznice beskonačnog Boţanstva, radi beskonačnog,

neprestanog naslaĎivanja u vekove vekova!

NAPOMENE:

1. Grčka imenica "προζπαθεια" koju najčešće prevodimo kao "pristrašće" označava

strastvenu privezanost za ovozemaljske stvari. (Prim. prev.) kao Otac, i hrišćanin to tako

shvata kada njegovo ţaljenje ne prelazi odreĎenu granicu.

O BOLESTI

sadrţaj

1. Istina je da bolesti, patnje i nedaće hrišćanima donose očišćenje duše i oproštaj grehova. Svaki

hrišćanin ima svetu obavezu da prostodušno i nezlobivog srca prihvati svaki krst koji Gospod

poloţi na njega i da ga visoko uznese do proslavljene Golgote. On ponekad moţe da padne na

kolena usled napora i teţine, ali Bog će mu poslati drugog Simona Kirinejca, odnosno blagodat

trpljenja, koja će uzneti krst do Golgote.

Kada podnosimo telesne i duševne patnje, posedujemo pouzdano svedočanstvo da nas Bog ljubi i

da smo pribrojani istinskim čedima Boţijim.

Kada posetimo groblje, na svim grobovima videćemo krstove - neki su od drveta, neki od

kamena, neki od gvoţća, itd. Bog daje krst svakoj hrišćanskoj duši. Nekome se daje drveni,

nekom kameni, a nekom gvozdeni krst, zavisno od toga šta je premudrost Boţija smatrala za

najbolje.

Glavni cilj Gospodnji je spasenje naše dragocene duše, bez obzira da li će ona zbog toga patiti.

On Sam nam daje trpljenje i prosvetljenje, kako bismo bili u stanju da taj krst nosimo do kraja.

Patnje koje osećamo tokom bolesti šalje nam ruka dobrog Boga. Najdelotvorniji lek za duševno

zdravlje je telesna bolest. Bolest je truba što budi svaku dušu koju je uspavalo opojno piće

neznanja i zaboravljanja Boga. Bolesti jačaju dušu koja je zapala u nemar i kojoj bi telesno

zdravlje škodilo da se vrati na pravi put. Gospods, u nevolji traţim Te (Is. 26;16). Uteskobi dajmi prostor (Ps. 4;1). Kroz mnole nevolje valja nam ući u Carstvo Boţijs (Dela ap. 14;22).

Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21;19).

Udarci čiste ljubavi iikada nisu uzrokovani ničim drugim osim svetim i spasonosnim

promisliteljskim ciljem! Gospod nam u EvanĎelju kaţe da bez volje našeg nebeskog Oca ni

vrabac ne moţe da padne, kao i da su sve vlasi na našoj glavi izbrojane. Kakvo nam uveravanje

daju ove reči da su sva naša dela, sve naše reči i sve naše misli poznate Gospodu, da se naše

patnje pojavljuju s Njegovim znanjem, da potiču od Njegovog promisla i da teţe nekom

spasonosnom cilju!

Koliko je čovečanstvo, i telesno i duhovno, bilo iskvareno pre dolaska Gospodnjeg! Koji je lek

mogao uneti preporod u čovečiju dušu? Zar to nije bio divovski Krst Gospoda Isusa? Da Gospod

nije umro na Krstu, bilo bi nemoguće da se čovek spase na neki drugi način.

Noseći Svoj krst, Hristos je postao naš prototip (prauzor, praobraz). Tako je pokazao da svako,

ko ţeli da bude spasen, treba da Ga sledi i da pretrpi krst koji je Gospod poloţio na njega

saglasno njegovoj snazi, da se popne na Golgotu, da bude raspet zajedno sa Isusom, a zatim da se

zajedno sa Gospodom i proslavi u Carstvu Boţijem.

Kada duša uvidi da se slava i počinak u nebeskom blaţenstvu daju saglasno krstu koji je nosila,

zaţaliće što nije nosila teţi krst i tako dobila još veću slavu i počinak. Ona će tada reći: "Napor je

onda bio kratkotrajan, a sada sam lišena večnih blaţenstava!" Čak će i patrijarh Avraam, kada

vidi blaţenstva koja će se dodeliti, zaţaliti što se nije više podvizavao!

Jedna mlada devojka je stalno bolovala od neke teške bolesti i na kraju je i umrla. Jedne noći

javila se svojoj sestri koja ju je upitala: "Kako ti je, sestro moja, tamo gde si sada?" Ona joj je

odgovorila: "Šta da ti kaţem, sestro? Zbog moje bolesti, Hristos me udostojio veće slave i

počinka. O, kad bih samo mogla da se vratim na zemlju i da stradam od još gore bolesti, da bih

se ovde udostojila još veće slave!"

Ako je Sam svemoćni i bezgrešni Gospod nosio krst radi čoveka i njegovog spasenja, koliko je

tek radi spasenja krst potreban nama, grešnicima, koji grešimo svakoga časa?

Pripremih se i ne oklevah da oĉuvam zapovesti Tvoje (Ps. 118;60)*, kaţe prorok David. Uvek moramo biti spremni da bez roptanja pretrpimo svako iskušenje koje nam pošalje sveta ruka

našeg Iscelitelja Boga. Budući da iskušenje dolazi od Onoga čija je ljubav prema nama

bezgranično duboka i da ga je On dopustio, ono nikada neće biti zlo. Kada iskušenje proĎe,

sagledaćemo njegov dobar ishod, sagledaćemo glavni cilj Boţiji.

PredviĎajući buduća iskušenja Svojih sledbenika, Gospod Isus ih krepi govoreći: Trpljenjem

svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21 ;19) i Koji pretrpi do kraja taj he se spasti (Mt. 10;22).

Trpeljivo podnoseći svoju bolest, i ti ćeš se pribrojati ljubljenim čedima Hristovim. Tvoje breme

će jednog dana postati tvoje vaskrsenje, tvoja ţalost - radost, a tvoje trpljenje - večni ţivot!

Blagodarno zavapi Gospodu: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov

1;21). Ako tako zavapiš, tvoja duša će se ispuniti radošću i mirom, a istovremeno ćeš osnaţiti i u

trpljenju.

' Navod se donekls razlikuje od Daničićevog prevoda (Prim. prev.)

Šta je hrišćanin? Šta mora posedovati? Sasvim je sigurno da u svemu mora imati mnogo

trpljenja.

Trpljenjem raznolikih patnji zadobijamo večni počinak: 46 Hodite k meni svi koji ste umorni i

natovareni, i ja ću vas odmoriti, kaţe Gospod (Mt. 11;28).

Put koji vodi putnike u rajski grad u potpunosti je zasejan trnjem i oni koji njime koračaju prolivaće krv zbog njegovih uboda. Mećutim, sve prevazilazi nada u rajske naslade, koja

putnicima daje trpljenje, kao što je izgovorilo i četrdeset svetih mučenika kada su ih bacili u

zalećeno jezero: "Zima je gorka, ali je raj sladak. Mraz je bolan, ali će naslade biti slatke!"

Neka sveblagi Gospod pribroji i nas skrušene onima koji se trude i koji su teško obremenjeni, da

bi nam podario večni počinak. Amin.

2. Od vremena kada je naš slatki Isus podigao ţivotvorno drvo časnog Krsta na Svoja

preneporočna pleća i bio na njega obešen, Njegovi učenici su tokom vekova nastavili da nose

krst u obliku raznih iskušenja i proba, čime hrišćani trijumfuju nad raznolikim vidovima

pogubnog samoljublja.

Posredstvom evanćeliste Luke, Spasitelj naglašava: Ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide,

ne moţe biti moj uĉenik (Lk. 14;27) i Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme

krst svoj i za mnom ide (Lk. 9;23).

Ava Isaak, filosof isihazma, kaţe: "U svakom trenutku, u čoveku se dešava neka promena." I

zaista, u svakom trenutku se menja i stanje tela i stanje duha, donoseći ponekad teskobu,

ponekad bol, ponekad iščekivanje rćavih vesti, a ponekad neodrećen nemir i pometnju duše i

tela. Sve ove promene izazivaju telesni ili duhovni uzroci, potvrĎujući na taj način prokletstvo

Boţije koje je palo na čitav ljudski rod zbog neposlušanja prvostvorenih.

MeĎutim, naš blagi Isus, Drvo ţivota, s jedne strane Svojim svetim primerom a sa druge Svojim

boţanskim učenjem, izliva melem utehe na krst patnje, zajedno sa ţivotvornim uveravanjima da

nam kroz mnoge nevolje valja ući u Njegovo Carstvo (v. Dela ap. 14;22).

U Starom zavetu, u knjizi "Brojevi", ispripovedan je, izmeĎu ostalog, i sledeći karakterističan

dogaĎaj: Kada Izrailj u pustinji povika na Boga, Gospod pusti na narod zmije vatrene koje ih

ujedahu, te pomre MNOGO naroda u Izrailju. Tada doĊe narod k Mojsnju u rekoše: zgreišsmo

uiiUo vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojcuje se pomoln

za narod. I Gospod reĉe Mojsiju: naĉini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija

neka pogleda na nju pa he ozdraviti. I naĉinn Mojcuje zmnju od mjegu (bakra), u metnu je na

motku, u koga God ujede zmnja on poGleda na zmiju od mjedi i ozdravi (4. Mojs. 21;6-9).

U svetom EvanĎelju, Gospod je uporedio podizanje bakarne zmije sa Svojim uzdizanjem na Krst

i rekao: Kao što Mojsej podiţe zmiju u pustinji, tako Gpreba da se podigne Sin Ĉoveĉiji (Jn.

3;14). Greh, koji je ovde predstavljen otrovnom zmijom, ujeda čoveka i truje organizam njegove

uboge duše grešnim i strastvenim nasladama, uzrokujući duševnu smrt i odvajanje od Boga.

MeĎutim, naš Hristos, duhovna (noetička) bakarna zmija, koji je bio obešen na ţivotvorno drvo

časnog Krsta, posredstvom uzvišenih evanĎelskih istina isceljuje duše koje su bile izujedane

raznolikim gresima, dajući im ţivu nadu u ţivot kakav se ne moţe ni pojmiti. Gde ti js, smrti,

ţalai? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kor. 15;55). Sila tvoje strašne tiranije je ukinuta, poništena,

iscrpljena i potpuno umrtvljena smrću i vaskrsenjem Isusa, našeg Boga koji spasava ljudske

duše.

Srce je zatrovano i pomračeno nasladom i sladostrašćem. Budući pomračeno, ono i tvori dela

tame, raţalošćujući Svetog Duha kojega je primilo kroz preporod u svetoj banji krštenja.

Naprotiv, bol i patnja potiskuju sladostrašće iz srca. Očišćujući se posredstvom bola, srce postaje

sposobno da prihvati Duha Utešitelja. On teši, krepi i prosvetljuje srce i, kao hranitelj, daje mu

ţivot Svojim boţanskim učenjem i pomaţe mu radošću i nadom.

Pogledaj duhovnu bakarnu zmiju, Isusa: On posredstvom bola isceljuje svaku dušu koja pati

zbog ujeda raznolikih otrovnih grehova.

Iz nepobitne istine, izvedene iz iskustva, sledi da su bol i patnja najdelotvorniji lekovi za dušu

obolelu od gre

*<>•<>•<>•<>Ť<>"<>*<>"<>*

ha. Istovremeno, oni su izvanredan učitelj i za duhovno uzrastanje one duše čija je lepota

potamnela u grehu i moralnom mraku, i koja je usled toga stekla moralno rĎave navike.

Bol, u različitim značenjima te reči, postaje vešti zemljodelac koji divlju maslinu tj. ogrehovljenu

dušu preobraţava u dobru maslinu. Greh otvrdnjava srce grešnika i čini ga neosetljivim. Ništa ga

ne pokreće, jer je izgubljen Bog koji saoseća i sastradava sa ljudima.

Šta tada čini čovekoljubivi Bog, koji doĊe da potraţi i spase izgubljeno (v. Lk. 19;10). On pravi

plan za spasenje zabludele duše posredstvom bola, a posebno posredstvom bolesti.

Tako, na primer, vidiš mladića u punoj snazi, razmetljivog zbog svoje krepkosti, koji se ponaša nadmeno i zaboravlja na Boga i sopstvenu dušu. Iznenada, on leţi na bolesničkoj postelji. Tada

bol počinje da vrši hirurški zahvat kao najiskusniji i najveštiji lekar.

On najpre vrši operaciju na srcu tako što malopomalo uklanja njegovu otvrdlost i time omekšava

dušu. Mladić koji je nekada bio tvrdog srca zadobija neţna, blaga osećanja. Saoseća sa ostalim

bolesnicima i on, koji je nekad bio nemilosrdan, govori saţaljivo. Pošto je ovim i raznim drugim osećanjima njegovo srce pripremljeno vaspitnom palicom bola, otvaraju se uši njegove nekad

gluve duše i on prihvata, pamti i paţljivo sluša reč istine, evanćelje spasenja.

Tada on, koji je nekad bi ravnodušan prema Bogu i svojoj duši, postaje revnostan u čitanju

raznih verskih knjiga i časopisa. Sa istinskom skrušenošću i osvešćenošću priseća se svoje

ogrehovljenosti. Uči da se moli sa umilenjem i postaje rečiti propovednik dobročinstava tog

izvanrednog lekarabola, govoreći da je to jedini iscelitelj za bolest udaljavanja od Boga.

Bol, mećutim, ne isceljuje samo čoveka koji se udaljio od Boga nego i zdrave duše koje su samo

delimično obolele od "bolesti koja nije na smrt" (v. Jn. 11;4), kao što je povremena

ravnodušnost, odricanje, samoljublje, neodlučnost, sumnja i sl.

Bol pokazuje svoje dejstvo i na svetiteljima, kako bi svojim trpljenjem uvećali svoju slavu.

Svetitelji često pate i zato da bi dali primer drugima, kao što se desilo mnogostradalnom Jovu,

svetoj Sinklitiki i mnogim drugim svetiteljima.

Kada imamo lep komad nameštaja i tokom duţeg vremena ne obraćamo paţnju na njega,

videćemo da je po njemu pao fini sloj prašine. On, istina, nije uništen, ali je izgubio nešto od

svog sjaja i lepote.

To se dogaća i zdravoj duši ukoliko s vremena na vreme ne pati. Ukoliko se, na primer, ne obrati paţnja na nemar, on će, malopomalo, pasti na dušu kao prašina na nameštaj a da to čovek i ne

primeti, i duša će izgubiti svoju prvobitnu revnost prema Bogu. Ona se moli, ona i dalje izvršava

svoje duţnosti, ali ne kao pre. MeĎutim, ako doĎe bol, ako je poseti patnja, počinje da duva vetar

i opet se rasplamsava vatra, odnosno revnost na izvršenju duţnosti prema Bogu.

To što se dešava s nemarom, dešava se i sa svim ostalim bolestima duše. Bol je boţanski lek koji je bezgranična Boţija mudrost izumela zbog obolelih duša. Ona ga upotrebljava bezrezervno i s

apsolutnim autoritetom, tako da se posredstvom tog delotvornog leka moţemo oporaviti i biti

budni i trezvenoumni u izvršavanju Njegove svete volje. Tako ćemo u vreme nagraĎivanja, kao

platu za budno iščekivanje Njegove volje, dobiti ulazak u večnu nasladu Gospodnju, radujući se i

likujući zajedno sa svima koji su prizvani u sve vekove. Tamo ćemo, zajedno sa Presvetom

Bogorodicom, angelima i svim svetiteljima, beskonačnim, radosnim himnama proslavljati

blagosloveno ime Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, kome dolikuje slava, čast i sila

u beskonačne vekove vekova. Amin.

3. Bog vaspitava (kaţnjava), a zatim isceljuje. On uzdiţe i spušta, i ko će se suprotstaviti volji

Gospodnjoj? Ako Bog hoće da patimo, to znači da On ima neki spasonosni cilj koji mi, zemni,

nismo u stanju da predvidimo. MeĎutim, trpljenje, dugotrpeljivost i smireno prihvatanje

iskušenja će uvek da, uvek - kasnije doneti sigurnu korist.

Nosi svoj krst, čedo moje, i znaj da je svaka naša patnja poznata Bogu, našem istinskom Ocu,

koji na svaki način pokušava da u nama uobliči Isusa Hrista (v. Gal. 4;19). On ţeli da patimo jer

zna šta je za Svoja napaćena čeda pripremio cebesima. Ako im ne pošalje stradanja, učiniće im

nepravN3 iep će biti lišeni neizrecivih nebeskih dobara. Ukoli^ više patimo, utoliko nam se plete

blistaviji venac slave!

Nikad nemoJ poverovati da si ćavoiman. Nikada nemoJ pustiti da te prelesti takva pomisao.

Takve stvari se deavajU mnogim monasima kada se razbole. Tako je Bog učinio. KaD je telesno'

boluje i duša; kad je duša bolesna, i telo slabi i biva mrzovoljno.

Kušač ti zavidi, čedo moje! Mi ćemo, mećutim, biti treljivi, Da bismo njega mučili i da bi se Bog

proslavio. Sve će proći, kao što će proći i zima naših strasti, i novo će se rascvetati slatko proleće

zdravlja, a vi ćete se povati i reći: Dobro mi je što stradam, ga se nauĉim noSdbama Tvojim (Ps.

119;71).

jCo ne oseća bol tokom operacije, ko ne oseća bol kada bi blagodat Boţiju i kada ga obuzmu

hiljade izopačenih ' misli? Tako je premudrost Boţija ustrojila stvari, da bi [Jzvršila popravljanje

duše.

j^ao što u prirodi godišnja doba, odnosno zima, proleleto i jesen smenjuju jedno drugo, isto tako

i duhovna godinja Dooa slede jedno za drugim. Jedno prolazi, drugo dolazi i pa se na taj način

navikava na sve duhovne promene, postajuhii muDRa i opitna Taj opit je blagodat koja podrţava

dušu u 1 eme strašnih promena, i ona na osnovu prošlih iskušenja bro zna da J°J JeDIN0

trpljenje i dugotrpeljivost mogu obez\ piti mir i dušekorisne pomisli. Na taj način ćemo iz

iskušenja izaći sa korišću i postati mudriji i opitniji.

4. Čedo moje, iako tvoja bolest u velikoj meri potiče od oslušnosti, u tebi se ipak projavljuje

ljubav Boţija. Bog mnogo voli, i zato te kaţnjava. Posredstvom iskušenja kot^e pIct, Bog radi na

tvom dragocenom spasenju. On ţeli da akša tvoje breme i da sasud tvoje duše ispuni darom veli°

nade U zadobijanje nebesa, u večno obitavanje u blizini Hrista kojeg si tak0 vatReno voleo u

ovom ţivotu!

0ga ti je preostalo? Budi krajnje trpeljiv, budi hrabar u csku1ienjima koja podnosiš, i budi

beskonačno blagodaran najplemenitijem Kormilaru naših duša. S tom blagodarnošću sjedini i

oblagodaćeno smirenoumlje.

Čedo moje, zakorači stazom Golgote noseći krst koji ti je dala dobročiniteljska ruka Onoga koji

te voli i kaţnjava da bi postao pričasnik Njegove svetosti.

U duši koja trpi i blagodari Bogu, patnja i bolest grade obilje večne slave.

5. Čedo moje, molim se da te Bog trpljenja i utehe (v. Rim. 15;5) ukrepi u tvojoj bolesti, u koju

si pao po Boţijoj volji.

Kad sam čuo da si ozbiljno bolestan, mnogo sam se rastuţio i preklinjao sam Presvetu

Bogorodicu da te isceli, najpre tvoju dušu a zatim i tvoje telo.

Čedo moje, pomisli na svete mučenike! Koliko su oni pretrpeli radi ljubavi našeg Hrista! Prema

tome, trebalo bi da i ti sebi kaţeš: "Pretrpi stradanja svoje bolesti, smirenoumni, da bi izbegao

večne paklene muke!"

Ti mučenici su se dobrovoljno potčinili patnjama mučeništva, a ti boluješ protivno svojoj volji! I

to je dobro, i to će ti dovoljno pomoći, ali samo ako kaţnjavanje Gospodnje budeš pretrpeo s

radošću i blagodarnošću.

To i mnoge druge stvari reci samome sebi da bi se ukrepio, ohrabrio i utešio.

6. Poveri svoje zdravlje Bogu. Ako te bolest ili lekar na nešto primora, prihvati to s nadom da će

Bog na taj način izvršiti ono što ţeli. Razume se da naše samoodricanje ne lreba da nas odvede u

smrt (jer bi to bilo samoubistvo), niti pak treba da pokaţemo toliko brige koja bi nas odvela u

samoljublje nego bi, naprotiv, trebalo da koračamo srednjom stazom, odnosno, da s verom

učinimo ono što nam je naloţeno kako se to (naše samoodricanje) ne bi smatralo za samoubistvo.

Mećutim, s verom prepustimo Bogu (da odluči) hoće li nam od onoga što koristimo biti bolje.

Čedo moje, budi trpeljiv u svim svojim patnjama. Bolesti donose veliku korist duši kad ih

trpeljivo podnosimo i kad za njih krivimo same sebe, jer od njih patimo prevashodno zbog svojih

grehova, a naročito zbog gordosti srca.

7. Molim se da uvek budeš zdrav; mećutim, kad si bolestan, strpljivo podnesi kaţnjavanje

Boţije, koje ti je posla

to iz Njegovog blagog, neizmernog srca. Kazna koja potiče od takvog srca nikada ne moţe biti

besplodna, štetna ili nerazumna. Naprotiv, ono nas kaţnjava radi našeg sopstvenog dobra, radi

oproštaja naših grehova, radi našeg očuvanja i zaštite, radi našeg večnog spasenja.

Srce koje nas kaţnjava je srce Samog Boga, našeg nebeskog Oca. On sve vidi, a posebno cilj svakog dela. On vidi koliko patiš i koliko si oţalošćen. Znaj da te neće iskušavati preko tvojih

snaga. Posredstvom patnji On dela na očišćenju tvoje duše i na njenom večnom spasenju.

Hvalimo se u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje (Rim. 5;3). Bog nas vaspitava kao

Svoju decu, s ciljem da se Njegove karakteristike uobliče u nama. Kada se na deci prepoznaju

karakteristike roditelja, onda to sluţi kao dokaz njihove zakonitosti. To i jeste cilj Gospodnjeg

vaspitanja.

Tvoje patnje su spasonosne: uvek se nadaj i nikad se nećeš postideti.

8. Neznanje se, čedo moje, smatra za duševnu smrt. Neznanje ne prosvetljuje bolesnika; ono mu

neće reći: "Tvoja bolest je volja Boţija i ti kroz nju moraš da proĎeš s trpljenjem i

blagodarnošću, kako se svojom netrpeljivošću pred Bogom ne bi pokazao kao prestupnik!"

MeĎutim, kad je u pitanju prosvetljeni hrišćanin, poznanje Boţije volje neće učiniti samo da sve

podnese sa zahvalnošću nego će mu pomoći i da zadobije snaţnu duhovnu graĎu, kao i rosu

utehe. On razmišlja: "Posredstvom bola i patnje izvršavam volju Boţiju, i to će uzrokovati

oproštaj mojih ranijih prestupa. Plaćajući ovde dug za moju kaznu, tamo ću zadobiti slobodu u

budućem ţivotu, gde ću večno ţiveti. Ma koliko patnji morao ovde da pretrpim, one su

privremene i kratkotrajne.

Prema tome, čedo moje, nama je neophodno trpljenje da ne bismo bili osuĎeni zajedno sa

nepokajanim svetom. Bez obzira na ono što bi nam se moglo dogoditi, posredstvom trpljenja sve

će se urediti i umiriće se unutrašnji čovek, trpeljivo podnoseći ono što je volja Boţija.

Strpljivo nosi svoj krst kao što i ja nosim svoj, jer mi sledimo nebeskog Ţenika, Hrista koji je

radi nas, nezahvalnih grešnika, nosio krst srama.

Šta ćemo to pretrpeti a što bi bilo podjednako vredno kao ona dobra od Boga u kojima ćemo

uţivati? Ako bih ţeleo da nabrojim dobra Boţija i neblagodarnost čovekovu, smatram da bi moj

um bio nemoćan. Kako ograničeni um moţe da " pojmi bezgranična dobročinstva Boţija prema

čoveku?

9. Bolest donosi mnogo koristi, kao što je, na primer, oproštaj grehova i nagrada za trpljenje.

Ona je veoma delotvoran lek za ljude koji su se udaljili od Boga. Neka je slava Bogu Koji kroz

nama nerazumljive postupke dela na našem spasenju.

Preklinjem te da ne jadikuješ. Ja se molim za tebe. Ne plaši se, imaj dobru nadu. Naš nebeski

Otac je dobar i milosrdan. On kaţnjava i prekoreva Svoja čeda da bi ih udostojio večnog ţivota.

Ako nas ne bi kaţnjavao, onda ne bismo bili istinska čeda i smatrali bismo se nezakonitima, nedostojnim spasenja. Stradanja koja podnosimo nisu dostojna da se uporede sa večnim

blaţenstvima koja je Bog priugotovio za Svoja čeda. Za koja Svoja čeda? Za ona koja su

ugnjetavana, namučena, napaćena i obremenjena, a ne za ona koja se sada privremeno naslaĎuju

i koja su srećna.

Raduj se dakle, jer nas Bog ljubi i kaţnjava, da bi nas večno upokojio! Bog ne brine ako patimo,

On brine kako da nas izbavi od paklenih muka i da nam podari Raj.

10. Neka ti Bog trpljenja i utehe podari trpljenje i ugodnu utehu, da bi te ukrepio da nastaviš

borbu.

Čedo moje, nemoj gledati samo na sadašnje patnje, nego podigni oči kao dete premamateri (v.

Ps. 131 ;2) i vidi: Stradanja sadašnjeg vremena nisu nšita prema slavi koja će se otkriti (Rim.

8;18) nama, koji čeznemo za javljanjem našeg Hrista.

Nemoj meriti samo bol, nego mudroljubivo razmotri i nagradu. Zar Bog nije pravedan? Bog te

lišio te olakšice da imaš zdrave noge da bi te udostojio da "radosnom stopom" proslaviš

vaskrsenje svoje duše gore u višnjem Jerusalimu. ^ Da, uistinu, to oglašava vascelo Pismo!

Čedo moje, koračaj u Hristu imajući uvek na umu buduću čj? večnu radost. Nemoj se umoriti od

borbe: nemoj zamišljati |

da udaraš po vazduhu, jer se tu uistinu vodi borba, kao što se dešavalo i sa Jovom. On je trpeljivo

podneo mučeništvo raI znolikih patnji a ţena ga je svojim rĎavim savetom gurala ka 54 večnoj

smrti, dok tebe ove patnje savetuju da zadobiješ večni ţivot. On je sedeo na gomili Ďubreta, bio je pokriven gnojnim ranama i ismevan kao grešnik. Ti, meĎutim, miruješ u kući i leţiš na

postelji, i smatraju te za vrlinskog hrišćanina. UviĎaš li koliko smo slabi? Prema tome, strpljivo

to podnesi i zablagodari Bogu koji ti je dao takav dar da bi te, kao zahvalnog slugu, mogao

učiniti naslednikom Svog bezgraničnog carstva. Amin. Neka bude.

11. Kaţeš mi da je vaš brat bio gladan, ţedan itd. dok je bio bolestan i da je hulio. Poslušajte me: kaţete i da je vaš brat počinio smrtni greh. MeĎutim, mnogomilosrdni Bog je ţeleo da ga dovede

do poznanja krivice, kako bi se mogao i pokajati. Potrebno je da se muči, kako bi umilostivio

Boga Kojeg je toliko raţalostio. On mu je usled očinske ljubavi poslao ovu bolest kao duhovni

lek koji će isceliti njegovu dušu.

Da ste se brinuli za svoga brata i ponudio mu svaku telesnu udobnost, kakve bi onda njegove

muke Bog mogao da vidi i da se saţali na njega? Trebalo bi da shvatite da će, ukoliko se više

bude mučio, utoliko njegova kazna biti umanjena. Bog mu je dao bolest i dopustio da braća

zanemare svoju duţnost prema njemu kako bi ga grizla savest i da bi se pokajao. On je kao

bolesnik kojem je lekar prepisao lek, ali mu nedostaje strpljenje. On gunĎa i proklinje lekara, ali

to vodi samo njegovoj sopstvenoj propasti.

12. Nauči se od bola koji uzrokuje tvoja bolest. Moli se da ti sveti Besrebrenici ublaţe svaki bol i

svaku strast.

Čini se da je iskušenje uzrokovalo tvoj napredak, i sada je potrebno samo da sve svoje snage

usredsrediš na trpljenje.

Ne ţalosti se, ne gubi snagu. Kroz sve to ćeš proći zajedno sa Hristom. Sam raspeti Hristos će

biti sa tobom dok budeš bolovao. Tada ćeš Ga bolje upoznati i još više ćeš Ga zavoleti. Kad

iskušenje proĎe, blagosiljaćeš Ga zbog do

bara koja ti je dao.

Kada si bolestan, prikupi svoje duševne snage i potrudi se da razumeš šta nebo pokušava da ti

kaţe u tim tvojim iskušenjima. Ako budeš plakao od bola, suze će očistiti tvoj pogled, kao što se

dogodilo i mnogostradalnom Jovu. Ti ćeš onda, zajedno s njim, moći da kaţeš: Sada te oko moje

vidi (Jov 42;5).

Ne zaboravi da te Bog vidi i nadzire kad patiš. On opaţa čak i otkucaje tvog srca. Prema tome,

On te neće ostaviti bez utehe i NJegove očinske zaštite.

Prirodno je da se svetitelji raduju svojim patnjama. Što se nas tiče, naučimo bar da strpljivo

podnosimo patnju ili bol.

Čedo moje, moli se u srcu, i Ime Isusovo će ti postati balsam utehe, tako da ćeš svoja iskušenja

moći da podneseš na način koji će ti biti od koristi. Imaćeš velike koristi od ovog iskušenja

ukoliko ga trpeljivo prihvatiš.

Ponovo ti kaţem da ne prestaješ da se češće pribliţavaš svemogućem Bogu svemoćnim oklopom

molitve i spoznaćeš kako On čudotvorno podiţe breme bola i čudesno daje počinak

stradalnicima.

13. Molim se da budeš sasvim dobro. Šta moţemo da učinimo? Gospod nas kaţnjava da bismo

dobili večnu nagradu. Budući da se ne podvizavamo, Gospod nam šalje bolest i patnju da bi nam

to uračunao kao podvig, kako bismo i mi imali malu utehu kad nam bude suĎeno pred NJim.

Šta da činimo, čedo moje? Naš Bog hoće da stradamo da bismo našli počinak u budućem svetu.

Ovde je sve prolazno, a tamo večno. Zima je gorka, ali je raj sladak. Neka se naše noge zamrznu

ovde, kako bi se tamo mogle večno razigrati. Slava Tebi, Boţe!

14. Blagosloveno moje čedo... Neka Bog ljubavi bude saputnik tvog ţivota! Amin.

Čedo moje, molim se da ti naš Hristos podari trpljenje, jer ćeš kroz trpljenje sabrati neizreciva blaga na nebesima, koja ti niko neće ukrasti. Bori se svim svojim snagama i neka se sve tvoje

snage usredsrede na zadobijanje trpljenja u patnjama. Patnje su lekovi koji će te u najvećoj meri

iskupiti, koji će isceliti čovekovu dušu i uzneti je do svetosti.

Patnje su privremene, a slava je večna. Oštar je mraz iskušenja, ali je slatko naslaĎivanje Rajem.

Kroz mnoge nedahe ući ćemo u zaslepljujuću svetlost Raja i nebeskog sveta. Ako budemo trpeljivi u iskušenjima koja nam On šalje usled Svoje bezgranične ljubavi, videćemo da je naš

Hristos milo56 stiv prema nama.

15. Neka blagodat Gospodnja bude u tvojoj duši.Primio sam tvoje pismo i video da se tvoje

zdravlje ni

malo nije poboljšalo. Video sam, mećutim, da se iskušenjem kojem si izloţen isceljuje tvoja

duša.

Da, čedo moje, sva iskušenja koja nam šalje ljubav Boţija imaju za cilj da steknemo dragoceno

trpljenje i da se upodobimo našem nebeskom Ocu Bogu Koji se proslavio i bio nazvan "Bogom

trpljenja i svake utehe" (v. 2. Kor. 1;3).

Uz iskušenje, Bog ne daje samo odgovarajuće trpljenje. On, pored toga, dušu koja trpi iskušenje

teši blagorazumnošću, blagošću i prostodušnošću.

Koliko je samo strahota pretrpela sveta Sinklitika, a one su je posvetile i proslavile!

U onima koji podnose iskušenja, koji ih trpeljivo prihvataju i prolaze kroz njih razborito i sa

rasućivanjem, obitava Duh Boţiji. Mećutim, u onima koji ţive udobno i u blagostanju, bez patnji

i iskušenja, obitava duh ćavolski.

Zbog toga, čedo moje, budi hrabar i radostan u trpljenju. Postani silan čovek i sagradi kuću svoje

duše na temelju trpljenja. Pomisli da će se onaj ko pretrpi do kraja udostojiti nebeskog Carstva

Boţijeg.

16. Ja bolujem od gripa i osećam oštar bol u predelu slepog creva. Ne znam šta će otuda

proisteći. U svakom slučaju,slava Tebi, Boţe!

Bog nas voli i pokušava da nas kroz nevoljna stradanja udostoji da postanemo pričasnici

NJegove najsavršenije dobrote.

Mi, na ţalost, a tu sam i ja, ne volimo svoju dušu na duhovan način. Kad bismo je voleli, bez

roptanja bismo podneli i duševna i telesna iskušenja da bismo zadobili večna blaţenstva.

Bol omekšava i skrušava srce i uklanja njegovu otvrdlost. Tako omekšano srce je pripremljeno

tlo za seme istinskog pokajanja i popravljanja.

Budući da smo plašljivi u svakoj patnji, mi, na neki način, odbijamo blagodat Boţiju.

Kad čovek ţivi u blagostanju ne seća se Boga, a ako Ga se i seti, seti Ga se samo maglovito.

Ţivo i vatreno seća Ga se samo onda kad mu pristupe nevolja i bol. On se najvatrenije moli kad

ga muči patnja ili kad očekuje nedaće. To je ugodno našem dobrom Bogu, kao što je i majci

ugodno da je dete traţi sa iskrenim bolom, jer tada s ljubavlju gleda u nju.

Bez obzira s koje strane da je čovek iskušavan, on je uvek na dobitku ukoliko tokom iskušenja

pokaţe odgovarajuće trpljenje i blagodarnost. To se razotkriva kad iskušenje proće, kad postane

svestan prosvetlenja svoje duše, bistrine uma i naslade koja postoji u unutrašnjem čoveku.

Molimo se da nam u ţivotnim nedaćama bude darovano poznanje i trpljenje, kako bismo

zadobili spasenje. Amin.

17. Nosi svoj krst, čedo moje, jer će te on odvesti ka večnom Vaskrsenju!

Čedo moje, neka ono, što ti moţe doneti radost i malu utehu, razveje tvoje pomisli. Budi

optimista u svojoj bolesti, kako bi postao opitan u trpljenju i od svega imao koristi.

Moli se i prisiljavaj se na molitvu. Pomisli da će sve proći, bilo da je radosno, bilo da je ţalosno,

i stoga samo ono višnje smatraj postojanim i večnim.

18. Blagosloveno u Hristu čedo! Molim se velikom Iscelitelju duša i tela da ti da savršeno

zdravlje saglasno svetoj volji NJegovoj.

Bilo je svetih ljudi, čedo moje, koji su bili smrtno bolesni, ali su i u svojoj bolesti isceljivali

druge. O, koliko je Bog njih voleo! Kada nas Bog optereti bolestima ili patnjom, onda je to

izvanredan znak NJegove ljubavi prema duši.

Duševni ili telesni bol očišćuje, pere i izbeljuje odeţdu duše uklanjajući svaku mrlju greha.

U jednom manastiru ţiveo je neki prepodobni otac koji je stalno bio bolestan. Jednom se

dogodilo da tokom izvesnog perioda nije bolovao i počeo je da se ţali govoreći: "Boţe moj,

zašto si me zaboravio i nisi me udostojio Svoje posete?" Ovaj blaţeni čovek je čeznuo za

bolestima, jer je opitno spoznao koliko one koriste duši.

Bol dovodi nepokajane grešnike do pokajanja, dok u slučaju pravednika krepi njihovu duševnu

snagu i postaje čvrst zid koji ga okruţuje, sprečavajući ga da padne u greh. Trpljenje starijih

postaje primer mlaćima.

Slično kao što se bolesnik radosno potčinjava bolnim postupcima svog lekara znajući njegov cilj,

trebalo bi da i mi sa zahvalnošću i razumevanjem podnesemo sve stvari koje se dogode protivno

našoj volji, kao ono što nam je radi našeg spasenja poslala dobročiniteljska ruka Boţija. "Atleta

biva isproban u areni, krmanoš u buri i oluji, vojskovoća u borbi, velikodušan čovek u nesreći, a

hrišćanin u iskušenju", kaţe sveti Vasilije Veliki.

Kao što zemlja biva plodnija ukoliko je plug dublje zaore, i duša obilnije donosi plodove vrlina

kada je bol i patnja često i usrdno posećuju.

Ukoliko čovek ima više patnji i ţalosti, utoliko lepši biva i njegov venac. A ako postoje mnoge i

različite patnje koje ga ugnjetavaju, onda će i venac slave biti ukrašen mnogim i različitim

cvećem i biserima.

Zlato mora da proće kroz peć da bi se očistilo, a duša hrišćanina mora da proće kroz peć

iskušenja da bi primila pečat večne slave u carskoj riznici Hrista Cara.

Naša prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno venno bogatstvo slave (2.

Kor. 4;17) i Mislim da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja he nam se

otkriti (Rim. 8;18).

Ukoliko su sveti i blagosloveni ljudi prošli kroz peć bola i imali od toga koristi, koliko će tek

nama pristajati patnja i koliko ćemo koristi izvući iz nje kada je pretrpimo s razumevanjem i

zahvalnošću!

Kada vidimo da nas muči duševni ili telesni bol, treba da razumemo da nas Bog ljubi i da nas je

svrstao meću Svoje izabranike.

O, blagoslovena kazno Gospodnja, ja te volim! Ja sam, mećutim, nedostojan takvog dara, jer

ţivim udobno i postaću ţrtva večnog ognja.

Čedo moje, ja ti zavidim na patnji, jer ćeš se udostojiti večnog počinka! Tvoj venac se ukrašava i

ulepšava radi tvoje večne slave. Boga radi pretrpi do kraja! Dobro nosi svoj krst kako ga ne bi ispustio, i budi siguran da ćeš se večno saproslaviti s Hristom. Moli se i za mene, kako ne bih bio

odsečen od raja kao onaj koji propoveda ali ne dela!

19. Čedo moje, moli se da te Dobri Utešitelj, blagi i istinski Duh, oseni i uteši i da u tebi

rasplamsa ljubav Hristovu.

Svom svojom dušom molim se da ti naš Hristos podari zdravlje. Vidim i iz iskustva znam, čedo

moje, da je onome, ko strada od različitih duševnih ili telesnih patnji i ko ih podnosi trpeljivo, sa

razumevanjem i blagodareći Bogu, Bog obavezan da pošalje utehu koja će orositi njegovu dušu.

Mećutim, ako ne podnesemo bol i napor, Bog nas neće utešiti, neće nam poslati Svoju blagodat.

Da li, oporavivši se od bola, primećuješ kako se ljubav Hristova rasplamsava u tebi? Da, to je

nagrada za tvoj trud, za tvoje trpljenje. Da nije bilo te bolesti, ne bi bilo ni tolike ljubavi i utehe.

Da li primećuješ da se, nakon oporavka, osećaš kao dete? To je znak da Bog oprašta tvoje

grehove i da si osloboćen krivice. Svemu je tome uzrok trpljenje koje si pokazao tokom bolesti.

Kada Bog blagonaklono učini da ti bude dobro, na delu ćeš videti o čemu govorim. Ukoliko

čovek više strada, utoliko zadobija veću blagodat.

Jedan monah je bolovao, i imao je tako tešku bolest da je u braći izazivao odvratnost, zbog čega su ga izbacili. On je optuţivao samoga sebe i govorio da zasluţuje takav postupak. Bog ga je

iscelio zbog njegovog smirenja. Mećutim, ovaj sveti monah je i dalje govorio: "O, moj Hriste,

nisam više bio dostojan da stradam ljubavi Tvoje radi!"

Vidiš, čedo moje, ovaj brat je voleo Hrista i ţeleo je da strada ljubavi NJegove radi. Na osnovu

svog opita otkrio je koliko mu je koristila bolest.

Prema tome, nemoj ni najmanje da jadikuješ. Samo zablagodari Hristu, koji te toliko voli da ti je

ovde dao privremene patnje s ciljem da ti tamo podari večnu radost.

Kad si bolestan i nisi u stanju da precizno izvršavaš svoje duhovne duţnosti, ne budi tuţan jer

tvoja volja nema vlast nad tvojim zdravljem. I pored toga, monah mora prisiljavati samoga sebe.

Ali, ako je bolestan, nije greh ako ne izvršava svoje duţnosti. Bogje pravedan. Poslušanje

sjedinjeno sa smirenjem i blagodarnošću Bogu zameniće podvig posta. Kada neko usled bolesti

nije u stanju da posti, imaće veliku korist od samoprekorevanja.

20. Molim se, čedo moje, da kap beskonačnog trpljenja Boţijeg kapne i u tvoju dušu, gde će

izgraditi kulu trpljenja, kako bi mogao da naćeš nepropadljivu riznicu večnog ţivota.

Pišeš mi da si u vreme rasplamsavanja blagodati molio Hrista da ti podari bolest ili nešto još gore kako bi mogao da stradaš radi NJegove ljubavi. On te nije zapostavio nego ti je poslao bolest,

kao što si Ga i molio. Sad moraš da budeš trpeljiv i opitom ćeš se naučiti rasuĎivanju, odnosno

naučićeš da od Boga ne traţimo one stvari koje opitom nismo isprobali.

Sad se ovako pomoli: "Boţe moj, isceli me, ali neka to ne bude moja nego Tvoja volja!"

Kao naivna deca, često traţimo stvari koje nam nisu od koristi. Bog, meĎutim, kao naš Otac,

ispunjava naš zahtev da bi nas posredstvom opita naučio kako da Mu se molimo. Kasnije

uviĎamo da se nismo molili kako treba, i zbog toga patimo. Bez obira na to, Bog je dugotrpeljiv i

oprašta nam, a lekcija o odbacivanju naše sopstvene volje ostaje duboko ukorenjena u nama.

Štaviše, u vreme kad patimo zbog nedostatka rasuĎivanja, Bog nas ne napušta nego nam šalje Svoju blagodat i teši nas da bismo mogli da podnesemo breme. To se dešava i tebi, čedo moje.

Ono što si video i osetio bila je blagodat Boţija koja te odgaja dok ne uzrasteš u opitu. Činjenica

da Bog dopušta da patiš svedoči da ti je još uvek potrebno takvo vaspitanje.

Sve prepusti Bogu i reci: "Boţe moj, prepuštam svoju bolest Tvojim rukama i kad god Ti, koji

me toliko voliš, poţeliš da me isceliš, tada ću to i ja poţeleti. Jedino preklinjem Tvoju beskonačnu dobrotu da me ne zanemari i da mi uvek podari dovoljno trpljenja da nosim svoj

krst, dok se ponovo ne izvrši Tvoja volja."

21. Čedo moje, blagodat Boţija i NJegova ljubav projavljuju se u ljudima na mnogo načina i

imaju jedan zajednički cilj, a to je čovekovo spasenje.

LJubav Boţija se snaţnije projavljuje u tebi ako si bolestan. On te privremeno očinski kaţnjava,

da bi blagodat koju ti je dao postojano sačuvao kako u ovom privremenom, tako i u onom

večnom, zagrobnom ţivotu.

Radosno nosi krst i neprestano blagodari Bogu koji je očuvao tvoju čistotu. Umiri svoje pomisli,

jer bez Boga ništa ne moţemo da učinimo. Neka tvoja duša bude odvaţna i trpeljiva, da bi i ti

zajedno sa apostolom Pavlom rekao: "Ne samo da ću biti svezan (tj. utamničen), nego ću i umreti

Hrista radi" i "Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ni ţalost, ni teskoba", ni bolest, jer smo

spremni i smrti da se predamo ljubavi Boţije radi (v. Rim. 8;35).

Prema tome, čedo moje, budi hrabar. Zakorači prema svetoj i proslavljenoj Golgoti. Tamo ćeš se

saraspeti sa Hristom, da bi bio odveden do ţivonosnog groba, kojim ćemo zadobiti vaskrsenje

naših duša.

Duţnost nam je da proĎemo kroz peć iskušenja, kako bi se ispitalo da li su naše duše dostojne da

budu pohranjene u riznicu velikog cara Hrista.

Ne jadikuj. Ako je neko u nesvesti, njegove pomisli se ne mogu smatrati grešnima. Da bi se

pomisli smatrale grešnim, potreban je slobodan um, jer je sloboda ono za šta će nam se suditi.

Ukoliko usled bolesti nisi u stanju da poseduješ takvu slobodu, kako je onda moguće da se tvoje

pomisli smatraju grešnim? Bezmolvstvuj, budi trpeljiv i blagodari Bogu.

O GREHU, POKAJANJU, PLAĈU PO BOGU I SUZAMA

sadrţaj

1. LJudski je pasti i biti ranjen - čak i kad bi ljudski ţivot na zemlji trajao samo jedan jedini dan,

njegove misli su još od malena naklonjene zlu (v. Post. 8;21). MeĎutim, pasti i potom ne ustati

uopšte nije ljudski. Pokajanje vaspostavlja čoveka; ono nam je dato da bismo i nakon krštenja isceljivali dušu. Kad ono ne bi postojalo, teško da bi se čovek uopšte mogao spasti. Upravo zbog

toga vrlina pokajanja traje sve dok je čovek ţiv, jer jedino savršeni ne greše. Čeda moja, kad god

vidite da vas vaše misli prekorevaju zbog nekog greha, istog časa uzmite lek: pokajte se, jecajte,

ispovedite se i, gle, vratićete se u svoje prethodno, bolje stanje.

2. Nakon što se Juda Izdajnik posvetio Gospodu i postao pričasnik NJegove blagodati, tvorio je

čuda zajedno sa ostalim apostolima, ali je na kraju potonuo.

MeĎutim, počinak u spokojnoj luci večnog blaţenstva podaren je razbojniku koji je činio

bezboţna, rĎava i nemoralna dela, ali je zavapio za milost.

Narod jevrejski, koji je dobio obećanje od Boga i od NJega bio nazivan izabranim, zadobijenim i

svetim (v. 1. Petr. 2;9) bio je oslepljen i zauvek je izgubio Boga.

S druge strane, varvarski narodi koji su po svojim delima bili slični bludnici, primili su evanĎelje

i nasledili ono što je Izrailj odbio: Boga.

Prema tome, neka je daleko od vas očajanje i beznaĎe! Ma koliko da smo grešni, uvek bi trebalo

da oči svoje duše okrenemo ka Bogu i da mu poverimo same sebe, kao što sluge poveravaju

ţivot rukama svojih gospodara. Na taj način, uvek upravljajmo naše oči na Gospoda, verujući u

NJegovu milost dok se ne smiluje na nas (v. Ps. 123;2).

3. Čovekov pad u telesnu smrt, kao i posledice izgona i našeg otuĎenja od našeg blagog

Nebeskog Oca, dovele su do zakona greha koji se suprotstavlja zakonu Boţijem (v. Rim. 7;23).

Čovek je od malena potčinjen zakonu greha kao naklonosti, prizivu i lukavstvu (v. Post. 8;21).

Ta naklonost prema zlu, kao praroditeljsko nasleĎe i znak, plod i ostatak drevnog razdvajanja od

izvora sreće, prirodno je zadobila velike razmere u ljudskoj prirodi i privukla je ka lukavstvu.

Prirodno je da su za decu Adama i Eve otuda usledili ţalosni dogaĎaji.

Vaspostavljanje drevnog usinovljenja posredstvom krsne smrti Gospoda Isusa vodilo je večnom

spasenju. To, meĎutim, nije uklonilo zakon greha koji je postojao u čoveku. To ne znači da Bog

to nije mogao da učini - jer i jedna jedina kap strašne i svete krvi Isusove moţe sve da preobrazi -

nego da mu je On promisliteljski ("po ikonomiji") dopustio da sapostoji u ljudskoj prirodi, kako

njegovim posredstvom ne bi samo vaspitavao čoveka, nego i zato da bi se kroz njega ispoljile

namere svakog pojedinca.

Sveto pismo kaţe da Bog nije dopustio Isusu, sinu Navinovom, da uništi sve okolne

idolopokloničke narode i da je neke ostavio kako bi posredstvom njih naučio sinove Izrailjeve

veštini ratovanja (v. Is. Nav. 17;13).

Kada ovaj zakon greha ne naiĎe na hrabrog protivnika, odnosno na čoveka dobrih namera koji

kao svoje oruţje ima boţanske zapovesti i naredbe, nadjačaće i zarobiti duhovnog borca.

Oduzeće mu boţansko oruţje, a zatim ga povući ka grešnom ţivotu.

Iz svega ovoga i mnogih drugih stvari izvodimo istinit zaključak da su sve nesreće u čovekovom

ţivotu posledice njegovog pada iz prvobitne besmrtnosti u smrtnost. Osim toga, vidimo da

spasonosna ţrtva Bogočoveka Isusa promisliteljski nije uklonila zakon greha koji postoji u

čoveku - da bi ga njime poučila, ali i zbog mnogih drugih spasonosnih razloga - kako bi ga

pomoću ovog zakona učinila mudrim naslednikom večnih dobara Boţijih.

4. Kako te naĊem, tako ću ti i suditi (v. Jez. 33;20). Da, to je vrednost jednogtrenutka! Da li će te

zateći u pokajanju? Da li će te susresti dok se ispovedaš? Da li će te sustići dok govoriš Oĉe,

sagreših nebu i Tebi (Lk. 15;18)? Da li će ti prići dok prolivaš suze istinskog pokajanja i

samoprekorevanja? Da, Bog će odluku doneti u jednom trenutku: Veran je Gospod u reĉima

Svojim (Ps. 144;13 po Septuaginti).

Ako te pak naĎe u nečemu drugom, o čoveče, otvoriće se oči tvoje duše i videćeš šta si izgubio,

ali kakva će tada korist biti od toga? Ako Bog osudi čoveka, pokajanje je beskorisno. Kada se

završi "vašar" ovog ţivota, uzaludna će biti mnogoglagoljivost! Tada je sve svršeno!

O, kako je to veliko tajinstvo! O, Boţe moj, moj slatki Isuse, otvori oči moje duše da bih sasvim

jasno mogao da vidim veliko tajinstvo mog večnog spasenja, da bih uz pomoć Tvoje blagodati

pripremio poputninu i da se ne bih beskorisno kajao na samom kraju svog ţivota. Kao što vidiš,

ja baš ništa ne činim i potpuno sam gubav od strasti. Podari mi suze i savršeno pokajanje pre

nego što doĎe zadnji čas, kada ću začuti Tvoj glas: Naredi za svoju kuću, jer ćeš umreti i nećeš

biti ţiv (Is. 38;1).

5. Pokajanje je beskonačno. Uz pomoć blagodati Boţije, čovek moţe usavršavati sve svoje

vrline, ali se niko ne moţe savršeno pokajati. Pokajanje nam je potrebno do poslednjeg daha, jer

i za tren oka moţemo sagrešiti.

O, kako je dobar Bog! Pravedno ćemo biti kaţnjeni i ja i ostali grešnici, jer smo prevideli

beskonačno milosrĎe nebeskog Oca. Iako kao ljudi grešimo, neodlučni smo da priznamo:

"Sagreših!" Kako to i moţemo da kaţemo kad smo svi mi, a najpre ja sam, zaboravni, lenji i

gordi? Sve su to velike prepreke na putu ka smirenju! Hristos nam je Svojim Krstom pokazao taj

put ali mi, na našu veliku ţalost, ne obraćamo paţnju na to.

Vreme protiče, godine prolaze, i mi se sve više pribliţavamo večnosti. Mi to vidimo, a ipak nas

vezuje duhovna obamrlost dok ne budemo, a ja pre svih ostalih, bačeni u pakao.

Boţe moj, koji si čovečanstvo izbavio od robovanja neprijatelju, izbavi i nas od buduće osude!

Ti ćeš suditi svetu i svakome ćeš dati prema delima njegovim.

Neka tvojim molitvama i moja uboga duša naĎe milost kad joj se bude sudilo. Plašim se da

susretnem strašnog Sudiju, jer me prekoreva moja savest.

6. Poslušanje, odsecanje samovolje, samoosuĎivanje i trpljenje uopšte, predstavljaju temelje

duše, dok toplinu i revnost podrţavaju suze. Ako ţeliš da budeš usrdan do kraja ţivota,

neprestano revnuj na suzama. Ako imaš takve suze, nemoj strahovati, jer ćeš sačuvati ţar čeţnje

za spasenjem.

Prirodno je da voda ugasi vatru. MeĎutim, znamo da voda Boţija koja ističe iz očiju pokajnika

ne rasplamsava veštastvenu nego boţanstvenu vatru koja spaljuje neprijateljski korov.

7. Budi daleko od greha i nastoj da očuvaš svoju čistotu. Moli se smirenog duha i skrušenog srca.

Odagnaj svaku zlu pomisao koja pokuša da te oskrnavi i prizovi Isusa Hrista koji će ti odmah

priteći u pomoć.

Sve se dešava zbog ljubavi Boţije, da bismo se vaspitali i naučili premudrosti Boţijoj, da bi se

postideo kušač i proslavio Bog.

Nikad ne gubi nadu. Nikad ne budi obeshrabren. Nikad nemoj gubiti trpljenje nego sve pretrpi

ljubavi Hristove radi, jer je On radi nas pretrpeo krsnu smrt. Rugali su mu se i smatrali ga

Ďavoimanim, a On je pretrpeo još mnogo toga radi našeg spasenja.

Sećaj se smrti. Sećaj je se u svemu, jer će to smiriti (uniziti, skrušiti) srce i izazvati plač po Bogu,

umilenje i suze. Nakon toga, u duši će se pojaviti mir i spokojstvo, i ona će se naći u drugom,

blaţenom svetu.

8. Iskreno se pokajmo. Ispovedimo se iskreno i iscrpno. Neprestano razmišljajmo o sudu

Boţijem i NJegovim odlukama i govorimo: "Pitam se hoću li se spasti ili ću se suočiti sa

paklenim mukama?" Sad je vreme da prolijemo suze pokajanja i to neprestano treba da činimo.

O, koliko bi trebalo da razmišljamo o tome da li je naša duša bela i čista! Mi je moramo očistiti,

inače nećemo biti u stanju da stanemo pred Hrista onakvi kakvi smo sada.

* * * * *

Razmišljanje o smrti ne bi trebalo da nas udalji od uobičajenog pravila našeg monaškog ţivota.

9. Koliko je dragoceno vreme sadašnjeg ţivota! Svakiminut ima veliku vrednost, jer tokom

jednog minuta moţemorazmišljati o mnoštvu stvari, bilo dobrih, bilo rćavih. Jedna poboţna

pomisao moţe nas uzdići do neba, dok nas jednaĎavolska pomisao moţe baciti u pakao. Vidiš li

koliko jedragocen svaki minut sadašnjeg ţivota! Mi, na ţalost, nerazmišljamo o tome, tako da

nam beskorisno prolaze minuti,dani i godine. Da li samo beskorisno? Koliko smo štete pretrpeli svi mi, a najpre ja sam, a da to nismo ni primetili!Shvatićemo to jednog dana, kad se naša duša

bude pripremala da napusti telo. Na ţalost, tada će biti kasno, jer višeneće biti vremena za

popravljanje! To moramo shvatiti sad,dok još moţemo da postavimo početak. Iskoristimo

dragoceno vreme sadašnjeg ţivota! Uistinu je blaţen onaj ko prisili sebe i postavi početak, jer će

jednog dana biti duhovno bogat.

Nikad nije kasno, jer Gospod čeka da se svako od nas probudi da bi ga uposlio. On čeka do

jedanaestog časa (v. Mt. 20;6) i na sve načine pokušava da nas probudi.

Molim se da se svi mi probudimo, da zapalimo svoje lampe i da budnog oka strpljivo sačekamo

dolazak Gospodnji, da bismo ušli u lučezarnu loţnicu večnog blaţenstva, na svečanost blistavih angela. Sa njima ćemo pojati vaskrsne himne, koje će nas uznositi iz sozercanja u sozercanje i u

boţansko ushoĎenje! Tada, o, tada ćemo u potpunosti razumeti koliko je značajno da u svemu

prisiljavamo same sebe, da su naši starci bili u pravu što su nas podsticali i ţalostili, jer ćemo

reći: "Gle, šta sada vidimo!" Tada će naša blagodarnost Bogu biti beskonačna. Tada ćemo uistinu

prinositi blagodarenja koja će biti dostojna Boga!

10. Ne gubimo uzalud svoje vreme. Carstvo Nebesko pripada podviţnicima (v. Mt. 11;12).

Sećajte se ishoda duše, poslednjeg časa i trenutka ovog teškog razdvajanja. Ne zaboravljajmo da

demoni traţe da u tom poslednjem času zgrabe naše uboge duše i da ih odvedu u Ad.

O, kakva ţalost! Kakav duševni bol! Kako duša tada uzdiše! O, kako je nezavidan poloţaj u

kojem se ona tada nalazi! Koliko će puta čovek obećati Bogu da će se promeniti, da će doţivotno

poći putem pokajanja i odricanja!

Svi ćemo stići do tog časa, susrešćemo se sa svim ovim i sa još mnogo toga. Mi ćemo tada još

revnosnije obećati da ćemo krenuti putem pokajanja i duhovne borbe. Zamislimo da se to već

dogodilo i da je Bog čuo našu molbu. Šta nam je onda preostalo da učinimo? Da istinskim

pokajanjem ispunimo svoje obećanje i da se borimo da popravimo svoju dušu. Gle, ovo je pravo

vreme za pokajanje i borbu! Malo-pomalo, skraćuje se vreme našeg ţivota i mi se, i ne shvatajući

to, pribliţavamo kraju i grobu!

Čekaju nas Sud i Sudija, isto kao i čitave knjige u kojima su zapisana dela svakoga od nas. Ko

moţe to da izbegne? Niko. Svi ćemo stati pred presto Hristov obnaţeni i otkriveni (Jevr. 4;13) da

bi svako od nas podneo obračun za učinjena dela, reči i pomisli. Danonoćno razmišljajmo o

ovome i mnogim sličnim stvarima, da bismo svoje duše poveli ka plaču po Bogu i suzama!

11. Kao klopka koja je prikrivena odgovarajućim nasladama, greh se kao nešto slatko i ugodno

lukavo prikrada do jezika da bi napao dušu. MeĎutim, onaj koji je bio zaveden kratkotrajnom

nasladom i njenom utehom, uskoro će uvideti da je za njegovu dušu gorča od otrova i pogubnija

od smrtonosne bolesti.

12. Ma šta da se dogodilo tvojim roditeljima, ispovest oprašta i briše sve, brate u Gospodu! Seti

se koliko je grešio bludni sin (v. Lk. 16;19-31) i koliko je ţalostio oca svojim razvratnim

ţivotom. Ali, kada se pokajao, otac je odmah raširio ruke i prošlost je bila izbrisana kao da se

ništa nije ni dogodilo.

Iscelenje za tvoje nesrećne roditelje već se pojavilo, jer će promena tvog ţivota u duhovni ţivot sve popraviti. Budući da se sada nalaze u istinskom ţivotu, Bog ih je obavestio o tvojoj promeni

i pokajanju, kao i o tvojim milosrdnim delima i pomenima koji su za njih odsluţeni.

Ako nam Bog oprašta i kada sagrešimo protiv NJega kao svog istinskog Oca bez obzira na to šta

smo učinili, koliko će tek biti ugodno našim roditeljima, tamo u istinskom ţivotu, gde jasno vide

stvari. NJima je poznata ljudska slabost i znaju da mladost lako pogreši. Svesni su velike veštine lukavoga, Ďavola, koji je bio uzrok svih nedaća, i sl. Naprotiv, oni će ti biti blagodarni jer su

tvojim posredovanjem dobili pomoć od Boga.

Budi sasvim miran, brate. Koračaj putem pokajanja spokojnog uma i ne dozvoli da te

obespokojava prošlost. Što je za tobom zaboravi, i stremi za onim što je pred tobom (Filiplj.

3;13). Upravimo pogled prema cilju našeg spasenja.

Neka te ne obeshrabruju takve pomisli. Imaj hrabrosti, nade i odvaţnosti. Sve to što podnosiš

jeste veština Ďavolska, kojom on ţeli da ohladni tvoju nadu u spasenje.

Čim čovek kaţe "sagreših", Bog mu oprašta i previĎa njegove grehe.

Koliko je samo tugovala sveta majka blaţenog Avgustina! Bez obzira na to, kakvu je svetost i

bogočeţnjivost on zadobio kasnije!

Sve se popravlja pokajanjem. Ne postoji ništa što bi prevazišlo milosrĎe Boţije. "On je

milosrdan prema prvima i isceljuje poslednje. Ovome daje, a onome ugaĎa", kaţe sveti Jovan

Zlatousti. LJubav Boţija sve prekriva i popravlja. Niko nije bezgrešan osim Jednoga - Boga.

13. Starĉevo pismo duhovnoj kćeri - mirjanki

Sve što si propatila, kćeri moja, dogodilo se zbog tvog samopouzdanja. Zar ti nisam savetovao da

budeš smirena i da osuĎuješ samu sebe? U šta si verovala? Zar nisi znala da će se trska polomiti

ako se na nju snaţno osloniš i da će ti pri tom poseći ruku? Zar ti nije poznata izreka: Bez mene

ne moţete ĉĉniti ništa (Jn. 15;5). Zar ne znaš da su mnogi oci pali zbog samopouzdanja?

Ponizi se, osuĎuj samu sebe i jecaj, kćeri moja, da bi oprala svoju bračnu odeţdu. Tvoj Ţenik,

koji je lepši od svih sinova ljudskih, priziva te i traţi i priprema ti obitavalište na nebesima!

Duhovna loţnica je veoma raskošna! Tamo sluţe angeli i nemoj biti nemarna. Ustani, uzmi malo

vode i dobro operi svoju bračnu odeţdu, jer ne znaš kad će On doći. Vreme smrti je nepoznato, i

ono dolazi svima nama. Ne znamo u kom će trenutku doći.

Pokaj se. Pogledaj bludnicu koja je oprala preneporočne noge Isusove. Ona je izlila suze koje su

bile skupocenije od mira i one su privukle Boţiju milost i oproštaj. Tada je začula: Opraštaju ti

se gresi... idi u miru (Lk. 7;48,50).

Pokaj se, kćeri moja. Sa suzama padni pred strašne noge Gospodareve, zajecaj i zavapi: "Sagreših, Isuse moj! Prihvati moje pokajanje i spasi me. Nemoj zanemariti moje suze. O,

Radosti angela, nemoj se odvratiti od mene, i nemoj me odbaciti Ti, koji si savio nebesa Svojim

snishoćenjem!"

Preklinji Hrista ovakvim i njima sličnim rečima, i budi sigurna da ćeš NJegovu ljubav naći

utrostručenu!

Tvoje pokajanje pričiniće neizmernu radost angelima i oni će sveradosno oglasiti: "Zaustavila se!

Zaustavila se! Zaustavila se", odnosno nije sasvim pala nego se negde zaustavila. Otrgnuta si iz

bujice i sad se ponovo uspravljaš.

14. Vreme ovog ţivota prolazi tiho i neprimetno, a sa proticanjem vremena uvećava se i prestup

svakog čoveka, pri čemu on toga nije ni svestan. Jednog dana će shvatiti, začuditi se i reći:

"Nakupili su se toliki grehovi a ja, nesrećnik, nisam to ni znao! Teško meni ubogom, šta me sada

čeka? Kako ću proći kroz mitarstva?"

Da, čedo moje, to he se svima nama dogoditi. Sada se pripremimo što je moguće brţe, jer ne

znamo dan i čas kad će doći Gospod, zakucati na dveri duše i pozvati nas da se opravdamo.

Prema tome, budimo uvek obazrivi i spremni za nepovratno putovanje na Nebesa.

15. LJubljeni brate, neka nam Bog, koji nas je udostojio Svoje posete, podari istinsko pokajanje,

čime ćemo ublaţiti Boţiju osudu. Istinsko pokajanje je ono pokajanje koje se projavljuje u

ţaljenju zbog počinjenih grehova, u plaču po Bogu, u vatrenim suzama koje ruše tvrĎave greha i

u istinskoj i iskrenoj ispovesti.

Pokajanje ništa ne ostavlja neisceljenim. Da čoveku nije darovano pokajanje, niko se ne bi

spasao.

Trijumf i pobeda su dati čoveku posredstvom oruţja pokajanja. Neka je slava jedinom

premudrom Bogu, koji je čoveku podario tako delotvoran lek, koji isceljuje svaku bolest sve dok

se uzima na odgovarajući način.

Borimo se, brate! Ţivimo u prostodušnosti i bezazlenosti srca kao mala deca, što je i Spasitelj

rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo Nebesko (Mt. 18;3).

Pomoću prostodušnosti i vere bićemo slobodni od rĎavog sanjarenja koje skrnavi dobro seme

Svetog Duha. Stvari će se dogaĎati saglasno našoj veri. Ono što poseješ, to ćeš i poţnjeti.

Preklinjimo Boga za pokajanje i ţaljenje i On će nam ih podariti, kako bi potekla bujica

ţivotodavnih suza. Tada će i naša srca doneti plodove Svetog Duha.

16. Moli se za mene, ljubljeni brate, da mi Gospod podari pokajanje pre nego što krenem na

veliko putovanje iz ovog sveta, jer mi nismo stvoreni za zemlju nego za nebesa. Tamo je Bog

pripremio mesto za Svoju decu koja su mu poslušna u svemu što kaţe. Naprotiv, za sve one koji

su gluvi za NJegove boţanske zapovesti pripremio je mesto večnog utamničenja neka nas Bog

sačuva od odlaska na to mesto!

Bog nas poziva kroz Sveto pismo, propovednike i duhovne oce: Pokajte se, jer se pribliţi

Carstvo nebesko (Mt. 3;2). Na ţalost, oni koji misle da su silni i snaţni ne obraćaju paţnju na

NJega i nalaze različite izgovore.

Sveblagi Bog, koji ţeli da Svoje bogatstvo podeli ljudima, priziva ono što je slabo, poniţeno i ništavno (v. 1. Kor. 1;27-28). IziĊi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i

bogalje i hrome, i slepe... da mi se napuni dom (Lk. 14;21,23), kaţe Gospod u svetom EvanĎelju.

Prizivajući beskorisne, Bog još više proslavlja Svoje milosrĎe, a čoveka vodi ka blagodarnosti:

šta je to što gubavac koji se udostojio iscelenja neće učiniti da bi iskazao blagodarnost svom

iscelitelju? Zar čovek koji je osuĎen na večno zatočeništvo neće biti blagodaran svom Spasitelju?

Na ţalost, brate moj, ja nisam blagodaran Bogu zbog moje zaboravnosti, tog izdanka gordosti,

koja je učinila da izgubim razum.

O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAĈUNU

sadrţaj

1. Ova tvoja ispovest ispunila je radošću moju dušu, jer se raduju i Bog i angeli, koji su je očekivali svakog trenutka. Uspeo si da posramiš Ďavola, koji se silno raduje kad neko skriva

svoje pomisli od duhovnog oca.

Kad zmija napusti svoje leglo, ona ţuri da se negde sakrije, jer predoseća da bi mogla biti

udarena. Isto se dešava i sa demonskom pomišlju, koja je slična zmiji otrovnici. Kad takva

pomisao izaĎe iz čovekovih usta, ona se razvejava i iščezava, jer ispovest znači smirenje. Satana ne moţe da podnese čak ni miris smirenja, i zar je onda moguće da ona ostane i nakon iskrene i

istinske ispovesti?

Čedo moje, ţelim ti dobar početak i oprezno napredovanje. Nemoj se stideti preda mnom. Ne

posmatraj me kao čoveka nego kao predstavnika Boţijeg. Reci mi sve, čak i ako si imao neku

rĎavu pomisao vezanu za mene. Ja sam opitan u pogledu demonskih uticaja i znam kako se Ďavo bori sa čovekom. Znam da duhovna čeda imaju jednostavna (prosta) srca. Ukoliko u njih uĎe

nečista pomisao, onda se to dogaĎa usled Ďavolske zlobe i egoizma tog duhovnog čeda koje je

dopustilo da padne i da se pojavi takva pomisao o njegovom starcu. To znači da ovo duhovno

čedo mora imati više smirenja.

Prema tome, ne jadikuj. Ja ću se uvek radovati kad sa mnom razgovaraš slobodno i iskreno, jer

bez iskrene ispovesti ne moţe biti duhovnog napretka.

2. Čedo moje, budi bez brige. Ja sam uzeo tvoje breme i samo te molim da bezmolvstvuješ.

Tvoje reči mogu biti napisane na papir, ali ja osećam silu, značenje i suštinu onoga o čemu pišeš,

i prodirem u duh tvojih reči. Molim te da od sada bezmolvstvuješ. Sve ti je oprošteno nakon što si se ispovedio. Satana je razumeo tvoj karakter i tiraniše te, iako se ništa ozbiljno nije dogodilo.

Sve što si napisao, odnosno pomisli koje te muče, samo je veština lukavoga koji ţeli da očajavaš,

da tuguješ i sl. Sve što se desilo baci u morsku dubinu i zacrtaj novi pravac u svom ţivotu.

Ako budeš razmišljao na isti način, znaj da ćeš postati podsmeh demonima. Preklinjem te da mi

budeš poslušan. Nakon tvoje ispovesti sve ti je oprošteno i neka prošlost zaista bude prošlost. Nemoj grebati ranu koja je toliko bolela. Neka te ne obmanjuje pomisao da je to tvoja greška. Da

ga nisi odveo kod lekara i sl. onda bi takve pomisli opravdano ratovale s tobom. MeĎutim, kako

stvari sada stoje, ti si izvršio svoju duţnost. Bog je ţeleo da ga uzme iz razloga koji su poznati

jedino NJegovoj beskonačnoj mudrosti, a ti misliš da si ga ubio! Budi oprezan sa tom pomišlju,

jer bi mogla da postavi klopku u tvom srcu. To je Ďavolsko lukavstvo kojim on ţeli da ti naškodi,

budući da zna kako to da učini. On je posredstvom očajanja povukao nebrojeno mnoštvo ljudi u

paklene dubine.

Kad se nešto dogodi i Ďavo vidi da to uznemiruje čoveka, njegova veština se sastoji u tome da

uveća mnoštvo pomisli koje su toboţe opravdane, da bi na taj način zaveo ubogog čoveka u

oluju i tu ga udavio. Kako kaţe izreka, lisica voli pometnju. Kada pak oluja proĎe, čovek vidi da

je bio u opasnosti da se udavi u čaši vode!

3. Budi smiren i ubuduće se redovno ispovedaj. U ispovesti je sadrţano najsvetije smirenje, bez

kojega se niko ne moţe spasti. Đavo se silno raduje kada uspe da ubedi čoveka da ovaj sakrije

demonske pomisli. To se dešava stoga što na taj način postiţe svoj unapred postavljeni,

dušegubni cilj.

4. Ispovedaj se često, poboţno i čiste savesti. Čuvajmo duhovne zapovesti. Neprestano se

molimo. Sećajmo se smrti i neka nas svesilni Bog udostoji da u drugom ţivotu budemo u

NJegovoj blizini, da bismo se sa svima svetima radovali u trijumfujućoj Crkvi.

5. Pisao sam ti o savesti. Potrebno je da budemo oprezni i da ne učinimo ništa zbog čega bi nas

ona prekorevala i osuĎivala.

Imaj na umu da Bog sve vidi i da ništa nije skriveno od NJegovih očiju. Kako onda moţeš da

laţeš pred Bogom? Zar ne znaš da je laţ od Ďavola i da će ona, ako ne budemo oprezni, najpre postati običaj, zatim navika i na kraju strast? Zar ne znaš da laţljivci neće naslediti Carstvo

Boţije?

Plaši se Boga. Bogu nisu ugodna veštastvena prinošenja ako pri tom zanemariš unutrašnju

revnost srca. Ovo je trebalo ĉiniti, a ono ne ostavljati (Mt. 23;23).

Pobrini se za svoju savest, jer nam je smrtni čas nepoznat. Ako svom povereniku, odnosno svojoj

savesti ne isplatimo sve što joj dugujemo, ona će nas odlučno osuditi i ništa neće prećutati. Tada

će, avaj, naša usta biti zapečaćena, i nećemo imati nikakvo opravdanje.

6. Svake noći razmotri kako je protekao dan, a ujutro se priseti kako je protekla noć, dok ne

saznaš kakav je obračun za tvoju dušu. Ako zapaziš gubitak, pokušaj da ga nadoknadiš paţnjom i

prisiljavanjem, a ako pak vidiš dobitak, zablagodari Bogu, svom nevidljivom pomoćniku.

Ne dozvoli da te savest dugo muči nego poţuri da joj daš ono što traţi, da te ne bi odvela kod

sudije i u tamnicu (v. Mt. 5;25). Da li tvoja savest ţeli da više revnuješ na svom molitvenom

pravilu i na molitvi? To ćeš joj i dati i, gle, bićeš izbavljen od odlaska kod sudije. Nemoj gušiti

spasonosni glas svoje savesti tako što ćeš ga zanemariti, jer ćeš kasnije beskorisno ţaliti.

7. Obrati paţnju da budeš iskren i u svojim delima i u svojim rečima, a posebno na ispovesti, jer

Bog ispituje srca i utrobe (Ps. 7;9) i ništa nije zatamnjeno pred pogledom NJegovog nedremanog

oka.

Plašite se Boga. Bog se ne da obmanjivati (Gal. 6;7), ne moţe se prevariti, i oštro kaţnjava ako

vidi neiskrenost. Prema tome, budite oprezni. Kad ste neposlušni i kad prikrivate svoja sagrešenja, suprotstavite se time što ćete to otvoreno priznati tokom ispovesti. Ne dopustite da

vas nadvlada egoizam, koji će učiniti da prikrivate istinu i da ostanete nepopravljeni i ostrašćeni.

Budite oprezni; vreme prolazi, protiče, i smrt dolazi u onaj čas kad je ne očekujemo. Na taj način

odlazimo nespremni i nečiste savesti, koja će nas osuditi na strašnom sudu Boţijem.

Popravite se u svemu ukoliko ţelite da vidite dobre dane bestrašća i mira.

O MONAŠTVU, DEVSTVENOSTI I ĈISTOTI

sadrţaj

1. Ne postoji ništa prevashodnije od monaštva. Monaštvo znači oboţenje, osvećenje duše i tela i

pričasnost Bogu. Monaštvo je savest, svest i otkrivanje Carstva Boţijeg u čoveku. Ko je mudar

neka zapamti ovo (Ps. 107;43). Ko je uistinu razborit i ko je spoznao da se u monaštvu nalazi

preizobilje blagodati Boţije, oboţenje i osvećenje? Ko je napustio svet, njegova htenja i slobodu,

ko je otišao da bi ţiveo takvim ţivotom, kopao i borio se da naĎe Isusa, da bi postao car koji je

ovladao slobodom od strasti?

Bez monaštva, niko neće dostići bestrašće. Niko neće zadobiti čist um (nus) bez bdenja,

uzdrţanja i neprestane molitve. Niko neće dostići sozercanje ako ne ţivi monaškim ţivotom.

Niko nije u tesnoj vezi i kontaktu sa Isusom, osim onoga ko obitava u NJegovoj blizini i nikad

Ga ne napušta. Na taj način će se udostojiti blaţenstva: Blaţeni oni koji slušaju reĉ Boţiju i drţe

je (Lk. 11;28).

Ako srce nije očišćeno, naš prečisti Isus neće doći i neće se nastaniti u njemu (v. Jn. 14;23) Ali,

kako je moguće da neko očisti srce dok ţivi usred sveta? Sveti oci su shvatili koliko je to teško,

zbog čega su napuštali svet i obitavali u pustinji. Tamo su postavljali svoju arenu i zadobijali

vence pobede.

Prema tome, čovek je prizvan da započne duhovnu bitku i borbu, imajući Boga kao saborca i

starca kao pomoćnika. Neprijatelji kao što su Ďavo, svet i telo pruţaju jak otpor da bi preplašili

borca. MeĎutim, ukoliko se on čvrsto pridrţava pouka i saveta svog duhovnog rukovoditelja,

nesumnjivo će pobediti i zadobiti venac večne slave.

Monaštvo je natprirodno. Ţivot monaha je natprirodan, jer se on odriče prirode u pravom smislu

te reči. On raskida prirodne veze sa svojim roditeljima i roĎacima i napušta ih za čitav ţivot, ali

ne zbog sebičnih ciljeva, nego da bi se u potpunosti posvetio sluţenju Bogu.

NJegov novi ţivot ima za cilj da umrtvi telesno mudrovanje i da putem podviga zadobije

angelsku čistotu. Prirodno je spavati tokom noći, ali monaštvo propisuje bdenje, i monah sedi kao ptica bez druga na krovu (Ps. 102;7). Prirodno je da pojedinac bude slobodan, ali čim

započne s monaškim ţivotom on se prisiljava da umrtvi samovolju, ljubavi Boţije radi. Uopšteno

govoreći, monaški ţivot je potpuno različit od svetovnog ţivota, i zbog svog natprirodnog toka

naziva se angelskim.

Monaški priziv je veliki dar Boţiji, a još je veći dar naći, kao monah, duhovnog rukovoditelja. Lako je napustiti svet, ali je pronalaţenje odgovarajućeg učitelja posebno blagovoljenje Boţije,

jer od toga zavisi hoće li monah napredovati ili ne.

Revnosno sećanje na smrt daje veliku snagu u početku, kada čovek odluči da se odrekne sveta,

kao i tokom čitavog monaškog ţivota. Ovo sećanje će za njega postati svemoćna duhovna

filosofija, iz koje ćemo izvesti istinite zaključke o odbacivanju svega prolaznog.

Posećuj hladne grobove, paţljivo slušaj i čućeš šta imaju da ti kaţu oni što u njima obitavaju:

Kakva je korist ĉoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi (Mk. 8;36) i Taština nad

taštinama, sve je taština (Knj. prop. 1;2).

U krajnje teškom i veoma bolnom smrtnom času, čoveku ne moţe da pomogne niko osim

njegovih dela, u stvari niko osim Boga. Ako Mu sluţimo, imaćemo uistinu svemoćnog

pomoćnika i zaštitnika u strašnom i samrtnom razlučenju duše i tela. Kakvu bitku duša vodi kad

se razlučuje od tela! Neka ti ova bitka stalno bude na umu. Razmisli i obrati paţnju i na to da

moramo proći kroz vazdušna mitarstva koja ometaju uspon duša. Ona predstavljaju dela koja

smo tokom ţivota počinili i imaju za cilj da spreče uznošenje duša i da ih odvuku u Ad.

Pored toga, moramo obratiti paţnju i na to da ćemo biti izloţeni sudu. Avaj, kakvom sudu! Tada

reči kao "sagreših" i "pomiluj me grešnog" neće više imati nikakvu silu, nego će se zapečatiti

svaka usta i neće imati nikakvo opravdanje.

Koristiće nam da razmišljamo o ovakvim i sličnim stvarima, jer ćemo tako jasnije razotkriti

kakav priziv imamo. Tako ćemo poţuriti da ga dostignemo što je moguće pre, jer ne znamo šta

donosi sutrašnji dan. Smrtni čas nam je nepoznat. Ostaće samo dobra dela učinjena Boga radi, i

ona će čoveka pratiti posle smrti.

Šta je bolje od toga da čovek čitavog ţivota radi za Boga i da korist zadobijenu takvim radom ponese sa sobom kad poĎe pred Boga! Takav čovek je uistinu mudar trgovac koji je našao

skupoceni biser.

Ako slušaš glas tvog Gospoda Boga, neka ne otvrdne tvoje srce i poslušaj šta će ti reći: On izriĉe

mir narodu svojemu i svecima svojima, i onima koji se obraćaju srcem k NJemu (Ps. 85;8).

Svim srcem se molim da posredstvom bogočeţnjivosti zadobiješ neprestanu molitvu i da lebdeći

na njoj dostigneš ravnoangelsku lspotu zastupništvom svetogorske Igumanije, Presvete

Bogorodice. Amin. Neka bude.

2. O nebeskom (višnjem) se starajte! Nebesko (višnje) traţite, jer je, prema rečima apostola

Pavla, naše ţivljenje na nebesima (Filiplj. 3;20).

O, kakvo se blaţenstvo krije u monaštvu! O, raskoši nebesa, kako osvajaš monaha koji

upraţnjava bezmolvije (isihiju) i daleko je od sujetnog sveta! Koliko je um na mirnim mestima

privučen ka višnjem i prelazi iz znanja u znanje, iz sozercanja u sozercanje, uzdnţući se u srcu i

bogočeţnjivo gledajući Boga! O, dubino bogatstva i poznanja Boţijeg! Nepoznati monasi koji su

lutali pustinjom uistinu su bili boţanski filosofi: koračali su po zemlji, ali su bogočeţnjivošću i

sozercanjem obitavali na nebesima.

O, monaštvo, kako je velika tvoja slava! Kada čovek tihuje daleko od svake vreve i biva monah

kojeg rukovodi i nadzire pouzdan učitelj, biva doveden do unutrašnje slave monaštva!

Mi ratujemo protiv vlasti, protiv poglavarstava i mračnih i svelukavih sila, protiv legiona veoma

opitnih u bici, protiv tela i sveta strasti, sličnih veoma teškim ranama kojima je potreban pravi

način, vreme, strpljenje i usrdnost da bi bile isceljene.

Pogledajmo svete Oce u njihovim početnim godinama: oni su izdrţali ţeĎ, strašne periode

obeshrabrenosti i mnoga teška iskušenja. Oni su se, meĎutim, čvrsto pridrţavali strpljenja i

prisiljavanja, i nakon toga blagodat ih je posetila srazmerno onome što su prethodno pretrpeli.

Starac piše monahinjama o devstvenosti

3. Devstvenički ţivot podseća na brodić koji se stalno bori s nemilosrdnom, oštrom burom, bez

ijedne luke na vidiku, dok ga neprestano bacaju razbesneli talasi. Devstvenica neprestano u sebi

nosi plamen telesnog mudrovanja zbog kojeg ne moţe doći do obustave vatre nego je, naprotiv,

potrebno voditi stalni rat i nositi oruţje u rukama.

Kada izbije bura, udata ţena nalazi utočište u luci, a to je bračno sjedinjenje, i na taj način

izbegava opasnost. Devstvenica, meĎutim, ne obraća paţnju na buru i hrabro napreduje ka

otvorenom moru. Da bi se izborila sa razbesnelim talasima ploti, ona čvrsto drţi kormilo laĎe

svoje duše i neprestano priziva ime Isusovo, dok On ne doĎe da umiri more govoreći mu: Ćuti,

prestani (Mk. 4;39).

O, kako je uzvišena čistota! Kako sijaju njene blistave odeţde, i kolika je njena odvaţnost pred

Bogom, jer čistota ne samo da ljude izjednačuje s angelima, nego ih uzdiţe i iznad njih.

Angeli bez ikakvog napora obitavaju u čistoti, jer je ona svojstvena njihovoj prirodi, dok

devstvenica zadobija ono što je natprirodno. Ona ne mora samo da usmeri svoju prirodu u

drugom pravcu. Uz to usmeravanje, ona se stalno bori i čitavog ţivota trudi protiv strašnih

demona koji škripe zubima svoje zlobe kako bi iskrivili prav put Gospodnji, odnosno kako bi

čistu nevestu Hristovu odvojili od NJegove ljubavi i pretvorili je u ţivotinju, sličnu svinji koja

proţdire nečistoću sladostrasnih naslada.

Potrudimo se, čeda moja, podvizavajmo se. Potrčimo, kako bismo dobili nagradu za uzvišeni

priziv (v. Filiplj.3;14), jer je prisutan Hristos Sudija[1] i blagonaklono posmatra borbu svakog

čoveka, da bismo se mogli naslaĎivati NJegovim podobijem kada se pojavi, kao što kaţe Pavle,

apostol neznaboţaca: Kada se javi Hristos, ţivot naš, onda ćete se i vi s NJime javiti u slavi (Kol.

3;4).

Devojke napuštaju svoje voljene roditelje, braću i roĎake i posredstvom braka privezuje se za

smrtnog čoveka, podnoseći njegove slabosti, tvrdoglavost i strasti, a ponekad, ukoliko je on

rĎave naravi, i njegove udarce i psovke. I pored toga, one ne napuštaju svoje muţeve, jer poštuju

vezu svetog tajinstva braka ili pak stoga što ţele sigurnost i telesno zadovoljstvo.

Naprotiv, vi ste se venčale sa besmrtnim Ţenikom Hristom i napustile roditelje i sve dobre stvari

ovog ispraznog sveta da bi ste se posredstvom duhovnog braka sjedinile s Hristom. S ljubavlju

sledite za Hristom, koji je radi nas pretrpeo Krst i smrt i podario vam neopisivi miraz: Carstvo

Nebesko! Iako ste bile siromašne i nečiste, On vas je preobrazio u kraljice da biste na nebesima

uţivale veću slavu i radost nego carevi.

Koliko blagodat devstvenosti neuporedivo prevazilazi brak, i koliko je dar tajinstva duhovnog

venčanja sa Ţenikom Hristom uzvišeniji od telesnog braka! To je stoga što je ovaj Ţenik nebeski,

neporočni i večiti Bog.

Vidimo da ţena u uobičajenom braku postaje junakinja time što podnosi patnje, nedaće i teškoće

bračnog ţivota, strasti i udarce svog muţa, kao i napore vezane za podizanje i negovanje dece,

koji prevazilaze njenu snagu. Avaj, koliko smo onda dostojni pokude kada trpljenje, snagu,

poslušanje i sve ono na šta nas priziva blagi jaram (Mt. 11;30) Hristov, ne projavljujemo u

većem stepenu nego udata ţena! Prema tome, neophodno je da pokaţemo način ţivota koji

odgovara uzvišenosti našeg priziva i predstojećim i večnim nagradama na nebesima.

Smirimo se i zavapimo našem Ţeniku Hristu: "O, Zaručniče moje uboge duše, ne zatvaraj vrata

Svoje nebeske loţnice, kao što si učinio ludim devojkama, nego nas udostoj da naše lampe budu

pune jeleja dobrih dela, ljubavi, smirenja, pokajanja, suza, poslušanja, trpljenja, čistote,

rasuĎivanja i svih drugih vrlina, Oeleja) kojeg će biti dovoljno da naše lampe sijaju do Tvog

Drugog dolaska, kako bi čitavo naše sestrinstvo stupilo s Tobom u nebeski brak u blistavim

odeţdama, ozarenim svetlošću Tvoje blagodati, da bismo zajedno s Tobom slavile i radovale se u

beskonačne vekove vekova. Amin. Neka bude."

Starac piše monahinjama

4. Blagoslovena moja čeda, razmislite o tome da vam je Gospod besplatno darovao da postanete

neveste NJegovog Sina. Zbog toga sa neizmernim smirenjem stupite u duhovno posvećenje

najslaĎem Isusu i sa iskrenom ljubavlju poloţite sveti zavet da ćete do smrti biti verne ljubavi

NJegovoj.

Molim vas da se u sluţenju Isusu istopite kao sveće i da vaša dela zamirišu kao tamjan, kako bi

Gospod osetio ugodan duhovni miomiris.

Budući da je ovo obećanje sveto, ono će razjariti zlonamerne demone, koji će početi da se bore

protiv vas. Vi, meĎutim, nemojte da strahujete, jer ćete za pomoćnika imati ljubljenog Isusa.

Budite hrabre i ne plašite se. Gospod će nevidljivom rukom uništiti nevidljivog neprijatelja.

Imajte čeličnu veru i apsolutno poslušanje Bogu i starijima. Tada će vas čudotvorno štititi Boţija

pomoć i njihove molitve.

Pismo iskušenici

5. LJubi Hrista svog Ţenika više nego majku, i nazvaćeš se blaţenom na nebesima. Ne brini se ni

o čemu zemaljskom, i nastoj da udovoljiš najlepšem Ţeniku Hristu. Duhovno venčanje s NJim

trajaće večno, dok su zemaljska venčanja kratkotrajna, nakon čega počinju ţivotne muke, patnje i

napori.

U monaštvu će svako delo koje se prinese biti nagraĎeno večno i bogato. Čak ćemo i ovde, na

zemlji, biti stostruko nagraĎeni za to što smo napustili roditelje, braću i sl. Hristos nam daje

sestrinstvo u Bogu. Ta ljubav je duhovna i ima za cilj da doprinese našem duhovnom napretku,

dok telesna ljubav voli samo plotske i isprazne stvari.

U svetovnom ţivotu, patnje i muke su uzaludne, dok nam u monaštvu pomaţu da zadobijemo

Boga.

O, kako je čudesno kad meĎu sestrinstvom vlada ljubav, kad je sestrinstvo jedna duša u mnogo

tela! One onda ţive uistinu nebeskim ţivotom! Bog, meĎutim, dopušta da se povremeno dogode izvesne stvari koje će uzrokovati pometnju i hladnoću. To se dešava zbog naše koristi, da bismo

se uveţbali i da bi se ispoljila naša vrlina ili naša slabost. Zbog toga nam duhovni zakon kaţe:

"Ponekad radost, ponekad ţalost; ponekad leto, ponekad zima; ponekad rat, ponekad mir."

Sveznajući Bog je tako zacrtao duhovni put.

6. Pismo duhovnoj kćeri

I ĉuh glas sa neba... kao guslanje guslara u gusle svoje. I pevahu pesmu novu pred prestolom... u

niko ne mogaše nauĉiti ovu pesmu... Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ţenama, jer su

devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god poĊe (Otkr. 14;24).

Kćeri moja, molim se da ti blagodat Boţija podari NJegovu ognjenu ljubav koja će te potpuno

rasplamsati, da bi likujući koračala blaţenim putem monaštva. To je angelski put i kada neko

njime dostojno korača, njegova duša postaje nevesta Hristova i blista snaţnije od angela, jer je

duša čovekova stvorena po obrazu i podobiju Boţijem.

Da, kćeri moja, nikada nemoj zameniti nebeskog Ţenika za smrtnog čoveka, Tvorca za

ovozemaljsku tvorevinu, boţansku nebesku prirodu za prirodu ljudsku. Postoji li za ljudsko biće

veća slava nego da za ţenika svoje duše ima Sina Boţijega, koji će večno sačuvati njegovu

angelsku devstvenost i podariti mu večni ţivot na nebesima, u boţanskim skinijama angelske

nebeske naslade?

Šta više čine devojke koje napuste svoje roditelje i roĎake i udaju se? To isto čine i monahinje.

Prema tome, one koje se zamonaše ne ţrtvuju ništa više od onih koje se udaju, i jedina je razlika

što ove druge dobijaju zemaljskog čoveka sa strastima i slabostima, dok prve postaju neveste

Ţenika koji je nebeski i bestrastan, Koji je Bog. Koliko više dobijaju one devojke koje se

zamonaše sa Hristom, kako u ovom svetu, tako i tamo, večno na nebesima!

Đavo postavlja mnoštvo prepreka onima koji ţele da postanu monasi ili monahinje. On ţeli da

ostanu u svetu kako bi ih lakše bacio u greh. Prema tome, kćeri moja, imaj u vidu Ďavolske

veštine i budi mudra kad su u pitanju pomisli iskušenja koje ti dolaze. Kad nisam u blizini, jasno

ih otkrij svojoj starici i ona će ti, budući prosvetljena, mnogo pomoći.

Neprestano izgovaraj molitvu, jer će ti to u svemu pomoći i rasterati sve što te sprečava da

dostigneš svoj sveti cilj. Budi oprezna: ne dozvoli da te oskrnavi bilo kakva telesna nečistota, jer

nebeski Ţenik iznad svega voli čistotu čovekove duše i tela.

Molim se, kćeri moja, da ljubiš našeg Gospoda Isusa Hrista i da On tebe ljubi, kako bi zauvek

postao voljeni Ţenik tvoje duše.

Pismo drugoj duhovnoj kćeri

7. Dobro moje čedo, šaljem ti očinski pozdrav sa Svete Gore, iz Vrta naše Presvete Bogorodice.

Šaljem ti takoĎe i buket prekrasnih, kratkih molitava koje će te ukrepiti na putu devstvenosti.

Svaki čovek će se sam suočiti sa strašnim smrtnim časom, i njegova istinska pomoć biće dela

koja je učinio iz smirenja.

Šta je smirenije od rize povučene monahinje? Monahinja ostaje daleko od svetovnih radosti i

oplakuje svoje grehe kako bi našla istinsku radost duše koja potiče od mirne savesti.

Monaški ţivot je veoma lep i sladak. Na ţalost, naše strasti i slabosti čine da on ponekad izgleda

veoma teţak.

Ukoliko se čovek više pribliţava svesnom bogopoznanju, utoliko biva svesniji i lepote monaškog

ţivota, jer oseća i okuša nebesku radost i NJegovu slatku ljubav.

Svet ne poznaje Onoga koji daje te boţanske i nebeske darove, i upravo zbog toga je nesrećan i

gubav od greha. Angeli vide Gospoda - i koliko Ga samo oni vole i koliko Mu se klanjaju!

MeĎutim, ni monahinja koja oseća NJegovo prisustvo nije lišena pričasnosti ovom boţanskom

sozercanju i ljubavi. Svet Ga ne pozna (v. Jn. 1;10) i zbog toga je NJegovo srce puno ţalosti i

teskobe.

Ako se monahinja, koliko je moguće, više pribliţava Ţeniku svoje duše, ţivi kraj NJega i

sozercava ga, toliko se uvećava i njena unutrašnja lepota. Ona to vidi okom duše i doţivljava

duhovnim opaţanjem. Kako se ona tada lepo oseća! Ona oplakuje radosti i naslade ispraznog i

sablaţnjivog sveta, i saţaljeva uboge ljude koji se u njih uzdaju i koji su im potčinjeni, i čiji će

kraj zbog toga neminovno biti gorak.

Pismo duhovnoj kćeri

8. Čedo moje, primio sam ispovest koju si mi poslala. Blagodarim našem dobrom Bogu što su

zraci NJegove boţanskog prosvetljenja opet i opet ozarili i uobličili duše za naslećivanje

očinskog autoriteta u odnosu na suštinski zadatak duše, odnosno na zajednicu i jedinstvo duše s

Bogom putem umne molitve.

Bog je beskonačan um (nus). Čovekov um je ograničen. Kada se čovekov mali um posredstvom

umne molitve sjedini sa beskonačnim Umom, tj. Bogom, prirodno je da bude pričastan

NJegovim boţanskim i blaţenim energijama, tako da i sam postaje blaţen. On oseća neizrecivu

radost, nasladu i likovanje a najslaĎe suze teše njegovu dušu, ispunjavajući je i zagrevajući

boţanskom utehom.

Molitva je moćno oruţje svakog hrišćanina, a posebno monaha kojega nazivaju vojnikom

boţanske armije. On je uz zakletvu uzdigao proslavljenu zastavu neravnopravnog, doţivotnog

rata protiv sveta, ploti i Ďavola. Prizvani smo da postanemo nepoznati heroji, koje vidi jedino

nedremano oko Boţije.

Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu,

pa hajde za Mnom (Mt. 19;21). Postani moj sledbenik idući za koracima koji vode na Golgotu.

Budimo zajedno raspeti i zajedno izdahnimo, da bismo zajedno mogli i da vaskrsnemo i da

ţivimo u vekove.

Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ide (Mt. 16;24). Ako

me neko voli, neka me sledi, jer je sve kao pleva i varljivije je od snova. "Bogatstvo neće ostati,

slava neće pratiti čoveka u drugi svet, jer kad smrt nastupi, sve to iščezava."

Ako se čovek udalji od sveta otkriće njegovo zlosmradije, dok se onaj, ko luta po njemu, oblači u

krpe ovozemaljskih naslada i zadovoljstava kao u odeţde slave.

Bogoslovlje, istinsko bogoslovlje ne stiče se na univerzitetima nego, naprotiv, odbacivanjem

sveta i ţivljenjem na tihim i mirnim mestima, daleko od svetovne buke i pometnje, uz

praktikovanje molitve i podviţništva. Kad čovek na taj način očisti razum i oslobodi se naleta

strasti, zadobiće svetlost istinskog bogoslovlja i samopoznanja. "Ako si bogoslov, onda se

istinski moliš. Ako se istinski moliš, onda si bogoslov" (sv. Nil Podviţnik).

Um se umiruje u isihiji (bezmolviju). Osim toga, kad se um jednom oslobodi zemnih pomisli,

prirodno je da se vrati samom sebi, a kroz sebe i Bogu, posredstvom jednostavne molitve:

"Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!"

Bolje je biti na pragu doma Boţijega nego ţiveti u skinijama grešnog sveta (v. Ps. 84;11) sa svim

sablaznima teloljublja, odakle Ad uzima najveći deo svoga plena.

Čedo moje, prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo je prema Bogu. Ako ljubiš Boga i ţeliš da

mu sluţiš potpuno i delatno, zaboravi na svetovne brige i beţivotna zdanja velikog grada, i doći

u ljubljene i ţeljene skinije Gospodnje, gde ćeš izučavati nauku nad naukama, tj. umetnost

pobeĎivanja sveta, Ďavola i samoga sebe. To je nauka o odvaţnoj borbi za večne nagrade i večna

obitavališta.

Pismo duhovnoj kćeri

9. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţijeg (Rim. 11;33), uzviknuo je apostol Pavle

budući u ushićenju i sozercavajući boţansku svetlost, dok je njegovo srce plamtelo

bogočeţnjivošću.

Šta je slaĎe od Boga? Zar nije isprazno sve što je ljudsko? Zar grob ne prekriva sve? Gde je

mladost i lepota, gde je čovekova slava i bogatstvo? Zar nije sve prah i pepeo? Ko je bio kralj, a

ko vojnik? Ko je bio bogat, a ko siromašan? Zar kosti nisu jedino što vidimo? Gde su kraljevske

palate, raskoš bogatih, bogate trpeze i gozbe slastoljubaca? Gde su telesne naslade nemoralnih?

Zar sve to nisu prekrili crvi i nepodnošljiv smrad? Uistinu, taština nad taštinama, sve je taština

(Knj.prop. 1;2). Dok rasuĎujemo o svemu ovome, primorajmo same sebe da sa velikom čeţnjom

zavolimo sveti i čisti put proslavljene devstvenosti, a kada svoje telo ostavimo u zemlji i kad se naša duša uznese na nebesa, krasiće je lepota i krasota devstvenosti, zbog čega će je i zavoleti

Hristos, Ţenik čistih duša.

Podvizavaj se dobrim podvigom, čedo moje. Neprestano se sećaj svetog imena Isusovog. Dok

hodaš, prikloni glavu i izgovaraj umno ili šapatom: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Imaj u

vidu neizvesnost vremena tvoje smrti. Uzdahni i izgovori: "U kakvom će me stanju zateći smrt? Hoću li biti spremna? Jesam li Hrista sluţila dovoljno dobro da bi mi oprostio moja sagrešenja?"

Sećaj se ţitija prepodobnih monaha, da bi se u tebi još snaţnije rasplamsala čeţnja za

monaštvom.

Pismo drugoj duhovnoj kćeri

10. Molim se da te Bog u svemu rukovodi. Kada neko ode u manastir, sa sobom nosi i svoje

vrline i strasti. U manastir je prizvan da bi uvećao svoje vrline i da bi iskorenio strasti.

Iskorenjujući strasti, on se susreće s teškoćama srazmernim njihovoj grubosti i brojnosti. Zbog

toga mu je potrebno i srazmerno samoodricanje radi dostizanja cilja, a to je oslobaĎanje od

nečasnih, grešnih strasti.

Kako protiče vreme monaškog ţivota i kako se uvećava duhovno znanje, smanjuje se i

zamaranje na Golgoti, jer dobri Kirinejac, tj. uteha prosvetljujućeg znanja, dolazi i podiţe breme

strasti. Nakon toga, Isusovi sledbenici lagano se kreću prema potpunom umrtvljavanju strasti, za

kojim će uslediti njihovo vaskrsenje. O, čedo moje, kakvo vaskrsenje! Ukus Carstva nebeskog!

Naslednik Boţiji i sanaslednik Hristov! Duša tada dobija veridbeno obećanje da će nakon smrti

postati nevesta Hristova u neoskrnavljenoj bračnoj loţnici i da će se večno naslaĎivati. Tada će

videti sebe kako plovi u okeanima radosti i sozercanja. Ova duhovna dobra zadobijaju se samo

ako se čovek dobro podvizava da trpljenjem i smirenjem iskoreni strasti.

Molim se, čedo moje, da budeš najizvrsnija u svojoj budućoj borbi.

Drugo pismo istoj duhovnoj kćeri

11. Svom dušom se molim da te naš dobri Bog sačuva Svojom moćnom zaštitom i da te kao

nepogrešivi kompas rukovodi ka polu tvog čistog predodreĎenja, ka svetom posvećenju kraj nogu Isusovih, kao i svetu Mariju, sestru svete Marte, da bi začula reči blagodati izgovorene u

tvom srcu.

Ne plaši se nikoga osim Boga, koji ispituje srca i svakoga nagraĎuje saglasno njegovim delima!

Vodi bitku za spasenje i razmišljaj o neizvesnosti ţivota. Pomisli da smo prolaznici, stranci i

posetioci, kao što su bili i naši očevi, da ćemo doći, videti i otići. Kad nastupi smrt, sve iščezava.

Bori se da svom dušom omrzneš prolazne ovozemaljske stvari, da kao dobar trgovac trguješ i da

kupiš polje u kojem je skriveno blago, tj. dragoceni biser, da kopaš i da ga naĎeš. Tada ćeš biti

bogata blagodaću.

To polje je monaštvo i kupuju ga oni koji prodaju svu svoju samovolju, naslade i slobodu. Onaj

koji kopa, odnosno koji se podvizava u monaštvu, nalazi blagodat Utešitelja i postaje bogat u

ljubavi i uzdanju u Boga.

Ništa nije lepše od monaštva kada se ţivi onako kako su ga zacrtali sveti Oci-monasi. Čovek

zadobija raskoš istinske radosti i raduje se u Bogu, s blaţenom nadom da će zauvek ţiveti s

Bogom, u blagoslovenoj i neizrecivoj radosti.

O, dubino Boţija! O, neizrecivo i najslaĎe bogatstvo! Ako čak ni apostol Pavle, uprkos svoj

svojoj rečitosti, nije mogao da nam predstavi ni najjednostavniju sliku svega onoga što je video i

osetio kad je bio uznet u raj, kako onda da ja, nedonošče, govorim o veličini naslaĎivanja

Bogom?

Ispitajte u vidite kako je dobar Gospod (Ps. 34;8). O, čedo moje i Isusovo, budi oprezna da te

nijedna od stvari koje u svetu nazivaju dobrima, ne odvoji od NJega. Naprotiv, sve svoje čeţnje

prenesi na nebesko, jer je naše ţivljenje na nebesima (Filiplj. 3;20).

Prezri sve što je zemno i smatraj ga nečistotom i pepelom. Ništa nije pouzdano u sadašnjem

veku.

Udalji se od greha kao od vatre i od otrovne zmije. S molitvom pritekni Isusu i On će te čudesno

izbaviti. Sve prinesi na ţrtvu Isusu, jer On čezne za svakim ţrtvenim delom ljubavi.

Onima koji ĉeznu za monaštvom

12. O, kako da procenim nepojmljivo bogatstvo monaštva! Koji je glineni jezik u stanju da

pohvali njegovu slavu pred našim Hristom!

Devstvenost je jednakost sa angelima. To je ono što ljudsku prirodu upodobljuje Hristu i

Presvetoj Bogorodici, jer su i jedno i drugo devstvenici. Pre nego što su sagrešili, i Adam i Eva

su bili devstvenici, i tek su nakon pada postali supruţnici. Drugim rečima, najpre je bila

ustanovljena devstvenost, dokje brak bio posledica prestupa. Prema tome, svako ko ţeli da

dostigne vrlinu koju su prvostvoreni posedovali dok su bili u raju, mora ţiveti u devstvenosti i

čistoti.

Devstvenost i čistota imaju veliku odvaţnost pred Bogom. Zbog toga ţrtvujte čak i svoje ţivote,

ali čuvajte devstvenost kao zenicu oka. MeĎutim, da biste je očuvali, neprestano morate

izgovarati molitvu i biti oprezni da biste izbegli uzročnike greha. Posebno budite oprezni kad su

u pitanju vaše oči.

13. Čedo moje, trebalo bi da se brinemo o čistoti, jer se na taj način rasplamsava monaška duša.

Upravo je čistota ono zbog čega se monaški ţivot najčešće karakteriše kao angelski. Sveti Duh

blagonaklono gleda na čistotu i snishodi na čiste. Monah se tada oseća kao da je u raju. Đavo

napada čistotu da bi sprečio posetu Svetog Duha.

Upravo zbog toga nas, čedo moje, uznemiruje zlim pomislima, da ne bismo postali korisni sasudi

Svetog Duha i da ne bismo smatrali da je monaški ţivot angelski. Borimo se, dakle, da

blagodaću Boţijom zadobijemo čistotu duše i tela.

14. Kada ljudi prime monaški postrig, blagodat nekoga posećuje više, a nekoga manje. To,

meĎutim, ne predskazuje monahov budući duhovni ţivot.

Neki uopšte ne osećaju blagodat angelske shime, pa ipak kasnije mnogo napreduju, dok se

drugima dešava suprotno.

MeĎutim, cilj monaštva je očišćenje srca, čime se zadobija savršena ljubav.

Ovim bi trebalo da se bavimo i da se zanimamo: imamo li trpljenje i odvaţnost u našim bitkama

sa Ďavolom, čistu ljubav, jezik slobodan od osuĎivanja i kleveta, itd.

Monah ima dve radosti: prvu oseća kad se zamonaši, a drugu kad mu se pribliţi smrt. Šta je ţivot

monaha, ako ne neprestano mučeništvo? Zbog toga se raduje smrti, jer smatra da će se izbaviti

od mučenja i bitaka lukavoga.

Isceli se sada, dok si mlad, i dok tvoje strasti još uvek nisu duboko ukorenjene. Na taj način ćeš u

starosti naći počinak. Ţivot proveden u dobrom podvigu doneće nam mnogo duhovnog bogatstva

i dobar kraj.

15. Preklinjem vas da obratite paţnju na sebe i da ne zaboravite cilj zbog kojega ste napustili svet

i za koji bi trebalo da se borite da ga dostignete. Kakvo je dobro ako dostignemo nešto svetovno i

time naškodimo svojoj besmrtnoj duši, kojoj ništa nije ravno?

Naš cilj kao monaha je da se uzvisimo do višnjih stvari i da obitavamo na nebesima, da razmišljamo o višnjem i o ravnoangelskoj čistoti. Ne dolikuje nam da se prepustimo bilo kakvoj

nepriličnoj pomisli i da odbacimo svemoćno oruţje molitve.

Telo monaha je hram Boţiji, i mi taj hram moramo ulepšati svakom čistotom da bi Bogu bio

ugodan. Ko god oskrnavi taj hram, raţalošćuje Gospoda, tako da moramo biti veoma oprezni u

pogledu čistote.

Devstvenost je obeleţje koje je svojstveno poboţnim dušama, isto kao i angelima. Budući da je

nečist i otuĎen od Boga, Ďavo neoprostivo mrzi devstvenost. On nam unosi mnoštvo nečistih

pomisli da bi oskrnavio lepotu čistote i tako učinio da ona izgubi svoje angelsko blistanje.

Sa Svete Gore, oktobar 1957.

16. LJubljeni u Hristu brate... Bog neka te blagoslovi i prosvetli na nepogrešivom putu spasenja.

Pitaš me u svom pismu šta da učiniš ako te Gospod prizove da postaneš monah, jer ne bi ţeleo

ništa da učiniš bez NJegovog priziva na monaštvo, zbog čega bi napustio svoje duţnosti, itd.

Brate moj, ko moţe primiti, neka primi... Ne mogu svi primiti tu reĉ (Mt. 19;12,11). Za priziv je

karakteristično da čovek u sebi vidi vatrenu ţelju, revnost, čeţnju i neku vrstu ţudnje za

monaštvom. Kada to bude video u sebi, siguran je da ga Bog priziva da postane monah. Pa ipak,

on je i dalje slobodan da sam izabere jedno ili drugo, uz uverenje da su mu dati sklonost i priziv,

i ako hoće, on moţe dobrovoljno i bez prisile da prigrli monaštvo, koje se naziva i devstvenim

ţivotom.

Ovaj priziv je blagodat Boţija, i čovek ga ne moţe zanemariti ili potisnuti. Ako ga zanemari i

ostane još dve tri godine u svetu, sigurno je da će ga potisnuti i da više neće čeznuti za tako

uzvišenim ciljem.

Dok je takva osoba još u svetu, neophodno je da posti saglasno svojoj telesnoj snazi i

rasuĎivanju, da bdi, da se moli, da daje milostinju, da se čuva od stvari koje mogu oskrnaviti

razborite pomisli, da izbegava loše društvo i razgovore sa suprotnim polom, da naĎe vreme za

bezmolvije, čitanje i sl. Sve će to pomoći da osnaţi čeţnja za monaštvom i da ostane vatrena sve

dok ne doĎe pravo vreme da ispuni svoju ţelju, naravno, ako tako odluči, jer smo rekli da je

čovek potpuno slobodan da izabere, čak i ako mu je priziv posvedočen karakterističnim

znakovima.

Razume se da je čovek, kada se zavetuje Bogu da he se zamonašiti, na neki način obavezan da to

i učini, kao što kaţu veliki Oci Crkve. Kad se neko priprema da poloţi zavet, mora o tome dobro

razmisliti, jer narušavanje zaveta neće imati dobre posledice. To se smatra preziranjem Boga,

kojem se čovek i zavetovao.

Devstvenički ţivot je uzvišen, jer čovek dopušta sebi da bez ikakvih prepreka ugaĎa Bogu.

Posvetivši se potpuno sluţenju Bogu, vremenom moţe postati svet dušom i telom. Preporodiće

se i postati novi čovek posvećen Hristu, sa svim karakteristikama ţivota u Hristu, kao što i deca

imaju osobine roditelja koje pokazuju da su deca zakonita.

Brate moj, na Svetu Goru moţeš doći kad god poţeliš, čak i kao hodočasnik, i tada ćeš stvari

videti izbliza. Ako hoćeš, koliko god ţeliš moţeš ostati kod nas ili na nekom drugom mestu.

Naša kuća ima dve kelijice, jednu za mene a jednu za tebe. Tako ćeš bolje videti šta treba da

uradiš. TakoĎe ćeš čuti duhovne reči moga Starca koje potiču od opita i, jednom rečju, bićeš

prosvetljen po pitanju onoga šta treba da učiniš.

Na početku, ţivot u Hristu podrazumeva mnogo muka i najrazličitija iskušenja. MeĎutim, ona

vremenom slabe i počinje duhovna uteha tako da ćeš se, kad te poseti blagodat Boţija, naći u

stanju duhovne naslade i radosti.

Gospod nam je rekao da ćemo se spasti kroz mnoge ţalosti, i potrebno je da se naša duša ukrepi

u trpljenju. Onaj ko pretrpi do kraja, naći će spasenje.

Sa Svete Gore, novembar 1957.

17. Najvoljeniji u Hristu brate, neka te uvek štiti blagodat Svetog Duha. Juče sam primio tvoje

pismo i mnogo sam se obradovao kad sam video da si shvatio istinsku suštinu monaštva i da si

dobro. Moje zdravlje je loše, po volji Boţijoj.

Pod potiskivanjem blagodati sam podrazumevao da čovek ostane u svetu i da okleva dve ili tri

godine. NJegov ţar će u tom slučaju ohladneti i izgubiće ţelju za monaštvom, jer se blagodat te

topline povlači zbog njegovog nemara da ostvari cilj.

Trnje i korov he ti raĊati (Post. 3;18), kaţe Sveto Pismo. "Trnje i korov", odnosno strasti i rĎave

navike koje narastaju na zemlji srca. Uz mnogo muke, suza i znoja uklanja se trnovito korenje

strasti i rĎavih navika, da bi se očistila zemlja srca u koju je posejano seme, tj. reč Boţija.

"Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Prema trezvenoumnim Ocima, molitva je seme koje se u srce iskušenika u početku seje uz mnogo truda i borbe, dok ne proklija, naraste, bude poţnjeveno

i pretvoreno u hleb, hleb ţivota. Drugim rečima, dok čovek ne bude u stanju da okusi plodove

svoga truda, a to su sladost molitve i ljubav Hristova. To je ţiva voda koja navodnjava srce,

osveţava ga i čini da nabuja. To je ono što meni, nemarnom, nedostaje.

Dolazi ĉas, i već je tu, kad će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini (Jn. 4;23). Kako

je divno Gospod razjasnio umnu molitvu!

Dok si u svetu, podvizavaj se, čitaj, moli se i izgovaraj molitvu koliko god moţeš, jer je njena

sila neizmerna. Daj milostinju, jer je velika sila milostinje. Dok sam bio u svetu, i ja sam davao

milostinju koliko god sam mogao iako sam bio siromašan, da bi mi Bog pomogao da dostignem

svoj cilj.

Znaš li koliko Bog proslavlja milosrdne? Jedan angeo Gospodnji pojavio se pred kapetanom

Kornelijem i rekao: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziĊoše na spomen pred Bogom (Dela ap.

10;4). Prorok Danilo je rekao kralju: Oprosti se greha svojih pravdom i bezakonja svojih milošću

prema nevoljnima (Dan. 4;27).

Zapamtimo svi, brate moj, a najpre ja, bezumnik, strašni obračun pred strašnim sudom Boţijim,

kao što su učinili i sveti podviţnici.

Ava Agaton je pred smrt jecao, i monasi su ga upitali:

"Zar i ti jecaš, avo?"

"Verujte mi, čeda moja, svim silama sam teţio da udovoljim Bogu, a opet ne znam da li su moja

dela bogougodna!"

Sveti Antonije je takoĎe plakao kad mu se pribliţavao smrtni čas:

"Zar i ti jecaš, avo?"

"Verujte mi, čeda moja, otkad sam postao monah, strah Boţiji me nikad nije napuštao!"

Razmišljam i o samom sebi: šta ću pred Bogom reći u svoju odbranu ja, koji sam nemaran i

nečist, kome su strasti skinule bračnu odeţdu?

Ti ćeš, brate moj, susresti mnoge prepreke na svom putu, ali neka te to ne obeshrabri. Izbegavaj

sve što te ometa na putu Boţijem. Preseci svako prijateljstvo sa mladićima-mirjanima. Ne plaši

se. Kad je Bog sa nama, niko nije protiv nas.

Moja kelija je veoma tiha. Kad doĎeš ovamo, bićeš veoma zadovoljan. Ja ţivim u krajnjem

bezmolviju i bezbriţnosti. Moj starac mi je dao blagoslov da u samoći i miru obedujem ujutro.

Posetioci su veoma retki, i svoj oskudni obrok obično jedem sam. Nastojim da, uz Boţiju pomoć,

izgovaram molitvu. Sam se budim, i sam bdim. Prema tome, ovo mesto će se dopasti svakome

ko ţeli da ţivi u bezmolviju, molitvi i bezbriţnosti[2].

Očekujem te s velikom radošću, i molim te da ne oklevaš da mi pišeš.

Molim se za tebe s ljubavlju u Hristu.

Najništavniji papa-Jefrem Josifovac

18. Čedo moje, uzdrţanje, post, bdenje, odricanje od svetovnog itd. predstavljaju načine kojima

ćemo zadobiti čisto srce, a osnovna karakteristika čistog srca je ljubav.

Naš cilj je, dakle, čistota srca. Bez čistote nećemo videti Boga, On nam se neće otkriti. Kako

onda moţemo reći da smo postigli svoj cilj ili da smo mu se pribliţili, ako nemamo čisto srce? Apostol Pavle kaţe: LJubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne Gordi, ne

nadima se, ne ĉini što ne pristoji, ne traţi svoje, ne razdraţuje se, ne misli o zlu, ne raduje se

nepravdi a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. LJubav nikada ne

prestaje (1. Kor. 13;48). Sve ove karakteristike, koje apostol Pavle gromoglasno oglašava,

ukazuju koliko je čovek uznapredovao u čistoti.

Zemljodelac radove započinje čišćenjem njive. Čisti je od kamenja i trnja, a zatim ore, seje i

čeka da Bog pošalje kišu, sunce i vetar. Pri tom ima jedan cilj: da poţanje ţito i da se naslaĎuje

plodovima svog truda.

Mornar i trgovac putuju u daleke krajeve dok im prete bure i različite opasnosti, a cilj im je da

uvećaju svoje bogatstvo i da se njime naslaĎuju.

Monah mora da se liši roditelja, braće, sestara, roĎaka; lišava se zadovoljstava, bdi, moli se,

poslušan je, bori se s pomislima i slično. S kakvim ciljem? Da zadobije čistotu srca, da vidi

Boga! Ako nije očišćen, neće videti Boga.

Šta je Bog? Bog je ljubav. Prema tome, onaj kome nedostaje istinska ljubav, ljubav duhovna i

čista, nikada neće spoznati boţansko.

19. Kćeri moja, neka te najslaĎi Raspeti Gospod nagradi hiljadama blagoslova, jer On iznad

svega voli devstvenost, koja je duhovna sestra angelske devstvenosti.

Nebeski Otac je devstvenik; NJegov Sin, naš Gospod Isus Hristos je devstvenik; ljubljeni učenik Hristov, Jovan, bio je devstvenik; zar da ne pomenem Djevu Mariju, našu Presvetu Bogorodicu,

koja je zid odbrane za devstvenike što se podvizavaju?

Molim se, kćeri moja, da u ţivotu izabereš najsvetiju vrlinu devstvenosti, ukras angela.

Sve što čovek izgubi moţe se ponovo zadobiti izuzev devstvenosti koja predstavlja najčistiji

ţivot bez drskih i sramnih grehova. Bezbrojne vojske angelske raduju se kad se bar jedan od

njihovih saboraca pridruţi njihovom činu. To je nevidljivo mesto. Da li ţeliš da ga zauzmeš,

kćeri moja? Nadam se da će se dejstvovanje blagodati slavno izvršiti u tebi, u slavu našeg

raspetog Gospoda.

Kćeri moja, ljubi našeg Isusa i jedino se NJemu klanjaj u svom ţivotu. Neka Isus bude duhovna

naslada tvoga srca. Nikada nemoj zameniti tu ljubav za varljiva svetovna zadovoljstva, ma

koliko se isprazni svet trudio da te na to prisili.

Postani učenica Isusova i, kao druga mironosica, prinesi svom Učitelju dragoceno miro svoje

devstvene čistote.

Sve ovozemaljske stvari prolaze kao san, i ništa u ovom svetu nije postojano i nepromenljivo.

Zbog čega bismo onda voleli prolazne i kratkotrajne stvari umesto večnih i neprolaznih?

U svakom trenutku, smrt preti da nas pošalje na drugi svet, a posebno na sud Boţiji. Šta drugo da

činimo nego da se pripremimo da se dobro odbranimo pred Bogom za sve u čemu smo sagrešili

protiv NJega?

Udalji svaku svoju grešnu i rĎavu pomisao čim se pojavi. Neprestano prizivaj u misli ime

Isusovo, jer će ti to najsvetije Ime dati pobedu nad najraznolikijim grehovima.

20. Spolja posmatrano, monah ponekad moţe izgledati potišteno, dok je u stvari preispunjen

radosnom ţalošću, koja je toliko korisna i nuţna. On izgleda sumorno kad se bori s nečistim

pomislima ili kad ga iskušavaju njegov egoizam, uznemirujuće reči ili neka pokuda. On se tada

bori da pomislima samoosude uništi svoj pobuĎeni egoizam. Ono što nam izgleda kao potištenost

ne pojavljuje se kao posledica pomisli očajanja, jer on blagosilja čas kad ga je Bog odveo iz

nesreće ovog sveta i doveo u spasonosni monaški ţivot. Umesto potištenošću, trebalo bi da to

nazovemo radosnom ţalošću, što označava duboku radost i zadovoljstvo koji proizilaze iz

sistematskog vaspitavanja srca. Takva ţalost je nepoznata mirjanima koji obraćaju paţnju samo

na spoljašnje stvari i dopuštaju da se njihova srca opasno razbole od egoizma, gordosti i sujete.

Bez trezvenoumlja, neprestane molitve i bdenja u usamljenoj i mračnoj keliji, spoljašnja dela

vode hrišćanina ka sujeti, budući da on sve zasniva na svojim delima koja su tako jeftina!

Očišćenje srca zahteva veliki napor: napor samoosuĎivanja, molitve, samoodricanja, poslušanja,

dobrih dela, mnogih suza itd. Ako srce nije očišćeno na taj način, kako će onda čovekova dela

biti ugodna Bogu? Jedino monaštvo, kao sekira, odseca strasti u njihovom korenu, dok bez

monaškog podviga čovek odseca samo grane i lišće.

21. Natprirodna čudesa monaha i duhovno stanje koje je plod njihovog podviga pokazuju šta je

zapravo monaštvo. Iako borba da se u svetu ţivi hrišćanskim ţivotom predstavlja poboţan napor,

ona nije ni blizu monaškom ţivotu po njegovom obilju duhovnog bogatstva i po bliskosti s

Bogom. Po rodu se drvo poznaje (Mt. 12;33). Čitava vojska monaha ispunila je nebesa. A koliko

pravednika imamo? Moţeš ih na prste izbrojati![3]

NAPOMENE:

1. Grčka imenica "αγφνοθεηης" prvobitno je označavala organizatora i sudiju u

nadmetanjima u igrama a poznije sudiju uopšte. (Prim. prev.)

2. Grčku imenicu "αμεριμνια" (bezbriţnost) ne treba shvatiti u smislu nemara, nego u

smislu slobode od ovozemaljsknh i svetovnih briga, tj. u smislu spokojstva i duhovnog mira (u tim značenjima ona je korišćena i u nekim besedama svetog Jovana Zlatoustog).

Ponekad, ova imenica moţe označavati i slobodu od odgovornosti, ali samo u slučaju da

monah brigu o svom spasenju poverava svom starcu, koji na taj način postaje odgovoran

za njegovu dušu i oslobaĎa monaha brige za sopstveno spasenje. (Prim. prev.)

3. Pravednici su svetitelji koji su se posvetili ţiveći u svetu, a da pri tom nisu bili sveštenici,

monasi ili mučenici. (Prim. izd.)

O SVETU I PORODICI

sadrţaj

1. Čedo moje, neka te prati angeo Gospodnji i neka ti pokaţe put Boţiji i put tvog spasenja.

Amin. Neka bude. Molim se da ti Bog podari duševno zdravlje, jer je to dar usinovljenja i

zadobijaju ga samo one duše koje su se potpuno posvetile sluţenju Bogu i ljubavi Boţijoj.

Svet privlači mlade kao magnet. Svetovne stvari imaju veliku moć nad novoprosvetljenom

dušom koja je tek počela da se orijentiše i da sagledava cilj svog ţivota i zadatka na koji je

prizvana.

Prijateljstvo (ljubav) prema svetu neprijateljstvo je prema Bogu. Jer koji hoće svetu prijatelj da

bude, neprijatelj Boţiji postaje (Jak. 4;4). Bog je naslade sačuvao za večnost, jer su i On i tvoja

duša besmrtni. Ne moţe biti nikakvog poreĎenja izmeĎu svetovnih naslada i čistih naslada

Boţijih.

Naslade ovog sveta zadobijaju se uz napore i troškove i, nakon trenutnog zadovoljstva, slede

raznolike posledice, zbog čega ih pogrešno nazivamo nasladama. Naslade BoţiJe, meĎutim,

nemaju takve posledice, jer su duhovna zadovoljstva ovde dole na zemlji prvi plodovi večnih

nizova zadovoljstava i naslada u Carstvu Boţijem. Naprotiv, onaj ko se oskrnavio svetovnim

nasladama, prinuĎen je da podnosi večnu osudu, zajedno sa prvonačalnim podstrekačem

oskrnavljenja, Ďavolom.

Čedo moje, vreme našeg ţivota dato nam je kao novčani iznos, tako da svako moţe da trguje radi

svog spasenja i, zavisno od trgovine kojom smo se bavili, bićemo bogati ili siromašni. Ako

"novac" vremena iskoristimo u trgovini duhovnog obogaćenja, onda ćemo uistinu postati vešti

trgovci i začućemo blaţeni glas: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te

postaviti; uĊi u radost gospodara svojega (Mt. 25;23).

Na kraju ţivota, od svakoga od nas zahtevaće se precizan obračun gde smo i kako potrošili novac

vremena i teško nama ako smo ga rasipali na bioskope, zabave, razvrat, beskorisne snove i

telesne naslade. Kakvom će se odbranom tada oglasiti naš svezani jezik, kako ćemo podići oči i

pogledati našeg Hrista kad nam bude nabrajao bezbrojna dobročinstva koja je NJegova

bezgranična ljubav obilno izlivala na nas?

Sada, kad još imamo vremena, kad novac vremena još uvek nije sasvim potrošen i dok još uvek

njime raspolaţemo, razborito razmislimo o razbojničkom svetu koji ţeli da nas pokrade.

Odgurnimo ga kao raspadnutog mrtvog psa i poţurimo da tim novcem kupimo skupocena dela

koja će, kada budu iskušana u vatri, postati veoma blistava i darovi dostojni našeg svetog Boga,

prikladna da posluţe kao ukrasi u svetom nebeskom Jerusalimu. Nećemo kupovati slamu,

odnosno dela mračna i dostojna pakla, jer ćemo s njima sići dole u večnu vatru prokletstva, gde

će mnoštvo ljudi koji su zloupotrebili Boţije darove poţnjeti ono što su posejali.

Sa suzama zasej dobra dela, i tako ćeš u vreme posete poţnjeti snopove naslaĎivanja večnim

ţivotom.

2. Tvoja iskušenja su od Boga, jer te On priprema za borbu. On te uveţbava, kao što se i vojnici

na svojim veţbama pripremaju pomoću surovih napora. Tamo najpre uče teoriju ratovanja a

zatim, na znak trube u istinskom ratu, stupaju u borbu budući da su već obučeni i da poseduju

unutrašnje uverenje da znaju kako da ratuju, i spremni su da se ţrtvuju za svoj cilj i ideologiju.

Vi se nalazite u sličnoj situaciji, budući da ste prizvani da postanete vojnici Hristovi i da se borite protiv NJegovog neprijatelja. On vas uveţbava s ciljem da se uveri u vašu ljubav prema NJemu:

Ko ima zapovesti moje i drţi ih, to je onaj koji me ljubi (v. Jn. 14;21).

Budite hrabri, čeda moja, i ostanite odani i posvećeni Onome koji vas ljubi savršenom ljubavlju.

Pre nego što bitka započne, vojskovoĎe bodre duh vojnika pevanjem borbenih pesama i

kazivanjem raznih priča o herojskim delima, čime rasplamsavaju njihovo osećanje

samopoţrtvovanja. Ova taktika daje im veliku snagu i odvaţnost za bitku koja treba da započne.

Osim toga, potrebno je da, slično svetiteljima, razmišljamo o podvizima mučenika i svetih

monaha, odnosno o tome kako su se podvizavali, kako su se odrekli sveta i ljudi i kako ih ništa

nije moglo sprečiti da slede put koji vodi ka Isusu.

Ovakva razmišljanja će snaţno ukrepiti vaša stremljenja i namere, jer je bilo mnogo onih koji nisu bili svesni skrivenih zamki, zbog čega su njihove duše podlegle iskušenju i izgubile nadu u

večni ţivot.

Razmišljaj o ljubavi našeg Isusa i ljubav Isusova nadvladaće svaku drugu prirodnu ljubav.

Ukoliko se više budemo odricali, utoliko ćemo se više naslaćivati ljubavlju Boţijom.

Obratimo paţnju na visine, gde Isus sedi s desne strane Oca. Neka naše oči pogledaju u visinu,

jer je večno i neprolazno gore, a ne dole, gde je sve prah i pepeo.

Pomisli na nebesku raskoš: tamo je beskonačna mudrost Boţija, tamo je neizreciva lepota, tamo

je angelsko pojanje, tamo su bogatstva boţanske ljubavi, tamo je ţivot osloboĎen bola. Tamo će

prestati suze i uzdasi, tamo je jedino radost, mir, večna Pasha i neprestano praznovanje. O

dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţijega (Rim. 11 ;13). Što oko ne vide i uho ne ĉu, i u

srce ĉoveku ne doĊe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9).

Obratimo paţnju na molitvu. Istrajmo u molitvi, i ona će sve dovesti u red. Nipošto ne ustupajte;

ostanite postojani u svom svetom cilju. Ostanite pored Isusa da biste ţiveli u duhovnoj sreći.

Sreće nema nigde izuzev u Isusu. Takozvana "sreća" koja je izvan Isusa netačno se naziva

srećom, jer se zadobija na nedolične načine, brzo se završava i vodi čoveka ka večnoj nesreći.

Podvizavajte se, čeda moja! Angeli vam pletu vence od rajskih cvetova! Naš Hristos smatra vaše

podvizavanje za mučeništvo, a šta je uzvišenije nego biti mučenik za Hrista!

3. Primio sam tvoje pismo, čedo moje, i mnogo smo se obradovali tvojoj snaţnoj ţelji i čudesnoj

sklonosti prema monaštvu. Volim biti na pragu doma Boţijega nego ţiveti u šatorima

bezboţniĉkim (Ps. 84;10).

Neka te nikakva druga ljubav ne odvoji od ljubavi Isusove. Sve smatraj za plevu da bi zadobio

Hrista. Stradanja sadašnjeg vremena ne mogu se ni uporediti sa budućom slavom koja će se

otkriti podviţnicima (v. Rim. 8;18). Sad je vreme za borbu, patnju i trud Boga radi, dok je

budućnost vreme za vence večne slave, za nagrade, pohvale i saţivot sa svetim angelima u

blizini najuzvišenijeg prestola Boţijeg.

Mladost nečujno prolazi, godine protiču tiho i neprimetno, kao voda u potocima; sati iščezavaju

kao dim na vetru. Tako prolazi i nestaje sadašnji ţivot. Boţiji podviţnici koračaju prema večnim

nagradama slave, a nemarni i svetoljupci (grč. θιλοκοζμοι) da budu večno osuĎeni sa demonima.

Primamljivosti sveta i njegove naslade preobraziće se u večne patnje i bol za one koji su uţivali

u njima, ako se ne pokaju. Naprotiv, ljudima Boţijim će mala lišavanja biti nadoknaĎena večnom

srećom i blaţenstvom Boţijim.

Takvo blaţenstvo video je i boţanstveni Pavle i zadivljeno oglasio: Što oko ne vide i uho ne ĉu i

u srce ĉoveku ne doĊe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube (1. Kor. 2;9).

Ne dozvoli da te ometa vezanost za porodicu. Pomisli da ćeš u smrtnom času biti sam i tada će ti

biti potreban Bog kao pomoćnik. Ako Boga voliš više nego njih, On će ti tada i pomoći.

MeĎutim, ako budeš oklevao, sam ćeš ţnjeti plodove gorkog ţaljenja.

Prema tome, donesi odluku ljubavi Hristove radi i započni svoj novi ţivot.

Pismo duhovnoj kćeri

4. Sve zavisi od tvoje volje. Preklinji Presvetu Bogorodicu da rasplamsa tvoju svetu čeţnju tako

da uz samoodricanje odlučiš da napustiš ovaj isprazni svet i san koji se zove ţivot, i da kreneš za

Ţenikom Hristom. On će ti dati Sebe i Svoju najslaĎu ljubav i smatraće te dostojnom da naslediš

NJegovo Carstvo.

Preklinji Presvetu Bogorodicu da ti pomogne da doneseš svetu odluku, i kad to Ona učini,

prekrsti se i kreni za Isusovim spasonosnim glasom koji kaţe: Ako hoće ko za mnom ići, neka se

odrekne sebe i uzme krst cvoj i za mnom ide (Mt. 16;24).

Niko nam ne moţe pomoći u strašnom smrtnom času. Pomoći će nam jedino dobra dela koja

smo učinili radi Boga i svoje duše. Budući da se monaški ţivot uglavnom sastoji od dela Boţijih

koja su veoma korisna za spasenje naše duše, zašto ne bismo sve ţrtvovali da bismo ţiveli

ţivotom koji će nas učiniti bogatima u Carstvu Boţijem? Kakva je korist ĉoveku ako zadobije

sav svet a duši svojoj naudi (Mk. 8;36)?

Čovekov ţivot visi o koncu. Pri svakom našem koraku rešava se naš ţivot. Koliko se ljudi

probudi ujutro, a da ne vidi veče? Koliko ljudi uveče zaspi, a da se nikada više ne probudi?

Uistinu, čovekov ţivot je san. Čovek u snu vidi stvari koje ne postoje: on sebe moţe videti kao

krunisanog cara ali kada se probudi, vidi da je u stvari samo siromah.

U ţivotu koji ţivimo čovek nastoji da se obogati, da se obrazuje, da lagodno ţivi, da postane

znamenit. Na ţalost, dolazi smrt i sve biva uzaludno. Tada drugi uzimaju ono zbog čega je radio

čitavog ţivota, dok on sam napušta svet nečiste savesti i oskrnavljene duše.

Ko je mudar, razumeće ove stvari i odreći će ih se, i poći će za Ţenikom Hristom, i sva dela koja

bude satvorio biće bezgranično nagraĎena u NJegovom Carstvu.

Kćeri moja, uvek se sećaj smrti i suda Boţijeg, kroz koji ćemo neminovno proći. Sećaj se toga da

bi imala više straha Boţijega, oplakuj svoje grehe, jer suze teše dušu onoga koji jeca.

5. Moja duhovna kćeri, molim se da te boţanski spokoj i radost prate kroz ţivot. Amin.

Primio sam tvoje pismo i video tvoju radost. Molim se da ta radost označi prve plodove

neprestane duhovne ţetve, novog ţivota potpuno posvećenog neuporedivoj ljubavi Boţijoj.

Upoznala si plodove Duha. Ako si se toliko ukrepila stekavši mali opit, koliko ćeš se tek ukrepiti

kada se naĎeš u potpuno duhovnom okruţenju!

Sve do kraja našeg ţivota, svuda ćemo susretati iskušenja, pa čak i u manastiru ili u pustinji, ako

se tamo naĎemo. MeĎutim, ako smo daleko od sveta, bićemo slobodni da se borimo na

otvorenom polju. Tu ćemo moći da sakupimo duhovno pojačanje koje će nam pomoći uzvišenim

nadama u nagradu nebeskog prizvanja Boţijeg (v. Filiplj. 3;14).

Ovde nemamo postojana grada, nego traţimo onaj koji će doći (Jevr. 13;14), večni i

proslavljeni!

Čedo moje, bori se svim silama. Nemoj obradovati satanu time što ćeš zapostaviti svoje duţnosti,

nego ga ogorči tako što ćeš ih izvršavati marljivo i revnosno.

Prolazi obliĉje ovoga sveta (1. Kor. 7;31), dok će onaj, ko tvori dobra dela, prebivati u vekove!

Satana neće prestati da te gaća otrovnim strelama u vidu najrazličitijih pomisli, i to najčešće

sramnih. Hrabro stupi u borbu za zadobijanje nepropadljive vence.

Čim se pojave rĎave pomisli, odmah uništi fantaziju i odmah izgovori molitvu i, gle, istog časa

doći će izbavljenje!

Nemoj da se uplašiš kada vidiš bitku i nemoj gubiti moral, nego prizovi svemoćnog Boga i

pokaţi veliko smirenje. Prekorevaj se najpogrdnijim imenima i ubedi samu sebe da si zaista

takva. Od tog trenutka samosmirenja počinje bitka uz molitvu.

Budi oprezna, jer bitka koju vodimo nije laka. Mi treba da se borimo s načalima i vlastima, i od

nas se zahteva razboritost i obazrivost da bismo se dobro borili. Dobro nije dobro ukoliko se ne

izvrši na odgovarajući način.

Molim se da vodiš dobru bitku. Budi oprezna kad su u pitanju ljudi s kojima se druţiš.

Uz mnoštvo molitava i blagoslova, tvoj najništavniji Starac.

O POSLUŠANJU, NEPOSLUŠNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE

sadrţaj

1. Uvek se molim dobrom Bogu da koračate istinskim putem monaškog ţivota. Ne zaboravljajte s kakvim neprijateljem vodimo rat i bitku, jer ne bi trebalo da površno tragate za spasenjem.

Prisiljavajte same sebe. Razmišljajte o razlozima zbog kojih ste se zamonašili. Napustili smo

roditelje, braću, sestre... MeĎutim, ako ne napustimo i svoju volju, ako ne budemo poslušni, ako

ne odsečemo samovolju, nećemo naći milost kad naše duše izaĎu na sud. Razmišljajte o večnim

kaznama, ali ne zaboravljajte raj, jer ćemo zasluţiti jedno od ovo dvoje.

Hristos je radi nas nedostojnih pokazao savršeno poslušanje Nebeskom Ocu, kao što je bio

savršeno poslušan i Svojoj Majci po telu, našoj Presvetoj Bogorodici i Josifu Zaručniku. Koliko

bismo tek mi, zbog svojih grehova, morali da odsecamo samovolju i da budemo poslušni svom

duhovnom ocu!

Kao plod svoje poboţnosti, mučenici će pokazati svoje mučeništvo, ispovednici svoje sveto ispovedanje, sveti jerarsi njihov trud protiv jeretika, a prepodobni svoju podviţničku borbu. Šta

ćemo mi pokazati, a najpre ja sam? MeĎutim, ako smo poslušni i ako odsecamo svoju volju, i mi

ćemo doneti plodove. I mi ćemo nešto prineti kao ţrtvu, tako da nećemo otići praznih ruku kao

lenji sluga.

2. Obratite paţnju na svoju poslušnost. Ako se dobro na njoj potrudite, kroz nju ćete zadobiti ţivot večni. Ako to ne učinite, vaš kraj će biti paklene muke. Prema tome, probudite se iz

zaboravnosti i lenjosti. Vreme je da se probudimo iz sna nemara, jep nam je kraj ţivota nepoznat.

Kad ćemo se probuditi? Kad arhanĎeo doĎe da uzme naše duše? BuĎenje je tada beskorisno!

Budućnost je vreme za vence, a sadašnjost za podvig, trud i borbu.

Prisilite same sebe, izgovarajte molitvu, prekinite praznoslovlje, zatvorite usta za osudu,

postavite kapije i katance za nepotrebne reči. Vreme prolazi i ne vraća se, i teško nama ako nam

vreme proĎe bez duhovne koristi. Zbog toga vam i pišem, o tome bi trebalo da razmišljate, to bi

trebalo da radite. Bog ljubavi neka bude sa vama i neka vas Presveta Bogorodica ukrepi i

prosvetli i učini revnosnima u borbi.

3. Budi poslušan, bez oklevanja odagnaj pomisli, budi poslednji ako ţeliš da budeš prvi.

Kad si neposlušan duhovnom ocu i kad ga unesrećuješ, time ţalostiš i Boga.

Naš Hristos nam je delima pokazao veličinu svetog poslušanja, jer je Sebe ţrtvovao zbog

poslušnosti Ocu. Zato mu darova Ime koje je iznad svakog imena (Filiplj. 2;9). I zaista, ko god je

pokazao savršeno poslušanje udostojiće se da dobije veliko ime na nebesima, ime usinovljenja,

koje će čak i angeli poštovati, udostojiće se udvostručenog venca u višnjoj slavi.

Sveti Palamon je rekao: "Onaj ko se potpuno potčinio, nema potrebe da obraća paţnju na

Hristove zapovesti." Zašto? Zato što je kroz savršeno poslušanje već ispunio sve Hristove

zapovesti, tako da nema potrebe da ih ispunjava ako ih je već izvršio.

Poslušanje u svojim nedrima nosi istinsko smirenje, a gde god je smirenje, tamo je i miomiris

Hristov, blagouhanje Boţije.

4. Kaţe se da je najzakonitija borba ona koja kao pokretačku snagu ima apsolutno poslušanje,

koje sveti Oci nazivaju neljubopitljivim i slepim. Ta borba je najsigurnija i najsavršenija, jer

poslušanje uključuje smirenje, a gde god je smirenje, tamo je zakonitost i sigurnost.

Prigrli savršeno poslušanje i smirenje, čedo moje, i onda ćeš pouzdano znati da se zakonito podvizavaš. Poslušanje ne podrazumeva da samo izvršiš odreĎeni zadatak, nego prevashodno da

se spremno potčiniš savetu koji ti daje starac, odnosno, da se potčiniš svemu što ti on savetuje u

pogledu duhovne borbe. Ne prihvataj se nikakvog podviga bez starčevog znanja. U starini su

učenici svom starcu govorili čak i koliko su čaša vode popili. Starac je znao sve da učenici ne bi

bili prelešćeni i ostali bez nagrade za sav svoj trud.

5. Šta je blaţenije od poslušanja po Bogu? Koji je duhovni tok sigurniji od ovoga? Prema tome,

radosno pohitaj da bi zadobio nepropadljivi venac poslušanja. NJome će Načalnik uzvišenog

poslušanja, Isus, ukrasiti glavu svakog poslušnika koji se podvizavao. Budite poslušni starcu kao

Samom Gospodu.

Primoravajte se u duhovnim stvarima, a prevashodno u poslušanju, koje je ukras učenika.

Poslušnik (učenik) bez poslušanja je neplodna utroba, ali kada se ukrasi poslušanjem i

odsecanjem svake samovolje upodobljava se plodnoj utrobi.

Poslušnik će imati tu prednost da posredstvom svog starca lako otkrije šta je volja Boţija. O,

kako je to velika prednost! Ostali ljudi lutaju i pitaju se: "Da li da učinim ovo ili ono?" Oni doslovno pate, bivaju neodlučni i gube vreme. Zahvaljujući našoj oskudnoj molitvi, u današnje

vreme retko moţemo pouzdano otkriti šta je volja Boţija. Zbog toga stalno doţivljavamo

brodolome. Prema tome, čeda moja, budući da je ljubav Boţija bila toliko milosrdna prema vama

da bez napora moţete otkriti NJegovu volju, s verom i poverenjem pohitajte ka poslušanju i tako

će vam se neprestano otkrivati volja Boţija, koja je večni ţivot i blaţeni počinak duša.

Neprestano, i danju i noću, slušam ispovesti ljudi. Šta sve neću čuti, i šta sve neću naučiti!

Problemi bez kraja i bez rešenja. A ja znam kakva se pobeda moţe izvojevati posredstvom

poslušanja i poverenja u rukovoditelja, i kakve oluje i brodolome trpe oni koji se usled svog

egoizma oslanjaju na same sebe. Rezultat svega toga je da bivaju prelašćeni usled svoje

nadmenosti, da prelaze iz tame u tamu i iz manjih grešaka u veće.

6. O, hiljadu puta blagosloveno poslušanje, kakva se veličina u tebi skriva! Svako, ko te zavoleo,

obogatio se tvojom krasotom, postao mladenac u Hristu i smirio se kao dete. Zbog toga će

radosno ući u Carstvo Nebesko, baš kao što je Gospod rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao

deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18;3).

Za detence je uglavnom karakteristična prostodušnost, nezlobivost i poslušnost njegovoj majčici.

Prema tome, poslušanje će nas učiniti duhovnim mladencima, tj. mladencima za zlo, ali

bogatima u mudroljublju Boţijem.

7. Čedo moje, verno me sledi i ne plaši se. Sačuvaj poslušanje, posebno duhovno. Onaj ko ima

poslušanje ima i ţivot večni, jer se u savršenom poslušanju sadrţe sve vrline, a posebno

osloboĎenost duše od odgovornosti.

Čedo moje, svojim samopoţrtvovanjem i revnošću poslušnik mora pokazati savršeno poslušanje

svom starcu, kao da pred sobom vidi Hrista.

Budi obazriv, čedo moje, da tvoje poslušanje bude iskreno i potpuno. Omrzni samovolju koja

znači smrt tvoje besmrtne duše. Kao primer uzmi prvostvorene (Adama i Evu): oni su bili

neposlušni Boţijoj volji i pretrpeli su kaznu izgnanstva. Ne suprotstavljaj se starcu. Pomisli da je

on predstavnik boţanske volje. Svaki prestup i neposlušnost kaţnjavaju se saglasno veličini

greha.

Poslušnik je duţan da se čvrsto drţi svoga mesta, tako da ne moţe biti pomeren. On mora biti

poslušan ma gde da je postavljen, čak i kad bi umro ispunjavajući svoju duţnost. To se naziva

poslušanjem do smrti, i to do smrti na krstu.

8. LJubljena moja u Hristu čeda, neka blagodat našeg Hrista bude sa vama i neka vas u mom

odsustvu čuvaju svete molitve mog svetog oca Josifa, jer se za dobrog poslušnika nikada ne

prekida duhovno jedinstvo u Hristu sa njegovim starcem.

Voljena moja čeda, vi moju dušu ispunjavate miomirisom, jer se sećate reči koje sam vam

izgovorio dok sam bio sa vama. Sećajući se mojih reči i pridrţavajući ih se, vi se nalazite u

duhovnom poslušanju koje je najbolja vrsta poslušanja. Onaj ko poseduje takvo poslušanje

upodobljuje se Hristu Isusu, jer je Hristos bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, dok ga

Bog nije uzdigao i dao Mu ime Isus (v. Filiplj. 2;89), a od imena Isusovog drhte i strepe sve sile

tame.

Onaj ko poseduje poslušanje još u ovom ţivotu obitava u ţivotu Duha koji će se nastaviti čak i

posle njegove smrti, u vekove vekova.

Pomislimo da nismo mi raspeti za našeg Gospoda Spasitelja, nego da je On zbog nas,

nedonoščadi, pretrpeo Krst, Krst poslušanja radi.

LJubite osvećeno poslušanje, koje će učiniti da svako ko ga poseduje postane mladenac u Hristu, da se nahrani čistim mlekom blagodati i da se udostoji blaţenstva: Ako se ne obratite i ne budete

kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18;3). Da, dobar i smiren poslušnik udostojiće se

da, kao čedo Hristovo, prebiva u nebeskim obitavalištima našeg nebeskog Oca, kao naslednik

Boţiji i sanaslednik Hristov (v. Rim .8;17).

9.Ne postoji bolji put od poslušanja, jer onom, ko ga ljubi, daruje sreću, počinak, oslobaĎanje od odgovornosti (od svojevoljnosti, prim. izd), oproštaj i mnoštvo drugih dobrih stvari, ali prvo i

najpre zaštitu od zamki sataninih, budući da ga pouzdano rukovodi opit njegovog duhovnog oca,

tako da bez mnogo smetnji korača putem duhovnog ţivota.

10. Svi poslušnici koji odseku samovolju i u svemu udovolje svom starcu smatraju se

dobrovoljnim mučenicima, iako nisu podneli razna telesna mučenja. Većina mučenika okončala je ţivot nakon kratkotrajnog mučeničkog stradanja, dok se mučeništvo monaškog poslušanja

sprovodi čitavog ţivota i zbog toga se smatra mučeništvom savesti. Iz tog razloga, preklinjem

vas da obratite paţnju na poslušanje. Vaše poslušanje se, posredstvom vašeg starca, prenosi i na

Boga.

Šta će nam koristiti ako napustimo svet i svoje roĎake, a ipak ne ispunimo sve što smo obećali Bogu? Da li smo nekom čoveku obećali da ćemo ţiveti po Bogu? Kakav ćemo odgovor

ponuditi? Prema tome, svim srcem koračajmo putem apsolutnog poslušanja i naše duše će

zadobiti blagodat Boţiju.

11. Onaj ko sprovede u delo sve što mu savetuje njegov duhovni otac, ima i njegov blagoslov.

MeĎutim, onaj ko ne učini ono što mu savetuje starac, nema njegov blagoslov ni ovde ni na

drugom svetu.

Svako ko nipodaštava ono što on (starac) zapoveda, svako ko ne smatra za zakon ono što on

savetuje i zbog nadmenosti ne revnuje da to izvrši, mora razumeti da će ga sustići paklene muke.

Čeda moja, plašite se pravednog Sudije i budite poslušni savetima vašeg duhovnog oca, jer vaš

starac ţeli da se vaše duše spasu, dok Ďavo teţi da vas prisvoji posredstvom egoizma i

neposlušnosti.

12. Preklinjem te da budeš poslušan bez oklevanja i svojeglavosti. Revnosno se potrudi da

uspokojiš svog oca po duhu. Sa njim ţiviš i ţivećeš. Zašto bi ga onda ţalostio? Tvojoj duši neće

koristiti ako on bude uzdisao zbog tebe. Tako ništa nećeš izgraditi, i bićeš potpuno srušen ako ne

ispraviš svoju neposlušnost.

Pogledaj kako su blistali poslušnici drevnih vremena. Oni su sve ţrtvovali na oltaru poslušanja i

savršenom ljubavlju i poverenjem zadovoljili srca svojih duhovnih rukovoditelja. Ti, meĎutim,

najpre razmatraš da li će ti starčeve reči koristiti ili neće, a zatim odlučuješ hoćeš li poslušati ili

ne! Takvo poslušanje ničemu ne vodi! Ne misli, nego dela! Ne prigovori, nego smrt! Smrt kroz

poslušanje! Samo tako ćemo se, izvršavajući svoje duţnosti, opravdati pred Bogom.

13. Poslušanje je "panagija"[1] poslušnika (učenika): kao što se panagijom episkop razlikuje od

sveštenika, isto tako se i poslušanjem dobar poslušnik (učenik) razlikuje od nepokornog. LJubi

svog duhovnog oca i budi mu poslušan kao Samom Bogu, jer je upravo on taj koji se u jerarhiji

nalazi neposredno iza Boga. Zadobićeš veliku blagodat ako Boga radi budeš poslušan svom

duhovniku. Nemoj ga ţalostiti da ne bi raţalostio Duha Svetog, koji ga je pomazao kao

apostolskog prejemnika (naslednika). Duhovnici su njihovi poslednji naslednici (prejemnici) i kroz Svetog Duha zauzimaju to mesto u jerarhiji. Prema tome, onaj ko njih ţalosti, ţalosti i

Svetog Duha.

14. Poslušanje i smirenje, zajedno sa blagodarnošću Bogu, nadomestiće podvig posta. Velika je

korist od samoprekorevanja, posebno kada čovek usled bolesti povremeno ne moţe da posti.

Čuvajte poslušanje, čeda moja, a posebno duhovno poslušanje. Onaj ko poseduje poslušanje,

poseduje i ţivot večni, jer su u savršenom poslušanju skrivene sve vrline, a posebno

osloboĎenost duše od odgovornosti.

Čedo moje, ljubi proslavljeno poslušanje koje osveštava čoveka, i ne ţalosti Duha Svetoga tako

što ćeš ponašanjem kakvo ne dolikuje monahu vreĎati svog duhovnog oca. Smiri se i nemoj

stremiti da istakneš svoju sopstvenu volju.

15. Čeda moja, pobrinite se da sačuvate ono što ste primili kao neoskrnavljeno i čisto. Obratite

paţnju na to da očuvate čitavo pravilo koje sam vam predao, jer će se, prema apostolu Pavlu, za

svaki prestup i neposlušnost primiti zasluţena kazna (Jevr. 2;2).

Plaši se kazne za neposlušnost. Svako, ko je neposlušan, podseća na neposlušne Adama i Lučonošu: oni su se pobunili protiv Boga i nesrećno otpali od NJega. Ava Varsanufije kaţe da je

učenik (poslušnik) koji je neposlušan svom starcu "sin Ďavola."

Svim srcem se molim da postanete savršeni poslušnici, tako da meću angelima Boţijim i sami

zablistate kao angeli, kako biste pojali himne i molili se za mene, vašeg ubogog i nedostojnog

starca koji vas poučava, a da sam ne primenjuje apsolutno ništa od onoga čemu uči druge.

15. Karakteristično je da onaj ko ne poseduje poslušanje ne poseduje ni smirenje i da ga potajno

potkrada gordost. A kako je moguće da gordost donese ispravne sudove i odluke koje će koristiti

duši? Mi stoga moramo biti smireni da bi nam pristupilo boţansko prosvetljenje, jer

smirenoumni zadobijaju mudrost i rasuĎivanje, dok gordi imaju rĎavu i izopačenu svest. Iz tog

razloga pogrešno razumevaju tekstove Svetog Pisma i svetih Otaca, jer im nedostaje smirenje,

zajedno sa čistom i prosvetljenom svešću.

"Samopouzdan čovek je sopstveni neprijatelj." Drugim rečima, onaj ko sluša šta mu govore

pomisli a ne sluša savete starijih, postaje svoj sopstveni zlotvor. Čeda moja, ako ţelite da sigurno

napredujete monaškim putem, budite oprezni i ništa nemojte činiti bez saveta svog starca. Ako

tvorite sopstvenu volju, morate znati da ćete zastraniti i što vreme bude više proticalo, vaše

zastranjivanje će biti sve veće. Najzad, doći će vreme kada ćete poţeleti da se popravite, ali to

više nećete moći.

16. Molim se da svi vi, koji ste poslušni starcu, dobijete blagoslov i blagodat Svetog Duha, da

gledate lice Boţije i da sa angelima večno obitavate na nebesima. MeĎutim, što se tiče onih koji

su neposlušni, koji se suprotstavljaju, svaĎaju i nipodaštavaju svoju savest, neka ih Bog udari da

bi se popravili i došli sebi, jer "gde ne pomaţu reči, pomaţe palica."

Moja velika očinska ljubav, stradanje zbog vašeg popravljanja i ţelja za vašim spasenjem

prisiljavaju me da budem strog kad god neko zastrani, jer ako zlo izmakne kontroli i ostane

nekaţnjeno, odgovornost će podjednako pasti i na nadreĎene i na potčinjene.

NAPOMENE:

1. Panagija je medaljon na kojem je izobraţena ikona Presvete Bogorodice i koji episkopi

nose oko vrata. (Prim. izd.)

PRVO SLOVO O POSLUŠANJU

sadrţaj

Vama sam ovo već pripovedao, ali zbog mlaĎih, koji to još nisu čuli, ţelim da ovo izloţim i

predam, kako biste na neki način shvatili šta je poslušanje.

U Katunakiji, na Svetoj Gori, ţiveo je starac, otac Kirilo, koji je imao učenika (poslušnika), oca

Jovana. Učenik je često ţalostio starca svojom neposlušnošću. Kako je vreme proticalo,

poslušnik je počeo da oseća telesnu slabost. Pre nego što ga je demon sasvim obuzeo, ponašao se

kao bezumna osoba. Odlazio bi sa našim ocima Atanasijem i Josifom da bere lešnike, ali nije bio

u stanju da to učini. Taj čovek je smrdeo na sumpor, i ovo znam na osnovu ličnog iskustva.

Mučile su ga nemirne pomisli i njegovo lice je odraţavalo njegovo stanje. Povremeno bi dolazio

kod našeg starca Josifa da bi mu otkrio svoje pomisli i zatraţio savet, ali ni u čemu nije bio

poslušan.

Pre nego što se upokojio, njegov starac Kirilo mu je rekao:

"Čedo moje, kada umrem, sahrani me na tom i tom mestu." MeĎutim, kad je starac umro, otac

Jovan ga je sahranio na drugom mestu. Ostali oci su mu savetovali da ne bude neposlušan i da

ispuni poslednju ţelju svog starca, ali je on odgovorio: "Ne, ţelim da ga sahranim baš ovde!"

Kad ga je sahranio, Ďavo se pojavio pred njim i rekao: "Bezumniče, ja sam bio taj koji je to

učinio umesto tebe! Ja sam te podsticao da ţalostiš starca svojom neposlušnošću!"

Čim je otvorio usta, Ďavo je ušao u njega. Otada je činio bezumne stvari... Kad su pojali

heruvimsku pesmu, ismevao ih je i zavijao kao vuk, kao divlja zver. Uzeo je sekiru i zasekao

ikonu svetog Jovana Bogoslova. Lutao bi unaokolo po čitavom tom mestu, ali je povremeno

dolazio sebi.

Jednog dana, u podne, začuli smo zavijanje lisice. Otac Josif Kipriot mi je rekao: "Vidi kako je

hrabra ova lisica! Zar se ne plaši da zavija pri dnevnoj svetlosti?"

Odgovorio sam mu: "Ovo nije lisica. To je onaj Ďavoimani čovek, otac Jovan."

"Ne verujem u to", rekao je.

"Onda sačekaj i videćeš", odgovorio sam. Ubrzo nakon toga, otac Jovan je prošao ispred naše

kuće!

Sve vam ovo govorim da biste shvatili vaţnost poslušanja a takoĎe i kao upozorenje, jer će vam

u budućnosti biti od velike koristi.

Drugom prilikom, otac Jovan je bio pri čistoj svesti i došao je da poseti mog starca. Prema tipiku

kojeg smo se tamo pridrţavali i prema starčevom pravilu, ja sam morao da odem. Čim sam

ugledao posetioca, nestao sam. Kad je došao, ja sam otišao u obliţnju keliju i seo.

Starac Josif je sedeo na hoklici, a otac Jovan je došao i seo pred njega. Od mog starca sam

doznao da je ovaj čovek Ďavoiman, jer mi je starac zbog pouke i opita često govorio o njemu.

Dok sam sedeo u obliţnjoj keliji, mogao sam da čujem oca Jovana kako govori i mog starca kako

ga savetuje.

"Starče", započeo je otac Jovan, "kad me demon obuzme, podiţe me, baca, govorim nepovezano,

činim nerazumne stvari, i primećujem da sam ja samo posmatrač onoga što čini moje telo i šta

izgovaraju moja usta! Ja sam posmatrač i ništa ne mogu da učinim, jer su svi moji udovi

potčinjeni demonu!"

Nakon upokojenja starca Josifa, dok smo još uvek boravili u Novom Skitu, imali smo mnogo

posla i nevolja da uredimo našu keliju. Kušač je učinio da me jedan od otaca nečim uznemiruje.

Često sam mu govorio: "Nemoj to raditi, to nije na tvoju korist!" Najzad, Bog mu je dao priliku

da se i ličnim iskustvom uveri da ne treba to da čini. Jednog dana, tokom Velike večernje, dok je

u toku bio Veliki post, on je čitao na nalonju (analogionu). U jednom trenutku prestao je da čita,

prišao mi i rekao: "Starče, ja sam Ďavoiman!"

"Zašto to govoriš", upitao sam ga.

"Pogledaj", odgovorio je. "Svaki od mojih prstiju dobija veličinu moje ruke. Moja šaka otiče i

demonskim dejstvom postaje trostruko i četvorostruko veća! Propadam, starče, prekrsti me pre

nego što budem opsednut!"

Prekrstio sam ga i rekao: "U redu je, a sada idi i nastavi da čitaš večernju. Drugi put se pobrini da

ne odgovaraš i da nemaš mišljenje drugačije od starčevog, jer to nije na tvoju korist!"

Nakon što sam ga prekrstio, on se oslobodio toga, došao sebi i drhteći otišao da ponovo čita.

Dostignuća dobrog poslušnika su uistinu velika. Oni koji su poslušni i ne raţalošćuju svog starca

postiţu ravnoangelske podvige. Posredstvom poslušanja, učenik (poslušnik) prima mnoštvo

blagodati.

Čak je i apostol Pavle, koji je poučavao hrišćane, naglašavao osnovnu vrlinu - poslušanje,

govoreći da svojim duhovnim napretkom obradujemo svoje starešine, jer oni bdiju nad dušama

vašim (Jevr. 13;18). Nije nam od koristi da raţalošćujemo one koji se bore za dobrobit naših

duša.

Kad u poslušanju ne nalazimo korist ili počinak, nešto nije u redu i nešto nam nedostaje.

Kada starac savetuje poslušnika o ovome ili onome, to ne treba smatrati samo za savet. To je u

suštini zapovest, čak i ako nije jasno izrečena kao takva. Na primer, starac savetuje sledeće:

"Čedo moje, budi poslušan, izgovaraj molitvu, odagnaj rĎave pomisli čim se pojave, jer ukoliko

duţe ostanu i ukorene se, utoliko će više oskrnaviti našu dušu.

MeĎutim, čak i ako nas nakon duţeg perioda napuste, iza sebe će ostaviti mrlje i fleke." Osim

toga, on kaţe : "čim se začuje talanton, odmah siĎi u crkvu" ili "kada ste u crkvi, nemojte

neobavezno šetati unaokolo, i krećite se samo kad postoji velika potreba za tim!"

Kad monah nije poslušan svakom savetu i opomeni svog starca, on je neposlušan. Da li starac

jasno mora da kaţe "zapovedam ti da učiniš to i to", tako da se monah uplaši i da ga posluša?

Naravno da ne. Zapovesti se daju samo u posebnim okolnostima.

Kad neko doĎe u manastir da bi bio poslušnik, jasno je da on tu nije došao zbog igumana ili zbog

manastira. Jasno je, kristalno jasno, da je došao ljubavi Hristove radi i radi spasenja svoje duše.

On, meĎutim, ne vidi Hrista kojem bi bio poslušan, zbog čega je Hristos ostavio Svog

predstavnika (igumana manastira), tako da učenik (poslušnik) moţe njemu da pokaţe poslušanje

koje ţeli da pokaţe Hristu.

Svaki duhovni otac je ikona Hristova. Prema tome, koliko je neko poslušan svom duhovnom

ocu, toliko je poslušan i Hristu.

Bezboţničko ponašanje prema ikoni Hrista, Bogorodice ili svetitelja predstavlja strašan greh. Smatra se da ništa nije gore od toga. Ikona izobraţava boţanstvenu ličnost, i mi joj se klanjamo i

celivamo je, tako da se poklonjenje i celivanje prenose na samu tu ličnost.

Duhovni otac nosi ţivu ikonu Hristovu, i poslušniku se zapoveda da mu se potčini i da ga poštuje

jedino ljubavi Hristove radi. Ne, dakle, zbog starčeve ličnosti jer i on moţe biti grešan! I on se

moţe naći na putu za pakao, kao što je slučaj sa mnom. MeĎutim, poslušanje ima drugačije značenje: ono se neposredno prenosi na Hrista. Budući da nas je ljubav Hristova prizvala da

doĎemo ovde i da se podvizavamo, moramo koristiti svaki način da zadobijemo ovu osnovnu

vrlinu poslušanja koja, osim toga, ima i opšti karakter. Kada vidite dobrog poslušnika, znate da

on ne poseduje samo poslušanje, već i mnoge druge vrline i dostignuća. Sledi još jedan od

mnogih primera koje nam je kazivao moj starac da bi ukrepio naše poslušanje, veru i ljubav

prema starcu. DogaĎaj se zbio u Katunakiji.

Tu je ţiveo jedan učenik koji je mnogo voleo svog starca i bio mu veoma poslušan. Jednom

prilikom su pošli u Kareju. NJegov starac se ozbiljno razboleo i poţeleo je da se vrati u svoju

keliju. Poslušnik ga je uzeo na svoja ramena i, nakon što je satima hodao uz planinski greben,

vratio ga je u Katunakiju, gde su i ţiveli.

Kasnije se ovaj monah pridruţio bratstvu Svetog Vasilija, gde su se oci pričešćivali bez posta.

Iako je bio monahvelikoshimnik, poţeleo je da napusti svog starca i da ode tamo.

Starac mu je rekao: "Nećeš ići."

Monah je rekao: "Da, hoću!"

"Čedo moje", nastavio je starac, "nemoj da odeš. Dolazi Pasha. Ostani ovde da zajedno

proslavimo Vaskrs!" "Ne, ja odlazim", rekao je monah.

Jednog dana, starac je izgubio strpljenje i rekao: "Moţda te goni zli angeo!" Sutradan se na

monahovom nosu pojavila velika bubuljica koja je počela da otiče. Najzad je odlučio da ode kod

oca Artemija, samoukog lekara koji je lečio i starca Josifa i mene. Pokazao mu je bubuljicu, ali

ovaj nije mogao da ga izleči.

Posle tričetiri dana, otok je još više narastao. Bubuljica se upalila i zagnojila, i monah je bio na

samrti. Oci su mu govorili: "Za ljubav Hristovu, pomiri se sa svojom starcem da bi ti oprostio i

da bi sa sobom poneo njegov blagoslov!" "Ne", bio je uporan monah. Bio je naprasit kao da je

opsednut! MeĎutim, na samom kraju, kad se očekivalo da ispusti dušu, udarao se po grudima i

rekao: "Izgubio sam! Izgubio sam! Izgubio sam svoje spasenje!"

Moj starac nam je kazivao mnoštvo priča, jer je poznavao mnoge monahe prošlih vremena.

U patrističkim (svetootačkim) tekstovima zapisana je priča o poslušniku kojega je starac

savetovao svake večeri nakon večernje sluţbe. Savetovao ga je u pogledu poslušanja i onoga što

treba da učini da bi se spasao.

Jedne večeri, starac je pričajući zadremao. Đavo je tada počeo da uznemiruje poslušnika

pomislima i da mu govori:

"Idi, jer je tvoj starac zaspao. Zašto da i dalje sediš ovde? Treba i ti da se odmoriš, umoran si."

"Kako mogu da odem, pomislio je poslušnik, najpre moram dobiti starčev blagoslov za to!"

"Ali on sada spava", govorile su mu pomisli. "Nije vaţno. Biću strpljiv."

Pomisli o odlasku napadale su ga sedam puta, ali on nije otišao. Nekoliko časova kasnije, kad je

već bilo vreme za jutrenje, starac se probudio i rekao mu:

"Zar se još nisi odmorio?"

"Nisam mogao bez tvog blagoslova, starče."

"Zašto me onda nisi probudio?"

"Nije vaţno, starče. Hteo sam da budem poslušan i trpeljiv."

"Dobro. Odsluţimo sada jutrenje, a onda ćemo se dobro odmoriti." Tako se i dogodilo.

Kada je nakon jutrenja starac ponovo otišao na počinak, video je da se nalazi u odaji prepunoj

svetlosti. U njoj se nalazio veličanstven presto, na čijem je sedištu bilo sedam blistavih venaca.

Starac se zadivio i rekao: "Ko zna kom prepodobnom i svetom čoveku pripada ovaj presto, i

koliko je podviga morao da izvrši da bi se udostojio ovih venaca!" Dok je stajao na tom mestu,

pribliţio mu se jedan prekrasan čovek i rekao:

"Čemu se diviš, starče?"

"Divim se blistavosti prestola i mislim da mora pripadati nekom velikom svetitelju."

"Ne", odgovorio je on, "presto ne pripada nekom velikom svetitelju nego tvom učeniku!"

"To je nemoguće", odgovorio je starac, "on je još uvek vrlo mlad! Tek je nedavno došao, a već

se udostojio prestola i venaca?"

"Sigurno! Presto mu je dat od trenutka kad je načinio metaniju poslušanja, dok je sedam venaca

zadobio prošle noći, suprotstavljajući se pomislima."

Starac je potom došao sebi. Pozvao je učenika (poslušnika) i upitao ga:

"Čedo moje, kakve si pomisli imao juče?" "Nikakve posebne, starče. Ne sećam se čak ni da sam

imao neke rĎave pomisli!"

"Razmisli malo bolje: pregledaj dan korak po korak."

Kad je detaljno ispitao samoga sebe, poslušnik je rekao:

"Da, da, starče, sinoć, posle večernje, nakon što si zaspao, sedam puta me napala pomisao da te

napustim i da poĎem na počinak. Ja sam to odbio i, kao što si video, čekao sam te."

"Dobro, čedo moje, idi."

Starac je shvatio da je njegov poslušnik prošle noći zadobio sedam venaca suprotstavljajući se

pomislima.

DRUGO SLOVO O POSLUŠANJU

sadrţaj

Veličini koja je skrivena u poslušanju učimo se na primeru našeg Isusa, koji se toliko smirio

(unizio). Poslušanje nije jednostavna poslušnost starcu, nego i poslušnost svakoj zapovesti

Boţijoj. Starac ovde izdaje nareĎenja, ali prevashodno nareĎuje Bog Svojim zapovestima: "Učini

to." Ako je čovek poslušan, kasnije će uţivati plodove ovog poslušanja.

Hrist je smirio (unizio) Sebe zbog poslušanja NJegovom nebeskom Ocu. On je kao čovek bio

poslušan da bi nas naučio uzvišenoj vrlini poslušanja, jer se bez smirenja čovek ne moţe

pribliţiti Bogu.

Vidimo da su Adam i Eva u raju bili srećni sve dotle dok su bili poslušni Bogu i dok su se

pridrţavali NJegove zapovesti da ne jedu zabranjeno voće. Bili su car i carica vascele tvorevine

na zemlji i nad svim su vladali. Bili su srećni, osećali su i videli Boga. Ţiveli su najblaţenijim

ţivotom. Imali su zaštitu Boţiju i niko ih nije uznemiravao niti osuĎivao. Slobodno su se šetali

po raju, bez straha i griţe savesti. Zašto? Zato što još nisu počinili nijedan greh protiv Boga.

Kasnije, kad su zloupotrebili svoju slobodu i, kao slobodna bića, poţeleli da prekrše zapovest,

učinili su to i sagrešili protiv Boga.

Neposredno nakon njihovog sagrešenja, počela je da ih grize savest. Odmah posle njihovog pada,

savest je počela da ih uznemiruje i da tišti njihove duše. Jasno je, da je prekorevanje savesti bilo

ishod prestupa i sagrešenja.

Nakon pada, Adam i Eva su se našli u bezizlaznom poloţaju. I zaĉuše glas Gospoda Boga koji

iĊaše po vrtu kad zahladi, kaţe Sveto Pismo, i sakri se Adam i ţena mu ispred Gospoda Boga...

(Post. 3;8-9). Zašto se ranije, dok nisu sagrešili, nisu plašili Boga? Ili je to moţda bilo jedino

vreme kad je Bog išao po raju? Da li je to bilo jedino vreme kad im je pristupio kao

prestupnicima? Zar ih nije i ranije posećivao i išao po raju, budući da su oni bili NJegova istinska

deca? Nisu Ga se plašili jer ih nije mučila savest; ona je bila preispunjena mirom i spokojstvom,

tako da su i njih dvoje prebivali u miru.

Dakle, kad je Bog išao po vrtu, oboje su se sakrili jer su se uplašili Boga. Bog im je tada rekao:

"Adame i Evo, gde ste? Gde ste se sakrili?" Šta su sada mogli da kaţu Bogu? "Uplašio sam se",

rekao je Adam, "čuo sam da ideš po vrtu i uplašio sam se."

"Zašto si se uplašio? Zar se plašiš svog Oca, Stvoritelja i Dobročinitelja? Zar se plašiš da ti

pristupim Ja, koji sam ti iz Svoje beskonačne boţanske ljubavi dao čitav raj? Zar se plašiš

pristupanja same sreće, izvora ţivota, Radosti i mira?"

"Da", odgovorio je Adam. "Plašim se jer sam pogrešio. To, meĎutim, nije moja greška, nego

greška Eve, one ţene koju si mi dao! Ona me je gurnula, ona me je podstakla i ja sam prekršio

Tvoju zapovest, i jeo sam zabranjeno voće!"

"Evo", rekao je Bog, "zašto si prevarila svog muţa? Zašto si jela ono voće?"

"To nije moja greška", rekla je Eva. "Nagovorila me zmija koju si, naravno, Ti stvorio i postavio

ovde u raj! Rekla mi je da ćemo, ako budemo jeli ono voće, postati jednaki Bogu i da ćemo

razlikovati dobro i zlo."

Ovde vidimo otvoreni egoizam i prigovaranje. Kao svoju posledicu, egoizam u srce i um unosi

prigovaranje. On se podiţe protiv Boga i posredno prebacuje krivicu na NJega.

Budući da Bog nije video pokajanje niti je začuo opravdanje, bez oklevanja je zapovedio da budu

izgnani iz raja. Razgovor izmeĎu Boga i Adama i Eve prenosi nam dragocen savet i učenje o tome da Bog ne napušta čoveka kada ovaj prekrši NJegove zapovesti. On ga neće odmah osuditi,

nego će mu pristupiti. Ali, kako će mu pristupiti? Čovek ne čuje Boţije korake, kao što ih je čuo

Adam! Ja ga, meĎutim, vrlo jasno čujem kako me prekoreva: "Ovde si rĎavo postupio. Tamo nisi

dobro učinio. Zašto to radiš?" Bog se oglašava posredstvom naše savesti: "Pokaj se, ti si ljudsko

biće!"

Čovek je nepostojan. Lako pada, promenljiv je, nestalan, sklon je padu. Bog to zna jer nas je On

stvorio. On je načinio čoveka. MeĎutim, On nam je dao i blagodat da se pokajemo, dao nam je

snagu da se podignemo. Zašto to ne učiniš? Kad te prekoreva posredstvom tvoje savesti ili te

posredstvom Pisma poziva da se pokaješ a ti to ne učiniš, tada započinje osuda i kaţnjavanje.

Promenimo sada temu i obratimo se našem načinu ţivota. Ovde ponovo vidimo da čovek ţivi srećno sve dotle dok je poslušan. Savest ga ne prekoreva i ne muči, niti ga na bilo koji način

uznemiruje.

MeĎutim, kada čovek nije sasvim poslušan, njegova savest ga prekoreva i kaţe: "Ovde nisi

dobro postupio!" Čovekov egoizam uzvikuje: "Nije tako", ali se savest ponovo oglašava: "Moraš

se pokajati!" Tako se pojavljuje nemir i započinje rat, a u čovekovoj duši se javlja stanje

preispitivanja.

Ovo stanje nemira i preispitivanja ne pojavljuje se kod dobrog poslušnika. On ţivi u miru i

spokojstvu, s nadom u buduće večno vaspostavljanje u Bogu.

Sada smo u kinovitskom (opšteţitejnom) manastiru u kojem je ustanovljen odreĎeni poredak,

zakon, ustav, disciplina, poučavanje i poslušanje. Kada poslušnik ne primenjuje poredak,

poučavanje i zapovesti, kako Boţije tako i starčeve, u sebi oseća griţu savesti.

Oci se pridrţavaju poslušanja s takvom preciznošću da je čak i zapisano da bi trebalo da pitaju: "Oče, smem li da popijem deset gutljaja vode dnevno?" Šta pokušavaju da nam kaţu ovim

učenjem, savetima i opomenama? Pokušavaju da nas nauče koliko preciznosti moramo imati u

izvršavanju starčevih saveta i nareĎenja.

Osim toga, oci nas uče da sebe izvrgavamo ruglu kada napustimo roditelje, svet i slobodu, a

zatim pravimo dramu pred Bogom, angelima, ljudima i demonima kada nas vide da se svaĎamo

zbog igle, konca ili najobičnije sitnice.

Pred Bogom smo se zavetovali na samoodricanje. Šta podrazumeva samoodricanje? Ono

podrazumeva odricanje od naših strasti i vascele naše volje. Misliš li da pokazujemo

neposlušnost kada tvorimo svoju volju i bez blagoslova činimo ono što he nas zadovoljiti i sluţiti

nama samima?

Ako ćemo Bogu dati odgovor za svaku praznu reč, zar onda nećemo dati odgovor i za čin

samovolje?

Kad se zamonašimo, zavetujemo se na samoodricanje i poslušanje do smrti. Kako ćemo se onda

opravdati pred smirenim i najposlušnijim Isusom, kad nam pokaţe rane od klinova i raspeća?

Kada nam kaţe: "Pogledaj koliko sam Ja bio poslušan nebeskom Ocu i koliko sam odsekao

sopstvenu volju. Ja svoju volju nisam odsekao zbog igle, konca ili neke neznatne zapovesti, nego

zbog smrti i to smrti na krstu" (v. Filiplj. 2;8).

Kada, na primer, dobijemo prekor zbog nekog samovoljnog postupka, istog časa se uznemirimo i

u nama započinje rat. Kad se nešto sukobi sa ţeljom za samovoljom, u nama dolazi do silne

pometnje.

Vidimo našeg Hrista kako prima zapovest i kaţe: "Ako je moguće, neka me u ovom času

mimoiĊe ĉaša ova i neka se čovek spase na drugi način" (v. Mt. 26;39). Ali, Očev odgovor je

bio: "Ne, nastavićeš put ka Krstu i Golgoti!" "Neka bude volja Tvoja!"

Zbog toga moramo biti veoma obazrivi u pogledu svoje savesti i ništa nećemo činiti bez starčevog znanja. Iako smo srećni kad tvorimo svoju volju, iako smo time zadovoljni i

ispunjavamo ţelju svog srca, sasvim je izvesno da će doći čas kad ćemo se naći u vrlo teškom

poloţaju. Tad ćemo se setiti svoje prošlosti i traţićemo vreme za pokajanje i popravljanje, ali će

biti isuviše kasno! Sad, kad smo u mogućnosti da popravimo stvari, učinimo to! Ne činimo ništa

bez blagoslova.

U Stareĉniku (Izrekama pustinjskih Otaca) piše da je jedna monahinja otišla u baštu i bez

blagoslova ubrala i pojela salatu. Istog trenutka, Ďavo je ušao u nju. Od tog doba ponašala se kao

Ďavoimana, zbog čega su pozvali jednog starca da je isceli. Starac je prekoreo demona i upitao

ga: "Zašto si ušao u ovu sestru?" "To nije moja greška", odgovorio je demon. "Samo sam sedeo

na salati, a ona me je pojela!"

Demon je u ovu monahinju ušao telesno, dok u nas, kad činimo slična dela i ponašamo se

samovoljno, demon ulazi na drugi način, putem osećanja krivice. To je mnogo gore, jer je u

onom slučaju demon bio vidljiv i privukao je starčevu paţnju i monahinja je bila isceljena.

MeĎutim, kad mi prestupimo, demon ostaje u nama i to je mnogo gore.

Sveti Oci kaţu: "Nije velika stvar za čoveka da odagna demona, ali je daleko veće dostignuće da

odagna demonske strasti." Svetitelji mogu odagnati demona, ali proterivanje strasti zahteva lični

podvig.

Upravo iz tog razloga ne bi trebalo da se uzaludno trudimo, da gubimo vreme i da se

prelešćujemo, misleći da koračamo pravim putem monaškog ţivota i da smo poslušni. Ne bi

trebalo da budemo zadovoljni i da se uspavljujemo u samouverenosti, dok smo u stvari

prestupnici. Moţda nam se podsmevaju naše pomisli ili naša nadmenost, govoreći: "To nije

ništa, to ništa ne znači. Nije vaţno ako i ja to učinim." MeĎutim, u stvarnosti to znači prestupanje

boţanskog zakona. Iako ga mi moţemo prilagoditi, ne zaboravimo da je zakon Boţiji

nepromenljiv, postojan i stalan i da će se jednog dana u potpunosti primeniti, kad nam se po

njemu bude sudilo!

TREĆE SLOVO O POSLUŠANJU

sadrţaj

Sveti Oci su posredstvom poslušanja zadobijali izobilje blagodati. MeĎutim, moţe li jedan

poslušnik to da postigne, moţe li da se domogne sličnog uspeha? Sigurno da moţe. Kad se bude

pridrţavao tihovanja i svojih duhovnih duţnosti, kad se oslobodi (ovozemaljskih) briga, kad

zadobije mogućnost samoposmatranja i kad se bude obračunavao sa samim sobom, nema sumnje

da će napredovati.

Kad smo bili uz starca (Josifa), bili smo poslušnici (učenici). Imali smo svoju sluţbu (grč. to

5iaKov4pa), svoja dnevna zaduţenja i sl. Pored našeg starca, opitnog rukovoditelja na tim

boţanskim stazama duhovnog ţivota, neki od otaca bili su u stanju da upoznaju one stvari koje

su nam trezvenoumni Oci ostavili kao osveštano predanje.

Izbegavajmo da govorimo o nepotrebnim stvarima. Budimo dosledni u izvršavanju našeg

molitvenog pravila.

Osim toga, budimo precizni u odlascima u crkvu. Trebalo bi da budemo u crkvi i da

prisustvujemo sluţbi, Liturgiji i večernjoj. Trebalo bi da se svi zajedno okupimo u trpezariji. U

svemu treba da postoji red: "Gde god je red, tamo je i mir. A gde je mir, tamo je i Bog. Gde god

je nered, tamo je i pometnja. A gde je pometnja, tamo je i Ďavo." A sve neka biva blagoobrazno i

uredno (1. Kor. 14;40).

Budući da smo poslušnici (učenici), praktikujmo poslušanje. Ne izvršavajmo svoju sopstvenu

volju. Samovolja je prvostvorene (Adama i Evu) prognala iz raja. Hristovo potčinjavanje

NJegove volje volji nebeskog Oca vratilo je Adama i Evu u raj, i na taj način je poslušanje

trijumfovalo.

Lučonoša je bio neposlušan Bogu. Nadmeno je maštao o svojoj jednakosti sa Bogom i Bog ga je

udaljio od Sebe. Lučonoša je postao Ďavo i sad se bori protiv nas. Ostali angelski činovi ostali su

odani i poslušni Bogu i obitavaju u slavi Boţijoj. Iako su nekad bili angeli čija je priroda

promenljiva, blagodaću su postali nesposobni za pad. Oni su mnogo naučili od Lučonošinog i

čovekovog pada i sada su nepokolebivi u svojoj poslušnosti Bogu.

Kako je zla čovekova volja, jer u sebi skriva egoizam, gordost, samoljublje i mnoge druge

strasti! Upravo zbog toga je poslušnik osloboĎen od samovolje istovremeno osloboĎen i od

strasti.

Hristos je bio poslušan do smrti na Krstu, odnosno do potpunog umrtvljavanja sopstvene volje.

Da Hristos kao čovek nije bio poslušan, da nije odsekao Svoju sopstvenu volju, čovek nikad ne

bi bio spasen! Isto tako, čovek koji se drţi svoje samovolje i koji čini ono što ţeli ne moţe da

bude spasen.

Šta znači poricanje sopstvene volje? To znači da čovek udaljuje i odbacuje sopstvenu volju i da

nema nikakve veze s njom.

Tek kad na ovaj način ukloni samovolju, poslušnik će se izbaviti od strasti. Ukoliko se više

oslobaĎa samovolje, utoliko se više oslobaĎa i strasti.

Ako poslušnik zna kako da u praksi kaţe "blagoslovi" i "neka je blagosloveno", biće ovenčan

nepropadljivim vencem u nebeskom svetu.

Kad god poslušnik istakne svoju samovolju, ubrizgava otrov kojim truje samoga sebe.

Čak i ako je zapovest koja mu je data loša, Bog će je i pored toga blagosloviti poslušanja radi.

Postojao je jedan poslušnik koji je posedovao tako nepokolebivo poslušanje da je, kad bi mu

njegov starac zapovedio da ode i da pokrade razne stvari u kelijama ostale braće, i to činio!

Starac je zatim braći vraćao stvari. Ovaj monah se nikad nije uznemiravao kad bi mu pomisli

govorile: "Šta mi to starac čini? Zar me podstiče i uči da kradem? Kasnije ću steći naviku da

kradem!" Naprotiv, razmislio bi o tome i rekao: "Ja sam poslušan. Ne znam šta je ovo što sad

činim. Znam samo jednu stvar, a to je da sam poslušan!"

Neko je otišao i postao poslušnik (učenik) jednog starca koji je imao bratstvo. Starac mu je

rekao: "Budući da ţeliš da ţiviš u mom bratstvu, zapovedam ti da nikad ne izustiš ni jednu jedinu

reč i da Hrista radi postaneš nem!" Monah je na to odgovorio: "Neka je blagosloveno!"

Nakon što je proveo neko vreme u ovom bratstvu, starac je video da ovom monahu ne koristi da i

dalje ţivi ovde. Stoga mu je rekao: "Poslaću te kod drugog starca, u drugi manastir." Zatim mu je

dao pismo i rekao: "OtiĎi u taj i taj manastir, daj ovo igumanu i ostani tamo."

Iguman je primio pismo. Bila je to preporuka u kojoj je pisalo: "Starče, molim te da zadrţiš ovog

brata. Dobar je monah", itd. Tako su ga zadrţali.

Nakon izvesnog vremena, monah se upokojio, ne prekinuvši ni u jednom trenutku svoje ćutanje.

Posle njegove smrti, drugi starac je pisao prvom: "Iako je monah kojeg si mi poslao bio nem, bio

je pravi angeo!"

Prvi starac je na to odgovorio: "On nije roĎen nem, ali je ćutao zbog poslušanja!" Drugi starac se

zadivio snazi onog monaha i njegovoj vernosti starčevoj zapovesti.

Ovim pokušavam da kaţem da potpuno odsecanje samovolje znači posvećenje.

Mnogo puta sam razmišljao: "Koliko će se savršeno poslušan učenik proslaviti u Hristu, koji je

prvi u poslušanju! I kako je moguće da Hristos ne primi savršeno poslušne učenike u Svoju

zajednicu, gde će večno gledati NJegovo lice, kao što sveti Jovan Bogoslov i EvanĎelista piše u

Otkrovenju (v. Otkr. 22;4)?"

Mi, današnji monasi, čvrsto se drţimo sopstvene volje, zbog čega ne moţemo da napredujemo.

Mi ne kaţemo: "blagoslovi" i "neka je blagosloveno", nego "ne tako nego ovako", itd, i na taj

način ulivamo otrov u sebe i svoje ţivote. Iz tog razloga ne napredujemo onako kako bi trebalo

da napreduju dobri monasi.

U spisima svetih Otaca čitamo o izvesnim svetim poslušnicima.

Ţiveo jednom neki iguman koji je u keliju jednog od svojih poslušnika uveo vola. Vo je

godinama uništavao razboj i tkanje ovog monaha i, naravno, činio i mnoge druge stvari. Monah

uopšte nije imao mira! Uprkos svemu tome, nikada nije pomislio ništa loše o igumanu, kao što

kaţe ava Pafnutije: "Avo, kroz glavu mi nikad nije prošla nijedna rĎava pomisao o mom

igumanu dok sam se pitao zašto je uveo vola u moju odaju. Ako ga je već uveo tamo, on zna šta

radi i ja sam sasvim miran!"

On nije imao sopstveni način razmišljanja. Način razmišljanja njegovog starca bio je i njegov

sopstveni.

Zbog toga kaţemo: "Ako nemamo duhovno poslušanje, nikad ništa nećemo postići." Kada ne

ţelimo ono što ţeli naš starac, mi, u suštini, nismo poslušnici (učenici), jer ne posedujemo

duhovno poslušanje. Ako bismo bili poslušni samo svojim delima, bilo bi to kao da smo ljudi

samo telom, ali bez duše (kao da bi se čovek koji poseduje samo telo uopšte mogao smatrati

ličnošću), što je logički potpuno neprihvatljivo.

Upravo na taj način je, sa duhovne tačke gledišta, logički neprihvatljivo da se neko nazove

poslušnikom (učenikom) ako poseduje poslušanje samo u delima i sluţenju. Iznad svega, čovek

mora imati dušu. On mora imati i duhovno poslušanje i trebalo bi da kaţe: "Šta god da starac

veruje, misli ili odlučuje, ja na isti takav način verujem, mislim i odlučujem."

Sveti Simeon Novi Bogoslov primio je blagoslov s neba samo zbog svog poslušanja. On nam je

vrlo snaţan i izrazit primer.

Sveti Pajsije je jednog dana rekao svom poslušniku (učeniku): "Čedo moje, popij vodu iz ovog

slivnika!" Poslušnik je pomislio: "Vratio sam se sa poslušanja umoran i znojav, i umesto da mi

kaţe da se napijem vode iz krčaga ili sa izvora, on mi kaţe da pijem ovu prljavu vodu iz

slivnika!" Poverovao je svojim pomislima i bio lišen velikog blagoslova!

Kasnije je razmišljao: "Zašto je ne bih popio?" MeĎutim, nije našao nikakvu vodu. Tada mu je

ava Pajsije rekao: "Nesretniče! Znaš li šta je bila ta voda? Bila je to voda koja je oprala noge

Isusove!"

Od tog vremena, na monaha je sišao duh tuge i ava Pajsije je pokušavao da ga uteši. MeĎutim,

kako je mogao to da učini? Monah je došao dotle da uopšte nije imao mira. Onda mu je svetitelj jednog dana rekao (budući da ni sam nije mogao da naĎe mir i da ostane pored njega): "PoĎi na

to i to mesto. Tamo ćeš naći tri groba i ispred jednog od njih (ukazao mu je ispred kojeg)

izgovori molitvu. Obrati paţnju na ono što ćeš čuti." Monah je tako i učinio i začuo glas koji je

govorio: "Vrati se svom starcu i budi poslušan!"

MeĎutim, on je već doţiveo unutrašnji brodolom. Dom njegove duše bio je nepopravljivo srušen. Zbog toga je ostatak ţivota proveo u neodlučnosti i kolebljivosti po pitanju poslušnosti ocu

Pajsiju.

Dok je sveti Simeon Novi Bogoslov trijumfovao nad svojom samovoljom i zbog svog savršenog

poslušanja primio bogoslovlje sa Neba, dotle je drugi monah, tvoreći sopstvenu volju, ostao

izvan poslušanja i blagodati.

Ovo je, naravno, samo nekolicina primera. Ako bi se zapisalo sve što su učinili ovi Oci,

najplemenitiji poslušnici, sakupilo bi se mnoštvo tomova!

Ti primeri su kao ogledalo u kojem moţemo da vidimo same sebe i svoje ponašanje.

Neka Bog pomogne svakome od nas da doĎe sebi i da vidi koliko se odrekao samovolje. Borimo se, da se izbavimo ovog otrova, da bismo ţiveli po Boţijoj volji i onako kako monaški priziv

zahteva od nas.

O VERI, POŠTOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU

sadrţaj

1. Vešto i marljivo podrţavajte poverenje i ljubav prema svom duhovnom rukovoditelju, jer se u

tome sadrţi i ţivot i smrt duše. Ne ţalostite svog oca u Hristu ako ţelite da gledate lice Boţije.

Onaj ko ţalosti njega, trebalo bi da zna da ţalosti Hrista. Kako će onda nakon smrti pogledati

Hrista?

2. Verujem, čedo moje, da ćeš izvršiti većinu od onoga što ti savetujem, i videćeš koliko ćeš se

dobro osećati! Nikada ne dopuštajte neprijatelju da vas napadne rĎavim pomislima protiv vašeg

starca, jer su takve pomisli zmije ispunjene otrovom.

Budite kao jedno s vašim starcem. Slušajte ga kao da su to reči koje izgovara Sam Hristos.

Starcu ćete udovoljiti ljubavlju, poštovanjem i savršenim poslušanjem. Udovoljivši starcu,

udovoljićete i Bogu. Šta god da činite starcu, činite i Bogu.

3. Čedo moje, ne sumnjaj u to što ti se dešava. Jedno istinsko duhovno čedo na taj način ljubi

svog duhovnog oca koji ga je duhovno rodio posredstvom blagodati Boţije.

Molim se da Hristos ispuni vascelo tvoje srce Svojom boţanskom ljubavlju, koja uistinu

obnavlja hrišćansku veru.

4. Poslušnik (učenik) biva smrtno pozleĎen kada propusti da starcu otvoreno i iskreno otkrije

svoje pomisli. Kao što se bolesnik ne moţe isceliti ukoliko lekaru ne pokaţe kakva je njegova

rana ili bolest, zbog čega se bolovi i groznica nastavljaju, na isti način se ni poslušnik (učenik) ne

isceljuje kada svoje duševne rane ne pokaţe svom duhovnom lekaru. U tome ga sprečava njegov

egoizam.

Prema tome, čeda moja, bacimo pod noge tog zmaja i pogubimo ga mačem osvećene ispovesti i

uzimanjem duhovnih lekova koje nam duhovni lekar, starac, daje radi našeg isceljenja.

5. Budimo budni, čeda moja, i prisiljavajmo same sebe. Šta čekamo? Kraj se pribliţava, i naći ćemo se u nevolji. Šta će nam onda pomoći? U toj velikoj potrebi pomoći će nam sadašnja

marljivost u duţnostima, zadobijanje vrlina i, posebno, duhovno jedinstvo sa našim duhovnim

roditeljima posredstvom ţivota kojim ćemo im udovoljiti. Ukoliko smo duhovno razdvojeni od

svog duhovnog oca zato što smo neposlušni i što ga osuĎujemo, kako ćemo se u smrtnom času

utvrditi protiv demona? Kako ćemo se bez njegovih svetih molitava naći u prisustvu Samog

Isusa Hrista? Čije će nas molitve osloboditi kada se uznesemo i naiĎemo na vazdušna mitarstva?

Starčeve? One su nas napustile, jer smo ga u ovom ţivotu ţalostili, tako da one u tom času

potrebe više nemaju nikakvu silu.

Prema tome, čeda moja, pobrinimo se da ţivimo saglasno volji Boţijoj da bismo mu udovoljili i

da bi nam podario večni počinak u Svom naručju.

6. Tvoje pitanje, čedo moje, pitanje je koje se uglavnom odnosi na tvog starca. Mnogo puta sam

vam govorio da Ďavo strahuje od staraca i da su ljubav prema njima i poverenje u njih najveća

sigurnost za svakoga ko im se potčini ljubavi Boţije radi. MeĎutim, svako ko greši u poslušanju

starcu istog trenutka gubi njegovu zaštitu i time počinje poslušnikova propast. Budući da Ďavo to

zna, ne okleva da započne rat koristeći pomisli protiv starca i pokušavajući da njegove slabosti

preuveliča u toj meri da poslušnik poveruje kako od njega ne moţe imati nikakve koristi, kako se nije pokazao kao dobar, itd. Kada ga Ďavo uveri u to, on ga i pobeĎuje. MeĎutim, kada

poslušnika zatekne sa čvrstim temeljima, napušta ga i otvara drugi front. Retkost je da poslušnik

ne vodi ovakav rat.

Starĉevo pismo monahinji

7. Kćeri moja, ljubi i poštuj svoju staricu. Ko je od nas bez slabosti? Svi smo mi krivi zbog

svojih strasti. MeĎutim, to je jedna stvar, a tvoja obaveza prema tvojoj duhovnoj majci sasvim

druga! Gledaj je kao lice Hristovo! Poverenje koje imaš u nju računaće se kao poverenje u Boga.

Ne ţelim da se pretvaraš. Ja mnogo cenim iskrenost i poštenje, i ţelim da i moja duhovna čeda

budu takva. Uvek se iskreno ispovedaj, slušaj njene savete i imaj poverenja u sve što ti kaţe

tvoja starica.

Ako ne prihvatiš s verom sve što ti ona kaţe, doći će do toga da ćeš početi da je osuĎuješ, da ćeš

se otuĎiti i udaljiti. To ne dolikuje tebi kao monahinji, koja je pod igumanijinom zaštitom.

Ne bi trebalo da osuĎujemo bilo kog čoveka ili da se otuĎujemo od njega, a posebno ne od svoje

duhovne majke.

Bori se da je zavoliš i da je gledaš kao lice Hristovo i tada ćeš, saglasno svojoj veri, poţnjeti i

odgovarajuću korist. Učini to i ugledaćeš istinu.

Sada, tokom Velikog posta, ţelim da budeš posebno snaţna u svojoj duhovnoj borbi. Budi

ćutljiva i iznutra i spolja. Sećaj se smrti postojano i neprestano, jer ćeš od takvog razmišljanja

imati ogromnu korist. Izgovori ljubljenu molitvicu. Primoraj sebe da se pribliţiš starici i ne

dopusti svojim pomislima da je osuĎuju, jer to sveti Oci karakterišu kao ozbiljnu opekotinu ili

trovanje. Čuvaj se da ne otpadneš od starice, jer će tada svaki tvoj dobar podvig biti uzaludan.

SLOVO O SAVESTI I POSLUŠANJU

sadrţaj

Kada čovek čuva apsolutnu poslušnost svojoj savesti i izvršava sve što mu ona govori, ona ga ni

najmanje ne muči. To se ne dešava što je njen glas utihnuo nego, naprotiv, to znači da zbog

njegovog dobrog poslušanja ne postoji ništa zbog čega bi ga njegova savest prekorevala.

Apostol Jovan kaţe: Ako nas savest[1] naša ne osuĊuje, smelost imamo pred Bogom (1. Jn.

3;21).

Nemoguće je da čovek korača putem a da se negde ne spotakne, jer sa svih strana Ďavo, svet i

telo neprestano postavljaju prepreke u njegov ţivot i on se spotiče srazmerno svojoj nepaţnji.

Zbog toga je potrebno da, kada padne, odmah ustane i zatraţi oproštaj. Kad se čovek pokaje

srazmerno teţini svog greha, njegova savest, koja ga je dotle mučila, prestaje da ga prekoreva.

Svoju savest moramo čuvati u tri tačke - u odnosu na Boga, u odnosu na bliţnje i u odnosu na

stvari.

U odnosu na Boga, čovek čuva svoju savest kad se kloni najrazličitijih grehova. U odnosu na

bliţnje, savest čuva ukoliko ih ne ţalosti, ne osuĎuje, ne kleveta, ne sablaţnjava i ne podstiče na rĎava dela. U odnosu na stvari, svoju savest čuva kad svojom nepaţnjom, nemarom i

nesavesnošću ne uništava i ne kvari materijalne stvari.

Sveti Teodor Studit kazuje nam mnoge stvari o ovoj "nesavesnosti." "Kad vidiš da nešto gori ili

da se oštećuje a ne prihvatiš ga ili ne zaštitiš, onda je to nesavesnost. Kad se tvoja odeća pohaba i

ti je zanemariš tako da bude sasvim uništena, onda je to nesavesnost. Kad moţeš da radiš a umesto toga lutaš tamo i ovamo, to je takoĎe nesavesnost. Kad ostaviš svoju hranu pa se ona

pokvari i ti je baciš, to je nesavesnost jer je trebalo da se pobrineš da je pojedeš pre nego što se

pokvarila.

Prema tome, nesavesnost je kad neko greši u odnosu na materijalne stvari, a takoĎe i kad na bilo

koji način uvredi Boga."

Najveće bogatstvo se stiče onda kad čovek teţi da sačuva mirnu savest. U slučaju da oseti da ga

je nešto povredilo, odmah mora to da popravi, i tako će se vratiti u prethodno stanje.

Koliko puta nas je prekorevala naša savest! Ukoliko čovek više sluša svoju savest i obraća

paţnju na nju, utoliko ga ona pouzdanije rukovodi. Ukoliko ga ona istančanije rukovodi i

prekoreva, utoliko se on više uzdiţe u čistoti.

Postoji takoĎe i "rĎava savest", koja se često pojavljuje u vidu, formi i obliku dobre savesti.

MeĎutim, u suštini je to zla, izopačena savest, savest koja se protivi Bogu.

RĎava savest je onaj glas koji o stvarima uči lukavo, izopačeno i protivno.

Kao svoje polazište, izvor i temelj dobra savest ima smirenje i poslušanje, dok rĎava savest kao

svoj izvor ima gordost i neposlušnost.

Kad čovek nije poslušan starcu, kad se opire, kad je lukav i kad ne sluša, on poseduje ono što se

naziva samopouzdanjem, a samopouzdanje znači rĎavu savest.

Smirenoumlje raĎa dobru savest. Budući da su ove dve savesti isprepletane, čovek se često pita:

"Da li je ovo rĎava ili dobra savest? Hoću li verovati ovoj ili onoj misli?" Da bi naučio ili, bolje

rečeno, da bi bio naučen šta je dobra savest, čovek mora posedovati smirenje. MeĎutim, on se

prevashodno mora potčiniti rukovoĎenju drugog, starijeg, vodiča, njegovog duhovnog oca i biti

poslušan svemu što on kaţe. Tada će, malo - pomalo, početi da opaţa koje su misli rĎave a koje

dobre, šta je nijansa dobre, a šta nijansa rĎave savesti. Na taj način on s jedne strane izbegava

pad posredstvom učenja i rukovoĎenja svog duhovnog oca, a sa druge, vremenom biva naučen

kakva je nijansa i pojava ove dve savesti. Tako postaje savršen čovek.

Oštećeni su oni koji nisu imali poslušanja. Čoveka tišti i jedna i druga savest; jedna teţi da ga

spase, a druga da ga uništi, i često se dešava da on ne zna koju da posluša. Onaj ko je poslušan

izbegava tu opasnost i, malo-pomalo, postaje iskusan i opitan u razlikovanju dobre savesti od

rĎave.

Ava Pimen je imao dve pomisli i otišao je da ih saopšti svom duhovnom ocu. Ovaj je ţiveo

veoma daleko odatle, tako da je ava pošao ujutro a stigao uveče. Zaboravio je jednu pomisao,

tako da mu je kazivao samo o onoj drugoj. Čim se vratio u svoju keliju i stavio ključ u bravu,

setio se i one druge (zaboravljene) pomisli. Nije ni otvarao vrata nego se vratio da je saopšti

svom duhovniku. Kad je video njegovu revnost i preciznost, uzviknuo je: "Pimene, Pimene[2],

pastiru angela! Tvoja vrlina učiniće tvoje ime poznatim u čitavom svetu!"

Da bi neko postao dovoljno opitan u razlikovanju dobre od rĎave savesti, mora proći kroz

poslušanje. Ako ne proĎe kroz poslušanje, biće nepotpun. On moţe imati blagodatne darove,

moţe imati dobru dušu, moţe činiti razna dobra dela, ali ćeš videti da uvek "hramlje" u pogledu

rasuĎivanja i smirenja. Prva i prevashodna vrlina koju daje potčinjenost starcu je rasuĎivanje,

koje dolazi kroz smirenoumlje. Drugačije rečeno, poslušanje kali čovekov karakter i, iznad

svega, daje mu rasuĎivanje i smirenje.

Pitaj oca svojega i on će ti javiti, kaţe Sveto Pismo (5. Mojs. 32;7). To vidimo i na

svetootačkom putu kojim su koračali svetitelji. U Ţitijima pustinjskih otaca (Paterikonu,

Otečniku) čitamo da je izvesni Zaharije imao viĎenje, ali da njegov duhovni otac nije bio u

stanju da protumači da li je ono od Boga ili od demona. Zbog toga je prekoreo svog učenika i rekao mu da ne obraća paţnju na viĎenje. Učenik je zatim otišao kod starca obdarenog

rasuĎivanjem koji mu je rekao: "ViĎenje je bilo od Boga, ali idi i potčini se svom duhovnom

ocu." Ovo pokazuje da je poslušanje vaţnije od viĎenja.

Koliko su nam toga Oci ostavili za naše poučavanje! Put koji je najbolji, najispravniji,

najsigurniji i najslobodniji od odgovornosti jeste put potčinjavanja duhovnom ocu. "Onaj ko

praktikuje poslušanje, ispunio je sve zapovesti Hristove", kaţe ava Palamon.

"Poslušnik je izabrao najbolji put", kaţe ava Mojsej. "Čeda moja, pohitajte tamo gde je

poslušanje. Tamo leţe radost, mir, bratoljublje, jedinstvo, budnost, uteha, venci i nagrade."

MeĎutim, kada kao poslušnici (učenici) ţelimo da istaknemo svoju sopstvenu volju, put postaje

teţak, surov i opasan. Kada pak praktikujemo poslušanje, obitavamo u ljubavi, snazi,

bratoljublju, vencima, osvećenju i spasenju.

Samovolja je velika smetnja, velika prepreka. To je zid izmeĎu duše i Boga! Kao što zid koji je

ispred nas zaklanja sunce, zbog čega to mesto postaje vlaţno i nezdravo i ne daje plodove jer

sunce tamo ne sija, tako se dešava i sa zidom samovolje. Kad se on naĎe ispred duše, duša

potamni i ostaje besplodna.

Sunce Pravde je Hristos. Kad duša nije zaklonjena, Hristovi zraci dolaze i obasjavaju je, a čovek

donosi plodove i osvećuje se.

Samo onaj, ko je okusio plodove poslušanja, moţe da govori o njemu. Poslušanje je najblagodatniji put. Iznad svega, onaj ko je poslušan proteruje zlog demona egoizma i gordosti,

uzročnika svakog zla, i zadobija smirenje i bezbriţnost.

U Izrekama pustinjskih otaca (Gerondikonu, Starečniku) čitamo o dvojici braće koji su odlučili

da napuste svet i da se zamonaše. Jedan je postao poslušnik u kinovijskom (opšteţitejskom)

manastiru, a drugi je postao isihasta.

Nakon dve - tri godine, isihasta reče: "Poći ću da posetim mog brata koji je u manastiru, gde ţivi

usred briga i nevolja. Ko zna kako je nesretniku usred takve pometnje!" Bio je uveren da je,

posredstvom podviţništva, dostigao visoku duhovnu meru. Otišao je u manastir i, verovatno uz

izgovor da mu je brat potreban, rekao igumanu: "Ţeleo bih da nakratko vidim svog brata!" Brat

je došao, dok je iguman, koji je bio sveti čovek, dao svoj blagoslov da ostanu nasamo i da

razgovaraju.

Kad su se našli na izvesnom rastojanju od manastira, na putu su videli mrtvog čoveka koji je bio

skoro nag. Isihasta je rekao: "Zar nemamo malo odeće da pokrijemo ovog čoveka?" Monah iz

manastira je, u svojoj prostodušnosti, na to odgovorio: "Zar ne bi bilo bolje da se molimo da

bude vaskrsnut?" "Pomolimo se", rekao je isihasta. Obojica su se molili, i pokojnik je ustao. Monah iz manastira nije pridavao veliki značaj ovom čudu, verujući da se izvršilo molitvama

njegovog starca. MeĎutim, isihasta je u sebi pomišljao da se čudo dogodilo zbog njegove

sopstvene vrline, odnosno zbog njegovih podviga i posta, svenoćnih bdenja i nedaća koje je

pretrpeo, zbog spavanja na zemlji i ostalih postignuća.

Kad su se vratili, iguman se obratio isihasti i pre nego što su braća nešto rekla: "Brate, nemoj misliti da je Bog zbog tvojih molitava vaskrsnuo mrtvaca. Ne! Bog je to učinio zbog poslušnosti

tvoga brata!"

Kad je isihasta video da iguman neposredno čita njegove misli, da ima dar prozorljivosti i da je

sveti čovek, poverovao je za sebe da je prelešćen i da je njegov brat, za kojeg je smatrao da je

potišten i da brine zbog mnogih stvari u manastiru, u stvarnosti iznad njega.

Razmislite sa kakvim je ubeĎenjem poslušnik rekao: "Molimo se da bude vaskrsnut!" Tu ćete

videti prostodušnost, nezlobivost i veru. Isihasta je smatrao da je to nemoguće, ali je monah iz

manastira smatrao da je to sasvim prirodno. Imao je poverenja u molitve svog starca. Koliku je

borbu morao podneti da bi dostigao takvo smirenje! Kako su se njegov egoizam i gordost razbili

u manastiru! Koji čovek, došavši iz sveta, ne donese sa sobom egoizam i gordost? Koliko se

poslušnika posvetilo posle smrti i postalo mirotočivo!

Na Svetoj Gori, u oblasti Skita svete Ane, ţiveo je monah koji je uz mnogo znoja i truda

prenosio vreće s brašnom iz luke. U jednom trenutku, pojavile su mu se pomisli: "Pitam se

hoćemo li zaista biti nagraĎeni zbog svog ovog znoja i truda koji podnosimo da bismo bili

poslušni starcu!" Dok je razmišljao o tome, seo je da se malo odmori. Ubrzo je zadremao i, dok

je tonuo u san, ispred sebe je ugledao Presvetu Bogorodicu: "Nemoj se obeshrabriti, čedo moje",

rekla mu je. "Znoj koji prolivaš da bi poslušanja radi preneo hranu, pred mojim Sinom se smatra za mučeničku krv!" Monah je došao sebi, a pomisli i umor su ga napustili. Oci su zapisali ovaj

dogaĎaj na obliţnjoj steni i to moţe da pročita svako ko tuda proĎe.

Nedaleko od glavne crkve u Skitu svete Ane nalazi se kućica koju zovu "Patrijarhova." Tu je

ţiveo i podvizavao se patrijarh po imenu Kirilo. Napustio je patrijaršijski presto i došao da ţivi

kao običan monah. Monasi su hranu donosili na plećima, ali su patrijarhu rekli: "Vaša svetosti, vi ste isuviše stari i niste naviknuti na naš način ţivota. Nabavićemo vam magarca koji će prenositi

vaše sledovanje." Tako su mu nabavili magarca, s kojim je koračao goredole niz planinsku

padinu.

Jednog dana, dok se patrijarh s magarcem uspinjao uz planinu a ostali oci na plećima nosili vreće

s hranom, seli su da se malo odmore. Patrijarh je u polusnu video Presvetu Bogorodicu okruţenu angelima. Presveta Bogorodica je drţala sasud i iz njega napajala oce koji su svoj teret nosili na

plećima. Angeli su nosili ubruse i brisali im znoj.

Patrijarh je sa zaprepašćenjem video da i magarcu brišu znoj. Počeo je da ih preklinje: "Izbrišite i

mene, molim vas!" Tad mu se obratila Presveta Bogorodica: "Oče, ti se nisi oznojio, a magarca

ćemo izbrisati jer je znojav." Tad se probudio i došao sebi. Ocima je rekao: "Uzmite magarca, jer sam lišen mnogih blagoslova. Presveta Bogorodica i angeli izbrisali su i magarca a mene nisu!"

Od tog doba, i on je svoj teret nosio na plećima.

Koliko se sličnih stvari dešavalo u ţivotima Otaca! Da smo samo bili tamo da ih vidimo! Sad se

takve stvari retko susreću, jer smo sve to izgubili.

Prema tome, obratimo paţnju na svoju savest. Poslušanjem, skrušenošću i smirenoumljem

zadobijmo dobru savest. Odbacimo samovolju, koja raĎa samopouzdanje i rĎavu savest.

Odabrani odlomci o poslušanju

1. Koji bi primer bio lepši od Gospoda Isusa! Zar Ga poslušnost Ocu nije odvela do Krsta i do

smrti? Zar se On, budući jednosuštan Ocu, nije mogao tome usprotiviti? On to, meĎutim, nije

učinio. Dok se uspinjao na osveštanu Golgotu, koračao je u znoju i s bolom padao na kolena pod

teretom odsecanja sopstvene volje. On je morao da se popne, da dosegne njen vrh i da bude

uzdignut na proslavljeni i za demone strašni Krst, da pokaţe savršeno i apsolutno poslušanje i da

zadobije nepropadljivi venac večne slave.

Na taj način zadobijamo vaskrsenje duše, a ne samovoljnim kolebanjem izmeĎu poslušanja i

neposlušanja. Nećemo time zadobiti venac, nego dragovoljnim ţrtvovanjem. Sve prepreke se

savlaĎuju čvrstom rešenošću da se radije umre nego da se izneveri poslušanje u vršenju duţnosti.

2. Poslušanjem Hristovim smo spaseni, dok smo neposlušanjem Adamovim bačeni u paklenu

provaliju. Put poslušanja uistinu vodi na Golgotu. On je uzlazan i uspinjanje je pomalo naporno.

Znojićemo se i zamarati, ali pomislimo da ćemo nakon vaskrsenja zadobiti čistotu duše i

usinovljenje, i da se to bogatstvo ne moţe uporediti ni sa kakvim ovozemaljskim nasladama. Šta

ja to govorim? Sa zemnim stvarima? I kad bi prodao čitav svet, čovek ne bi mogao da kupi ni

jednu jedinu kap duhovne radosti one duše koja se popela na Golgotu i videla svoje sopstveno

vaskrsenje.

3. Hristos je rekao Svojim učenicima: Ko vas sluša, mene sluša, i ko se vas odriĉe, mene se

odriĉe; a ko se mene odriĉe, odriĉe se Onoga koji me je poslao (Lk. 10;16). Apostolski

prejemnici (naslednici) su jerarsi, sveštenici, igumani i starci u malim bratstvima. Prema tome,

onaj ko je poslušan apostolskim prejemnicima, poslušan je i Samom Hristu, dok se onaj, ko im je

neposlušan, odriče Hrista.

Budući da ţelimo da se potčinimo Hristu, moramo pokazati poslušanje, ali ne tako što ćemo biti

poslušni u onome što nam se dopada i neposlušni u onome što nam se ne dopada. U

Getsimanskom vrtu, Hristos je preklinjao da se spasenje ljudskog roda izvrši na način drugačiji

od onoga kakav je ţeleo nebeski Otac. MeĎutim, nebeski Otac se odlučio za Krst, i Hristos je

odgovorio: "Ne kako ja hoću, nego kako ti", Oče (v. Mt. 26;39) i bio poslušan do smrti, i to do

smrti na Krstu (Filiplj. 2;8).

4. Bogoslovlje ishodi iz molitve, a molitva iz savršenog poslušanja. Ako nema poslušanja,

monah će ubrzo izgubiti svaki talant i dar koji ima, dok istinski poslušnik obiluje svim darovima

Utešitelja, i bogat je i sada i u vekove.

5. Da bi nas posetila blagodat Boţija, moramo uz savršeno poslušanje primeniti sve ono čemu

smo naučeni. Nemojmo dodavati svoju volju volji našeg starca, jer se to naziva duhovnom

preljubom. Moramo iskreno delati na svom poslušanju, inače nećemo napredovati na monaškom

putu.

Smirenje je vrlina koja čudesno pomaţe da se primeni savršeno, hristoliko poslušanje. Naprotiv,

egoizam i gordost se suprotstavljaju njegovom zadobijanju.

6. Zastrašujuće je i uţasno da vršite pritisak na vašeg starca i da ga prisiljavate da učini nešto što

vi ţelite, ali što njegova duša ne ţeli. To je strašno, i to zna samo onaj ko poseduje lični opit.

Vaš duhovni otac i starac je za vas vredniji od svih ljudi na zemlji, pa čak i od čitave vaseljene!

Jedino Ďavo zna šta znači imati starca i biti mu savršeno poslušan. On to zna bolje nego bilo ko

drugi.

7. Nikad ne ispituj šta radi tvoj starac, ili zašto čini ovo ili ono. Nemoj mu suditi, jer ćeš postati

antihrist! Nikad u svom ţivotu nemoj biti popustljiv prema onima koji govore protiv tvog starca.

Naprotiv, odmah im se suprotstavi! Zaštiti ga i odbrani, jer Hristos ispravlja starčeve ljudske

nedostatke i greške zbog bespogovornog i čistog poslušanja.

8. Za satanu je veliki uspeh kad ubedi poslušnika da sakrije svoje pomisli od starca, da nešto

učini bez starčevog odobrenja i blagoslova, i da se ne ispovedi iskreno svom duhovnom ocu.

Takav poslušnik nikad neće postaviti dobar početak i nikad neće uznapredovati u blagodati

Boţijoj. Naprotiv, povlačiće se tamo i ovamo dok ne doĎe nesrećni kraj njegovog ţivota.

9. Poslušanje ima vrednost jedino onda kad se patnjom i trudom odseče samovolja. Strastvene

navike podsećaju na trnovito korenje i prirodno je da će svako, ko poţeli da iščupa to korenje,

osetiti bol, da će se ubosti i da će mu iz ruku poteći krv. Isto se dešava i kad se, radi poslušanja

duhovnom ocu, iskorenjuju rĎave navike.

10. Ne ţalosti starca ili sabrata, jer će istog časa mir iščeznuti iz tvoje duše, Isusova molitva će se

prekinuti, i ispuniće te pomisli. Lek za to je ispovest, vatrene suze i iskreno opraštanje drugima.

Budi oprezan ako imaš nešto protiv starca, jer će te Ďavo lako srušiti i prelestiti. Dovedi u red

svoje pomisli, kako te ništa ne bi uznemiravalo u pogledu starca.

11. Dobar poslušnik će doneti plodove krotosti. Starac će odseći njegovu samovolju, prekorevaće

ga i osuĎivati, a kada je učenik poslušan, zadobija dragocenu krotost. Jednom rečju, učenik

(poslušnik) zadobija sve vrline ako pokaţe bespogovorno poslušanje. MeĎutim, ako prigovara i

svaĎa se, ako je neposlušan, gord i sl, ozbiljno pozleĎuje svoju dušu jer ţalosti Boga koji je

smirio (unizio) Samoga Sebe, dok je on, ovozemaljski i ubogi čovek, gord!

12. Savršenog poslušnika neće zadrţavati vazdušna mitarstva. On se ne plaši ni smrti, ni demona,

ni Boga, nego mu se, naprotiv, revnosno klanja. Istinski poslušnik (učenik) se plaši jedino

neposlušnosti svom starcu, koji za njega predstavlja vidljivog Hrista. Neposlušnost starcu će ga

odmah prognati iz raja blagodati Duha Svetoga, koji u najvećoj meri naslaĎuje smirenu i

angelopodobnu dušicu poslušnika. Savršen poslušnik je u svemu podoban Bogočoveku Hristu.

13. Kada je učenik (poslušnik) Hrista radi poslušan svom starcu, on izvršava sve zapovesti

Hristove. Savršeno poslušanje, bez gunĎanja i predomišljanja, moglo bi se uporediti sa različitim

podvizima u primeni svih zapovesti Gospodnjih.

Bog ljubi onoga ko je poslušan ljubavi Boţije radi, i unutar dobrog poslušnika obitava vascela

Presveta Trojica. Kakvo veličanstvo u sebi skriva trostruko blagosloveno poslušanje! Ono

smirenom, beznačajnom, malom i neznatnom poslušniku omogućuje da postane obitavalište

Presvete Trojice! Ono ga čini izvršiteljem svih Hristovih zapovesti i vodi ga u raj, gde će sa

dvostrukim vencem i blistavom ogrlicom koračati meĎu svetiteljima.

14. Kakvu čudesnu slobodu zadobija onaj koji je potpuno odsekao sopstvenu samovolju! Kakav

mir nalazi duša tog borbenog podviţnika, poslušnika, kada ne poseduje svoju sopstvenu volju

nego volju svoga starca! Taj blaţeni poslušnik vodi duhovno ugodan ţivot, preispunjen radošću i

nadom. On ţivi mirno i čudesno, siguran da će, uspokojivši svog starca, njegovim molitvama i

sam naći pokoj u raju.

Blaţen je i trostruko blaţen poslušnik koji je u svemu odsekao svoju pogubnu samovolju i sve

ispoveda svom duhovnom ocu. Takav čovek će još ovde biti potpuno duhovno zdrav, i kao

angeo Boţiji blistaće meĎu angelima pred strašnim prestolom Gospodnjim.

15. Raduj se, dakle, borbeni poslušniče, podraţavatelju Velikog Poslušnika, koji je unizio sebe i

bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu. Zato i njega Bog visoko uzdiţe i darova mu Ime koje

je iznad svakog imena (Filiplj. 2;89). Što se tebe tiče, uzneće te iznad strasti i darovaće ti

bestrašće i Svoju ljubav. Bori se dakle, da kroz odricanje od samovolje, Hrista radi ispuniš savete

onoga koji te prihvatio u Gospodu kad si se zavetovao Bogu na savršeno poslušanje do smrti.

O, poslušanje, spasenje svih vernih! O, poslušanje, majko svih vrlina! O, poslušanje, koje otvaraš

nebesa i čoveka uzdiţeš sa zemlje! O, poslušanje, hranitelju svih svetitelja, kojim su bili odgajeni

i kroz koje su postali savršeni! O, poslušanje, saţitelju angela!

NAPOMENE:

1. U Novom zavetu je rečeno: "Ako nas srce (grč. καρδια) naše ne osuĎuje..." (Prim. prev.)

2. "Ποιμην" na grčkom znači pastir (Prim. izd.)

O SMRTI, PAKLU I SUDU

sadrţaj

1. Što više starim, sve više zapaţam nepostojanost i ispraznost ovozemaljskih stvari. O, zašto se

uzaludno uznemirujemo? Naš ţivot je kratak, on je prašina, pepeo i san, i ubrzo ćemo okusiti truleţnost. Danas si još zdrav, sutra si bolestan. Danas se smeješ, a već sutra si potišten. Danas

tvoje oči izlivaju suze zbog preobilja radosti, a sutra će izlivati suze ţalosti i bola. Danas si

materijalno stabilan, a sutra te pogaĎa nesreća. Danas primaš dobre vesti, ali će ih uskoro

zameniti one loše.

Uzaludno se uznemirujemo. Ţivot je senka i san. Gde su naši roditelji, roĎaci, dedovi? Svi su

otišli u grob. Svi su istruleli i pojeli su ih crvi. Grob i truljenje čekaju i nas!

O, smrti, gorko je sećanje na tebe! Hristos nam je dao silu da postanemo sinovi Boţiji,

naoruţavši nas boţanskim oruţjem za borbu sa našim nepomirljivim neprijateljem. Mi, meĎutim,

a najpre ja sam, postajemo zarobljenici ovog neprijatelja jer zapostavljamo oruţje koje nam je

dao Hristos. Pribliţavajući se smrti, drhtimo u agoniji i pokušavamo da na svaki način

produţimo ţivot, jer se duša plaši da napusti telo. Zašto se ona toga plaši? Zašto nema hrabrosti,

ako je već čedo Boţije? Ili moţda odlazi kod nepoznatog cara? Ali, taj car je njen Tvorac, njen

Spasitelj, Onaj koji je prolio Svoju krv da bi je izbavio od onog neprijatelja! Zašto se onda plaši i

nema hrabrosti?

Smrt je po prirodi hladna. Ţalosna je duša moja do smrti, rekao je Isus (Mt. 26;38). Da, ona je po

prirodi hladna. Na ţalost, taj strah u najvećoj meri potiče od savesti. Savest nije u stanju da uveri

dušu da je ţivela kako dolikuje.

Nije sebe dovela u red, nije oprala svoju bračnu odeţdu, i stidi se da izaĎe pred Cara, jer strahuje

kakva će biti presuda: da ili ne? Da li će biti spasena ili neće? Teško duši ako ode bez ispovesti i

potpunog pokajanja, jer je to onda onaj ţalosni dan koji nagoveštava prorok Jeremija (v. Jer.

17;17). Pomolimo se da nas naš sveti Bog izbavi od toga dajući nam savršeno pokajanje, dela

dostojna pokajanja, dela milosrĎa i ljubavi i duh pokajanja sa istinskim smirenjem, kako bi

pravedni Sudija bio milostiv prema nama i kako bi se duša, kad doĎe strašni smrtni čas, ohrabrila

uzdanjem u milost Boţiju i rekla: "Verujem da će se Bog smilovati mojoj ništavnosti." Amin.

Neka bude.

2. Godine protiču i prolaze i, dan za danom, svako od nas se sve više pribliţava kraju ţivota.

Naše dragoceno vreme protiče i iščezava pred našim očima, a mi pri tom ne shvatamo da će nam

neprimetno promaći. Kad bi detence znalo vrednost zlata, nikada ne bi umesto njega izabralo

jeftin slatkiš. Zar to nije istina i kad su u pitanju odrasli ljudi, a najpre ja sam?

Kada naš Gospod u označeno vreme doĎe da sudi svetu, kad se nebesa saviju kao rolna papira,

kad se obnovi zemlja koju su potpuno oskrnavili oni što su na njoj ţiveli, kad sunce, mesec i

zvezde padnu kao jesenje lišće, kad trube odjeknu po čitavoj vaseljeni, i kad razasute suve kosti

ponovo dobiju meso i oţive (v. Jez. 37;114), kad se činovi angelski saberu na nebeskom beskraju

u čast dolaska Strašnog Sudije, kad se mali oblaci uzdignu od beskonačnog mnoštva vaskrslih

ljudi i na sebi ponesu svete i spasene ljude da bi susreli Gospoda u vazduhu, tada će oni koji

budu ostali dole i videli sve te stvari zajecati najgorčim suzama i očajnički se udarati u grudi, sećajući se da su dragoceno vreme ovog ţivota beskorisno rasipali na naslade, opijanje, sticanje

bogatstva, na bezakonje, pohlepu i svaki drugi greh koji ih sada osuĎuje na najţalosnije i

najtuţnije stanje. Zar oni tada neće očajnički preklinjati za malo vremena da bi pohitali kod

siromašnih, bolesnih i svih drugih ubogih ljudi, da bi i oni začuli slatki glas Gospodnji kako im

kaţe: Hodite blagosloveni oca mojega, primite Carstvo koje vam je pripremljeno... Ogladneh i

dadoste mi da jedem... Nag bijah, i odenuste me, itd (v. Mt. 25;3436).

U jednom trenutku svog ţivota, i oni su čuli za ove stvari. U Adu, meĎutim, nema pokajanja.

Zbog toga će ih obuzeti najveće očajanje. Traţiće smrt i vatreno čeznuti za njom da bi ih

oslobodila bezgraničnih patnji. Na ţalost, oni je neće naći, jer će se do tog vremena sve

preobraziti u besmrtnost. (Sve se ovo moţe reći i za mene samog...)

3. Čovek plačući dolazi na svetlost ovog sveta, ţivot provodi u ţalosti i jecajima, i sa ovog sveta

odlazi u suzama i bolu. O, taštino nad taštinama! San iščezava, i čovek se budi u stvarnost

istinskog ţivota. Niko ne primećuje kako nestaje ovaj isprazni ţivot - godine prolaze, meseci

smenjuju jedan drugi, sati iščezavaju, minuti neprimetno klize, a onda, bez ikakvog upozorenja,

stiţe telegram: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati ţiv (Is. 38;1).

Prevara tada biva razotkrivena i umirući shvata da je svet u njegovom ţivotu igrao vaţnu ulogu.

Oceća tugu i ţaljenje, čezne za vremenom koje je proteklo; dao bi čitavo svoje bogatstvo da kupi

jedan dan u kojem bi se pokajao i pričestio. Na ţalost, ne daje mu se više nijedna milost. On je

pre toga godinama raspolagao vremenom, ali ga je rasipao na posao, kafane, bioskope i razne

sramne ţelje.

Mudar je trgovac koji shvati obmanu ovog privremenog ţivota. On se opametio i poslao svoj

tovar na nebesa pre nego što se završi vašar ovoga ţivota, da bi ga ponovo tamo našao u

riznicama grada Boţijeg, uvećanog kamatama i dobitkom. Blaţen je taj mudri čovek, jer će u

vekove vekova ţiveti bezbolnim i blaţenim ţivotom, dok će bezumnici, pijanci, pohlepni,

srebroljupci, bludnici i sva moja ostala sabraća - grešnici meĎu kojima sam prvi ja, biti bačeni u

peć neugasivog ognja!

Pohitajmo putem našeg popravljanja sad, kad sija sunce i dan baca svoju slatku svetlost na nas, a

pre nego što nas sustigne noć budućnosti, jer u to vreme više nećemo moći da koračamo. Sad je

najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja, uzvikuje apostol Pavle svojim besmrtnim rečima

(2. Kor. 6;2).

4. O, kako bi sećanje na smrt trebalo da se rascveta u duši hrišćanina! Budući da on veruje u

stvarni ţivot, nemoguće je da zanemari smrt!

Nakon što je prošao srčani napad mog starca, on je zajecao i izgovorio stih iz Opela: "Avaj meni, kakvu borbu ima duša kad se odvaja od tela!"[1] To je prava istina! Psalmopojac je prekrasno

opisao mir koji ima pripremljena duša: Pripremih se i ne kolebam se (Ps. 118;60, po

Septuaginti)[2].

Svaka duša u svakom trenutku moţe očekivati telegram sa neba kojim će se prekinuti sve njene

veze sa ovozemaljskim stvarima, zapečatiti vreme ovog "vašara", ispostaviti tačan račun za njenu duhovnu trgovinu i zapečatiti njena večna sudbina, bilo na nebeskim visinama, bilo u paklenim

dubinama!

O, šta bih mogao da kaţem kad pomislim na to? Neka svemilosrdni Bog bude milostiv mojoj

ubogoj duši, koja nema ništa osim svoje ravnodušnosti i nespremnosti! Moj um se zaustavlja

pred tim razmišljanjem o spasenju!

"Večnost!" Kakvo veliko tajinstvo! Svet, Ďavo i telo vode nas na stranputicu i bacaju u zaborav.

Iznenada, začujemo glas: "Gle, dolazi Ţenik!" Kakvu pripremu moţemo izvršiti onda kad

izdahnemo? Naša će savest "biti spaljena" (v. 1. Tim. 4;2) i više ništa neće moći da oseti, više

neće moći da zavapi. Tada će se začuti glas istine: "Setiš se Boga samo kad zaĎe sunce? Gde si

bio čitavog dana, dok je sunce sijalo?"

Straţite... i budite spremni, oglašava naš Isus (Mt. 23;43-44). Blaţeni su oni koji imaju uši da

čuju, koji čuju i pripremaju se, jer će se udostojiti večite sreće. Blaţene su one sluge koje će

Gospod zateći spremne kada doĎe, jer će se večno radovati!

Strpljivo podnesimo nedaće ovog ţivota, da bismo se domogli večnog i radosnog. "Uzalud se

mete svaki čovek: kada ceo svet stečemo, onda ćemo se u grob nastaniti."[3] Dok god postoji

svetlost, koračajmo prema svom velikom predodreĎenju, jer dolazi čas kad će nastati tama i više

nećemo moći da koračamo radi (spasenja) svoje duše.

5. Uznesi svoj um do strašnog prestola Hristovog. Kakvu ćemo odbranu dati na dan suda, kad se

bude sudilo našim delima? Kako je zastrašujući čas u kojem uplašena duša čeka da čuje odluku o

tome gde će otići da večno obitava! Reč "večnost" je zastrašujuća! Da bi delimično shvatio šta

znači večnost, daću ti jedan primer. Zamisli da je čitava zemlja jedan veliki komad granita i da

svakih hiljadu godina dolazi ptica da naoštri svoj kljun na toj steni. Kada čitavu ovu stenu bude

izbrisalo oštrenje kljuna ove ptice, tad ćemo imati neku bledu predstavu o tome šta znači

večnost, pa čak ni tad nećemo zaista znati šta je večnost, besmrtnost i ţivot bez kraja. Naš ţivot

na zemlji odreĎuje našu večnost kao bacanje novčića: raj ili pakao! Zato moramo biti veoma

oprezni!

6. Bio si trpeljiv mnogo godina i one su prošle kao san. Čak i kad bismo ţiveli hiljadu godina, i

one bi prošle kao san. O, kako je isprazno sve što pripada ovdašnjem svetu! Za svakim ţivotom

sledi smrt. Smrt je čovekov prelazak iz ovog sveta u drugi svet, koji je besmrtan i večan.

Nije vaţno ukoliko neko ovde izgubi ţivot. Na ovaj ili onaj način, ionako ćemo jednog dana

umreti. Vaţno je, meĎutim, da ne izgubimo svoj besmrtni, beskrajni ţivot. Beskrajan ţivot u

paklu - o, kako strašna stvar! Boţe moj, sve nas spasi od toga!

7. Kad po Boţijoj volji svane novi dan, pomislimo da je to naš poslednji dan i da ćemo se, kada

sunce zaĎe, uputiti ka strašnom sudu Hristovom. Kako ćemo provesti svoj poslednji dan? U

bezmolviju, molitvi, poslušanju, suzama, pokajanju i preklinjanju Boga da bude milosrdan.

Isto tako, tokom noći, treba da pomislimo da je to naša poslednja noć i da će naša postelja biti

naš grob. Trebalo bi da svako od nas pomisli: "O, kako ću proći kroz vazdušna mitarstva? Pitam

se hoću li proći kroz njih? Ko zna koje će me zaustaviti? Kako ću pogledati strašno lice

pravednog Sudije? Kako ću saslušati NJegov strašni glas prekora? Kakav će me uţas obuzeti dok

budem slušao večnu odluku o tome gde ću biti upućen? Šta ako budem upućen u pakao - a što bi

bilo . f pravedno! Teško mojoj ubogoj duši! Kako ću biti trpeljiv ako 4 5R sam kaţnjen sa

demonima, u tami, u nečistoći, bez svetlosti i I bilo kakve utehe? Samo pogled na demone i ništa

više!

Trebalo bi da razmišljamo o ovim i mnogim drugim stvarima svakog dana i noći, ţiveći ih kao

da su nam poslednji. Ne znamo kad će stići telegram iz sedišta Boţijeg, iz prestonice, višnjeg

Jerusalima.

8. Budi oprezan, čedo moje, i ne dozvoli da vreme prolazi besplodno i bez poboljšanja za tvoju

dušu, jer smrt dolazi kao lopov. Teško nama ako nas zatekne u lenjosti i nemaru. Tad će biti

potrebno da brda i planine zajecaju zbog nas! Duša će biti prazna i bez dobrih dela, i Ad će nas

večno napasati.

Čedo moje, da li je potrebno da pretrpimo tako ţalostan brodolom ako već, uz Boţiju pomoć,

moţemo da ga izbegnemo i da se izbavimo u spasonosnoj luci Carstva Boţijeg? Znam da ćemo

morati da se borimo sa strašnim neprijateljima i da je trud ogroman. MeĎutim, sve se povlači kad

sa Bogom, odnosno, sa silom Boţijom, sadejstvuje čovekova snaga i namera.

9. Kad sediš u keliji, neka se tvoj um bavi sećanjem na smrt. Ne dozvoli da ti um luta tamo-amo,

nego ga saberi i razmišljaj: pogledaj smrtnost tvoga tela, pogledaj kako telo počinje da se hladi i

kako duša izlazi iz njega. "Avaj meni, kakvu borbu ima duša kad se odvaja od tela!" Koliko tada

plače, koliko uzdiše, koliko ţali! "Angelima podiţući oči, uzalud se tada moli; k ljudima

pruţajući ruke, nema ko da joj pomogne."[4] Uznoseći se i naišavši na horde lukavih demona,

duša se trese dok otkrivaju grehe koje je počinila ali na koje je sasvim zaboravila, i pita se šta će

se dogoditi.

Duša se uzdiţe i prelazi iz jednog vazdušnog mitarstva u drugo, i na svakom mitarstvu ona se

samo brani, dok ne proĎe kroz svako od njih. Ako proĎe svako od njih i ako se ni na jednom

mitarstvu ne naĎe da je kriva, duša se zatim, prema svetim Ocima, uzdiţe da bi se poklonila

Hristu. MeĎutim, ako se pokaţe da je kriva i odgovorna za bilo kakve strasti, biva bačena u Ad!

Postojala je jedna duša koja je prošla kroz sva mitarstva osim kroz poslednje, mitarstvo

nemilosrdnosti. "Avaj, avaj", zavapio je jedan svetitelj koji je imao viĎenje te duše.

"Sva ih je prošao i pokolebao se tek na poslednjem, i demoni su ga uz tresak bacili u Ad!"

Drugu spasenu dušu uzneli su angeli Boţiji: spustili su se angeli sa neba, koji su prethodno

odveli jednu dušu. Angeli su celivali tu dušu i ona je osetila neopisiv miomiris od celivanja tih

angela koji su pristupili prestolu Boţijem. Angeli uskliknuše: "Slava Bogu koji je ovoj duši

pomogao da bude spasena!"

Nikad ne bi trebalo da zapostavimo ovo i slična razmišljanja o smrti. Sva ta razmišljanja uticaće

na trezvenost duše i očistiće um da bi što bolje osetio ovo razmišljanje. Ovakvo razmišljanje

postavlja prepreku nečistim pomislima. Kad unutar nas postoji ovo duhovno razmišljanje,

zaustavićemo rćave pomisli kojima više neće biti mesta, jer će prostor uma zauzimati (duhovno)

razmišljanje.

Ako ne razmišljamo o Bogu, onda će nas uistinu nadvladati razmišljanja o strastima.

Ako duša proĎe vazdušna mitarstva, trebalo bi da razmišlja: "Sad mi je preostalo samo da se

poklonim Bogu. Pitam se kako ću dospeti tamo? Kako ću Ga videti? Pitam se šta će mi reći?

Moţda će otvoriti novu knjigu? Moţda demoni, sa njihovim nepotpunim znanjem, nisu sve

zapisali ili im moţda nije ni poznato sve što sam učinila, tako da ću sad morati da dovršim svoju

odbranu pred Hristom? Pitam se šta će Hristos odlučiti o mojoj večnosti? Pitam se hoće li to biti

večni ţivot ili večna osuda?"

O, kakav ćemo strah i drhtanje osetiti ako se baš u tom trenutku naĎemo pred Hristom! O kad

bismo pomoću razmišljanja mogli bar da naslutimo u kakvom ćemo se poloţaju tada naći! "Avaj,

avaj", kaţu Oci, "kakve će patnje doći na nas? Šta nas čeka? A ipak se povlačimo iz borbe,

ravnodušni smo, tromi i uspavani teškim snom!"

Svet je daleko od istine. LJudi rade, spavaju i putuju preko mora, ne shvatajući šta će se dogoditi

nakon smrti! Neprozirna tama prekriva istinu, kao što mračan oblak zaklanja sunce.

Ako čovek duhovno promisli i suoči se sa mišlju da je ovaj ţivot sličan kratkotrajnoj predstavi u

kojoj ljudi gube vreme na ples i zabavu, shvatiće uţasavajuće bezumlje i nerazboritost ljudi, ali i

ogroman uspeh demona.

Postoje dva načina razmišljanja: mirjani razmišljaju o onome pre groba, a mi razmišljamo o onome posle groba. Mirjani razmišljaju o sadašnjem, i to je sve što vide i u šta veruju. MeĎutim,

otkrovenje EvanĎelja Hristovog baca obilje svetlosti u duše koje ţele da budu spasene, i na taj

način im otvara novi horizont poznanja istinitog Boga.

Stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja he nam se otkriti (Rim. 8;18). Tamo će

biti beskonačna, neshvatljiva i nepojmljiva slava za one koji budu koračali u svetlosti Hristovoj!

Pred Bogom nećemo imati nikakvo opravdanje upravo zbog NJegovih ogromnih dobročinstava:

On nas je prizvao svetim prizivom i pokazao nam put svetlosti i istine. Veliko je milosrĎe

Boţije! Ne smemo to prezreti. Radimo na tome. Danonoćno razmišljajmo o duši i o tome da bi

trebalo da se borimo. Razmišljanje o Bogu i tvorenje vrlina brzo će ljude pribliţiti Bogu.

Ni u jednom trenutku ne bi trebalo da prestanemo da razmišljamo o smrti. Sveti Oci su govorili

da ih u njihovim kelijama nemar nije nadvladao samo zato što su se danonoćno sećali smrti. U

njima nije bilo prostora za nemar.

Oci su obično razmišljali: "Šta bi trebalo da učinim ako je današnji ili sutrašnji dan ujedno i moj

poslednji dan?" Na taj način, ovakvo razmišljanje je zadrţavalo njihov um u strahu Boţijem, a

strah Boţiji je njihovu savest prosvetljivao u pogledu onoga na šta se moraju prisiliti.

Razume se da u početku takva razmišljanja neće ostaviti utisak na čoveka. NJegova duša je, da

tako kaţemo, mrtva i troma, ali postepeno počinje da se pomera, počinje da se vraća u ţivot i,

najzad, vremenom počinje pravilno da dejstvuje.

10. Čedo moje, pobrini se za svoju dušu. Čitaj dela svetih Otaca, moli se vozljubljenom

molitvicom koja će utvrditi temelje tvog duševnog organizma.

Razmišljaj o smrti, koja je nešto najsigurnije što će nam se desiti. Smrt! Pehar smrti je krajnje

gorak za dušu kada je svojom silom odvaja od tela. Koliko ćemo u tom trenutku zaţaliti zbog

svega što smo počinili usled nebrige i lenjosti! Naša savest he nas mučiti kao predukus pakla.

Zašto bismo dozvolili da nas poraze grešne naslade koje ćemo platiti tako velikim bolom i od

kojih nećemo moći da se iscelimo?

Svojom dvojnom prirodom, čovek je izabrano i jedinstveno stvorenje Boţije. Roćen je na ovoj

planeti, na Zemlji i, malo-pomalo, jednog dana će telesno umreti, jer je apsolutno nesposoban da

se odrţi u ţivotu. Fantazija ga razvejava kao balon, da bi umro i iščezao zbog jedne bolesti.

Čovek nema vlast nad sobom. Iako on to ne shvata, njega rukovodi tuĎa volja i upravljanje, dok

je on samo voĎen protivno svojoj volji, nemajući pri tom snage da se suprotstavi.

Šta si ti, čoveče, da bi se hvalisao i razmetao, zamišljajući nečuvene stvari o sebi? Gle, napadne

te jedan nevidljivi mikrob i ti se odmah razboliš, slabiš i odlaziš u grob. O, uobraţeni smrtniče,

vidiš da smrt dolazi i da ćeš otići u nepoznatu zemlju, i da nećeš imati mogućnosti da prigovoriš!

Da li moţeš da odbiješ, da se suprotstaviš, da izbegneš ono što će se desiti u tom strašnom času?

Ne moţeš! Potpuno si bespomoćan! Zbog čega si onda nadmen, bespomoćni, ubogi, beskorisni

glineni čoveče? Šta poseduješ a da ti to nije dao Bog? Zar ti On to ne moţe oduzeti kad god

poţeli? Moţe. Prema tome, pogni vrat i smiri se, i tako ćeš biti spasen.

11. Pravedni Lot je danonoćno patio ţiveći meĎu razuzdanim i razvratnim narodom. Bio je

potišten gledajući njihova sramna dela. I pored toga, on nije sudio nikome od njih. Zbog toga se

udostojio boţanskog javljanja angela i bio pošteĎen kad je Bog spalio gradove bludnika i istrebio

razvratnike.

Zar stvari koje se ovde dešavaju nisu gore od Sodome i Gomore? Zar ne bi trebalo da očekujemo

oganj gneva Boţijega? Obratimo paţnju na Lotov primer, da i mi ne bismo bili istrebljeni, ali ne

privremeno, kao oni u starini, nego večno i beskonačno.

Budimo budni, jer ne znamo čas kad će doći lopov, odnosno smrt. Bdijmo, da bismo sačuvali svoje bogatstvo, kako bogatstvo naše pravoslavne vere, tako i bogatstvo blagodati koje smo se

udostojili krštavajući se u svetoj banji krštenja.

Šta moţemo sigurnije očekivati nego smrt? Ona je nešto najsigurnije što će susresti svaki čovek.

U sebi moramo sačuvati ţivo sećanje na smrt, jer ćemo kroz to najspasonosnije sećanje moći da

izbegnemo smrt duše, koja nije ništa drugo nego potpuna razdvojenost od Boga u posmrtnom

ţivotu.

Naporno se podvizavajte, kaţe Gospod u EvanĎelju (v. Mt. 11;12), jer ne znaš u koji će te čas

posetiti Ţenik tvoje duše, i teško onome koga zatekne ravnodušnog i nemarnog u pogledu svog

spasenja!

Moli se i za mene, jer ja ne praktikujem ono o čemu propovedam. Avaj meni trostruko ubogom!

Kakvo će biti lice Boţije kad ga ugledam?

12. Čedo moje, pogledaj smrt koja će svakoga od nas poţnjeti! Sve što je ljudsko topi se i

sagoreva kao sveća. Samo poboţna dela, odnosno dela koja smo učinili ljubavi Boţije radi,

nikada neće sagoreti nego će blistati za čoveka da bi se popeo putem koji vodi do prestola

Boţijeg.

Tvori dela spasenja, iako to zahteva veliki napor. Sve će se računati kao borba, kao podvig i kao

protivljenje Ďavolu, pa ćeš konačno dobiti nagradu kakvu zasluţuješ.

Primoraj sebe na sećanje o svom ishodu, o smrti, o mitarstvima i o strašnom sudu Boţijem.

Razmišljaj, čedo moje, o paklu i o prokletima. Smatraj da si i ti meĎu njima: tada he ti sve tvoje

nevolje izgledati nevaţno, a slatka uteha spustiće se na vascelu tvoju dušu.

13. Čedo moje, trebalo bi da razmisliš o neizvesnosti vremena svoje smrti, o demonima i

zastrašujućim mitarstvima kroz koja će proći naše uboge duše. Kakav ih zastrašujući sud

očekuje! Naše će duše drhtati od straha i uţasa! Razmišljaj o bolnim mučenjima uz demone. Na

ţalost, ona su večna i nemaju ni kraj ni granicu!

Na ţalost, čedo moje, zlobni Ďavo nam uzima sva ta spasonosna sećanja da od njih ne bismo

imali koristi i umesto njih donosi nam rĎava sećanja, da bismo oskrnavili svoje duše. Budući da

poznajemo njegove zamke, prisilimo se da izgovorimo najsvetiju Isusovu molitvu i da se

posvetimo duhovnom razmišljanju koje je toliko korisno da na dušu uvek deluje blagotvorno i

očišćujuće.

14. Trebalo bi da ti sećanje na pakao neprestano bude na umu, jer u sebi sadrţi mnoštvo plodova.

Ko moţe da se seti večnog ognja a da ne zaplače? Jecaj, čedo moje, da bi se tvoja duša i telo

očistili od svake strasti, da bi videla dane svetosti i bila zadivljena bogatstvom svoje čistote.

15. Kako je zastrašujuće pitanje o tome gde će završiti svaki čovek! O, koliko nas zaborav i

nemar udaljuju od pravog puta, a najpre mene samog! Ako razmislimo o tome, prestrašićemo se i

od same pomisli na to hoćemo li dostići svoj cilj ili ne. Drhtanje obuzima čitavo čovekovo telo

kada briţljivo promisli o onome što će se dogoditi na kraju! Kakav će sud biti za mene, koji sam

začet u bezakonju (v. Ps. 51;5). Budi milostiv, budi milostiv prema meni, najslaĎi moj Isuse!

Tvojom samilošću odagnaću očajanje moje duše!

16. Bezgranična je vrednost ovog našeg ţivota, jer od njega zavisi hoćemo li zadobiti Boga ili

nećemo. Ako kao dobri trgovci iskoristimo sadašnje vreme za duševna dela, sigurno je da će nam

u potrebno vreme ona pomoći da na onom sudu naĎemo milost i blagodat.

Teško onom, a najpre meni samom, koji izgubi dragoceno vreme bacajući ga u vazduh. Doći će

vreme večnog Plača, bez nade i milosti! U tom beznadeţnom ţivotu poţnjećemo ono što smo

posejali u sadašnjem vremenu.

17. Neka tvoje molitve podrţe trošnu kuću moje uboge duše. U meni nema ničega dobrog. Zbog

toga jecam, sećajući se stvari koje će se desiti prilikom mog ishoda iz ovog sveta, kad poĎem

gore bez neophodne poputnine. Teško meni jer, iako sam sada u prilici da je prikupljam, moj

nemar će mi doneti večno ţaljenje! Zar to nije istina? O, koliko je dragoceno ovo sadašnje

vreme! Tu je svaki trenutak neprocenjiv! A mi ipak dopuštamo da nam utekne ovo zdravo

saznanje i na taj način nam prolazi dragoceno vreme, bez mogućnosti da ga vratimo!

18. O, kako u svemu moramo biti trezveni (v. 2. Tim. 4;5) jer suparnik kao lav riĉući hodi i traţi

da proţdere vaseljenu (v. 1. Petr. 5;8). O, Boţe, moj Boţe! Ustani, zašto spavaš i sanjaš, dušo

moja? Iz sata u sat iščekujemo zvuk trube i da budemo izvedeni na sud. Avaj meni! Kako je

zastrašujući taj trenutak, jer od njega zavisi naš večni ţivot, u Bogu ili u paklu!

Uzdahnimo malo i Bog će se umilostiviti. On zna da u nama nije ostalo ništa što je u Boţijim

očima zdravo. Preispunjeni smo slabošću, strastima i opravdanjima. Kako ćemo susresti Boga?

Pitam se, šta će nam reći? Koliko će tada preciznosti On zahtevati od nas, koji ne ţelimo da tu

preciznost primenimo na sebe, jer se sukobljava sa našim ţeljama?

Uvek se sećaj smrti. Neka razmišljanje o njoj postane tvoje ţivotno pravilo. Kakvu borbu ima

duša kada se odvaja od tela, kad se otvore knjige i kad se otkriju skrivena ljudska dela! Koliko

ona tada jeca i koliko uzdiše! Nema, meĎutim, druge pomoći osim dobrih dela koje je učinila.

Prema tome, sad se bori za dobra i korisna dela dok postoji dah ţivota, jer dolazi čas kad će naši

udovi prestati da tvore dela spasenja!

Gorko jecaj ako ţeliš da naĎeš utehu u strašnom smrtnom času. Imaj na umu strašni sud. O, kako

uţasni časovi očekuju ubogu dušu kad čuje odluku o svom večnom vaspostavljanju!

Čak su se i svetitelji plašili ovog časa. Koliko bismo tek mi morali da ga se plašimo! Šta da

kaţem ja, nesretnik! Gorko uzdišem kad se toga setim. To treba da činiš i ti, i naći ćeš veliku

utehu.

19. Istina Boţija trubi i oglašava se kao silna truba: Taština nad taštinama, sve je taština

(Knj.prop. 1;2). Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati ĉovek za dušu svoju (Mk. 8;36-37). Sećaj se smrti i nećeš sagrešiti u vekove (Prem.

Sir. 7;36). "Taština je sve ljudsko što posle smrti ne ostaje; ne ostaje bogatstvo niti prati slava; jer

kad smrt naiĎe, sve se to uništi"[5]

Evo istine koja silno i gromoglasno uništava laţ! Unutar svake zamke i pomisli Ďavolske

maskirana je laţ, i ona stremi da prelesti čoveka. Molimo se Bogu da nas prosvetli svetlošću istine koja će razvejati tamu, da bi blistavi dan trijumfujuće i proslavljene istine mogao da zasija

u svim našim mislima, rečima i delima i da bismo se, kao dobre sluge blagodati, udostojili

pohvale pred svetim angelima. Kad će se to dogoditi? Kada to više nećemo biti u opasnosti od

pada u gordost, jer je Ďavolima data moć da se s nama bore do našeg poslednjeg daha? Tek

nakon toga, nastaje doba nagrada, venaca i zadobijanja Boga, kraj straha i suza. Ubrisaće Bog

svaku suzu sa oĉiju njihovih (Otkr. 7;17).

O, kakva slava! Tada više niko neće moći da oduzme radost iz srca spasenih. O, moj Isuse, slava

vlasti Tvojoj, slava Tvom neizrecivom domostroju (ikonomiji), Vladiko! Amin, amin, amin,

najslaĎi Vladiko! Celivam tvoje sveneporočne noge koje su se zamarale i trčale da bi pronašle

mene, izgubljenu ovcu. Izleči moje rane, Vladiko!

20. Molim se da blagodat Duha Utešitelja umiri tvoju dušu.

Čedo moje, ja sam, blagodaću Boţijom, već našao savršeni mir. Osećam da sam lagan kao

vazduh. Nakon zalaska sunca, ostajem sam u svojoj kelijici. Trudim se da saberem svoj um i da

ga uvedem unutar sebe i unutar Hrista. Obično jecam zbog mnoštva svojih grehova. Razmišljam

o onom što me, ovako opterećenog, čeka na posebnom sudu, gde će moja usta zanemeti nemajući

nikakvog opravdanja, jer znam da nikad u ţivotu nisam učinio ništa uistinu dobro, niti ću to ikad

učiniti.

Šta će od mene postati, ljubljeno moje u Hristu čedo? Kako ću izdrţati muke koje me očekuju?

Teško meni, plenu večnog ognja! Drhtim pomišljajući na večnu osudu i na lišavanje boţanske

svetlosti. Kako ću, nesretnik, ţiveti bez Hrista i svetlosti?

21. Kad se sećamo smrti, imamo izvrsnog rukovoditelja koji će nam pomoći da otkrijemo istinu

o stvarima. Smrt kaţe: "Zašto sakupljaš stvari, zašto si gord, zašto si razmetljiv? O, mladosti, o,

zdravlje, o nauko! Kad doĎem, pokazaću ti tvoje vrednosti! Kad te poloţe u mračni grob, znaćeš

kakva je korist od ovozemaljskih stvari!"

Čeda moja, otići ćemo u natčulni svet! Nećemo ostati u ovom svetu prepunom gorčine, bola,

greha i nesreće. Ovde, u ovom neuvelom svetu, Bog će izbrisati svaku suzu iz očiju spasenih, i

više neće biti bola, ţalosti, uzdaha, nego će biti večni dan, ţivot bez kraja i smrti! To je, čeda

moja, svet za kojim bi trebalo da čeznemo vatreno i svim srcem, da bismo ga blagodaću Boţijom

zadobili i bili izbavljeni od nesrećnog pakla.

22. Sve će proći u ovom ispraznom svetu. Svet i ţivot su vašar, i svaki čovek novcem svog

ţivota moţe da kupi večni ţivot. Koliko je mudar onaj čovek koji svoj novac, odnosno svoj

ţivot, troši na kupovanje svega onoga što će mu biti za smrtni čas i sud Boţiji! Kupujmo

skupocene stvari koje će zadovoljiti velikog Cara: ispovest, smirenje, čistotu duše i čistotu tela

od plotskih grehova, boţansku ljubav, uzdrţavanje od osuĎivanja drugih ljudi, praznoslovlja,

laţi, itd. Kad sve ovo kupimo, bićemo bogati na blaţenom mestu Boţijem.

23. Taština nad taštinama, sve je taština (Knj.prop. 1;2) u ovom svetu, čedo moje. To je objavio

premudri Solomon nakon što je okusio prezasićenost svim čulnim nasladama. On svoje srce nije

lišavao nijedne naslade, a kraj svega toga bila je truleţnost i pogibelj. Naprotiv, onaj ko dela

Boga radi ne samo da nije lišen onoga što je neophodno za ovdašnji ţivot, nego još i u ovom

ţivotu oseća istinsku radost i mir u Bogu.

Bogatstvo ne ostaje, slava ne prati čoveka na drugi svet, mladost prolazi i dolazi starost, zdravlje

slabi, sledi bolest, a smrt sve razlaţe u ništavilo.

Kad posetimo svoje poslednje obitavalište, grob, svojim očima ćemo videti čovekovu ništavnost,

kao što je i ava Sisoje, videvši grob Aleksandra Velikog, uzviknuo: "Avaj, avaj smrti! Čitav svet

nije bio dovoljno veliki za tebe, Aleksandre! Kako to da si se sada smestio u dva metra zemlje?"

Ovde, u grobu, bivaju zapečaćeni svi snovi o ispraznim nasladama. Tu je nogama pogaţeno sve ono čime su se mnogi ljudi bavili sa ljubavlju i poţrtvovanjem. U grobu se svetu pobednički

smeju one duše koje su shvatile njegovu varljivost.

Čedo moje, budi oprezan sa ovim svetom koji liči na pozorište. Na pozornici se pojavljuju

siromašni i neplemeniti ljudi noseći odeću kraljeva, bogataša itd, pokazujući se kao nešto

drugačije od onoga što zapravo jesu i obmanjujući gledaoce. MeĎutim, kad se predstava završi i

kad skinu maske, otkrivaju se njihova prava lica.

NAPOMENE:

1. Iz Opela (Prim. izd.)

2. Stihovi se ne podudaraju sa Daničićevim prevodom 118 (119) psalma. (Prim. prev.)

3. Iz Opela (Prim. izd.)

4. Iz Opela (Prim. izd.)

5. Iz Opela (Prim. izd.)

O STRASTIMA

sadrţaj

1. Bori se, čedo moje, jer je put Boţiji uzan i trnovit, ali ne po prirodi nego zbog naših strasti.

Budući da ţelimo da iz svog srca iskorenimo strasti koje podsećaju na trnovito korenje i da

umesto njih zasadimo korisno rastinje, prirodno je da ćemo se mnogo namučiti, da će krv poteći

iz naših ruku i da će naša lica biti u znoju. Ponekad će nas nadvladati očajanje, kada vidimo da je

svuda korenje, da su svuda strasti!

S nadom u Hrista koji popravlja naše duše, marljivo radimo na očišćenju zemlje našeg srca.

Trpljenje, plač, smirenje, poslušanje i odsecanje samovolje predstavljaju vrline koje će nam

pomoći da je obradimo. Moramo upotrebiti svu svoju snagu a onda će Bog, videvši naš trud, doći

i blagosloviti ga, i mi ćemo uznapredovati.

Budi hrabar, jer je napor privremen i kratkotrajan, a nagrada na nebesima velika. Bori se i bdij

nad svojim pomislima. Čvrsto se drţi nade, jer to pokazuje da je tvoja kuća sagraĎena na steni, a

stena je naš Hristos.

2. Ne pothranjuj svoje strasti tako što ćeš im popuštati, da kasnije ne bi osećao bol i ţalost.

Trudite se sad koliko god moţete jer će strasti, ukoliko se za njih ne pobrinemo, vremenom postati druga priroda. Pokušaj onda da se izboriš sa njima! MeĎutim, ukoliko se sad zakonito

boriš sa njima, kao što ti i savetujemo, blagodaću Boţijom bićeš osloboĎen i srećan.

Ono što treba da nam bude vaţnije od svega jeste briga kako da očistimo srce od strasti i kako da

umirimo strasti i poroke. Posete blagodati Boţije koje nam Bog povremeno šalje radi utehe ne

igraju vaţnu ulogu, jer dolaze i odlaze. O, te strasti! One su kao korenje sa trnjem! Koliko muka,

koliko bola, kakvih suza i kakvih molitava je potrebno da bi čovek našao malu utehu! To je

istinsko mučeništvo!

4. Molim se milosrdnom Bogu da ti pokaţe put spasenja i da te, kao jelena povede ka ţivim

vodama osveţenja. Čovek je prepun strasti, nedostataka, itd. Da bi ih se oslobodio, mora da stupi

u krvavu bitku i kad ih uz pomoć Boţiju jednom pobedi, još u ovom ţivotu dobija obećanje

budućeg venčanja sa Jagnjetom koje su okrutno zaklale surove i od Boga proklete ruke.

O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA

sadrţaj

1. Čedo moje, pišeš mi o svom telesnom ratu. Budi strpljiv i, uz blagodat Boţiju, sve će to proći.

Sve dok se boriš, od toga neće ostati ništa. Ma šta da se bori protiv tebe, biće kratkog veka sve

dok mu se odvaţno suprotstavljaš.

Telesni rat će te pratiti tokom čitave mladosti. MeĎutim, on će slabiti i postati podnošljiv

srazmerno tvojoj borbi. Naprotiv, strast gordosti će trajati tokom dugog perioda, i posle tvoje

mladosti. Od strasti ćeš nakratko predahnuti saglasno borbi i duhovnom znanju kojima im se

suprotstavljaš.

Ove dve strasti su najsnaţnije od svih. Na ovim dvema strastima stoji čitavo zdanje greha. Svaka

od njih je sastavni deo one druge. I jedna i druga su zastrašujući lavovi. MeĎutim, naš Isus moţe

jednim blagim pogledom da ih učini mrcinama za lešinare.

2. Veoma je teško voditi borbu protiv strašne bludne strasti, posebno ukoliko je osnaţena

prethodnim predubeĎenjem[1]. Bog, meĎutim, zna kako da izbavi one koji mu smireno priteknu,

jer On zna da naša priroda lako posrne.

3. Čedo moje, pišeš mi o svom telesnom ratu. Znaj da on proishodi iz gordosti. Prema tome,

trebalo bi da se smiriš i da naučiš da ćemo, ukoliko nas blagodat napusti, pasti i postati prizor

dostojan saţaljenja.

Unizi se i prekorevaj samoga sebe, preklinji Presvetu Bogorodicu da ti podari duh smirenja, kako

bi spoznao i osetio da si ništa, nula. Naš Isus kaţe: Bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn. 15;5). Od

iskušenja koje doĎe na tebe nauči kako čovek pada i koliko nisko moţe pasti. Postoje čak i gori

padovi za one koji su u većoj meri obuzeti gordošću. Ne ţalosti se: to je iskušenje, i proći će.

Bog dopušta da se stvari dogode zbog naše koristi, kako bismo kroz iskušenje postali mudri.

Budi trpeljiv i odvaţan! Imaj hrabrosti: proći će! To je oluja, i na ovaj način odstraniće svu

nečistoću koja se nataloţila tokom prethodnog zatišja!

Ne tuguj više nego što je potrebno, jer je i to od Ďavola, i takvo tugovanje odvešće te do nemara i

klonulosti. Istraj u svojoj borbi i ne plaši se. Nipodaštavaj satanu i pokaţi da mu ne pridaješ

nikakav značaj. Budući da je gord, on će te tada napustiti. MeĎutim, on to neće učiniti sve dotle

dok obraćaš paţnju na njegove napade.

4. Kad vodiš telesni rat, budi vrlo oprezan u pogledu sramnih maštanja, jer ona raĎaju nečiste

pomisli. Prekini i odagnaj pomisli čim se pojave. Bez oklevanja i sa duševnim bolom izgovori

molitvu i odmah ćeš se osloboditi telesnog rata.

5. Nemoj se obeshrabriti, čedo moje. To je bitka i to će proći. Svi svetitelji su vodili takav rat.

Oni su vodili tako veliki rat da su u očajanju uzimali zmije otrovnice i stavljali ih na svoja tela da

bi ih ujele i da bi umrli. Budući da smo slabi, Bog neće dopustiti da se borimo preko svojih

snaga. Naprotiv, On će nam pomoći. Ali, kako smo i gordi, On dopušta da vodimo ovaj rat kako

bismo stekli smirenje. Ne ţalosti se više nego što je potrebno, nego se s velikim smirenjem baci

pred Gospoda i prekorevaj sebe. Bez oklevanja odagnaj svaku rĎavu pomisao čim se pojavi i ja

se nadam da će te blagodat Boţija osloboditi.

Ne plaši se; to ti neće naškoditi. Odagnaj kukavičluk i budi hrabar. Kao što ćeš videti, sve će to

proći. Ovaj rat će ti doneti veliku korist a Bog će ti podariti obilje blagodati. Samo nemoj da se

obeshrabriš, jer na taj način gubimo bitku.

Sa Svete Gore, 30.juna 1958.

6. Moj ljubljeni u Hristu brate, primio sam tvoje pismo i video da prolaziš kroz umni rat sa

lukavim duhom greha, duhom bluda.

Brate moj, poslušaj siromašnog znanjem, čija je duša pusta od svakog dobra. Kad se čovek bori

protiv greha sa smirenjem i strahom Boţijim, uz revnosno duhovno delanje i pod rukovoĎenjem

opitnog duhovnog oca, Bog nikad neće dopustiti da bude izgubljen. Moguće je da će posrnuti tek

kad zanemari svoje duhovne duţnosti, a posebno kad se pogordi misleći da je nešto. MeĎutim, čak i tada, ako smireno zatraţi oproštaj, ponovo ustaje i ponovo biva isceljen. Milost Boţija je

blizu onih koji su skrušenog srca.

Mnoga iskušenja dolaze zato da bi čovek stekao opit i duhovnu mudrost, jer se opit ne moţe steći

bez iskušenja. Opit nije veština koja se moţe naučiti iz knjiga, i podrazumeva praktično znanje o

tome kakvu korist i štetu donose iskušenja. Kad Bog ne bi dopuštao da čovek malo padne u iskušenja, bilo bi nemoguće da čovek postane savestan. Kad neko nešto čini u dobroj nameri, ali

kasnije shvati da ono što je učinio nije dobro, Bog će, budući da gleda srce i da odobrava cilj

svakog dela, ponovo dovesti stvari u red i prosvetlihe ga da razume šta je trebalo da učini. Bez

obzira na to koliko su bili savršeni, i svetitelji su imali nedostatke. Zbog toga su prolazili kroz

iskušenja, kako bi zadobili što veće smirenje, paţnju (opreznost) i trpljenje svoje slabe prirode.

Neznatan gnev, smeh ili praznoslovlje nisu lišili svetitelje njihove svetosti.

Samo jedno treba da imaš u vidu, a to je da ne očajavaš. Čak i ako neko posrne i pogreši deset

hiljada puta u toku dana, pred Bogom nije pravedno da očajava nego je, naprotiv, potrebno da se

nada i da se priprema za borbu, dok ne doĎe Boţija milost i ne oslobodi ga.

Postojao je jedan monah koji je neprestano posrtao i grešio, ali je uvek ustajao i izvršavao svoje

molitveno pravilo. Videvši hrabrost i nadu ovog brata, demon koji ga je neprestano bacao u greh

izgubio je strpljenje. Pojavio se pred njim u vidljivom obličju i razdraţljivo rekao:

"Zar se ne bojiš Boga, nečisti nesretniče? Upravo si sagrešio, i sa kakvim licem sad stojiš pred

Bogom? Zar se ne plašiš da he te Bog spaliti?"

Kako je ovaj brat imao odvaţnu dušu, odgovorio je demonu:

"Ova kelija je kovačnica. Svedok mi je Bog koji je došao da spase svet, da neću prestati da se

borim sa tobom, da padam i da ustajem, da udaram i da primam udarce do mog poslednjeg daha.

Tad ćemo videti ko će pobediti: ti ili Hristos!"

Kad je demon začuo ovaj neočekivani odgovor, kazao je:

"Neću više da se borim s tobom! Ako to budem učinio, zadobićeš vence!"

Od tog vremena, ovaj brat se oslobodio telesnog rata i sedeo je u keliji oplakujući svoje grehe.

Kad Bog prosvetli čoveka i kad se ovaj pokaje za svoje grehe, kad korača sa smirenjem i

opreznošću, Bog ne dopušta da bude izgubljen. Razumljivo je da će se njegovo predubeĎenje o

prethodnim grehovima pretvoriti u prepreke i trnje. MeĎutim, ne treba da očajava kad ugleda

preteće talase i da misli da će pasti i biti izgubljen. Naprotiv, trebalo bi da se s verom uzda u

Boga i da se smireno bori pod duhovnim rukovoĎenjem i uveţbavanjem duhovnog oca, bez

straha od snaţne oluje koja se podiţe.

Razume se da Ďavo neće mirovati. I on ima svoje vlastito oruţje. Kakvo? Na primer, on nam

došaptava: "Ništa ne moţeš da učiniš. Ponovo ću te oboriti. Zar ne vidiš mnoštvo svojih strasti i

teret ove strašne slabosti? Imaj na umu da mene ne moţeš poraziti tako lako i da nisam spreman

da se povučem. Osim toga, šta si dosad postigao? Ništa! Ja ti neću dopustiti ni da u budućnosti

nešto učiniš. Svi tvoji napori će biti uzaludni. Ja sam nepobediv. Zar ne vidiš moju moć?" Istog

trenutka, on počinje da mu predstavlja nečista maštanja sa izuzetno jakim telesnim nasladama.

Izgleda da je naoruţan kao škorpion! Đavo čini da borac pomišlja kako mu je nemoguće da

utekne, da mora da podigne ruke i da se preda.

Podmukli podstrekač vešto pokazuje ove i bezbrojne druge stvari. Prema tome, napred,

razobličimo laţ njegovih zamki i razotkrijmo zarĎalost njegovog oruţja. Ratnik svemoćnog

Boga, verujući u nepobedivu silu Hristovu i realno je osetivši, odvaţno započinje ozbiljnu bitku

podiţući zastavu strašnog krsta i naoruţavši se imenom Isusovim koje je uţasno za demone. On

ga priziva neprestano i odvaţno, čuvajući uobrazilju od podmuklih i bezumnih napada Ďavolskih. Pored toga, on se uvek seća smrti, suda, pakla, rajskih naslada i večne slave pored Isusa,

svetiteljskih podviga i sl., i sve to podseća na municiju koja molitvi daje snagu!

Tada iščezavaju beznaĎe, nemar, egoizam i nedoličnost, a borca obuzima revnost. Satanina

naduvenost se povlači i puca kao tanak balon.

NAPOMENE:

1. Grč. termin "προληυις", doslovno preveden, označava u raznim svetootačkim tekstovima predubeĎenje, sklonost, predrasudu ili predosećanje. Sveti Marko Podviţnik definiše

predubeĎenje kao "nevoljno prisustvo prethodnih grehova u sećanju", zbog čega je na

ovom mestu i upotrebljen taj termin. (Prim. prev.)

O GNEVU

sadrţaj

Budi krotak i nemoj se gneviti, jer je gnev plod egoizma i samovolje dok je, naprotiv, krotost

plod smirenog srca i odsecanja samovolje. Kad se neko razgnevi, njegov um gubi razboritost. On

usled toga gubi staloţenost i pristaje na izgovaranje nedoličnih reči.

Sveti Oci su sve strasti uporeĎivali sa trovanjem, a posebno su sa njim uporeĎivali gnev. Kad je

čovek zatrovan, on gubi svoje dostojanstvo i pred svima se pokazuje kao bezumnik, što se takoĎe

dešava i kad se razgnevi razdraţljiv čovek.

Gospod nam kaţe: Nauĉite se od mene jer sam ja smiren i krotak srcem, i naći ćete pokoj

dušama svojim (Mt. 11;29). Da bismo zadobili mirnu savest, moramo ugušiti i iskoreniti zver

gneva, čije je leglo egoizam.

Kada se dogodi da te neko osuĎuje, bilo pravedno ili usled neodmerenosti, uzdrţi se i potisni

unutrašnju pometnju, zatvori usta i počni da izgovaraš unutrašnju molitvu. Istog trenutka,

videćeš da je zver ugušena! MeĎutim, svaka pobeda podrazumeva borbu. Ukoliko ţeliš da

potčiniš i

iskoreniš strasti, nauči se da zavoliš smirenje i samoprekorevanje. Tvoje strasti he jedino na taj

način iščeznuti i biti izbrisane.

Kad te nadvlada gnev, trebalo bi da shvatiš da ga ti pothranjuješ, i da ćeš ga sledećeg puta zateći još snaţnijeg. MeĎutim, ukoliko ga na način koji smo već spomenuli ugušiš čim se pojavi,

shvatićeš da ga izgladnjuješ, i kad se pojavi sledećeg puta biće slabiji, a zatim još slabiji, da bi

vremenom tvoj gnev bio sasvim isceljen.

O RATU SA DEMONIMA

sadrţaj

1. Čedo moje, budi oprezan i kad si srećan i kad si tuţan. Kad si srećan, ne bi trebalo da usled

ţivahnosti i smeha izgubiš uzdrţanje niti bi, kad si tuţan, trebalo da budeš toliko potišten da se to

primeti. To se dešava stoga što nas satana gaća pomislima kao strelama, ali nas ne moţe osvojiti

ukoliko naše srce nije prijemčivo za to. MeĎutim, on je veoma vešt i, kad jednom baci strelu,

odnosno kad nas napadne rĎavom pomišlju, posmatra naše lice i svaki pokret našeg tela i,

oslonivši se na to, procenjuje koliko je dobro strela pogodila naše srce.

Prema tome, kad si srećan trebalo bi da to sakriješ u sebi, kako on ne bi razotkrio tvoju

nemarnost i opljačkao te nekim iskušenjem. Osim toga, kad si tuţan nemoj mu to pokazati jer će,

razabravši uzrok tvoje tuge, uvećati tvoj bol. Ukoliko uspeš da budeš uravnoteţen i kad si srećan

i kad si tuţan, Ďavo neće biti siguran šta se dešava u tebi, tako da neće znati kako s tobom da se

bori.

2. Mi prolazimo kroz mnoge zamke, zbog čega nije dopušteno da nemarno koračamo ukoliko

ţelimo da izbegnemo klopke. Neka naše oči budu široko otvorene, podraţavajući mnogooke

heruvime, kako bismo ismejali satanine nevešte zamke i uzneli se kroz duhovni etar na krilima

boţanskih pomisli. Tako ćemo zdravlje svojih duša kao miomirisni tamjan prineti Bogu koji

obitava na nebesima. Kao što zdravlje dece raduje roditelje, isto tako se i naš dobri Otac Bog

raduje kad vidi da su naše duše zdrave.

3. Uvek se molim Bogu da vam podari pravilan sud. Razmislite pre nego što progovorite. Vi ste

još neopitni u lukavstvima Ďavola, čiji je cilj da nikad nemate mira. Ponekad sleva, ponekad

zdesna, ponekad vašim sopstvenim poslovima a ponekad poslovima drugih ljudi, on čini da

stalno budete zauzeti, tako da vaša duša nikad ne miruje i niste u stanju da sagledate njene

dubine, gde se nalazi tako mnogo nečistote! Nemojte se baviti ničim drugim osim samim sobom. Postanite glupi da biste postali oštroumni, postanite neuki da bi vam Gospod otkrio Svoju

sopstvenu premudrost.

4. Nemojte misliti da Ďavo nije primetio ili da ne mari što ste obrazovali bratstvo ili, drugim

rečima, tvrĎavu odbrane od njega. Ne! On to vrlo briţljivo posmatra i, koliko god to moţe,

podmuklo se naoruţava lukavstvom lisice i snagom vuka. On je ušao u vaš tor i pustoši vaše duše. Nemojte ga i dalje zadrţavati u toru! Ustanite i sjedinite se ljubavlju koja parališe njegovu

snagu. Pomislite da ste sve napustili Hrista radi. Ţrtvovali ste svoju mladost, prezreli ste sve

ovozemaljske radosti da biste zadobili Hrista. Saţalite se nad svojim dušama. Pomislite da Ďavo

bdi i da traţi koga će da proţdere. Zmaj iz bezdana ne moţe da podnese da ga gazite i da mu se

ne potčinjavate. On je ljubomoran i, kao lukava lisica, uzrokuje svaĎe i prepirke, kako bi uspeo u

uništenju bratstva a zatim vas bacio u razne bezdane greha.

5. Bez Boţije pomoći ne moţemo da učinimo ništa dobro. Prema tome, potrebno nam je mnogo

smirenja da bi naše duše našle mir.

Lukavi nikad neće prestati da nas gaĎa plamenim strelama, pokušavajući da nas pobedi i

nadvlada. Mi, meĎutim, takoĎe posedujemo mnoštvo smrtonosnog oruţja. Tu je prevashodno molitva "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", koja ga doslovno spaljuje. On iz tog razloga

pokušava da nas posredno napadne, ali nas Hristos Svojim molitvama prosvetljuje da se borimo

sa njim.

Đavo koristi tog čoveka da bi se borio s vama, da bi vas naveo da prekršite svete Boţije

zapovesti i da na taj način ne naškodi samo vama, nego da posredstvom vašeg prestupa prevashodno raţalosti i napadne Boga. Naprotiv, ako se borimo da istrajno odrţimo reč Boţiju,

ne samo da ćemo spasti svoje duše nego ćemo se udostojiti i toga da postanemo oruĎa kojima se

proslavlja Bog: One ćy poštovati koji mene poštuju (1. Sam. 2;30).

Prema tome, čedo moje, bori se s ljubavlju, trpljenjem i smirenjem da uz Boţiju pomoć

onesposobiš zamke Ďavolske. Verovatno je da će Bog kroz tebe učiniti da se taj čovek pokaje:

Pobedi zlo dobrim (Rim. 12;21).

6. Nemoj misliti da si ti bio onaj koji je pomišljao takve stvari o starcu. Ne, čedo moje, to je bilo

od Ďavola. Tvoja duša je čista. Đavo je prljav i on unosi takve pomisli u tvoj um. On pokušava da

nas uveri kako smo ih mi sami smislili i da nas na taj način raţalosti. Taj bol je demonski i to

nam razotkriva zapostavljanje naših duhovnih duţnosti koje otuda proizilazi. Da je taj bol od

Boga, onda bismo u svemu bili revnosniji!

Ti nisi raţalostio svog starca, jer on na osnovu opita zna da to potiče od demona, a ne od tebe

samog. To ti samo tako izgleda, da bi se ti raţalostio i da ne bi imao snage da mu otkriješ svoje

pomisli. Nikako! Ma koliko puta da ti se pojave takve pomisli, idi i slobodno mu ih ispovedi.

Takve pomisli unosi nam kušač, da bi smo se postideli, da ih ne bismo otkrili i ispovedili i da bi

nas on u celini proţderao. Budi oprezan da ne sakriješ svoje pomisli, jer ćeš pasti u zamku.

7. Svoje dane moramo provoditi uz veliku opreznost. Đavo je vrlo vešt i uvek vreba da nas

uhvati u zamku u vreme naše duhovne pospanosti, kako bi nas učinio odgovornima pred Bogom

i našom savešću. Neka ga Bog uništi, kako nam više ne bi škodio! MeĎutim, kako je Bog

pravedan, On ne ţeli da ukloni čovekovu slobodnu volju. To je razlog zbog kojeg mi, a najpre ja

sam, dobrovoljno sledimo Ďavolske nagovore i grešimo.

8. Čak i u jedanaestom času, naš sveblagi Bog nas prihvata čim shvatimo da nas On očekuje.

MeĎutim, ni lukavi neprijatelj naše duše ne miruje: njemu ništa ne moţe promaći. Tom nitkovu

je poznata neprocenjiva vrednost vremena, i nastoji da kroz isprazne brige, primamljivost i

svetovne udobnosti utvrdi nepopustljivo neznanje i zaborav, kako bi na taj način uneo potpuno

očajanje u čovekov poslednji čas i pobedio besmrtne duše za koje je Hristos umro na Krstu!

9. Nemoj se ţalostiti zbog rata koji vodiš. Ne plaši se, nego budi hrabar. Demoni nemaju vlast da

ti naškode. To je od ruke Boţije, i kroz to će se otvoriti tvoje duševne oči, i bićeš postavljen na

pravi put. Isceljenje teških strasti zahteva izuzetno gorke lekove.

Preklinji Boga: "Ne uvedi nas u iskušenje" (Mt. 6;13). Do ovog rata, prema rečima svetog Isaaka

Sirijskog, dolazi usled gordosti, nadmenosti i otvrdlosti srca. Lek je smirenje, priznavanje

pogrešnih rasuĎivanja, poslušanje i poverenje u duhovnog oca.

Smiri se, čedo moje. To je jedini lek koji će te spasti. Bog ti je poslao ta iskušenja iz ljubavi i da

bi te zastrašio, kako bi se ti pribrao, došao sebi, smirio se i zamolio za oproštaj.

Demoni se gneve kad se ti moliš, jer ti zlobnici tada vide da si počeo da kidaš njihove mreţe, pa

se plaše da bi im mogao uteći. Oni ţele da očajavaš i da se obeshrabriš. Prema tome, naoruţaj se

uzdanjem, nadom u Boga i uverenjem da mu nije dopušteno da bilo šta učini bez najviše

zapovesti Boţije.

Znaj da će ti Bog podariti obilje blagodati i prosvetljenja ako u ovoj borbi budeš trpeljiv i ako se

smiriš pred Bogom i tvojom braćom. Otvoriće se tvoje duševne oči i videćeš u kakvoj si tami

bio.

Svoju hrabrost duguješ blagodati Boţijoj koja ti pomaţe u ovim iskušenjima. Bez hrabrosti, nade

i vere, u takvim iskušenjima krije se smrtna opasnost. Ničega se nemoj plašiti: neka u Hristu

budu sve tvoje nade. Neprestano izgovaraj molitvu i videćeš, koliko ćeš pomoći dobiti.

Plaši se Boga, a ne demona. Plaši se Boga i NJegovog suda, jer ako je On odlučio da nas na neki

način kazni zbog naše gordosti, ko će ga u tome sprečiti? Postarajmo se da iscelimo zlo dok je

još malo, jer kad se pogorša, nećeš biti u stanju da ga se oslobodiš, čak ni ako ti drugi budu

pomagali u tome.

Još više ljubi Boga, jer ti je On poslao lek za tvoju bolest, odnosno, trpljenje, smirenje i hrabrost.

Stoga se pobrini da taj lek i uzmeš.

10. Ne plaši se nevidljivih neprijatelja, jer si se obukao u Hrista. MeĎutim, trebalo bi da zadrhtiš

kad primetiš da te zbog tvojih grehova blagodat više ne štiti. Čak i tada, "svako zlo ima i svoje

dobro." Pobrini se da sluţiš Bogu sa strahom i trepetom jer vešti zlobnik, neka ga Bog uništi, spotiče podviţnike i čeka vreme nemara, a onda se mahnito baca na njih, pokušavajući da ih, ako

je to moguće, ţive baci u pakao.

11. Đavo je izvor svake laţi, obmane, lukavstva i svakog zla. Iz tog razloga su sve pomisli

uperene protiv hrišćana u svojoj suštini laţ i obmana.

Posredstvom maštovitih pomisli, on mladima obećava svaku vrstu napretka a posredstvom

varljivih snova obmanjuje ih bogatstvom, nasladom, uţivanjem, večnim ţivotom itd. (takav je

Ďavolski plan: sprečiti čoveka da se seća smrti, jer to kvari njegove planove), dok mu ne

poveruju kao svom najboljem i najprisnijem prijatelju. A onda, kada ga jednom zgrabi u svoju

mreţu kao što pauk grabi plen, lako mu isisa svu duhovnu suštinu i učini ga mrtvim pred Bogom.

12. Bezverje i hula proističu iz zavisti Ďavolske. Postoji jedan jedini lek: nipodaštavanje takvih

pomisli, kao da nisu ništa više od psećeg laveţa. Čovek nije odgovoran za njih. Drugi ljudi, koji

to nisu znali, postili su, bdeli i jecali da bi ih se oslobodili. MeĎutim, pomisli hule napuštaju

čoveka samo onda kad ih on nipodaštava.

Ava Agaton se takoĎe borio sa hulnim pomislima. Preklinjao je Boga da ga oslobodi, a onda

začuo glas koji mu je govorio: "Agatone, Agatone, pobrini se za svoje grehe, i pusti Ďavola neka

laje koliko god ţeli. Ti nisi odgovoran za takve pomisli." Ukoliko ih ne budeš nipodaštavao,

nikada ih se nećeš osloboditi.

O DUHOVNOJ BORBI

sadrţaj

1. Što brţe zadobiješ vrlinu, utoliko ćeš je brţe i izgubiti. Ukoliko je sporije i napornije budeš

zadobijao, utoliko će biti postojanija. To je slično tikvi koja raste u visinu i govori čempresu:

"Pogledaj koliko sam narasla za samo nekoliko dana! Ti si ovde već godinama, i uopšte nisi

mnogo narastao!" "Da", odgovara čempres, "ali ti još nisi videla oluje i talase vreline i

zahlaĎenja!"

Nakon izvesnog vremena, tikva se osuši a čempres ostaje tamo gde je i bio.

Isto se dešava i duhovnom čoveku. On ostaje isti i u periodu oluje i u periodu zatišja. Zašto? Zato

što je dug vremenski period stvorio stabilnost. Kad je na početku napustio svet, njegovo duhovno

stanje je bilo nepostojano. MeĎutim, kako je vreme prolazilo, blagodat Boţija je postepeno

dejstvovala na njegovom spasenju i oslobaĎanju od strasti. Prema tome, čovek danas mora da se

prisili, da bi sutra blagodat Boţija počela da dejstvuje sama od sebe. Tada više neće biti potrebe

da se prisiljavamo na dobre pomisli. Blagodat koja ostaje unutar tebe unosi ih u tvoj um bez tvog

napora. Imaćeš, da tako kaţem, osećaj za sećanje na smrt ili za neko drugo korisno sećanje. Kad

se budeš budio i otvarao oči, umesto da se osećaš pospano ti ćeš napredovati. Proći ćeš kroz

vascelo tajinstvo sozercanja i reći ćeš: "Kako se to dogodilo, budući da se ja još uvek budim?

Kako se to dogodilo?" Svejedno, blagodat Boţija dela sama od sebe, a to je rezultat ukorenjene

navike.

Isto se dešava i sa grehom: bilo da je budan ili da spava, grešnik neprestano misli o zlu. Kada je

greh potpomognut rĎavom navikom i Ďavolom, on se pretvara u postojano zlo. Isto je i sa

dobrom: dobra navika potpomognuta blagodaću Boţijom postaje čovekova druga priroda.

2. Za sumnju da neko o tebi verovatno ima rĎavo mišljenje ili da loše govori o tebi sveti Oci

kaţu da je laţ uma. Laţ usta je kada ja, na primer, umesto da kaţem da imam pedeset drahmi,

kaţem da imam sto. Laţ ponašanja je kada, na primer, kaţem da sam u crkvu zakasnio zbog toga

što sam juče mnogo radio, umesto da kaţem da sam zakasnio zbog svoje lenjosti.

3. Post je izuzetna vrlina. On potiskuje telesne nagone i krepi dušu za borbu protiv zatrovanosti

koja dolazi kroz čula, obezbeĎujući joj pri tom lek i za svako prethodno trovanje. Post

omogućuje i postojano očišćenje uma. On uklanja svaku rĎavu pomisao i umesto nje unosi

zdrave, poboţne pomisli, svete pomisli koje prosvetljuju um i zagrevaju ga većom revnošću i

duhovnim ţarom.

4. Ma koliko da nas zastrašujući tiranin naših duša tlači zlobom i zavišću, doći će vreme kad će

Bog suditi njegovoj zlobi i dati počinak svima koji su nosili teško breme.

Budi trpeljiv, čedo moje. Ponesimo i mi trnov venac ţivotnih patnji kao što je to učinio i naš

prauzor, Isus. Neka trnje prodre duboko u našu glavu i neka ona bolno krvari. Neka ta krv ulepša

i proslavi odeţdu naše duše, kako se ona ne bi postidela kad se pojavi pred Hristom i ugleda

druge duše preispunjene slavom i čistotom. Budi trpeljiv: zima patnji će proći, i tada će

prekrasno proleće doneti miomiris blagodati Boţije.

5. Svom snagom svoje duše bori se za ljubav našeg Hrista. Đavo danonoćno stremi da nas učini

svojim sasudima i da nas pokaţe nedostojnima našeg svetog Boga. Mi, meĎutim, moramo

stremiti da postanemo sasudi našeg raspetog Hrista, kako bismo ponizili Ďavola i proslavili

LJubav koja je Svoju svesvetu krv prolila zbog nas.

Snaţno se bori. Ne plaši se, jer pred sobom imamo svoju veliku braću, angele, koji se bore

zajedno sa nama. Oni su neuporedivo jači od demona. Dakle, budi hrabar. Ukrepi se istinskim

samopoznanjem, jer istina štiti borca kao najmoćnije oruţje.

6. Uvek se moli vozljubljenom molitvom Isusovom. Povuci se u sebe posredstvom bezmolvija i

čitanja. Pobrini se za svoju dušicu, kćeri moja. Ţivi duhovnije u svom domu. Bog nadzire tvoj

poloţaj i čas blagodati će čudesno otkucati kad On to odluči.

Jecaj dok se smireno moliš: Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi

(Mt. 16;26). Satana koristi sve načine da bi sprečio uzdizanje duše. Blaţen je onaj ko mu utekne i

ko ga ismeje.

Mudroljubivo razmišljaj o ispraznosti prolaznih stvari i o verodostojnoj postojanosti ţivota na

Nebu, gde obitava Trijumfujuća Crkva, iščekujući i moleći se za Vojujuću Crkvu koja danas

vodi surovu bitku, jer će nam biti potrebne prave dogme naših svetih otaca i vatrena vera u

Hrista. To je vreme kada će Ďavo prevariti ako bude moguće, ĉak i izabrane (Mt.24;24).

O NEMARU I BOJAŢLJIVOSTI

sadrţaj

1. Bojaţljiv vojnik lišen je slave, odvaţnosti i ugleda. Nijedan od njegovih zahteva ne dopire do

carevih ušiju. Naprotiv, i na sam pomen imena odvaţnog vojnika, njegovim zahtevima odmah

biva udovoljeno.

O, uzvišena odvaţnosti koja krasiš hrabrog duhovnog borca! Ko to ne priţeljkuje? I pored toga,

nemar, a posebno u pogledu molitve, raznosi je u četiri vetra, i čovek ostaje obnaţen.

Koliko ćemo se više proslaviti ako budemo hrabri, jer nosimo angelsku shimu i zakleli smo se

Caru nad carevima da ćemo se boriti na ţivot i smrt, da nećemo biti nemarni i dezertirati! Prema

tome, našom silom i borbom pogubimo potpuno neprijatelja Boţijeg i naše duše.

2. Što se tiče straha koji te obuzima tokom noći, znaj da on dolazi od kušača. Porazićeš ga verom

u Boga. Drugim rečima, moraš pomisliti da je Bog svuda prisutan. U Bogu ţivimo i krećemo se

(Dela ap. 17;28) i ništa se ne dešava bez Boţijeg dopuštenja. Čak i ako se naĎemo meću divljim

zverima, Bog je i tu prisutan! Niti Ďavo, niti divlje zveri ne mogu nam naškoditi ako im Bog nije

dao vlast da to učine.

Zašto bismo se onda lišavali spasonosne istine o Boţijem proviĎenju i plašili se, kad ne postoji

ništa što bi trebalo da nas plaši? Kako mi nešto moţe naškoditi, kad Bog ima vlast i nad Ďavolom i nad zlim čovekom, i nad svim što mi moţe naškoditi? I kako će čovekov angeo - čuvar, koji se

po promislu Boţijem nikada ne odvaja od njega, dozvoliti da mu nešto naškodi, ako već od

Gospoda nije primio zapovest da to dopusti?

Budi hrabar, čedo moje, i kad taj strah doĎe na tebe, reci: "Koga ću se uplašiti? Ko moţe da mi

naškodi, kad nad svima vlada Bog? Da poĊem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si

ti sa mnom, štap Tvoj i palica Tvoja teši me (Ps. 23;4). Istovremeno izgovori molitvu Isusovu i

ničega se ne plaši. Čvrsto veruj u istine vere.

Pismo iskušenici

3. LJubljeno moje čedo, neka te Presveta Bogorodica do kraja krepi u duhovnoj borbi.

Vidim obeshrabrenost tvoje duše. Podsećaš na "novajliju" u ratu, odnosno na regrute koje su

poslali na poprište. Čim vide da padaju meci i bombe, gube hrabrost i ţele da pobegnu. MeĎutim,

opitne vojskovoĎe se brinu da ih pridruţe starim vojnicima, koji ih hrabre dok se ne priviknu na

rat.

Pozdravljam tvoje htenje i ţelju da zadobiješ savršenstvo i bestrašće. Trebalo bi da svi tvoji

napori budu usmereni ka tom dostignuću. Ti, meĎutim, ne smeš zaboraviti s kim ćeš se

nadmetati. Nadmetaćeš se s poglavarstvima, vlastima, gospodarima tame (v. Ef. 6;12), s

legionima koji su vrlo opitni u ratovanju. Osim toga, moraćeš da se boriš i sa telom, sa svetom

strasti koje podsećaju na bolne rane, a sve one zahtevaju veštinu, vreme, trpljenje i revnost da bi

se iscelile.

Što se tiče tvoje obeshrabrenosti, znaj da je to napad, topovska kanonada tvog neprijatelja. To je

jedna od rana strasti. Prema tome, zahteva trpljenje, upornost, hrabrost. Ne dozvoli joj da

pomrači nebo tvojih nadanja. Veruj da su Bogu poznate teţnje svakog čoveka i da On nikad ne

previĎa dobre namere i napore, i da će ih pre ili kasnije nagraditi.

Vidimo da su i sveti Oci u svojim ranim godinama podnosili sušu, strašna obeshrabrenja i ostala

pogibeljna iskušenja. MeĎutim, oni su se čvrsto drţali trpljenja i prisiljavanja, i onda ih je

posetila blagodat, srazmerna onome što su prethodno pretrpeli.

Kaţeš da te zastrašuje način razmišljanja tvoje starice, kao i tvoja neopitnost i tvoje okruţenje

uopšte, koje usled raznih iskušenja kao da nije pogodno za dostizanje savršenstva, itd. Sve ove

stvari mogu se odstraniti smirenjem i samoprekorevanjem. Drugim rečima, prebaci krivicu na

samu sebe i reci: "Ja sam uzrok mog obeshrabrenja, ili zbog svoje gordosti ili zbog toga što usled

svoje kratkovidosti nisam u stanju da se orijentišem na pravi način, i prirodno je da izgubim

nadu."

Osim toga, oblak se moţe udaljiti i poverenjem u tvog duhovnog rukovoditelja, sve dok se

pridrţavaš pravila duhovne borbe.

Iz našeg svetootačkog i isihastičkog predanja znamo da su u drevna vremena mladi monasi,

nakon što bi dobili blagoslov od nekog veliko starca, gradili kelije, ţiveli sami i samo s vremena

na vreme posećivali starca da bi mu ispovedili svoje pomisli i dobili uputstva, a zatim ponovo

odlazili. Iako nisu imali starca koji bi stalno lebdeo nad njihovom glavom, dosezali su ogromne

visine vrlina samo zahvaljujući starčevim savetima. Znaj, čedo moje, da je nad svim tim stvarima

Hristos, ne samo nad našim glavama nego i unutar nas, i On nagraćuje svaku dobru nameru i

napor.

Često nas smirenje (ali ne pravo, istinsko smirenje, nego smirenje zatrovano Ďavolom), savetuje

"skrušenim" pomislima kao što je ova: "Ja sam slab i potreban mi je ovaj i onaj da bih

napredovao, ali mi to nije dato, i kako ću se onda spasti?" Kad poverujemo takvim pomislima,

počinje odsecanje naših duhovnih nerava čiji je ishod duhovna obamrlost, itd. Da smo bili ukrepljeni savetima opitnog duhovnog oca, ne bismo doţiveli tu obamrlost. Znamo da se Ďavo

moţe pretvoriti u angela svetlosti (v. 2. Kor. 11;14), i da svaka vrlina moţe završiti tako što će

postati krajnje štetna usled nedostatka opitnog rasuĎivanja. Upravo zbog toga sveti Oci kaţu:

"Iznad svega je rasuĎivanje."

Drago moje čedo u Gospodu, odbaci obeshrabrenost i reci: "Prisiljavaću se do smrti. Teţiću savršenstvu i dostići ću bestrašće. A ako ih ne dostignem, ili zbog svoje slabosti ili zbog svoje

smrti ili pak nekog drugog razloga, verujem da će me Bog, prema učenjima naših Otaca,

pribrojati savršenima!"

"Ali, ja traţim da se naslaĎujem blaţenstvom i mirom Boţijim", mogla bi mi reći. Da.

Neprijatelju reci: "Bog je u meni. Ako se prisiljavam molitvom, smirenjem i suzama, On će mi pokazati Svoje sveto lice. Bog moţe da mi podari ovu svetu ţelju moje duše, ne samo ovde u

manastiru nego čak i ako bih se, kao Lot, našla u Sodomu."

Samo obrati paţnju na sebe i na svoje grehove, i verujem da ćeš naći više nego što očekuješ.

4. Smatraj da su ti košmari i nemir oluja koju je podigla Ďavolska ljubomora. Đavo ţeli da te

zaplaši na početku tvog duhovnog puta, ali ti reci: "Ako već sad na početku svog puta budem

smatrala da ta iskušenja prevazilaze moje snage, kako ću onda izdrţati do kraja?" Na ovaj način

satana opitno i vešto tvori svoje zlobne prevare, stvarajući tako dugu listu prokletih duša. Mi,

meĎutim, poznajemo njegove zamke na osnovu opita. Na početku, put je teţak, ali kasnije dolazi

uteha, radost i uzvišena nada u spasenje. "Gledajući more ţivota kako se podiţe sa svojim

uzburkanim talasima iskušenja, pritičem u Tvoju mirnu luku i vapim Ti: Uznesi moj ţivot iz

truleţnosti, Najmilosrdniji!"[1]

Oluje i zatišja, rat i mir, zdravlje i bolest, dobitak i gubitak - karakteristični su za put svake duše.

Kraj ovog puta je smrt.

Dakle, blagoslovena dušo, nemoj se obeshrabriti na putu svog spasenja. Zajedno ćemo koračati

ovim putem i pomagati jedno drugom. Blagodat Boţija, koja isceljuje slabosti i dopunjava

nedostatke, biće sa nama, okruţujući naše slabe pomisli i pomazujući nas smirenjem, dok od

Svedrţitelja ne doĎe zapovest da svoje telo ostavimo ovde, a da dušu uznesemo na nebesa.

5. U svom prvom pismu napisala si mi da David kaţe: nehe dati doveka pravedniku da posrne

(Ps. 55;22). On ovde misli da pravednik neće doţiveti onu vrstu oluje koja bi imala nesrećan

kraj. MeĎutim, Bog im iz Svoje ljubavi šalje probe koje će imati dobar ishod, jer pravedne duše

kroz dobre oluje ne samo da se spasavaju nego se i usavršavaju. Kad ne bi bilo oluja, niko se ne

bi spasao.

U svom drugom pismu kaţeš da je u Pismu zapisano: Ko je strašiv neka ne ide u boj (v. 5. Mojs.

20;8). Da, ali to se odnosi na fizički rat, jer bi strašljivi mogli uplašiti i one hrabre. U duhovnom

ratu, meĎutim, strašljivi bivaju ohrabreni odvaţnima i opitnima. Duhovni otac moţe naškoditi

samo ukoliko mu nedostaje opit ili ako pogrešno uči, drugim rečima, ukoliko daje pogrešne

lekove čoveku koji se ispoveda. U duhovnom ratu, strašljiv čovek trpi štetu u onome u čemu nije

duhovno napredovao. MeĎutim, kad zavapi za milost Boţiju, biva izbavljen. On nema odvaţnosti za velike bitke, ali ipak čini nešto da bi se spasao, i primiće nagradu srazmernu svom

delanju.

Iako su bili pravedni, svetitelji su bili isprobani na ovaj način, ili zato što im je nešto nedostajalo,

ili zato da bi se još više proslavili. Oni su imali veliko trpljenje, i kako Bog nije ţeleo da višak

njihovog trpljenja bude uzaludan, dopuštao je da budu iskušavani. MeĎutim, njihova iskušenja su

uvek imala dobar ishod.

Molim se, čedo moje, da se boriš. Ne zaboravljaj cilj, a to je spasenje. Đavo riče i gleda koga će

da proţdere (v. 1. Petr. 5;8). Vreme nije u našim rukama, i naš ţivot visi na jednom jedinom

koncu. Dosegni meru svog rasta. Dokaţi da si sluškinja Hristova, a ne Ďavolska. Zar ne znaš da

će nemar doneti hiljadu i jednu pomisao koja će hteti da te zarobi? Moli se sa bolom i suzama. Budi hrabra, Hristos te neće napustiti. Primoraj malo sebe, i Ďavo će otići. Blagodat je spremna

da ti pomogne. Ona očekuje tvoju odluku i prisiljavanje.

Čedo moje, nemar raĎa bezverje i tromost, koja se zatim pretvara u roj rĎavih i štetnih pomisli

koje svoju ţrtvu vode ka oskrnavljenju. Ustani, uzmi oruţje, vozljubljenu molitvicu, oglasi slavu

našeg Boga. Pobedi svog protivnika Ďavola koji traţi da te proţdere. Prisili se! Ja se posebno

molim i jecam za tebe, da bi te Presveta Bogorodica ukrepila u tvojoj borbi.

7. Čedo moje, neka ti Bog mira podari Svoju ljubav i Svoj boţanski mir koji prevazilazi svaki um

(Filiplj. 4;7). Neka ljubav Boţija bude stremljenje tvog ţivota.

Nemara treba da se plašiš kao svog najvećeg neprijatelja. Nemar donosi svako zlo. Zbog nemara

prema našim duhovnim duţnostima rĎaju naša duhovna dobra, što za svoj ishod ima sveukupno

sušenje duše i posledice koje otuda slede. Protiv nemara se ratuje neprekidnom molitvom ustima

ili umom, sećanjem na pakao, raj, na nepoznato vreme naše smrti itd.

Prema tome, prisili se da vršiš svoje duţnosti, a posebno ćutanje sa molitvom.

8. Čedo moje ljubljeno, predajem ti najveću ţelju mog srca, a to je da te Bog sačuva od

lukavoga. Amin.

Bori se dobrim podvigom tvoje duše (v. 1. Tim. 6;12). Spoznaj gde si pala i popravljaj se.

Napadaj nemar svim svojim snagama, jer odatle potiče svako zlo.

Svaki put kad padneš, satana ti se sve više pribliţava da bi te učinio svojom igračkom i da bi od

tebe napravio ruglo. Probudi se iz svoje neosetljivosti. Razmišljaj o višnjim stvarima: Poći ćemo

na put bez povratka. Budi oprezna, jer će neki poći ka dobrim višnjim stvarima, do najlepšeg

Jerusalima, i sa angelima će slaviti beskrajnu Pashu, dok će neki sići u pakao, imajući demone za

svoje večno društvo!

Pogledaj gore! Svojim umom proĎi kroz ovo nebo i pogledaj šta je skriveno iza njega! Tamo je

naša otadţbina, tamo odlaze naša dela i čuvaju se u riznicama. Prema tome, ne zapostavljaj svoje

duhovne duţnosti, kao što je čitanje, pravilo, bdenje, trezvenoumlje i molitva. Nastavi da plačeš i

da vapiš: Uĉitelju, izgibosmo (Lk. 8;24).

9. Bog ne ţeli da oni koje će spasti i koji traţe NJegovu milost, budu neuki, strašljivi i duhovno

neiskušani. Reč je o boţanskom nasleĎu za opitne hrišćane. On je pred nas postavio iskušenja

kako bismo pokazali poslušanje NJegovim zapovestima. NJegovo prosvetljenje je u nama; Sveto

Pismo nas uči poznanju NJegove volje; osim toga, naša savest rukovodi nas kao kompas. Sve što

je višnje prosvetljava nas pred suočavanje sa iskušenjima. MeĎutim, kad zlo nadvlada našu volju,

nismo poslušni NJegovim zapovestima.

Mi smo stvoreni sa slobodnom voljom, i našom slobodnom voljom ne mogu da upravljaju drugi.

Kao takvi, ne bismo padali u iskušenja kad bismo se plašili Boga. Kad sebe ne bismo voleli više

nego Boga, ne bismo stremili ka grehu. MeĎutim, NJegova dobrota nije ostavila naše padove bez

lekova za popravljanje, pomoću kojih se ponovo vraćamo i posredstvom pada pojavljuje se

pobeda.

Sve one koji se prisiljavaju da se spasu Sveto Pismo naziva pravednicima, opravdanima verom.

Bog neće dozvoliti da oni padnu, jer se dobro bore. Kad ulaţu svaki napor da budu trpeljivi, On

neće dopustiti da budu iskušavani preko svojih snaga. MeĎutim, kad smo bojaţljivi i mlaki, kad

imamo tromu volju, pojavljuje se razlog da budemo iskušavani preko svojih snaga.

Tvoje gunĎanje je grešno. Ono proishodi iz samoljublja i malodušnosti. U svemu budi trpeljiva:

zablagodari Bogu i prekorevaj svoju mlakost, a ne Boga Koji je zbog tebe raspet i Koji te, prema

tome, mora voleti. A budući da te On voli, kako onda On moţe da dopusti da padneš u

iskušenje? Zatraţi oproštaj od NJega i osiguraj se trpljenjem.

10. Obratite paţnju na lenjost u molitvi, isto kao i u čuvanju pomisli, da i ne pominjemo tromost

u borbi bdenja.

Ne budite nemarni, čeda moja, jer je nemar strašno zlo, majka svake niske naslade, preteča pakla

i uzrok uţasnog ropstva.

Ne dremajte snom nemara. Đavo je budan i u ruci drţi zapaljenu baklju. On se stara da nas preda

vatri i da sagorimo. Probudite se! Čeka nas sud i suĎenje bez milosti!

Ne budite malodušni. Ne gubite hrabrost. Ponekad nas napušta sveta hraniteljka, blagodat Boţija,

i mi padamo u smešne i nedolične pomisli a ponekad čak i reči, što se dešava da bismo se smirili

i ne bismo imali visoko mišljenje o sebi ili, bolje rečeno, da bismo spoznali svoju slabost i

postali svesni da bez Boga ne moţemo da činimo nikakvo dobro.

11. Ne plaši se, bori se. Naoruţaj se hrabrošću i odvaţnošću. Imamo Isusa kao vojskovoĎu Koji

će našu vojsku povesti ka slavnoj pobedi! Nipošto se ne obeshrabruj. Lukavi nas podstiče da se

obeshrabrimo, kako bi nas razoruţao i zarobio. Uzdaj se u Onoga koji je rekao: Neću te ostaviti

niti ćy od tebe odstupiti (Jevr. 13;5). On nam neće dopustiti da budemo iskušavani preko naših

snaga.

12. Čedo moje, kušač te posetio da bi ispitao tvoje namere, zasnovane na tvojim predubeĎenjima.

Bori se dobrim podvigom mučenika. Ne plaši se strašnog neprijatelja naših duša. Čedo moje

dobro, Hristos nadgleda tvoju borbu. On dopušta kušaču da te uznemiruje kako bi mu pokazao

čudo koje je On satvorio u tebi odvajajući te od sveta Svojom slatkom blagodaću.

Bori se protiv neprijatelja tvoje duše i ne dopusti mu da ti uzme bilo šta od onoga što ti je u svetu

nesmetano krao. Čvrsto se suprotstavi, da bi se angeli obradovali i poskočili od sreće što si ti, uz

pomoć nevidljive blagodati Boţije, pobedio bestelesnog Ďavola.

Napor svake borbe prolazi, ali pobeda ostaje. Ukoliko tokom iskušenja ne okusiš pakao "na

kašičicu", nećeš videti ni blagodat Boţiju.

Razmišljaj o smrti. Poći ćemo u drugi svet. Kako je on lep i blaţen! Pitam se hoćemo li i mi

obitavati u svetu tolike lepote? Neprestano razmišljajmo o tom najblagoslovenijem mestu, kako

bismo bili u stanju da prezremo ovaj laţni i varljivi svet.

Neprestano se moli, čedo moje. Razmišljaj o svojim gresima i izlij vrele suze, koje će te mnogo

utešiti. Kad ćutiš i ne smeješ se, imaćeš istinski plač po Bogu.

13. Blagosloveno moje čedo, raduj se ljubavlju našeg dobrog Boga koji, kao najprivrţeniji Otac,

tako dobro brine o nama, čak i kada nas premudro kaţnjava radi spasenja naših duša.

Čedo moje, mnogo puta smo obeshrabreni nekim iskušenjem, kao što si bio i ti sam, ne

shvatajući da nam se ništa loše ne moţe dogoditi ako Nebeski Otac ne dopusti da se desi

posredstvom NJegovog promisla, a zbog uvećanja našeg duhovnog znanja. Bog neće pustiti da

na drugi svet odu volovi (duhovno neposvećeni ljudi), nego mudri i verni ljudi, koji su opitom

proučili demone i bili pobednici nad raznolikim grehovima.

Budi odvaţan u borbi, čedo moje! Preko mnogih nevolja i iskušenja preći ćemo more ovog

ovdašnjeg ţivota da bismo dosegli mirnu luku onog blaţenog ţivota koji neće imati ni kraj, ni

nevolje, ni opasnosti. Čvrsto drţimo kormilo celomudrenosti, kako bismo zaobišli prepreke

strašnog pakla.

Bog ţeli one koji se bore da Ga podraţavaju podnoseći najveće patnje NJegove ljubavi radi, jer

na taj način pokazuju da Ga zaista ljube. LJubav svakog čoveka i to, koliko on voli Boga, uistinu

se otkriva jedino tokom iskušenja.

Čeda moja, naš Isus ţeli da imamo savršenu ljubav prema NJemu. Drugačije rečeno, dve ljubavi

se ne mogu smestiti u jedno isto srce. Ne moţete sluţiti Bogu i mamonu (Mt. 6;24). Mi Mu stoga

moramo dati čisto i nelicemerno srce, kako bi nam On zauzvrat dao Svoje, preneporočno

boţansko srce.

NAPOMENE:

1. Irmos iz Oktoiha. (Prim. izd.)

Grčki!

O PRISILJAVANJU, ODVAŢNOSTI I SAMOODRICANJU

sadrţaj

1. Molim se da postanete borci u slavnoj bici, čiji će pobednički ishod pozdraviti angelske sile,

jer imamo istog Vladiku, isto obitavalište na nebesima, u istoj zaslepljujućoj svetlosti ţivećemo

večni, blaţeni ţivot, ţivot bez kraja i večeri, uistinu boţanski dan! Apostol neznaboţaca

uskliknuo je prodornim glasom: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ţalost ili teskoba, ili

gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili maĉ (Rim. 8;35). Uveren sam da nas niko ne

moţe rastaviti od ljubavi Hristove kad naša čeţnja plamti kao sedmostruka peć. Da, molim se da

postanete upravo ovakvi, da bi se On proslavio, On koji je nas radi postao predmet uvreda,

prekora, udaraca i smrti, i to smrti na Krstu!

Ne očajavajte kad padnete u iskušenje ili u nevolje. Nemojte misliti da nas je Bog napustio zbog

naših grehova. Nije, ali nas kaţnjava da bi nas naučio mudrosti. On ne ţeli da budemo neuki,

nego mudri u boţanskoj mudrosti.

Kad ne bismo ratovali, kako bi se znalo da smo vojnici Hristovi? Vojnik u bici moţe biti ranjen,

ali to ne znači da je poraţen. Čak i ako smo poraţeni, ponovo ćemo ustati i boriti se.

Razume se da na početku našeg priziva, kada smo izabrali ţivot čiste posvećenosti našem Isusu,

nismo bili u stanju da se susretnemo sa NJegovim zahtevima jer, kao što znamo, u nama postoji

drugi zakon koji ratuje protiv zakona Boţijeg i ţivota koji smo izabrali, i bori se da nas rastavi

od ljubavi našeg Isusa. MeĎutim, taj rat ne znači da nismo dostojni svog priziva nego, tačnije

rečeno, da će rat za poništenje zakona greha u nama pomoći da postanemo vatreniji u ljubavi

prema Hristu. Kad bi bilo moguće da se ljubav Hristova zadobije bez borbe, naša slobodna volja

ne bi imala nikakvu vrednost, jer bismo ljubav Hristovu zadobili bez bitke.

Upravo zbog toga ćemo biti nagraĎeni kad, uprkos svim protivljenjima uzrokovanim ljubavlju

prema svetu, zadobijemo ţivotodavnu ljubav Hristovu i kad, uprkos svoj privlačnosti greha,

budemo stajali kao čvrste tvrĎave vrline!

Oblaci će zakloniti naš cilj, preteći razaranjem i pustošenjem. Oni će pokušati da nas obeshrabre

i zaplaše svojom grmljavinom. Budite hrabri i ne plašite se. Kroz mnoge nevolje i iskušenja valja

nam dosegnuti vrata Carstva nebeskog (v. Dela ap. 14;22).

Mučenici su se borili s verom i potpunim samoodricanjem, i time zadobili obećanja (Jevr. 11;33)

i vence večne slave. Tako ćemo i mi, kroz veru u našeg Hrista i potpuno samoodricanje, Boţijom

blagodaću moći da pobedimo.

Naša unutrašnja snaga mora biti tolika da moţemo odlučno da kaţemo: "Čak i ako me osude na

smrt, ni za korak neću odstupiti od vere u Hrista koji me prizvao. Daću svoj ţivot za Hrista, ali

nijednu stopu neću ustupiti grehu." Ako se naša unutrašnja hrabrost snaţi na ovaj način, moţemo

se nadati da će, blagodaću Boţijom, pobeda biti naša.

Vatreno izgovarajte molitvu, snaţno se borite, uzdrţavajte se, molite se, nosite jednostavnu i

skromnu odeću, čitajte duhovne knjige, ustanite tokom noći i molite se da se zagrejete revnošću i

da postanete nepokolebivi kao stene. Tako sam se ja, nesretnik, borio dok sam bio u svetu: tajno

sam ustajao tokom noći i metanisao. Preklinjao sam našu Presvetu Bogorodicu da čudesno

posreduje i za mene ubogog.

2. Vidim vašu borbu, brojim vaše vence, zavidim vam na ordenju. Pogruţavam svoj um u budući

vek i čujem pobedničke melodije koje će komponovati angelska suštastva. ZačuĎen , sam i

oplakujem samoga sebe jer se nisam borio onako kako se vi borite.

Čeda moja, samo pomislite na ono kroz šta su mučenici prošli zbog Hrista! Što je više mučenika

postradalo, utoliko je hrišćanstvo više cvetalo. Naša Crkva je oprana u krvi mučenika. Mi smo

mučenici u našem iskvarenom društvu jer svojim, Boţijom blagodaću čistim ţivotom,

prekoravamo nemoral čovečanstva i njegovo udaljavanje od sluţenja Bogu.

Prebivajte, čeda moja, u tom čistom ţivotu, prebivajte u blizini našeg Isusa, i upodobite Mu se po

trpljenju kleveta i laţnih optuţbi. To je naš Gospod pretrpeo od knjiţevnika, fariseja i

prvosveštenika. Pretrpeo je Krst! Prema tome, onaj ko hoće da bude NJegov sledbenik mora

podneti slična iskušenja.

Kleknite pred svete noge Isusove i izlijte suze ljubavi, sledite ga s vernom odanošću sve do

smrti, pa i ako se talasi budu podigli do neba ili spustili do bezdana, neka bude tako. Naš Hristos,

istiniti Bog, jednim strašnim, boţanskim pokretom umirivaće sve talase sve dotle dokle imamo

vere. Verujte iskreno i čvrsto u Onoga koji je rekao: Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka

(Mt. 28;20). Isus je s nama. Ne gubite hrabrost. On će se boriti za nas posredovanjem nepobedive

Bogorodice, i podariće nam pobedu.

3. Ako je lenjost štetna i za one što su već uznapredovali, onda je još mnogo gora za mlade. Zato,

čeda moja, prisilite sebe jer što se marljivije budete borili da se spasete, to će se neprijatelj sve

više naprezati da vam naškodi.

Ne budite pospani ako ţelite da se izbavite od zamki neprijatelja, jer svako ko zaspi moţe biti

smrtno ranjen, dok se onaj ko je budan, ma koliko da je udaren, i dalje bori, pa čak i sam ranjava

neprijatelja.

Čeda moja, ne gubite molitvu zbog nemara i sanjarenja. Ne zaboravljajte izreku: "Put koji

započneš pratiće te do kraja." Strahujte za ishod i briţljivo obratite paţnju na početak, jer će doći

dan kad ćete shvatiti ozbiljnost reči koje vam danas naglašavam.

Postavite sad dobar početak, jer je "dobar početak polovina bitke."

Nastavite da prizivate ime Isusa Hrista koje spasava svet, ne samo tako da ga čuje vaše uho, nego

tako da odjekne klisurama.

Borite se, jer vi ste oni koji će se spasti. Vi ste oni koji će poţnjeti slatke plodove večnog ţivota.

Ja izvršavam svoju duţnost, jer ţelim da pred Hristom savesno postupim u svojim naporima i

revnovanju na vašem spasenju. Što se tiče vaših grehova, to je nešto sasvim lično!

Prisilite se na bdenje, jer odatle izvire večni ţivot. Onaj ko bdi naslaćivaće se velikom blagodaću

zbog bolova koje je prihvatio da bi se suprotstavio svojoj ljudskoj prirodi. Nijedno monaško delo

nije veće od bdenja. Onaj ko je nemaran u pogledu bdenja poţnjeće poroke umesto blagodati. I

kako će stati pred Hrista u zaprljanim odeţdama? NJegov stid će biti neizreciv kad se njegova

braća pojave u belim i čistim odeţdama. "Mudrom je dovoljna reč."

4. Ţrtvujte se da biste našli večni ţivot u raju! Ne dopustite da vas nadvlada zaboravnost i da

vam izbriše svu duhovnu rosu, ostavljajući vas suve i mrtve pred Bogom. Postanite odvaţni

vojnici Hristovi. Nemojte ga se odreći nego proslavite NJegovo ime. Boga radi postanite ţrtva -

paljenica, da bi On osetio vaš slatki miomiris.

Preklinjem Boga zbog vas. Jecam zbog vas, jer ne znam šta još da učinim osim da vas ljubim i

da patim zbog mojih čeda u Hristu. Od vas traţim samo jednu uslugu: ljubite jedni druge, i

budite smireni jedni pred drugima.

5. Borite se, čeda moja, kako bi vaša duša donela plod, jer je ono mesto, koje će čovek dobiti

pored Hrista, saglasno trudu koji je prihvatio. Ne strahujte. Proći ćemo kroz vatru i vodu,

odnosno kroz vatru kad nam se iskušenja, po načinu na koji dejstvuju, budu činila kao oganj,

kakve su, na primer, plotske pomisli, pomisli mrţnje, zavisti itd, a kroz vodu onda kad na nas

doću pomisli uninija i beznaĎa i počnu da guše našu dušu kao voda. Kad proĎemo kroz vatru i

vodu, Bog će nas uzdići do duhovnog osveţenja oslobaĎanja od niskih pomisli i do bestrašća

podarenog blagodaću.

6. Čedo moje, budi ćutljiv, smiren i poslušan do smrti. Budi spreman da se ţrtvuješ odsecanjem

samovolje, čak i ako ti se to učini kao istinsko mučeništvo, i to je ono što znači samoodricanje.

Kad se budeš pridrţavao svih ovih saveta, ničega se nemoj plašiti, nikakvog zla, bilo da potiče

od demona, bilo da potiče od ljudi, jer svakoga, ko se pridrţava boţanskih zapovesti, Bog čuva

od svakog zla.

Ne budi drzak kad odgovaraš. Ma koliko da te osuĎuju, ti reci samo: "Blagoslovi!"

7. Đavo nas prelešćuje i mi zaboravljamo da moramo da se prisiljavamo jer dani prolaze i mi se,

na našu neutešnu ţalost, postepeno pribliţavamo smrti. Prisiljavajte se, čeda moja, jer vreme

prolazi. Obratite paţnju na same sebe. Đavo ne spava nego se budno bori, traţeći koga bi mogao

proţdreti. Čeda moja, pazite da ne izgubite svoje besmrtne i dragocene duše, koje vrede više od

hiljadu svetova.

8. Tokom rata, u vreme borbe, demoni snaţno odapinju strele i ranjavaju nas. Pokušavaju da

ubede dušu kako je nemoguće da umiri strasti, tako da se borac povlači, gubi hrabrost i predaje

se.

Borac, meĎutim, mora shvatiti Ďavolsku obmanu, mora biti trpeljiv i hrabar, govoreći: "Ţivot ili smrt! Bolje je umreti za Boga nego ţiveti sa nemarom i griţom savesti." Ako se suprotstavi

ovakvim saznanjem i hrabrošću, zmaj iz bezdana, koji čitav svet proţdire svojom podmuklošću,

povlači se do sledeće prilike, ne zato što se uplašio, nego zato što ne ţeli da njegovom zaslugom

borac dobije venac, budući da vidi revnost po Bogu koja ga okruţuje.

9. Zašto, čedo moje "svoj vinograd ostavljaš neograĎenim?" Zašto si nemaran da zaštitiš plodove koje si zadobio nakon tako teške borbe? Zašto si svog psa-čuvara, odnosno revnost tvoje duše,

ostavio tako gladnog da nije imao snage da zalaje i da odagna lopove i divlje zveri? Zar ne znaš

da će se Carstvo Boţije dati onima koji prisiljavaju same sebe? Zar ne pomišljaš na to da večni

oganj očekuje one koji su zanemarili odgajanje svoje duše? "Ustani! Zašto spavaš? Kraj se

pribliţava, i naći ćeš se u nevolji."[1] Ustani i zavapi: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me

grešnog, i podigni me da tvorim dela Tvoja, kako bi mi Ti, kao čovekoljubivi Bog, oprostio moje

dugove."

Podvigopoloţnik[2] je nevidljivo prisutan, posmatrajući borbu svake duše i računajući koliko će

joj nagrada dati. Poţelimo vence i borimo se dobrim podvigom, i dobićemo nagrade koje će biti

srazmerne našoj revnosti.

Sećaš li se, čedo moje, koliko si napora morao da uloţiš u školi da bi bio dobar učenik? Učini to

isto i u duhovnom učenju, u istinskoj filosofiji, u sticanju poboţnosti, u uvećanju vere, u

moralnoj čistoti. Uspeh u svetovnom obrazovanju moţe postati prepreka za dušu, dok duhovni

uspeh uzdiţe čoveka do nebeskih visina.

Bori se, čedo moje, Hrista našeg radi. Drugi ljudi Mu se izruguju svojim sramnim postupcima. Ti ga, meĎutim, moţeš proslaviti blistavom čistotom svoga razuma, osloboĎenog nečistih pomisli.

Udalji svaku pomisao koja bi mogla oskrnaviti čistotu tvog razuma i srca, osvećenih boţanskom

kupelji u Duhu Svetom, koji na svetom krštenju dolazi da bi se nastanio u nama. Plaši se Boga, i

to je istinska mudrost Poĉetak je mudrosti strah Gospodnji (Priče Sol. 1;7). Ne plaši se pretnji

koje dolaze od demonskih pomisli, nego se osloni na moćnu ruku Boga koji te oslobaĎa od

vihora i bure (v. Ps. 55;8). Budi hrabar i kao odvaţan čovek zakorači prema višnjem Jerusalimu,

čija će te svetlost likujući susresti.

10. Čedo moje, primio sam tvoje pismo. Budi čvrst i pripaši svoj pojas za dobru bitku, jer to nije

borba za zadobijanje veštastvenog blaga, nego za zadobijanje nebeskog nasleĎa Boţijeg! Kao što

nam kaţe apostol Pavle, što oko ne vide, i uho ne ĉu, i u srce ĉoveku ne doĊe, ono pripremi Bog

onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). Osim toga, stradanja ovoga veka ne mogu se ni uporediti sa

tim nebeskim blagom (v. Rim. 8;18).

MeĎutim, čedo moje, ako se ne borimo dobro i zakonito, tada nas, na ţalost, umesto dobara

očekuju zla kao što su mučenja, nesreća, večna osuda i večno obitavanje pored demona. Hrabro

se bori i ne plaši se siline strasti koje vidiš u sebi! Blagodat ne zavisi od mnoţine strasti, nego od

našeg sopstvenog prisiljavanja i, utemeljivši se na tome, ona nam pravi put za izlazak iz nedaća.

Obrati paţnju na dobar početak koji si postavio, odnosno ne budi nemaran, da ne bi izgubio i tu

malu prisilu koju imaš, jer je bilo potrebno mnogo vremena da je zadobiješ. Ne okreći se nego

čvrsto zakorači napred. Pogledaj naviše i vidi kako blistaju nebesa. Ona te očekuju i pripremaju

ti večno prebivalište! Hristos čeka da te ovenča, On posmatra tvoju borbu. Napregni se koliko

god moţeš, jer će te jedino to spasti.

Ne očajavaj kad sagledaš snagu strasti i demona, jer Bogu ništa nije nemoguće. Prema tome,

budi odvaţan i ne obeshrabruj se. Gospod će se boriti za nas, a mi ćemo ćutati.

Smrt dolazi bez upozorenja. Ovde, u Portariji, jedna ţena je umrla dok je jela jabuku! Monahinja

u jednom manastiru umrla je za samo pet minuta. Izvršili su i autopsiju, ali uzrok smrti nisu

mogli da otkriju.

Budi oprezan, čedo moje. Kad god Bog zapovedi, čovek mora da mu ode. Pitam se kad će i nama

zapovediti da se pojavimo pred NJim? Budimo spremni da ne bismo dospeli u nevolju ukoliko

nas On iznenada pozove.

Čuvaj se, čedo moje! Nemoj se udaljiti od dobrog početka koji si postavio. Umesto toga, priloţi

jednu borbu na drugu da bi, kao spasen, stigao do prestola Boţijeg.

11. Bori se na duhovnom utvrćenju, jer mi vodimo bitku za zadobijanje nebesa. Šta je lepše od

duhovne borbe? Samo pomisli na pobedničke ode koje će angeli na nebesima pojati onima koji

nadvladaju greh i na pohvale koje će oni prinositi Bogu, jer velika radost biva meću angelima

kad se jedan grešnik pokaje (v. Lk. 15;7).

Dakle, zbog čega smo nemarni? Naši napori su neznatni u porećenju sa dobrima koja nas čekaju

u nebeskom Carstvu!

Ko je mudar, neka zapamti ovo (Ps. 107;43). Ko je onaj ko će podići zastavu ustanka i kao lav

riknuti na neprijatelja, i izvojevati pobedu?

Dakle, čeda moja, samo napred! Budite odvaţni i hrabri, Gospod je s nama. Čvrsto se drţite

smirenja, prigrabite moŠ litvu i ukrepite se čitanjem. Hrabro pohitajte, uskliknite . I molitvu:

Bože moj, u Tebe se uzdam, ne daj da se osramotim (Ps. 25;2). Ohrabrite pomisao koja vas

rukovodi. Ja sam s vama i krepim vas svojim ubogim molitvama.

12. Čeda moja, potpunim ţrtvovanjem naše samovolje i ţelja moramo objaviti rat ćavolu, svetu,

našim rćavim sklonostima i slabosti. "Stari čovek" (v. Rim. 6;6) strasti mora napustiti naša srca, i

mora se roditi čovek po podobiju Boţijem, odnosno, čovek koji će posedovati bestrašće i čistotu

duše i tela.

Borite se hrabro i s nadom u Boga. Đavo će vas svakoga časa napadati svetovnim ţeljama. Bez

obzira na to, vi morate sačuvati poloţaj budnog vojnika, kako vas Ďavo ne bi pogubio ako

duhovno zadremate. Budite oprezni, jer protivnik surovo riče traţeći koga će da proţdere niskim

strastima.

13. Neophodno nam je neprestano prisiljavanje kako ne bismo ostali izvan bračne loţnice

Hristove, kao što su učinile lude devojke. Trebalo bi da naše duhovno prisiljavanje postojano pali

naše svetiljke kako bismo videli Hrista kad uĎe u Svoju bračnu loţnicu i kako bismo zajedno s

NJim ušli u večnu svadbu Jagnjetovu.

Hrabro, čedo moje! Podigni glavu kad se suočiš sa neprijateljem, jer mi smo vojnici velikog

Cara, koji je trijumfovao na bojnom polju Golgote. Ako nekad i budemo poraţeni, ustanimo

ponovo i, nakon što previjemo svoje rane, ponovo hrabro i odvaţnog srca podignimo svoje

oruţje. Budući da već imamo pobedničkog VojskovoĎu, i mi moramo biti pobednici silom našeg

Hrista, sve dotle dok duh smirenoumlja obitava u našim dušama.

14. Ne obeshrabruj se, čedo moje, ma koliko da se olujno more različitih strasti povremeno

razjari. Moraš misliti na to da sve te, pa čak i mnoge druge stvari, ne mogu da nas spreče da

zadobijemo blagodat i ljubav Hristovu. Čedo moje, kako raste naša čeţnja za Hristom te

prepreke postaju sve manje i sve lakše prelazimo preko njih. MeĎutim, kad nemamo ni ljubavi ni

čeţnje za Hristom, one se teško podnose i preplavljuju naše dane plamenim suzama. Da, čedo

moje, prizivajmo Isusa, dok se NJegov plamen ne razgori u nama, i tad će se sav korov pretvoriti

u pepeo.

Ne zaboravi da svakodnevno moramo nositi svoj krst, a

to znači stradanja, trud, iskušenja i svaku vrstu demonskog * *

uticaja. Koji je svetitelj ikada koračao mračnom stazom ovog 4 f

sveta bez stradanja i opasnosti? Ako smo već prizvani da kora j

čamo ovom istom stazom, zašto nam je onda čudno da se suočimo sa stradanjima? Budući da

smo izabrali da ratujemo sa ćavolom, zašto nam je onda čudno da se sukobimo sa teškoćama?

178 Zapalimo svetiljku svoje revnosti i trpeljivo i budno iščekujmo dolazak Gospoda Isusa.

15. Ne smemo odlagati popravljanje samih sebe, jer će nas smrt zateći. Tad ćemo neutešno jecati

i jadikovati, a ja pre svih ostalih. Mećutim, tad neće biti ni tračka nade da se odluka promeni.

Prisiljavajmo se. Evo, došao je i Veliki post. Nas, mećutim, ne treba toliko da brine telesni post,

koliko post jezika, uma, srca i čuvstava, a posebno sad, tokom Velikog posta. Očistimo se ovom

vrstom unutrašnjeg posta, jer se unutar nas kriju duhovne zmije koje truju ţivot naše duše i

umrtvljuju našu duhovnu snagu, ostavljajući nas nesposobnima da popravimo i preobrazimo

svoju dušu.

Sad, tokom Velikog posta, još više ćemo prisiljavati same sebe. Ostani tvrdoglav u svojoj odluci,

jer je ta tvrdoglavost sveta a ne egoistična. Videćeš koliko će ti to duhovno koristiti. Samo zbog

obećanja da će strasti biti ugušene i da ćemo, srazmerno našim naporima, izbeći izvesne grehe,

imamo dobar razlog da budemo tvrdoglavi sa Ďavolom, koji nas stalno baca u iste stare grehe.

16. Bori se, čedo moje. Zar sadašnje vreme nije vreme za borbu? Zar ţivot svakog ovozemaljskog čoveka nije samo san? Podigni umne oči duše i ugledaj nebeska mnoštva

arhangela i angela. Uzvisi oči svog razuma i vidi upraţnjeno blaţeno mesto Lučonoše, koji je

nekad bio izlazeća zvezda.

O, kako veliko predodreĎenje! O, najsvetiji prizive! Ovde, pokraj prestola Boţijeg, duše će

ugledati boţansku krasotu Hristovu, i biće voĎene iz poznanja u poznanje, iz sozercanja u

sozercanje, prema preizobilju bogatstva boţanske blagodati!

Da bi se zadobila ova nebeska blaga, moramo ispoljiti hrabrost i smelost stupajući u borbe

umesto da okrećemo leĎa, imajući uvek pred sobom Isusa koji nam kaţe: Usvetu hete šlati

žalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33) Y Sad he knez ovoga sveta biti izbačen

napolje (Jn. 1231).

Uzdajući se u nepobedivu silu raspetog Hrista, u prostodušnosti se posvetimo bici monaškog

ţivota, i obaspimo poljupcima preneporočne noge Spasiteljeve, izlivajući suze blagodarnosti i

ljubavi.

Ko će nas, dakle, rastaviti od ljubavi Hristove? Hoće li ţalost, ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili

golotinja (v. Rim. 8;35)? Smatram sve za trice da bih Hrista dobio (Filiplj. 3;8), uskliknula su

usta Pavlova. Zar mi nismo obavezni da podraţavamo Pavla, i da zadobijemo istu blagodat i istu

ljubav prema Hristu, kakvu je i on imao? Da, ali borimo li se mi onako, kako je on to činio? Da li

sam ja, da li ste vi, prošli kroz sve ono kroz šta je prošao on radi njegovog ljubljenog Hrista?

Nisam. Zato sam obnaţen ili, bolje rečeno, odeven u dronjke i pokriven stidom, i prelešćen sam

jer mislim da nosim blistavi venac! Teško meni, teško meni ubogom! Ko će prosvetliti moju

tamu, da bih video svoju ništavnost?

17. Prisiljavajte se u svojim duhovnim duţnostima, jer je prisiljavanje u duhovnim stvarima

slično čvrstom zidu koji sprečava reku da prodre u baštu i uništi sve što je baštovan zasadio. Ali,

ako smo nemarni, reka će prodreti i sve će uništiti!

Gospod nam govori o tome u svetom EvanĎelju: A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i

poseja kukolj na pšenici (Mt. 13;25). Ukoliko se više prisiljavamo, utoliko ćemo više steći.

Ukoliko se neko više trudi, utoliko će biti bolje plaćen. Monaški ţivot je svakodnevni krst, sveta

Golgota, sa koje Isus priziva sve one što Ga ljube da budu raspeti zajedno s NJim, i tada će duša

vaskrsnuti.

Ne budi trom. Samo prisiljavaj samoga sebe, da ne bi bio osuĎen kao oni koji su čuli ali nisu

ispunili zakon. Traţiš boţanske reči, a traţenje pretpostavlja spremnost da se savet i primeni.

Dakle, prisiljavaj se!

18. Borite se, čeda moja! Sa našim Hristom, sve ćemo izdrţati! Svet će nas mrzeti, prevashodno

stoga što je mrzeo Hrista, našu ljubav i poklonjenje!

LJubite Hrista, dišite Hristom. Neka se Hristos nastani u vašoj duši. Nikoga se ne plašite, jer mi

pripadamo

Bogu. Car nad carevima ima nas kao Svoje carske sluge. Ne moţe nas dotaći nikakvo zlo, jer mi

sluţimo Hrista, a NJemu se sve pokorava.

19. Čeda moja, budite odvaţni u ratu. Naš Hristos je nevidljivo prisutan, čekajući da vidi našu

pobedu i da nam preda nepropadljive vence večne slave. Onaj ko ljubi Boga sve ţrtvuje da bi Mu

udovoljio. Demoni su uznemireni kad vide da se spremamo za bitku. Angeli, mećutim, hitaju da

uklone svaku prepreku koja bi sprečila našu pobedu. Pridruţimo se angelima Boţijim, da bismo i

mi posvedočili da je Isus Xpustos uciTiu juče u danas u u vekove (Jevr. 13;8).

Igumaniji

20. Bori se, jer je duţnost pastira da se ţrtvuju za ovce koje su prihvatili da napasaju. Trostruko su blaţeni oni pastiri koji će dobro napasati svoje slovesne ovce, jer ih čekaju velika večna blaga

na nebesima.

Izdrţi sve, čedo moje, jer će ćavo napadati na mnogo načina kako bi srušio zid našeg trpljenja.

Tako će imati dvostruku korist: naš sopstveni poraz kao i poraz sestara.

21. Molim se da te blagodat Boţija oseni i da ti da dovoljno snage da se suočiš sa najzlobnijim

egoizmom, strašnim korenom svih zlih kretanja mnogolikog zla.

Ne plaši se Ďavolskih pritisaka, čedo moje. Sila našeg Boga toliko je svemoćna da bezuslovno

pomaţe svima koji ţele da je koriste u borbi. I ćavo ima silu koja nije beznačajna, ali Bog

čudesno štiti unesrećene ljude.

Budi hrabra u borbi, čedo moje. Prouči zakon Boţiji, izgovori osveštavajuću i spasonosnu

molitvu Isusovu i baci se u oganj bitke. Bog će tu tvoju borbu nagraditi olakšanjem, kao što se

dogaĎalo već mnogo puta, i uzvišenim nadama u večnu, blistavu budućnost.

Ne obeshrabruj se kad se suočiš sa bilo kakvom demonskom strašću, ma koliko ti ona dţinovski

izgledala, jer gde god Bog sadejstvuje, tamo Ďavolsko protivljenje biva nadvladano.

22. Blagosloveno moje čedo, ne plaši se tokom borbe. Nahrani svoju dušu hrabrošću i nadom.

Zanemari sve neprijatnosti koje dolaze od demona. Ti vidiš da je svaka borba krunisana

uspehom. U Boţijim očima ništa nije uzaludno, pa je čak i najmanje prisiljavanje dobro. Nemoj

da gubiš nerve, hrabro se bori, primoraj sebe, "pritisni" sebe, jer se pritiskanjem groţĎa dobija

slatko vino koje veseli srce. Hrabro, čedo moje, uz Boţiju pomoć mi ćemo pobediti.

23. Ne dozvoli da te slučajan pad, pa čak i niz padova, dovede do očajanja. Naš cilj nije da

neprijatelju u očajanju okrećemo leĎa, zbog čega će se on razmetati pred Bogom, a mi ćemo Ga

raţalostiti. Hrabrost i odvaţnost dolikuju borcima koji se ne bore za kratkotrajne vence koji će

uvenuti, nego za vence koji su večni i nepropadljivi.

Blaţeni su oni u čijim je svetiljkama zapaljeno ulje. Radosno i likujući, oni će zajedno sa

Hristom ući u večnu svadbu, preispunjenu duhovnom nasladom.

Hrišćanska borba je slavna, jer nagrada nije nešto kratkotrajno nego večna slava na nebesima!

Blaţen je onaj ko je mudar u Bogu, jer se od njega neće traţiti nikakav obračun. On se neće naći

u teškom poloţaju kad ga Bog pozove da podnese obračun za vreme provedeno ovde na zemlji.

Mi bez ţaljenja gubimo vreme. Kad budemo napuštali ovaj svet, shvatićemo koliko smo štete

pretrpeli dozvolivši da nam vreme umakne. Dani su neprimetno prolazili. Ovo razumevanje će

nas spasti, makar se to dogodilo i tokom poslednjih nekoliko dana našeg ţivota.

NAPOMENE:

1. Kondak iz Velikog kanona Andrije Kritskog (Prim. izd.)

2. Αγφνοθεηης - prvobitno označava sudiju koji nadgleda borbu atleta. (Prim. prev.)

Grčki!

O OSUĐIVANJU

sadrţaj

1. Klevetanje je veliko zlo. Kao što malo kormilo upravlja brod kud god hoće, isto tako i jezik

vodi čoveka ili prema zlu ili prema dobru. Sveti Oci su u velikoj meri prekorevali osuĎivanje

grehova, grešaka ili rĎavih navika drugih ljudi.

Kad sudimo svojoj braći, same sebe osuĎujemo na veliki greh. MeĎutim, kad pokrivamo svoju

braću, Bog će nas zaštititi od velikih grehova. Kad razotkrivamo svoju braću, udaljujemo od sebe

blagodat Boţiju i On dopušta da padnemo u iste grehove, kako bismo naučili da smo slabi i da

nas podrţava blagodat Boţija. Ko god čuva svoj jezik, čuva i svoju dušu od velikih grehova i

padova.

Glavni uzrok osuĎivanja i klevetanja je gordost i egoizam, jer čovek sebe smatra boljim od

ostalih. Iz tog razloga je za čoveka veoma korisno da sebe smatra ništavnijim od svih ostalih i da

svoju braću smatra boljima od sebe kako bi se, uz pomoć Boţiju, oslobodio ovog zla.

2. Ako te neko podstiče na osuĎivanje po bilo kom pitanju koje se tiče bratstva i manastira,

pokušaj da se, umesto toga, pomoliš za to pitanje, bez prolaska kroz kriterijume tvog

rezonovanja.

Ako se posredstvom molitava, smirenja i plača zatvoriš u sebe, otkrićeš duhovnu riznicu, ali

samo ako su gordost i osuĎivanje daleko od tebe.

3. Čuvaj se, čedo moje, da ne sudiš nijednoj duši, jer Bog dopušta da padne onaj ko sudi svom

bliţnjem, kako bi naučio da sastradava sa svojim slabim bratom.

Blagodat Boţija podrţava svakoga od nas, ali, ako se pogordimo, Bog će je udaljiti od nas i

bićemo gori od ostalih.

Jedno je osuĎivati nekoga, a sasvim drugo ratovati s pomislima osuĎivanja. OsuĎivanje je uţasna

strast, ali biti napadnut takvim pomislima i suprotstaviti im se, uzrok je za dobijanje venca.

4. Ne sudite jedni drugima, jer time narušavate evanĎelski zakon: Svaki prestup i neposlušnost

dobi zasluţenu kaznu (Jevr. 2;2). Ko si ti koji osuĊuješ tuĊeg slugu (Rim. 14;4). Zar ne znate da

se onaj koji osuĎuje prelešćuje usled gordosti i da će Gospod poniziti svakog koji sebe uzvisuje

(Lk. 14;11) kad ga obuzme ovo iskušenje.

5. Svaki čovek mora nositi slabosti drugih ljudi. Ko je savršen? Ko se moţe pohvaliti da je svoje srce sačuvao neoskrnavljenim? Prema tome, svi smo mi bolesni i svako, ko osuĎuje brata, ne

primećuje da je i sam bolestan, jer bolesnik ne osuĎuje drugog bolesnika.

LJubite, trpite, previĎajte, ne gnevite se, ne razdraţujte se, opraštajte jedni drugima, kako biste

podraţavali našeg Hrista i udostojili se da budete blizu NJega u NJegovom Carstvu. Čeda moja,

izbegavajte osuĎivanje, jer je to veoma veliki greh. Bog se mnogo ţalosti kad osuĎujemo i

preziremo druge ljude. Pobrinimo se samo za svoje sopstvene pogreške, zbog njih bi trebalo da

osećamo bol. Osudimo same sebe i naći ćemo milost i blagodat kod Boga.

6. LJubite jedni druge, i ne ogorčujte se egoizmom. Smirenje je pouzdan rukovoditelj; ono ne

dopušta da se čovek, koji ga poseduje, nasuče na grebene nemara i da doţivi brodolom nego ga,

kao prosvetljeni vodič, nepogrešivo vodi ka sigurnom tlu.

Egoizam je najveće od svih zala i posredstvom nepokorenih pomisli uzrokuje sve naše pogreške.

Treba da ga se plašite i da stremite da ga se oslobodite; ukoliko duţe ostaje u nama, utoliko će

nas duţe pozleĎivati srazmernim bolom.

Molim vas da ne osuĎujete jedni druge, jer je to očigledan egoizam. Oprostite bratu njegovu

grešku, jer je to dokaz smirenja i ljubavi. Brat koji tako postupi naći će mnogo blagodati od Boga dok onaj, ko osuĎuje i sablaţnjava bliţnje, ne samo da neće naći blagodat nego će je čak i

izgubiti ukoliko je uopšte ima, kako bi se kroz patnju naučio smirenju.

Posebno treba da se plašite unutrašnjeg osuĎivanja, odnosno pomisli osuĎivanja koje ne izlaze na

svetlost posredstvom izgovorene reči, kad je moguće da ih neko čuje i ispravi. Budite oprezni,

kaţem, u pogledu unutrašnjeg osuĎivanja koje nas neprimetno čini smrtno krivima i lišava nas

ţivota boţanske blagodati, nudeći nam smrt duše kao najgorči napitak.

Koliko nam samo sveto EvanĎelje i sveti Oci govore o osuĎivanju! Bolje je pasti sa visina nego

pasti jezikom.

Molim se da ljubav i neosuĎivanje caruju u svakom vašem uzajamnom postupku, kako bi Duh

Sveti otpočinuo u vašim dušama.

7. Iskustvo je pokazalo da je loše osuĎivati i optuţivati nekoga ne dopuštajući mu da se brani. To

kaţe i sveto EvanĎelje: Eda li Zakon naš sudi ĉoveku dokle Ga najpre ne sasluša i dozna šta ĉini

(Jn. 7;51).

Ako nismo paţljivi, u nama će se nagomilati mnogi gresi osuĎivanja drugih, i tad će biti potrebno pokajanje. Koliko se puta čovek pokajao zato što je govorio! Opomenimo se reči ave

Arsenija: "Često sam se kajao zato što sam govorio, ali se nikad nisam kajao zato što sam ćutao!"

Ako nas često obmanjuje čuvstvo dodira, onda to još više mogu učiniti ljudske reči. Zbog toga je

potrebno mnogo paţnje, jer Ċavo kao lav riĉući hodi i traţi koga će da proţdere (1. Petr. 5;8).

Hrišćanin mora biti sličan mnogookom heruvimu, jer se zlo mnogo umnoţilo, posebno greh osuĎivanja koji je postao uobičajen kao "hleb i sir." Neka nas Gospod očisti i posveti za Svoju

slavu.

Gnevite se ali ne grešite; sunce da ne zaĊe u gnevu vašemu (Ef. 4;26), što znači da niko ne bude

ljutit i gnevan na svog brata posle zalaska sunca.

Jesi li čuo za onog brata koji je bio lenj i nemaran, nije odlazio na svenoćna bdenja niti je

izvršavao svoje duţnosti i kojega su braća znala kao nemarnog? Kad se razboleo i kad mu se

pribliţio smrtni čas, braća su se okupila da bi čula nešto korisno, da bi ga utešila ili za slučaj da

on ţeli nešto da im kaţe. MeĎutim, zatekli su ga radosnog i srećnog. Jedan od braće se sablaznio

i rekao: "Šta to vidimo kod tebe, brate? Vidimo da si radostan iako si se pribliţio smrti. Nama se

javila pomisao da ti nisi bio "nasilan"[1] čovek. Otkud to da imaš toliku hrabrost i srećno lice?

Kako to objašnjavaš?" "Da, braćo", rekao je on, "zaista sam bio nemaran i nisam izvršavao svoje

duţnosti. MeĎutim, ja sam blagodaću Boţijom postigao nešto veoma dobro: nisam osudio nijednog brata, niti sam bilo koga sablaznio, i nikad nisam dozvolio da moje srce ima nešto

protiv bilo kog brata u manastiru nakon što zaĎe sunce. Budući da ja nisam sudio braći, nadam se

da ni Bog neće suditi meni, jer je rekao: ne sudite da vam se ne sudi (Mt. 7;1). Kako ja nikome

nisam sudio, ni meni neće biti suĎeno!" Braća su se zadivila i rekla: "Brate, ti si vrlo lako našao

put spasenja", i onaj brat je umro sa velikom radošću.

Vidite li kako su se Oci borili i kako su nalazili put spasenja?

NAPOMENE:

1. Grč. "βιαζηης", pri čemu se misli na onog koji se prisiljava, primorava na podvige, v.

Mt.11;12 i Sveti Jovan Sinajski, Lestvica, 1. pouka (Prim. prev.)

Grčki!

O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVAŢNOSTI

sadrţaj

1. Prisilite se na bezmolvije, roditeljku svih vrlina po Bogu. Bezmolvstvujte da biste izgovarali

molitvu. Kad neko govori, kako je moguće da izbegne praznoslovlje koje podstiče svaku rĎavu

reč, a dušu opterećuje odgovornošću?

Dok radite, odbacite razgovor: samo umereno govorenje kad je to neophodno. Neka ruke rade za

telesne potrebe, a um neka izgovara najslaĎe ime Isusovo. Time će se obezbediti i potrebe duše,

na koje ne smemo zaboraviti ni u jednom jedinom trenutku.

2. Nemoj ţaliti zbog mene, čedo moje, nego se vatreno bori. Bori se u bezmolviju, molitvi i

plaču i naći ćeš elemente[1] večnog ţivota. Prisili se: zatvori usta i kad si radostan i kad si tuţan.

To je znak opita, i tako he se odrţati oba ova stanja. Govorenje usta ne zna da sačuva bogatstvo.

Bezmolvije je najveća i najplodonosnija vrlina. Iz tog razloga je bogonosni Oci nazivaju

bezgrešnom. Bezmolvije i tihovanje (ζιφπη και ηζστια) jesu jedno isto.

Prvi boţanski plod bezmolvija je plač, ţalost po Bogu ili radosna ţalost (ηαρμολσπη)[2]. Nakon

toga dolaze prosvetljene pomisli koje donose sveti potok ţivonosnih suza, i na taj način dolazi do

drugog krštenja[3], kojim se duša očišćuje, ozaruje i postaje angelopodobna.

Gde da smestim, čedo Isusovo, duhovna viĎenja koja proističu iz bezmolvija? Ili otvaranje očiju

razuma i viĎenje Isusa, koje je slaće od meda? Kakvo se novo čudo tvori iz zakonitog

(pravilnog) bezmolvija i obazrivog razuma! Ovo ti je poznato. Dakle, bori se! Otkrio sam ti nešto

malo. Prisili se i naći ćeš mnogo više! Stalno si u mojom molitvama, kao što sam ti i obećao.

Pitam se da li si spreman?

3. Ne izgovaraj nepotrebne reči, jer će zbog njih ohladneti boţanski ţar (revnost) tvoje duše.

Prigrli bezmolvije, koje će roditi sve vrline i ograditi dušu, tako da joj Ďavolsko zlo ne moţe

pristupiti. "Bolje je pasti sa visina nego pasti jezikom." Čoveku ništa ne moţe toliko da naškodi

koliko jezik.

4. Spasenje se ne zadobija praznoslovljem niti time što će nam dani prolaziti bez obračunavanja. Budi oprezan sa svojim jezikom i sa svojim pomislima: ukoliko budeš straţario nad njima, tvoja

duša će se ispuniti svetlošću Boţijom. Onaj, meĎutim, čija su usta neobuzdana, polaţe u dušu

razne nečistote.

5. Oslobodite se praznoslovlja i smeha, ukoliko ţelite da vaša molitva posredstvom suza i

blagodati zadobije odvaţnost.

Neprestano izgovarajte molitvu, napregnuto, revnosno i čeţnjivo, jer će samo tako čovek postati

duševno moćan! Po svaku cenu izbegavajte praznoslovlja, jer ona oslabljuju dušu i ona onda

nema snage da se bori.

Nije vreme za maštanje, nego doba za duhovno sticanje. Ko nam moţe garantovati da ćemo se

nakon odlaska na počinak uopšte probuditi? Zbog toga se moramo prisiljavati.

6. Kad bezmolvstvujemo, čoveku se daju vreme i prostor za molitvu i samosabranje. MeĎutim,

ako čovek nesmotreno provodi svoje časove, nema vremena za molitvu. Osim toga, kroz

nesmotrene razgovore čovek sakuplja različite grehe. Zbog toga su sveti Oci smatrali da

bezmolvije zauzima najviše mesto meĎu vrlinama, jer se bez te vrline nijedna druga (vrlina) ne

moţe zadrţati u čovekovoj duši.

Dakle, bezmolvije, molitva, poslušanje; kad se te vrline usklade, uz pomoć Boţiju spoznaćeš

svetlost Hristovu u svojoj duši.

7. Budi uvek razborit u svojim rečima, odnosno najpre razmisli pa tek onda govori. Ne dopusti

da tvoj jezik "istrči" pre nego što razmisliš šta treba da kaţeš.

Čedo moje, ne budi samouveren u pogledu odvaţnosti. Mnoga zla potiču od zla odvaţnosti!

Čuvaj ga se kao vatre i zmije.

8. Čuvaj se odvaţnosti i neumesnih reči. One isušuju čovekovu dušu. Naprotiv, bezmolvije,

krotost i molitva ispunjavaju dušu nebeskom rosom, kao i plačem preispunjenim sladošću.

Prezri praznoslovlje kao roditeljku duševne hladnoće i suvoće[4], jer praznoslovlje uklanja suze

iz očiju, odnosno udaljuje ih od nas i duša počinje da vene.

9. Čedo moje, imaj trpljenja, smirenja i ljubavi, i čuvaj svoj jezik. Kad on porazi čoveka, postaje

nezadrţivo zlo, privlačeći i druge ljude u svoj tok i bacajući ih u provalije greha. Da, čedo moje,

moraš čuvati svoja usta da bi tvoje srce ostalo čisto. A kad je srce čisto, Bog snishodi i obitava u

njemu jer ono tada postaje hram Boţiji. I sveti angeli se raduju kad se naću u takvom srcu!

Osim toga, gnevom i molitvom odagnaj nečiste pomisli, jer je molitva vatra koja spaljuje i

progoni demone.

10. Čuvaj svoja usta, ali prevashodno čuvaj svoj um. Ne dozvoli rćavim mislima da započnu da

razgovaraju s tobom. Ne dozvoli svojim ustima da izgovore reči koje bi mogle povrediti tvog

brata.

Neka tvoja usta izgovore reči koje će biti ispunjene miomirisom: reči utehe, ohrabrenja i nade.

Usta otkrivaju ezoteričnog, unutrašnjeg čoveka.

11. Bori se, čedo moje, koliko god moţeš, da postaneš "nasilan" - prisiljavaj se na sve, posebno

na bezmolvije i na bolne suze. Kad se praktikuje bezmolvije potkrepljeno znanjem i rukovoĎeno

suzama, postavljen je kamen - temeljac monaškog ţivota. Na njemu će biti sagraĎena stabilna

kuća, u kojoj će duša pronaći toplinu i utehu.

Nepraktikovanje bezmolvija predstavlja loše znamenje za budućnost duše, jer onaj ko ne

bezmolvstvuje rasipa sve što sabere. Monah čija su usta neuzrdţana biće nesreĎen u svakom

pogledu. MeĎutim, kad bezmolvstvujemo, imamo vremena za unutrašnju molitvu koja daje potpunu sigurnost. Imamo vremena i za prosvetljene pomisli, koje srce i um ispunjavaju

svetlošću. Dakle, čedo moje, prisiljavaj se u svemu, jer dobar početak zasluţuje pohvalu.

Naprotiv, rĎav početak zasluţuje pokudu, jer on znači najţalosniji kraj.

12. Đavo, svet i naša nebriga daju nam mnogo "materijala" za praznoslovlje. Desilo se i desiće se

tako mnogo dogaĎaja kojima se bavimo, dok ono jedno što nam je Potrebno, a to je pribliţavanje Bogu kroz molitvu, ostavljamo po strani. Naša potreba za tim duhovnim

okretanjem Bogu je toliko neodloţna da ničim drugim ne bi trebalo da se bavimo osim

pribliţavanjem Bogu kroz molitvu i svete pomisli, koje će nam takoĎe pomoći da dostignemo

ovaj cilj.

NAPOMENE:

1. Grčka imenica "ζηοιτειον", crkvenoslovenski: "stihija", mogla bi se prevesti i kao "osnova" ili "načelo" (Prim. prev.)

2. Prema Lampe - ovom "Patristic Greek Lexicon", ovaj termin bi trebalo prevesti izrazom

"gorka radost", dok ga D. Bogdanović u "Lestvici" svetog Jovana Sinajskog prevodi

izrazom "plač koji donosi radost" (v. 7. pouku). (Prim. prev.)

3. Sveti Oci govore o četiri "krštenja": (1) o svetom tajinstvu Krštenja; (2) o krštenju

suzama pokajanja; (3) o krštenju postriga u monaški čin; (4) o krštenju u krvi, odnosno o

mučeništvu (Prim. izd.)

4. Starac Jefrem koristi reči "suvoća" i "hladnoća" u njihovom metaforičkom značenju,

podrazumevajući pri tom da duši nedostaju toplina i "vlaga" koje su neophodne da bi se

odgajilo seme vrlina (Prim. izd.)

O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU

sadrţaj

1. Budite oprezni u pogledu svojih pomisli. Vaša paţnja uglavnom mora biti usredsreĎena na

sabiranje smirenih (skrušenih) pomisli. Smirenje spasava čoveka i ono je glavni cilj svih

duhovnih stremljenja. Ako hoćete da vidite da li ste duhovno uznapredovali u monaškom ţivotu, preispitajte same sebe: ako ustanovite da u vama postoji smirenje, onda je vaš napredak

srazmeran smirenju koje posedujete.

MeĎutim, ukoliko umesto smirenja budemo videli gordost i egoizam, zajedno s posledicama koje

logički proističu iz njih, potrebno je da jadikujemo, plačemo i ţalimo zbog svog bednog stanja,

da bi se Gospod saţalio na nas.

Oslobodimo se egoizma. On odiše nepodnošljivim zlosmradijem, i nesrećan je onaj ko ga

poseduje kao svoje bogatstvo. Takav čovek nikad neće naći mir, ne samo zbog pobunjenosti

strasti koje su se ugnezdile u njemu, nego i zbog toga što mu nedostaje istinsko smirenje.

Duševni pokoj proističe jedino iz smirenja i krotosti, i upravo o tome nam govori Gospod:

Nauĉite se od mene, jar sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.

11;29).

Zbog toga, čeda moja, svom dušom ljubimo smirenje Hristovo i NJegovu krotost i tada ćemo

uistinu naći, kako nam je i On rekao, mnogostruki pokoj za naše duše.

Nije lako zadobiti smirenje. To zahteva mnogo truda i vremena. Pogubljenje egoizma zahteva da

ţrtvujemo same sebe. Pogazimo egoizam i prigrlimo savršeno samoodricanje. Strastveno

zavolimo poslušanje i onda ćemo u krvavoj borbi, uz Boţiju pomoć, pogubiti egoizam.

Napred, čeda moja! Potrčimo kao atlete na stadionu na kojem se vodi slavno nadmetanje, gde he

pobednik biti ovenčan nepropadljivim vencem večne slave pred uzvišenim prestolom najslaĎeg

Boga. Preklinjem vas da tokom bitke ne gubite hrabrost, jer će vas Gospod nevidljivom rukom

ukrepiti da savladate demona egoizma, a zatim će vas obući u boţanski izatkano ruho svetog

smirenja.

Pišem vam ovo i molim se da ovih nekoliko reči kao seme padne na dobro tlo vaših duša i da

donese stostruke plodove večnog ţivota. Amin. Neka bude.

2. Ako se budemo borili da zadobijemo smirenje, nasledićemo veličanstvenu odeţdu. Ako

budemo imali ljubavi, onda ćemo tu odeţdu raskošno ukrasiti. Ako zadobijemo bespogovorno

poslušanje, ulepšaćemo je bojama i sjajem, a ako budemo tvorili neprestanu molitvu, orosićemo

je miomirisom najprobranijeg izmira. Nakon što je usavršimo na ovaj način, obući ćemo je i

pojaviti se pred prestolom Hristovim sa odvaţnošću i nebeskom radošću. Tada će Gospod slave

osetiti miomiris duhovnog blagouhanja i radosno će nam otvoriti beskonačne riznice Svojih

blagodati. Tada ćemo uistinu biti bogati!

3. Ti, čedo moje, treba da motriš samo na sebe! Tebi nedostaje smirenje. Tvoja gordost i

upornost uzrokuju pomisli o kojima pišeš. Ako se smiriš, ako sebe optuţiš za sva iskušenja i ako

poveruješ da od njih stradaš zbog svojih strasti i da to nije greška tvog starca ili tvoje braće,

takve pomisli će ti istog časa doneti utehu, a tvoje rane će se isceliti. Ako očekuješ da se isceliš

na neki drugi način, odnosno ako očekuješ da se starac i braća promene, onda se uzaludno trudiš.

Zlo zahteva da se iščupa iz korena, a taj koren je gordost, egoizam, upornost, samovolja, gnev

itd. Sve ovo se moţe izlečiti jednim jedinim lekom: prebacivanjem bremena pogrešaka i

iskušenja na samoga sebe. Uvek kaţi: "To je moja greška. Ja sam uzrok. Patim zbog svojih

strasti. Uzrok mojih zala nije niko drugi nego ja sam, trostruki nesretnik."

Da, čedo moje, to je najviša istina, istinska stvarnost. Koračaj u saglasnosti sa onim što ti

savetujem. Koračaj tim smernicama i uistinu ćeš naći zdravlje i iscelenje svoje duše.

4. Budući da posedujemo gordost, bilo da je očigledna ili skrivena tako da je i ne primećujemo,

Bog ţeli da nas očisti od tog zlosmradnog stanja i podiţe buru koja će razneti sve te "otpatke",

nataloţene uglavnom u vreme duhovnog nemara.

Sve vrste smeća i otpadaka bacaju se u more, posebno u luku, i kad ne bi bilo bura, more bi

postalo izvor zaraznih bolesti. MeĎutim, činjenicu da je more čisto i zdravo dugujemo

prevashodno povremenim burama.

Sa duhovne tačke gledišta, isto se dešava i sa našim dušama, odnosno sa morem duše. Malo-pomalo, taloţi se otpad naših različitih strasti i nemarnih postupaka, a i Ďavo ubacuje svoje

sopstveno Ďubre. Mi ne vidimo koliko se otpada nakupilo. MeĎutim, Bog to zna i, budući da ţeli

da nas očisti, šalje bure koje su srazmerne nataloţenom otpadu, očišćujući na taj način more

duše. Ponekad, nakon što trpeljivo podnesemo iskušenje, vidimo da je duša mirna, radosna i

lagana kao vazduh.

Mi, sa svoje strane, moramo biti oprezni da ne taloţimo otpad, kako ne bi bile neophodne bure

odgovarajuće jačine.

Bure su se ponekad podizale i u svetiteljima, ali su bile drugačije prirode i imale su drugačiju svrhu: ponekad im je iskušenje pomagalo da se još više posvete ili je doprinelo njihovoj većoj

slavi, ili je imalo za cilj da još više proslave Boga ili je pak bilo u vezi sa burama koje su se

podizale protiv Pravoslavlja, itd.

Pobrini se, čedo moje, da imaš što više smirenja, poslušanja savetu tvog starca i ljubavi za sve,

ali da nemaš poverenja u svoje pomisli nego da verno slediš pouke svog starca.

5. Nikada nemojte imati suviše poverenja u same sebe. Nikada ne prihvatajte pomisao da ste

dobri i ispunjeni vrlinama. Prekorevajte same sebe. Optuţujte se iznutra, kako biste pogubili

egoizam. To je zid koji sprečava Sunce Pravde, Hrista, tako da NJegovi zraci ne mogu da dopru

do nas i da prosvetle naš um bogopoznanjem i samopoznanjem.

LJubite smirenje u svemu, jer nam je Isus dao primer za to. Kad je pripasao ubrus i oprao noge

Svojim učenicima, rekao je: Znate li šta sam vam uĉinio (Jn. 13; 12). Drugim rečima, ako sam se

ja toliko smirio (unizio) i oprao vam noge, duţni ste i vi da se smirujete jedni pred drugima.

6. Naučite se monaškom smirenju: kad god vam starac naredi da nešto učinite, recite: "neka je

blagosloveno" a kad vas prekoreva recite: "blagoslovi". Kroz smirenje ćete se uskoro dotaći

boţanskog, jer je naš Hristos rekao: Nauĉite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći

ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11;29). Duševni pokoj je najistinitiji znak čistog srca.

Smirite se, omalovaţite i vreĎajte same sebe, kako bi mir Boţiji došao u vaše duše. Ne pravdajte

se kad vas starac prekoreva zbog neke od vaših grešaka, nego recite: "blagoslovi".

7. LJubimo smirenje, čedo moje, i ako se Gospod saţali na našu obnaţenost pa nam pošalje malu molitvu i obuče našu dušu u boţansko ruho, moramo biti veoma oprezni da ga ne izgubimo usled

nesmotrenosti, odnosno usled gordosti, osuĎivanja, nemara, neposlušnosti itd. Naprotiv, učinimo

napor da ga ubelimo dobrim delima, posebno kroz smirenoumlje i samoprekorevanje. To će

Boga mnogo više zadovoljiti nego velika dela učinjena zbog slavoljublja.

Uvek budi savršeno poslušan. Poslušanje je izdanak smirenja, dok su protivurečenje, svaĎa i

neposlušnost izdanci gordosti, koje monah mora mrzeti kao uzroke oskrnavljenja duše.

8. U svojim molitvama prevashodno traţite da vam Bog podari smirenoumlje. Istrajte u ovom

svom zahtevu jer se bez smirenoumlja ne moţe dostići nijedno dobro dostojno nagrade.

Tako, čedo moje, kaţe i apostol Pavle: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ

kao da nisi primio (1. Kor. 4;7). Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Priče Sol. 16;5).

Dakle, čedo moje, bori se protiv ove niske strasti smirenoumljem i razmišljanjem o tome koliko

je smirenoumlje projavio Gospod slave postavši čovek i smirivši se (unizivši se) do uvreda,

kleveta i Krsta. Svi ljudi Boţiji takoĎe su ispoljili izuzetno smirenje kojim su se posvetili i

uverili nas da nema drugog puta koji bi vodio ka spasenju.

Prigrli sve što ti donese smirenje, čak i ako te bude bolelo i činilo da se osećaš kao da si na

samrti. Ishod ovog bola biće blagoslov Boţiji i napredovanje ka najizvrsnijoj od svih vrlina,

smirenju.

Molim se da ti ga naš Bog, Isus, neizbrisivo podari u duši.

9. Suština svega ovoga, čedo moje, jeste u sledećem: tebe napada duh gordosti, zajedno s

njegovim sestrama, slavoljubljem i nadmenošću, kao i sa njihovim pomoćnicima, nečistim i

hulnim pomislima.

Čedo moje, znaj da je duha gordosti teško pobediti. Duh slavoljublja ima mnogo glava i trnovit

je. Ma koliko da izmeniš svoje pomisli ili svoj način ţivota, uvek ćeš ga naći ispred sebe, kao trn.

Ako već stvari tako stoje, šta onda da činimo? Trebalo bi da iskoristimo svaki način, duhovni ili

materijalni, koji će nas odvesti ka smirenju. Iznad svega, trebalo bi da primoramo svoj um na

smireno razmišljanje, prepuštajući Boţijem promislu hoće li nas izbaviti ove strasti ili će je samo oslabiti. Mi se, sa svoje strane, moramo istrajno boriti, a Bog će, srazmerno našoj borbi,

posredovati kao podrška i kao pomoćnik.

O strašnoj strasti slavoljublja sveti Jovan Lestvičnik kaţe: Slavoljublje do groba", odnosno,

slavoljublje će nas napadati dok god smo ţivi, s tom razlikom što ćemo ga oslabiti ratujući protiv

njega ili dugim opitom o njegovoj pogrešnosti.

Plači pred Bogom da ti podari duh smirenja, jer ćeš samo kroz njega napredovati ka višnjem, ka

ljubavi Boţijoj. Duhovno napredovanje nije ništa drugo do sticanje smirenoumlja. Iako je Bog,

Isus se toliko smirio (unizio), dok se mi, ništavni po prirodi, uzvisujemo i kitimo perjem

slavoljublja kao paunovi. MeĎutim, kad nas On baci u neko iskušenje i kad mi, paunovi,

ugledamo nakaznost svojih nogu, odnosno truleţnost svoje duše, shvatimo šta smo po svojoj prirodi mi, pleme Adamovo, i da naša gordost ne moţe da se unizi drugačije osim udarcima i

padovima.

Suze i plač donose mnogo smirenja, i stoga ih strpljivo traţi od Darovatelja dobra. Pomoli se:

"Ne prezri mene, zabludelog, Ti koji si od Djeve roĎen, ne prezri moje suze, Radosti angela,

nego me primi u pokajanju i spasi me."

Molim se da ti Isus, smirenje srca, podari Svoje srce, kako bi i ti okusio smirenje.

10. Smirenje je čudesna vrlina i onoga ko je poseduje čini miomirisnim. Onaj ko poseduje

smirenje poseduje i poslušanje, ljubav, trpljenje i svaku drugu vrlinu. Kad se gnevimo i padamo

u jarost, kad osućujemo ili kad nismo poslušni, očigledno je da imamo odgovarajuću količinu

gordosti i egoizma. Ukoliko više napredujemo u smirenju, utoliko će se više povlačiti zli izdanci

egoizma.

Čeda moja, smirimo se radi Gospoda, koji se toliko smirio (unizio) zbog nas. Gospod je pokazao

toliko smirenja, čak do smrti na Krstu! Zar onda mi, koji smo ništavni po prirodi, nećemo

prikloniti glavu pred svojim bratom? Zar očekujemo da uvek bude onako kako mi hoćemo?

Ako ţelimo da Isus obitava u našem srcu, smirimo se i ljubimo onako kako je to Isus činio. Ne

ţalostimo ga više ispoljavajući egoizam. Ne raspinjimo ga ponovo izrazima i postupcima kojima

nedostaje bratska ljubav. Ne unosimo više gorčinu u sveto srce našeg najslaĎeg Isusa.

11. Angeli su bili na nebesima, u slavi i himnama, ljudi su bili srećni u svojim kućama, ali je Bog

Stvoritelj bio u pećini i u ţivotinjskim jaslama, kao poslednji siromah! Kakvo je smirenje našeg

Isusa! Zadobijte to smirenje, čeda moja! Smirenje je najblagodatnija vrlina, odeţda protkana

zlatom! Blaţen je onaj ko je u nju obučen: on će zadobiti neizrecivu duhovnu lepotu. Naprotiv,

najnečistija strast je samoţiva gordost.

12. Preklinjem našu Presvetu Bogorodicu da mi u svemu podari smirenje, jer je to temeljna

vrlina i bez nje blagodat Svesvetog Duha neće zapečatiti nijedno naše delo.

Kad je aleksandrijski arhiepiskop Teofilos posetio monahe Nitrijske gore, upitao je jednog od

staraca: "Šta si, starče, našao više nego ja, podvizavajući se na ovaj način?" Poštovani starac je rekao: "Stalno prekorevam samoga sebe." "Uistinu", odgovorio je Teofilos, "ne postoji kraći put

ka Bogu od ovoga!"

Zar Lučonoša i Adam nisu otpali od Boga zbog gordosti i buntovništva? Zar se Adam nije spasao

smirenjem Presvete Bogorodice - evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reĉi tvojoj (Lk.

1;38) i od NJe nepromenljivo roĎenog Sina Boţijeg, koji je učio najvećem smirenju i svojim delima ga pokazivao? On je takoĎe rekao: Nauĉite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i

naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11;29).

Kad god čovek pogleda na sebe sa smirenjem i samoprekorom, u duši će osetiti slatki pokoj, mir,

utehu, olakšanje i nadu. Naprotiv, ono što mu pokazuje gordost duše je nemir, pometnja, gnev,

razmetljivost, ohole teţnje itd.

O, kako je nenaporan put smirenja! Čovek koji poseduje smirenje i samoprekor, zajedno sa

blagodarnošću Bogu, i bez truda podvizavanja ili podnošenja bolesti moţe da dosegne duhovne

visine i da oseti blagodat usinovljenja! Naprotiv, mučenje podvizima uz neshvatanje sopstvene

slabosti, nemoći i ništavnosti znači borbu bez nagrade, znoj bez plate i put bez nade!

Kakva je nesreća boriti se bez ikakve dobiti! Odgajati bez ţetve! Zašto se to dogaĎa? Zato što

borba nije bila pravilna: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2. Tim. 2;5).

Čak ni prilikom telesnih nadmetanja, atleta ne dobija venac ako se nije borio po pravilima.

13. Naš sveti Bog dopušta da iskušenja doĎu na one koji ga ljube kako bi ih naučio veštini

ratovanja. Blagodat Boţija se povlači, pojavljuju se oblaci iskušenja i čovek kaţe: "Gle, Bog me

napustio!" Hiljade pomisli! Gušenje duše! Tama i spoticanje!

Sve to tvori Sveta Premudrost, naš Sveti Bog i mi učimo da samo Bog moţe da nas spase i da su

bez Boga sva naša dela otpad i pleva koju će razvejati i najslabiji vetar iskušenja. Tad postaje

očigledno da smo zarĎali, slabi i nemoćni da se suočimo sa bilo kakvim iskušenjem bez pomoći

svete blagodati Boţije.

Posredstvom takvih stvari, blagodat boţanskog proviĎenja uči nas lekciji samopoznanja,

odnosno istinskom, spoznajnom, čvrstom i temeljnom smirenju. Bez smirenja se ne moţe

izgraditi duhovna kuća. Bog nas napušta do tačke očajanja, tako da smo prinuĎeni da Ga

prizivamo plačući i jadikujući, kako bi se posvetili i naša usta i naše srce.

Sve to, dakle, donose iskušenja. Zaista, molimo se Bogu da nas izbavi od iskušenja, ali kada

doĎu kroz njih moramo proći trpeljivo i mudro, da bismo od njih imali koristi. Dakle, u svemu

budite trpeljivi i tako se spasite!

14. Čedo moje, trebalo bi da kao pravilo imaš neprestano samoprekorevanje. U svakoj raspravi

najpre načini metaniju. Tako ćeš prvi dobiti venac, a uzrokovaćeš da se i tvoj brat pokaje.

U svako doba razmišljaj o smirenju Gospodnjem, kako bi tvoja duša bila spremna da izdrţi

svako uniţenje ljubavi NJegove radi.

U čovekovoj duhovnoj borbi, glavna uloga pripada njegovom učenju kako da se smiri (unizi), da

prekoreva samog sebe i da opravdava svog bliţnjeg. Ko god se naučio ovoj filosofiji, sigurno je

već sakupio najslaĎe plodove oslobaĎanja od strasti. U protivnom, on će, na svoju veliku ţalost i

bol, svoje strasti povlačiti sa sobom.

Čedo moje, neprestano prekorevaj samoga sebe. Nemoj misliti da si pravedan. Kad god čuješ da

nešto loše govore o tebi, reci: "Moja braća su u pravu. Ja sam zaista takav. Zasluţio sam još više

kleveta zbog svojih grehova."

Uvek smatraj da si ništavniji od svih ostalih i uzdrţi se da izdaješ nareĎenja kao onaj ko ima

vlast. Dakle, smirenje u svemu!

15. Smatraj sebe veoma grešnim i oskrnavljenim kako bi se Isus Hristos smilovao na tebe i

poslao ti Svoje milosrĎe i oproštaj tvojih mnogih grehova.

Budi poslušan svoj svojoj braći i postani poslednji i najniţi meĎu njima, ukoliko ţeliš da se tvoje

strasti i slabosti udalje od tebe. Nikad se ne pravdaj, ni rečju ni pomišlju nego, naprotiv, osuĎuj

sebe kao onog ko je pogrešio i ko zasluţuje mnogo udaraca.

U starca imaj poverenja, i pokaţi poslušanje i ljubav prema njegovim rečima. Iskreno mu

ispovedaj sve svoje pomi1i>v<>*<>^<>ĉ"<>"<>#<>"<>."<>" ^)"

*<>*><>"<>*s>^<>*<>*<>*<>*

sli, jer je iskrena ispovest karakteristična za smirenu dušu.

16. Neprestano se prekorevaj, jer je samoprekor izdanak i plod smirenog srca, a kao što znamo,

Boţansko se projavljuje u smirenom srcu. Blaženi čisti srcem, jer he Boga videti (Mt. 5;8).

Briţljivo ispitaj svaki svoj pad i zapazićeš da je, u većoj ili manjoj meri, seme gordosti bilo

glavni uzrok pada.

17. Neka vam pred očima stalno bude vaš egoizam. On je uzročnik svakog zla. Smirite se i

ugušite svoj egoizam, koji dolazi kao otrovna zmija da bi zatrovao vaše duše. Neka u tebi ne

ostane nijedna gorda pomisao, jer ćeš samo tako odbiti svako dejstvovanje satanino.

Sveti Triod započinje divnim primerom o cariniku i fariseju, da bi nas naučio da svako ko je

smirenouman moţe dobiti opravdanje, odnosno oproštaj grehova. Osim toga, ova parabola

otkriva i veliko zlo, gordost, koja se pojavljuje kao velika prepreka za oproštaj grehova, uprkos

praktikovanju svih ostalih vrlina, a posebno davanja milostinje.

Iz ove i mnogih drugih istina Svetog Pisma učimo da se čovek ne moţe spasti bez smirenja i

istinskog pokajanja, čak i ako je uznapredovao u ostalim vrlinama.

18. Ne budi tvrdoglav nego smiren. Ne misli da si nešto jer je to gordost, a Bog prezire ponosite.

Čedo moje, uvek smatraj da si najgrešniji čovek na svetu i da ćeš, ukoliko te napusti Boţija

blagodat, činiti sva zla ovog sveta! Uvek optuţuj samoga sebe.

Kad god poĎeš da se pričestiš, optuţi samog sebe kao nedostojnog da u sebe, koji si toliko

grešan, primiš Hrista Vladiku. Jecaj dok se pričešćuješ da bi Hristos bio milostiv prema tvojim

gresima.

Nauĉite se od mene jer sam krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11;29).

Trava ne klija na utabanom tlu. Isto tako, strasti i zloba ne niču u smirenom srcu. Sve dok nam

nedostaje smirenje, Bog neće prestati da nas smiruje kroz iskušenja, dok ne naučimo ovu

ozbiljnu, ţivotodavnu i spasonosnu lekciju.

19. Napred, čeda moja! Opašite se duhovnim ubrusom Hristovog smirenja (v. Jn. 13;12) i svemu

se potčinite, da biste

Gospoda svake tvari primili u svoja srca. Hristos ne obitava u duši kojoj nedostaje miomiris

smirenja. Naprotiv, On je napušta zbog njenog zlosmradija.

Svim srcem vas preklinjem da prezrete protivurečenje, svaĎu, neposlušnost, samovolju,

odvaţnost i svako drugo ostrašćeno stanje, jer će sve to udaljiti ljubav Boţiju i umesto nje doneti

gorčinu.

Budite iskreni u svemu što pokazujete i izraţavate. Ne govorite laţi, kazujte istinu. Ne gledajte

na duhovne bolesti svoje braće koja se bore zajedno sa vama, jer će vam to mnogo naškoditi.

Bolje bi bilo da, Gospoda radi, saţaljivo zanemarite njihove bolesti, da bi i On vaše bolesti

smatrao dostojnim saţaljenja.

Nikada o sebi nemoj misliti nešto veliko, kako te ne bi napustila blagodat Boţija koja te štiti i

kako ti se ne bi dogodila velika iskušenja.

20. Ne postoji veće zlo od egoizma. On poraĎa sva iskušenja i nevolje, i teško svakome koga

uhvati u zamku, jer će ga sigurno izobličiti.

Samo će dobar poslušnik učiniti da njegova duša postane angelopodobna po duhovnoj lepoti. Ne dozvolite da vam vreme besplodno prolazi, jer se konopac zateţe i iznenada ćemo začuti: Naredi

za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati ţiv (Is. 38;1).

Šibajte egoizam svom svojom snagom. Naučite se smirenju. Delajte sa umilenjem, plačem i

miomirisom smirenja. Biće nagraćena samo ona dela koja budu imala smirenja. Dela zatrovana

egoizmom i samovoljom razneće četiri vetra i razvejaće ih kao plevu, i mi ćemo ostati praznih

ruku.

DoĎimo sebi. Radujmo se preneporočnom ljubavlju Hristovom, jer ostrašćene duše neće ući u

nebeski Jerusalim. Tamo će uz radost i likovanje ući samo čiste duše.

21. Da, ljubljena moja čeda, nama uistinu nedostaje ta sveta vrlina, smirenje. Egoizam, to strašno

zlo, uzročnik je svake ljudske patnje. Uistinu, smirenje je svetost!

Zašto se bavimo sitnicama? Zato što nemamo smirenja. Onaj ko ima smirenje odvraća nevolje.

Bez istinskog smirenja, nevolje ostaju nedirnute i uvećavaju se, tako da se gubi svaka nada u

popravljanje. Smiren čovek se ne seća prošlih nepravdi koje mu je učinio blčţnji, nego mu od

sveg srca oprašta i sve zaboravlja ljubavi Boţije radi. Preklinjite u svojim molitvama našeg

smirenog Isusa da vam podari duh smirenoumlja i krotosti.

22. Smiri se i prekorevaj samu sebe. Ne opravdavaj se, čak i ako si potpuno u pravu, jer

samoopravdanje ne sadejstvuje iscelenju naše duhovne bolesti.

Kćeri moja, pokušaj da udovoljiš starici, i oseniće te Duh Boţiji. Postani smirena nevesta

Hristova. Egoista je mrzak najlepšem Ţeniku Hristu. Ţenik je smiren i krotak. Zar će onda

nevesta biti gorda i razdraţljiva duša?

Ako ţeliš da budeš miomirisna, prigrli smiren, prostodušan, poslušan i krotak duh. Prezri

egoizam kao zlosmradije i bezumlje.

Dobro činiš što sebe prekorevaš zbog svega. Prema svetim Ocima, to je najistinitiji put. Da, čedo

moje, usadi takav način ţivota duboko u svoju dušicu i imaćeš ogromnu korist.

23. Šta je lepše od duhovnog prisiljavanja? Uistinu, ono daje skrivenu ali savršenu radost,

zajedno sa svetom, pouzdanom budućnošću.

Dakle, čedo moje, bori se u svetom samoprekorevanju. Neprestano se prekorevaj. Prebaci svu

krivicu na sebe i zavapi: "Isuse moj, ponovo sam pogrešio. To nije učinio ni Ďavo ni neka druga

osoba, nego sam ja pogrešio jer nisam obraćao paţnju kuda idem. Baci svetlost na put mog

ţivota i pošalji rosu smirenja u moje srce, da bih Te osetio, krotki i smireni Isuse. Ne prezri moje

suze, Radosti angela, nego ih prihvati kao mirisni tamjan i udovolji molbama mog srca da bih

našao utehu i kao mladić u istupljenju pevao pobedničke himne Tvoje slave."

Usredsredi se na sebe i sve sagledaj prostim očima kao nešto što ne treba da te brine.

Delaj u skladu sa tvojom snagom i čiste savesti. Moli se za sebe i za svu braću. Neka tvoja ljubav

sve pokrije i uzleti iznad zmija kao lebdeći orao.

24. Budi oprezna, kćeri moja, s tvojim načinom ţivota. Budi krotkija i popustljivija. Budi

smirena i pokorna. Sve su to karakteristike samopoznanja.

Optuţuj sebe govoreći: "Ako misliš da te sestre preziru, da ne obraćaju paţnju na tebe itd, one ti

čine dobro. Dobijaš ono što si svojim delima zasluţila. Da si dostojna paţnje, one bi te poštovale.

MeĎutim, budući da si nedostojna, egoista i gunćalo, Bog to dopušta da bi se smirila. Koliko će ti

još trebati da shvatiš da si zaista takva, pa čak i gora?

Na ovaj i slične načine udaraj se kao palicom da bi smrskala glavu te strašne ţivotinje koja se

zove egoizam! Ona je za sve odgovorna. Dakle, upravimo sve svoje snage protiv nje. Ako je uz

Boţiju pomoć smirimo, istog časa će izbledeti sve strasti dvojnog čoveka[1].

Razmišljaj o tome da nam je Bog dao sve: telo, dušu, um, srce, zemlju, vazduh, hranu, disanje,

slobodu u Hristu, veru u NJega, NJegovo Nebesko carstvo, izbavljenje od pakla, sveta tajinstva,

svetog čuvara naše duše i, iznad svega, NJegovu nepobedivu silu koju nam daje u našim

bitkama. Štaviše, On nam je dao i Samoga Sebe.

Kako i zašto da budem nadmen, kad mi je Bog dao sve i ja nemam ništa što bi bilo moje sopstveno? Čak i ako pomislim na nešto dobro, izvor dobra je Bog. Čak je i moj um, koji

razmišlja, Boţiji.

Učinio sam nešto duhovno i, bez obzira da li je to učinila moja duša ili telo, i jedno i drugo je

Boţije. Ono što je moje jeste volja, ali On čak i njoj pomaţe. Dakle, sve stvari potiču od

istinskog izvora, Boga.

Šta imamo, čedo moje, a da nije od Boga? Od te tačke stupamo u oblast samopoznanja, u oblast

smirenja.

Šta je vaseljena u porećenju s Boţijom beskonačnošću? Čega je onda deo čovek sa svojom

ništavnošću, ko se razmeće i gordi svojim ništavilom?

Ovo je nepokolebiva istina: Istina je NJegova štit i ograda (Ps. 91;4). S tim istinama, u stanju si

da se moćno suprotstaviš satani.

25. Bori se dobrim podvigom, čedo moje. Ne plaši se, pokidaj svaki okov očajanja. Bog bira

bolesne i beskorisne da bi posramio one koji misle da su zdravi i korisni. Sila Boţija se mnogo

snaţnije projavljuje u slabim stvorenjima. Ovakav izbor Boţiji nas istovremeno podstiče na

nevoljno smirenje i navodi da mu, kao miomorisni tamjan, uznosimo bezgranično blagodarenje i

zahvalnost.

Čedo moje, Bog ti je pokazao mnogo ljubavi. Prema tome, smireno ostani u naručju Boţijem, da

bi se uzneo u boţansko naslaĎivanje.

Budi oprezan sa duhom nadmenosti. Nemoj misliti da ti poseduješ nešto što ostali ne poseduju, jer se Duh Sveti raspodeljuje na svakoga od nas onako kako to On hoće. Za jednoga se On

pojavljuje kao ljubav, za drugoga kao mudrost, za nekoga kao znanje, a za nekoga kao veliki

strah Boţiji - jedan isti Duh! Svi su pričasnici Svetog Duha, ali ne srazmerno svojim delima,

nego srazmerno svom smirenju!

U nedostatku dobrih dela, ništa neće moći da nas učini sinovima Boţijim nego razumevanje naše slabosti i Boţije veličanstvenosti. Bez smirenja, naše delo ostaje nezapečaćeno. MeĎutim, kad je

to delo pričasno smirenju, odmah postaje punovaţno.

Bog traţi beskorisna bića: IziĊi brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i

hrome, i slepe... privoli ih da uĊu da mi se napuni dom, jer vam kaţem da nijedan od onih zvanih

ljudi koji sebe smatraju besprekornima neće okusiti moje veĉere (v. Lk. 14;21-24). Koliko je radosno što smo i mi, blagodareći našoj slabosti, meĎu ovima beskorisnima, i što nas je On

pozvao u Svoju kuću da budemo NJegovi gosti i prijatelji, tako da u odaji našeg srca moţemo da

čujemo glasove nebeskih bestelesnih sila!

Vidiš, čedo moje, da Ďavo laţe kad ti govori da si telesno beskoristan i da ne moţeš da budeš

monah. Vaţno je da duša bude zdrava - smirena, odnosno da poseduje samopoznanje! Bog ne ţeli da ţrtvujemo zdravlje da bismo zadobili blagodat. On nije ljudsko biće sa potrebama nego

Bog koji nema nikakve potrebe. Pored toga, On je taj koji dopušta bolesti. Kad jednom

posredstvom bolesti isceli dušu, On je postigao Svoj cilj. NJemu nije neophodno telesno

zdravlje. NJemu su neophodni naša ljubav i smirenje, dok su nama vrlo korisni.

26. Pomisli gordosti i slavoljublja su strašne i borba sa njima je teška. MeĎutim, pred smirenjem Isusovim one doslovno gube snagu. Istina će vas osloboditi od svakog greha i strasti (v. Jn.

8;32).

Sveti Oci pišu: "Kad vidite da su se Pilat i Irod izmirili, znajte da se pripremaju da ubiju Isusa. A

kad vidite da vas napadaju slavoljublje i gordost, znajte da su se zaverili da vam pogube dušu!"

Obuzeće vas strah i drhtanje kad razaznate takve pomisli. U skladu sa veličinom vaše gordosti,

proviĎenje Boţije priprema se da vas kazni iskušenjima, kako biste se naučili da razmišljate

smireno.

Prisilite se da budete smireni, a kad vidite pomisli gordosti, uzmite štap i počnite da se

udarate[2]. Telesni bol ukloniće duševni i Bog će vam, videvši kako se uporno borite, dati

potrebnu snagu. Dakle, u skladu s našim namerama i borbom, Isus nam šalje Svoju svemoćnu

silu.

Pomislite koliko je ljudi propovedalo, pisalo, raspravljalo o dogmama. Oni su ispunili svet

knjigama, kao što je slučaj sa Origenom, koji je napisao mnogo knjiga i spasao mnoštvo ljudi,

dok je mnoge ukrepio da postanu mučenici. I pored toga, na kraju je označen kao osnivač jeresi i

otpao je od Boga.

Avaj! Koliko zla gordost stvara čoveku! Bog nijedno čovekovo delo ne smatra kao njegovo

(čovekovo) sopstveno, jer je čovek samo provodnik, slavina, a ne izvor. Kako bi slavina mogla

da pomisli da voda kroz nju teče zahvaljujući njenom sopstvenom radu, budući da zna da je izvor

taj koji uzrokuje proticanje vode? Zaborav je najgori učitelj duše, jer kad bi se ona sećala istine,

nikada ne bi izgubila razum.

Šta je uzrokovalo Lučonošin pad? Zar to nije bilo nadmeno mišljenje? Neka nam to bude pouka,

jer čovek ne stiče opit i obazrivost samo na osnovu sopstvenih nesreća, nego i na osnovu nesreća

njegovih bliţnjih.

Kako su veliki podviţnici, koji su se svega odrekli, padali i dostizali tačku ćavoimanosti, a onda

se vraćali u svet i optuţivali monaštvo? Oni su padali stoga što su smatrali da su bolji i

ispunjeniji vrlinama nego ostali, i da su verovatno već nešto postigli.

27. Ne budimo pospani, budući da već znamo da je lovac na duše na svakom mestu postavio

svoje zamke. Bilo da smo u dućanu ili u gradu, bilo da smo u okrilju porodice ili čak u crkvi

Boţijoj, moramo motriti na zamke koje su prikrivene poboţnošću. Ko je u stanju da razotkrije

ove zamaskirane zamke i da se naruga njihovom veštom izumitelju?

Da bismo ih uništili, koristimo široko iskustvo naših svetih Otaca - monaha. Oni uče da je, u suštini, jedino uzvišena vrlina smirenja svemoćna. Ona je mač Duha koji uništava zlo u

njegovom korenu i potpuno onemogućuje kušačeve zamke. Napregnimo se da steknemo

najspasonosniju vrlinu smirenja koja pogubljuje Ďavola.

28. Jednom je demon susreo svetog Makarija Velikog i rekao mu: "Makarije, šta činiš više od

nas time što sediš u pustinji? Ti postiš, a ja nikad ne jedem! Ti teţiš siromaštvu, a ja nemam ništa! O, Makarije ti poseduješ jednu stvar koja me pobeĎuje i kojoj ne mogu da se

suprotstavim."

"Šta ja to imam", upitao je sv. Makarije.

"SMIRENJE! Ono me spaljuje!"

Čim je to izrekao, demon je iščezao.

Učinimo mali napor da zadobijemo ovu spasonosnu vrlinu. Taj napor se sastoji u neprestanom

preklinjanju našeg Boga, koji sve moţe da nam je podari. Budimo sigurni da ćemo steći ovu

vrlinu kad s bolom, trpljenjem i upornošću budemo zakucali na dveri milosrĎa. Ona se lako

otvaraju kad koristimo ključ evanĎelske udovice kojoj je učinjena nepravda (v. Lk. 18;25). Zbacimo breme nehata i podraţavajmo jelenovu bistrinu vida time što ćemo u svakom iskušenju

brzo priteći Bogu i što ćemo u svemu traţiti NJegovu pomoć. U tom slučaju moţemo pobediti

neznabošca Golijata i proslaviti veličanstvo Carstva kojem pripadamo, veličanstvo Carstva

Boţijeg.

29. Kad se protiv nas bori zlobni demon gordosti, nikad nećemo prestati da padamo. MeĎutim,

padovi nam mogu pomoći da postanemo svesni svoje ništavnosti i da zadobijemo smirenje. Tada

dolazi Hristos, koji je krotak i smiren srcem. Tada će radost, mir i sladost vladati u našim

dušama, i blaţenstvo će nam zagrevati srce.

30. Prisilite se, čeda moja, u duhovnoj borbi. Ne zaboravite ogromni opit demona i našu

sopstvenu slabost. Kao što u jesen list pada i pri najmanjem dašku vetra, i mi ćemo pasti pri

najmanjem iskušenju i probi, ukoliko nam ne bude pomagala blagodat Boţija. A kad nam

pomaţe blagodat Boţija? Samo onda kad smirenje rukovodi svaku našu misao i delo.

31. Neka u vašim dušama naraste istinsko i verodostojno smirenje, kroz koje će se sačuvati

duševni plod. Satana pokušava da oni koji se bore zaborave svoj cilj. On uspeva u tome ako

moţe da učini da se pogorde i pomisle da su svojim napretkom i prisiljavanjem zadobili ovu ili

onu vrlinu. Na taj način trud ostaje bez nagrade - borba bez nade i rad bez plate.

32. Glas koji čuješ da ti kaţe: "Hristos te očistio od tvojih grehova i umrtvio je tvoje strasti" potiče od Ďavola. To je prvi kamen spoticanja koji će čoveka odvesti do prelesti i pogibelji. Ako

ga čovek sluša i obraća paţnju na njega i ako se njegovo srce naslaĎuje i prihvata ove demonske

reči kao istinite, demon mu se istog časa pribliţava još primetnije i on postepeno biva savladan.

Tada mu treba mnogo vremena da bi se oslobodio.

Zbog toga si, čedo moje, dobro učinio što nisi obratio paţnju na taj glas nego si, umesto toga, osudio sebe. Drugi put kad nešto začuješ, kaţi: "Reći ću to mom starcu i postupiću onako kako

on kaţe." Đavo se mnogo plaši ispovedanja starcu jer dobro zna da će tada sve njegove zamke

biti uništene!

Shvatićeš, čedo moje, da su pomisli nadmenosti (drugačije rečeno, gordosti) proklijale u tebi i da

ti se sve to dešava usled toga. Budi oprezan. Imaj mnogo smirenja. Svakodnevno preklinji Boga da ti podari duh smirenja. Kao što ništa ne niče na utabanoj stazi, tako ni prelest ne niče u

utabanom smirenom duhu.

Odlomak iz omilije "O smirenju"

Moramo biti veoma oprezni: neophodno je da obratimo paţnju na sebe i da strahujemo od Boga.

Strah je svetlost; on je svetiljka. Poĉetak je mudrosti strah Gospodnji (Priče Sol. 1;7), ali je i kraj

mudrosti strah Gospodnji!

Strah prethodi čak i ljubavi Hristovoj. Kad zadobijemo ljubav Hristovu, strah je još uvek

pomešan s ljubavlju, jer ljubav moţe voditi čoveka ka izvesnim slobodama i tako učiniti da se

čovek udalji od prave ljubavi. Strah je kočnica koja ograničava čoveka.

Kad god u sebi zapazimo zlobu, zavist, osuĎivanje, gunĎanje ili bilo šta Ďavolsko, moramo

shvatiti da nemamo čisto srce. Kad bismo imali čisto srce, ne bismo bili uvreĎeni čak ni kad bi

nas ljudi klevetali i ismejavali. Činjenica da smo uvreĎeni, uznemireni i ogorčeni pokazuje da

naše srce nije čisto.

Nedostaje nam smirenoumlje. Smirenoumlje čini čoveka popustljivim, trpeljivim, strpljivim.

Kad nemamo strpljenja, kad nemamo trpeljivosti, kad nismo popustljivi, kad ne podnosimo

strpljivo, onda su to znaci nedostatka najosnovnijih vrlina, smirenoumlja i ljubavi, koje nas vode

bliţe cilju, a to je čistota.

Kad ne postoji istinska duhovna ljubav i smirenoumlje, onda nismo dostigli svoj cilj.

Čoveku nije potrebno obrazovanje i veliko znanje da bi dostigao čistotu. Kad mislim da sam sve

ţrtvovao da bih dostigao taj cilj, onda ne mogu da traţim izgovore kojima ću opravdavati samog

sebe. Ako traţimo izgovore, onda poništavamo svoj cilj. Ne radi se toliko o tome da li je druga osoba pogrešila ili nije, nego o tome da li ja uistinu volim svog brata ili o tome osećam li

oteţalost svog srca. To je moja greška; potrebno je da izmenim svoju dušu i da ga volim, čak i

ako sam unutar sebe ogorčen zato što me je jednom prekoreo ili što nije imao dobro mišljenje o

meni.

Ako u sebi nosim mračnu i gorku predstavu o njemu, onda to opterećuje isključivo mene samoga. Taj brat bi mi uistinu mogao biti naklonjen, ali mi takvo razmišljanje neće po206 moći

da dostignem svoj cilj. Bez obzira na to kako je brat raspoloţen prema meni, ja ga moram

posmatrati na drugačiji način, ukoliko ţelim da dostignem svoj cilj i da se sjedinim sa Bogom. Iz

tog razloga sveti Oci nikada nisu osuĎivali druge ljude, a posebno monahe, čak i ako su imali

nešto protiv nekoga.

Jedan otac se spremao da drugog izvede na sud, tačnije da ga kazni. Uputio se kod ave Sisoja i

rekao mu:

"Oče, hoću da iznesem optuţbe protiv mog brata koji mi je učinio takvo i takvo zlo."

"Oprosti mu, opravdaj ga."

"Ne", odgovorio je. "Ako mu oprostim, on će to ponovo učiniti. Tog čoveka treba kazniti!"

"Dobro, čedo moje. Pomolimo se, a onda poĎi." Spustili su se na kolena i ava Sisoje je započeo

da se moli: "Oče naš... i nemoj nam oprostiti dugove naše, jer ni mi ne opraštamo duţnicima

svojim!"

"Nije tako", reče onaj monah. "Vi ste pogrešili!" "S obzirom da hoćeš da izvedeš brata pred

sudiju, tako treba da se molimo!"

Monah je tad shvatio svoju grešku, pokajao se i nije otišao da prijavi brata.

Postoji jedna velika istina: onako kako je naše srce raspoloţeno prema našem bratu, tako je i srce

Boţije raspoloţeno prema nama. Da li ţeliš da ti Bog oprosti tvoje greške? Da li ţeliš da te voli

svim Svojim srcem? Tad bi i ti trebalo da voliš i praštaš svim srcem.

Da li hoćeš da Bog zaboravi sve tvoje greške i da ih se više ne seća? "Hoću, ţelim", zavapiće duša. I tada, ma koliko da su te raţalostili tvoji bliţnji, ti o tome više nećeš razmišljati niti ćeš se

sećati toga. To je velika istina. Prema tome, ko god se udalji od cilja, načiniće mnoge i velike

greške u ţivotu. Ako primenimo ovu svetootačku mudrost, Ďavo više neće imati nikakvu vlast

nad nama.

Budimo obazrivi i prekorevajmo sebe, kako ne bismo izgubili svoj cilj i sutra se gorko kajali.

Moramo to imati na umu i delati kao da je ovo naš poslednji dan.

Naš cilj je jedan: da doĎemo sebi, da sagledamo sopstvenu krivicu, da se zbog svega

prekorevamo, da osudimo same sebe, da sebe smatramo odgovornima i krivima, i da ne

obraćamo paţnju na to da li je naš bliţnji kriv ili ne.

Sveti Oci kaţu: "Ako ţelimo da zadobijemo mir pokušavajući da pomirimo druge, nikada

nećemo naći mir." Drugim rečima, ukoliko ţelimo da steknemo mir time što ćemo miriti druge,

nikad nećemo ţiveti u miru. Čovek dakle mora naći mir u sebi, unutar sebe. "Pomiri se sa sobom,

i sa tobom će se pomiriti i nebo i zemlja", kaţe ava Isaak Sirijski.

Poloţimo ovo duboko u svoja srca, jer je to duhovno bogatstvo koja su nam sveta EvanĎelja i

svetootački tekstovi podarili da bismo spasli svoje uboge duše.

NAPOMENE:

1. Prema mišljenju većine svetih Otaca, čovek je dvojno biće i sastoji se od duše i tela.

(Prim. izd.) 2. Starac ovde ne predlaţe mazohizam, nego sugeriše suprotstavljanje grešnim

stremljenjima pomoću telesnog bola. Slične tehnike koristili su i sveti Venedikt,

Epifanije, Nifon i mnogi drugi svetitelji. (Prim. izd.)

Grčki!

O LJUBAVI PREMA BRAĆI I PRAŠTANJU

sadrţaj

1. Čeda moja, borite se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12), i bratoljublje neka ostane (Jevr. 13;1). Neka ljubav bude središte svih kretanja u bratstvu, i neka egoizam bude daleko i od vaših usta i

od vaših pomisli.

Koji hoće meĊu vama da bude prvi, neka bude svima sluga (Mk. 10;44), kaţe Gospod. A ako

svojom prostodušnošću i jednostavnošću ne postanemo kao deca, nećemo ni na koji način ući u

Carstvo Nebesko.

Kada ljubav vlada bratstvom, onda Hristos sve nevidljivo blagosilja. Radost, mir i

samopoţrtvovanje zbog braće zapaljeni su u srcu svakog brata, ali ih krepi i molitva. Ukoliko je

ljubav obilnija, utoliko će više ljubav Hristova i samopoţrtvovanje obogaćivati njihove duše,

Hristos će se više proslavljati i više će mu se klanjati, a mi ćemo postati smirena oruĎa za

proslavljanje svetog imena Boţijeg.

Istinska ljubav ne zavidi na dobrim darovima drugog brata. Ona se ne raduje kad začuje da neko

izgovara poniţavajuće reči ili da osuĎuje drugog brata. Ona ne prestaje da hvali napredovanje

svog brata. LJubav ne zavidi. LJubav se ne razmeće, ne ponaša se grubo, ne traţi korist za sebe,

nego za brata. LJubav se ne razdraţuje, ne misli o zlu, sve snosi, sve trpi (v. 1. Kor. 13;47). Ko

god poseduje istinsku ljubav, nikad neće pasti u greh protiv brata.

Molite se, čeda moja, da vam Sama LJubav, naš Bog, podari dar ljubavi u Hristu. Kad se ta

ljubav zacari u vašim srcima, rečima i delima, trebalo bi da se nadamo budućem obrazovanju

bratstva u Hristu, s hrišćanskim duhom, duhovnim ozarenjem i nepokolebivim temeljima,

bratstva koje je tesno sjedinjeno jednim duhom i jednom dušom u mnogim telima.

2. LJubljena moja čeda, molim se da vas Bog ljubavi ukrepi u zajedničkoj ljubavi i da vam

podari ljubav koja ne smišlja lukavstva i ne izaziva sablazni nego ih, naprotiv, razvejava

mudrošću koju raĎa.

Molim se da vam Bog podari čistu ljubav, ljubav koja čuva usta onoga ko je poseduje i ne

dopušta mu da padne u bezdan osuĎivanja, spletaka, klevetanja, laţi, licemerja i bezmernih

drugih zala, koja posredstvom jezika raĎa nedostatak ove istinske ljubavi po Bogu.

Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bogu njemu (1. Jn. 4;16). Kad posedujemo istinsku i

neporočnu ljubav jednih prema drugima, onda je to svedočanstvo da smo Boţiji i da Boga

ljubimo. Svaki koji mrzi brata svojega jeste ĉovekoubica (1. Jn. 3;15), i nalazi se u tami i ne zna

kuda ide (Jn. 12;35).

Od Gospoda Isusa smo primili vrlo vaţnu zapovest: da ljubimo jedni druge. Pored toga, i Ďavo je

dao zapovest onima koji su mu potčinjeni: da mrze jedni druge. Prema tome, mi smo učenici i

poslušnici onoga čije se zapovesti pridrţavamo.

Čeda moja, strahujmo od hladnoće i neprijateljstva prema braći, kao i od različitih pomisli koje

prate ova raspoloţenja i koje, malo-pomalo, vode dušu ka demonskoj mrţnji. Na taj način mi se

kao svom gospodaru potčinjavamo Ďavolu, neprijatelju našeg spasenja, a tada će se bezbrojna zla

nakupiti u našim ubogim dušama.

LJubav je osnova, temelj i pokrov duše koja je poseduje. U takvoj duši obitava Bog ljubavi i ona

se ozareno raduje svakog trenutka.

U jednoj kinoviji, neophodna je zajednička ljubav meĎu njenim članovima radi njenog utvrĎivanja i očuvanja, jer je ljubav zlatni lanac koji na svaki način sjedinjuje braću u jedno

kompaktno telo. To telo će podneti sva iskušenja koja uvek stvara Ďavo, gospodar neprijateljstva

i mrţnje. LJubav će biti ona nepobediva sila koja odrţava članove kao jedno telo, čija je glava

iguman. Kad god je potrebno, ta sila će se boriti sa njoj sasvim suprotnom silom zla, koja će

teţiti da članove otrgne iz ovog jedinstva.

Kad smo slabi i mlaki u ljubavi, protivna Ďavolska sila će zadobiti pobede saglasne slabosti koju

trpi naša nekad vatrena i snaţna ljubav. Šta su pobede protivne sile? Nevolje unutar bratstva, kao

što su protivurečenje, neposlušnost, svaĎe, gordost, zavist, mrţnja i, najzad, napuštanje kinovije

(manastira)!

Razmislimo, čeda moja: da li angeli na nebesima protivureče, da li su neposlušni i samovoljni, da li unose zlobu i mrţnju, napuštaju li mesto svog sluţenja pred prestolom Boţijim? Naravno da

ne.

To je učinio Lučonoša, koji je nekad bio izlazeća zvezda, a zatim je bio zbačen dole i postao

satana!

Budući da smo odeveni u angelsku shimu, zar nismo obavezni da ţivimo angelskim ţivotom? A

kako se moţe smatrati da ţivite angelskim ţivotom kad meĎu vama vidim protivurečenje,

prekore, samovolju, neprijateljstvo i, što je najgore, neposlušnost? Ako to činite, zar ne postupate

sasvim protivno onome što vam je savetovala moja ništavnost? Zar nećete zasluţiti veću osudu

ukoliko činite protivno, saglasno biblijskoj izreci koja kaţe: Onaj koji je znao... i nije pripravio...

biće mnogo bijen (v. Lk. 12;47), odnosno biće strogo kaţnjen mnogim strašnim udarcima i

kaznama.

Plašimo se neposlušnosti savetima, čeda moja, jer svaki prestup i neposlušnost neizbeţno

povlače kaznu (v. Jevr. 2;2). Naprotiv, borimo se da ih primenimo! Budite poslušni svemu

onome što vam je savetovano da učinite, kako biste primili nepropadljivi venac ljubavi i

poslušanja kad Sudija, Isus Hristos, bude davao nagrade i vence.

Molim se da vas nepobediva hrišćanska Vladičica sveta, kroz Svoje molitve i molitve svih

svetih, udostoji da primite nepropadljivi venac večne slave!

3. Čedo moje, pokušaj da udaljiš one rĎave pomisli za koje Ďavo uţurbano traţi tvoj pristanak

(grč. ζσκαηαθεζις), odnosno pomisli mrţnje prema braći. Na njih uopšte ne bi trebalo da obraćaš

paţnju, jer on teţi da ti ukrade najveću vrlinu: ljubav. Ako on to postigne, on je potpuno

nadvladao tvoju dušu. Kad jednom izgubimo ljubav, odnosno Boga jer je Bog ljubav i onaj ko

obitava u ljubavi obitava u Bogu i Bog u njemu (v. 1. Jn. 4;16), šta nam je onda preostalo da nas

spase?

Čedo moje, nipošto ne slušaj te pomisli o mrţnji prema braći, nego ih istog časa odagnaj,

započni da izgovaraš molitvu ili pak reci satani: "Što mi više unosiš mrţnje, Ďavole, to ću više

voleti svoju braću, jer mi je Hristos zapovedio ne samo da ih volim nego da čak i svoj ţivot

ţrtvujem za njih, kao što se Hristos ţrtvovao za mene, nesretnika." Istog trenutka prihvati one

stvari vezane za njih koje u tebi izazivaju odvraćanje i reci: "Samo pogledaj koliko ih volim, zavidljivi satano! Umreću za njih!" Kad to učiniš, Bog će videti tvoju dobru nameru i način koji

koristiš da bi porazio Ďavola, i istog časa će doći da te izbavi.

4. Molim se da Sveblagi Bog pošalje na tebe Svesvetog Duha, kao što je učinio i sa

bogoposlanim apostolima, kako bi te prosvetlio da koračaš iscrpljujućim putem spasenja. Kako je

lepo i krasno kad sva braća ţive zajedno u ljubavi (v. Ps. 133;1). Za bratstvo ne postoji ništa lepše nego da obiluje boţanskom ljubavlju. Tada je sve blistavo i preispunjeno krasotom, dok se

Bog na visinama naslaĎuje a sveti angelski duhovi raduju tamo gore, gde je ljubav bezgranična.

Zapovest novu dajem vam, da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge.

Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici, ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13;34-35).

O, ljubavi, ko god da te poseduje, uistinu ima blaţeno srce! Jer šta je to što moţemo da traţimo,

a da ga nećemo naći u ljubavi?! U njoj su smirenje, radost, trpljenje, dobrota, sastradanje,

snishodljivost, prosvetljenje, itd. Ali, da bi se zadobila ova najčudesnija ljubav, moramo

neprestano prizivati Boga ljubavi da nam je podari. Kad se Ime Boţije zapamti posredstvom

molitve "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", Ono u sebi sadrţi večni ţivot, a večni ţivot je Bog

ljubavi! Dakle, onaj ko se moli ovom molitvom, zadobija istinsku, boţansku ljubav.

Dakle, napred! Ovo je put i način pobedničke ljubavi. Budite hrabri i odvaţno stupite u bitku.

Neprestano izgovarajte molitvu, ustima i umom. Više će vam koristiti da je ustima izgovarate

tokom dana, jer je u to vreme um rasejan zbog čovekovog delanja.

5. Prekrasni put ljubavi je lišen napora, i na ljubavinema ni senke ni mrlje nego, naprotiv, savest

svedoči da duša ima odvaţnost pred Bogom. MeĎutim, kad nema ljubavi, duša nema odvaţnosti

u molitvi i, kao neko ko je poraţen i bojaţljiv, ne moţe da podigne glavu jer oseća griţu savesti

zbog toga što nije ljubila onako kako Bog ljubi nju: prestupila je zapovest Boţiju.

Ako ne ljubimo brata svojega kojega vidimo, kako moţemo ljubiti Boga kojega ne vidimo (v. 1.

Jn. 4;20). Onaj ko ima istinsku ljubav ima i Boga. Ko god da nema ljubavi, nema ni Boga u sebi.

Sveti Oci kaţu: "Ako si video svog brata, video si i Boga. Tvoje spasenje zavisi od tvog brata."

Sveti oci, monasi drevnih vremena, koračali su bez napora putem spasenja, jer su sve ţrtvovali

kako ne bi otpali od ljubavi. LJubav je bila cilj njihovog ţivota. Naš put je u potpunosti posut

trnjem koje je poniklo stoga što nam nedostaje ljubav. Iz tog razloga krvarimo dok koračamo

ovim putem. Temelji kuće se potresaju ukoliko se valjano ne učvrsti temelj ljubavi.

6. Prisili se, čedo moje, duše svoje radi. Prisili se da utešiš braću, i Bog će utešiti tebe, jer će ti

poslati Svoju blagodat. Budi trpeljiv, budi poslušan. Neka te svi smatraju za "otpad" i Bog će te

prosvetliti.

Veliki je onaj ko ima više smirenja. Bog daje blagodat onome ko ima straha Boţijeg, svima je

poslušan kao malo dete i stalno traţi svetu volju Boţiju. Takav čovek nikad ne traţi da bude

njegova volja, nego volja Boţija i volja drugih ljudi. On uvek kaţe: "Kako ti ţeliš, ti najbolje

znaš!" On nikad ne iznosi svoje sopstveno mišljenje, jer sebe smatra ništavnijim od svih. Kada

mu kaţu da nešto uradi, on to marljivo prihvata govoreći: "Neka je blagosloveno!"

Dakle, čedo moje, to je ono što bi i ti trebalo da činiš. Od toga demoni drhte, odlaze daleko i

nikad se više ne vraćaju. Oni su veoma uplašeni kad vide smirenje, poslušanje i ljubav prema

svima.

7. Čedo moje, samo izvršavaj svoju duţnost. Ako drugi nisu poslušni, prepusti to Bogu i budi u

miru. To dolazi usled Ďavolske ljubomore, čedo moje. Da li će Ďavo otići u planine i tamo stvarati iskušenja? On odlazi tamo gde se ljudi bore za spasenje. Budući da i mi tragamo za

spasenjem, on stvara pometnju a da mi to i ne primećujemo.

Ponesi breme svoje braće. Bog svakoga pravedno nagraĎuje. Doći će vreme kad ćeš videti koliko

će ti On dati zbog patnji kroz koje si prošao nadzirući mnoge duše. Trudi se u ovom svetu i

pomaţi drugim ljudima, i Bog te nikad neće lišiti Svoje pomoći. Sada seješ, ali će doći vreme kada ćeš i ţnjeti. Moli se da te Bog ukrepi u trpljenju, rasuĎivanju, prosvetljenju, itd. Ja se

neprestano molim za tebe, ali ja nemam odvaţnost pred Bogom, tako i moje molitve ostaju

besplodne.

Pomisli samo na ono kroz šta su prošli Oci da bi spasli druge. To nije mala stvar: ti pomaţeš

drugim ljudima, i zbog toga se Ďavo obrušava na tebe i ţalosti te. Počni da pokazuješ odvaţnost i trpljenje i reci: "Spreman sam da umrem u bici pomaţući mojoj braći da se spasu, ali Bog neće

dopustiti da propadnem, jer ja to činim ljubavi NJegove radi."

Da, tako učini, i videćeš koliko ćeš radosti i snage zadobiti u borbi. Ponekad nestrpljenje,

očajanje i pesimizam lišavaju čoveka blagodati Boţije, a on to pogrešno pripisuje bremenima

koje nosi. Hrabrost, samopoţrtvovanje, odvaţnost i vera u Boga donose blagodat Boţiju. Molim

se da Bog ukrepi tvoje duhovne nerve da bi se borio sa novom snagom.

8. Prebivajte u vezi uzajamne ljubavi, jer je ljubav početak i kraj, temelj. Na ljubavi prema Bogu

i tvojoj braći visi sav Zakon i proroci (Mt. 22;40). Bez ljubavi, mi smo kimval koji zveči - velika

nula. Prema apostolu Pavlu, čak i ako predamo svoje telo da se Hrista radi saţeţe, ako razdamo

svoje imanje siromasima (v. 1. Kor. 13;3) i ako zbog Hrista umrtvimo svoje telo surovim podviţništvom a ljubavi nemamo, ništa nismo ostvarili. Dakle, svom svojom snagom moramo

nastojati da očuvamo snaţnu uzajamnu ljubav, kako bi naša neznatna dela opravdao Onaj koji

ispituje tajne pomisli našeg srca.

9. Pišeš mi, čedo moje, o nekome ko te ţalostio a koga si ti prokleo, itd. Ne, čedo moje, ne

proklinji nikoga, ma koliko da ti je naškodio. Hristos nam kaţe da ljubimo svoje neprijatelje, pa

kako onda da izgovaramo ono što je zlo? Zatraţi oproštaj od Boga i ubuduće ljubi tog čoveka

kao brata, bez obzira da li si saglasan sa njim ili ne. Zar Hristos na Krstu nije oprostio onima što

su ga raspeli? Zar onda mi moţemo da postupimo drugačije? Da, čedo moje, moramo svakoga da

ljubimo, bez obzira na to da li drugi ljudi nas ljube ili ne. To je njihova stvar.

10. Čedo moje, uvek opravdaj svoga brata a prekori sebe. Nikad ne pravdaj svoje postupke.

Nauči da kaţeš "blagoslovi", drugim rečima, "oprosti", i u tebi će se nastaniti smirenje. Budi

trpeljiv i previĎaj pogreške svoga brata, imajući u vidu Boţiju trpeljivost prema tvojim

sopstvenim pogreškama. LJubi kao što Isus tebe ljubi i kao što ţeliš da drugi tebe ljube.

Pridrţavaj se bezmolvija, neprestane molitve i samoprekora, i videćeš, koliko ćeš ţalosti po Bogu, suza i radosti osetiti. MeĎutim, ukoliko ih se ne budeš pridrţavao, drugim rečima, ukoliko

zapostaviš njihovu primenu, hladnoća i suvoća zameniće višnje blagodati.

LJubi svoju braću. Tvoja ljubav će se pokazati onda kad sve slabosti svoje braće budeš smatrao

ništavnim i kad ih i uprkos njima budeš voleo. LJubav će te sačuvati od svakog greha.

Nemoj razmišljati ni o čemu drugom osim o sebi samom (tj. o svojoj grešnosti). Stalno

prekorevaj samoga sebe, jer je to najbolji put.

11. Molim se za dobro zdravlje tvoje duše, jer kad je duša zdrava, poseduje trpljenje u nedaćama

i samoodricanje u pogledu tela i pomisli. Onda nema bojazni od bolesti i samoljubivih pomisli.

Kad je duša zdrava, u sebi nosi ljubav, ne sablaţnjava druge, podnosi teške reči svoje braće, ne

razotkriva javno njihove pogreške, uvek ima lepu reč za njih, kloni se i udaljuje od rĎavih

pomisli i ogorčenja. Kad je duša zdrava, ne gnevi se, ne gunĎa, ne protivureči, ne mrmlja, nije

neposlušna, ne ispunjava svoje hirove i, uopšte, pokazuje još mnoga obeleţja duševnog zdravlja.

Takvo zdravlje traţim od tebe, tome te savetujem, za to se molim.

12. Hrišćaninu podviţniku

Prvo pismo

Moraš podneti tu osobu koja te ţalosti i dovodi u iskušenja. Podnesi ga s radošću. Moli se za njega svaki dan. Uvek nastoj da mu učiniš dobro, da ga pohvališ, da s ljubavlju razgovaraš sa

njim, i Bog će učiniti čudo, on će se popraviti. Tada će se Hristos proslaviti dok će Ďavo, koji

postavlja svaki kamen spoticanja, biti razobličen. Naročito prisili sebe da prestaneš sa

osuĎivanjem i laganjem. Tvoje pravilo je da izmoliš jednu brojanicu dnevno za tog čoveka koji

te mrzi da bi ga Bog prosvetlio za pokajanje. Pored toga, svakodnevno načini još deset metanija

tokom narednih mesec dana.

Ako taj čovek ima nešto protiv tebe, zanemari to i budi strpljiv. Neka ti bude učinjena nepravda,

ali ti nemoj činiti nepravdu. Neka te i udare, ali ti nemoj udarati. Neka te osuĎuju, ali ti nemoj

osuĎivati. Kad sve to učiniš, tad će Sin Boţiji, zajedno sa Ocem i Presvetim Duhom, obitavati u

tvom srcu. Bori se dobrim podvigom (1. Tim. 6;12) i zanemari postupke tog čoveka da bi i

Hristos zanemario tvoje grehe.

Drugo pismo

Radujem se što sam doznao da si prisilio sebe da na taj način pobediš čoveka koji te toliko

uznemiravao. Da, čedo moje, ljubav uvek pobeĎuje. Uvek stremi ljubavi, smirenju i čistoti. I

dalje nastavi da se na brojanici moliš za tog čoveka. Hristos će ga prosvetliti. Iza svega toga stoji

Ďavo. Kad Hristos protera Ďavola, tvoj brat će postati kao jagnješce.

13. Daj bratu prednost u svemu. Razlikuj se po tome što ćeš svakoga poštovati. Za Ime Boţije,

nemoj se svaĎati i nikoga nemoj osuĎivati! To nisu postupci jednog monaha, nego postupci

mirjanina koji je daleko od Boga. Ti si posvećenBogu i trebalo bi da učiniš sve što On poţeli, i to

bi trebalo da upravlja tvojim postupcima prema drugima.

Kad primetiš da se svaĎaš itd, trebalo bi da shvatiš da tvoriš volju demonsku i da je Bog zbog

toga veoma raţalošćen. Angeli koji te gledaju s tugom kaţu: "Šta mu je da se sukobljava? Zar ne

pomišlja na Boţiju zapovest o ljubavi?" MeĎutim, kad vide da se ţrtvuješ ljubavi Hristove radi,

oni će se radovati i proslavljati Boga, koji daje Svoju blagodat da bi čovek mogao da pobedi

Ďavola.

14. Preklinjem te, čedo moje, prisili se da pokaţeš bratoljublje. Monah bez ljubavi je duhovno

mrtav. Nikome nemoj suditi. Ne govori stvari koje nisu neophodne, koje su beskorisne i štetne, i

koje ne dolikuju monahu.

Zbog čega si napustio svet, čedo moje? Zato da bi se posvetio? Da bi zadobio boţansku ljubav?

A da li ostvaruješ cilj zbog kojeg si napustio svet kad raţalošćuješ i osuĎuješ starije? Dokle će se

Ďavo smejati, i kad ćeš konačno početi da se kaješ i da se popravljaš? Vreme prolazi i kraj se

pribliţava. Sad se moramo prisiliti, jer ćemo kasnije beskorisno udarati glavom o zid.

15. Ovo je predvečerje svetog Bogojavljenja. O, kakvo snishoĎenje! On je obnaţen zakoračio u

vode Jordana! Ko je to učinio? On, koji je Logos beznačalnog Oca, koji je u drevnosti rekao:

"Neka bude...", i gle, sve se pojavilo pred NJim! Obnaţen, da bi nama, koji smo bili obnaţeni,

podario usinovljenje!

Kada je Jordan video Nevidivog i Bestelesnog ovaploćenog u vidljivom obličju, prestrašio se i

okrenuo svoj tok! Sveti Jovan Krstitelj je zadrhtao i rekao: "Kako sluga moţe krstiti Gospodara,

kako svetiljka moţe obasjati Svetlost?" Kakvu svetlost? Onu blaţenu i trosunčanu, koja obasjava

svakoga ĉoveka koji dolazi na svet (Jn. 1;9).

Beznačalni Otac svedoči za Svog sabeznačalnog Sina, dok se Utešitelj spušta u obliku goluba i

otpočiva na preneporočnoj glavi Isusovoj, potvrĎujući verodostojnost ovih reči.

Raduje se i poskakuje od radosti svaka hrišćanska duša pred veličanstvom tajinstva

Bogojavljenja! O, kakvog Boga i Oca imamo! O, to srce Boţije, koje toliko voli čoveka, bilo je

zapostavljeno, zaboravljeno. On vapi kroz proroka: Moţe li ţena zaboraviti porod svoj, da se ne

smiluje na ĉedo utrobe svoje? A da bi Ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe (Is. 49;15). Kada

smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina NJegova, mnogo ćemo se pre,

pomireni, spasti ţivotom NJegovim (Rim. 5;20).

O, koliko utehe daju ove reči apostola Pavla novopokajanoj duši! Veliku odvaţnost pred Bogom

ima ona duša koja saţaljeva svog bliţnjeg i delom i rečju sastradava sa njim.

Kad se jednom prilikom sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, usred Konstantinopolja pretvarao da

je bezumnik, otvorile su se duševne oči jedne bogonosne ţene i ona je u svom viĎenju ugledala

blaţenog Andreja koji je blistao sjajnije od sunca. LJudi su ga udarali, pljuvali i prezirali, dok su

se demoni radovali što će ih nakon smrti osuditi, jer su na svaki način udarali i mučili svetitelja

Boţijeg. MeĎutim, sveti Andrej je rekao demonima: "Ne, ja sam preklinjao Boga da se onima

koji su me udarali i mučili to ne uračuna u greh!"

Tada je Varvara - tako se zvala ona ţena - videla nebesa otvorena, i ogromnog goluba kako se,

noseći cvet u kljunu, spušta na glavu blaţenog Andreja i govori: "Primi ovaj cvet koji ti šalje

Otac svetlosti zbog tvog milosrĎa prema onima koji te udaraju, jer je i On milosrdan!" Oko

goluba se nalazilo bezbroj ptičica svih vrsta i one su pevale nebeske himne, kako bi nasladile ovu

blaţenu dušu koja je toliko stradala zbog Hrista!

Ubrzo nakon toga, istupljenje se okončalo. Znajući kroz Svetoga Duha za njeno viĎenje, blaţeni

je prišao Varvari i rekao: "Čuvaj ovu tajnu, Varvara, i nikome je nemoj kazati dok ja ne odem na

mesto čudesne skinije!"

Milosrdna duša se upodobljuje Bogu i ima veliku odvaţnost pred NJim!

Neka nam Bog podari sastradalno, milosrdno srce, kako bismo i mi, kad se upokojimo, našli srce

Boţije otvoreno i preispunjeno milošću, sastradanjem i ljubavlju! Amin! Neka bude!

16. Mnogo smo počastvovani, iako smo toga nedostojni, jer nas je Bog prizvao da kao NJegova

oruĎa posluţimo dušespasonosnom delu, imajući u vidu da ne bismo bili čeda Boţija i naslednici

nebeskih blaţenstava da se drugi (apostoli i ostali) nisu ţrtvovali za nas. Prema tome, mi ćemo

učiniti sve što moţemo, a delo će okončati Onaj koji ima snage da ga završi.

Pomisli koliko su se hrišćani borili u vreme katakombi, sa koliko su samopoţrtvovanja i sa

koliko ljubavi ţrtvovali stvari koje su im bile dragocene ako ih je pozivala hrišćanska duţnost!

Najzad, njihova ţrtva im je donela nebesku slavu!

O, mi smo nedostojni i, na ţalost, sve gubimo zbog svog maloverja. Mi se, meĎutim, nadamo da

će nas milosrĎe Gospodnje ukrepiti i da ćemo i mi poneti svoj mali krst, radi sopstvene utehe.

17. Blaţen je ko ćutke i oprezno pretrpi reči svoje braće i u čijem se srcu ne pojave mrţnja,

osuĎivanje ili zlopamćenje. On podseća na Hrista kojeg su Jevreji osuĎivali kad je izgonio

demone iz ljudi i govorili: Pomoću kneza demonskog izgoni demone (Mt. 9;34) i U njemu je

demon... šta ga slušate (v. Jn. 10;20).

Vidiš li, čedo moje, da su takve stvari govorili čak i Hristu? Dakle, ne jadikuj. Ako si trpeljiv,

ako se smiriš i kaţeš: "Zaista, imam mnogo demona - jer je svaka strast demoni ja sam zaista

onakav kakvim me smatra moj brat, pa čak i mnogo gori", ako pokušaš da ga zavoliš i da mu se

potčiniš, doći će dan kad ćeš se osloboditi strasti, a onda će se Hristos zacariti u tvom srcu i

podariće ti neprocenjivi mir Boţiji.

18. Nemojte pogubiti spasonosnu ljubav zbog sitnica. Ne budite podozrivi jedni prema drugima i

ne izazivajte u sebi takvo stanje koje će vas duševno izopačiti. Plašite se suda Boţijeg i teško

onome kroz koga dolazi sablazan (v. Mt. 18;7).

Ne osuĎujte jedni druge. Nosite najrazličitija bremena jedni drugima, i osetićete veliku duševnu

korist. MeĎutim, ukoliko pravdate svoje postupke i osuĎujete svog bliţnjeg i brata, uvek ćete

osećati tugu i teskobu kao kaznu za vaš prestup.

Monah bez samoprekorevanja ne vredi ni prebijenog groša i nikad neće napredovati.

Smatrajte da je sve što vam starac govori volja Boţija i da vam Gospod govori kroz njegova usta.

Tek kad budete razmišljali na ovaj način ispoljićete poslušanje kakvo Hristos očekuje od vas.

19. Gospod će osuditi na večni oganj one koji stvaraju iskušenja. Iskreno ljubite jedni druge - ne

pritvorno ili površno, nego sa duhovnom dubinom. Hristos nam je pokazao toliko ljubavi da bi

NJegov sveti primer trebalo da postane sveti uzrok da i mi na sličan način ljubimo jedni druge.

Ako svoju ljubav ne projavimo kroz dela, a ne samo na rečima, onda se uzalud trudimo u svojim

podvizima jer bijemo vetar (1. Kor. 9;26) i udaljujemo se od cilja svog spasenja. Ne zavaravajmo

se da ćemo se spasti ako zapostavimo osnovnu vrlinu, a to je ljubav. Ako se ne izdvajamo po

neporočnoj ljubavi Hristovoj uzaludno trčimo, jer se time gubi svaka nada za spasenje.

20. Što se tiče tvog pitanja, brate u Hristu... da li bi trebalo da popravljamo bliţnje ljudsko biće

kad je neblagodarno, nepravedno, itd, ili pak moţda ne bi trebalo da to činimo kako bismo bili

nagraĎeni za trpljenje, odgovoriću ti: ako misliš da će on posredstvom saveta i pouke imati

koristi, onda bi trebalo to da učinimo, odlučivši se za korist svog bliţnjeg radije nego za svoju

sopstvenu i pokazujući na taj način najveću vrlinu, odnosno ljubav. MeĎutim, ukoliko smatraš da

tvoj savet ničemu neće koristiti, tada daj prednost svojoj sopstvenoj koristi, podnoseći njegovu

neblagodarnost i nepravdu.

O ISKUŠENJIMA

sadrţaj

1. Bog dopušta iskušenja da bi nas podstakao da Ga se setimo. Kad Ga prizovemo, On se ponaša

kao da nas nije čuo kako bi umnoţio naša moljenja i kako bismo, iz straha od različitih strasti,

prizivali NJegovo sveto ime. Kroz bol usrdne molbe osvećuje se naše srce i opitno se učimo slabosti naše izopačene prirode. Na taj način praktično shvatamo da bez Boţije pomoći ništa ne

moţemo da učinimo.

Ovaj duboki opit zadobija se krvlju našeg srca i ostaje neizbrisiv. On postaje temelj za ostatak

našeg ţivota. Blagodat Boţija odlazi i ponovo dolazi, ali nas ovaj opit nikad ne napušta, jer je

utisnut unutar srca. Ma koliko satana siktao na srce, ono ukazuje na nešto što je neizbrisivo

utisnuto u njegove dubine, a to je da bez Boga ništa ne moţemo da učinimo.

Kad ne bi bilo iskušenja, gordost i ostale strasti pretvorile bi sve nas u "lučonoše" (demone).

MeĎutim, naš dobri Otac Bog dopušta da na nas doću patnje, kako bi nas smirenje sačuvalo i

olakšalo breme naših grehova.

Dok smo mladi, potrebno je da budemo iskušavani, jer mladost lako skreće s pravog puta.

Vremenom, rat će prestati i doći će dugo ţeljeni mir. Ne očajavaj, ma koliko da te strasti

napadaju. Bog ljubi one koji se bore i uzvraćaju udarce. Budi hrabar i moli se i za mene, lenjog,

nečistog, nedostojnog i mrskog!

2. Ako je iskušenje bilo od koristi apostolu Pavlu, koji kaţe dade mi se ţalac u telo, angeo

satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim (2. Kor. 12;7), koliko će tek koristiti nama, ukoliko ga

trpeljivo podnosimo!

Apostol Pavle je bio izabrani sasud, usta Hristova, mrtav za svet, čovek u kojem je obitavala

vascela Presveta Trojica. Iako je iskušenje ometalo njegovu apostolsku propoved, iako je

preklinjao Boga da iskušenje odstupi, Bog je imao u vidu njegovu duševnu korist i nije udovoljio

njegovoj molbi, iako ga je apostol tri puta preklinjao za to. Naprotiv, apostol Pavle je dobio

sledeći odgovor: Dosta ti je blagodat moja, jer se sila moja u nemoći pokazuje (2. Kor. 12;9).

Moja blagodat ti je, rekao je Bog, dovoljna za utehu. Imaš to iskušenje da bi zadobio veće

smirenje.

Dakle, čeda moja, radosno podnosite svako iskušenje koje vam Bog pošalje, bilo da je to bol ili

razjarenost strasti, jer nam ih Bog šalje zbog naše koristi, kako bi se trpljenje koje pokaţemo

moglo smatrati za podvig koji inače nismo u stanju da izvršimo.

Dakle, zablagodarite Bogu! Proslavite Ga ustima i srcem, jer će uteha blagodati doći nakon

iskušenja, ako ga podnesemo s trpljenjem i blagodarnošću.

Da li je iko ikada ušao u raj koračajući nekim drugim putem, putem bez iskušenja, koji bismo

mogli da podraţavamo? Nije. Svi svetitelji su prošli kroz vatru i vodu, proslavili Boga svojim

trpljenjem i primili vence večne slave!

Ne gubite hrabrost u borbi. Naš Hristos je nevidljivo prisutan i posmatra borbu svakoga od nas.

Prema tome, borite se u trpljenju! Prizivajte Ime Hristovo da bi se usadilo u vaša srca i da biste

se obogatili blagodaću Boţijom. Borite se da zadobijete čist razum, kako biste mogli da osetite

blagodat svetog Vaskrsenja!

3. Kad se borimo po Bogu, zadobijaju se dve vrste blagodati: jedna je uteha Svetog Duha, koji

dušu ispunjava radošću, mirom, nasladom, itd. Druga se naziva opit iskušenja. Ova blagodat

opita se neizbrisivo utiskuje u dušu, odnosno ne napušta srce, budući da je sjedinjena sa srcem

koje je opitno doţivelo iskušenje. Prva blagodat, blagodat Svetog Duha, ponekad odlazi, a

ponekad dolazi.

U vreme iskušenja, korisnija je druga blagodat ili opit, jer prosvetljuje dušu saznanjem kako da

ih proĎe. Budući da opit dolazi od iskušenja, zna kako da dušu izbavi iz pogibelji kad god se ona

pojavi.

Iskušenja koja podnesemo s trpljenjem nagraĎuju nas mudrošću iskušenja i na taj način

postajemo istinski filosofi. Ako se ne smirimo, pouke koje dobijamo posredstvom iskušenja neće

se prekinuti. Egoizam stvara iskušenje, ali zato iskušenje obuzdava egoizam.

Smirite se, dakle, čeda moja, ako ţelite da se smire (unize) demoni koji vas muče. Svima se

bacite pred noge i recite: "Ja sam najgori čovek na svetu i sve je moja greška!"

4. Borite se, čeda moja, borite se! Ma koliko da neprijatelj ratuje sa vama, budite hrabri i

nadvladaćemo ga. Mi imamo Hrista VojskovoĎu koji kaţe: Ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Mi

ćemo to takoĎe učiniti, ali ne smemo gubiti nadu. Bog neće prezreti prozbe onoga ko ima nade i

priziva Ga, ukoliko se ovaj smireno moli.

Smirite se. Ne smete imati visoko mišljenje o sebi, i steći ćete uzvišene stvari. Ukoliko se zlato

više iskušava u vatri, utoliko postaje čistije. Ukoliko hrišćanin više biva isproban u iskušenjima,

utoliko njegova duša postaje čistija. Ukoliko dublje uzoremo zemlju i ukoliko češće

potkresujemo i nadziremo čokot, utoliko će slaći i obilniji biti plodovi. Ukoliko patnje i iskušenja

budu dublje uzoravali srce hrišćanina, on će utoliko postati čistiji i plodonosniji.

Dakle, imajte hrabrosti, nade i trpljenja da biste zadobili venac slave! Iskušenja i patnje će nas

spasti, i ko god da se kloni patnje, ne moţe očekivati radost koja će doći.

5. Ne ţalite zbog onoga što se dogodilo. Neka uvek bude volja NJegova, i recimo: "Neka je

blagosloveno!"

Molim se da zadobijete monaško prisiljavanje. Svi ljudi pate. Mi smo blaţeni, jer Hrista radi projavljujemo trpljenje u iskušenjima. Za monaha koji ih trpeljivo podnese, iskušenja će postati

razlog zadobijanja večne slave, koja ih daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17).

Dugujemo hiljade blagodarnosti najslaĎem Nebeskom Ocu koji promisliteljski dopušta da se u

našim ţivotima pojave patnje, da se na drugom svetu ne bi dogodilo da nemamo da pokaţemo

nešto, što smo pretrpeli ljubavi Hristove radi.

Hrabro, čeda moja. Nemojte pokleknuti dok se uspinjete. Mi ćemo se uspinjati malo-pomalo, jer

smo slabi. Sve će to proći i biti zaboravljeno u nezalaznom danu slavnog sveopšteg vaskrsenja.

6. Pišeš mi o svojim iskušenjima, čedo moje, iako je sasvim jasno da svako, ko hoće da korača

putem Boţijim, odnosno putem očišćenja, osvećenja i bestrašća, mora najpre da uzme u obzir

obaveze koje će preuzeti. Drugim rečima, mora se pripremiti za susret s iskušenjima, bez obzira

na njihovo poreklo, i mora biti snaţno prekaljen u vrlini smirenja.

Mi smo prepuni egoizma, dobro moje čedo, i budući da smo oboleli od teške bolesti besmislenog egoizma, prirodno je da tokom nekoliko godina moramo biti podvrgnuti bolnoj terapiji, sve dok

se i praktično ne naučimo smirenju. Gospod slave bio je odeven u smirenje, koje je

bogoukrašavajuća vrlina. Ta vrlina se, dobro moje čedo, zadobija krvlju srca. "Neka je

blagosloveno", "oprosti mi", "ne znam", "kako ti ţeliš." To su reči smirenog monaha i jasan znak

napredovanja.

Što se tiče brata koji te ţalosti, moraš biti trpeljiv. Budi popustljiv, previĎaj njegove greške i

postavi se mudroljubivo u odnosu na to, prekori sebe da si na drugi način duhovno još bolesniji,

da još nisi isproban i da, prema tome, ne treba ni da govoriš.

7. Bol o kojem mi pišeš, čedo moje, jasno potiče od Ďavola. Onaj ko je ispovedio svoje grehe

mora verovati da su oni potpuno oprošteni i sav bol mora nestati bez zadrţavanja. On se mora radovati što mu se Bog smilovao i prosvetlio ga da iskrenom ispovešću opere svoju prljavu

odeţdu, i mora imati dobru nadu u spasenje. Taj nepravovremeni bol je uništio mnoge. Prema

tome, nipošto nemoj tugovati. Radujte se.., i opet velim: radujte se (Filiplj. 4;4).

8. Čedo moje, kad god čovek padne, on mora ustati i biće spasen. Kad neko padne i svojevoljno

ne ustane, to potiče od demona. Očajanje je Ďavolsko oruţje koje je mnoge slomilo. MeĎutim,

nada je mnoge spasla od grobnog blata nečistote.

9. Satana nas dovodi u zabludu, a mene najpre, jer ne pokazujemo trpljenje i tako gubimo korist

koju donosi svako iskušenje.

Postojao je jedan monah koji je preklinjao Boga da ga oslobodi od strasti. Bog ga je lišio strasti i

podario mu bestrašće. Monah je tada otišao kod jednog opitnog ave i rekao mu:

"Starče, otpočinuo sam od strasti i sad sam miran" (bio je još uvek mlad).

"Slušaj, čedo moje", rekao mu je veliki starac, "idi i preklinji Boga da ti vrati strasti, jer čovek ne

stiče duševnu korist u bestrašću nego u borbi. Bestrašće nije trud nego počinak. U iskušenjima se

čovek usavršava i postaje duhovan, dok bez iskušenja čovek neće postati mudar, obrazovan i

koristan."

Budi, dakle, trpeljiv, ma sa čim da se boriš. U ovim poslednjim vremenima u kojima ţivimo ne

očekujmo ništa drugo osim iskušenja, i ona će nas spasti!

10. Tama koju osećaš potiče i od prirode i od kušača. I jedno i drugo će se isceliti dolaskom

Boţije blagodati. Iz tog razloga preklinji Boga da ti podari trezvenost i sposobnost da se sećaš

dobrih stvari a da zaboravljaš one loše. Kada budeš istrajan, malo-pomalo će ti pomoći i Boţija

blagodat.

11. Blagosloveno moje čedo, molim se da ti Gospod slave podari najbolji duhovni dar, kako bi

tvoje srce poskočilo od boţanske radosti i mira.

Što se tiče iskušenja, ona su neizbeţna. Moramo shvatiti da se ona neće povući i da moramo biti

spremni da pokaţemo trpljenje. U svakom slučaju, onaj koji nosi nemoći slabih dobiće veliku

platu, jer će mnogo patiti i sasvim je pravedno da srazmerno tome bude i nagraĎen.

Molim se da postaneš čvrst kao granitna stena od koju će se odbiti svi talasi iskušenja, i da

ostaneš nepokolebiv u veri u Boga.

12. Budi trpeljiv, čedo moje, budi trpeljiv. Na nama je da zadobijemo trpljenje, zbog kojega je

dopušteno da budemo iskušavani. To su lekovi koji će isceliti našu bolesnu dušu. Raduj se što se

Bog brine za tvoje rane. Blagosiljaj Boga jer te smatra Svojim čedom i prekoreva te da bi te

naučio mudrosti iz NJegovog Zakona. "Blaţen je onaj koga Ti koriš i učiš" i koji je to sin kojega

otac ne kara? Ako li ste bez karanja, onda ste kopilad a ne sinovi (Jevr. 12;7-8). Naša iskušenja

svedoče da smo sinovi Boţiji, i to je razlog za veliku radost i čast. Dakle, budi hrabar, čedo

moje! Uzdaj se u Gospoda (Ps. 27;14) i čini dobro!

13. Čedo moje, moramo razumeti da ćemo ovaj ţivot proći kroz mnoga i različita iskušenja.

Često ćemo svaki korak ovog ţivota zalivati gorkim suzama i uzdasima. Svemudri Bog ţeli da

čovek ţivi na taj način. MeĎutim, ni On Sam nije izbegao taj Zakon, jer je i vasceli Hristov ţivot

bio sačinjen od patnji i iskušenja. Ko meĎu ljudima moţe zahtevati da izbegne ispunjenje ovog

zajedničkog Zakona? Niko! Prema tome, budimo hrabri i odvaţno se borimo sa svakom okrutnom nedaćom ovog ţivota, dok nas boţanska zapovest ne pozove da napustimo sadašnje i

da krenemo ka večnim obitavalištima.

14. Ponekad čovek traţi ili volju Boţiju ili da bude osloboĎen od strasti, i Bog dopušta da se

dogodi neka teškoća koja će doneti ţeljeni ishod. MeĎutim, to mu se na prvi pogled učini

naporno i on pomisli da je to iskušenje do kojeg je došlo njegovim nemarom. Kada se pak otkrije korist od teškoće ili iskušenja, jasno se vidi da je unutar njega bila skrivena Boţija volja ili

oslobaĎanje od strasti za koje je preklinjao Boga.

Tako učimo da nam je u svakom iskušenju potrebno trpljenje i podnošenje da bi se, kad proĎe,

razjasnilo šta je skriveno u njemu. Mnogo puta se dešava da iskušenje doĎe onda, kad na prvi

pogled ne izgleda da se u njemu skriva bilo šta spasonosno. Nakon toga, u njemu vidimo večni

ţivot!

15. Kao što noć smenjuje dan, zima leto, proleće zimu itd, tako i duhovna stanja smenjuju jedno

drugo.

Danas sam, na primer, zbog čistote pomisli u dobrom stanju, i moja duša jedri kao delfin po

mirnom moru. Sve je mirno, i misliš da će tako zauvek ostati. MeĎutim, put koji je zacrtala

premudrost Boţija ne menja svoj pravac. I gle, u uglu neba, na horizontu, pojavljuju se neki

oblačići tj. neke nezdrave ideje, i počinju da se skupljaju na nebu, odnosno u umu. Ubrzo potom,

počinje da duva vetar. Sledi bura, more postaje nemirno, i uskoro se pojavljuje oluja pomisli.

Tako gorke pomisli i sl. smenjuju čistotu, a nakon spokojstva slede različiti nemiri.

Ako onima koji se plaše Boga nedostaju probe i iskušenja, neki od njih he završiti u satanskoj

gordosti, neki u razvratu gorem od sodomskog, a neki u mraku neverja i bezboţništva, itd. Prema

tome, ovo malo poboţnosti i nade u spasenje dugujemo jedino nedaćama.

Čovek koji je telesno bolestan oseća gaĎenje prema gorkim lekovima i bolnim operacijama.

MeĎutim, on ih strpljivo podnosi znajući da će lekar posredstvom tih stvari vratiti njegovo

zdravlje. Kad se oporavi, on iskazuje veliku blagodarnost onome koji je to učinio i više se ne

seća bola, jer je ovaj prošao.

Trebalo bi da duhovne stvari razumemo na isti način. Različite nesreće čine da onaj ko je

unesrećen oseća prema njima odvratnost, ali one dovode do iscelenja duhovnih udova duše. Ako

te nesreće ne bi bile poslate od Boga, Velikog Iscelitelja, onda bi se stanje obolelih udova

neprestano pogoršavalo, duša bi bila zatrovana i pretrpela bi duhovnu smrt, a to je otpadanje od

Boga. Prema tome, moramo zablagodariti Bogu u svakoj situaciji, kako ne bismo otpali od

poboţnosti.

Apostol Jakov izvanredno poučava u vezi s ovim pitanjem:

Svaku radost imajte, braćo moja, kad padnete u razliĉna iskušenja, znajući da kušanje vaše vere

gradi trpljenje (Jak. 1;2-3).

Iskušenja svedoče o unutrašnjem stanju svakog čoveka. Kad se pojave raznolike oluje, ispoljava

se kapetanova pomorska veština. Nedaće pokazuju ko je hrišćanin.

"Uklonite iskušenja i niko se neće spasti." To, naravno, ne znači da bi namerno trebalo da

padamo u iskušenja. MeĎutim, budući da se borimo po Bogu i da motrimo na sebe, moramo

smatrati da iskušenja dolaze od NJegove Očinske privrţenosti, od satanske zavisti, od našeg

nemara i neopitnosti, od ljudske podmuklosti, itd. Prema tome, potrebno nam je trpljenje i

blagodarenje.

O VERI, NADI I TRPLJENJU

sadrţaj

1. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji (Jn. 14;27).

Čeda moja, verujte da Bog neće dopustiti da budete iskušavani preko svoje snage. Zajedno s

iskušenjima doći će i pomoć Boţija.

Naš Hristos kaţe: ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene omrznuo pre vas (Jn. 15;18). Ako su Me

progonili, hulili i proklinjali, onda će i vas progoniti, huliti i proklinjati. Oni će to činiti jer ne

znaju Boga i jer ne znaju šta ĉine (Lk. 23;43).

Mi, čeda moja, znamo Boga i svet nas mrzi zato što Ga ljubimo i što smo NJegovi, jer svet nije

saglasan sa NJim.

Budite hrabri, čeda moja: mi smo sledbenici Onoga kojega su oni razapeli. Tako ćemo i mi biti

raspeti probama i iskušenjima. I kao što je On bio vaskrsnut, tako ćemo i mi vaskrsnuti i

proslaviti se s NJim u vekove vekova.

Đavo je podigao buru, ali ona će se utišati, jer je Bog svemoćan i ništa se ne moţe dogoditi bez

NJegove boţanske volje.

Hristos je meĎu nama. Hristos caruje u svima koji su u Hrista kršteni i mi se ne plašimo.

Verovatno ćemo pasti u iskušenja, ali naš Izbavitelj je blizu, jer kaţe: Ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i mi ćemo takoĎe pobediti, čak i ako se za trenutak more preteći zatalasa.

Nikoga se nemojte plašiti. Plašite se samo Boga koji moţe da nas baci u oganj pakleni, ukoliko

ne budemo obazrivi.

Dakle, blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5;10). Ne zaboravite

šta su propatili hrišćani drevnih vremena da bi sačuvali veru u Hrista. Skrivali su se u katakombe, bili su progonjeni, patili su. Blaţeni smo i mi koji smo progonjeni zbog naše ţelje da

se klanjamo Bogu i da očuvamo svoju čistotu.

Mnogo toga ćemo proći. Na kraju će, meĎutim, pobediti Raspeti Isus, jer je Krst naše

proslavljeno znamenje. Ne plašite se. Bog je s nama.

2. Uzdaj se u Boga koji se brine o Svojoj tvorevini. Ako ni list ne pada s grane bez NJegove

boţanske volje, koliko će se tek onda brinuti o čoveku, hrišćaninu, Svom sinu po blagodati?

MeĎutim, vas uznemiruje Ďavo koji poznaje vašu slabost i ţeli da vas muči.

Kad temelje postavimo na uzdanje u Boga, onda smo ih postavili na stenu, pa čak i ako bude

duvao vetar i ako bude došla olujna grmljavina, neće nas nadvladati. MeĎutim, kada temelje

postavimo na uzdanje u naše sopstvene napore, temelji su onda postavljeni na pesku i lako će

pasti.

Ne tugujte. Sve će to proći. Tako je postavljen put onih koji će biti spaseni: kroz patnje i nedaće.

3. Zašto si sumoran i zašto te proţdire bol? Duh bola zahteva da utešiš samog sebe, kako bi

nadvladao pomisli očajanja koje dolaze od lukavoga. Ako poslušaš ijedan savet lukavoga duha

bola, nikad nećeš biti u stanju da ugledaš radost nadanja. Sve što je zapisano u boţanskom Pismu

zapisano je radi naše pouke, kako bismo se time mogli boriti protiv onoga ko nas obmanjuje,

protiv pogubnog zmaja.

Kada je mnogomilostivi Otac video povratak bludnog sina, pohitao je da ga prigrli i da ga neţno

poljubi. Nije obraćao paţnju niti na njegovu prljavštinu niti na njegovo celokupno ţalosno stanje,

kako unutrašnje, tako i spoljašnje. Ko moţe opisati njegova očinska osećanja u trenutku kad je

zagrlio ljubljeno čedo koje je smatrao mrtvim i izgubljenim, a zatim ugledao kako se vraća ţiv i

pokajan? NJegova dela pokazala su njegova osećanja: istog časa ga je uzdigao na njegov

prethodni poloţaj sina i naslednika.

Kome su ovo govorila najpoštovanija usta Gospodnja? Zar to nije rečeno radi naše utehe da

bismo i mi, kad nas uznemiri oluja očajanja, mogli da priveţemo svoj čamac za spasonosno sidro

uzdanja u ljubav i sastradanje našeg Nebeskog Oca?

Gospod je Svoju Crkvu na zemlji osnovao kao Svoju nevestu, da bi posredovala za NJegovu

decu. Ostavio nam je veliko tajinstvo boţanske Evharistije da bismo se očistili, posvetili i

sjedinili sa Bogom. Ako je krv "junaca i jaraca" čistila grešnike u Starom zavetu, koliko će nas

tek krv Hristova očistiti od naših grehova! Ako krv jaraca i junaca i pepeo od junice, kojom kad

se krope neĉisti osvećuje ih da budu telesno ĉisti, koliko će više krv Hrista, koji Duhom veĉnim

prinese sebe neporoĉna Bogu, oĉistiti savest našu od mrtvih dela (Jevr. 9;13-14).

Đavo, kojem se zbog zavisti i mrţnje ne dopada da vidi da je čovek duhovno srećan, sve

raspiruje da bi izazvao gorčinu i trovanje. To je njegova radost i dobitak. Što se nas tiče, trudimo

se da utešimo same sebe time što ćemo se na duhovni način suprotstaviti njegovim podvalama.

Ko se ikad uzdao u Boga i bio posramljen? A ko je ikad očajavao i bio spasen? Đavo se plaši

čoveka koji se nada, jer opitno zna da imamo mnogomilosrdnog Boga. Ako dete koje se uzda u

svog sopstvenog oca nikad neće pogrešiti, koliko se tek to moţe reći za onog ko se uzda u Oca

nad očevima, čija se ljubav ne moţe uporediti sa bilo kojom drugom ljubavlju, i koja je od svake

druge ljubavi daleko kao nebo od ambisa!

Ako neko smrtno sagreši deset hiljada puta ali se svim silama primora na pokajanje, neće biti

posramljen sve dotle dok se nada.

Za koga je Hristos stradao? Zar nije stradao za naše duše koje je zmaj ranio? I ko god pogleda na

zmiju od mjedi, ozdravi (4. Mojs. 21;9).

I ti, smirena dušo, treba da se nadaš u najslaĎe milosrĎe našeg Nebeskog Oca, koji nikada nikoga

nije odbio niti se od njega odvratio. On prima svakoga, jer se beskonačno prostranstvo NJegovog

milosrĎa nikad ne moţe ispuniti. On je milosrdan prema prvima, ali ne isključuje ni poslednje,

budući da sve podjednako prihvata usled Svoje velike dobrote.

Što je grešniji pokajnik, to je veća slava milosrĎa Boţijeg. "Slava milosrĎu Tvome, slava

domostroju Tvome, Čovekoljupče!"

4. Zašto zbog raznih dogaĎaja patiš i jadikuješ više nego što je potrebno? Mi se ne nalazimo

izvan Boţijeg promisla, da bi nas rukovodio puki slučaj. Prema tome, sve što nam se dešava,

dešava se s Boţijim znanjem, tako da se neće desiti ništa što prevazilazi našu snagu!

Neka se uguše u brigama oni, koji ne veruju u Boţiji promisao. Oni su sigurno opravdani. Mi, meĎutim, koji verujemo da je Bog svuda prisutan i da ne postoji nijedno stvorenje koje bi bilo

izvan NJegovog proviĎenja, nismo opravdani kad brinemo više nego što je neophodno, jer

takvim postupkom pokazujemo nedostatak vere i prosvetljenja.

Blaţen je čovek koji se uzda u Boga, jer je kao lavić bez straha (v. Priče Sol. 28;1). Ako je Bog

Onaj koji to dopušta, neka bude volja Tvoja, Gospode! Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savetnik (Rim. 11;34)? Ko je u stanju da ispita volju Gospodnju? Ako se ne obratite i ne

budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18;3), odnosno (ući ćete u njega) kroz veru i

nezlobivost.

5. Strašna bura podigla se na Tiverijadskom jezeru. Preteći vetar pokušavao je da potopi krhki

čamac u kojem su bili Isus i NJegovi učenici. Učenici su bili prestrašeni. Niko nije mirovao, osim Gospoda ţivota i smrti. "Probudi se,Učitelju", zavapili su u očajanju, "izgibosmo" (v. Mt.

8;25).Tada je On, koji sve drţi u Svojoj ruci, ustao i prekoreo more i vetar, i nastala je velika

tišina. Poverujmo i mi u moć Isusovu: kušač će predati svoje oruţje i zavladaće velika tišina.

Čije ljubavi radi podnosite patnje? Radi koga vi zbog sestara izlaţete opasnosti svoje ţivote?

Čije zapovesti izvršavate iz ljubavi prema NJemu? Odgovorićete: "LJubavi Hristove radi, jer se

u NJega uzdamo da će se sve stvari, posredstvom NJegove sile, dobro završiti!"

Dobro, vrlo dobro, jer je On Taj koji je izbrojao sve vlasi na vašim glavama. Kako moţemo i da

pomislimo da će se nešto desiti bez NJegove volje? A ako nas već štiti Boţiji promisao, zbog

čega onda da strahujemo? Zar ne bi trebalo da se plašimo NJega, koji nas zbog naših grehova

moţe baciti u oganj pakleni?

Umesto da budete hrabri i da se, zbog NJegove slave, hvalite našim Hristom koji vas je udostojio

da se borite na taj način, vi ste, naprotiv, ispunjeni bolom, pomislima i gunĎanjem. Ponavljam:

morate se hvaliti time što je vas, niske i nedostojne, Bog udostojio da postanete oruĎa NJegovog

boţanskog promisla za spasavanje izabranih duša, za koje je umro naš Hristos!

Ne ţalostite se, Boga radi! Ne traţite da izgubite nagradu, koja će biti velika na nebesima!

Propovedanje reči Boţije je najmanja vrlina; meĎutim, ţrtvovanje za NJega je SAVRŠENA

LJUBAV, odnosno polaganje naših ţivota za bliţnje. Svakako da je takva vrlina naporna i

opasna. MeĎutim, da li se neki visok poloţaj moţe zadobiti bez muke i truda? Ne zaboravimo

značenje boţanskog Raspeća, jer i mi moramo biti mali spasitelji kada to, po volji Boţijoj, vreme

bude zahtevalo od nas.

Posmatrajmo Boga kao svog Oca. Otpočinimo u toplini NJegovog sigurnog naručja, jer On zna

kako da sve ustroji na našu korist. Mi kao ljudska bića, a ja najpre od svih, u početku gubimo

hrabrost i ispoljava se naša ljudska slabost. Tada, meĎutim, dolazi dobri Kirinejac, boţanska

blagodat, i nosi naš krst, tako da se lakše uspinjemo uz Golgotu.

Zar se Hristos nije uplašio u Getsimanskom vrtu? Zbog čega su se pojavile velike kapi svetog

znoja? Ova i druge stvari karakterišu ljudsku slabost. Kasnije, meĎutim, On je kao Bog, kao

mirno i krotko nevino Jagnje, ţrtvovao Svoj ţivot radi nezahvalnog čoveka.

6. Sve podnosimo trpeljivo, kako bismo zadobili Boga svake tvari. Kad trpeljivo podnosimo

patnje, istog časa se potvrĎuju budući blagoslovi. Kad smo lišeni ovozemaljske radosti, onda

nesumnjivo sabiramo radost Boţiju u svojim besmrtnim dušama. Nemoguće je da, uz večnu

nadoknadu, ne uţivamo ona dobra kojih smo ovde lišeni.

Dajmo malo ovde na zemlji, da bismo to s kamatom primili iz nepristupačnih riznica darova

Boţijih.

Zasejmo seme vrline, da bismo svoje glave ovenčali najmirisnijim cvećem u vencu večne slave.

7. Ne treba da nam bude čudno ukoliko strasti i bolesti ratuju sa nama. Naprotiv, trebalo bi da

preklinjemo Boga da nam podari trpljenje, taj veliki melem kako za duševne, tako i za telesne

rane. Trpljenje je jedini dijamant koji krasi hrišćanina i čini glatkim surovi put spasenja.

Trpljenje je junaštvo duše, potpora, duboki koren koji drţi drvo kad ga šibaju vetrovi i podlivaju

potoci.

Kad padneš, ustani, kad sagrešiš, pokaj se. Samo, nikad nemoj dopustiti da otrov očajanja prodre u tvoje srce i pogledaj ogromno more Boţijeg milosrĎa. Ma koliko grehova da neko počini, oni

nestaju i iščezavaju u moru Boţije dobrote.

8. Svim srcem zablagodari Bogu koji te, kako mogu da vidim, mnogo ljubi. Kad te ne bi ljubio,

ne bi bio takav kakav si. Misliš da si izgubljen itd, ali ja vidim da si ti duhovno veoma dobro.

Samo ne očajavaj! Ne gubi nadu! Onaj ko ima nade ni na koji način se neće postideti.

Čak i kad bi neko bio zatrpan provalijom grehova, ako se pokaje i ne izgubi nadu Ďavo će ga se

plašiti jer je očinsko srce Nebeskog Oca omekšalo kad mu je NJegov bludni sin rekao:

"Sagreših." On je prvi potrčao, zagrlio ga, poljubio i zaklao tele za proslavu, jer sin njegov beše

mrtav i oţive (v. Lk. 15;19-24). Očajanje grešnika je sasvim neopravdano. Da li je pregršt peska

ikada mogla da prekrije okean?

9. Blaţen je čovek koji ima ţivu nadu u Boga, jer u odnosu na NJega pokazuje veru, poverenje,

slavu i čast. Bog je tada obavezan da ga zadrţi u Svom promislu, i tu se moţe primeniti

evanĎelska izreka: Kako si verovao neka ti bude (Mt. 8;13).

Na ţalost, dolaze nam iskušenja i stvaraju veliku duhovnu pometnju, a blistavo sunce slatke nade

biva prekriveno dubokom tamom. Tad gubimo usmerenje i završavamo tako što činimo i

mislimo nešto što ne dolikuje našem prizivu kao hrišćana. MeĎutim, znajući da je misao srca

ĉoveĉijega zla od malena (Post. 8;21) i da ljudi nisu u stanju da ostanu na visini hrišćanskog

savršenstva, dobrota Boţija nam je podarila slavno i beskonačno pokajanje.

10. Budite trpeljivi, čeda moja. Ne gubite hrabrost u bici, i nemojte pokleknuti pod pritiskom

iskušenja, jer naš blagi Bog neće dopustiti da budemo iskušavani preko svoje snage.

Zašto satani dajete prostora da s velikom snagom ratuje protiv vas? Imajte vere u Boga, i sve što

On dopusti biće na vašu korist. Ili mi moţda znamo bolje od NJega?

Prebacite svoje brige na Gospoda i On će se pobrinuti za vas. Ne ističite svoju volju, jer je vera

izdanak blagodati i boţanske posete. Zar nije svako od nas opitno doţiveo čuda Boţijeg

proviĎenja? Zar Boţija blagodat nije posetila N.? Zar bi N. sad bio u vojsci Hristovoj da se vi niste ţrtvovali? Zar se Hristos nije ţrtvovao za nas? Naravno da jeste! A da se On nije predao

krsnoj smrti, mi ne bismo bili ono što blagodaću Boţijom jesmo.

To pokazuje da se ono što je izuzetno dobro, što je duhovno uzvišenije, kupuje krvlju. MeĎutim,

nagrada je tako velika da se ne moţe izmeriti, a njihova slava je ravnoangelska!

Saosećam sa tobom, i zbog toga i ja patim. U vreme iskušenja čovek zaboravlja na sve, i biva

doveden u stanje kakvo nije ţeleo u vreme mira.

11. Uopšteno govoreći, vaše pomisli su ljudske. Počnite da verujete u svemoćnog Boga i četiri

vetra će ih potpuno razvejati: Ni dlaka s glave vaše neće propasti (Lk. 21;18). Isus Hristos je isti

juĉe i danas i u vekove (Jevr. 13;8).

Imajte na umu iskušenja svetitelja i budite spokojni. Ne jadikujte, jer demon strasti izmišlja zavodljive i izazovne predstave da bi pobudio loše i rĎave sklonosti. MeĎutim, razmišljajući o

neizvesnosti smrtnog časa, postajemo mirni.

Molite se, čeda moja, i ne plašite se. Nepobediva Presveta Bogorodica ponovo će nam podariti

pobedu. Pomislite na dragocenu dušu svoje sestre i na njenu neprocenjivu vrednost, jer je Hristos

i za nju umro.

12. Budi trpeljiv u svemu. Seti se da su Hrista psovali, pljuvali, bičevali i najzad raspeli na Krstu.

Budući da je On sve to pretrpeo zbog nas, i mi moramo pretrpeti slične stvari ljubavi NJegove

radi, ali i za spasenje nas samih, koji imamo tako mnogo grehova.

Svaku ruţnu reč koju ti kaţu smatraj za zlatan venac. Kad nekoga psuju ili mu se grubo obraćaju

on oseća bol, ali taj bol postaje isceljujući melem za njegove strasti, za rane njegove duše.

Nijedna vrlina ne očišćuje toliko strast gordosti i razvrata nego ćutljivo i trpeljivo podnošenje

uvreda i prezira.

13. Primio sam tvoje tuţno pismo i paţljivo sam ga pročitao. Moja duša se zbog tebe ispunila

bolom i jecao sam i molio se u suzama i plaču nakon što sam pročitao tvoje pismo. Bez obzira na

sve, budi trpeljiv, čedo moje, jer te Bog učinio takvim zato što te mnogo voli. Kad bi ti bilo

dobro, moţda ne bi obraćao paţnju na sebe. Sada pak, u tvojoj bolesti, Bog ti daje mnogo

smirenja, samoprekora i trpljenja, i On je veoma zadovoljan.

Trebalo bi uvek da mu blagodariš jer kao tvoj Otac, a Bog to jeste, zna šta je korisno za svaku

dušu. Saglasno tome i budući da On zna najbolje, daje nam različite načine spasenja, bez obzira

da li mi to, usled svoje plitkoumnosti i ljudskog nesavršenstva, moţemo da razumemo.

Strpljivo podnosi, čedo moje a Bog, koji ti je dao tu bolest, zna da ona skriva mnogo koristi. U

svakom zlu ima i nekog dobra. Prema tome, strpljivo to podnosi i računaće ti se kao mučeništvo.

Pomisli da su svi, koji su ušli u raj, u Carstvo Nebesko, kroz ţivot prošli kao mučenici: neki

usled bolesti, neki usled truda, a neki usled bola i progona. Svako od nas nosi krst srazmeran

svojoj snazi, kako bismo svi podraţavali Hrista, koji je tokom svog ovozemaljskog ţivota nas radi takoće nosio Krst. Dakle, tek kad stradamo zajedno sa našim Hristom, zajedno ćemo se s

NJim i proslaviti.

14. Nikad nemoj gubiti nadu u spasenje. Neprestano prizivaj Boga i jecaj. Bog nikad ne

zanemaruje dušu koja ţeli da bude spasena i kaje se, ma koliko da je tokom borbe bila

izranavljena.

Bog zna koliko je slaba naša priroda. Gde bi glina sakupila snagu da izdrţi pritisak vode, da je

Bog nije zamesio blagodaću Svetog Duha? Kao Svevideće oko, On zna da ćemo pasti i biti

izgubljeni čim nas napusti. Iz tog razloga On ne dopušta da budemo iskušavani onoliko, koliko

bi to Ďavo ţeleo. Kad bi nas On napustio, Ďavo bi nas sve zajedno bacio u pakao. MeĎutim, blagi

Bog ga sprečava u tome i dopušta mu da nas iskušava samo onoliko koliko svako od nas moţe da

podnese.

Ma koliko da smo povreĎeni u borbi, ne smemo gubiti hrabrost nego ćemo se, naprotiv, pobrinuti

za svoje rane i nastaviti da se borimo. Kad Bog vidi naš trud i našu malu ţelju za spasenjem,

podariće nam pobedu.

Veliko je zlo kad borac tokom bitke izgubi snagu, jer neprijatelj odmah svirepo nasrće da bi ga

pobedio. Prema tome, čedo moje, ohrabri svoju dušu i imaj nade. Kaţi samome sebi: "Radije ću

umreti u bici za slavu Hristovu nego da raţalostim mog Boga tako što ću napustiti bitku sa

Ďavolom!"

15. Čedo moje, kad bismo samo bili trpeljivi, i kad se ne bismo umorili traţeći milost Boţiju do

poslednjeg daha! Zašto je ţena - Hananejka nazvana blaţenom? Ni u Izrailju ne videh takve vere.

Nazvana je blaţenom zbog vere i istrajnosti koju je pokazala prizivajući Hrista. Pomiluj me,

Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muĉi Ċavo (Mt. 15;22). Hristos ju je otpustio i odbio.

Ona, meĎutim, nije zaćutala, nego je nastavila da viče dok se Hristos nije zamorio od nje, tačnije,

dok nije isprobao njenu veru, a zatim je udovoljio njenoj molbi. O, ţeno, velika je vera tvoja;

neka ti bude kako hoćeš (Mt. 15;28).

16. Sve pretrpi, čedo moje, kao rob kojeg su prodali Hrista radi. LJudi psuju, kude i ismevaju

roba, a čine mu i mnoge druge stvari, ali on sve to podnosi kao čovek koji je lišen slobode. I ti bi,

čedo moje, trebalo da razmišljaš o sebi na taj način, kako bi sve izdrţao zbog proslavljenog

robovanja Isusu i kako bi ti Hristos podario večnu slobodu u nebeskom Jerusalimu.

17. Čedo moje, podrţi svoju braću. Znam da su teški, jer mojoj paţnji nije promaklo ono što ti

trpiš. MeĎutim, zbog koga podnosiš sve te stvari? Zbog Hrista i samo zbog NJega. Zar On nije

toga vredan? O, koje se dobro delo, koja se vrlina moţe meriti s ljubavlju Boţijom i s

trpeljivošću koju On pokazuje prema nama? Da li smo to zaista mi trpeljivi, ili je to Hristos koji

nas nevidljivo podrţava? To je Hristos koji nam pomaţe. Ko bi bio u stanju da podrţi toliku

teţinu duša, kad nismo kadri da podrţimo ni same sebe? Jedino što moramo da učinimo jeste da

molimo Boga da nam podari trpljenje i onda ćemo pokušati, a što je naša duţnost, da nosimo

slabost onih za koje smo prihvatili odgovornost.

Svako od nas nosi breme srazmerno svojoj snazi a Bog zapaţa našu slabost i pomaţe nam.

Nemoj gunĎati i nemoj pokleknuti, čedo moje. Sad je vreme za trku. Trči da bi prigrabio nagradu

za nebeski priziv. Ne gubi hrabrost. Hristos je nevidljivo prisutan. Ti si ljubavi NJegove radi

prihvatio borbu.

18. Molim se da ti Gospod podari trpljenje, prosvetljenje, rasuĎivanje i zdravlje, kako bi mudro i

krotko upravljao laĎom vašeg bratstva. Sablazni nikada neće prestati, sve dok postoji Ďavo koji

nas neprestano napada zlobom. Podnesi bez gunĎanja slabosti svoje braće i smirite se u sebi.

MeĎutim, što se tiče upravljanja bratstvom, moraš zadrţati svoj poloţaj starca.

Budi trpeljiv, čedo moje. Ţetva će biti saglasna uloţenom trudu. Ne bi trebalo da brinemo i

očajavamo dok očekujemo naknadu od Boga.

19. Sve moramo tvoriti s verom i nadom, jer sve što nije od vere greh je (Rim. 14;23). Ma koliko

da je uzburkano more strasti moramo se uzdati u Boga, pa čak i ako talasi imaju moć da nas

potope. Tad će se talasi rasprsnuti od stenu naše nade i ljubavi prema Isusu kao mehurići od

sapunice.

Ne gubi duhovnu hrabrost kad te okruţe iskušenja, nego podstakni svoju revnost dobrim pomislima, odnosno raznim izrekama Gospodnjim koje nas prosvetljuju da se suočimo sa svakim

iskušenjem. Neprestano se prisiljavajmo, da bismo ulili jelej u svetiljke naših duša i da bi nas

Gospod, kada doĎe, zatekao budne i preispunjene jelejem dobrih dela. Tada ćemo stupiti u

bračnu loţnicu večne radosti i naslade.

To nije mala borba; ona ne traje samo jedan dan, nego do našeg poslednjeg daha. Prema tome, naoruţajmo se najslaĎim Imenom Isusovim, kako Ďavo ne bi našao prostora u našem srcu.

MeĎutim, da bi se zadobilo sećanje na Isusa, neophodno je mnogo marljivosti, prisiljavanja,

vere, nade, istrajnosti, trpljenja i vremena.

20. Poloţite svoju nadu u Hrista i ne plašite se demonskih pretnji, nego se utvrdite pokraj NJega i

recite: S Bogom svojim skaĉem preko zida (Ps.19;29), odnosno silom mog Boga preskočiću

prepreke Ďavolskih iskušenja.

Pokušaj da postaviš dobar početak, jer ćeš u tom slučaju imati izvanredan kraj. Kako počneš,

tako ćeš i koračati. Ne zapostavljaj svoja mala nesavršenstva govoreći: "Nije to ništa." Nikako.

Male stvari će postati velike. Osim toga, iz njih će se izroditi i druga zla. Onaj ko ne obraća

paţnju na male poroke, pašće u one mnogo veće.

21. Ne ţali ni zbog čega drugog osim zbog toga što ti u nekim stvarima nedostaje trpljenje. Zbog

svoje nestrpljivosti izgubićeš večne nagrade i odvaţnost u molitvi. Moli se da ti Gospod priloţi

blago trpljenja i dugotrpeljivosti, a kroz ova bogatstva obogatićeš i druge. Preklinjem te da ne

gubiš svoju duhovnu hrabrost i da je crpiš iz snaţne vere u Boga, koji ne dopušta da budemo

iskušavani preko svojih snaga.

22. Čedo moje, budi strpljiva sa svojom decom. Šta da radimo? Istina je da su veoma ţivahni, ali

drugačiji ne mogu ni da budu. U svakom slučaju, moramo biti strpljivi. Ne dopusti da se stvari

gomilaju u tvojoj duši, ne pitaj za pojedinosti. Neprestanom brigom narušićeš svoje zdravlje, a

tada će biti još gore. Previdi njihove nedostatke i umnoţi svoje molitve, jer molitva stvara čuda.

Tada će oni čudesno i bez napora postati tiha i mirna deca. Mnoga deca su kao mala bila ţivahna.

MeĎutim, nakon toga su u svemu postala čudesna. Ţivahna deca su takoĎe dobra, i jednog dana

bi mogla mnogo da postignu.

Čedo moje, ne gubi hrabrost i, sve dok ţivim u ovom ispraznom svetu nadam se da ću ti, uz

Boţiju pomoć, i ja pomoći u svim tvojim teškoćama. Shvatam da sam neprestano opterećen

odgovornostima, zbog čega je moje slobodno vreme ograničeno. I pored toga, pokušaću da ti

pomognem svom snagom koja mi je preostala.

23. Put koji čoveka vodi do ţivota u bestrašću prekriven je trnjem i čičkom i oni koji ţele da

njime koračaju često će krvariti i osećati bol. MeĎutim, oni će svoja srca krepiti trpljenjem do

kraja, jer se uzdaju u Onoga Koji im kaţe: Neću odstupiti od tebe, niti ću te ostaviti (5. Mojs. 31

;6). Osim toga, oni imaju na umu reči apostola Pavla: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove

(Rim. 8;35)?

Kad neko ţeli da prepliva more i da se domogne suprotne obale gde ga očekuje izbavljenje, on

ga paţljivo ispituje, odmerava svoju snagu i, kad je siguran da je kadar da to učini, baca se u

more i počinje da pliva. Kako dalje napreduje, počinje da se zamara. Talasi mu se čine veći nego

u početku. Strepnja počinje da mu se uvlači u srce. Ta strepnja slabi njegove telesne, a još više

duševne snage. Ako se oslobodi bojaţljivosti i ohrabri razmišljanjem da postoji samo jedno

rešenje, a to je da napregne svaki svoj nerv i da prepliva jer će se bojaţljivost okončati njegovim

davljenjem, tada će, hrabro postupivši, preplivati do druge obale i biti spasen.

Osim toga, ako postoje dva plivača pa jedan od njih izgubi hrabrost i počne da se davi, drugi ga

ohrabruje i podstiče njegov moral, ukazujući mu na opasnost u koju će ga odvesti kukavičluk. Pri

tom mu pomaţe i rukama, i na taj način ga spasava. Brat koji pomaţe bratu sliĉan je gradu

utvrĊenom i visokom (Priče Sol. 18;19)[1]

24. Kao ni vojniku, ni monahu ne dolikuje da očajava. Gde će on sakupiti snagu za podizanje

puške, za naporne noćne marševe, za borbu i za pobedu! Isto tako će i monah, duhovni vojnik

Hristov koji se bori protiv duhovnog neprijatelja, moći da postigne svoj duhovni cilj samo

ukoliko ima ţivu nadu i ako je spreman na samopoţrtvovanje.

25. Ni najmanje se nemoj brinuti. Sve će proći i oluja će se smiriti. Ne očajavaj, nego se uzdaj u

Boga i našu Presvetu Bogorodicu. Bog nikad neće napustiti oţalošćenu dušu koja traţi spasenje.

Đavo je pomahnitao jer su njegovi planovi bili uništeni. I to kakvi planovi! Slava Tebi, Boţe,

zbog svega. Nosite svoj krst, čeda moja, saraspnite se sa Hristom i ubrzo će doći svetlo

Vaskrsenje! Što ste sada tuţniji, utoliko ćete snaţije osetiti radost slobode. Tako je zacrtan ţivot

hrišćanina: u ţalostima i nedaćama. Patiće svako ko ţeli da ţivi po Bogu.

Budite hrabri i ne plašite se. Imajte čvrstu veru u našeg Hrista. On je svemoćan. Ma koliko

satana podivljao, pred našim Hristom, pred NJegovom silom, bivaju uništene sve njegove

podvale. Samo izgovorite molitvu i tihujte. Verujte u boţanski promisao. Sve vaše patnje

pretvoriće se u vaše dobro. Tokom velikih iskušenja, moj starac je doţiveo sozercanje!

NAPOMENE:

1. Po Septuaginti. (Prim.prev.)

Grčki!

O POMISLIMA, MAŠTANJIMA I RASEJANOSTI

sadrţaj

1. Post nije samo uzdrţanje od hrane, nego prevashodno strogo uzdrţanje čuvstava. Kad se

čuvstva pothranjuju spoljašnjim stvarima, ona prenose odgovarajuću količinu otrova do uma

(nusa) i srca, koji zatim ubija ţivot uboge duše u Bogu. Naši trezvenoumni Oci imaju tako

mnogo da nam kaţu o pošćenju čuvstvima. Celokupno njihovo učenje uglavnom je usmereno na

očišćenje uma od grešnih maštanja i pomisli i na očišćenje srca od osećanja koja ga skrnave. Osim toga, oni nas uče da svako zlo moramo iskoreniti na samom početku, kako bi duša ostala

čista. Čim nam, makar i neznatno, pristupi ma kakva rĎava pomisao, apsolutno je neophodno da

je udaljimo i da izgovorimo Isusovu molitvu. Kad se na taj način suprotstavimo pomislima koje

potiču od čuvstava i Ďavola, ubrzo ćemo osetiti radost i korist kakvu donosi pošćenje čuvstvima.

Da je Eva ograničila svoje čuvstvo vida, nikad ne bi otrovala izdanak svoje utrobe, odnosno sve

ljude koji su potekli od nje. Ukratko, uzdrţanje čuvstava spasava čoveka od pakla.

2. Molim se, čedo moje, da se suprotstaviš egoističnim i gordim pomislima, jer od njih i njima

sličnih strasti potiču i sve ostale rĎave strasti, koje ubogu dušu guraju niz stenu pogibelji.

Ne obraćaj paţnju na strasne pomisli. Potpuno ih nipodaštavaj, jer je nakaznost zla ispisana na

čitavom njihovom licu. Nipodaštavanje pomisli na koje nas navodi Ďavo donosi spasenje.

Smirenje je najuzvišenije umeće, jer izbegavanje susreta sa njima i pribegavanje Hristu putem

molitve i jeste smirenje.

Strasne pomisli mogu biti udaljene i pomoću protivljenja, ali ta borba je teška i vojnik Hristov

mora biti veoma opitan da bi je dobio bez štete, jer je satana takoĎe poznavalac Pisma i navodi

dokaze kojima će spotaći vojnika.

Prema tome, ma šta da ti (Ďavo) savetuje posredstvom pomisli, bilo da je to gordost, slavoljublje

ili osuĎivanje, neka ti to uĎe na jedno uho a izaĎe na drugo. Budući da su to strasne pomisli,

nema potrebe da se upuštaš u razgovor sa njima. Zaključaj vrata pred njima! Reci im: "Neću biti

popustljiv prema druţenju i razgovoru sa jeretičkim pomislima" i nepokolebivo ostani u molitvi.

3. Ne obraćaj paţnju na ono što ti neprijatelj govori. Čim se bude pripremao da ti nešto šapne na

uho, istog trenutka reci: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", brzo i bez zaustavljanja, i uskoro

ćeš videti da je pomisao ili, bolje rečeno, pritisak da prihvatiš pomisao oslabio, i da se čak nećeš

ni sećati šta je tačno pokušavala da ti kaţe.

Ovaj način je jednostavniji i delotvorniji od protivljenja, odnosno od protivurečenja predloţenim

pomislima, jer nakon što demon završi sve što je imao da ti kaţe ništa više neće preostati kao

trag (ostatak) ili senka. U slučaju protivljenja, kad biva poraţen i kad ode, demon za sobom

ostavlja tragove (ostatke) i senke onoga što je predlagao duši, odnosno, bleda sećanja na ono sa

čim se čovek borio. Prvi način, odnosno momentalno pribegavanje molitvi, opušta čoveka i duša

se brzo smiruje. S druge strane, drugi način ili protivljenje je naporniji, i ako duša ne uspe u

protivljenju, verovatno je da he čovek biti oštećen srazmerno demonskoj veštini ubeĎivanja.

4. Beţi od grešnih pomisli; odsecaj maštanja, idola izazova, jer "sveznalica" satana ţeli da te

odvoji od Boga, tvog Tvorca. Kad satana učini čoveka krivcem za grešni pristanak, napušta ga

blagodat Svetog Duha kao što pčela beţi od dima. Duša biva ostavljena bez blagodati i radosti i

ispunjava se uninijem (čamotinjom) i tugom. MeĎutim, kad se uništavanjem ili odbijanjem

suprotstavimo rĎavim maštanjima čim se pojave u umu i istog časa revnosno i vatreno

prihvatimo mač duha, a to je molitvica Isusova, odjednom ćemo videti da lopovske rćave pomisli

napuštaju svoj poloţaj i ustupaju pobedu vladajućem umu, koji su ukrepili milosrĎe i blagodat

Boţija.

Prepredeni Ďavo ne moţe da podnese da vidi da naš sveti angeo čuvar stoji pored nas. Taj zmaj iz

bezdana pokušava da ga udalji od nas kako bi nas lišio telohranitelja, a zatim se obrušio na nas

kao strašna oluja i proţderao nas. Budući da zna da će one pomisli koje su protivne

celomudrenosti udaljiti tog angela, on podiţe mnoštvo nečistih pomisli i maštanja o ispraznim

idolima da bi oskrnavio um, srce i telo. MeĎutim, kad vojnik Boţiji shvati njegovu zlobu, on

istog časa prihvata oruţje Hristovo i razvejava njegovu zamku.

5. Čedo moje, budi oprezan sa maštom. Svi gresi potiču od mašte, ona je koren greha. Dakle,

budi oprezan. Čim se pojavi maštanje o nekoj osobi ili delu, o nečemu što si video ili čuo, istog

časa ga gnevom i molitvom proteraj iz svog uma. Izgovori je (molitvu) brzo i odsečno, i odmah

umno i sa bolom preklinji našu Presvetu Bogorodicu da ti pomogne. Imaj poverenja u Boga da

ćeš pobediti.

Bio si gord, i Ďavo je stoga počeo da ratuje s tobom. Sad se smiri, ponizi i vreĎaj samoga sebe, a

Bog će ti pomoći kad vidi tvoje smirenje.

Kao što izbegavaš vatru da se ne bi opekao i zmiju da te ne bi ujela, isto tako bi, pa čak i više,

trebalo da izbegavaš demonska maštanja.

Budi oprezan, ponavljam, sa nečistim maštanjima, jer na taj način padaju i propadaju duhovno

veliki ljudi.

6. Budi oprezan, čedo moje, da tvoj um ne luta tamo i ovamo, nego ga čvrsto priveţi za Ime

Hristovo. Preklinji Ga kao da je tu pred tobom prizivajući NJegovo ime s duševnim bolom, i

videćeš koliko ćeš koristi imati od toga.

Brzo odagnaj rĎave pomisli. Isteraj ih! Zavapi: "Napolje odavde, skitnice, napusti hram Boţiji,

izlazi iz moje duše!" Ne ostavljaj ih u sebi jer ćeš biti u opasnosti da te pozlede, i tad ćeš jecati i

uzdisati. Budi trpeljiv, čedo moje. Beţi od pomisli kao od vatre, jer one pustoše, hlade i

umrtvljuju dušu. MeĎutim, ako ih proteramo sa gnevom, budnošću i molitvom, od njih će poteći

velika korist.

Bori se i ne strahuj. Prizovi našeg spremnog Iscelitelja. Nije potrebno mnogo molbi, On ne traţi

novac, ne odvraća se od rana. On prihvata suze kao dobri Samarjanin. On brine i neguje čoveka

kojeg su pozledili duhovni razbojnici. Prema tome, pritecimo NJemu.

7. Što se tiče nemoralnih pomisli, one potiču od maštovitog dela duše (grč.θανηαζηικον μερος ηης υστης), odnosno u čovekovom umu pojavljuju se lica, stvari i dela koja je pet telesnih čula

sakupilo i poloţilo u riznicu mašte. Đavo povremeno prikazuje čovekovoj mašti ljude, stvari,

pesme itd, koje su čuvstva pohranila i pokreće strasti ka pomislima, kako bi opljačkao grad

Boţiji, tj. srce, odnosno da bi ga oskrnavio.

Prema tome, čitava veština sadrţi se u tome da udaljimo maštanja, ljude i ostalo, čim se pojave u

našem umu. Ako to uz pomoć blagodati Boţije učinimo, lukavo iskušenje je iskorenjeno u

samom početku i mi uz mali napor pobeĎujemo. MeĎutim, ukoliko pomisao bude uporna,

moramo joj se odupreti prizivanjem Imena Isusovog i gnevnim protivljenjem.

Osim toga, kad vidimo ljude koji nas sablaţnjavaju, pokušajmo da ne zadrţavamo njihov lik u svom sećanju nego da ga odmah udaljimo, pre nego što te predstave preuzme maštoviti deo duše

i omogući Ďavolu da se bori sa nama tako što će nam ih kasnije pokazati.

8. Čedo moje, što se tiče hulnih pomisli koje ti nameće Ďavo, kaţem ti da se ne plašiš. One se

pojavljuju zbog zlobnog sejača. On pokušava da udavi dušu hrišćanina idejom da hula potiče od

njega samog i da na taj način zatruje njegovo srce. Trebalo bi da nam takve pomisli uĎu na jedno

uho, a da izaĎu na drugo. Pokaţi toliku ravnodušnost, jer to nisu tvoje sopstvene pomisli.

Čedo moje, kaţem ti da se ne plašiš. Ja ću preuzeti odgovornost za njih. Kad se pojave takve

pomisli, reci satani: "Donesi šta god ţeliš. Od sada ni najmanje neću brinuti za ono što kaţeš, jer

je to izmišljotina tvoje zlobe!"

Čak i ako je sasvim očigledno da hulne pomisli potiču od Ďavola, i mi sami smo delimično

odgovorni za njih. Kako? Mi smo odgovorni zbog skrivene gordosti našeg uma koji misli da smo

vaţni. To se razotkriva hulnim pomislima. One mogu poticati i od našeg gneva, besa, mrţnje itd.

Prema tome, uporedo sa nipodaštavanjem takvih pomisli, trebalo bi da iznutra prekorevamo

same sebe i da vodimo borbu sa svakom gordom pomišlju. Osim toga, trebalo bi da sa svima

budemo u miru, čak i sa onima koji nam škode.

9. Ne pričajte mnogo. Klonite se protivurečenja, svaĎe, mnogogovorljivosti i svega što potiče od nemarnog jezika. Izbacite iz svog uma svaku rĎavu pomisao i svako nečisto maštanje čim se

pojave, jer ako ih zadrţite u umu i srcu stvoriće teško stanje. MeĎutim, kad smo oprezni prema

prvoj pojavi nečistog maštanja ili nečiste pomisli koja za njim sledi, bićemo mirni i

naslaĎivaćemo se nagraĎivanjem moralnom čistotom.

Dakle, čeda moja, pazite na sebe kad god uĎe nečista pomisao, jer se isti pristup primenjuje za svaku rĎavu pomisao. Kada je um nebriţljiv, ma kakve da je vrste pomisao ona će ući i, saglasno

strasti, stvoriti gorepomenuto teško stanje.

Prema tome, monah se prevashodno bori sa pomislima, a ono što ga spasava jeste trezvenost.

Trezvenost (trezvenoumlje, grč. νηυις) potiče od glagola "νηθφ", što znači, "pazim", "bdim",

"oprezan sam", "straţarim". Kad pazimo, kad smo budni, oprezni i kad straţarimo, onda je kuća

naše duše dobro čuvana i spašćemo svoje duše za koje se čitavog ţivota borimo.

10. Kad je čovek mlad, nemoguće je da ga ne napadnu nečiste pomisli i maštanja. Čovek ih

odmah mora ukloniti i izgovoriti Isusovu molitvu, i one će se udaljiti. MeĎutim, opet će se

vratiti; potrebno je da ih opet ukloni molitvom i trezvenošću, odnosno paţnjom i budnošću uma

(nusa).

Čovek mora da bude oprezan da iskušenje ne uobliči maštanje, jer najpre dolazi maštanje, zatim

pomisao i najzad sramna naslada. Kada posredstvom trezvenoumlja ne dopustimo rĎavom

maštanju da se uobliči i istovremeno izgovorimo molitvu, oslobaĎamo se pometnje. Osim toga,

Bog nas kruniše zbog naše dobre namere i naše ţelje da mu udovoljimo.

11. Trebalo bi uvek imati na umu, čedo moje, da sve što ti kaţe pomisao potiče od Ďavola i da

ima za cilj da te baci u očajanje, dok on sedi i smeje se. Prema tome, trebalo bi da i ti njega

ismeješ i da ne obraćaš paţnju na njegove glupe reči. Nikada ti neće naškoditi ako ga budeš

nipodaštavao. Postaraj se da ne obraćaš paţnju na ono što kaţe i bićeš spasen. Nikakvu štetu

nećeš pretrpeti ukoliko ne prihvatiš njegov savet. Bio je oštećen svako, ko je verovao pomislima.

Zbog toga nipodaštavanje pomisli i izgovaranje molitve čini čuda.

Ne tuguj, čedo moje, ne očajavaj, ne gubi hrabrost! Ma šta da ti Ďavo šapuće u um, to je laţ i

obmana. Ništa mu ne veruj! On se raduje kad vidi da su mu ljudi poverovali i da se raţalošćuju.

S druge strane, on je veoma oţalošćen kad mu ne veruju i ostaju mirni!

Što se mene tiče, moj starac je govorio da se takve pomisli moraju nipodaštavati. Odmah sam mu

poverovao i istog trenutka sproveo u delo njegov savet. Na taj način sam bio isceljen.

Da bi iscelenje bilo potpuno, moraš nipodaštavati takve pomisli. Veruj mi, to je najbolji lek.

Potrudi se da ga ne zapostaviš. Sav svoj napor treba da usmeriš ka tome da ne razmišljaš o

onome što ti Ďavo ubacuje u um. Ne obraćaj paţnju na to i ni najmanje nemoj tugovati.

Budi nemilosrdan prema sramnim pomislima. Napadni ih sa gnevom, boţanskim strahom i

dvoseklim mačem molitve: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Snaţno zavapi i usklikni, a Isus

je nevidljivo prisutan da bi ti pomogao. Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju (Ps. 145;18).

12. Mladost ne zaboravlja svoje prirodne zakone. Iz tog razloga baca strašne talase sramnih

pomisli na tvrĎave hrama Boţijeg da ih bi učinila prljavim jazbinama zverskih pomisli.

Klonite se sramnih maštanja. Raskopajte i pogubite vavilonske pomisli (v. Ps. 137;78) mačem

duha, a to je molitva, da biste bili blagosloveni u onaj dan kad će se otkriti skrivena dela

čovekova.

13. Čedo moje, neka te ne plaše bludne pomisli; samo nauči kako da ih udaljiš. Ukoliko to

naučiš, ti ćeš ih prepoloviti, i tvoja glava će biti ovenčana pobedama.

Čim se u tvojoj mašti pojavi lik koji izaziva nečiste pomisli, odmah ga i bez najmanjeg oklevanja

udalji, kao što zatvaraš oči kad nešto ne ţeliš da vidiš. Razgnevi se na Ďavola i brzo izgovori molitvu, sa bolom i suzama. Videćeš, da će se nečista pomisao istog časa povući. MeĎutim,

ukoliko se maštanje pojačava, razbij taj lik na komadiće i učini ga ruţnim, kako bi odvratnost

uklonila nasladu koja se stvorila.

Obrati paţnju da se ne osmeliš i da prestaneš da obraćaš paţnju na svaku nečistu pomisao, jer će ta mala nesmotrenost izazvati veliku bitku. Budi oprezan da te ne privuče nečisto maštanje i da

ne počneš da razgovaraš sa zamišljenom osobom, jer ćeš se kasnije teško osloboditi toga. Nakon

ovog iskustva, videćeš koliko je budnost potrebna kad su u pitanju pomisli.

14. Kad se borimo protiv demonskih pomisli, ova borba se smatra za mučeništvo. To se dešava

stoga što čovek mnogo pati kad ga napadnu nečiste pomisli i Bog, videvši muku i bol njegove

duše, smatra to za mučeništvo.

Pomisli bezverja su uzrokovane gordošću i egoizmom. Dakle, čedo moje, udalji egoistične

pomisli i smireno (ponizno) razmišljaj o sebi. Ne osuĎuj druge, i osvrni se samo na svoje

sopstvene greške. Budi oprezan u pogledu reči i nikoga ne ogorčuj.

U potpunosti nipodaštavaj pomisli bezverja, jer su one demonske i nameravaju da poharaju tvoj

borbeni duh. Ako to ne učiniš, one će te predati plotskom demonu, a zatim i duhovnoj smrti. Čim

počneš da se boriš, doći će ti pomisli gordosti o tome da si podviţnik i sl, a pomisli bezverja će

doći za njima. Tad ćeš videti kako nam se demoni izruguju.

Ni najmanje ne obraćaj paţnju na pomisli i potpuno ih zanemari. Pridrţavaj se molitve i sećanja

na smrt i videćeš kako Ďavo menja svoje "obličje".

15. Trebalo bi da se naš um neprestano bavi korisnim duhovnim pomislima, kako podmukli demon ne bi našao priliku da nam unese hiljadu i jednu nečistu i grešnu pomisao kojom će

oskrnaviti našu dušu i učiniti nas krivima i nečistima pred Bogom. Čedo moje, budimo oprezni

prema svakoj svojoj pomisli, kao i prema reči ili delu, kako ne bismo ţalostili našeg najslaĎeg

Isusa koji je zbog nas, krivaca, pretrpeo strašnu i bolnu smrt.

Čedo moje, budi oprezan sa svojim pomislima. Imaj borbenog duha i uvek budi spreman da se

suprotstaviš pomislima. Ne povlači se, jer ćemo skupo i teško platiti svaki ustupak.

16. Primio sam tvoje pismo u kojem govoriš o hulnim pomislima uopšte. Pomisli te vrste potiču

od gordosti. Ti si prelešćen kad kaţeš da su iskušenja odagnala gordost iz tvoje duše. Drvo se

poznaje po plodu, a uzrok po posledici.

Jedan starac je pisao da obim gordosti koja obitava u nama odgovara broju iskušenja koja smo

imali. Kad bismo posedovali istinsko smirenoumlje, mir Boţiji bi se slavno ustoličio na prestolu

tvog srca, i sve bi bilo mirno i spokojno. MeĎutim, kako je mir u gradu pomućen, čini se da tamo

postoji buna i uhoĎenje, zbog čega postoji pometnja meĎu graĎanima, odnosno pomislima. Lek

za to je nečitanje jeretičkih knjiga i potpuno nipodaštavanje hulnih pomisli, koje ćemo smatrati

strancima i tuĎinima, psima koji laju, tvorevinom demonskom. Pored toga, smirena molitva i pomirenje ako vas je, kao ljude, neko sablaznio (uznemirio). Budnost, ako se ustalio nemar. To

su lekovi koji isceljuju ovu bolest. MeĎutim, daleko najbolje će je isceliti potpuno preziranje

hulnih pomisli kao Ďavolske "gadosti".

Kada je avu Pamvu napao duh hule, on se molio govoreći: "Gospode, kako da se spasem od ovih

pomisli?" Angeo mu je odgovorio: "Pamvo, Pamvo, prestani da brineš o tuĎim stvarima,

odnosno o hulnim pomislima, i obrati paţnju na svoje sopstvene grehe."

Što se tiče istina Pravoslavlja, nema mesta ni najmanjoj sumnji. Sveti Duh je predsedavao

Vaseljenskim saborima, i što god su svetitelji Boţiji izrekli, izrekli su Duhom Boţijim. Kao

dokaz za to sluţi nam svetost njihovih moštiju.

17. Nipošto se nemoj obeshrabriti, čedo moje. Svako iskušenje koje iskrsne i izazove pometnju

je blagotvorni lek.

Udalji lik svake osobe ili stvari koja u tebi izaziva pometnju i dovodi te u iskušenje. Oslobodi

svoju maštu svakog lika i neka tvoja usta neprestano izgovaraju molitvu. Istog trenutka ćeš videti

korist od ovakvog postupka. Nastoj da ne dopustiš da ţelja i lik te osobe pobede tvoj um i srce.

Na početku monaškog ţivota obično se dogaĎa da nas Ďavo podseća na drage prijatelje, kako bi

slomio duševnu snagu i poništio borbu naše duše, izazivajući na taj način poraz sa neizvesnim

posledicama. Prema tome, ove stvari ne smemo olako prihvatati, nego se odvaţno moramo

suprotstaviti iskušenju od samog početka, uklanjajući ljudske likove iz naše mašte tako što ćemo

neprestano izgovarati molitvu i izbegavati odreĎenu vrstu hrane. Verujemo da će se na taj način,

uz iskrenu i postojanu ispovest i blagodat Boţiju kao saveznika, neprijatelj povući.

18. Čedo moje, primio sam tvoje pismo i video kako se Ďavo poigrava sa tobom. Ne budi

oţalošćen u takvim slučajevima, nego se sa "stručnjakom" obračunaj na jednostavan način: kad ti

Ďavo unese pomisli bezverja, hule, i sl, ne prepuštaj se nego sakupi svoju brojanicu i snaţno

započni da izgovaraš molitvu, neprestano, kao mašina, i ubrzo ćeš videti da su te napustile i

oţalošćenost i pomisli. U takvim slučajevima nemoj se prepirati s njim! Samo izgovori molitvu

bez ikakve druge pomisli ili maštanja, i videćeš da se sve raspada kao paučina. Neka potištenost

ne naruši tvoje spokojstvo.

19. Da bi se napredovalo u duhovnom ţivotu, neophodno je da se udalje različite nečiste pomisli,

isto kao i njihova nečista maštanja koja nas izazivaju i skrnave našu dušu. Ne smemo ostati

mlaki u udaljavanju nečistih pomisli i maštanja, jer svaki greh i potiče od pomisli i maštanja.

Ako, dakle, iskorenimo nečiste pomisli i maštanja tako što ćemo ih revnosno udaljavati,

shvatićemo da preduzimamo sistematsku borbu na očišćenju od strasti, nakon čega se čovek oslobaĎa duševne i umne pometnje. Naprotiv, kada zanemarimo ovu borbu za očišćenje uma od

nečistih pomisli i maštanja, poročne strasti će nam neizbeţno gospodariti, i bićemo u vlasti

demona i grehova.

20. Budi krajnje oprezan sa svojom maštom. Ne prihvataj nikakvu sliku, jer će to postati idol

kojem ćeš se klanjati.

Um koji luta je bestidna ptica i stvara najčudnovatije slike: on prodire u dubine savesti našeg

bliţnjeg i izobraţava njegove tajne i skrivene stvari. Čim ta slika počne da se uobličuje, uništi je

molitvom. Što više oklevaš, to ćeš se kasnije više mučiti i patiti.

21. Neophodno je da svako od nas motri na samoga sebe, na svoje delanje i, prevashodno, na

svoje srce, kako bi video da li tamo postoji sećanje na Boga, smrt, pakao i svako drugo

dušekorisno i boţansko sećanje. Činjenicu da ne posedujemo duhovnu utehu dugujemo

sanjarenju i nedostatku samoposmatranja, kao i nedostatku sećanja na Boga. Trebalo bi da se

vaše pomisli okrenu samima sebi. Neka um dobije duhovni zadatak i ne dopustite mu da luta

tamo-amo. Prisilite se malo na bezmolvije. Ne govorite ono što nije neophodno. Neprestano se

molite. Iznutra osuĎujte same sebe, i nemojte se pravdati. Da zaključimo: ako ne prisiljavamo i

ne primoravamo same sebe, ne moţemo postići ništa duhovno.

O TREZVENOUMLJU

sadrţaj

1. Malo je vremena, i nepoznato nam je kad će ono isteći. Borimo se, dakle, i budimo oprezni, a gnevom (na Đavola) i vatrenom molitvom uklonimo svaku rĐavu pomisao. Ako prolijemo suze,

imaćemo veliku korist, jer suze očišćuju dušu i čine je beljom od snega. Budimo spremni da se

hrabro borimo, jer se nadmećemo sa silama mraka koje nam nikad nisu saveznici i nikada ne

umanjuju svoje napade. Razbudimo se i nemojmo dremati, jer pogibelj preti našem večnom

ţivotu. Ako izgubimo pobedu, izgubili smo i dušu, izgubili smo večni počinak i radost u Bogu i

osudili smo same sebe na drugu smrt a to je večna razlučenost od Boga. Neka se to nikad ne

dogodi!

Trezvenoumno bdijmo nad pomislima. Početak pada potiče od pomisli. Dakle, snaţno se borimo

protiv tog početka u pomislima i ne dozvolimo im da ojačaju usled našeg nemara. Naprotiv,

udaljimo maštanja čim se pojave i gnevno prigrabimo mač duha, a to je reč Boţija, odnosno

"Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Prizovimo najslaĎeg Isusa i On će nam odmah doći u

pomoć, dok će se demoni istog časa udaljiti. Molitvu, meĎutim, ne smemo izgovarati nemarno, nego tako što ćemo iz dubine vatrenim duhom zavapiti: Uĉitelju, spasi me, pogiboh (v. Lk. 8;24).

Na početku, borba sa pomislima ne zahteva veliki trud. MeĎutim, ukoliko im dopustimo da

ojačaju, borba postaje teška i često se dogaĎa da budemo i ranjeni i poraţeni. Kada se pak

probudimo i zavapimo, dolazi dobri kormilar Hristos i upravlja našu laĎu ka mirnoj i spokojnoj

luci.

Od naših pomisli zavisi hoćemo li pretrpeti štetu (oskrnaviti se) ili ćemo se poboljšati

(napredovati, popraviti se). Iz tog razloga, spustimo svoj um, tj. svoju paţnju u srce, i neka on

bude kao hrabri straţar naoruţan odvaţnošću, molitvom, bezmolvijem i samoprekorevanjem.

Ako se budemo borili na ovaj način, kao ishod ćemo imati slatki mir, radost, čistotu, duhovnu

filosofiju i molitvu koja će, kao najmirisniji tamjan, okaditi hram Boţiji, a to je unutrašnji čovek.

Ne znate li, kaţe apostol Pavle, da ste hram Boţiji i da Duh Boţiji obitava u vama (1. Kor. 3;16).

Pišem vam ovo da bih vaše duše podstakao na duhovnu budnost, da biste našli unutrašnji mir

Boţiji i radovali se. Amin. Neka bude.

2. Postimo onoliko koliko nam dopušta naša snaga. MeĎutim, kad je u pitanju post čuvstava,

uma i srca, svim silama ćemo se nadmetati s neprijateljem naše duše. Čedo moje, čuvaj svoja

čuvstva, a posebno oči. Oči su slične pipcima oktopoda, koji grabi sve što se naĎe ispred njega.

One još lakše hvataju plen greha. Posredstvom očiju padaju i bivaju izgubljene duhovne tvrĎave.

Kad David nije pazio na svoje oči, počinio je preljubu i ubistvo, iako je bio prorok Boţiji i

posedovao blagodat i dar prozorljivosti.

Čedo moje, kako se nalaziš usred prilika za mnoga sagrešenja, moraš motriti na svoja čuvstva.

Prevashodno moraš motriti na svoj um, na kormilara i "bestidnu pticu", kako kaţe ava Isaak

Sirijski. Um prodire u skrivena dela bliţnjeg. Izobraţavajući sramne prizore, on postaje bestidni

umetnik. Zbog toga prihvati svaku ţrtvu kako bi svoj um sačuvao čistim tako što ćeš bez

oklevanja udaljiti svaku pomisao i nečisto maštanje, imajući kao snaţnog pomoćnika Isusovu

molitvu i onu vrstu gneva za koji je rečeno: Gnevite se ali ne grešite (Ef. 4;26).

3. Neprestano bdijte na čuvanju svog uma, jer ţivot i smrt besmrtne duše zavise od toga hoćemo

li biti revnosni ili ne. Sve počinje od maštovitog dela uma. Ne postoji niti greh niti vrlina koja

kao svoj početak i polazište ne bi imala maštoviti deo uma. Prema tome, uzvišenom revnošću

ovog umnog (noetičkog) polazišta dostiţe se sveti cilj spasenja.

Duhovno trezvenoumlje prevashodno podrazumeva očuvanje uma čistim od strasnih maštanja i

suprotstavljanje svakom neprijateljskom napadu pomoću Molitve Isusove i protivljenja.

Bez trezvenoumlja se ne moţe dostići čistota duše i tela, niti se čuvstvima uma i srca moţe videti

Bog.

Ako Bog ne poseti čovekovu dušu, on će ostati u potpunoj grehovnoj tami. Mi, meĎutim, kao monasi koji su posvećeni zadobijanju u Hristu unutrašnje čistote od strasti, moramo biti dobro

rukovoĎeni u ovoj najvaţnijoj lekciji trezvenoumlja, kojim ćemo se kroz čuvstva srca pribliţiti

Bogu.

Đavo se najupornije bori protiv te najspasonosnije lekcije trezvenoumlja kojom se osvećuje

čovek i koristi svaki način da je spreči, napadajući nas najrazličitijim pomislima i sablaznima.

I mi, meĎutim, moramo po svaku cenu sve učiniti da mu se suprotstavimo, kako bismo bili

nagraĎeni unutrašnjim očišćenjem i kako bi nas ovenčao naš Podvigopoloţnik i Bog, Hristos.

Ne kolebajte se pred satanskim napadima našeg zajedničkog neprijatelja nego se borite hrabro i s

nadom u našeg Gospoda, koji neće dopustiti da budemo iskušavani preko svoje snage.

Prema tome, budite hrabri, čeda moja, i krenite napred sa slatkom nadom u Hrista i svemoćnu zaštitu Presvete Bogorodice. Čvrsto verujem da ćete zadobiti večni ţivot, zajedno sa svima koji

su se dobro podvizavali i bili ovenčani u Trijumfujućoj Crkvi na nebesima. Amin. Neka bude.

4. Postojao je jedan sveti čovek koji je progonio demone; demoni su ga se plašili. Jedan od

njegovih učenika ga je upitao: "Starče, zašto te se demoni plaše?"

Reći ću ti, čedo moje," rekao je starac. "Vodio sam duhovni rat sa telesnim (plotskim)

pomislima, ali nikad sebi nisam dozvoljavao da im se prepustim. Bitku sam uvek ureĎivao tako

da sam frontalni rat vodio još u fazi pristupanja. Nikad Ďavolu nisam dozvoljavao da uznapreduje

dalje od faze pristupanja. Budući da sam vodio neprestani rat, Bog mi je podario taj blagoslov i

tu blagodat da me se demoni plaše i da beţe od mene uprkos mojoj nedostojnosti."

Pomisli samo - on je presecao iskušenja još pred vratima, čim bi zakucala, i uopšte im nije

otvarao. Zašto im onda ti otvaraš? Šta je on imao u sebi što ih je sprečavalo? Imao je sveta

sećanja kojima se bavio njegov um. Iskušenja su spolja kucala i pokušavala da uĎu, ali za njih

nije bilo mesta. Nije im stvoren prostor da ubace svoje sopstvene pomisli, jer ih je on zaustavljao

sećanjem na smrt. Posredstvom ove stalne pobede taj sveti čovek je zadobio blagodat da ga se demoni plaše i da ih udaljuje od ljudi. Velika je pohvala za nekoga kada uspe da, blagodaću

Boţijom, zadrţi demone u fazi pristupanja.

Ne postoji smrtnik, duhovni čovek i podviţnik, koji nije bio predmet neprijateljskog pristupanja.

Drugim rečima, svako ljudsko biće treba da očekuje da bude iskušavano. Ako ljudi ostave

otvorene prozore i vrata, kao što obično i čine mirjani koji ne poznaju Boga, neprijatelj će napredovati i pobediti ih. Duhovni ljudi se bore da neprijatelju ne otvore ni vrata ni prozore, pa

čak ni najmanju rupu.

Često je teško da se greh počini na delu. Ne mislim na greh počinjen u srcu, nego na greh

počinjen ustima ili delom. Da bi se počinila ta vrsta greha, moraju se podudariti mnoge stvari.

MeĎutim, veoma je lako sagrešiti u mislima. Čovek je u stanju da svakog časa, na svakom mestu

i u svako doba sagreši u mislima, a da za to niko ne sazna. Često postoje smetnje da se izvrše

spoljašnja dela, ne samo zbog toga što se moraju uskladiti mnoge okolnosti nego i zbog stida.

Naprotiv, unutrašnji greh, greh koji se čini u mislima, moţe nagovoriti čoveka da iznutra počini

zločin i da ne bude primećen.

Taj unutrašnji greh nije vidljiv. LJudi ga ne vide, ali ga vidi Bog. Ako se ne plašimo ljudi i ako

ne osećamo stid jer oni ne vide greh, trebalo bi da se plašimo Boga, jer se taj moralni prestup

počinjen u mislima odigrao u NJegovom prisustvu.

Mnogi ljudi se zavaravaju. To se u suštini dešava zbog egoizma, koji nanosi najveću štetu.

Najpre dolazi do unutrašnje izdaje, a zatim i do spoljašnje, koja se projavljuje u telesnim

udovima.

Prema tome, neophodna nam je stalna i napregnuta paţnja ili, kako smo rekli, napregnuto

trezvenoumlje. Trebalo bi da unutar nas postoji straţar i nadzornik, da bi motrio na pomisli koje dolaze i odlaze i proveravao njihov identitet, kako ne bi ušli špijuni i izazvali graĎanski rat u

duši.

Oko duše mora biti veoma čisto i krepko da bi izdaleka opazilo neprijatelja i preduzelo

odgovarajuće mere.

Koliko nas samo pomisli neprestano napada! Svaka strast nas napada svojim sopstvenim

pomislima. Ako duša jasno vidi, ona će izdaleka odseći pomisao. Ona će još po "mirisu"

prepoznati kakva će se strast pojaviti. Istog časa će se pripremiti, postaviti straţare, podići

bedeme i biti spremna da se suoči sa tom strašću.

LJudi postaju zarobljenici. Strast je kao zmija koja u sebi krije otrov. Postoje ogromne zmije

koje izbacuju otrov. Taj otrov je poguban i njime truju sve oko sebe kako bi ga mogle proţdreti.

Isto se moţe reći i za zmije greha: one izdaleka šire otrov, odnosno nasladu i um (nus) biva

paralizovan; njegove snage bivaju paralizovane. Čovek postaje rob strasti i ona ga i protiv

njegove volje odvlači ka zlu.

Kad se ljudi naĎu u ovom stanju ropstva, protestuju i kaţu: "Ne mogu da se oduprem, jer u to

vreme ništa ne mogu da učinim!" Odgovor je sledeći: moraju se preduzeti odgovarajuće mere

kako um i srce ne bi došli do tačke u kojoj će biti zarobljeni i razoruţani. Opitom se pokazalo da

mere kojima ćemo sprečiti opasnost moramo preduzeti čim duhovna zmija raširi svoj otrov, dok

je još daleko i pre nego što nas dosegne i zatruje nam um i dušu. Kad jednom budemo zatrovani,

više nećemo moći da dejstvujemo.

Kad čoveka nadvladaju pomisli i kad se preda maštanjima, odatle, iz naše mašte, dolazi svako

zlo! I kada misaono doţivi mnogo duhovnih brodoloma i kada više puta bude ranjen

slastoljubivim maštanjima, čovek će biti zarobljen čim se satana vrati sa sličnim maštanjima.

Čovek im se iz tog razloga nipošto ne sme predavati, kako se strasti i maštanja ne bi učvrstila i

ukrepila.

5. Neka oči tvoje duše budu široko otvorene. Čuvaj svoja čuvstva, kako telesna (prevashodno

oči), tako i čuvstva duše (posebno tako što ćeš svoj um čuvati od lebdenja). To je neophodno

stoga što kroz čuvstva prodiru mikrobi svih duhovnih bolesti. Tako nemaran hrišćanin

vremenom dobija mnoge bolesti i gubi neprocenjivo blago svoje duše. Do preljube duše dolazi

vrlo lako kad nečistim pomislima i odgovarajućim maštanjima dopustimo da uĎu u nas i da nas

nadvladaju. Čedo moje, moraš paziti na svoje oči ukoliko ţeliš da pobediš demona poţude.

Pored toga, ništa manje opasno nije ni gledanje nedoličnih prizora, novina, časopisa i sl.

6. Čedo moje, bori se dobrim podvigom večnog ţivota. Postavi dobar početak da bi stekao

izvrstan kraj. Neka tvoj um u potpunosti bude obuzet sećanjem na Isusa Hrista i On će za tebe

postati sve - radost, mir, plač po Bogu i mnoštvo ţivotvornih suza, koje će tvoju dušu učiniti

beljom od snega i blistavijom od oblaka.

Čedo moje, kada bezmolvstvuješ i paţljivo izgovaraš molitvu, odnosno kada tvoj um obraća

paţnju na molitvu koju izgovara, ne priklanjajući se ničemu drugom osim molitvi, on će početi

da se pribliţava sladosti Isusovoj. Ako neprestano budeš smirivao samoga sebe, to će ti mnogo

pomoći da postigneš taj cilj. Smirenje podrazumeva da za svako iskušenje i za sve ostalo

prekorevaš sebe i da, istovremeno, opravdavaš svog brata.

7. Najveličanstvenija crkva u kojoj Bog najradije obitava, jeste ona koju je izvrsno sazdao

Svojim sopstvenim rukama, a to je vascelo naše biće, naša duša, dok god je čista.

Čistota srca podrazumeva um koji je slobodan od nečistih pomisli. Od takvih pomisli potiču

rĎava i ostrašćena osećanja koja, opet, izazivaju strastvenu razdraţljivost tela. Time se u

izvesnom stepenu skrnave i duša i telo, gubeći na taj način svoju čistotu i neporočnost.

Prva rĎava i ostrašćena misao, a prevashodno odgovarajuće strastveno maštanje, predstavljaju

polazište za sve vidove greha. Nijedan greh nije ostvaren na delu a da mu posredstvom mašte

nije prethodila nečista misao.

Dakle, da bismo zadobili najveće dobro, a to je čistota u punom značenju te reči, neophodno je

da svoj um očistimo od grešnih misli i maštanja. To je jedini način da zadobijemo čistotu koja je

postavljena na čvrstim temeljima.

Ako ţelimo da prestanemo da činimo rĎava dela a pri tom ne obraćamo paţnju na svoje

unutrašnje pomisli, uzaludno ćemo se truditi. Kad se pobrinemo da očistimo dušu, u njoj će

obitavati Bog slave i ona će postati NJegov sveti i raskošni hram, koji će odisati miomirisom

tamjana neprestane molitve.

8. Kakva je korist ako se telesno danonoćno trudimo, a pri tom ne nastojimo da uklonimo

korenje iz kojeg izrasta svako zlo?

Nama je apsolutno neophodno trezvenoumlje i neprestana molitva, da bismo uklonili zlo koje se

ugnezdilo u nama i da bismo ga zamenili duhovnim dobrom.

Pazite da vas svakodnevni poslovi ne liše usmene molitve. Prizivajte preproslavljeno i najslaĎe

Ime našeg Isusa, i On neće oklevati da vam odmah pritekne u pomoć i da vas uteši. Šta je to što

blagoslovena molitva ne moţe da ispravi i vaspostavi?!

Prisilite se na molitvu. Zašto bi vaš um lebdeo tamo-amo umesto da se okrene Isusu, budući da

smo radi NJega sve napustili i da ćemo radi NJega sve pretrpeti?

9. Na osnovu opita znam da poboţnost posredstvom bezmolvija, molitve, sozercanja, očišćujućih

suza, istinskog pokajanja i bogomislija vaspostavlja podviţnika kako telesno, tako i duhovno.

Razume se da podviţništvo pomaţe kad je telo snaţno, ali ukoliko je telo slabo moţe ga zameniti

blagodarnost i samoprekorevanje.

Opseţna poboţnost i trezvenoumlje su sve: to su istinska obeleţja duše koja ţivi u Hristu. Kad

nedostaju ta obeleţja i kad čovek jednostrano praktikuje podviţništvo, ono će biti ili od male

koristi ili će pak biti sasvim izgubljen, jer će se pogorditi zbog pohvala drugih ili zbog

sopstvenih pomisli. NJegov trud će propasti bez trezvenoumlja, te sveobuhvatne svetlosti duše koja ima neprocenjivu vrednost. To se dešavalo mnogim podviţnicima u pustinji i oni su

doslovno gubili svoje duše, kao što čitamo u knjigama.

Sveti Oci izobraţavaju podviţništvo (askezu) kao lišće na drvetu, dok je trezvenoumlje plod. Po

plodovima njihovim poznaćete ih (Mt. 7;16), i to su oni plodovi za koje nam je zapoveĎeno da ih

uberemo. Neka nas Bog prosvetli kako da koračamo, jer su istinski rukovoditelji iščezli i svako

od nas korača svojim sopstvenim putem. Neka svima nama Bog bude istinski rukovoditelj.

10. Čeda moja, bez obzira kakvu vam ţalosnu stvar spominjao Ďavo, neprijatelj vaših duša,

potrudite se da je odmah i bez oklevanja udaljite jer će svako odugovlačenje imati nepoţeljne

posledice.

Đavola ćete potpuno pobediti molitvom i trezvenoumljem. Suština trezvenoumlja sastoji se u

nedremanoj budnosti uma, kojom ćemo se suprotstaviti strastvenim pomislima i maštanjima

sramnih demona. Od toga zavisi ţivot i smrt, oskrnavljenje ili poboljšanje. Drugim rečima, duša

koja se moli umno (noetički) i odbija i prezire različite nečiste pomisli, vremenom se očišćuje i

osvećuje.

11. U telesnoj bici spašće nas samo okretanje leĎa, što znači da od pomisli i maštanja moramo

uteći čim se ona pojave. Ne odugovlači zato što ţeliš da ispitaš maštanja ili da razgovaraš sa

njima! Mašta je velika i strašna zamka. Stvari koje se izbegnu očima ili dodirom s lakoćom će

pristupiti uz pomoć mašte.

Nastoj da sačuvaš svoj um od maštanja o bilo kakvim svetovnim stvarima koje su izvan

manastira. Trebalo bi da sva ta maštanja zameni jedna jedina misao, a to je sećanje na našeg

poklonjenja dostojnog Isusa. Ako te nešto u tvojoj keliji podseća na nekoga, moraš se toga

osloboditi i tako po svaku cenu odvratiti bilo kakvu priliku za rat. Potrudi se da izbrišeš svoju

prošlost. Kad se ona probudi i kad bude pokušavala da te udavi, ti prizovi Isusa i On će biti

spreman da ti pomogne.

12. Čedo moje, čuvaj svoj um od nečistih pomisli; čim se one pojave, odagnaj ih izgovaranjem

Isusove molitve. Kao što pčele beţe od dima, tako i Duh Sveti beţi od zlosmradija dima sramnih

pomisli. I kao što pčele pritiču cveću koje ima nektar da bi od njega napravile med, tako i Duh

Sveti pristupa umu i srcu u kojima se stvara nektar vrlina i dobrih pomisli.

Ako ništa ne zamišlja, um će obratiti paţnju na reči molitve koja se izgovara umno ili usmeno.

Stvarna i središnja tačka svih metoda je molitva slobodna od bilo kakvih maštanja, pri čemu se

paţnja usmerava na reči koje se mogu izgovarati umno ili usmeno.

O UMNOJ I SRDAĈNOJ MOLITVI

sadrţaj

1. Molite se, preklinjem vas, prema savetu apostola Pavla: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5;17).

Trezvenoumni Oci kaţu: "Ako si bogoslov, onda ćeš se istinski moliti i ako se istinski moliš,

onda si bogoslov!" I zaista, trezvenoumni pustinjski Oci uče da se posredstvom različitih

podviga kao što su: delanje, sozercanje ("praksa" i "teorija") i moralna filosofija trezvenoumlja i

molitve, čovekov um očišćuje, prosvetljuje i usavršava i, prema tome, zadobija dar bogoslovlja,

ali ne akademskog bogoslovlja kakvo poseduju bogoslovi na univerzitetima, nego bogoslovlja

koje proishodi i proističe sa boţanskog izvora, odakle se večno izlivaju reke istinskog,

boţanskog bogoslovlja.

Sveti trezvenoumni Oci kaţu da um, koji je prestao da sozercava Boga, postaje ili ţivotinjski ili

zverski. Naprotiv, posredstvom molitve, a posebno umne (noetičke) molitve, um (nus) postaje

bogolik i prosvetljen boţanskim ozarenjem.

Čovekovo spasenje zavisi od molitve, jer je to ono što ga sjedinjuje s Bogom i pribliţava Bogu.

Kad se čovek nalazi u blizini Boţijoj, sasvim je prirodno da ne skreće sa etičkog puta, jer obraća

paţnju na svaki korak koji će preduzeti. Uprkos svoj našoj paţnji, Ďavo ne prestaje da nas

spotiče, jer ţeli da nas iznenadi u trenutku slabosti i da nas odvuče na svoj put, koji uvek vodi

strmoglavo nadole. Iz tog razloga se, draga moja čeda, od nas nuţno zahteva da se uvek

naoruţavamo neprestanom molitvom našeg slatkog Isusa.

Ne smemo zaboraviti da Ďavoli napadaju molitvu i da nasrću na nju, kako bi je pomoću zlog

lebdenja učinili nedelotvornom. U vreme molitve, čovekovim umom kruţe najrazličitije misli,

teţeći da ukradu plod molitve i da onom, koji se moli, ostave samo kosti, odnosno trud i napor.

Iz tog razloga, onaj ko hoće dobro da se moli trebalo bi da pre početka molitve udalji svaku

brigu, a zatim i svaku pomisao. Um bi, kao nadzornik, trebalo da motri na svaku reč koju

izgovaraju usta, kako bi molitva postala plodonosni izvor boţanske blagodati i pomoći.

Prema svetim Ocima, satana će se uvek postavljati kao trn i kao kamen spoticanja za svetu

molitvu. To je stoga što ga molitva obespokojava i saţiţe. Dakle, čeda moja, prisilite se na

molitvu, a pomjanite i mene, vašeg ubogog starca, da bi mi se Gospod smilovao.

2. Najvaţniji cilj monaškog ţivota je da monahe čvrsto ujedini sa Bogom, koji je naš krajnji

domet. Kad je čovek sjedinjen sa Bogom i kad Bog obitava u njegovom srcu, onda mu ništa ne

nedostaje. U njegovoj duši nema praznine. Pored toga, njemu ne nedostaju ni veštastvene stvari,

neophodne za sadašnji ţivot. To je još jedan dokaz koliko Bog brine za one koji su Mu poslušni.

Molitva je način na koji se vrlo prisno sjedinjujemo sa Bogom. Pod molitvom ne

podrazumevamo samo to što ćemo se povremeno moliti pred ikonama, nego uporedo s tim, a to

je ono što moramo činiti, monah koristi i pet reči molitve koje izgovara dok radi, jede, sedi ili se

bavi bilo čim drugim, bez prestanka! Tih šest reči izgovaramo ustima, umom ili srcem:

GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME!

Neprestano izgovaranje ovih reči neće nas zamoriti. U početku, moramo malo biti istrajni.

Kasnije se, meĎutim, čovek na to navikava i izgovara molitvu s velikom lakoćom, ne ţeleći da je

prekine. Kada je izgovara, on oseća takvo duhovno likovanje da čak i u teškim trenucima, ako ih

bude, ne biva uznemiren ili zabrinut. Bolje rečeno, on trpeljivo pritiče Hristu kojega preklinje da

bude milostiv prema njemu, i Hristos ga teši i veseli. Šta je lepše nego u svakom trenutku

preklinjati Hrista i izgovarati NJegovo sveto ime ovim glinenim usnama? Postoji li veća čast?

U tim rečima sadrţana je vascela naša vera. Govoreći "Gospode", mi verujemo da smo sluge

Boţije i da je On naš gospodar. Time iskazujemo poštovanje Hristu kojeg smo priznali za

gospodara, ali se time još više ukazuJe čast nama jer smo sluge takvog gospodara, koji je Bog.

Kada kaţemo "Isuse", a to je ljudsko ime Boţije, prisećamo se celokupnog zemaljskog ţivota

Hristovog, od NJegovog Roţdestva do Vaznesenja.

Kada kaţemo "Hriste", što označava pomazanika Boţijeg, Cara neba i zemlje, ispovedamo i

verujemo da je Hristos naš Bog Koji je sve stvorio, Koji je na nebesima i Koji će ponovo doći da

sudi svetu.

Govoreći "pomiluj me", preklinjemo Boga da nam pošalje Svoju pomoć i Svoje milosrĎe, jer

priznajemo da ništa ne moţemo da učinimo bez boţanske pomoći. Ovo je, ukratko, objašnjenje

ovih svetih reči. Ko god ih izgovori, iskusiće mnoštvo stvari.

Svim srcem se molim da vam naš slatki Isus podari ovu molitvu u dušama, kako biste okusili

duhovnu sladost molitve i preispunili se njome.

3. Revnosna molitva je neposredna duhovna nuţnost za očuvanje krune vrlina, odnosno ljubavi.

Borite se u molitvi ukoliko ţelite da u vama obitava Hristos i On će se, kao najopitniji

vojskovoĎa, boriti zajedno sa vama. On će se boriti sa vama i podariće vam pobedu.

Kad se dokopamo molitve, postajemo kao lavovi koji riču; ne onda kad se molimo nemarno ili

mlako nego kad se molimo duševnom silom. Ukrepite se mišlju da je molitva sve. Bez molitve,

očekujte opšte nazadovanje i pad za padom. Ako se tokom iskušenja svom svojom snagom

drţimo molitve, sigurno ćemo nadvladati Ďavola i priloţiti još jednu pobedu svesvetom imenu

Hristovom.

4. Čedo moje, sa oruţjem molitve bori se za boţanske tvrĎave. Ko god se bori biva ovenčan, ali

ne maslinovim grančicama nego nepropadljivim vencima u nebeskom Jerusalimu!

Ova borba je toga dostojna, jer slava koju donosi ostaje nepropadljiva i večna, dok je slava

boraca koji se nadmeću za prolazne stvari privremena i uzaludna. Dakle, mi se moramo boriti

prihvatajući ţrtvu i podnoseći lišavanja, kako bismo i mi nedostojni proslavili sveto ime Boţije.

5. Čeda moja, preklinjem vas, ljubavi Boţije radi, ni za trenutak ne prekidajte izgovaranje

molitve Hristove. Trebalo bi da vaše usne neprestano šapuću ime Isusa, koji je porazio Ďavola i sve njegove zamke. Neprekidno vapite na 261 šem Hristu i On će vam svesrdno pohitati u

pomoć.

Kao što ne moţete ukrasti usijano gvoţĎe, pa mu čak ne moţete ni pristupiti, isto se dešava i sa

dušom koja molitvu izgovara sa toplinom Isusovom. Demoni joj ne pristupaju - a kako bi i

mogli? Ako bi joj pristupili, spalio bi ih boţanski oganj koji boţansko Ime sadrţi u sebi.

Ko se moli prosvetljuje se, dok se onaj, ko se ne moli, pomračuje. Molitva je darovatelj boţanske

svetlosti. Iz tog razloga je svako ko se moli potpuno ozaren, i Duh Boţiji obitava u njemu. Ako

nam pristupe potištenost, nemar, čamotinja (uninije), molimo se sa strahom, bolom i velikom

umnom budnošću, i istog časa ćemo blagodaću Boţijom doţiveti čudo utehe i radosti.

Nemoguće je da čovek koji se moli bude zloban prema nekome ili da odbije da oprosti bilo

kakvo sagrešenje. Sve se pretvara u pepeo kada pristupi ognju molitve Isusove.

Dakle, čeda moja, molite se spasonosnom i osvećujućom molitvom Isusovom, da biste i vi bili

ozareni i osvećeni. Molite se i za mene, lenjivog grešnika, da bi mi se Bog smilovao zbog

mnoštva mojih grehova, kao i zbog mojih bezbrojnih obaveza.

6. Čedo moje, uvek se sećaj Isusa, kako bi uvek pronašao odgovarajući lek za svoje slabosti.

Imaš li bolove? Ako prizoveš Isusa, naći ćeš utehu i prosvetljenje. Da li patiš? Prizovi Isusa i,

gle, uteha će osvanuti u sferi tvog srca. Da li te nadvladalo obeshrabrenje? Ne zaboravi da svoje

nade poloţiš na Hrista, i tvoja duša će se ispuniti hrabrošću i silom. Da li te muče plotske

pomisli, koje te privlače čuvstvenim nasladama? Prigrabi saţiţući oganj imena Isusovog i baci

ga na korov. Da li te muči neka svetovna stvar? Kaţi: "Prosvetli me, Isuse, kako da se suočim sa

problemom koji je preda mnom. Neka se razreši saglasno Tvojoj svetoj volji", i gle, bićeš miran i

koračaćeš s nadom.

U svemu i kroz sve postavi ime Isusovo kao temelj, podršku, ukras i zaštitu, i ne plaši se

neprijatelja. MeĎutim, kad kroz nešto budeš prolazio bez imena Isusovog, trebalo bi da se plašiš.

Ne očekuj da se isceliš ako ne koristiš lekove, jer he ishod biti truljenje.

Prisili se na molitvu, čedo moje. Tada ćeš u duši osetiti veliku korist, osveţenje i spokojstvo.

7. Prizovi ime Isusovo. On je spreman da pomogne svakome ko to zatraţi. Ne zaboravi na

molitvu, jer se molitvom osvećuje vascelo čovekovo biće. To je jedina stvar koju oni, što se ne

podvizavaju do prolivanja krvi, ne mogu da učine.

Šta je lepše od molitve? Ko god se moli, biva prosvetljen i dolazi do poznanja volje Boţije.

Naravno, ako se dobro moli. A kad se dobro moli? Kad molitve koje upućuje Bogu imaju sve

sastavne elemente. A koji su to elementi, koji molitvu čine ugodnom? Smirenje, suze,

samoprekorevanje, prostodušnost i, posebno, poslušanje sjedinjeno s ljubavlju. Molitva izliva

svetlost, i ta svetlost obasjava spasonosni put kakav ţeli Bog.

Molitva treba da bude neoslabljena Ako se molite na taj način, sa svih strana ćete biti neranjivi.

Kad vas obuzmu ostrašćene pomisli, latite se molitve napregnuto i revnosno, i istog časa ćete

naći utehu. Čvrsto se drţite molitve Isusove.

8. Izgovori molitvu sa bolom i duševnim plačem, i osetićeš se sasvim drugačije. Obrati paţnju

jedino na samoga sebe! Tada ćeš videti sebe i osetićeš bol, i taj bol će ti doneti milost Boţiju.

Dok izgovaraš molitvu, ne obraćaj paţnju na otkucaje srca. Samo sačuvaj svoj um da ne odluta

od molitve, jer je to središte i cilj molitve.

Neprestano se moli molitvom Isusovom, i ona će sve dovesti u red. Ko god se moli biva

prosvetljen, dok onaj ko se ne moli biva pomračen, a takav sam i ja sam. Molitva je svetlost

nebeska, i ko god unutar sebe ili na usnama ima molitvu, ima i svetlost molitve koja izvire unutar

srca. Ona ga prosvetljuje šta da misli i kako da se sačuva od Ďavolskih zamki.

9. Prisilite se na molitvu Isusovu, i ona će vam postati sve - hrana, piće, odeća, svetlost, uteha i duhovni ţivot. Ova molitva postaje sve za onoga ko je poseduje. Bez nje se ne moţe ispuniti

duševna praznina. Da li ţelite ljubav Hristovu? Čeznite za molitvom i prigrlite smirenje, i tada

ćete shvatiti da je Carstvo Boţije unutra u vama.

Ne dozvolite da vama upravljaju zle pomisli. Ne oklevajte da ih udaljite molitvom. O, kakva

čuda čini ta molitva! Zavapite molitvom, i vaš angeo čuvar će vam poslati duhovni miomiris! Angeli su veoma radosni kad se čovek moli molitvom našeg najslaĎeg Isusa. Neka Isus bude

naslada vaših duša.

10. Izgovarajte molitvu bez prestanka. Neka vam Bog podari blagosloven početak! Neka vas

molitva ne napušta ili, bolje rečeno, ne napuštajte vi molitvu, jer je ona ţivot duše, disanje srca,

miomirisno proleće koje u duši borca stvara duhovni procvat.

Čeda moja, molitva i smirenje su svemoćno oruţje koje sa nedremanom paţnjom neprestano

moramo drţati u rukama. Ono će nam, uz pomoć Boţiju, doneti pobedu nad demonima.

11. Budite trpeljivi, čeda moja. Ne gubite hrabrost. Napregnuto izgovarajte molitvu. Neka se vaš

um ne rasipa na zemne stvari, čak i ako imate briga. Smatrajte ih prolaznim. Samo, neka vam

pred očima neprestano bude molitva i sećanje na smrt. Svagda vidim pred sobom Gospoda. On

mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. 16;8). Ako se molite snaţno i bez prestanka, nećete pasti.

Razumećete, meĎutim, da ćete iskusiti sveopšti pad ako zanemarite molitvu.

12. Istrajte u molitvi. Nemojte misliti da se velike stvari mogu postići tako lako. Trudićete se, i

znojićete se, a Bog će videti vaš trud i smirenje i tada će vam lako podariti dar molitve.

Ukoliko više budete izgovarali molitvu, utoliko ćete me više obradovati, a prevashodno ćete

obradovati Boga, i utoliko ćete više olakšati svojim dušama. U tom smislu morate pomagati jedni

drugima. Kada glasno izgovarate molitvu, a neko drugi je ne izgovara i um mu lebdi unaokolo,

čim začuje da je drugi izgovara probudiće se iz sanjarenja. Tada će ga savest prekorevati jer ne

izgovara molitvu nego samo sedi i dopušta da mu um luta. Zbog toga će i on početi da izgovara

molitvu, i na taj način će se ispuniti izreke; Brat koji pomaţe bratu sliĉan je gradu utvrĊenom i

visokom (Priče Sol. 18;19) i Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6;2).

13. Molite ce što je češće moguće. Pokušajte da osetite umilenje i da jecate, i videćete koliko

ćete olakšanje osetiti zbog pomisli i teskobe.

Molitva je čovekova beseda sa Bogom. Onaj ko se moli skrušenog i smirenog duha ispunjen je

boţanskim darovima i blaţenstvima, odnosno radošću, olakšanjem, mirom, utehom i

prosvetljenjem, tako da i sam postaje blaţen. Molitva je dvosekli mač koji odseca očajanje,

spasava od opasnosti, ublaţava teskobu, itd. Molitva je preventivni lek za sve bolesti tela i duše.

Isto tako, preklinjite Majku Svetlosti, preneporočnu Bogorodicu, da vam pomogne, jer je Ona

naša najveća uteha posle Boga. Kad čovek prizove NJeno presveto ime, istog časa oseti NJenu

pomoć. Ona je Majka. Dok je bila na zemlji kao ljudsko biće i naša sastradalnica, stradala je

zbog istih onih stvari zbog kojih stradamo i mi. Zbog toga je veoma saţaljiva prema oţalošćenim

dušama i brzo im pritiče u pomoć.

14. Neka nam grlo promukne od danonoćnog prizivanja najslaĎeg imena Isusovog, i ono će za

duhovno grlo, tj. za srce postati slaĊe od meda i saća (v. Ps. 19;10). Nijedno drugo ime nije u

stanju da nadvlada strasti koje su u nama, izuzev imena Isusovog. Nijedno drugo ime nije u

stanju da odagna tamu iz srca i da učini da ozarenje prosvetljujućeg znanja zablista u umu,

izuzev imena Isusovog. Naoruţaćemo se tim imenom i u svakom ratu i bici prizvaćemo ga u

pomoć kao vojskovoĎu. On će doći na naš prvi poziv. Tad će se duša ispuniti hrabrošću i

odvaţno ćemo stupiti u nevidljivu bitku, imajući Isusa za svog zaštitnika.

Borimo se u svojim pomislima, uvek se uzdajući u Boga. Budimo uvek naoruţani molitvom i

budnošću. Straţarimo uvek zbog lopova, odnosno zbog pomisli koje dolaze sleva, s tim što ni

one koje dolaze zdesna nećemo ostaviti neistraţenima, kako ne bismo prihvatili zle pomisli koje

se pretvaraju da su bezazlene.

15. Delajte na umnoj molitvi sa mnogo revnosti, trpljenja, upornosti i smirenja. Trebalo bi da

znate da se taj metod molitve ne moţe zadobiti slučajno. On zahteva veliku borbu, kao i mnogo

vremena. Ne smemo zaboraviti da ćavo mrzi umnu molitvu više nego što moţemo da zamislimo

i da ćemo na najrazličitije načine naići na njegovo vatreno protivljenje. Dakle, morate imati

odvaţnosti, hrabrosti, trpljenja, upornosti, smirenja i ljubavi prema Isusu.

Ne dozvolite da vas obeshrabre prve teškoće u borbi. Dobre stvari se zadobijaju trudom i bolom.

MeĎutim, kad ugledate plodove - i to kakve plodove! - reći ćete sebi: "Vredelo je potruditi se za

ovakve duhovne plodove!"

16. Od sada se molite, molite, i neprestano molite! Čuda koja stvara plamena molitva ne mogu se

niti opisati niti objasniti! Mnogi se pitaju kako se more povlači i kako se zaustavljaju jaki

vetrovi! Često se dešava da iskušenja podsećaju na strašne oluje i nemilosrdne vetrove koji prete

potpunim uništenjem. MeĎutim, kad molitveno zavapite: Uĉitelju, izgibosmo (Lk. 8;24), videćete

da se sve čudesno umiruje i da smo spaseni. Amin.

17. Čedo moje, primio sam oba tvoja pisma. Ti teţiš da zadobiješ boţansku ljubav i neprekidnu

molitvu. To su najuzvišeniji blagodatni darovi, koji zahtevaju patnje, iskušenja, vreme, itd.

Prema tome, čedo moje, tvoja iskušenja su uobičajena i ne bi trebalo da se čudiš što ih imaš. Bori

se da neprestanim izgovaranjem Isusove molitve zadobiješ boţansku ljubav. Nemoj očajavati pri

svakom padu, nego se pripremi da uzvratiš udarac!

18. Ţivimo u ovom ispraznom svetu, ali on ne sme da nas privuče i da obuzme naše srce, tako da

umrtvi njegove duhovne snage i da ga razluči od Boga i Tvorca. Dakle, čedo moje, moramo se

neprestano moliti kako bismo neprekidno opštili sa našim Isusom i od NJega crpeli snagu kojom

ćemo se pobednički suočiti sa svakim demonskim napadom. Molimo se Isusovom molitvom i

čudotvorac Gospodd ća nam, kao prvo, oprostiti mnoštvo naših grehova, a kao drugo pomoći će

nam da NJegovom blagodaću pobedimo plot (telo), svet i Ďavola, naša tri velika neprijatelja.

Osim toga, molitva će nam pribaviti radost i mir u Bogu.

Pomisli koliko nam je potrebna duševna radost, posebno boţanska radost. Zbog toga se po svaku

cenu pobrinimo da iskoristimo svaki trenutak slobodnog vremena i da ga upotrebimo za molitvu.

19. Moli se, čedo moje, jer sve zavisi od molitve, a posebno spasenje naših duša. Kad se molimo

s bolom i smirenjem, Bog čuje našu molitvu i odgovara saglasno onome što je na našu korist.

Nakon što se pomolimo za nešto, često se dešava da se volja Boţija izrazi na način koji je

potpuno različit od onoga za šta smo se molili. To nas često raţalošćuje, jer se nije izvršila naša

sopstvena volja. Mi ne razumemo dubine boţanskih odluka i, uprkos svim razmimoilaţenjima

izmeću boţanske i naše volje, svemogući Bog na mnogo različitih načina izvršava ono što će biti

na našu korist.

Zbog toga, čedo moje, prikupimo sve svoje duševne sile da bismo istrajali i primenili onu veliku

vrlinu koja se naziva Trpljenje.

20. Neka je slava NJegovom svetom imenu, jer smo ga poznali i klanjamo mu se koliko god je to

u našoj moći, uklanjajući se od pometnje i ispraznosti ovog veka. Slava Onome koji nas ljubi i

opra nas od greha naših krvlju svojom (Otkr.1;5).

Kad se srce oslobodi ovozemaljskih stvari i kad se bude bavilo izučavanjem boţanskog Pisma, znaj, čedo moje, da će isprazne pomisli odleteti i da će se um ograničiti na razmišljanje o

boţanskom. On se više neće zanimati za sadašnji ţivot, nego će se velikim naslaĎivanjem

neprestanim bogomislijem uzdići do Boga. Neprestanim prizivanjem imena Boţijeg posredstvom

molitve "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", čovek zadobija osećanje za drugi ţivot, za budući

vek i za nadu koju imaju pravednici. On predokuša veličanstvenost tog ţivota i zadivljeno kaţe:

O dubino premudroctu i neistraţivog razuma Boţijega (v. Rim. 11;33), jer je On priugotovio

drugi svet koji je toliko čudesan, da bi u njega uveo razborite ljude i sačuvao ih tamo u

beskonačnom ţivotu.

21. Čeda moja, revnosno delajte na duhovnom miomirisu. Govorim vam o molitvi, svetoj besedi

sa Isusom, koja vam obilato obezbeĎuje NJegove blagoslove. Da, čeda Duha, ljubite molitvu

svim srcem, kako bi svi vi postali miomiris blagodati i kako biste slatkim blagouhanjem mirisali

onima koji su u vašoj blizini, tako da kaţu: "Uistinu, monaštvo čini da monasi posredstvom

boţanske blagodati odišu angelskim miomirisom!"

Dakle, neka nečiste strasti budu daleko od vas jer one stvaraju neugodan miris i ostavljaju loš

utisak.

22. Prisilimo se, čeda moja, na molitvu našeg najslaĎeg Isusa, kako bi nam podario Svoje

milosrĎe i kako bismo se sjedinili s NJegovom blagodaću, da bismo izvršili NJegove svete

zapovesti i zadobili NJegovu ljubav. Kada to steknemo, postaćemo bogovi po blagodati i

pričasnosti, i tada nam put našeg Isusa neće biti surov i strm nego sladak i ugodan. Tada ćemo s

lakoćom izvršavati NJegove zapovesti.

O TREZVENOUMLJU I UMNO-SRDAĈNOJ MOLITVI

sadrţaj

Trezvenoumni Oci su se mnogo trudili da bi kroz molitvu pronašli blagodat Boţiju. Zbog toga

im mi, njihova čeda, dugujemo večnu blagodarnost, jer su nam pokazali put koji vodi sjedinjenju

duše s Bogom. Čovek se čudi i pita: "Kako je moguće da ljudi, a posebno monasi i sveštenici,

ţive duhovno i da udovolje svojim duhovnim potrebama bez molitve, koju su nam trezvenoumni

Oci predali na osnovu svog ličnog opita?"

Sveti Grigorije Palama, velika svetiljka isihije (bezmolvija), trezvenoumlja a posebno neprestane

molitve, napisao je najveće i najsistematičnije pouke o molitvi i bio nazvan "glavom i

predvodnikom trezvenoumnih Otaca".

Dok se zajedno sa svojim bratstvom podvizavao na Svetoj Gori ali izvan Velike lavre, imao je

viĎenje u kojem se pred njim ukazao sasud sličan krčagu, ispunjen nekom tečnošću. Bio je toliko

preispunjen ovom tečnošću da se ona izlivala i uzaludno rasipala. Ta blistava bela tečnost koja je

ispunjavala sasud bila je slična mleku. Pred njim se tada pojavio čovek svetačkog izgleda koji je

rekao: "Grigorije, zašto dopuštaš da se izlije tako mnogo duhovnog veštastva i da se ono

uzaludno rasipa, umesto da ga daš onima kojima je potrebno?" Svetitelj je, naravno, razumeo da

je to blagodat Boţija. Bilo je to ono duhovno veštastvo i piće koje je posedovao u sebi kao

blagodat Boţiju, premudrost, opit, trezvenoumlje i besednički dar. "Zašto zanemaruješ ove darove", rekao je, "i zatvaraš ih ovde, na ovom mestu, umesto da ih razdeliš slabima, gladnima i

ţednima?"

I zaista, posle nekoliko godina i uz Boţiju pomoć i rukovoĎenje, našao se meću ljudskim

mnoštvom, razdelio ove darove i napojio ţedne.

Čak i dok je bio u svetu, molio se sam za sebe. Praktikovao je isihazam ţiveći sam u svojoj keliji

i prisustvujući Liturgiji jedino subotom i nedeljom. Drugim danima u sedmici, zatvarao se u

svoju keliju i uopšte nije izlazio. Nije ni jeo ni pio. Svoje bezmolvije prekidao bi tek u subotu,

kada je prisustvovao svetoj Liturgiji. Nakon što bi se pričestio, odlazio je u trpezariju i besedio sa

ocima i braćom. Zatim bi ponovo bezmolvstvovao od nedelje popodne do subote.

Ovi veliki Oci uče nas da se ljudska duša, kada je napadnuta nečistim, gordim, egoističnim,

hulnim i grešnim pomislima, mora sa gnevom i jarošću boriti da protera ove pomisli, isto kao i

molitvom i protivljenjem.

Protiv zlih maštanja i pomisli nije dovoljno koristiti samo gnev i jarost. Neophodno je da se

čovek, koji se bori protiv njih, moli neprestanom molitvom, prizivajući boţansko ime: "Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me!"

Prema svetim Ocima, ime Isusovo u sebi poseduje silu vaspostavljanja. Drugim rečima, ova

molitva Hristova ima moć da vaspostavi dušu koja je nisko pala i postala slaba, koja je postala

nemarna i sagrešila.

U ţivotu duhovnog čoveka postoje dani i periodi kada on u sebi oseća prazninu, slabost duše. Nešto je izgubljeno i on oseća da je unutar sebe nešto napustio, a ne zna kako da doĎe sebi, kako

da vrati početnu silu i blagodat koju je duša posedovala. Ne zna kako da vrati punoću koju je

izgubio. U takvom slučaju, sveti Oci nas uče: "Obnovi molitvu, počni ponovo da se moliš, bilo

usnama bilo umom, i vratiće se ta izgubljena punoća. Ponovo ćeš je naći, u slučaju da se prisiliš

na molitvu."

Neprestano izgovaranje molitve ima veliku vrednost (dostojanstvo). "MeĎutim, kad čovek radi,

njegov um luta tamo-amo", prigovoriće neko. I pored toga, moguće je da se i u to vreme molitva

izgovara ustima, oprezno i tiho, čime će se u duši vaspostaviti osećanje blagodati.

Sveti Oci su nam ostavili veliko nasleĎe beskonačne vrednosti, koje se ne moţe izmeriti, izvagati

ili izbrojati. To nasleĎe se naziva trezvenoumlje. Trezvenoumlje označava obraćanje paţnje na pomisli, maštanja i kretanja čula. To je duhovna snaga koja se protivi zlu. To je jasno opaţanje,

odnosno pojava da um izdaleka opazi iskušenje i da mu utekne, preduzimajući odgovarajuće

mere. To je pojava da um nadzire srce i pomisli koje ulaze i izlaze iz njega.

Pre Svetih Otaca, tih učitelja trezvenoumlja i sistematske umne molitve, monasi su se

prevashodno bavili vrlinama vezanim za delanje (praksu). Delanjem (praksom) se nazivaju oni

podvizi koji se izvršavaju telesno, bilo da je reč o postu, uzdrţanju, metanijama, bdenju,

crkvenim bogosluţenjima, poslušanju, smirenju, itd. Oci kaţu da je delanje (praksa) "nešto

korisno", ali da je molitva "veoma korisna."

Počev od 14. veka nadalje, Oci sistematizuju i organizuju molitvu. Oni su ostavili spise o

molitvi. Utvrdili su da je trezvenoumlje nešto što je neophodno za čovekovo savršenstvo.

Pre nego što je bilo sistematizovano učenje koje se tiče trezvenoumlja, pre nego što je postalo

opštepoznato i počelo slobodno da kruţi, Oci i duhovnici su uglavnom upraţnjavali delatne

vrline. Strogo su postili, bdeli, podnosili razna mučenja, itd. MeĎutim, kad se delo trezvenoumlja

pojavilo na svetlosti kao sistematski izloţen metod, obim podviga je bio smanjen, ne zato što su

oni nepotrebni, nego zato što su se Oci u većoj meri posvećivali duhovnom podvigu nego praksi.

Posredstvom trezvenoumlja oslobaĎali su se pomisli, i na taj način su umanjene strasti.

Trezvenoumlje im je donosilo čistotu srca. Zbog toga više nije postojala apsolutna potreba za

telesnim podvigom da bi se dostigla čistota duše.

Iz tog razloga mi, monasi, nipošto ne smemo zapostaviti molitvu, jer he nam ona doneti

stoprocentnu korist. Kad trezvenoumlje očišćuje um i srce i omogućuje razboritu brigu, kako u

pogledu spoljašnjih telesnih čuvstava, tako i u pogledu unutrašnjih čuvstava duše, monah nema

potrebu za velikim podvizima da bi dostigao isti cilj.

Praktični (delatni) podvizi pomaţu trezvenoumlju. Iz tog razloga su i Oci, saglasno svojoj snazi,

upraţnjavali delatne podvige da bi, razume se, pomogli trezvenoumlju. MeĎutim, uglavnom su

se bavili trezvenoumljem, jer molitva i trezvenoumlje daju najsavršenije lekcije o duhovnim

stvarima i teoriji (sozercanju).

Trezvenoumlje vodi trezvenoumnog čoveka ka teoriji (sozercanju), da bi ga sozercanje odvelo ka

mudrosti, a mudrost do ljubavi, dok iz ljubavi proishodi bogočeţnjivost ("boţanski eros").

Čistota je prirodni ishod trezvenoumlja. Čistota duše i tela dolazi sama po sebi. Dok su

posredstvom podviga (askeze) Oci mnogo stradali i mučili se do smrti, trezvenoumlje zamenjuje

najveći deo napora i stradanja.

Trezvenoumlje vodi trezvenoumne oce ka slobodi od briga. Oni su uvideli da preterana briga za

mnoge i različite stvari predstavlja ozbiljnu prepreku za dostizanje trezvenoumlja, jer se iz briga raĎaju pomisli. Pomisli, sa svoje strane, odvlače um od molitve i teorije (sozercanja). Iz tog

razloga, brigu o nepotrebnim i suvišnim stvarima Oci nazivaju duhovnom tuberkulozom.

Kinoviti ţive u poslušanju. Prirodna posledica poslušanja je osloboĎenost od briga onoga ko je

poslušan. Sve dotle dok praktikujem poslušanje i dok neko drugi snosi posledice, ja sam miran i

spokojan i brinem se samo za svoju sluţbu (diakonimu).

Kad se brinem za svoju sluţbu (diakonimu) i smatram da osim nje ne treba da brinem ni o čemu

drugom, vrlo dobro mogu da sjedinim svoje delanje sa molitvom.

Ako vidim da moj um nije u stanju da obrati paţnju na rukodelanje uz molitvu jer je rasejan na

mnoge stvari koje nisu vezane za duţnosti koje ima tokom sluţbe, tada ću nuţno početi da

usmeno prizivam ime Isusovo i da šapatom izgovaram: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!"

Kad se usta mole a ruke delaju, takav rad biva dvostruko oblagodaćen: blagodaću poslušanja i

blagodaću molitve. Poslušanje nas nagraćuje za naše delanje, dok nas molitva osvećuje. Svako

delo, kojem saputstvuje molitva, ima posebnu blagodat.

U manastiru Tavenisiotu u Egiptu bilo je toliko isihije (tihovanja, bezmolvija) da su ga nazivali

nekropolom, gradom mrtvih. Time se misli da su oci bili toliko tihi kao da nisu ţivi ljudi koji

imaju potrebu za govorom i larmom. Budući da su imali ovakvu isihiju (bezmolvije), sasvim je

izvesno da su imali vremena da se bave molitvom ili sozercavanjem Boga.

Jasno je da će onaj, ko ljubi isihiju (bezmolvije), razumeti korist od bezmolvija i molitve. Mi

nismo spoznali korist koju nam donosi samosabranje. Nismo spoznali vrednost bezmolvija

(isihije). Nismo otkrili koliko nam koristi donosi ostajanje u bezmolviju naših kelija.

Monah koji je lišen molitve oseća se prazno, jer nije okusio korist koju mu donosi molitva, niti je

shvatio svoju prazninu. Siromah koji nikada ništa nije imao ni zbog čega neće ni patiti.

Ukoliko, meĎutim, monah koji je naučen molitvi postane nemaran i izgubi je, on zna koliki je

njegov gubitak i pati zbog toga.

Neophodno je, dakle, da se monasi mole ne samo zato da bi ispunili svoju monašku duţnost nego

zato da bi i na delu bili monasi. Ne samo zato da bi bili monasi po imenu i spoljašnjoj pojavi,

nego da bi to bili i iznutra.

Prema trezvenoumnim Ocima, čovek ne moţe biti nazvan monahom ukoliko u sebi nema ovo

skriveno delanje.

Prema tome, i mi se moramo prisiliti da se bavimo molitvom, da bi smo se preispunili duševnom

korišću. Tek tada ćemo moći da se nazovemo monasima.

Kao što neko moţe da se čudi što telo moţe da ţivi bez duše, isto tako i čovek opitan u molitvi

moţe da se zapita i da kaţe: "Kako ljudi mogu da ţive bez ove duhovne hrane.

Trezvenoumni Oci nam govore da oni, koji se mole na ovaj način, zadobijaju velike darove.

Posredstvom posta, molitve, uzdrţanja ili bdenja daruje nam se blagodat, odnosno različite

blagodati Svetog Duha.

Blagodat Svetog Duha ima mnogo vidova i mnogo načina da se oseti. Posredstvom napredovanja

u molitvi i trezvenoumlju, Sveti Duh nagraćuje blagodaću suza, blagodaću radosti, blagodaću

prozorljivosti, blagodaću poučavanja, blagodaću apostolskih (blagodatnih) darova ("harizmi"),

silom dugotrpljenja, strpljenjem, boţanskom utehom, velikim nadanjem, blagodaću

bogočeţnjivosti, sozercanja ili istupljenja.

Mi se, naravno, neprestano učimo i, ukoliko više naučimo, utoliko su veće naše obaveze prema

Bogu i svetim Ocima.

Naše duševne i telesne strasti isceljuju se srazmerno našem napredovanju u molitvi i koristi koju

smo odatle zadobili. Stepen iscelenja čovekovih strasti i slabosti pokazuje koliko je čovek

uznapredovao u molitvi.

Prema tome, potrebno je da se prisiljavamo. Stalno se moramo podsticati da ne zaboravimo na

molitvu i da je ne zanemarimo. Kad primetimo da se molitva "razvodnila", da je oslabila i da je

počela da se koleba i da luta, neophodno je da, što je moguće pre, nastojimo da to popravimo i da

revnosno delamo na vaspostavljanju sile naše molitve. Kako ćemo to izvršiti? Duša se odmah

mora sabrati, mora se usredsrediti i, kako mi kaţemo, "privezati zvono", a zatim napregnuto

početi da se moli. Ona mora udaljiti pomisli, isključiti brige, osloboditi um od lutanja i reći: "Sad

ću se baviti molitvom!" I kad se neko vreme budemo time bavili na taj način, ubrzo ćemo osetiti

silu koja proističe iz revnosne molitve.

Molitva je katapult upravljen na demone, na strasti, na greh i, uopšte, na sve što nam se

suprotstavlja na putu spasenja.

Ako molitvu nazoveš lukom nećeš pogrešiti, jer brodić kojeg su šibale bure nalazi u luci mir,

spasenje i sigurnost.

Ako molitvu nazoveš pijukom, ako je nazoveš sekirom, ako je nazoveš kompasom, ako je

nazoveš svetlošću, ako je t nazoveš hiljadama drugih imena, nećeš pogrešiti. ? Mi, monasi, ne

smemo je dakle, nipošto zapostavljati. U svetu postoje mirjani, posebno ţene, koje se bave molitvom i snaţno se trude na njoj. Iako imaju brige, decu i brojne obaveze, nalaze vremena da

se mole i da razmišljaju o imenu Boţijem.

Šta onda da kaţemo mi, kojima je Bog podario toliko slobode i bezbriţnosti? Šta da kaţemo za

sebe, kad zapostavljamo molitvu i izgovaramo je toliko slabo da njena slabost dopušta bolesti

greha i strasti da nas uguši i da se razbolimo?

Da li pomisli ratuju sa nama? Molitva je moćno oruţje. Privlačnost greha povlači nas prema zlu.

MeĎutim, kad um zgrabi sekiru molitve, podigne je i počne da udara, iskoreniće čak i

najtvrdokornije pomisli. Sve dok čovek čvrsto drţi sekiru i vešto njome vlada, uistinu će

postizati čudesne rezultate.

Budući da Ďavo sve to zna, sprečava nas da izgovaramo molitvu, kako bi nas što lakše zarobio.

On nam donosi nemar, donosi nam hiljadu i jednu prepreku samo sa jednim ciljem, odnosno da

bi ometao molitvu.

Kao što je opit mnogo puta pokazao, demoni drhte od imena Isusovog. Oni sami su, kroz ljudska

usta, priznali da gore kad se čovek moli.

Postojao je jedan monah koji je zapao u tako veliki nemar da nije samo zapostavio svoje pravilo

nego je čak bio spreman i da se vrati u svet. Otišao je u svoju postojbinu, na ostrvo Kefaloniju,

gde Ďavoimani ljudi pokušavaju da se iscele na grobu svetog Gerasima. Kako se našao u blizini, i

ovaj monah je pošao da se pokloni svetitelju. Na putu ga je susrela Ďavoimana ţena i rekla:

"Znaš li šta drţiš u ruci? O, kad bi samo znao šta drţiš u ruci, nesretniče! Kad bi samo znao kako

me saţiţe ta brojanica! A ti je nosiš samo po navici, samo običaja radi!"

Monah je stajao kao gromom pogoĎen. To je demon tako govorio, i to je bilo od Boga. Monah je

došao sebi. Bog ga je prosvetlio, i u sebi je rekao:

"Kakav sam ja bezumnik! U ruci drţim najmoćnije oruţje, a nisam u stanju ni da udarim jednog

demona! I ne samo što nisam u stanju da ga udarim, nego mu i dopuštam da me kao zarobljenika

povlači kuda on hoće! Sagrešio sam, Boţe moj!"

Istog trenutka, pokajnički je krenuo ka svom manastiru. Kad se tamo vratio, ponovo je postavio

dobar početak. Toliko je uznapredovao u molitvi i u monaškom ţivotu uopšte, da je mnogima

posluţio kao koristan uzor. Ja sam, nedostojni, takoĎe imao prilike da se sretnem sa ovim

starcem. Jedino što ste od njega ikada mogli čuti bilo je: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me", i to

je neprestano izgovarao. Ukoliko biste mu nešto rekli, odgovorio bi vam u par reči i njegov jezik

bi se odmah vratio molitvi. On je na to bio naviknut. To ga je toliko promenilo. Zamislite da mu je vrednost molitve i brojanice otkrio demon, naravno nevoljno, saglasno odlukama i neispitanim

namerama Svevišnjeg!

Dopustite da vam ispričam još jednu sličnu priču. Dok smo boravili u Novom skitu i dok je moj

starac, Josif, još bio ţiv, došao nam je jedan Ďavoimani mladić.

Milosrdni starac je prihvatao ove nesretnike. Ostajali su koliko god su ţeleli i odlazili od nas po

svojoj volji. Takvi ljudi nisu u stanju da dugo borave na jednom mestu. Svi oni, koji u sebi

nemaju utehu Boţiju, traţe je lutajući od mesta do mesta i od jednih do drugih ljudi.

U tom mladiću bio je demon jedne uličarke. Kada ga je obuzeo, njegov glas se promenio u glas

javne ţene i izgovarao ono što je, prema rečima apostola Pavla, sramno i govoriti (v. Ef. 5;12).

Mladić je po zanimanju bio bačvar. Proveo je neko vreme u našem bratstvu, i tokom radnog

vremena pomagao je koliko god je mogao. Trećeg dana mi je rekao: "Oče, hoćeš li i mene

naučiti da reţem pečate za prosforu? Izrada bačvi je teţak posao, i u sebi imam to što me

neprestano progoni!"

"Naučiću te, brate, neka je blagosloveno! Gledaj, ovako se to radi! Ovo je alat, ono je drvo, a

uzorci su pred tobom. Radićeš na ovom stolu. Samo, kao što vidiš, oci u ovom bratstvu ne

razgovaraju. Oni uvek izgovaraju molitvu."

Rekao sam to da bih izbegao praznoslovlje i udaljavanje od molitve koliko god je to moguće.

MeĎutim, istog trenutka mi je nešto proletelo kroz glavu: začudio sam se kako Ďavoimani moţe

izgovarati "molitvu". Počeli smo da radimo, izgovarajući molitvu. Prošlo je samo nekoliko

trenutaka, a; njemu je prasnuo demon. Glas mu se izmenio i počeo je da viče koristeći psovke,

preteći i proklinjući:

"Zaveţi, ološu", govorilo je iz njega. "Zaveţi! Prestani s tim mrmljanjem! Zašto stalno izgovaraš

iste reči? Prestani to da govoriš. Od tebe mi se zavrtelo u glavi! Lepo mi je u tebi, i zašto hoćeš

da me uznemiravaš!"

To je potrajalo izvesno vreme. Mučilo ga je, a zatim je prestalo.

"Vidiš li šta mi radi", rekao je nesretnik. "Sve vreme kroz to prolazim!"

"Strpljenja, brate, strpljenja", rekao sam mu. "Ne obraćaj paţnju na to. To nisu tvoje reči, zato

nemoj da se uznemiravaš. Samo se usredsredi na molitvu!"

Prestali smo da radimo i otišli smo kod starca. Usput mi je rekao:

"Oče, da li bih mogao da izgovorim molitvu i za onoga koji je u meni, da se i na njega Bog

smiluje?" Šta je rekao taj nesretnik! Demon ga je odmah obuzeo, podigao ga i bacio dole.

Potreslo se čitavo to mesto. Glas mu se promenio i ponovo je započeo:

"Zaveţi,ološu! Zaveţi, rekao sam ti! Šta to govoriš? Šta misliš, 'pomiluj?' Ne ţelim da budem

pomilovan! Ne! Šta sam učinio da bih bio pomilovan? Bog je nepravedan. Zbog jednog malog

greha, zbog jedne gorde pomisli, lišio me moje slave! To nije naša greška! To je NJegova

greška! On treba da se pokaje a ne mi! Dalje od mene s tim pomilovanjem!

Strašno ga je namučio i ostavio ga potpuno slomljenog. Zadrhtao sam zbog onoga što je demon

izgovorio. Za tih nekoliko minuta naučio sam o demonima više nego što bih mogao da shvatim

čitajući hiljade knjiga. Otišli smo kod mog starca. Starac ga je uvek primao i besedio s njim s

velikom ljubavlju, tako da se mladić uvek smirivao kad bi bio u starčevom društvu. Starac se

mnogo molio za ovakve ljude, jer je znao kroz kakvo mučeništvo prolaze zbog demona Rekao

nam je:

"Ako mi, koji demone imamo izvan nas, toliko stradamo od strasti i pomisli, koliko onda

mučeništvo moraju podnositi ovi nesrećni ljudi u kojima danonoćno prebivaju demoni!" Tuţno

je klimnuo glavom i zaključio: "Verovatno je da oni ovde prolaze svoj pakao. Ali teško onima

koji se ne pokaju, da bi ih Bog na ovaj ili onaj način milosrdno kaznio

u sadašnjem ţivotu!" Naveo je reči jednog svetitelja koje kaţu: "Ako vidiš da neko otvoreno

greši i da se ne kaje, da mu se ništa ţalosno ne dešava u ovom ţivotu, sve do smrtnog časa, znaj

da he takav čovek biti nemilosrdno ispitivan u času Suda!"

Otkad je starac izgovorio ove reči, gledali smo ovog nesrećnog brata sa sve više i više

sastradanja.

Tokom bogosluţenja nije ulazio u crkvu sa ocima, nego je lutao unaokolo po stenama, noseći

brojanicu i neprestano vapeći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Gospode Isuse Hriste,

pomiluj me! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Čitavo

mesto odjekivalo je ovim rečima.

On je osetio koliko molitva saţiţe demona. Dok je lutao po stenama i neprekidno izgovarao

molitvu, njegov glas bi se iznenada promenio i demon bi započeo:

"Zaveţi, rekao sam ti, zaveţi! Udaraš me! Zašto si ostao napolju da bi lutao po stenama i

mrmljao? Ući unutra sa ostalima i prestani sa tim mrmljanjem. Zašto danonoćno ponavljaš jedno

isto i ne daš mi ni trenutka odmora? Od tebe dobijam vrtoglavicu i spaljuješ me. Ti me saţiţeš,

zar to ne razumeš?" Kad bi prošlo vreme iskušenja, vratio bi se molitvi na brojanici: "Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me!" Dobro je razumeo da demon misli na nešto što on ne moţe da shvati.

Sa duševnim bolom ali i sa nadom gledali smo ga kako pati, kako se bori i kako trpi. U svakom

slučaju, ostao je neko vreme sa nama a zatim je otišao, značajno oporavljen. Ipak, nikad ga više

nismo videli. Bog zna šta se s njim dogodilo.

Da li uvićate silu molitve i odbijanje demona da se pokaju? Proţdire ih oganj i viču: "Nećemo

pomilovanje!" I ne prestaju da okrivljuju Boga. O, kakva satanska gordost! Pitam se po čemu se

jedan egoista, krajnje nepokajan čovek, uopšte razlikuje od demona? Neko ko se nije toliko

unizio da ispovedi Hrista kao Boga i čoveka, ko čitavog ţivota nije zatraţio NJegovu milost i

sastradanje? Da li sada uviĎate dublje značenje molitve i da li razumete da ona otkriva koliko su

ljudi bliski Bogu ili su pak udaljeni od NJega? Mi oslobaĎamo svoje pomisli i one nam gospodare. Mi oslobaĎamo svoje pomisli, a one nas porobljavaju, iako smo u mogućnosti da

upotrebimo blistavo oruţje molitve, oruţje koje se naziva vatrom i ognjem. Ta molitva je bič koji

šiba svaku demonsku pomisao.

Mi, meĎutim, a najpre ja sam, nismo dostojni da se time bavimo, ne zato što to ne moţemo ili što

nismo prizvani na molitvu, nego zato što smo lenji i nemarni. Đavo nas dovodi u zabludu, mi smo mu poslušni i ne bavimo se molitvom onoliko, koliko bi trebalo. Ako bismo se bavili

molitvom, ne bismo dopustili da nas pobedi toliko strasti i slabosti.

Videli smo da su se posvetili čak i mirjani koji su se bavili molitvom. Otac svetog Grigorija

Palame ţiveo je u carskoj palati i bio u carskom savetu vizantijskog cara Andronika. Uprkos

činjenici da je imao tako mnogo obaveza, briga i poslovnih problema, bavio se molitvom i osetio korist i napredak koji otuda proishodi. To pokazuje da čovek, ma gde se našao, ma gde bio, ma

kakav ţivot vodio, moţe zadobiti blagodat Boţiju ako se bavi ovom čudotvornom molitvom.

Vidimo i svetog Maksima Kavsokalivita, koji je lutao svetogorskim pustinjama i zabačenim

mestima kako bi umnoţio molitvu. Oci su ga pitali: "Oče, zašto odlaziš u pustinju i beţiš od

ljudi, umesto da im se pribliţiš?" On je odgovorio: "Odlazim na usamljena mesta da bih umnoţio molitvu." Opit je pokazao da bez odgovarajućeg tihovanja molitva ne moţe da dosegne one

velike i uistinu prevashodne darove koji iz nje proističu.

Molitvom se mnogo moţe postići, bilo da smo u svetu ili u tišini planina.

Mi koji obitavamo u kinoviji (opšteţiću) moramo se pridrţavati molitve i primene delatnih

vrlina: poslušanja, odsecanja samovolje, ljubavi i popustljivosti jednih prema drugima, iskrenog

ispovedanja pomisli, pri čemu ćemo ostati duhovno pokorni svom starcu i neprestano izgovarati

molitvu tokom svog sluţenja. Kada sve ovo ispunimo, pristupiće nam blagodat Boţija, saglasno

našim namerama i našoj veri, saglasno veri i poslušnosti starcima, saglasno delatnoj vrlini koju

posedujemo.

Mi koji smo ovde, pod jednim krovom i pod rukovoĎenjem jednog pastira, takoĎe smo u stanju

da u dovoljnoj meri zadobijemo blagodat, jer Bog nije pristrasan. On nagraĎuje one koji čista

srca i čiste savesti delaju na NJegovim zapovestima, tešeći ih nadom u spasenje.

Da zaključimo: mi ne moţemo ništa drugo osim da prisilimo sebe, osim da se neprestano

prisiljavamo. Iznad svega bi trebalo da se bavimo molitvom i da neprestano izgovaramo:

"Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Trebalo bi da izgovaramo molitvu čim se ujutro

probudimo. Zatim bi trebalo da se bavimo svojim poslovima, sa imenom Isusovim na usnama.

Ako na ovaj način budemo izgovarali molitvu, izbeći ćemo praznoslovlje, mnogoglagoljivost,

osuĎivanje, gnev i gunĎanje, i pri tom će svaki od nas bezmolvstvovati unutar sebe.

Teško nama ako smo naučeni ali to ne primenjujemo, kad se ne prisiljavamo, kad smo upoznati

sa načinima kako da prisilimo sebe, pa opet ništa ne preduzimamo. Šta nam je drugo preostalo

osim da neprestano osuĎujemo same sebe kao nedostojne, uboge i lenje? Najzad, posredstvom

samoprekorevanja i smirenja moţemo ponovo zadobiti prisiljavanje na molitvu, jer smirenje i

samoprekorevanje donose blagodat Boţiju a blagodat, opet, donosi revnost i olakšanje u pogledu

molitve.

Na početku ovog Slova rekao sam da našim trezvenoumnim Ocima dugujemo stalnu zahvalnost.

Poštujmo ih, ljubimo i proslavljajmo. Zatraţimo njihove molitve i posredovanje, preklinjimo ih

da i nama pošalju jedan mali poklon, jedan mali blagoslov molitve.

Grčki!

O MOLITVI

sadrţaj

Trebalo bi da molitva bude stalno društvo jednog monaha. Tokom vremena koje smo izdvojili da

bismo se molili nešto usredsreĎenije i paţljivije moramo se, u izvesnom smislu, prisiliti da

pokušamo da svoj um priveţemo za srce koje pri tom, naravno, nećemo zamišljati.

Trebalo bi da lagano udišemo i da unutrašnjim glasom izgovaramo molitvu: "Gospode Isuse

Hriste, pomiluj me!"

Trebalo bi da svoj um postavimo kao straţara, kao nadzornika, koji će pratiti unutrašnji glas dok

izgovara molitvu. Osim toga, naš um mora biti siguran da mašta ne prihvata nikakvu predstavu.

Uporedo s tim, moramo pokrenuti svoju dušu osećanjem ljubavi, kako bi se naša molitva

ukrepila, upotpunila i zadobila to dobro osećanje, a zatim donela i dobar ishod. Taj ishod mora

biti lakoća u izgovaranju molitve, duhovna toplina, radost, suze, itd.

Pre nego što započnemo s izgovaranjem molitve, razumljivo je da bi bilo korisno i da bi

pomoglo ako bismo se dva-tri minuta osvrnuli na svoje grehove i strasti i razmislili o svojoj

ogrehovljenosti, o svojoj ostrašćenosti, o bednom stanju svoje duše i o tome da bez Boga ništa ne

moţemo učiniti.

Čovek moţe da pomisli i na sud Boţiji ili na paklene muke na drugom svetu. Sa osećanjem koje

će se na ovaj način stvoriti u duši, bićemo pokrenuti da molitvu usaglasimo sa svojim disanjem.

Na ovaj način duša je pripremljena, tako da će nakon nekoliko minuta, kad počnemo da se

molimo, molitva imati izvesnu duhovnu pobudu i nijansu.

Ako tako učinimo, um će biti sabraniji i paţljiviji. Ovakvo sozercanje, ovakvo razmišljanje,

zatvara i ograničava um. Odmah zatim, molitvu predajemo umu i on tako počinje dobro da se

moli.

Kad čovek na ovaj način stekne naviku da se moli, nakon izvesnog vremena (taj vremenski

period je različit za svakog pojedinca, zavisno od njegove revnosti), on će, blagodaću Boţijom,

uznapredovati u molitvi, jer verujem da vascelo pitanje molitve u potpunosti zavisi od blagodati

Boţije.

Posredstvom ovog metoda, čovek postaje satrudnik (grč. ζσνεργος) blagodati. MeĎutim,

blagodat je ta koja će postići da se čovek seća imena Boţijeg. To dokazuje činjenica da čovek o

nečemu drugom moţe da misli koliko god hoće, dok sećanje na ime Boţije zahteva ulaganje

izuzetno velikog napora.

Da bismo to slikovito prikazali, reći ćemo da se nešto slično dešava i sa biljkama. Divlje biljke i

trnje rastu sami od sebe, bez bilo čijeg truda, dok se kultivisane biljke moraju uzgajati uz veliki

trud. Osim toga, ako Bog ne pomogne i ne pošalje sunčevu svetlost sa njenim čudotvornim

zracima, ništa neće proklijati, narasti i rascvetati se.

Tako je i sa duhovnošću: čovek teţi da pomoću mnogih metoda molitve dostigne sjedinjenje sa

Bogom, ali ako Bog ne pošalje Svoj blagoslov, ako On ne sadejstvuje, svi ti metodi i veliki

napori koje čovek ulaţe u molitvu ostaju duhovno neplodni.

Iz tog razloga nam je, pre nego što započnemo molitvu, neophodno razmišljanje, duhovno

razmišljanje, odnosno smirene pomisli, samoprekorevanje, sećanje na smrt, itd, kako bi čovek

tokom molitve privukao Boţiju pomoć.

Čak i ako se čovek moli, molitva se prekida ukoliko prihvati slavoljubive pomisli, odnosno

blagodat Boţija istog trenutka biva ometena i ne dejstvuje.

Čovek biva pometen ovim pomislima i razmišlja: "Čim je molitva počela da dejstvuje i čim sam

osetio blagodat Boţiju, pomisli su se nametnule i blagodat se povukla."

Osim toga, često se dešava da pristupe različite zle pomisli i da se molitva momentalno prekine.

Čovek se tada pita: "Ali, ja nisam prihvatio one zle pomisli! Zašto sam sada lišen molitve i njene

blagodati?"

Sasvim je sigurno da se i to dešava po promislu Boţijem, da bi se čovek poučio. Tada se čini kao

da mu Bog kaţe: "Nemoj misliti da ćeš blagodati molitve biti lišen samo onda kad prihvatiš

gorde pomisli. Kad god Ja budem hteo, čak i bez gordih pomisli lišiću te utiska i uverenja da u

nalaţenju dejstvene molitve moţeš napredovati samo zahvaljujući sopstvenoj pripremi i naporu."

To je nešto što sam u potpunosti spoznao opitom, tako da mi ništa ne moţe oduzeti tu misao, to

uverenje: molitva je delo blagodati. Naravno, pod tim podrazumevam dejstvenu molitvu, molitvu

tokom koje čovek opaţa prisustvo blagodati, jer se i svaka druga molitva takoće naziva

molitvom, čak i bez opaţanja blagodati.

Čoveku, dakle, koristi da s vremena na vreme bude lišen molitve, kako bi dobro naučio lekciju

smirenja. Nakon što proću godine, i nakon što mnogo puta izgubi molitvu zbog pomisli, razviće

se prirodno unutrašnje uverenje da se molitva moţe dostići samo uz pomoć Boţiju.

Ava Isaak Sirijski kaţe: "Blagodat Boţiju nećeš zadobiti onda kad pripremiš svako sredstvo i svaki način za molitvu, nego onda kad to Bog poţeli. DogaĎa se da ti je On da i kad nisi

pripremljen. Dešava se, meĎutim, da onda kad si pripremljen ne dobiješ molitvu, da ne naĎeš

molitvu."

To je velika istina. Mnogo puta se dešavalo da ja, ubogi, izvršim sve pripreme kako bih tokom

noći našao molitvu, a da je ne naĎem. Budio bih se na vreme, u svom bezmolviju i saglasno svom pravilu, sve sam briţljivo izvršavao, da se ništa ne čuje. Satima sam se borio, pa opet

nisam našao molitvu. Tada bih, nakon duge borbe da se paţljivo molim, učinio nešto drugo, neko

drugo duhovno delo, i našao toliko blagodati Boţije da bih pomislio: "Toliko truda, takav napor i

takva paţnja ništa nisu doneli a sada, odjednom tako mnogo blagodati?" Bog mi je dao da

razumem da ne bi trebalo da napuštam svoje napore, ali i da ne bi trebalo da se uzdam u svoje

sopstvene napore da bih našao molitvu.

Od sile i vlasti Boţije zavisi hoće li se molitva osetiti i bez napora. U svakom slučaju, onaj ko se

moli mora, sa svoje strane, preduzeti sve potrebne mere da bi našao molitvu, ali bez uverenja da

će samo te mere doneti molitvu. Drugim rečima, trebalo bi da veruje da će mu se molitva dati

ako to Bog bude hteo, inače ništa neće postići.

Zemljodelac seje: on dobro obraĎuje njivu, sigurno je da plug zalazi duboko, okopava zemlju,

izbacuje ono što je dole na površinu i najzad seje. Posle svega, očekuje kišu i lepo vreme. Ako

lepom vremenu bude sadejstvovala kiša i ostale atmosferske prilike, semena će proklijati, narasti

i doneti svoje plodove, inače se ništa neće dogoditi ili će, čak i ako proklija, to biti toliko malo da

se zemljodelcu neće vratiti ni seme koje je zasejao.

MeĎutim, zemljodelac se uzda u Boga i kaţe: "Ako Bog bude hteo, dobiću plodove!" U vreme

suše, ubogi zemljodelac se moli i blagosilja njive osvećenom vodicom, jer veruje da će, ukoliko

Bog bude hteo da pošalje kišu, sunce, itd, njegov trud doneti plod, inače neće dobiti plodove

uprkos svim merama koje je preduzeo.

Isto se dešava i u duhovnoj sferi: ma koliko se čovek pripremio, on će doneti plod samo ukoliko

to Bog hoće. Iz tog razloga, smirenje mora prethoditi svim duhovnim stremljenjima.

Čovek dolazi do uverenja da se apsolutno ništa ne moţe dogoditi bez pomoći Boţije. On to veruje i kaţe: "Svojom sopstvenom krvlju potpisujem da sam ništa i da ništa dobro ne mogu da

učinim." I pre nego što završi potpisivanje da je ništa, zapaţa slavoljubive pomisli! Počinje da

razmišlja: "Tek što sam sopstvenom krvlju potpisao da sam ništa! Odakle me sad napadaju

slavoljubive pomisli?"

Jasno je da nam Bog mora dati i smirenje. Uprkos svemu što preduzimamo da bismo shvatili svoju ništavnost, Bog je taj Koji nam mora dati osećanje ništavnosti. Šta dakle, čovek da učini,

ako stvari tako stoje? Da li bi trebalo da ne činimo ništa dobro i da ne ulaţemo nikakav napor,

iščekujući da nam Bog podari smirenje i blagodat? Ne. Čovek mora da učini sve što se od njega

zahteva u pogledu ove ili one vrline, a zatim da skrušeno čeka, svestan da će ta vrlina, ako Bog

bude hteo, dobiti telo i kosti, i da će tada moći da donese plodove. U protivnom, njemu će

preostati samo trud.

Vraćajući se temi molitve, ponavljam da se za nju moramo pripremiti. Moramo se u odreĎeno

vreme zatvoriti u svoje kelije. Moramo uloţiti napor da razmišljamo o nečemu što se tiče

molitve, na primer, o svojim grehovima ili o činjenici da vreme prolazi a da mi ništa ne činimo,

ili pak o smrti i sudu koji nas očekuje, itd.

Nakon ove vrste kratkog i saţetog razmišljanja, odmah se pojavljuje molitveno raspoloţenje.

Poloţićemo svoj um u srce i disati retkim udisajima, izgovarajući molitvicu: "Gospode Isuse

Hriste, pomiluj me!" Ako ponekad osetimo da je to naporno ili ako zadremamo, moramo

istrajati. Naravno, činiće nam se da ništa nemamo od toga, iako se neprimetno u nama stvara

nešto dobro. Kad sledeći put sednemo da se molimo, osetićemo se nešto bolje, a zatim još bolje.

Tako ćemo, malo-pomalo, početi da dobijamo nešto od molitve i vremenom ćemo nalaziti sve

više i više. Razume se da će nas Ďavo sasvim sigurno napadati u tom našem naporu. On će nam

stvarati pometnju i unositi različita maštanja. Naš napor se mora sastojati u tome da sve to

isključimo i da obratimo paţnju na molitvu.

Ovo nije beznačajno delo. To nam se čini jednostavno: povijete glavu, saberete misli i sledite

molitvu. MeĎutim, to je u suštini veoma teško, jer lukavi ne ţeli da čuje tu molitvu.

Umna molitva je satanin nepomirljivi neprijatelj! Prema tome, Ďavolu nije lako da podnosi da ga

ona saţiţe i udara, da dopusti da se Hristos utvrdi u čovekovom srcu i da ga protera iz oblasti

koja okruţuje srce.

Kao što smo rekli, svrha molitve je da unese Hrista u čovekovo srce, a to je nešto što je

neprihvatljivo za protivnika, za satanu.

Ova jednostavna molitva, sastavljena od jedne rečenice, toliko je moćna da čovekov um nije u

stanju da je obuhvati. Iz tog razloga, satana se sa njom bori, ţestoko je napada i izaziva u nama

rasejanost, nemir, teskobu i gušenje, imajući kao jedini cilj da se čovek ne moli.

Budite u molitvi postojani (v. Rim. 12;12). Molitva zahteva strpljenje, upornost i dugotrpeljivost.

Nemojmo reći da ništa ne moţemo da učinimo jer tada nećemo uspeti da zadobijemo ovu

molitvu, koja je toliko velika da sobom obuhvata nebeske stvari! Dozvolite mi da objasnim:

Kad molitva počne da dejstvuje, um postaje toliko čist, toliko prosvetljen, toliko dinamičan

(moćan) i dobija tako moćna krila da se uznosi vrlo visoko i susreće Boga sa svim NJegovim

blagodatima. Um tada postaje tako prijemčiv za duhovna sozercanja da čovek govori: "Koje

sozercanje da odaberem?"

Naprotiv, ukoliko um nije prosvetljen molitvom, on je krajnje trom i ne moţe plodonosno da se

pokrene ni ka jednom jedinom sozercanju.

Kad čovek ulaţe napor a ne nalazi molitvu, lukavi dolazi i kaţe: "Vidiš, toliko se napreţeš a ništa

ne nalaziš. Prema tome, odustani od te molitve!" MeĎutim, opit nam na svom sopstvenom jeziku

kaţe da su potrebni strpljenje i istrajnost, jer se srce ne otvara lako za molitvu. Za molitvu je

neophodno mnogo udaraca i napora.

Šta se dešava sa semenom? Ono klija i, malo-pomalo, uzdiţe se nagore, probija površinu tla i

pojavljuje se na svetlosti ovog sveta. Iz njega zatim izbijaju mladice, izdanci i cvetovi, i najzad

donosi plod. Isto se dešava i sa molitvom.

Malo-pomalo, ona će probiti otvrdlost srca i pojaviće se na njegovoj površini, a kad se pojavi na

svetlosti duhovnog sveta počeće da klija, raste, cveta i da donosi plodove.

Kada Bog čoveka smatra dostojnim, On vidi da se smirenje u njemu utvrdilo kao prirodno

duhovno stanje, ali tek nakon što je godinama delao na ovoj duhovnoj molitvi i osećao da je slab

u smirenju i da lako gubi molitvu. Tada i molitva biva utvrĎena i sačuvana.

Kada počinje da hoda, detence nije jako. NJegova kolena nisu snaţna, tako da lako pada i

pozleĎuje se. Kada pak poodraste, njegovi članci će, naravno, postati snaţniji i moći će da hoda

lako i bez padanja. Isto se dešava i sa molitvom.

Mi, dakle, moramo tvoriti sva ova poboţna dela, jer ona priklanjaju Boga da pošalje Svoju

blagodat. U duhovnoj borbi veliku štetu nanose očajanje i beznaĎe. Nema potrebe za očajanjem. Očajanje u bilo kojoj duhovnoj sferi potiče od Ďavola. Ono nikada nije od Boga nego je uvek od

Ďavola i kad god nam pristupi, treba da kaţemo: "To je od Ďavola."

Đavo napada svaku molitvu, ali je posebno agresivan prema ovoj. Svojim unutrašnjim glasom,

čovek lako moţe izgovoriti sve ostale molitve. MeĎutim, kad započne ovu molitvu, okupljaju se

svi demoni. Satanino protivljenje i rat koji on vodi protiv nje otkrivaju koliko je dobra, duhovna i plodonosna ova molitva. Mi nismo razumeli šta smo stekli i kolika je korist od ove molitve.

Zbog toga nemamo ţelju i strpljenje za molitvu.

Dakle, borimo se. Trudimo se na molitvi dok nam Bog ne pošalje Svoju blagodat a tada će nas

ona, kada doĎe, poučiti u svemu.

Grčki!

O PRAKTIĈNOM METODU UMNE MOLITVE

sadrţaj

Dok smo boravili u pustinji, naše bdenje započinjalo bi sa zalaskom sunca i trajalo bi do jutarnjih

časova.

Poučavajući nas duţnostima monaškog ţivota, moj blaţenopočivši starac Josif snaţno je

naglašavao praktični metod umne molitve. Kao što je samoga sebe neprestano prisiljavao na

molitvu, tako je i od nas zahtevao da se prisiljavamo koliko god moţemo, da bi nam se u umu i

srcu duboko utvrdilo ime Gospodnje, koje je kamen - temeljac vascelog duhovnog zdanja.

Starac bi nam govorio da je čovekov um nakon spavanja sveţ i bistar. On je tada savršeno u

stanju da od nas primi ime našeg Gospoda Boga i Spasitelja Isusa Hrista kao prvu duhovnu

hranu.

Budući da Ďavo zna za to, on kao munja ţuri da zaseje korov zlih pomisli čim se probudimo, tako

da pamćenje počne da ih melje kao vodenica i da zvuk koji nastane ovim okretanjem zazvuči kao

njegova vrsta "molitve."

Na "mlinarskom" jeziku, onaj deo vodenice u koji se stavlja pšenica, ječam, kukuruz ili bilo šta

što treba samleti, naziva se "čeţnja"[2]. On je otvoren i širok na vrhu, ali na dnu postaje toliko

uzan da dopušta samo nekolicini zrna da proĎu kroz njega i da ritmično padnu na ţrvanj. Sve što

uĎe u "čeţnju" proći će kroz ţrvanj i biće samleveno. MeĎutim, sve što uĎe u srce, koje u sebi

nosi sve ljudske čeţnje, ne mora da se uzdigne i da proĎe kroz ţrvanj uma. Iz srca izlaze zle

pomisli, kaţe Gospod (Mt. 15;19), uzdiţu se, prolaze jedna po jedna i bivaju samlevene. Što je

srce nečistije i prizemnije, to su i pomisli prljavije i niskije.

Prema tome, da bismo sprečili svu prljavštinu pomisli da se uzdigne u um i da bismo očistili

srce, kao što to ţeli Stvoritelj, mi posredstvom umne molitve svoj um spuštamo dole, u nebesa

srca i na taj način mesto strasti u kojem se posredno klanjamo satani preobraţavamo u sveti hram

Boţiji, u obitavalište Presvete Trojice.

Slika koju smo predočili moţe se jednostavno opisati rečima, iako njena primena zahteva sve

čovekove snage i potpuno sadejstvo boţanske blagodati. Budući da Bog uvek nudi Samoga Sebe,

pa čak i preklinje: Sine moj, daj mi srce svoje (Priče Sol. 23;26), neophodno je da i mi same sebe

ponudimo potpuno i poslušno podviţničkim pravilima naših trezvenoumnih Otaca.

Dakle, budite oprezni sa svojim prvim pomislima nakon spavanja. Snove i maštanja, bilo da su

dobra ili loša, i bez obzira na ono što nam je zaveštalo spavanje, odmah treba poništiti.

Neposredno nakon toga, moramo prihvatiti ime Isusovo kao disanje naših duša. U

meĎuvremenu, pošto smo bacili malo vode pa lice i popili šoljicu kafe ili nečega drugog što će

nas okrepiti - budući da naše bdenje počinje mnogo pre ponoći - izgovaramo Trisveto,

deklamujemo "Simvol vere" i "Dostojno jest" Presvetoj Bogorodici. Tada ćemo sesti na mesto

predviĎeno za molitvu, drţeći u rukama oruţje protiv Ďavola - svoju brojanicu.

"Da li si seo na svoju hoklicu", upitao bi moj starac. "Pričekaj malo! Ne počinji molitvu na

propisani način pre nego što usredsrediš svoje misli i ne razmisliš malo o smrti i onome što za

njom sledi!"

Smatraj da je to poslednja noć tvog ţivota. Što se tiče svih ostalih dana i noći, siguran si da su

prošli i da su te doveli do ove tačke u tvom ţivotu. Što se tiče ove noći, nisi siguran da li će te

dovesti do novog dana koji će doći ili do smrti koja dolazi. Koliko će ljudi noćas umreti! Kako

znaš da i ti nećeš biti meću njima?

Razmišljaj o tome da ćeš i ti uskoro otići i da će po tvoju dušu, saglasno onome što je činila, doći

ili angeli ili demoni. U samrtnom času, demoni su gorki tuţioci. Podsetiće te na sve što si u

ţivotu učinio i baciće te u očajanje. Naprotiv, angeli pokazuju stvari koje smo učinili Boga . radi.

Na ovom prvom suĎenju odreĎuje se dalje kretanje duše. Tada nastupaju vazdušna mitarstva,

strašni presto Sudijin i odluka. Šta ćeš učiniti, uboga dušo, ako ishod ovih ispitivanja bude

osuda? Šta bi u tom času dao da se izbaviš? DoĎi sebi kao bludni sin, pokaj se i zatraţi milost od

najmilosrdnijeg Boga. Ono što bi ţeleo da učiniš tada, učini sada. Grešio si? Pokaj se. Evo, sad je

najpogodnije vreme (2. Kor. 6,2).

Ako čovek o ovome makar i nakratko razmišlja bez predstava i slika biće podstaknut na

umilenje, njegovo srce će omekšati kao vosak, a um će prestati da luta. Sećanje na smrt ima ovu

prirodnu prednost: njime se prevazilaze sve zablude i u srcu se pojavljuje ţalost po Bogu. U

takvom raspoloţenju umilenja, moţeš započeti svoju jednorečeničnu, neprestanu umnu molitvu.

Kad se tvoje misli saberu a tvoj duh bude skrušen i smiren, lagano povij glavu i usmeri paţnju ka

mestu gde se nalazi tvoje srce. Ono je takoĎe skrušeno i smireno i očekuje da um siĎe u njega,

kako bi zajedno (um i srce) ponudili vatrenu prozbu najmilosrdnijem Bogu, nadajući se da je On

neće prezreti.

Telesni proces disanja započinje udisanjem kroz nozdrve. Poveţi sa ovim i disanje tvoje duše

kroz molitvu. Dok udišeš, izgovori jednom molitvu, sledeći je do srca, a dok izdišeš ponovi je još

jednom. Utvrdi svoj um tamo, gde se zaustavi disanje, na mestu srca, i bez rasejanosti (lebdenja,

lutanja) sledi udisanje i izdisanje, molitvu kojom ćeš udisati i izdisati: "Gospode Isuse Hriste,

pomiluj me!"

Zamisli poloţaj nekoga ko voli i, bez slika i predstava, unutrašnjim glasom izgovaraj ime

Gospoda Isusa.

Udalji svaku pomisao, čak i onu najlepšu, najčistiju i najspasonosniju. One dolaze od lukavoga,

zdesna, da bi prekinule tvoju molitvu. Prezri sve demonske pomisli, ma koliko da su razvratne,

svetovne ili bogohulne. One nisu tvoje i nemoj se zbog njih brinuti, jer nisi ti odgovoran. Bog

vidi odakle one dolaze. Samo, ne dozvoli da te one privuku. Ne plaši se, ne dozvoli da te

obuzmu, ne vezuj se za njih.

Ako malo odlutaš, vrati se čim primetiš da si se udaljio od mesta i načina molitve. Ako ponovo

odlutaš, ponovo se vrati. Ako nastaviš da se vraćaš svaki put kad odlutaš, Bog će videti tvoj trud

i tvoju revnost i onda će, malo-pomalo, Svojom blagodaću učiniti tvoj um postojanim.

Um je naviknut da luta i zaustavlja se samo onda kad osećamo bol. Prema tome, zadrţi malo

svoje disanje i nemoj odmah udisati. To će izazvati neznatan, neškodljiv bol u srcu, a ono je

mesto u kojem ţelimo da utvrdimo svoj um. Ovaj mali bol mnogo pomaţe jer on kao magnet

privlači razum i zadrţava ga tamo, i on će na neki način posluţiti umu kao sluga.

I zaista, malo-pomalo, kako vreme prolazi, slatko Ime Gospodnje, Ime koje je iznad svakog

imena, kad se prizove s bolom i umilenjem, tvori promenu desnice Višnjega na našoj duši (v. Ps.

77;10), na mestu gde se pre toga utaborio greh.

Kruţno kretanje molitve na mestu srca proširuje njegove granice u toj meri da ono postaje drugo

nebo, nebo srca koje sobom moţe da obuhvati Neobuhvatnog (Nesmestivog, grč Ατφριηος,

Neograničenog).

Vodiće se rat i velika borba za presto srca. U početku, Ďavo će dejstvovati posredstvom strasti i

njihovih smradnih isparenja, odnosno različitih pomisli koje će se suprotstavljati molitvi. I ukoliko više gubi tlo zbog posta, bdenja, molitve i ostalih podviga, utoliko će više rikati i, sa

dopuštenjem Boţijim, utoliko će više pokušavati da projavi svoju zlobu kroz različite uticaje,

iskušenja i nedaće. MeĎutim, blagonaklono proviĎenje našeg Nebeskog Oca uvek će postavljati

granice njegovoj nadleţnosti, saglasno našoj snazi da se suprotstavimo napadu.

Pre iskušenja, Hristos Sudija obezbeĎuje skrivenu blagodat za borca koja će slomiti neprijateljsku jarost, tako da borac odnosi prevagu i izlazi kao pobednik. Trpljenjem iskušenja

moramo udovoljiti Gospodu, kako bismo se izmirili zbog onoga što smo Ga ţalostili čineći greh.

Tada se Ďavo radovao, dok se Bog ţalostio, a sada se Bog raduje dok se Ďavo ţalosti i biva

poharan.

NAPOMENE:

1. Treba imati na umu upozorenja Svetih Otaca da su se ljudi, koji su se bez iskusnog rukovoditelja latili da praktikuju posebne tehnike umno-srdačne molitve, povreĎivali - i

duševno i fizički. Sveti Ignjatije Brjančaninov posebno upozorava na to početnike u

duhovnom ţivotu. "Dobar si deo izabrao kada si ostavio sve tehnike i zadovoljio se

zaključavanjem uma u reči - to će dovesti do najispravnijih rezultata, bez ikakve primese

prelesti kojoj bi mogao da se podvrgneš, a kojoj si se donekle već i podvrgavao,

upotrebljavajući tehnike koje ti ne odgovaraju. Što se mene tiče ja se drţim, kada se

drţim, jedino zaključavanja uma u reči molitve. - primedba prireĎivača" (

2. Ovo se, naravno, odnosi na grčki jezik, u kojem ovaj termin ("ποθος") označava i čeţnju,

ili ţelju i metalni element u vidu izvrnute kupe ili piramide, gde se sipa ţito. (Prim. prev.)

O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE)

sadrţaj

Gospode Isuse Hriste, pomiluj me.

Čovekovo srce je središte natprirodnog, prirodnog i protivprirodnog kretanja. Sve počinje od

srca. Ako je čovekovo srce očišćeno, on vidi Boga.

MeĎutim, na koji način mi moţemo da vidimo Boga? Ima li Bog ljudsko obličje? Ima li ljudski lik? Ne! Bog je nevidljiv, Bog je Duh. On, meĎutim, moţe da zavlada u ljudskom srcu, kad ono

postane sasud sposoban da primi Boga. Da bi čovekovo srce postalo sasud koji je sposoban da

primi Boga, mora najpre biti očišćeno od nečistih pomisli. Da bi se srce očistilo, u njega se mora

uneti odreĎeni lek. Taj lek je molitva.

Tamo gde stupi car, neprijatelj biva proteran. A kada Hristos ili, bolje rečeno, NJegovo sveto Ime stupi u srce, falange demona počinju da beţe. Kada je Hristos čvrsto ustoličen u srcu, sve

Mu se pokorava. To je kao kada dobar car osvoji zemlju i bude ustoličen u prestonici. On tada sa

svojom armijom potčinjava sve pobunjenike. Drugim rečima, on proteruje neprijatelje i umiruje

unutrašnje nerede u zemlji. Tada nastaje mir. Car sedi na prestolu i vidi da je sve pokoreno i

potčinjeno. On se tada raduje i naslaĎuje, jer vidi da su se njegov trud i borba okončali i da su

doneli poslušanje, mir i sve ţeljene rezultate.

Tako se dešava i sa carstvom našeg srca. Ono u sebi ima neprijatelje, ono ima pobunjenike; ono

ima pomisli, ima strasti i slabosti, ima bure i pometnje, i sve se to nalazi u ljudskom srcu.

Da bi se carstvo ljudskog srca umirilo i potčinilo, Hristos Car mora da uĎe sa Svojim pukovima,

da ga osvoji i da protera neprijatelja, tj. Ďavola. On mora da potčini svaki nemir koji potiče od strasti i slabosti i da zavlada kao svemoćni car. Stanje koje će odatle proisteći Sveti Oci nazivaju

"bezmolvijem (isihijom) srca", i njime tada neprekidno vlada molitva, donoseći čistotu i

bezmolvije (isihiju) srca. Postoji mnogo puteva molitve. Da bismo dostigli svoj krajnji cilj, u

početku se moramo moliti usmeno.

Ovaj metod je neophodan jer se čovekov um nalazi u neprestanom kretanju. Budući da se ne kreće u skladu s prirodom a kako bi trebalo da čini, i budući da je često zloupotrebljen zbog naše

ravnodušnosti, on luta celim svetom i zaustavlja se na raznolikim nasladama. Ponekad zalazi u

plotske (telesne) pomisli i uţiva u njihovim slastima. Ponekad zalazi u druge strasti, a ponekad

nezainteresovano lebdi tamo-amo. Ma gde da poĎe, ma gde da se zaustavi, on nalazi neku vrstu

naslade.

Prema tome, čovek koji ima nameru da dostigne cilj "neprestane molitve" (v.1. Sol. 5;17), mora

sabrati svoj rasejani um (nus), lutalicu koja zalazi u svaki prolaz, da bi ga (um) uredio i ustrojio.

MeĎutim, da bismo sabrali um, moramo mu ponuditi nešto slatko, jer on, kao što smo rekli,

nalazi zadovoljstvo i nasladu u lutanju tamo-amo. Ponavljam, moramo ga privući nečim u čemu

nalazi zadovoljstvo. Iz tog razloga, molitvu na početku moramo izgovarati usmeno.

Početnik, koji se uči molitvi Isusovoj, mora započeti tako što će usmeno izgovarati: "Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me." On mora uloţiti napor da svoj um odvuče od ovozemaljskih stvari.

Zvuk koji izlazi - zvuk njegovih reči privući će um da obrati paţnju na reči molitve. Na taj način,

um će se malo-pomalo privikavati da bude sabran umesto rasejan.

Razume se da će napor, paţnja, namera i cilj kojem neprestano teţimo pomoći da saberemo svoj

um.

Kad budemo izgovarali molitvu na ovaj način, ona će vremenom u nama početi da izaziva

izvesnu blagodarnost, izvesnu radost i mir, nešto duhovno što ranije nismo posedovali. To će,

malo-pomalo, privući um. Kako usmena molitva bude napredovala i privlačila um unutra, ona će

početi da daje slobodu umu da sam za sebe izgovara molitvu, bez učešća usta. Drugačije rečeno, počeće da donosi plod. Kasnije, kad j? molitvu budemo izgovarali ponekad ustima a ponekad

umom, ona će početi da osvaja dušu.

Baveći se molitvom, um ulazi u srce, i čovek se oseća kao da stoji tamo i gleda kako njegovo

srce izgovara molitvu.

Da bi se došlo do ove tačke, mnogo pomaţe ispravan metod izgovaranja molitve.

Kada napustimo pravilan i prirodan ritam udisanja i izdisanja i kada lagano udišemo i izdišemo,

u srce ulazi manje kiseonika. To stvara izvesni bol, neku vrstu stezanja u srcu. Taj bol će

prirodno privući um i učiniti da on obrati paţnju na srce. Ovo privlačenje uma ka srcu dovešće

do njihovog sjedinjenja. To je kao da imate zubobolju: um moţe da odluta, ali he se zbog bola

uvek vraćati zubu.

Kad se molitva izgovara ritmično i uz kontrolisano disanje, um će se spustiti tamo gde se pojavio

bol i na taj način će se isključiti rasejanost. Kad se jednom na ovaj način isključi rasejanost, um

će naći mirovanje. On više neće imati razloga da luta, jer će ga bol sabirati.

Da bi se um sačuvao od bekstva, neophodno je kontrolisano disanje zdruţeno sa paţnjom. Na ovaj način ćemo uspeti da isključimo rasejanost koja isisava srţ molitve. Drugim rečima,

rasejanost čini izgovaranje molitve beskorisnim.

Kad isključimo rasejanost, umu će biti znatno lakše da obrati paţnju na srce. Tako ćemo početi

sa sporim udisanjem, sjedinjujući disanje sa molitvom: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" Dok

udišemo, molitvu moţemo izgovoriti jednom, dvaput ili triput. Kad budemo izdisali, sa izdisajem ćemo sjediniti i molitvu. Mogli bismo tri puta izgovoriti molitvu dok izdišemo i dva puta dok

udišemo - onoliko koliko moţemo. U svakom slučaju, na taj način ćemo molitvu izgovarati

ritmično sa disanjem.

Dakle, dobro je ako smo u stanju da molitvu izgovaramo umno i uz kontrolisano disanje.

MeĎutim, ako imamo teškoća jer nam kušač stvara probleme, trebalo bi da dišemo na usta i da

lagano pokrećemo jezik, što je na početku veoma korisno.

Dok udišemo kroz nos ili na usta, trebalo bi da izgovaramo molitvu i da nam um bude u srcu.

Trebalo bi da um obrati paţnju na srce, ali da ga pri tom ne zamišlja. Trebalo bi da se um

jednostavno smesti u predeo srca. Ne bi trebalo da zamišljamo srce; ukoliko ga budemo

zamišljali, postepeno he prodreti prelest, i počećemo da se molimo uz maštanja.

Ne postoji opasnost da se prelestimo molitvom ako je tvorimo bez rasejanosti, bez oblika, prostog uma, i bez ikakvog obličja ili figure. Um mora biti čist od bilo kakve boţanske ili ljudske

predstave. Ne smemo zamišljati niti Hrista, niti Presvetu Bogorodicu, niti bilo šta drugo. Jedino

bi trebalo da um bude u srcu, u grudima, i nigde više. Trebalo bi da se brinemo samo o tome da

on bude tamo. Istovremeno, trebalo bi da um uporedo sa disanjem izgovara molitvu, ne

zamišljajući ništa drugo. Trebalo bi da srce tvori molitvu kao mašina, dok bi um trebalo da prati

reči molitve kao običan posmatrač. To je nepogrešivi put molitve.

Kada praktikujemo ovaj metod, u početku ćemo naići na odreĎene teškoće, ali ćemo nakon toga

pronaći širinu, visinu i dubinu. Najpre će doći izvesna radost pomešana sa bolom. Zatim će

postepeno doći radost, mir i spokojstvo. Kad um jednom oseti nasladu, više neće moći da se

odvoji od molitve u srcu. Ovo stanje će se pojaviti, i više nećemo ţeleti da se odvajamo od njega.

Sedećemo ili stajati u uglu, povijene glave, i satima nećemo ţeleti da se razdvajamo od ovakvog

stanja. Moţda ćemo sedeti tamo jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest sati, prikovani za jedno mesto,

bez ţelje da ustanemo i da um ode na neko drugo mesto. Zapazićemo da ga vraćamo

jednostavnim povijanjem glave čim poţeli da ode na drugo mesto. Drugim rečima, pojavljuje se

jedna vrsta zatočenosti u molitvu.

Ovaj metod molitve je veoma delotvoran. Kao prvo, on će doneti nerasejanu molitvu. Doneće

radost i mir. Istovremeno, doneće jasnoću uma i suze radosnice. Um će postati prijemčiv za

sozercanja. Najzad, stvoriće apsolutno mirovanje srca. Čovek ništa neće čuti. Misliće da se

nalazi u Sahari. Istovremeno, sve brţe će izgovarati molitvu. Moći će da je izgovara brzo, a moći

će da je izgovara i sporo. Trebalo bi da je izgovaramo onako kako ćemo udovoljiti svojoj duši,

onako kako to duša u odreĎeno vreme ţeli.

Dakle, reći ćemo: "Gospode... Isuse... Hriste... pomiluj... me... Gospode... Isuse...", a um će

pratiti molitvu kao što mašinista prati mašinu koja radi. Kad više ne budemo mogli da udišemo,

počećemo sa laganim izdisanjem: "Gospode... Isuse... Hriste... pomiluj... me... Gospode...

Isuse...", dok ne doĎemo do kraja. Tada ćemo ponovo udahnuti, ali ne ţurno nego lagano, blago,

smireno, bez ţurbe, "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."[1]

Kasnije ćete videti da ćete, i dok radite, čim udahnete početi da izgovarate: "Gospode Isuse

Hriste, pomiluj me." Dok budete izdisali, ponovo ćete započeti sa izgovaranjem molitve.

Um i srce će sami po sebi biti toliko zadovoljni ovim metodom da će um, ma gde da se nalazite,

sa svakim udisajem početi da izgovara molitvu. Razume se da nećete uvek sa svakim udisajem

izgovarati molitvu po tri puta, ali ćete je u svakom slučaju izgovoriti bar jednom. Kasnije ćete

zadobiti ritam koji je sličan ritmu znalački rukovoćene mašine, i videćete kakve rezultate donosi

ova molitva. Ona će vas sve više i više privlačiti. Reći ćete: "Sigurno je prošlo petnaest minuta",

dok su, u stvari, protekla dva sata, toliko čovek ne ţeli da udalji um od srca i od slušanja molitve!

Kome je za to potrebno pojanje, ili nešto drugo? Zbog toga ni Ocima u pustinji nisu bile potrebne

takve stvari. Naravno, Crkva je to odobrila. Mećutim, ljudi koji su pronašli ovaj metod molitve,

daleko uzvišeniji od uobičajene molitve, napuštaju ono što je uobičajeno i pridrţavaju se suštine.

Budući da smo izgubili suštinu - moţda stoga što nismo imali učitelje koji bi nam rekli kako da

se molimo ili pak stoga što nismo imali motiva i ţelje za tim - prihvatili smo uobičajene molitve. Tako današnji monasi sluţe večernju i ostale sluţbe, i ništa više osim toga. Isto tako, oni rade i

govore da vrše svoju duţnost. MeĎutim, oni ne vrše svoju duţnost!

Sveti Jovan Milostivi je osnovao manastir i rekao: "Oci, vi imate duhovne duţnosti, a ja ću se

pobrinuti za hranu, tako da se ne morate brinuti za veštastveno i usled toga biti lišeni molitve. Ja

ću vas snabdevati onim što je neophodno, a vi se molite."

Iguman je odgovorio: "Vaša svetosti, već smo izvršili svoju duţnost i sluţili prvi, treći, šesti i

deveti čas, večernju, moleban i svetu Liturgiju..."

"Oh", odgovorio je on, "očigledno je da ste nemarni! Šta ste radili tokom preostalog vremena?"

Šta je sveti Jovan pokušavao ovim da kaţe? On je govorio da nisu ispunili svoju duţnost jer se

nisu neprestano molili.

Kada se probudimo zbog bdenja i nakon što izgovorimo "Care nebeski...", Trisveto, Pedeseti

psalam i Vjeruju (Simvol vere), trebalo bi da oborimo glavu prema vrhu grudi, a zatim da

pokušamo da um odvojimo od svega i da ga smestimo unutar grudi, unutar srca. Dok

priklanjamo glavu, trebalo bi da prisilimo um da uĎe tamo. Kad jednom tamo uĎe, trebalo bi da sa udisajem pokušamo da izgovorimo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!". I uvidećete!

Razumljivo je da će se na početku pojaviti manje teškoće, ali će malo istrajnosti i trpljenja

dovesti do ţeljenog ishoda. Kad se srce jednom rasplamsa i nasladi i kada postane spretno u

tome, ništa ga više neće zaustaviti, makar čovek i čitavu noć presedeo. Tada će zapaziti da je

vreme prošlo i reći će: "Ali, tek sam počeo da se molim!" Od ovog metoda molitve videćete

neizmernu korist.

S kakvim ciljem smo došli ovamo? Zar nismo došli da bismo pronašli Boga? Zar nismo došli da

bismo pronašli NJegovu blagodat? Zar nismo došli da bismo pronašli mir? Zar nismo došli da

bismo se oslobodili od strasti? Ovom molitvom se sve to moţe postići. Molitva će izazvati

toplinu i plamen unutar srca. Nakon što molitva porodi ovaj plamen, plamen će umnoţiti

molitvu, itd. Kad se to jednom dogodi, pomalo ćete početi da uviĎate da se slabosti spaljuju, da

se pomisli spaljuju, da se strasti spaljuju, a što će se okončati čistotom srca. Tada će doći Otac,

Sin i Sveti Duh, i načiniće Sebi dom, obitavalište u srcu.

Sveti Oci kaţu da se um lako skrnavi ali da se lako i čisti. Srce se teško čisti ali se teško i

skrnavi. Um se lako oskrnavi kada njegovu paţnju privuče nešto zlo. Srce, meĎutim, neće odmah

postati pričasno ovom oskrnavljenju. Kad srce stvori dobro duhovno stanje ali ga kasnije na neki

način izgubi i um počne da se skrnavi raznim stvarima, srce se neće lako promeniti, jer je

prethodno bilo preobraţeno blagodaću, tako da zlo napreduje polako i uz teškoće.

Dakle, molitva je neophodna da bi srce od plotskog, ostrašćenog i egoističnog preoblikovala u

bestrasno, tako da više ne oseća strasti. Kad se središte očisti, čiste se i zraci i periferija. Molitva

će udaljiti očajanje, beznaĎe, nemar i lenjost, jer će stvoriti novu odlučnost, novu ţudnju za

novim borbama.

Kada osetimo ovaj preobraţaj u sebi, tad ćemo razumeti šta su plod i cilj molitve. Tad ćemo

razumeti da je Carstvo Nebesko u našem srcu: Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk. 17;21).

Upravo tu, u srcu, naći ćemo skupoceni biser, jer ćemo po srcu kopati molitvom, udišući i

izdišući, i teţiti da svoj um sačuvamo paţljivim u srcu. Šta je taj biser? To je blagodat Svetog

Duha koju smo primili prilikom krštenja. MeĎutim, ta blagodat je bila sahranjena ili zbog našeg

neznanja ili zbog našeg napredovanja u strastima.

Drugi metod koji nam moţe pomoći sastoji se u tome da udahnemo i da zatim sledimo put

vazduha kroz nozdrve, grlo i pluća, sve do srca. Tu bi trebalo da zastanemo, nakon što smo

nekoliko puta udahnuli. Tu bi trebalo da zadrţimo um: u srcu. U meĎuvremenu, trebalo bi da

udišemo polako, blago i smireno, a ne ubrzano. U početku, Ďavo stvara nevolje i srce oseća

izvesnu teškoću i druga negativna osećanja. MeĎutim, te teškoće će postepeno nestajati, i počeće

da se ispoljava njena lepota. Tad više neće biti potrebe za učiteljem, jer će nas učiti sama

molitva.

Videćete da će um i srce sami po sebi automatski čeznuti da se mole na ovaj način, jer će shvatiti

da od toga imaju korist veću od onoga što sad moţete i da zamislite. Ovde je sve pretvoreno u

kapital - to nisu novčići, srebrnjaci ili nešto slično. Ovo je istinsko zlato. Ako neko negde otkrije

zlato, zar neće otići da ga marljivo i pohlepno sakupi?

Čudio sam se mom starcu. Imali smo posebne hoklice za molitvu, koje su bila kao prave stolice

ali niţe od njih, dok su nasloni za ruke bili viši da bi bili udobniji. Satima bi sedeo i govorio:

"Gospode Isuse Hriste, pomiluj me." Kad je boţanska blagodat dejstvovala i kad je um bio čist,

prestajao bi da izgovara molitvu i započeo bi da sozercava umom. MeĎutim, kad ne bi našao

sozercanje i kad bi njegov um počeo da luta, ponovo bi ga vraćao u srce i tako zadobijao korist

od molitve. Ha taj način je zadobijao korist od sozercanja ili od molitve, i tako provodio po

sedam, osam ili devet časova.

Nakon što se budete molili i molili, imaćete utisak da ste tek započeli. Šta su tri ili četiri sata?

Ako um poţeli da pobegne, da se "odmota", biće povučen nazad čim u srcu bude postojalo nešto

što će ga povlačiti i privlačiti. Malo-pomalo, čovek koji se bavi ovom molitvom počinje iznutra

da se usavršava. NJegovo srce se sve više i više očišćuje i on kasnije zadobija molitvu srca. Tada

dostiţe više nivoe molitve. Um sa svoje strane sledi srce dok izgovara molitvu. Na tom nivou

udisanje i izdisanje molitve je nepotrebno. To je molitva srca.

Nakon što su se mnogo godina bavili molitvom, naši Sveti Oci postepeno su dostizali ova

uzvišena stanja. Bivali su odneseni u sozercanja i doţivljavali istupljenja, kao apostol Pavle: da li

u telu, da li izvan tela (v. 2. Kor. 12;2) i mnogi drugi svetitelji. Čovek ne zna da li se na nebesa

uznosi telom ili srcem, i zna samo da ga je viši nivo molitve uzneo do sozercanja.

Kada je sveti Grigorije Sinait otišao do svetog Maksima Kafsokalivita kojeg je smatrao

prelašćenim, upitao ga je:

"Starče, reci mi da li si zadobio molitvu?"

Odgovorio mu je: "Oprosti mi oče, ja sam prelašćen. Imaš li nešto za jelo?"

Tada je sveti Grigorije rekao: "Voleo bih da i ja imam tvoju prelest" i ponovio: "Da li si zadobio

molitvu?"

"Eto... baš zato sam i otišao u pustinju, da bih sačuvao molitvu", rekao je sveti Maksim.

"Jesi li okusio plodove Svetog Duha", nastavio je sveti Grigorije da ga ispituje.

"Eh, te stvari su od Boga", odgovorio je sveti Maksim.

"Kuda odlazi tvoj um kad imaš molitvu i kad doĎe boţanska blagodat?"

"Uznosi se do boţanskih stvari. Odlazi do Strašnog suda, do raja, pakla, do Drugog dolaska. Bog

ga odnosi do nebeskog svetla, do nebeskog stanja."

Cve ove stvari proishode iz umne molitve. Bez nje se ništa od ovoga neće dogoditi. Sada

uviĎamo koliko ovaj metod molitve pomaţe čoveku da zadobije neprestanu molitvu. Onaj ko na

takav način praktikuje molitvu izgovaraće je dok udiše i izdiše čak i ako se bavi rukodelanjem,

pa čak i ako to ne ţeli. Molitva će se prilepiti za njegovo disanje. Čim udahne, započeće da

izgovara molitvu čak i ako to ne ţeli, jer ovaj metod dovodi do tako izvrsnih rezultata.

Moramo početi sa čeţnjom, sa revnošću, sa toplinom. Čovek u početku nailazi na manje teškoće,

ali put će se otvoriti i onda niko neće moći da ga zaustavi. Neka nakon toga drugi govore šta god

ţele - njegova duša je počela da se naslaĎuje i više niko ne moţe da ga zaustavi. Tada ćete videti

da nalazite blagodat, izbavljenje od strasti i, posebno, izbavljenje od nečistih pomisli. Naći ćete

veliku utehu. One (nečiste pomisli) će se vremenom udaljiti. Posredstvom molitve, one će biti

izbrisane iz uma i srcu će biti sasvim dobro. Srce će se upodobiti srcu deteta koje ne oseća strasti.

Ono će sve posmatrati prirodno.

Budući da smo stekli naviku da sa udisanjem i izdisanjem izgovaramo molitvu, u početku mi se

gotovo dešavalo da izgovorim "Gospode Isuse Hriste..." umesto reči bogosluţenja. To je bilo

povezano sa disanjem, i molitva se prilepila za njega. Čovek se na to privikava u toj meri da ga

više ništa ne moţe navesti da ga napusti, toliko molitva osvaja čoveka, naravno, saglasno delanju

koje je uloţio. U početku, biće u stanju da je izgovara samo tokom kratkog vremenskog perioda,

sutradan nešto duţe, a zatim će je izgovarati neprestano.

Dok smo bili na Svetoj Gori i dok je naš starac bio ţiv, molitvu smo izgovarali dva, tri, četiri ili

pet sati, udišući i izdišući. Naravno, kad bi nas san savladao izlazili bismo napolje i naglas

izgovarali molitvu kako bismo se, da tako kaţem, bolje "opustili". MeĎutim, ako ne bi bio u

pitanju san, ostajali smo unutra po čitavu noć.

Sveti Grigorije Palama kaţe da, izgovarajući molitvu sa svakim udisajem, ponekad osetimo kako

blagi miomiris izlazi iz nozdrva. I zaista, to se dešava. Posredstvom molitve, stvoriće se mirisni

vazduh koji nije ništa drugo do plod molitve. Dok smo bili početnici i dok smo molitvu

izgovarali na ovaj način, bilo je toliko blagouhanja da je sve odisalo slatkim miomirisom - naše

brade, na primer, pa ce čak i od naših grudi širio taj miomiris. Vazduh koji smo udisali i izdisali

bio je miomirisan, tako da sam razmišljao: "Kakva je to molitva?" To je Ime Hristovo! A šta Ime

Hristovo ne sadrţi u sebi? Imenom Hristovim posvećuju se sveti Darovi; Imenom Hristovim vrši

se krštenje, dolazi Sveti Duh, svetitelji vaskrsavaju mrtve. Imenom Hristovim se sve izvršava.

Jedan od trezvenoumnih Otaca kaţe da, kada se duša razlučuje od čoveka koji je zadobio

molitvu, demoni nisu u stanju da ostanu u njegovoj blizini, jer se duša razlučuje uz tu molitvu.

Ime Hristovo je njegovo oruţje. NJegova duša je zaštićena oklopom ove molitve. Kako onda

demoni mogu da mu pristupe? Takva je korist od te molitve.

Zbog toga je i angeo, koji je poučavao svetog Pahomija, rekao: "Mnogi učeni ljudi napustili su

svoju nauku i svoje naučne radove, bavili se molitvom i zadobili svetost." Pored toga,

pustinoţiteljka Fotini[2] je zapisala da su sluţbe slične dnevnoj zaradi: ako ste radili, bićete

plaćeni i kupićete hranu. Ako niste radili, ništa nećete ni dobiti. Tako se dešava sa uobičajenim

crkvenim molitvama. MeĎutim, neprestana umna (noetička) molitva ne daje vam samo dnevnu

platu nego stvara veliko duhovno bogatstvo koje moţete uloţiti u banku i obogatiti se.

Uz ovu molitvu, čovek sedi i osluškuje rad sopstvenog srca. Takav postupak je vrlo delotvoran!

Kao što mašina, kad se jednom pokrene, dalje radi sama od sebe, tako se dešava i sa čovekom

koji je uznapredovao u nauci molitve. U prošlosti se mašinama upravljalo ručno i zahtevale su

mnogo napora; mećutim, kad su jednom postale automatske i električne, delotvornije su i zahtevaju manje napora. Isto se dešava i sa molitvom. U početku je potrebno uloţiti napor da bi

se molitva uskladila sa disanjem. MeĎutim, nakon toga ovo delo postaje automatsko, i um je

rukovodi kao što mašinista upravlja motorom.

Molitvi će pomoći bezmolvije, ali ne i samouverenost ili gordost. Gordost je veoma velika

prepreka za molitvu.

Kada se molite i kad osetite da se u umu nalaze gorde pomisli, odmah počnite da osućujete same

sebe, kako gordost ni najmanje ne bi podigla svoju ruţnu glavu. Čovek ni o čemu ne bi trebalo

da misli dok se moli; naprotiv, trebalo bi da ^99 pokuša da se samo moli sa strahom. Ukoliko

molitvu više ukrasimo ljubavlju, smirenjem i strahom Boţijim, utoliko ćemo više napredovati.

Ako to praktično primenite, i sami ćete to uvideti.

Kao što u poslastičarnici nalazimo čokolade, peciva i ostale slatkiše, tako i u duhovnoj

poslastičarnici čovek nalazi mnoštvo duhovnih slatkiša, i uzećemo ono što nam pekar ponudi. Mi

ćemo izvršiti svoju duţnost, kako bismo ustrojili svoju molitvu i smirili se, a ostalo je Boţija

stvar. Mi ćemo izvršiti sve što je propisano, ali je Bog Onaj koji molitvi daje suštinu. Ukoliko se

smirenije molimo, utoliko ćemo veću korist zadobiti. Ipak, najvaţnije je da um pazi na reči

molitve, i da nipošto ne misli ni na šta drugo. To je srţ čitavog pitanja. Nemoguće je da bude

prelašćen čovek koji se moli na ovaj način.

Od sada ćemo se moliti na ovaj način. Ovaj metod će biti naše molitveno pravilo, jer će nam u

velikoj meri pomoći da uvidimo svoje strasti i svoje pogreške. Sav taj napor pomoći će nam da

saberemo svoj um. Svetlost i kretanje unaokolo stvaraju pometnju u umu. MeĎutim, kad čovek

ostane na jednom mestu, bilo da sedi, stoji ili kleči, um ne biva pometen. Ovaj metod sadrţi u

sebi mnogo toga i ako budete radili na njemu i sami ćete to uvideti, i otkrićete velike stvari.

Postojao je jedan hodočasnik koji je bio posvećen u umnu molitvu. Budući da je imao mnogo

sozercanja, samoodricanja i bezbriţnosti i da nije bio vezan porodicom, poslom ili nečim drugim,

neprestano je izgovarao molitvu i osećao veliku ljubav prema Hristu. Drugim rečima, u duši je

istinski posedovao bogočeţnjivost (boţanski eros). Imao je veliku ţelju da ode na presveti

Hristov Grob. Na neki način, smatrao je da će se tamo nasititi ljubavlju prema dragom,

najvoljenijem Hristu. Otišao je, dakle, do Jerusalima i Groba Hristovog i ušao unutra da bi se

poklonio. Izvesno je da je osećao snaţan duhovni eros (bogočeţnjivost). Razmišljao je da je ovde bio sahranjen Onaj kojeg je toliko ljubio - Isus Hristos, da je tu NJegov prazan Grob, itd. Dok se

poklanjao svetom Grobu, upravo tu, na Grobu, ispustio je dušu! Videvši šta se dogodilo, ostali su

rekli: "Pogledajmo šta je bilo skriveno u srcu ovog čoveka!" Izvršili su autopsiju i bili

zaprepašćeni, jer je unutar njegovog srca bilo zapisano: "Isuse, slatka ljubavi moja!"[3]

UviĎate li koliko je molitva ovog čoveka učinila bogatim? Koliko ga je obogatila boţanskom ljubavlju? Pomislite samo gde se našao posle smrti! Sigurno je da su angeli primili njegovu dušu,

ovenčanu blistanjem, i odneli je pred presto Hristov.

Čovek moţe zadobiti bestrašće jedino posredstvom umne molitve. Bestrašće se ne moţe zadobiti

niti mnogim čitanjem, niti mnogim pojanjem, niti na bilo koji drugi način. Onaj ko se ovako moli

sam će naučiti da prezire praznoslovlje i samouverenost, kako ne bi izgubio ono stanje u koje

dospeva posredstvom molitve.

Molim se da vam Bog podari osećanje ove molitve. Kada doĎe blagodat, praktično ćete otkriti

ove stvari i razumećete ono što vam sada govorim.

NAPOMENE:

1. Sveti Ignjatije Brjačaninov upozorava na opasnost samovoljnog pokušaja da se

primenjuju tehnike disanja prilikom molitve: "Još jednom: klonite se opita o disanju na

nos! Kada za to doĎe vreme, ako Bog da, ja ću vam reći. Jer tim opitom, koji u svoje

vreme jeste koristan, neki su sebe neizlečivo povredili. Staloţenost, odsustvo maštanja,

umilenje, ljubav prema bliţnjima - to su istinska obeleţja prave molitve."

2. Pustinoţiteljka Fotini (početak 20. veka) ţivela je u potpunom usamljeništvu, nedaleko

od reke Jordan. NJeno ţitije (na grčkom jeziku) objavio je arhimandrit Joakim Specieris.

(Prim.izd).

3. Isti fenomen zabeleţen je i na srcu svetog Ignjatija Bogonosca (Prim. izd.) nad neprijateljem, koji je doslovno obeshrabren i potpuno iznuren neprestanom umnom

(noetičkom) molitvom.

SVETOOTAĈKI SAVETI O MOLITVI

sadrţaj

"Delo Isusove molitve ne traje dva ili tri dana nego tokom dugog vremenskog perioda i mnogih

godina", zapaţa sveti Zlatoust, "jer je potrebno mnogo borbe i vremena da bi se Ďavo isterao i da

bi Hristos zauzeo Svoje obitavalište. Dakle, posvetite se molitvi i čekajte Gospoda Boga dok vas

ne pomiluje. Nemojte traţiti ništa osim milosti Gospoda slave, i traţite je smirenog i skrušenog

srca. Jecajte od jutra do večeri a ako je moguće i tokom noći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj

me!' Sve do svoje smrti prisiljavajte um na ovo delo."

Svi naši Oci daju slične savete, svaki na svoj način i svojim rečima, zavisno od njegovog opita u

borbi i pobedi

"Braćo, uvek udišite Hrista", savetuje sveti Antonije, učitelj pustinoţiteljstva.

"Uvek se sećaj Boga, i tvoj um će se pretvoriti u nebo", objavljuje sveti Nil Mudri.

Ukoliko čovek više istraje u molitvi, utoliko će se više očistiti njegovo srce a njegov um

prosvetliti, poboljšaće se njegovo stanje, utoliko će više Carstvo Boţije rasprostreti svoju radost i

svoje prisustvo unutar čoveka koji je obraz Boţiji i zbog kojeg je Bogočovek Isus sve krajeve

zemaljske natkrilio Svojom vrlinom, Svojim stradanjima i Svojim vaskrsenjem.

Čovek koji posredstvom podviţništva umrtvljuje svoje čulo ukusa, koji svoja čuvstva lišava svih ovozemaljskih naslada i koji do kraja odvaţno stoji nasuprot uticajima vladara ovoga sveta,

primiće još ovde, u ovom ţivotu, predukus dobara Carstva Nebeskog: spokojstvo pomisli, mir

srca, slatke potoke suza, uznošenje uma, poznanje tajinstava, preizobilje ljubavi, sozercavanje

Boga i savršenstvo, "koliko god je to ljudskoj prirodi moguće." Sve je to moguće posredstvom

sistematske, stalne, uporne, nepokolebive borbe za umnu (noetičku) molitvu. MeĎutim, da bi

Bog čuo ovo neprestano umno bogomislije, moraju se ispuniti uslovi monaškog (i uopšte

hrišćanskog) duhovnog ţivota, što će zauzvrat potpomoći molitvu.

Što se tiče poslušnika, od njih se zahteva nepokolebivo poslušanje u odnosu na starca, koji je

vidljivi obrazac ţivota HristaSpasitelja. Što se tiče svih Hrišćana, od njih se zahteva da svoje

ţivote ustroje saglasno savetima duhovnih otaca i da budu pokorni kanonima Jedne, Svete

Pravoslavne Crkve, kako pojedinac ne bi lutao sopstvenim putem ţelja i čeţnji. Uostalom, i

Sveto pismo nam savetuje da budemo oprezni.

U Izrekama pustinjskih Otaca citira se vrlo jednostavno i razumljivo gledište ave Mine:

"Poslušanje za poslušanje: kad je neko poslušan Bogu, i Bog je poslušan njemu." Ava Isaija to

iscrpnije objašnjava: "Nemoguće je da Bog ne čuje čoveka, ako taj čovek nije neposlušan Bogu.

On nije daleko od čoveka, ali naša volja je ta koja mu ne dopušta da čuje našu molitvu."

Ako se molite i ako se vaša molitva ne čuje, razmislite da li slučajno niste bili neposlušni. Ako se

molite tokom noći, a niste pazili na svoj način ţivota tokom dana, to je kao da istovremeno

gradite i rušite. Ukoliko ste nemarni u sitnicama, sigurno ćete podleći i pasti i u velikim

stvarima. Pazite na sebe.

Bog neće postojano slati Svoju blagodat u srce koje ne postavlja ogradu pred svojim strastima,

niti u um koji ne pokazuje da ograničava svoja besciljna lutanja. U početku, Bog nam daje

blagodat da bi nam pomogao, da bi nas pobudio, da bi nasladio naša duševna čuvstva, da bi nas

privukao. MeĎutim, ako se uporedo s tim ne budemo i mi potrudili, blagodat neće biti delotvorna

i povući će se. Apetit se pojavljuje sa uzimanjem hrane, a molitva sa molitvom.

Jesi li na svojoj sluţbi, na svom zadatku? Seti se šta su Sveti Oci govorili samima sebi dok su

radili: "Telo, radi da bi se nahranilo; dušo, bdij da bi bila spasena!"

Luta li tvoj um? Šapatom izgovori molitvu i ne prepuštaj se praznoslovlju, jer ćeš

praznoslovljem naškoditi i drugima, kao i samome sebi.

Ava Filimon je rekao: "Mnogi od Svetih Otaca mogli su da vide kako ih angeli posmatraju, zbog

čega su se štitili bezmolvijem i ni s kim nisu razgovarali."

Umesto da gubite vreme, izgovarajte molitvu. Ukoliko vas više obuzima tromost i ravnodušnost,

utoliko više treba da se plašite pretnje koju je Gospod uputio zlom i lenjom slugi (v. Mt. 25;26).

Ako dopustite da dani i noći prolaze u nemaru koji će sve više i više rasti, uskoro ćete postati

krajnje nemarni. Hoćete li se moţda pohvaliti svojim nemarom, kad drugi budu primali vence za

svoj trud?

Brate, potrudi se malo u molitvi i bdenju i videćeš da radost izvire iz tvog srca, a da svetlost

sviće na svodu tvog uma. To nije ona vrsta radosti koja će iščeznuti i pre nego što si uspeo da

uţivaš u njoj, nego radost koja je slatka i podobna sladosti angela, dok je svetlost zapravo

nezalazna svetlost drugog sveta koju ti je Hristos, Svetlost sveta, dolazeći sa molitvom, podario i

pre nego što si napustio ovaj svet. Zar se to nije dešavalo našim Ocima, i zar se to neće dogoditi i

nama, ukoliko ga ne spreče naš nemar i maloverje?

Moj starac je obično govorio: "Potrudi se malo da bi Bog postao tvoj duţnik, i On će ti

vremenom poslati mnogo više nego što si se trudio ili traţio."

Ne zaboravi reči svetog Isaaka Sirijskog: "Đavo se najpre bori da ukloni neprestanu molitvu srca,

a zatim ubeĎuje monaha da zapostavi i vreme odreĎeno za molitvu i molitveno pravilo, koje se

izvršava uz poklone i metanije."

Dakle, ne slušaj ono što ti šapuće nemar, i ako ţeliš da Bog prekrije tvoje pogreške, prekrivaj i ti

pogreške svog brata, i trpi zajedno sa njim njegova iskušenja i patnje.

Ne odgovaraj i ne skrivaj pomisli od svog duhovnog oca, jer ćeš se čitavog ţivota uzaludno

truditi, a tvoja molitva će ostati besplodna.

Ako se ne očistiš iskrenom ispovešću, kako ćeš pristupiti da primiš preneporočna i ţivotvorna

tajinstva Hristova? Zar nisi čuo da ona daju ţivot onome ko se dostojno pričešćuje, a smrt onome

ko ih nedostojno prima?

Ne govori: "Isti sam kao i drugi", jer je to besmislica, i Sudiju ne moţeš prevariti.

Svaka pomisao koja donosi očajanje i preterano ţaljenje potiče od Ďavola. Trebalo bi da je

odmah odbiješ, jer će prekinuti nit molitve. Svaka pomisao koja u duši izaziva umereni bol,

pomešan s radošću i suzama, potiče od Boga. Blagodat Boţija nikad ne vodi čoveka u beznaĎe

nego ga vodi ka pokajanju.

ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI

sadrţaj

1. Molitva je jedna od najvaţnijih i najmoćnijih snaga, i ona čini da onaj ko se moli biva

preporoĎen, darujući mu telesno i duhovno blagostanje.

2. Molitva predstavlja oči i krila duše. Ona nam daje odvaţnost i snagu da gledamo Boga.

3. Brate moj, moli se ustima sve dotle dok te blagodat Boţija ne prosvetli da se moliš i srcem. U

tebi he se tada na čudesan način pojaviti praznik i slavlje, i više se nećeš moliti ustima, nego

paţnjom koja dela u srcu.

4. Ako uistinu čezneš da udaljiš svaku antihrišćansku pomisao i da očistiš svoj um, to ćeš postići

posredstvom molitve, jer ništa nije u toj meri kadro da ustroji naše pomisli kao molitva.

5. Budi oprezan, jer ako si lenj i nepaţljiv u molitvi, nećeš uznapredovati niti u svojoj teţnji da

budeš predan Bogu, niti u zadobijanju mira u pomislima, niti u spasenju.

6. Ime Isusa Hrista koje prizivamo u molitvi sadrţi u sebi samobitnu i samodelatnu silu vaspostavljanja. Ne brini, dakle, zbog nesavršenstva i suvoće tvoje molitve, nego uporno očekuj

plodove učestalog ponavljanja Imena Boţijeg.

7. Kada su rukovoĎene molitvom, moralne sile koje su u nama postaju jače od svih iskušenja i

pobeĎuju ih.

8. Učestalost molitve stvara naviku molitve koja ubrzo postaje druga priroda i često dovodi um i

srce do višeg duhovnog nivoa.

Učestalost molitve je jedini način da se dosegne visina istinske i čiste molitve. Ona je najbolji način delatne pripreme za molitvu i najsigurniji put kojim će čovek dospeti do krajnjeg odredišta

molitve i spasenja.

9. Svako od nas je sposoban da zadobije unutrašnju molitvu, odnosno, da je učini načinom svog

opštenja sa Bogom. To nas ne košta ništa izuzev napora da se pogruzimo u bezmolvije i u dubine

svog srca, i da se pobrinemo da, što je češće moguće, prizivamo Ime našeg najslaĎeg Isusa

Hrista, koje čoveka ispunjava neizrecivom radošću.

Pogruţavanje u sebe i istraţivanje sveta naše duše daje nam priliku da spoznamo kakvo je

tajinstvo čovek, da osetimo sladost samopoznanja i da izlijemo gorke suze pokajanja zbog naših

padova i slabosti naše volje.

10. Neka se vascela tvoja duša s ljubavlju priveţe za smisao molitve, tako da tvoj um (nus), tvoj

unutrašnji glas i tvoja volja, tri sastavna elementa tvoje duše, postanu jedno i da jedno postane

ovo troje. Na taj način će čovek, koji je obraz Presvete Trojice, stupiti u vezu i sjediniti se s

prototipom (praobrazom). Kao veliki poslenik i učitelj umne molitve, Grigorije Palama Solunski

je rekao: "Kada jednota uma postane trostruka a ipak ostane jednota, tad se sjedinjuje sa

boţanskim Trojedinstvom i zatvara vrata za svaku vrstu prelesti i ustaje protiv ploti, sveta i

kneza ovoga sveta.

11. Gde god dejstvuje molitva, tamo je Hristos sa Ocem i Svetim Duhom, Presveta Trojica,

jednosuštna i nerazdeljiva. Gde god je Hristos, Svetlost sveta, tamo je i večna svetlost drugog

sveta, tamo je mir i radost, tamo su angeli i svetitelji, tamo je veličanstvenost Carstva. Blaţeni su

oni koji su se još u ovom ţivotu obukli u Svetlost sveta, odnosno u Hrista, jer oni već nose

odeţdu nepropadljivosti.

12. Budući da je Hristos Svetlost sveta, oni koji Ga ne vide i koji u NJega ne veruju moraju biti

slepi. Naprotiv, oni koji streme da oţivotvore zapovesti Hristove, koračaju u svetlosti. Oni

ispovedaju Hrista, poštuju Ga i klanjaju Mu se kao Bogu. Svakoga ko ispoveda Hrista i smatra

Ga za Gospoda i Boga, sila prizivanja NJegovog Imena krepi da tvori NJegovu volju. MeĎutim, ako ga ta sila ne krepi, onda je očigledno da Hrista ispoveda samo ustima, dok je njegovo srce

daleko od Hrista.

13. Kao što je nemoguće da se ne spotakne onaj ko korača noću, tako je nemoguće i da ne

sagreši onaj ko još uvek nije ugledao boţansku svetlost.

14. Cilj umne molitve je da čoveka sjedini sa Bogom, da uvede Hrista u čovekovo srce, da odatle

protera Ďavola i da razori sva dela koja je ovaj posredstvom greha tamo izvršio. Kao što kaţe

ljubljeni učenik, radi toga se javi Sin Boţiji da razori dela Ċavolja (1. Jn. 3,8). Jedino je Ďavolu

poznata neizreciva sila koju poseduju reči molitve Isusove, i on se upravo zbog toga s jarosnim

gnevom bori protiv nje. Bezbroj puta su demoni kroz usta Ďavoimanih ljudi ispovedili da ih

saţiţe dejstvo ove molitve.

15. Ukoliko nas molitva više sjedinjuje sa Hristom, utoliko nas više razdvaja od Ďavola. I ne

samo od Ďavola, nego i od duha ovoga sveta, koji uzrokuje i podrţava strasti.

16. Satana (tj. protivnik) molitve je nemar. Satanin satana (tj. protivnik) jeste čeţnja za molitvom

i plamen srca. Budite duhom vatreni, Gospodu sluţite, kaţe apostol (Rim.12;11). Taj plamen

privlači i zadrţava blagodat na onome ko se moli, i ona za njega postaje svetlost, radost i

neopisiva uteha. MeĎutim, za demone je ona oganj, gorčina i progon. Kad doĎe ova blagodat,

ona sabira um od rasejanosti i naslaĎuje ga razmišljanjem o Bogu, isceljujući ga od svakog zla i

nečistih pomisli.

17. Da li je molitva na tvojim usnama? Onda je tamo i blagodat. MeĎutim, ona sa usta mora

preći u um i spustiti se u srce, a to zahteva mnogo vremena i truda. Jezik se mora mnogo

pomučiti da bi se iskupio za svako praznoslovlje i za sve svoje padove, i mora steći naviku

molitve. Navika se ne moţe stvoriti bez truda i delanja. Da bi došla blagodat, mora se projaviti i

smirenje. Nakon toga, put će biti čist. Molitva će se prilepiti za naše disanje, a um će se probuditi

i slediće je. Vremenom, strasti se utišavaju, pomisli se povlače, a srce postaje mirno.

18. Nemoj se zamoriti od vraćanja svog uma svaki put kad odluta. Bog će videti tvoju revnost i

tvoj trud, i poslaće Svoju blagodat da ga sabere. Kad je prisutna blagodat, sve se čini s radošću i

bez napora.

19. Molitvom prelazimo iz jedne radosti u drugu; bez molitve, prelazimo iz jednog pada u drugi,

iz patnje u patnju, i osećamo tešku griţu savesti. Ukratko, uz malo truda i bola u molitvi,

zadobićemo mnogo radosne ţalosti (plača po Bogu, plača koji donosi radost), umilenja i suza,

zajedno sa sladošću prisustva Boţijeg i preneporočnog straha NJegovog, koji čisti i očišćuje um i

srce.

20. Srce se mora očistiti da bi i um bio prosvetljen čistim pomislima koje će se odozgo

odraţavati u njemu.

21. Oni koji su ušli u Carstvo Boţije nisu nepokajani, nego grešnici koji su se preobrazili

pokajanjem i suzama. Ništa čoveku toliko ne pomaţe da se bori i da pobedi strasti koliko

neprestana umna molitva.

22. U vreme kad te iskušava nemar koji umrtvljuje um, jezik i prste na brojanici, molim te da se

ne predaješ. Uloţi mali napor, kako bi Bog video tvoju rešenost i ukrepio te. Postoji nešto više

što Bog ţeli od tebe, i On dopušta ovo vreme iskušenja da bi ti to mogao i da daš. On zna, kao

što i ti znaš, da moţeš da daš više.

Prema tome, prisili se što više moţeš u vreme koje ti je odreĎeno za molitvu, i izvrši svoju

duţnost da bi Boga učinio svojim duţnikom. Ako ne primiš blagodat, pripremićeš se da je primiš

sledeći put ili ubrzo nakon toga. U svakom slučaju, pre ili kasnije primićeš blagodat. Nemoguće

je da se to ne dogodi. U stvari, uobičajeno je da Bog više daje onda kada odlaţe davanje.

23. NJiva srca biće onoliko plodonosna koliko dobro bude uzorana molitvom, navodnjena

suzama i oplevljena od korova pomisli.

24. Povremeno se dešava da se blagodat povuče, a da to uopšte nije naša greška. To je kao da ti Bog kaţe: "Sva tvoja dela su dobra, ali nemoj misliti da sve zavisi od tebe. Ja ću doći i otići kad

budem smatrao da je to potrebno, da bih te naučio da u potpunosti odsečeš samovolju i da budeš

trpeljiv, da bi dobro naučio lekciju smirenja."

25. Oni koji su uznapredovali u molitvi imaju nepokolebivo uverenje da je, uprkos svim

čovekovim naporima, molitva delo blagodati.

26. Sveti Simeon Novi Bogoslov jasno kaţe da niko nije u stanju da sam od sebe proslavlja

Boga, nego da je to blagodat Hristova, koja se nastanila u njemu, koja proslavlja i slavoslovi

Boga i moli se u čoveku.

27. Kada se čovek moli sa strahom i strahopoštovanjem, stojeći mirno i obraćajući paţnju na ono

za šta se moli, onda je to znak da je blagodat Boţija posetila njegovo srce.

28. Paţnja mora biti neraskidivo povezana s molitvom, na isti način na koji je i telo neraskidivo

povezano s dušom. Drugim rečima, u vreme molitve um mora straţariti nad srcem i kruţiti nad

njim, i odatle, iz dubina srca, uznosiće molitve ka Bogu, neprestano izgovarajući: "Gospode

Isuse Hriste, pomiluj me." Kad jednom u srcu okusi i iskusi da je Gospod dobar i da je sladak,

um više neće ţeleti da napusti mesto srca nego će zajedno sa apostolom Petrom reći: Dobro nam

je ovde biti (Mt. 17,4). On ţeli da kruţi unaokolo, udaljujući i proterujući, da tako kaţemo, sve

one ideje koje je tamo zasejao Ďavo, ne dopuštajući nijednoj ovozemaljskoj pomisli da tamo

ostane i postajući na taj način siromašan (nišči) duhom, odnosno lišen svake ovozemaljske

pomisli.

Ovakav zadatak izgleda veoma teţak i mučan onima koji ništa ne znaju o njemu. MeĎutim, oni

koji su okusili njegovu sladost i u dubini srca osetili njegovu nasladu, uskliknuće zajedno sa

boţanskim Pavlom: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8;35)?

29. Paţljivo slušajući Gospoda koji je rekao da nečiste pomisli, koje skrnave čoveka, dolaze iz

srca, kao i da čašu i zdelu najpre moramo očistiti iznutra kako bi i spolja bile čiste (v. Mt. 15:19-

20 i Mt. 23; 26), naši sveti Oci napuštali su svako drugo duhovno delanje i posvećivali se jedino

ovom delu, odnosno straţarenju nad srcem, budući sigurni da će na taj način lako steći i svaku

drugu vrlinu.

30. Bogonosni Simeon Novi Bogoslov kaţe: "Očistimo svoja srca, da bismo u sebi mogli pronaći

svudaprisutnog Gospoda. Očistimo svoja srca ognjem NJegove blagodati, da bismo u samima

sebi videli svetlost i slavu NJegovog boţanstva."

31. Srećni su oni koji su pristupili boţanskoj svetlosti i stupili u nju, koji su se sjedinili sa njom i

tako i sami u celini postali svetlost. Oni su sa sebe u potpunosti svukli uprljanu odeţdu svojih

grehova i više ne izlivaju gorke suze. Srećni su oni koji su još u ovom ţivotu spoznali svetlost

Gospodnju kao Samog Gospoda jer će u budućem ţivotu odvaţno stajati pred NJim. Blaţeni su

oni koji su primili Hrista, jer je došao kao svetlost onima koji su prethodno bili u tami, a sada su

postali sinovi svetlosti i nezalaznog dana.

32. Sveti Grigorije Palama kaţe da molitva, koja se sjedinjuje s udisanjem i izdisanjem,

vremenom uzrokuje da slatki dah blagodati, miomiris duhovnog blagouhanja, izlazi iz nozdrva

čoveka koji se moli, miris ţivota za ţivot (2. Kor. 2;12), prema rečima velikog Pavla. I zaista, ne

postoji ništa slično dahu molitve, neprestane umne molitve. Molitva ne izliva blagodat samo na

onoga ko se moli, nego preplavljuje blagodaću i ostalu tvorevinu, koja se posredstvom njega rasipa i širi i na nju. Dok udiše, čovek se očišćuje, oţivotvorava i osveštava. Kada pak izdiše, on

očišćuje, oţivotvorava i osveštava tvorevinu, ali to ne čini on, nego boţanska blagodat.

33. U ovim poslednjim danima, kada je dah antihrista zagadio zemlju, more i sve što diše, Bog u

krilu i srcu Crkve razvejava dejstvovanje umne molitve kao osveţavajuću rosu blagodati, kao

vetar koji je osetio prorok Ilija (v. 1.Car. 19;12), kao protivotrov za zdravlje i spasenje duše i tela

u danima u kojima ţivimo, kao i u onima koji će tek doći.

34. Poznajem hiljade duša u svetu, bolje rečeno širom celog sveta, koje se prisiljavaju na molitvu

i u tome postiţu zadivljujuće rezultate. Molitva ih krepi u njihovoj duhovnoj borbi, prosvetljuje

ih iznutra, i oni se ispovedaju otvoreno i iskreno. Mučeni pomislima i iskušenjima koje demoni

podstiču protiv onih koji izgovaraju molitvu, oni čeţnjivo pritiču preneporočnim Tajinstvima. Zatim se ponovo upuštaju u borbu sa pomislima i strastima, i ponovo se vraćaju Tajinstvima, jer

više ne mogu da ţive bez molitve.

35. Molitva je disanje. Kad čovek diše on je i ţiv, i o tome se brine čitavog ţivota. Ko god

započne da izgovara molitvu, on započinje i da popravlja vasceli svoj ţivot, imajući duhovnog

oca kao rukovoditelja. Kao što izlazeće sunce budi, obasjava i oţivotvorava tvorevinu, tako i Hristos, Sunce Pravde, projavivši Se posredstvom molitve u čovekovom umu i srcu, budi čoveka

da tvori dela svetlosti i nezalaznog dana.

36. Prema tome, braćo, "neprestano udišite Hrista", kao što je imao običaj da kaţe sveti Antonije

Veliki, začetnik podviţništva. Apostol neznaboţaca savetuje, opominje i zapoveda hrišćanima na

svakom mestu i u svakom vremenu: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5;17). Sveti Oci

objašnjavaju da "bez prestanka" znači da molitva nema niti kraj niti meru.

U vreme mira ne budite nemarni nego se molite. Popravljajte se i pripremajte se za rat. Budite

hrabri. Ne strahujte od iskušenja. Svi su iskusili promene; meĎutim borba zahteva strpljenje i

istrajnost. Čak i ako padne hiljadu puta na dan, pravednik će se uspraviti i to će mu se računati

kao pobeda. Molitva upravo to i znači: neprestano pokajanje i neumorno prizivanje boţanske

milosti.

Hristu Bogu našem, koji daje molitvu moliteljima (1. Car. 2;9)[1], neka je slava i blagodarnost u

vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Prema Septuaginti - ne odgovara Daničićevom prevodu Starog Zaveta. (Prim. prev.)

O SOZERCANJU

sadrţaj

1. "Um koji je prestao da sozercava Boga postaje ili ţivotinjski ili zverski"[2]. Kada se čovekov

um udalji od raznolikih sozercavanja Boga, odnosno od molitve, od razmišljanja o duhovnim

sozercanjima kao što su pakao, raj, čovekovi grehovi, čovekove strasti, bezbrojna dobročinstva

Gospodnja koja On na Svoj čudesan način daruje svakome od nas itd, dolaze lukavi demoni i

ispunjavaju ga svojim sopstvenim razmišljanjima, vodeći ga u blato plotskih, ostrašćenih

grehova, ili u grehove jarosti i gneva!

Kada um ne sozercava spasonosne misli, izuzev misli koje su neophodne za odrţavanje ţivota,

biće obuzet grešnim razmišljanjima, i tada će zaista postati ili plotski ili zverski!

Stoga, čeda moja, obratimo paţnju na ono o čemu mislimo, da ne bismo dopustili da naš um

sklizne u strasne, grešne pomisli, jer je to vrlo ozbiljan greh sa teškim posledicama.

Budite oprezni u pogledu svoje mašte. Ne dopustite da vaš um prihvati maštanja o likovima ili

pak grešne predstave koje će vas telesno sablazniti ili odvesti do jarosti i gneva. Naprotiv,

potrudite sa da pomoću svakog dobrog napora vaš um ostane čist od takvih maštanja kako bi,

budući slobodan i čist od takvih stvari, uvek bio u stanju da se neprestano moli i da ima dobra sozercanja. Na taj način će postati duhovan i načiniće nebeski uspon prema posvećenju svoje

duše.

2. Strah Boţiji je neophodan. Svagda vidim pred sobom Gospoda, On mi je s desne strane da ne

posrnem (Ps. 16;8). Čovek uvek mora imati na umu da je Bog svuda prisutan i da sve ispunjava.

Moramo imati na umu da Boga dišemo, da Boga jedemo, da se u Boga oblačimo i da Boga

nosimo unutar svog uma i srca.

Bogu su poznate naše misli, naša sećanja, naše reči, naša dela, naše namere. Ništa ne moţe

promaći NJegovom svevidećem oku, ne samo sadašnje stvari, nego i prošli i budući dogaĎaji, ne

samo oni ljudi koji su sada ţivi, nego svi ljudi od Adama do poslednjeg čoveka pre svršetka

sveta. Čovek ništa ne moţe da učini bez Boţijeg znanja, jer se sve izvršava pred NJegovim

očima.

Kada čovek razmišlja o ovim stvarima i kada ih sozercava, oseća oštru griţu savesti zbog svojih

prestupa i slabosti. Tada ga nadvladava istinski strah Boţiji, i on pokušava da promeni svoj ţivot

i da ga uskladi sa boţanskim zapovestima.

Razmišljajući o tim stvarima, on oseća prisustvo Boţije koje je ranije, usled neznanja, promicalo

njegovoj paţnji. Istinski strah Boţiji vodi ga čišćenju čaše iznutra, prema rečima Gospodnjim (v.

Mt. 23;26), što znači da neće jedno govoriti ustima, a drugo u srcu.

Razmišljajući o tim stvarima, njegova savest se budi i oglašava se glasom razobličavanja čak i

zbog najmanje stvari.

Čovek tada zadobija pronicljivost u duhovnom ţivotu: otvaraju se njegove duhovne oči i on

jasno vidi šta se u njemu skriva. On se vatreno moli Bogu: Oĉisti me od tajnih (grehova), i od

voljnih saĉuvaj slugu Svoga (Ps. 19;12-13).

3. Demonima nije lako da naškode čoveku koji u duši čuva neprestano sećanje na Boga. Oni

mogu da ga iskušavaju, ali im je teško da mu naškode. To se dešava stoga što im on ne dopušta

da ga nadvladaju, jer je naoruţan oruţjem neprestanog sećanja na Boga. Neprijatelju nije lako da

naškodi čoveku kojem su otvorene oči duše i koji vidi Boga.

Najduhovnijim ljudima drevnih vremena nisu bile potrebne knjige. Oni nisu imali potrebu da

čitaju tako mnogo svetootačkih knjiga, jer su neprestano razmišljali o Bogu. Ma šta da su videli,

to im je odmah davalo priliku da o nečemu razmišljaju, da otkriju nešto nepoznato. NJihov

universitet je bila vascela tvorevina. Gde god da su pogledali, videli su nešto o čemu bi

razmišljali. Nekad bi to bio promisao Boţiji, nekad NJegova premudrost, nekad NJegov sud, a

nekad NJegovo učenje, itd. Očima svojih duša videli su nevidljive stvari. Razmišljajući o tome,

ispunjavali su svoja srca duhovnim poznanjem.

Mi, današnji ljudi, čije duševne oči nisu otvorene, nemamo sposobnost da se zadrţavamo u tom

duhovnom razmišljanju. Čak i kad nešto vidimo, neophodne su nam verske knjige da bismo

nešto saznali o Bogu.

Umovi ovih produhovljenih ljudi bili su toliko snaţni da su sa dubokom mudrošću mogli da

shvate misli i ideje. Naši umovi su toliko slabi da teško mogu nešto i da zapamte. Oci ondašnjih

vremena bili su u većini slučajeva priprosti ljudi. Ipak, oni su zadobili potpuno poznanje, jer im

je Duh Sveti pomogao da razumeju Pismo.

Sećanje na Boga je svemoćno oruţje, snaţan oklop protiv satane i najrazličitijih grehova. Kada

um prestane da se seća Boga i da razmišlja o boţanskim stvarima, čoveka nadvladavaju nemar,

ravnodušnost i zaborav, a zatim i zle ţelje!

Ukoliko vidiš da se tvoj um priklanja svetu, znaj da tvojoj duši nedostaje boţanska uteha, zbog

čega se i okreće svetu i traţi utehu.

Kada čovekova duša ima topline za Boga, on je prosvetljen i oseća umilenje. NJegovom umu je

nemoguće da se istovremeno priklanja i svetu. Duša se priklanja svetu onda kad u izvesnom

smislu nije sjedinjena s Bogom.

Um je jedno prostranstvo, jedno mesto. Ukoliko ga ne zauzme Bog, zauzeće ga neprijatelj. To

mesto ne moţe ostati prazno, što znači da je nemoguće da se na njemu ne nalaze ni Bog, ni zlo,

ni greh, ni iskušenje, ni dejstvovanje satanino.

Um je kao vodenica koja se okreće. Ma šta da se ubaci u levak koji vodi do ţrvnja, postaće

brašno odrećene vrste.

Ukoliko ubacite pšenicu, postaće pšenično brašno. Ako pak unutra ubacite trnje, postaće trnovito

brašno, odnosno vrlo škodljiva materija.

Vodenica se stalno okreće. Čovekov um neprestano radi, kao i vodenica. Ţelite li da postignete

dobre rezultate? Onda u vodenicu ubacite dobro veštastvo. Ţelite li da pronaĎete umilenje, suze,

radost, mir, itd? Ubacite dobre misli u vodenicu vašeg uma, na primer misli o duši i o Sudu,

sećanje na smrt, itd. Tada ćete dobiti i odgovarajuće duhovne rezultate. MeĎutim, ukoliko čovek

u vodenicu svoga uma ubacuje grešne pomisli, na kraju će kao rezultat imati greh. Veštastvo

koje će se dati umu zavisi od čovekovih namera, a te namere će biti ili odobrene ili razobličene.

Trebalo bi da stremimo da u umu uvek imamo spasonosne pomisli i dušekorisne slike, kako

satani ne bismo ostavljali prostor u koji će ubaciti svoje smeće, odnosno grešne pomisli i

maštanja!

4. Napredovanje u molitvi dovešće nas do sozercanja i mogli bismo videti neopisive stvari.

Dovešće nas do Strašnog suda, do raja, do viĎenja pakla, do prestola Boţijeg, do nebeske

svetlosti, itd.

Čovek moţe početi sa psalmopojanjem, a onda se u jednom trenutku zaustaviti i biti nadvladan

značenjem reči koje peva. On moţe početi da čita nešto iz Pesme nad pesmama i zatim se negde

zaustaviti, moţe se proširiti njegovo sozercanje i završiti tamo gde ga Bog odvede. Čovek u

EvanĎelju moţe čitati o stradanjima Hristovim, a zatim se na jednom mestu zaustaviti, na primer

na NJegovom hapšenju, NJegovim patnjama, NJegovom raspeću, NJegovom vaskrsenju, itd, i

razmišljati o tome sa dubokim saosećanjem, umilenjem i samoprekorevanjem. Ponekad se

moţemo udubiti u razmišljanje o Strašnom sudu, pomišljajući, na primer, na sledeće: "Ako sada

umrem, kako ću se predstaviti pred Bogom? Kakva će biti NJegova odluka o meni? Hoću li moţda biti osuĎen? Kako ću proći kroz mitarstva?" Drugi put, mogli bismo da razmišljamo o

Presvetoj Bogorodici, o NJenoj slavi, NJenoj devstvenosti, itd, ili bismo mogli da razmišljamo o

Svetiteljima i sl.

5. Kad otvoriš Svoju ruku, nasićuju se dobra; kad odvratiš lice Svoje, ţaloste se (Ps. 104;28-29).

Naš sveblagi i velikodušni Bog stvorio je dva sveta. Najpre je u nebeskom prostranstvu stvorio duhovni svet, sa činovima nebrojenih angela, sa bezbrojnim vojskama ovih sluţećih duhova, sa

mnogim "stanovima" (v. Jn. 14;2) i različitim obitavalištima. Onda je stvorio ovaj opipljivi svet,

sa čovekom kao kruno,m NJegove boţanske premudrosti i zapovedio mu da gospodari i vlada

nad svim što je u svetu. Dobrota sveblagog Boga preplavila je nebesko prostranstvo svetim

angelima, i oni usled svog velikog blaţenstva neprestano pevaju psalme i himne u neprekidnim

slavoslovljima, zahvaljujući na taj način večnoj dobroti i milosrĎu svetog Boga, koji ih je

udostojio takve časti, slave i naslade! Ali avaj! Prvi meĎu angelima, nazvan Lučonoša (Denica),

pobunio se i otpao od Boga! On je čeznuo i ţudeo za jednakošću sa Bogom. Izaći ćy u visine nad

oblake, rekao je u svom srcu, izjednaĉiću se s Višnjim (Is. 14;14). Čim se saglasio sa ovom hulnom i gordom pomišlju, pravedni Bog je okrenuo Svoje slatko, prelepo, boţansko lice i istog

trenutka Lučonoša je uz tresak bio zbačen sa svog uzvišenog poloţaja i čina, i bio svezan

neraskidivim lancima u adskoj pomrčini, povlačeći za sobom čitavu vojsku sledbenika njegove

zlobne namere. Svo se odigralo u nebeskoj oblasti.

Sad se pojavljujem ja, nedostojan i ubog, da bih prepričao i ukratko izloţio smisao i značenje koje za čoveka ima stih 104. Psalma: Kad otvoriš Svoju ruku nasićuju se dobra; kad odvratiš lice

Cvoje, ţaloste se (st.2829).

Kada je Bog Svojom premudrošću stvorio čoveka, obdario ga je Svojim obrazom i podobijem.

Ukrasio ga je razumom i slobodom, na istoku je načinio rajsku palatu koja je preizobilovala

mirisnim cvećem, biljkama i drvećem različitih vrsta i plodova: I uĉini Gospod Bog te nikoše iz zemlje cvakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo (Post. 2;9). Osim toga, ukrasio ga je i

pticama najrazličitijih oblika i boja, da bi letele i slatko pojale.

Kao dodatak, u ravnice je naselio divlje ţivotinje i stoku, a načinio je i reku da protiče kroz vrt i

da ga napaja svojim bujicama i potocima koji su obilovali najbistrijom vodom, kako bi

oţivotvoravala i hranila stabla drveća... Načinio je i sveţ vazduh, i mirisne povetarce da bi

umivali lice malog boga, čoveka.

Jednom rečju, Sveto Pismo nam kaţe: I stvori Bog zveri zemaljske... i ptice na svodu nebeskom...

i vodu koja tecijaše iz Edema natapajući vrt... (v. Post. 2;10). Ovaj rajski dan okupan suncem

nije smenila noć. I gle, dobrota našeg svetog Boga obitavala je i počivala u palati prvostvorenog

čoveka. MeĎutim, ko je u stanju da uistinu opiše dobrotu i veličanstvo Boga, koji je Svoju svemoćnu desnicu štedro podario čoveku? Počastvovao ga je Svojim obrazom i podobijem,

učinio ga besmrtnim i udostojio ga da besedi s NJim, kako bi ga slatko zajedničarenje s Bogom i

naslaĎivanje NJegovim beskonačnim izvorom blaţenstava zadivilo bogatstvima duhovne

naslade.

Vascelim čovekovim telom i dušom vladalo je bestrašće, ništa ga nije uznemiravalo i nad svim je vladao. Celokupno čovekovo stanje bilo je obogaćeno prostotom i nezlobivošću. Sve mu je bilo

potčinjeno, kao malom bogu i caru. NJegova duša bila je ukrašena devstvenom čistotom, što se

odraţavalo i na njegovom prekrasnom telu, prvosazdanoj tvorevini svedrţiteljske ruke Boţije.

Boţiji nadzor i dobrota vladali su i nad zemaljskim carem i nad njegovom palatom, isto kao i nad

vascelom tvorevinom. Sve je imalo boţansku nijansu, jer se i čovek pridrţavao boţanskih

zapovesti.

Ali, avaj i teško meni! Kako i odakle da ja, ubogi, započnem da sa ţaljenjem pripovedam o

strašnoj oluji koja je izbila kad je Bog odvratio Svoje lice? Kojim ću rečima i sa kolikim

jadikovanjem iskazati nesreću i tragično otpadanje čovekovo iz rajskih naslada, budući da je bio

toliko počastvovan, a ipak toliko nezahvalan? Ko će ikada moći da u potpunosti obuhvati

tragediju odvraćanja lica Boţijeg, Adamovog izgnanstva, jadikovanja prirode? Naravno, niko!

Ko će moći da razume ponor ţaljenja i neutešnog jauka nesrećnog prestupnika, dok je sedeo na

mestu osude i izdaleka gledao svoju izgubljenu palatu? Adama je prevario Lučonoša, i on je

svojevoljno pristao na gorde pomisli. I on je prihvatio maštanja o jednakosti sa Bogom! Adam je

prestupio zapovest, i kazna Boţija sručila se na njega kao strašna oluja, zamenivši rajska blaţenstva ţivotom prepunim nedaća i suza. Nesrećni car zemaljski se pogordio i gle, bio je

izbačen iz prekrasnog i sladosnog raja, iz svoje blistave palate. Adam je tada pao i bio izgnan u

gorku zemlju, prepunu trnja i čička, da bi naporno radio i sa znojem i suzama jeo hleb, dok mu je

duša bila očajna i duboko uzdisala.

Kad odvratiš lice Svoje, ţaloste se (Ps. 104;29). Sve se ţalosti, sve stvari gube svoj sklad i blagodat i izdvajaju se iz dobrog ustrojstva, zaboravljaju rajsku radost i padaju u truleţnost. To

se moţe reći za vascelu prirodu, a posebno za čoveka.

Nakazni izgled odvratnog greha koji se najpre pojavio u raju udaljio je cara od njegove naslade

nakon što mu je sam pristupio i bio njime primamljen. Tako je od besmrtnog čovek postao

smrtan, i od bestrasnog ostrašćen! Elementi (stihije) koji su mu ranije bili potčinjeni i neškodljivi odmah su se pokolebali i krenuli da ga unište, da ga polome. I oni su, zajedno s njim, bili osuĎeni

na prokletu zemlju. Zemlja je teško uzdisala pod bremenom prestupa koji su na njoj počinjeni,

dok je sa ţarkom ţudnjom i nadom čekala otkrovenje sinova Boţijih, kako bi se oslobodila

robovanja i bila proslavljena, kao što apostol Pavle piše Rimljanima (v.8;1921).

Bog odvraća Svoje lice i sve se menja. Neposredno nakon prvog pada usledio je i drugi, kada je Kain ubio Avelja i počinio strašno bratoubistvo. Tada je greh zavladao. Bog je odvratio Svoje

lice zbog bezboţnih dela ljudi, i voda je preplavila čitav svet, pretvarajući ga u zastrašujući grob

za čitavu ljudsku vrstu, izuzev za Noja i njegovu porodicu. Bog je odvratio Svoju boţanstvenu

projavu zbog ljudske izopačenosti, i oganj je spalio zemlju Sodome i Gomore. Bog je odvratio

Svoje lice i Svoju trpeljivost, i gordi faraon se utopio zajedno sa svom svojom vojskom, tako da

je morska voda postala njegov večni grob.

Vreme i, ponovo, moralno zlo i greh kao prestupanje boţanskog zakona, uzrokovali su da Bog

odvrati Svoje lice od ljudi, tako da je kao neizbeţna posledica usledilo prirodno zlo u vidu

bolesti, različitih patnji a konačno i smrti.

MeĎutim, kad štedri Bog otvori ruku Svoje dobrote, čovekovo srce postaje carska palata! Raskoš carskog veličanstva zauzima najistaknutije mesto u njemu. Carske sluge sluţe svog cara dok on

sedi na svom nezamislivo raskošnom i prekrasnom prestolu blagodati. Carska straţa, ona pored

prestola kao i ona pored kapije, čuva cara sa budnom paţnjom! Sve svedoči o bogatstvu i

velelepnosti carevog prisustva i blagonaklonosti. MeĎutim, ko je taj car, i ko su njegove sluge i

njegovi straţari?

Car? Ko bi to drugo mogao biti osim Onoga koji je posredstvom krštenja učinio čovekovo srce

Svojim sopstvenim domom, Carstvom Nebeskim? To je i On sam objavio u EvanĎelju: Carstvo

Boţije unutra je u vama (Lk. 17;21). Carske sluge? To su boţanske misli koje pomaţu blagodati

Boţijoj tako da je carska palata ukrašena, i u njoj blistaju slava i ustrojstvo Boţije. A ko su carski

straţari? To su trezvenoumlje, paţnja i pomisli boţanske revnosti, kojima se čuvaju i car i palata!

Tada u oblasti srca preovlaĎuju dobrota i slatki počinak u Bogu.

MeĎutim, kad neki od carskih straţara zanemare svoju duţnost, tako da se neki prepuste

prejedanju i opijanju, neki padnu u razvrat a neki izdaju cara neprijateljima, tada će ovaj dobri

Car, blagodat svetog krštenja, morati da se skriva i da ode, i više neće biti vidljiv. Blagodat

odvraća lice od ovih slugu i od palate, jer ju je oskrnavila izdaja.

Tada će, na ţalost, poslednje stanje ovog čoveka biti mnogo gore nego prvo. On će se tada

upodobiti onome koji silazi u grobnu jamu, čiji je udeo nepodnošljivi smrad. Zbog toga se i

Psalmopojac vatreno moli: Ne odvraćaj Svoje lice od mene, da ne bih bio kao oni koji odlaze u

grob (v. Ps. 28;1).

Koliko je lepa mladost u punoj slavi svog cvetanja! Toliko je lepa da je neki ljudi ne razlikuju od

nebeskih angela. MeĎutim, kad je naoštrena kosa smrti udari i poţanje, mora brzo da bude

sahranjena, jer preti opasnost od zaraze. Skrivaju je u hladne grobove, jer će ubrzo strašan smrad

zameniti prekrasnu, mirisnu mladost.

Sa čovekovom dušom dešava se nešto slično. Kad je čovek očišćen od grehova i kad motri na sebe, u njemu vlada blagodat Boţija, krasi ga boţanska dobrota, i svako se naslaĎuje i samim

pogledom na takvog čoveka. Na ţalost, kada čovek greši i ne kaje se, Bog odvraća Svoje

boţanske oči i moralna tama istog časa nadvladava čovekovu dušu. Tada počinje da tvori rĎava

dela i nečisti demoni svakim danom sve više i više skrnave tu nesrećnu dušu, pogruţavajući je iz

greha u greh i iz strasti u strast. To će dušu učiniti toliko smradnom da čak ni sveti angeli neće

moći da podnesu taj zadah niti da ostanu uz nju i da joj pomognu. Prema tome, boţanska

blagodat se povlači, a truleţnost greha započinje svoje pogubno delo. Duša tada podseća na leš

koji je bačen u grob: ukoliko se kojim slučajem taj grob ubrzo otvori, pogled na crve i njihov

smrad kao i njegovo opšte odvratno stanje izazvaće uţas.

LJubljena moja čeda, recimo i mi zajedno sa arhangelom Boţijim koji je, ţeleći da odvrati druge

nebeske angele od skretanja na Lučonošin mračni put neposlušnosti i gordosti, rekao: "Smerno

(dobro) stojmo!" LJubljena moja čeda, uspravimo svoje duše svaki put kada se poviju. "Stojmo

sa strahom", jer mračni grob greha preteći otvara svoja usta ukoliko nismo oprezni u svakom

trenutku.

MeĎutim, ukoliko smo oprezni, budni i trezvenoumni, tada će otvorena ruka Svedrţitelja ispuniti

naša srca boţanskom dobrotom, i On sam će posetiti dobro čuvanu palatu naše duše. Na taj način

se još u ovom ţivotu moţe okusiti boţanska radost i naslada za kojom će, prema NJegovom

obećanju, slediti potpuna naslada dobrima NJegovoga Carstva, pripremljenim još od postanka

sveta kao nagrada onima što su Ga ljubili i izvršavali NJegove zapovesti. Amin. Neka bude.

NAPOMENE:

1. Iako starac Jefrem koristi izraz "θεφρια", koji obično prevodimo kao "bogoviĎenje" ili

"sozercanje", jasno je da ne misli uvek na sozercanje u uţem smislu, i da pod tim izrazom

podrazumeva i duboko razmišljanje o različitim dušekorisnim temama, bogomislije.

(Prim. prev.)

2. Sveti Marko Podviţnik (Prim. izd.)

O LJUBAVI I SMIRENJU BOŢIJEM, O BLAGODATI I STRAHU BOŢIJEM

sadrţaj

1. Neka vam Gospod Bog podari mir i ljubav, jer je Bog LJubav. Uvek se sećajte reči našeg

Gospoda koji kaţe: Ko ima zapovesti Moje i drţi ih, to je onaj koji me ljubi; a koji Mene ljubi,

toga he ljubiti Otac Moj... NJemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14;21-23).

LJubimo Boga svom dušom svojom, svim srcem svojim i svom snagom svojom, i neka naša dela budu saglasna sa tim. Drugim rečima, trebalo bi da naša dela odraţavaju našu ljubav prema

NJemu. Kad naša dela budu pravilno izvršena, Bog će nam se oduţiti boţanskom ljubavlju u

našim dušama. Onaj ko je našao ljubav svakodnevno okuša Hrista i na taj način postaje

besmrtan. Ko jede od ovoga hleba koji ću Ja dati ţiveće vavek, kaţe sveto Evanćelje (Jn. 6;51).

Onaj ko okuša ljubav Hristovu donosi mnogo plodova. Duša koja ljubi Isusa udiše duhovni vazduh drugog sveta, sveta duha, koji je Carstvo Nebesko. Ona još u ovom ţivotu okuša vodu

koja izvire od prestola Boţije blagodati.

Piće boţanske trpeze je boţanska ljubav. Razvratnici piju ovo piće, i rane njihovih grehova se

ublaţuju. Pijanci postaju isposnici, bogataši čeznu za siromaštvom u Hristu, siromasi bivaju

obogaćeni boţanskim nadama, slabi postaju jaki, neuki postaju mudri!

LJubav je hrišćanska pobeda nad Ďavolom, mrţnjom i zavišću. Da bismo stigli do boţanske luke

ljubavi Boţije, najpre ga se moramo plašiti kao Boga koji kaţnjava grehe i prestupe. Bez čamca

je nemoguće da se preĎe preko mora i da se doće do luke. Isto tako, ni do luke ljubavi se ne

moţe doći bez pokajanja. Strah Boţiji predstavlja za nas zapovednika i kapetana na čamcu

pokajanja. On nas vodi preko mračnog mora ovog ţivota i upravlja nas ka boţanskoj luci boţanske ljubavi. Kao što ne moţemo da ţivimo bez vazduha, isto tako ne moţemo da ţivimo ni

u večnom ţivotu i sa Bogom, ukoliko nismo udahnuli najslaĎi i najmirisniji vazduh ljubavi

Boţije.

Zbacimo breme svojih grehova silom pokajanja i tada, laki i slobodni kao orlovi, uzletimo

visoko, gde je večni Bog pohranio neiscrpna blaga vrline i mudrosti, kako bismo mogli da se

napijemo voda večnog ţivota, kao što kaţe Pismo: Bogovi ste, i sinovi Višnjega ceu (Ps. 82;6).

Prisilimo se, čeda moja, jer se ljubav Boţija ne zadobija nemarom i tromošću, nego revnošću,

poslušanjem, trpljenjem, bezmolvijem, molitvom i prisiljavanjem u svemu. Hoćemo li biti

nemarni prema tom večnom daru? Ne! Zavapimo onda sa ţaljenjem: "Hriste, Gospodaru naš, ne

zatvaraj nam Svoje Carstvo, nego nam ga otvori, radi milosrdne milosti Tvoje. Amin."

2. Bog je ljubav i preispunjen je milosrĎem. Nemojmo Ga ničim raţalošćivati! On je zbog nas pretrpeo Krst, NJegova glava bila je izbodena krunom od trnja, NJegovo bedro bilo je probodeno

kopljem, a noge klinovima. NJegova leĎa bila su bičevana, NJegovim najsvetijim ustima dali su

ţuč i ocat, NJegovo srce je patilo zbog uvreda i neblagodarnosti. Bio je obnaţen na Krstu, pred

tako demonskom gomilom. To je Onaj, čeda moja, Kojega ne bi trebalo da rastuţujemo svojom

nebrigom, jer ona samo uvećava NJegove patnje. Jevreji su bili NJegovi neprijatelji, dok smo mi

kršteni u NJegovo sveto ime, mi smo NJegovi učenici, koji su posvećeni za sluţenje NJemu!

NJegovi učenici su Ga napustili zbog "straha judejskoga". NJegovo ţaljenje ne moţe se ni

opisati! A ko će sada biti oni koji će Ga se odreći, koji će Ga napustiti, koji će Mu obećati jedno

a činiti drugo, koji će se u času Suda naći ispred NJega? Šta će reći kad Hristos počne da, jedno

po jedno, nabraja Svoja stradanja, dok će oni moći da pokaţu samo svoje odricanje i mnoga

zlodela?

Čeda moja, obratimo paţnju na svoje ţivote. Imajmo u svemu ljubavi i trpljenja. Ne osuĎujmo, i

udaljimo svaku zlu pomisao, smirimo se, sećajmo se teškog časa smrti i suda.

Kada sve to učinite, znajte da ćete večno ţiveti kraj Hrista! Kao angeli kraj NJegovog prestola,

pojaćete večne himne preispunjene radošću! Kako ćete tada biti srećni! Zaboravićete sve

ovdašnje stvari! Samo radost i beskonačna 321 Pasha! Slava Bogu koji nam je podario pobedu!

3. Molim se da ljubav Boţija orosi tvoju ţednu dušu, i da tvoje srce utoli ţeĎ na izvoru vode.

Tako duša moja traţi Tebe, Boţe... kad ću doći i pokazati se licu Boţijemu (Ps. 42:1-2).

Slava Tebi, Boţe, jer velika je Tvoja milost prema meni! Iako ništa dobro nisam učinio na

zemlji, On teši i umiruje dušu moju. S vremena na vreme, blagoslovena rosa ljubavi Boţije

deluje na moju otvrdlu dušu. O, koliko ona umekšava moju ubogu dušu! Koliko je osveţava i

istovremeno prosvetljuje bremena ţivota i iskušenja! O, kad bi me Bog udostojio da tvojim

molitvama večno otpočinem u rosi ljubavi Boţije, za kojom toliko čeznem!

Čovekovo spasenje zahteva mnogo truda. Kušač, tj. Ďavo, pokrenuo je sve svoje umeće i znanje

da bi uništio čoveka. Ne ostavljaj nas Boţe, Boţe moj, i budi nam ono što je bakarna zmija bila

za Mojseja (v. 4. Mojs. 21;69), tako da se, pogledavši na Tebe, iscelimo od ujeda duhovnih

zmija.

Kad podignete Sina Ĉoveĉijega, onda ćete znati da Ja jesam (Jn. 8;28). Moj Hriste, moja

svetlosti, ljubavi moja raspeta, Koji si radi naših grehova bio podignut na Krst, Bakarna Zmijo

koja spasavaš duše onih što su ih izujedale zlobne zmije, isceli i nas koji smo ranjeni ţaokama

greha.

Neka nas Bog blagoslovi i neka nam u Svojoj dobroj volji otvori more Svog milosrĎa, kako

bismo se svi našli sjedinjeni u večnom i blaţenom ţivotu, gde ne postoji ni bol, ni ţalost, ni

uzdasi nego samo beskrajni ţivot. Ubrisaće Bog svaku suzu sa oĉiju njihovih (Otkr. 7;17).

O, kakva radost, koja nam se više ne moţe oduzeti! O, kakvo uverenje savesti da su se od sada

okončale muke ovog tegobnog ţivota! Koji je bog tako velik kao Bog naš (Ps. 77:13)? On je Otac

preplavljen milosrĎem, Koji ne obraća paţnju na grehe sve dotle dok pokajani sin govori: Oĉe,

sagreših nebu i Tebi (Lk. 15;21). Otac ga tada bez oklevanja grli i ljubi, i iz NJegovog srca

nestaje svaki trag nezadovoljstva koje je mogla izazvati razvratnost NJegovog čeda.

Obeznanjujem se kada razmišljam o ponoru NJegovog Očinskog milosrĎa prema grešnicima!

4. Kakvom će ljubavlju biti hranjene blaţene duše u Carstvu Nebeskom! To je On, moj Hristos,

moj Isus, moj najmiliji, ţivi Logos, koji nam je podario postojanje isto kao i sredstva za ţivot,

večno izbavljenje i počinak u naručju Nebeskog Oca. On reĉe, i postade. On zapovedi, i pokaza

se (Ps. 33;9).

On nas pomalo kaţnjava da bi nas naučio smirenju, jer On zna da se naša slaba ljudska priroda

lako menja i da se lako okreće prema zlu. On s nama postupa s roditeljskom brigom i s ljubavlju

nas kaţnjava, da bismo zadobili nepokolebivu mudrost.

Ovo je poznanje savršenih svetitelja (to nije kao što neki ljudi tumače, nego ima svoju posebnu

silu). Jednostavno rečeno, čovek mora priznati da, čak i ako se uznese na nebeske visine vrline,

moţe odatle pasti u ponor propadljivosti i razvrata, ukoliko ga Bog napusti. To nisu samo prazne

reči, i to treba uistinu osetiti. MeĎutim, čovek to ne moţe reći sa dubokim uverenjem, ukoliko

pre toga nije prošao kroz vavilonsku peć iskušenja, ako njegova ljudska priroda nije sa Boţijim

dopuštenjem posrnula, kako bi spoznao svoju slabost. On tada uviĎa sa kim treba da se nadmeće,

kakvo je lukavstvo i zloba njegovog protivnika (Ďavola) i koliko je teško ustati posle pada!

Ukratko, to je ono što znače reči "poznaj samoga sebe."

Kad čovek zadobije ovo poznanje, Presveta Trojica obitava u njegovom srcu. Tada ga

preplavljuje beskonačno blaţenstvo i to se završava viĎenjem otkrovenja. To je ono o čemu piše

ava Isaak, odnosno "veliki ponos isihasta (bezmolvnika)."

Jedan sveti monah stao je da izgovori večernju molitvu i raširio ruke. Leća su mu bila okrenuta

zalazećem suncu i kad se na njega spustila boţanska blagodat, preplavila ga je tako snaţno da

nije došao sebi sve dok sledećeg jutra nije izašlo sunce i zagrejalo mu lice. Tada je shvatio da je

to novi dan i proslavio je Boga koji je ovozemaljskog čoveka udostojio viĎenja takvih tajinstava.

Avaj! Ti dani blagodati su prošli, i sada postoji samo gorka hladnoća, čak i u toplim krajevima,

odnosno, tamo gde obitavaju monasi i pustinjaci. Iščezli su dobri primeri i i vrline!

Kako su ţivo prepodobni oci morali osećati blagodat u molitvi! Bog nas ponekad nejasno poseti

u molitvi, i mi osetimo izvesnu blagodat. Oni, meĎutim, koji su tokom čitave noći bili pogruţeni

u sozercanje, morali su snaţno osećati Carstvo Nebesko! Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk.

17:21).

O, koliko bih ţeleo da ţivim u tim vremenima, koja su obilovala svetošću i dobrim primerima!

Sada postoji samo suša i nesreća. Trebalo bi da još jednom neizmerno zablagodarimo Bogu, jer

nam je i u takvoj moralnoj tami podario malo svetlosti kako bismo, makar i uz spoticanje, stigli

do kapija nebeskog Jerusalima umesto da budemo zatvoreni u večnu pomrčinu. LJubljeni moj

Hriste, neka se to ne dogodi nijednom hrišćaninu, i neka svi budemo udostojeni da sa radošću i

radosnog koraka stignemo tamo, proslavljajući večnu Pashu! Amin.

5. Čoveku čija usta uvek blagodare Bogu nikada neće nedostajati blagoslovi Boţiji. Naprotiv,

onaj čija usta gunćaju i pozlećuju sopstvenog velikog Dobročinitelja, sigurno će biti kaţnjen od

Boga.

On nam je podario postojanje. On nam je podario ţivot. On nas je Svojim boţanskim

provićenjem na razne načine sačuvao. Kroz smrt Svog Sina izmirio se sa nama, koji smo

prethodno bili NJegovi neprijatelji, i učinio nas je sinovima i sanaslednicima Carstva. On nas

osvećuje i očišćuje kroz Svoja sveta tajinstva. On nam daje nebesku, najsvetiju hranu i piće,

odnosno Svoje preneporočno Telo i dragocenu Krv. Dao nam je i angelačuvara, koji će biti uz

nas čitavog ţivota. On će primiti čovekovu dušu i otpratiti je do večnog nasleća. Ali šta ja to

govorim? Neću imati dovoljno vremena da sve nabrojim! Uzaludno ću se truditi, pokušavajući

da prebrojim pesak u moru, tj. beskonačna dobročinstva našeg blagog Boga.

Pa ipak, i nakon svih tih bezbrojnih dobara, mi i dalje gunćamo! O, Boţe moj, zanemari našu

neblagodarnost i otvori naše umove da bismo shvatili šta nam je podarilo Tvoje Očinsko srce i

pokazali malo blagodarnosti, i kako bismo time našli oproštaj i milost!

6. Što se tiče svetog angela o kojem si mi pisao, istina je da on, primivši odluku od Boga, ništa

više ne moţe niti da doda niti da oduzme, iako ostaje pored čoveka, prosvetljuje ga, motri na

njega, izbavlja od opasnosti i brani od Ďavola, a što vidimo i u Ţitiju svetog Andreja, Hrista radi

jurodivog, u kojem se kaţe da se angeo borio sa Ďavolom da bi odbranio grešnog monaha, itd.

Pročitaj to i videćeš.

Čoveku se angeo čuvar daje kao stariji brat koji se, budući bliţi Bogu i odvaţniji, moli za svog

mlaĎeg brata. Čovek se obraća svom angelu čuvaru kao starijem bratu i preklinje ga da ga sačuva

i da se moli za njega, jer poseduje veću odvaţnost pred Bogom.

Koliko puta on šapuće na uho duše: "Ne čini to" ili "Uradi to" ili pak "Ovde budi oprezan!"

Postoji mnoštvo takvih primera za one kojima su otvorene duševne oči.

Ne zaboravi evanĎelsku parabolu o baštovanu i besplodnoj smokvi: Gospodaru, ostavi je i ove godine, dok okopam oko nje i metnem Ċubrivo, pa he moţda roditi. Ako li ne, poseći ćeš je

kasnije (Lk. 13;89). Baštovan izobraţava svetog angela čuvara koji pazi na čoveka dok ovaj ne

donese plod i ne bude spasen.

U Izrekama pustinjskih Otaca (Gerondikon, Starečnik) napisano je mnogo toga o angelskom

staranju za čoveka. ViĎeni su kako jecaju dok su ljudi koje su čuvali grešili! NJihove suze

pokazuju njihovu ljubav i sastradanje sa čovekom.

7. Blagoslovena moja u Gospodu čeda, neka vas ljubav našeg Gospoda odrţi u duhovnom i

telesnom zdravlju!

Zaista, ţalosno je da dete ţivi u očinskoj kući, da uţiva sve ţivotne udobnosti, a da ne poznaje

svog sopstvenog oca. Čak i ako mu ukazuje malo paţnje i poštovanja, on ne oseća obilje njegove

ljubavi i privrţenosti nego, naprotiv, kada se seti oca, smatra da je to nedostojno njegovog

razmišljanja i interesovanja.

Čime bi trebalo kazniti tako neblagodarno i nadmeno dete? Sigurno je da bi ga svako smatrao nedostojnim da nasledi očevu ljubav i bogatstvo. Na ţalost, u ovom primeru i u liku

neblagodarnog deteta vidimo današnjeg čoveka koji se odrekao Boga, svog Oca. Ţalosno je i da

kaţemo, ali ovde prepoznajemo i današnje hrišćane, osim nekolicine izabranih.

Mi ţivimo u ovom svetu koji nam je Bog odredio kao naše privremeno obitavalište. Dao nam je

slobodu da uţivamo u dobrim stvarima na zemlji, ne ostavljajući Sebe neposvedočenog u svemu što vidimo i poimamo, kako bismo Mu svojim razumom, zajedno sa svesrdnom ljubavlju prema

NJemu kao našim najuzvišenijim prinošenjem, iskazali čast i slavu.

Osvrnimo se ukratko na svetospasonosne i suštinske dogaĎaje, počev od neposlušnosti

prvostvorenih, kako bismo jasnije sagledali bogatstvo ljubavi Boţije. Zbog svoje gordosti i

neposlušnosti, prvostvoreni su izbačeni iz vrta naslade i nasledili su zemlju trnja i čičaka. MeĎutim, bezgranična ljubav Nebeskog Oca, kojeg je ljudski rod zaboravio, poslala je u svet

NJegovog jedinorodnog i ljubljenog Sina da bi poništio ljudsko neprijateljstvo prema NJemu.

Vidimo da ga je NJegova najuzvišenija ljubav vodila ka ţrtvovanju NJegovog najslaĎeg Sina

posredstvom tragične krsne smrti, jer je to bilo jedino što je brisalo teški pad grešnog čoveka.

Apostol Pavle prikazuje ovu ţrtvu sledećim rečima: On koji svoga Sina ne poštede nego Ga predade za sve nas (Rim. 8;32) i Unizio je sebe u bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu

(Filiplj. 2;8).

MeĎutim, nakon tri dana On je samovlasno i bogodolično ustao, postajući prvina usnulih u

najistinitijem uverenju da će čitav ljudski rod vaskrsnuti u dan sveopšteg Vaskrsenja.

Pre Svog Vaznesenja, zapovedio je svetim Apostolima da sve koji poveruju u NJegovo ime

krštavaju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, istovremeno im dajući silu da posredstvom vere

postanu čeda Boţija.

On nam je predao i sveta Tajinstva, da bismo se njihovim posredstvom sjedinjavali s NJim i

uvek ţiveli u NJegovoj blizini, u istinskom blaţenstvu koje moţe da nam obezbedi samo

sjedinjenje sa Bogom.

Dao nam je i nedremanog čuvara duše i tela, našeg svetog angelačuvara kojeg nam je poslao

prilikom svetog krštenja da bi bio naš rukovoditelj i zaštitnik.

Kroz svetu tajnu Krštenja, hrišćanin postaje čedo Boţije po blagodati, naslednik Boţiji i

sanaslednik Hristov (v. Rim. 8;17).

Zaustavimo ovde izlaganje dogaĎaja koji otkrivaju beskonačna bogatstva nepojmive ljubavi nebeskog Oca prema nama. Ukoliko se čovekov um više prosvetljuje da bi shvatio ljubav Tvorca

prema NJegovoj tvorevini, utoliko čovek više biva svestan naše neblagodarnosti i zanemarivanja

našeg privrţenog i istinskog Oca.

Ţivimo u ovom ispraznom svetu kao istinske neznalice ili, bolje rečeno, kao oni koji još nisu

shvatili zbog čega ţive, kakav je cilj ovog našeg ţivota i kakvo je čovekovo prizvanje na zemlji! Na ţalost, gotovo da smo se pretvorili u beslovesne zveri! Ţivimo i ne razmišljajući da je vreme

našeg ovdašnjeg ţivota najdragocenija stvar za naše buduće vaspostavljanje. Mi to vreme

koristimo i rasipamo bez ţaljenja, a kada doĎemo sebi nećemo biti u stanju da to vreme vratimo.

Uistinu je mudar onaj čovek koji je shvatio veliku vrednost vremena ovog prolaznog ţivota pa ga

saglasno tome i koristi, obogaćujući svoj ţivot dobrim delima. Kada pak doĎe tuţni smrtni čas, njegova savest će biti odvaţna i reći će u svoju odbranu pred duhovnim tuţiocem, tj. demonom:

"Učinio sam ono što je trebalo. Zašto se još gneviš?"

U svetom EvanĎelju, Isus govori o čovekovom prizvanju i kaţe: IziĊoh od Oca u došao sam na

svet; opet ostavljam svet, u idem Ocu (Jn. 16;28). Ovde naš Spasitelj govori kao čovek jer se kao

Bog, jednosuštan sa Ocem, nikada nije ni razdvajao od NJega. Činjenica da je čovek predodreĎen da napusti svet u vreme koje mu je Bog odredio i da se vrati Bogu, odakle je i

došao, moţe se izvesti iz Svetog Pisma, iz Knjige Postanja: A stvori Gospod Bog ĉoveka od

praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ţivotni, i posta ĉovek duša ţiva (Post. 2;7). Boţanski

dah izašao je iz Triipostasnog Boga, ali ne tako da je sam dah postao duša u čoveku, nego tako

što j e čovekova duša stvorena boţanskim udahnućem, zbog čega je i duţna da se vrati svom

Bogu.

Ovde postoji nešto vredno paţnje: dah Boţiji je izašao i stvorio čovekovu dušu. On ju je stvorio

svetom, čistom, nezlobivom, dobrom, itd. Dakle, kada za dušu doĎe strašni smrtni čas, pitam se

hoće li ona još uvek posedovati svoju prvobitnu svetost i čistotu? Na ţalost, neće, jer smo svi mi

grešni, budući da smo Adamovi potomci. Bog, meĎutim, koji poznaje našu slabost i zna da je

misao srca ĉoveĉijega zla od malena (Post. 8;21), sigurno neće od nas zahtevati tu neporočnu,

prvobitnu čistotu. Šta će onda traţiti? Traţiće istinsko, iskreno pokajanje, uzdrţavanje od greha,

srce skrušeno i smireno. Traţiće plač i suze da bi nam dao amvrosiju utehe, koju nepokajani svet

ne pozna (v. Jn. 1;10).

Kada se čovek iskreno pokaje, Bog ga dočekuje raširenih ruku, istovremeno mu dajući i

boţanske osobine kojima će nesmetano moći da se uznese u bezgranično Carstvo Boţije, gde će

od tada ţiveti uz Nebeskog Oca. Eto, to je čovekovo prizvanje!

Čovekov um je zadivljen kada shvati ovo veličanstveno i uzvišeno boţansko prizvanje. Pa ipak,

kolika je čovekova neosetljivost i kako je gusta tama koja prekriva njegove duševne oči, tako da

i ne razmišlja o tome zbog čega ţivi na zemlji i šta Bog od njega ţeli! Na ţalost, vid njegovog

uma pokvaren je bolešću greha, a posebno samoljubljem.

Dokle ću, Boţe moj, biti trom i neosetljiv za ovo naše veliko prizvanje? Pošalji nam malo

prosvetljenja. Zar je sunce ikada prestalo da šalje svoju izobilnu svetlost? Utoliko pre nećeš

prestati da blistaš Ti, koji si večno Sunce LJubavi! Teško nama, Gospode moj, jer svojevoljno

tvorimo svako zlodelo. MeĎutim, budući da Ti imaš beskonačne okeane ljubavi, opet i opet izlij

na nas ljubav i blagonaklonost, sastradanje i dugotrpeljivost. Moţda će se tako spasti nešto više

duša pre nego što se Tvoj pravedni sud obruši na nas! Da, Gospode, smiluj se meni, nesrećniku

koji ne primenjuje ono o čemu propoveda, i podari mi pokajanje pre nego što napustim ovaj svet!

Prosvetli Svoj svet, radi kojeg si izlio Svoju strašnu i svesvetu krv, i svima podari pokajanje!

8. LJubljena u Gospodu čeda, molim se da vas moje ubogo pismo zatekne u ljubavi, poslušanju,

molitvi i svakoj obazrivosti.

Danas praznujemo Sabor svih sila nebeskih. Pomislite samo kakvo je slavlje na Nebu! Kakve

himne! Kakva radost angela Boţijih! Danas slave sveti angeli, čuvari naših duša, i budući da su

oni naša starija braća, trebalo bi da i mi učestvujemo u njihovoj radosti i blagodati.

Oni nam toliko pomaţu na nevidljiv način! Od koliko su nas iskušenja i smrti izbavili! Koliko

molitava za nas izgovaraju kada ugledaju lice Boţije! Kada stoje pored nas, oni prinose molitvu

svakog čoveka! A kada se upokojimo, oni su ti koji će nam pomoći u smrtnom času i u

uznošenju kroz vazdušna mitarstva. Iz tog razloga, trebalo bi da gajimo posebnu ljubav prema

angelima Boţijim.

Nama, meĎutim, daleko više dolikuje da im se upodobljujemo po njihovim vrlinama. Sveti

angeli su savršeno poslušni zapovestima Boţijim. Oni bespogovorno izvršavaju NJegove odluke.

Poseduju savršenu ljubav prema Bogu i ljudima. Angeli poseduju neoskrnavljenu čistotu i

nepobedivo smirenje, dok se njihova nezlobivost ne moţe ni iskazati.

Angele krase i ostale vrline. Ako ih iskreno ljubimo, ako ţelimo da ţivimo na istom mestu na

kojem i oni, moramo se prisiliti da ih podraţavamo.

Sveti Oci nazivaju monaški ţivot angelskim, i upravo stoga bi monasi trebalo i da ţive

angelopodobnim ţivotom. MeĎutim, kada ne ţive tako nego ţivotom koji je tome protivan,

pribrojaće se zlim angelima.

Borite se, čeda moja, moja radosti i uteho, da biste zadobili angelopodobno poslušanje, ljubav,

molitvu i čistotu, i da biste u ţivotu posle smrti ţiveli zajedno sa angelima. Amin. Neka bude.

9. Čedo moje, ukoliko više budeš opaţao milost Boţiju, utoliko ćeš se s većom ljubavlju

sjedinjavati s NJim. Ukoliko dublje budeš ponirao u velelepnost Boţije veličanstvenosgi, utoliko

ćeš se dublje pogruţavati u svoju ništavnost, uz odgovarajući stepen uzdizanja u duhovnom

poznanju.

Ukoliko sa svojom neprestanom molitvom sjediniš više smirenja, utoliko ćeš više osećati Isusa, i

tvoje srce će se osećati kao druga neopalima kupina.

Uznesi svoj um gore, gde su naš ţivot i radost, jer je, prema rečima apostola Pavla, naše ţivljenje

na nebesima (Filiplj. 3;20). Svesrdno čezni za višnjim stvarima, i ta sveta čeţnja će ti učiniti

monaštvo lakim i slatkim.

Kada blagodat Boţija odnese tvoj um, čuda će slediti jedno za drugim, on (um) će u potpunosti

biti u istupljenju i stajaće pred izobilnom svetlošću razumevanja poznanja Boţijeg.

10. Kada Hristos ţivi u tebi, ničega se nemoj plašiti. Da bi Hristos ţiveo u tebi, neophodno je

mnogo smirenja. Duhovno padni pred preneporočne noge NJegove i zajecaj: "Isuse moj, jedino

si mi Ti preostao u ovom mom skrušenom ţivotu, kao svetlost i kao ţivot. Pokaţi mi Svoju duhovnu lepotu, da bih se ispunio bogočeţnjivošću (boţanskim erosom), pohitao ka Tvom

izmiru i zavapio: Duša se moja prilepila za Tebe, desnica Tvoja drţi me (Ps. 63;8). O, Isuse moj,

kada ću doći i pokazati se licu Tvome (v. Ps. 42;2)? O, svetlosti moje duše, kada ću Te videti,

ispuniti se i reći: O, dubino bogatstva premudrosti i razuma Boţijega (Rim. 11;33)?

Da, čedo moje, iznad svega ljubi smirenje i tada ćeš Hrista, smirenog u srcu, zadobiti kao

imovinu svoje duše.

Isusa udahni, Isusa izdahni; tada ćeš znati šta je Isus!

Gde je zemaljska ljubav? Da li je moguće da ugarak padne u suvu šumu i da nešto preţivi? Isto

se dešava i sa grančicama ljudskih pomisli kad na njih padne ljubav Isusova.

11 Budi hrabar, čedo moje! Kroz mnoga iskušenja uznećemo se do bezgranične, boţanske svetlosti Tavorske gore i tamo ćemo začuti boţanski glas našeg ljubljenog Isusa: Kako su mili

stanovi Tvoji, Gospode nad silama! Gine duša moja ţeleći u dvorove Gospodnje; srce moje i telo

moje otima se k Bogu ţivome (Ps. 84;12). Da, Ţivotodavče, Hriste Boţe naš. Ja doĊoh da ţivot

imaju i da Ga imaju u izobilju (Jn. 10;10).

Da, molim se da Hristos, večni Ţivot, ţivi i vlada u tebi, kako bi i ti uskliknuo: Ava, Oĉe (Gal.

4;6)! O, šta je ugodnije od Isusa? Ko je ikada okusio ljubav Hristovu, a onda poţeleo drugu,

grešnu ljubav? Niko! Ta ljubav je toliko moćna da će, čak i u slučaju da čovek sto godina strada i

zatim nakratko oseti boţansku ljubav, ova ljubav biti u stanju da razveje sve te patnje i da čoveka

ostavi zadivljenog pred Boţijom veličinom.

12. Usled svoje bezgranične dobrote i htenja da nam preda Svoja bezgranična dobra, Bog nas

priziva i podstiče da ih od NJega traţimo. On ţeli da ih preda i ţeli da pokucamo na dveri

NJegove milosti, a On će nam ih sigurno otvoriti.

Bog ţeli da pokucamo. MeĎutim, šta čini Ďavo, to prvonačalno zlo, Boţiji i naš neprijatelj, da

čovek ne poveruje Boţijim podsticajima? On nam daje pomisli neverja, a zatim i pomisli beznaĎa i očajanja, kako ne bismo poverovali da će Bog pouzdano ispuniti Svoje boţanske reči.

On nam tada govori: "Ti si grešnik, ti si takav i takav, i Bog te neće uslišiti. On neće obratiti

paţnju na tebe, moţeš da vapiš koliko god hoćeš." Na taj način on slabi našu veru i snagu naše

volje.

13. Mi nismo potrebni Hristu jer On ima na hiljade angela koji mu besprekorno sluţe. Osim toga,

On jednom rečju moţe da stvori na hiljade ovih najsvetijih bića. MeĎutim, NJegova beskonačna

ljubav podstiče Ga da se stara o nama, i da se pri tom ne odvraća od našeg smrada i naših

zagnojenih rana. Prema tome, sećajmo se ove ljubavi Boţije u svakom trenutku svog ţivota, i sva

svoja bezvredna dela tvorimo samo i samo ljubavi Boţije radi.

Pomisli na to, da mi nismo bili raspeti za Hrista, našeg Spasitelja, dok je On, usled Svog

poslušanja, pretrpeo krsnu smrt zbog naših nakaznosti.

14. Neka blagodat Hristova bude sa tobom, čedo moje, da bi te prosvetlila i da bi umnoţila tvoju ljubav prema NJemu, kako bi ostao pokraj NJega, kako te ne bi poneli svetovni tokovi i kako ne

bi otpao od Boga, čime bi izgubio svoju besmrtnu dušu koja je vrednija od čitavog sveta.

Blagodat koja ti je došla je mala. Svetitelji su, meĎutim, posedovali mnogo blagodati. Da bi se

blagodat umnoţila, moraš zadobiti smirenje. Ako se pogordiš, ona će otići, i tada ćeš jecati.

Prema tome, budi oprezan i sećaj se svojih grehova i strasti, kako u tebi ne bi poniklo

slavoljublje, koje će udaljiti molitvu Isusovu.

15. Dobrota Boţija ponekad podseća na štap kojim se čovek kaţnjava, ali za njegovo sopstveno

dobro. Kada vidi da je štap postao suviše teţak, On menja Svoj pristup i štap se pretvara u trsku

koja olakšava breme i teši čovekovu dušu. Na taj način sve sluţi čovekovoj koristi i njegovom

duhovnom napretku.

Kada čoveku nedostaje duhovno znanje, čovek misli da će ga štap, "kazna Boţija", ubiti i da će

to večno trajati. MeĎutim, uporedo sa iskušenjem, dobri Bog daje i izlaz, odnosno kraj iskušenja.

Čovek poseduje rasuĎivanje. On, na primer, zna koliki teret moţe ţivotinja da podnese, tako da

je ne pretovaruje. Bog poseduje daleko veće rasuĎivanje, tako da nas neće pretovariti

iskušenjima koja prevazilaze naše snage. Prema tome, ne vodi nas Bog ka nestrpljenju nego naša

malodušnost, zbog koje nam se čini da je naše breme isuviše teško.

Ponekad, meĎutim, Bog dopušta da na ljude u kojima se nastanilo mnogo gordosti i nadmenosti

doĎu veoma snaţna iskušenja, kako bi unizio njihov oholi duh. I pored toga, On ih ne napušta i

NJegova milost će ponovo doći. O, koliko je dobar Bog!

16. "Danas Presveta Djeva raĎa Nadsuštog." Šta mogu ja, nedostojan i oskrnavljen, da kaţem o

bezgraničnom domostroju najuzvišenijeg Boga? Dok sozercavam ovo tajinstvo, zadivljen sam i

nisam u stanju da ga neposredno gledam.

Kako je moguće da se Bog kao Mladenac rodi u pećini namenjenoj beslovesnima (ţivotinjama)?

Kako je mogao biti povijen u pelene i nošen u svetim rukama Presvete Bogorodice On, kojega je Otac rodio bez majke? "Veliki si, Boţe, i čudesna su dela Tvoja, i nijedna reč nije dovoljna da

opeva čudesa Tvoja!" O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţijega (Rim. 11;33)!

Moja duša radovaće se u Gospodu, i duhovno ću obasuti celivima najslaĎeg i blaţenog

Bogomladenca, da bi me On izbavio od mojih beslovesnih strasti.

17. Hristos nam je zapovedio da svojim neprijateljima ne opraštamo sedam puta nego

sedamdeset puta sedam, i to svakoga dana. Utoliko će više puta oprostiti On, koji je bezdan

praštanja!

Ako biste bili u stanju da izbrojite kapi kiše i zrna peska, bili biste u stanju da izmerite mali deo

bezgraničnog milosrĎa bezgraničnog Boga.

18. Padnimo pred Caricu Nebesku, preneporočnu Bogorodicu, brzoposlušnu Sluškinju, da bi i

Ona mogla nama da pomogne jer "niko ko Tebi pritiče nije se postideo nego preklinje za

blagodat i od Tebe dobija dar na korist svojoj molbi." Posle Boga, jedino je Ona u stanju da nam

pomogne. Uzdajmo se u NJu i nećemo se postideti.

19. Svim srcem se molim da si dobro i da se raduješ u duševnom miru, jer mir Boţiji nije ništa

drugo do mesto Boţije, počinak, blaţenstvo i boţanska naslada.

Mir Boţiji, koji prevazilazi svaki um (Filiplj. 4;7) daje se kao nagrada i carski dar dušama koje se

bore. On je svojina čeda Boţijih. Da bi taj mir obitavao u duši jednog hrišćanina neophodan je,

kao prvo, poboţan trud, odnosno trud koji je duhovne prirode, a zatim i rasuĎivanje i savest koja

je blistavija od sunca i koja zna da je čovek uradio ono što je trebalo da uradi.

Takva duša će zatim primiti skupoceni dar "mira Boţijega" i naslaĎivanja u njemu, i besediće

kao nevesta sa najlepšim Ţenikom, Hristom, o njihovom večnom braku i duhovnim bogatstvima

Neba. Dok čovek razmišlja o tome, mir se uvećava i sve se završava najslaĎim suzama.

Mir Boţiji je zalog budućeg venčanja sa zaklanim Jagnjetom. O, miru Boţiji, doĎi čak i meni,

nevoljniku, koji ne poznajem tvoju lepotu! DoĎi i osveţi moju lukavu, nesavesnu dušu!

20. Molim se da ljubav Isusova razgori tvoje srce ljubavlju, tako da kao ţedan jelen pohitaš

monaškim izvorima duhovne vode i da se dovoljno napiješ nebeskog nektara. Postani potpuno duhovan i bogočeţnjivošću (boţanskim erosom) potpuno posvećen poklonjenju Onome koji te je

voleo do smrti i to do smrti na Krstu.

Istinsku radost i sreću naći ćeš jedino u Bogu, jer je njihov izvor nepromenljivi i istiniti Bog.

NaslaĎivanja ovozemaljskim stvarima mogu se zadobiti samo uz veliki trud i napor, da bi nakon

toga postala štetna i zasluţila kaznu. "Taština je sve ljudsko što posle smrti ne ostaje; ne ostaje

bogatstvo niti prati slava; jer kad smrt naiĎe, sve se to uništi.[1]"

Ţeliš li da ţiviš ugodnim i spokojnim ţivotom? Pridrţavaj se zapovesti Gospodnjih. Neka strah

Boţiji bude u svakoj tvojoj misli, u svemu što govoriš ili činiš. Strah Boţiji je početak i kraj

mudrosti (v. Priče Sol. 1;7).

Kao što svetiljka obasjava put po kojem koračamo, na isti način nas i strah Boţiji duhovno

obasjava, tako da vidimo kako moramo koračati putem spasenja. I kao što nas svetiljka čuva od

spoticanja i padanja, tako nas i strah Boţiji izbavlja od prepreka greha i vodi nas ka odredištu, a

to je zadobijanje Boga.

21. Čime ćemo se odbraniti kada nam Hristos pokaţe Svoje probodene ruke, ili Svoje bedro,

probodeno kopljem, ili Svoju preneporočnu glavu izbodenu trnovim vencem, ili pak Svoje usne,

ugorčane od ţuči i octa i kada nam kaţe: "Zbog tebe sam, najdraţa dušo, pretrpeo sve ove stvari,

zbog Moje velike ljubavi prema tebi. Sada mi pokaţi znake tvoje ljubavi prema Meni, i oni će

biti kao balsam za Moje rane." Čeda moja, šta ćemo tada pokazati? Našu neblagodarnost, naš

nemar, naš egoizam, našu neposlušnost i mnoštvo ostalih strasti? Tada ćemo, umesto balsama, u

rane ljubavi poloţiti otrov! Napred, dakle! Prisilimo se. Postarajmo se da od sada polaţemo

balsam na NJegove rane i da se nazovemo NJegovim istinskim, ljubljenim čedima.

22. "Boţansko je izvan objašnjenja i poimanja." Mi ne poznajemo prirodu svog uma. Mi ga ne

vidimo, a ipak um upravlja svim što je u čoveku. Kako, dakle, naš ograničeni um moţe da pojmi

bezgranični um, odnosno Boga, da bi poverovao u NJega? Bog je iznad duha, iznad bilo čega o

čemu čovek moţe da razmišlja. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţijeg (v. Rim.

11;33)!

23. I ja sam, čeda moja, imao svoje bolešljivo telo kao trn na svom putu. Ono mi nije dopuštalo

da napredujem, i tako sam ostao iza, sve dok se Bog nije smilovao mojoj slabosti.

Iz greha se raĎa svako zlo, ali Bog usled Svoje prevelike dobrote preobraţava kaznu za greh u

oproštaj, ali isto tako i u sredstvo za zadobijanje odvaţnosti pred NJim.

O, kolika je ljubav Boţija prema čoveku! Ko je u stanju da neposredno gleda u ovaj okean ljubavi? Čovek plače kao novoroĎenče kada se njegov um prosvetli i kada, makar i neznatno,

sagleda koliko ga Bog ljubi. MeĎutim, koliko truda najpre mora uloţiti da bi mu bilo dato ovo

prosvetljenje! To je dar odozgo, od Oca svetlosti. Za duše koje su se opekle na teškoćama

raznolikih iskušenja, On dolazi kao rosa, kao prijatan prolećni dan.

24. Čovek prOpušta da prepozna svog sopstvenog Oca, najuzvišenijeg Boga, koji je čoveka stvorio iz ništavila. O, koliko nam je štetilo naše propuštanje da Ga prepoznamo! Prvi prestup

prvostvorenih uzrok je svih ljudskih patnji. NJihov greh neposlušnosti i nepokajanje doneli su

njihovom potomstvu, odnosno nama, sve rĎave rezultate, i mi ţanjemo trnje i čičak najrazličitijih

iskušenja.

Umrećete (2;17). Smrt je propadanje naše prvobitne nepropadljivosti, sa svim svojim svojstvima;

bolešću, patnjom, nesrećom, bolom, itd.

MeĎutim, dobrota Boţija nije zapostavila Svoju sopstvenu tvorevinu, nego joj je kroz krsnu smrt

Svoga Sina podarila blagodat: Blagodaću ste spaseni (Ef. 2;5).

Kao što je zlobni demon iskoristio mudru zmiju kao svoje oruĎe, na sličan način se i Gospod Isus

Hristos obukao u ljudsku prirodu da bi obmanuo Ďavola.

O, Gospode Isuse Hriste, svetlosti moje pomračene duše, svrho moga ţivota, koliko se sa

proticanjem vremena uvećava naša krivica! Jedno neposlušanje prouzrokovalo je silazak Boţiji

na zemlju! I gde Ga je to vodilo? Da bude raspet na Golgoti! Kratkotrajno okušanje zabranjenog

ploda vodilo je strašnoj drami Bogočoveka. O, koliko Bog voli čoveka! Budimo odvaţni u svom

pokajanju, sabraćo moja grešnici: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće kao sneg; ako budu

irveni kao crvac, postaće (beli) kao vuna (Is. 1;18) I koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša (Ps. 103;12). Prema tome, čeda moja, budimo verni u ljubavi

prema tako dobrom Bogu. Amin.

25. Da, čedo moje, neka ti jedino Isus postane sve. Pouzdaj se u Onoga koji je rekao: Nikada

neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti (v. 5. Mojs. 31;6). Nikada se nemoj obeshrabriti. Uvek

stoj visoko uz Isusa kao uz svoj ponos i gordi se svojom ništavnošću.

Kada te (demon) uznese visoko, smiri se i spusti se na zemlju posredstvom samoprekorevanja.

Kada te odvede dole u pakao, u očajanje, uzleti do neba Boţije blagodati i ljubavi. Takva je igra

koju bi trebalo da igraš sa njim. Ne plaši ga se, obuci se u Hrista. Ti si nasleĎe Hristovo i

pridruţen si svetiteljima. Postoji još mnogo toga kroz šta moraš proći da bi pokazao meru svoje

ljubavi prema Onome kojem si posvetio samoga sebe.

Ne prihvataj nijednu gordu pomisao na koju te nagovara satana nego neprestano osuĎuj samoga

sebe. Taj prepredenjak nas je oskrnavio nedoličnim strastima. Čime onda moţemo da se

gordimo? Potrebni su nam jecaji i reka suza da bismo oprali naše čireve i nečistotu.

Ne zaboravljaj smirenje Raspetoga: Nauĉite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći

ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11;38). Spokojstvo i mir u našim uzburkanim dušama naći ćemo

jedino zadobijanjem istinskog smirenja.

26. Čovek pati zbog svojih grehova. MeĎutim, dobrota Boţija smatra tu patnju za duhovno

delanje, tako da mu daje platu i nagradu.

Kako da ne volimo takvog Boga? Kako da čitav svoj ţivot ne posvetimo tome da Mu se

klanjamo?

Na ţalost, uprkos svemu tome mi zaboravljamo Boga, a ja to činim više od svih ostalih. Zbog

toga prestupamo NJegove zapovesti. Da se sećamo Boga, sećali bismo se i onoga što Bog

zapoveda, a strah od NJega učinio bi da budemo paţljivi i verni zakonu. Sećali bismo se Suda i

ognja paklenog, i izlivali bismo suze. Što smo dalje od suza i plača, to se više privezujemo za ovozemaljsko i prolazno. Briga za višnje raĎa ţudnju za nasleĎivanjem tih stvari, odnosno za

nasleĎivanjem večnih dobara. To dobro staranje raskida našu grešnu privezanost za propadljivo i

prolazno, koje nam se čini kao dobro.

Neka nam Gospod podari dobru savest, da bismo se pobrinuli za svoje duše pre nego što odemo

na drugi svet.

27. Svim srcem se molim da se ljubav Isusova obilno izlije u vaša srca i da se blagodaću

NJegovom udostojite da sve dane svog ţivota proţivite u čistoti duše i tela.

Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici, ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13;35).

Tako je govorio ţivonosni Istočnik, naš Hristos. On je takoĎe rekao: Kao što loza ne moţe roditi

roda sama od sebe ako ne ostane na ĉokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Ja sam ĉokot, a vi

loze; ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod (Jn. 15;45).

Ovom uzvišenom slikom naš najslaĎi Isus nas uči da nećemo doneti plod večnog ţivota ako ne

ostanemo uz NJega. Da bismo Mu se pribliţili, moramo Mu pristupiti tvorenjem NJegovih

boţanskih zapovesti. NJegove zapovesti nisu teške (v. 1. Jn. 5;3), ali naš nemar i nedostatak

smirenja u našim srcima smatraju zapovesti nepodnošljivim bremenom. Pa ipak, Hristos nam je

upravo kroz te zapovesti obezbedio zadobijanje mira i blaţenstva.

Kad ljubav utvrdi svoj presto u duši, ona daruje najlepše duhovno proleće. Sve blista od

povetarca osveţavajućeg miomirisa ljubavi, jer ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi,

ne misli o zlu (1. Kor. 13;5), ne čini zlo i sve posmatra prostodušno; ljubav sve prekriva. Iz tog

razloga, zasluţila je najveću nagradu: LJubav nikad ne prestaje (1. Kor. 13;8).

Kada nevesta ljubi ţenika, danonoćno misli o njemu, zamišlja ga i samo za njega ţivi. Ne proĎe

ni jedan jedini trenutak a da joj on nije u mislima i da u njeno srce ne kapne sladost ljubavi i

nade da će ga sresti. Ona je na taj način neprestano povezana sa svojim voljenim.

Trebalo bi da i mi na isti način opštimo sa svojim Gospodom. Nedopustivo je da ograničimo

svoju ljubav tako što ćemo je davati samo odreĎenom pojedincu, bilo da su to roditelji, roĎaci ili

neki od članova bratstva, a što su Sveti

Oci označili kao "pojedinačno prijateljstvo". Sve ovo gore navedeno smatra se vrstama duhovne preljube, jer duša menja večnu ljubav prema preneporočnom, prečistom Ţeniku za ljubav prema

zemaljskim i propadljivim ljudima.

Smirite se, čeda moja, ukoliko ne ţelite da Bog dopusti da padnete u iskušenja. Iskušenja će nas

pratiti saglasno gordosti kojom smo obuzeti. Iskušenja neće prestati dok se ne smirimo uz

duševno znanje i osećanje.

28. U svetom EvanĎelju spominje se deset gubavaca, a ţiva kupelj, odnosno zapovest ţivog

Logosa Boţijeg, očistila je svakoga od njih. MeĎutim, samo se jedan od njih vratio da

zablagodari ovom velikom Dobročinitelju. Tada je Istina, odnosno Sam Isus, upitala:

Zar se ne oĉistiše desetorica? A gde su devetorica? Kako se ne naĊe nijedan drugi da se vrati i

dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik (Lk. 17;17-18).

Prema tome, u svakom povoljnom preokretu dogaĎaja, kao i u svakom naletu nesreće, u dobrom

zdravlju kao i u suočavanju sa bolešću, u radosti, ali i u ţalosti, uvek bi trebalo da prinosimo

miomirisni tamjan naše blagodarnosti pred presto Boţiji, kao nekoristoljubive sluge koje su

primile blagodat posredstvom dragocene krvi Hristove.

"LJubljeni naš Hriste, dobri naš Boţe, podari nam dar blagodarnosti kako ne bismo bili još više

kaţnjeni, jer nam je dosta i to što smo krivi za ostale grehe."

29. Ne plaši se ničega osim Boga. Neka ti strah Boţiji bude kao svetiljka koja će ti obasjavati put

i precizno pokazivati kuda bi trebalo da koračaš. Bez straha Boţijeg ne moţemo imati niti čistu

savest, niti se moţemo iskreno ispovedati, niti pak moţemo zadobiti duhovnu mudrost, jer je

početak i kraj mudrosti strah Gospodnji (v. Priče Sol. 1;7).

30. Krsna smrt našeg Gospoda vratila nam je nekadašnje usinovljenje, gde čeda Boţija

usklikuju: Ava, Oĉe (Gal. 4;6)! Strašna stradanja Gospodnja udostojila su nas da postanemo čeda

Boţija, naslednici Boţiji i sanaslednici Hristovi (Rim. 8;17). Toliko se ispunjavam radošću kad

pomislim da sam čedo Boţije i da mi je dobri Otac pripremio mesto neizrecivog počinka i

blaţenstva!

Smrti, gde ti je ţalac? Ade, gde ti je pobeda (1. Kor. 15;55)? Koliku radost oseća hrišćanin

pomislivši da će doći vreme kada će se zatvoriti ove telesne oči i otvoriti oči duše, kada će

ugledati novi svet, nova bića, novu tvar, neuporedivo uzvišeniju, nepropadljivu i večnu!

Carstvo nebesko nije jelo i piće (v. Rim. 14;17), nego duhovna sladost svete ljubavi Boţije,

večna naslada i neizreciva radost.

Hoću da i oni... budu sa mnom gde sam ja, i da gledaju slavu moju (v. Jn. 17;24). O, beskonačna dubino ljubavi Boţije! Koliko je On počastvovao nesrećnog čoveka, uzvisivši ga do Samog Boga

i podarivši mu večnu slavu i blaţenstvo!

Hoćemo li se zbog kratkotrajne, grešne naslade lišiti takve slave i blaţenstva? Neka se Bog

smiluje svim hrišćanima i neka ih prosvetli da slede put spasenja i pokajanja. Amin, Presveta

moja Bogorodice!

31. Ako čovek razmišlja o raspetom Gospodu i pogruţava se u tajinstvo Boţije ljubavi prema

čoveku, shvata koliko je Gospod pretrpeo zbog svakoga od nas. Čime ćemo uzvratiti Gospodu za

sve ono što je za nas učinio? Čovek, meĎutim, nije dostojan ove velike i neizmerne LJubavi.

Čim učinimo neko dobro delo, naš egoizam narasta kao da smo stvorili nebo i zemlju! Bog je,

meĎutim, sve stvorio iz ničega a opet se toliko smirio!

MilosrĎe Boţije je bezgranično i blaţeni su oni koji su razboritošću došli do poznanja ljubavi

Boţije. Radi zemaljskog, neposlušnog i nepokornog čoveka, koji je postao plen strasti i demona,

Sam Sin Boţiji je sišao dole i bio prikovan za Krst! Uporedo sa tim, vidimo sopstvenu lenjost,

hladnoću i ravnodušnost, dok nam Bog, s druge strane, na mnogo različitih načina pokazuje

Svoje proviĎenje i ljubav. Uistinu, čovek je velika tajna!

Beskonačno je i bezgranično Boţije strpljenje. Šta On sve ne vidi i ne čuje u svakom čoveku! Mi

osećamo nezadovoljstvo kada u osobi koja nam je bliska zapazimo neblagodarnost, kada vidimo

da se ponaša grubo, nezahvalno, nečovečno, kada vidimo da ne kaţe ni najmanje 'hvala'. Koliko

tek Bog mora biti nezadovoljan ljudima koji se prema NJemu ponašaju bezosećajno i odbojno?

Svaki čovek na ovom svetu i svako od nas neblagodaran je u većoj ili manjoj meri. Bog nas

hrani, odeva, dao nam je angela-čuvara, hrani nas svetim Tajinstvima, Svojim Telom i Krvlju,

priprema nam beskonačno Carstvo, podnosi nas kad lutamo, prihvata nas kad se pokajemo. Mi,

meĎutim, hulimo, bezboţni smo, vreĎamo Ga, nipodaštavamo, dok je On dugotrpeljiv i podnosi

nas. On očekuje naš povratak. Mi se ponašamo kao da je Bog naš duţnik, tako da i ne

pomišljamo na strah Boţiji, poštovanje prema NJemu ili na poboţnost koju bi trebalo da osetimo

kad se setimo NJegovog prisustva. Ne pomišljamo da bi trebalo da priklonimo svoje glave

klanjajući se ovom velikom Bogu - najčudesnijem, neizrecivom, neistraţivom, bezgraničnom i najslaĎem Bogu! Kada bi svako od nas imao hiljadu usta, opet ne bismo mogli da Ga dovoljno

dostojno i dolično pohvalimo za sve one bezbrojne darove koje nam je dao! Zbog toga je apostol

Pavle, nakon učestalih istupljenja, sozercanja i naslaĎivanja Bogom, često bivao nadvladan

čuĎenjem i uzvikivao one besmrtne reči: O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţijeg!

Kako su neispitivi sudovi NJegovi i neistraţivi putevi NJegovi (Rimlj. 11,33)!

Ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savetnik (Rimlj. 11;34)? Ko moţe da zna kako dejstvuje

bezgranični Um, ne samo u nebeskoj oblasti nego i na zemlji i u preispodnjoj?

Samo pomisli na to da on bez ikakvog napora i muke hrani svako ţivo biće: ljude, ţivotinje,

polja, gmizavce, ribe, mikrobe i milione ţivih bića. On brine o svemu i pazi na sve. Kako je

mnogo dela Tvojih Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvojega (Ps. 104;24). On zapovedi i stvoriše se.., dade naredbu koja neće proći (Ps. 148;56). Neka bude

svetlost... i bi svetlost. Neka bude zemlja... i bi zemlja. Neka bude - zvezde, sunce i mesec (Post.

1;3-18), i pojaviše se te zapanjujuće tvorevine, ta preogromna tela, koja lebde u prostoru i kreću

se, koja obasjavaju i krase nebo - sve je to postalo na jednu reč Boţiju!

Logos postade telo i nastani se meĊu nama (Jn. 1;14), Logos Očev. U poĉetku beše Logos, i Logos beše u Boga, i Bog beše Logos (Jn. 1;1). On je došao i prihvatio telo i postao čovek, i svet

je kroz NJega postao - On je stvorio svet!

Dao nam je vlast da budemo čeda Boţija (v. Jn. 1;16). Došao je Svojim stvorenjima, i ona Ga

nisu prihvatila. Zamisli sada to: On je stvorio svet i ljude, a oni su bili hladni i bezosećajni, i nisu

Ga primili. Došao je kao stranac. Ukazano Mu je gostoprimstvo na drvetu Krsta umesto u domu. Ukazano Mu je gostoprimstvo u grobu. Zemlja se zatresla, zavesa se rascepila, sunce se

pomračilo, vaseljena je bila prestrašena!

Koji je bog tako velik kao Bog naš (Ps. 77;13)? Veliki si, o, Gospode, i čudesna su dela Tvoja, i

nijedna reč nikada neće biti dovoljna da Te na doličan način opeva.

Logos postade telo (Jn. 1;14). Kakvu veličinu ovo krije! Bog je postao čovek i sišao je sa nebesa.

Bestelesni Bog, beskonačni i nepojmljivi Duh došao je i nastanio se u ljudskoj prirodi da bi je

spasao. On je postao rob da bi nas izbavio iz ropstva. Postao je čovek, da bismo mi postali

bogovi po blagodati: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg cvu (Ps. 82;6).

Dolaskom boţanskog Deteta postali smo narod izabrani (Tit. 2;14), narod sveti (1. Petr. 2;9) i

sveštenstvo Boţije. Boţanski Logos ţivi, vlada i upravlja nad vascelom tvorevinom, jedinorodni

Logos Boţiji, bezgranična sladost postojanja Boţijeg, slava i pohvala mučenika, trpljenje svetih

monaha, jedini Ţenik čistih duša. Svima koji su Ga primili dao je vlast da postanu čeda Boţija,

koji se ne rodiše od krvu, ni od ţelje telesne, ni od ţelje muţevljeve, nego od Boga (Jn. 1;12-13).

Oni koji će biti spaseni nisu roĎeni od volje tela i od ţudnje nego od Boga, i oni će carevati

pored NJega.

I od punoće NJegove mi cvu primismo, i blagodat na blagodat. Jer se Zakon dade preko

Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1;16-17). On nam je dao Deset

zapovesti, On nam je dao zakone u novoj blagodati EvanĎelja i, zanemarivši blagodarnost koju

Mu dugujemo, dao nam je još više blagodati! I od punoće NJegove mi ceu primismo, i blagodat

na blagodat (Jn.1;16). Bog se ničega ne lišava dajući nam Svoju slavu, jer On daje od Svog

preobilja. Bog se nije umanjio davanjem i stvaranjem sveta nego se ispunio. Bezgranično

savršeni Bog stvorio je ljude i angele kako bi postojala i druga bića koja bi se NJime naslaĎivala,

da bi i drugi duhovi postali blaţeni, i da bi i druge duše i bića posedovala slobodnu volju. On ih

dakle nije stvorio kao podjarmljene robove, nego kao slobodna bića koja Mu se slobodno

potčinjavaju i slobodno Ga slave.

"Ja ne ţelim ropstvo", kaţe Bog. "Ne ţelim da budu kao ţivotinje koje je čovek porobio i vodi ih

kuda ţeli. Ja ţelim slobodnu volju." Tolika je veličina Boţija!

O, šta su demoni izgubili kad su otpali od bezgraničnog, najslaĎeg, neizrecivog Boga! Šta je

vlast Boţija izgubila nepotčinjavanjem Lučonošinim? Ništa: Bogu niko i ništa nije potrebno. Mi

smo ti kojima je Bog potreban, i On besplatno spasava čoveka.

Sainc Pcccr

Bog je savršen, nepojmljiv i blagosloven u vekove vekova. On je došao i besplatno nas spasao.

NJemu dugujemo vascelo svoje postojanje pa čak ako ga i damo, mi opet ništa nismo učinili

osim što smo izvršili svoju duţnost. On je naš Stvoritelj, On je naš Spasitelj.

NAPOMENE:

1. Iz Opela (Prim. izd.)

O BOŢANSTVENOJ LITURGIJI I BOŢANSTVENOM PRIĈEŠĆU

sadrţaj

1. Veličanstvena je boţanstvena Liturgija! Kada Bog pogleda na Svog smirenog sluţitelja, on mora snaţno osetiti veličanstvenost Liturgije! Koliko ona pomaţe onima, koji se na njoj

pominju! Koliko je Bog počastvovao čoveka uzdiţući ga tokom svake Liturgije meĎu angelske

činove i hraneći ga svesvetim Svojim Telom i Krvlju!

Sve nam je predato. Koja nam stvar nedostaje, bilo da je telesna ili duhovna, propadljiva ili

nepropadljiva? Nijedna. Ako nam svakodnevno daje Svoje oboţeno, sveto Telo i Krv, šta je od toga uzvišenije? Naravno, ništa. U kakvim je tajinstvima Bog udostojio čoveka da sluţi, iako je

načinjen od zemlje! O, nebeska, neprocenjiva ljubavi! Jedna kap ove boţanske ljubavi

prevazilazi svaku telesnu, svetovnu ljubav pod suncem!

2. U Malom skitu svete Ane ţiveo je izvesni jeromonah Sava, čuveni papa-Sava, kako su ga

zvali. Bio je duhovni otac o. Joakima Specierisa, kao i ruske carice Katarine. Svakoga dana je

sluţio Liturgiju. Bio je bogonosac, prozorljiv i učitelj umne molitve.

Jednom su ga neki ljudi upitali: "Šta vas navodi da na proskomidiji pominjete toliko imena?"

Odgovorio je: "Kad sam bio mlaĎi, pozvali smo episkopa da posveti crkvu iznad svetog

manastira Dionisijata." Ovde je otac Sava najpre počeo da se bavi isihazmom, zajedno sa još

jednim čuvenim duhovnim ocem, papa-Ilarionom, koji je bio njegov starac. "Nakon osvećenja, episkop se obratio mom starcu: 'Mogu li da dam ocu Savi neka imena koja će pominjati tokom

četrdeset dana, budući da on svakodnevno sluţi Liturgiju?' Moj starac mu je odgovorio: 'Dajte

mu onoliko imena koliko ţelite.' Episkop mi je dao šezdeset dva imena. Kad sam odsluţio

trideset devet Liturgija i pripremao se da odsluţim i četrdesetu, naslonio sam se na pevnicu i

očekivao dolazak mog starca. Zaspao sam, a u snu sam video da nosim svešteničku odeţdu i da

stojim pred svetim oltarom. Na oltaru je bio sveti diskos za Liturgiju, i sveti putir prepun Krvi

Hristove. Tada sam video da dolazi otac Stefan i da uzima sunĎer i papir sa proskomidije, da

prilazi svetom oltaru i da stavlja papir pored svetog diskosa. Zatim je natopio sunĎer svetom

Krvlju Hristovom i jedno ime je bilo izbrisano. Natopio ga je ponovo, i bilo je izbrisano i drugo

ime. Nastavio je to da čini sve dok sva imena nisu bila izbrisana i papir ostao potpuno čist. Tad sam se probudio, a uskoro je došao i moj starac. Odmah sam mu ispričao šta sam video. Starac

mi je kazao: 'Zar ti nisam rekao da ne veruješ u snove?' Nakon Liturgije, starac je dodao: 'Nisi ti

zasluţio da im se oproste gresi. Gresi su im oprošteni silom Krvi Hristove.' To je razlog zbog

kojeg pominjem sva ta imena."

3. Neizmerna je korist od svete Liturgije, od pominjanja imena upokojenih, itd. Naravno, ovo koristi samo onima koji su se pokajali, koji su pokazivali znake nekih vrlina ali usled nemara,

nebrige i odugovlačenja nisu imali vremena da zamese hleb vrlina. Kroz obilje Boţijeg milosrĎa,

crkvene molitve, molitve pojedinaca, milostinja, čovekoljubiva dela, itd., dopunjuju nedostatke

takvih ljudi.

Sveti Kiril Jerusalimski kaţe da od svake Liturgije ogromnu korist imaju svi koji su pomenuti i

za koje se posreduje.

Novojavljena svetiteljka Fotini, monahinja iz Male Azije, u jednom od mnogih istupljenja svoje duše videla je čoveka koji je ličio na sveštenika i koji joj je rekao: "Kćeri moja, daj svoja imena

svešteniku, a daj mu i novac za njegov trud da ih pomene, jer će duše upokojenih od toga imati

veliku korist! Potrudi se da ne zaboraviš da daš imena svešteniku!"

4. Najveće milosrĎe, najveće dobro, koje će više nego bilo šta drugo utešiti dušu koja se našla na

drugom svetu, jeste ţrtvovanje boţanskog Agneca (Jagnjeta) na svetom oltaru tokom svete

Liturgije.

U Starom zavetu piše da su krv jaraca i junaca i pepeo junice čistili grešnike koji su prestupili

zakon. Koliko će nas više, kaţe apostol Pavle, Krv Hristova očistiti od svakog greha (v. Jevr.

9;13-14)!

Ova korist je neizmerna zato što je preneporočni Agnec (Jagnje) ţrtvovan da bi ljude očistio od

grehova i da bi ih oslobodio raznih okova robovanja strastima.

5. I kao što Mojcej podiţe zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Cin Ĉoveĉiji (Jn. 3;14). I

kao što su se svi koje su ujedale zmije isceljivali pogledavši na uspravljenu bakarnu zmiju, tako

će i svaki hrišćanin, koji veruje u Hrista i hita NJegovim ţivonosnim ranama jedući NJegovo

Telo i pijući NJegovu svesvetu Krv, biti isceljen od ujeda duhovne zmije greha. Ovom

najsvetijom hranom daje mu se ţivot za vaspostavljanje u novoj tvari, odnosno u novom ţivotu

saglasnom NJegovim svetim zapovestima.

O, koliko je za nas od suštinskog značaja i koristi da na svaki način pristupimo ovoj nebeskoj

gozbi, koju nam obezbećuje natprirodno tajinstvo svetog oltara! Pored njega nevidljivo stoje

angeli. Sveštenik, koji je u tom trenutku počastvovan više i od angela, sa najvećim

strahopoštovanjem ţrtvuje preneporočnog Agneca. Angeli sasluţuju, a verni pristupaju da bi jeli

i pili Telo i Krv Hristovu. "Pričestite se Telom Hristovim, okusite izvor ţivota", da biste ţiveli u

Hristu i da ne biste umrli u grehu.

Prema tome, neka ĉovek ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ĉaše neka pije, prema

rečima boţanskog apostola, jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije... Jer da smo sami

sebe ispitivali, ne bismo bili osuĊeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas... (v. 1. Kor. 11 ;28-32).

Kad neko ţeli da se predstavi caru, on se danima priprema za to, odnosno čini sveobuhvatne

pripreme vezane za očišćenje, govor, pristup, ponašanje itd, kako bi izazvao carevu

blagonaklonost i tako dobio ono što traţi. Saglasno neuporedivoj razlici izmeću dva cara, svaki

hrišćanin se mora pripremiti za sveto Pričešće, kako bi zadobio milost i oproštaj.

Da bi postigli ono što ţele, oni koji pristupaju zemaljskim carevima često se ukrašavaju

lukavstvom, laskanjem i izveštačenošću. Naprotiv, svetost, smiren duh i duševna prostota, koji

su mnogo dragoceniji od propadljivog zlata, moraju krasiti vernog hrišćanina koji pristupa Caru

nad carevima, jer On gleda na unutrašnjeg čoveka.

Pripremimo se i mi očišćenjem razuma i, teţeći da umrtvimo svoja čuvstva za strasti, zajedno sa

svetim apostolima stupimo na Tajnu večeru u čistoti, pričestimo se našim slatkim Isusom, da bi u

nama obitavao u beskonačne vekove vekova. Amin. Neka bude.

6. Trebalo bi da u Crkvi stojite sa strahom i poboţnošću, jer je tamo nevidljivo prisutan Sam

Hristos, zajedno sa svetim angelima. Paţljive i poboţne On ispunjava blagodaću i blagoslovima,

dok nepaţljive osuĎuje kao nedostojne.

Potrudi se da se pričešćuješ što je moguće češće. Imaš moje razrešenje da to slobodno učiniš, jer

je sveto Pričešće neprocenjiva pomoć za one koji se bore protiv greha.

7. Trebalo bi da boţanstvenom tajinstvu pristupiš sa velikim umilenjem, skrušenošću i svešću o

svojim grehovima. Velika je milost Boga koji snishodi da bi stupio u tebe, ne odvraćajući se

zbog mnoštva tvojih grehova. Naprotiv, usled Svoje bezgranične ljubavi i blagonaklonosti On

dolazi da bi te posvetio i udostojio da postaneš NJegovo čedo i sanaslednik NJegovog Carstva.

8. Nedostojno sluţim Liturgiju mom Bogu. Ova sluţba je sveta i strašna. Svakoga dana ţrtvujem

Agneca (Jagnje) Boţijeg, kao ţrtvu ugodnu Bogu, preneporočnog preneporočnom Ocu i Bogu,

da bi bio milostiv prema nama u svemu čime ţalostimo NJega, najboljeg Boga koji je zbog nas

ţrtvovao Svog Sina. O, moj Boţe, Tvog ljubljenog Sina zbog nas! Ko smo mi da bismo zasluţili tako uzvišenu Ţrtvu? Kao neprijatelji pomirili smo se sa Bogom kroz smrt Sina NJegova (Rim.

5;10).

Lik bludnog sina koji je potrošio bogatstvo svoga oca, jasno nam pokazuje zašto je umro Hristos.

Greh prvostvorenih bio je početak i koren svih ţalosnih dogaĎaja koji su se sve do danas odigrali

i koji će se zbivati sve do poslednjeg dana. Ta jedna neposlušnost, kao seme u Evinoj utrobi,

rodila je i prenela telesnu i duhovnu smrt na čitav ljudski rod koji je od nje potekao. Kako je

uboga Eva mogla i da zamisli da će komadić voćke stvoriti takvu katastrofu i paklenu kaznu da

će Presveta Trojica biti primorana da pošalje jedno Lice ţivonačalne Trojice u svet, da bi od

tvorevine Svojih ruku, od čoveka, pretrpeo šamare, udarce, bičevanje, pljuvanje i sve vrste

poniţenja i u znak prokletstva bio obešen na Krst: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13).

Na svakoj boţanstvenoj Liturgiji, ponovo oţivljavamo stradanje na Krstu i ţivonosno Vaskrsenje

našeg Isusa, našeg slatkog izbavljenja i svetlosti naših pomračenih duša, kojim se iskupljuje

svaka grešna duša. Ako su u starom zakonu, u senci budućih stvari, krv bikova i jarčeva i pepeo

junice čistili prestupnike, koliko će nas više svesveta Krv Isusova, kojom se pričešćujemo na

svetim oltarima svetih pravoslavnih crkava, očistiti od svakog greha i zagrejati naše duše

bogočeţnjivošću za našim najslaĎim Isusom!

LJubav se raĎa iz razumevanja. Ako ne razumemo i ne osetimo šta nam je Bog dao, a posebno

svakome od nas, ako ne shvatimo ko smo bili zbog svojih grehova kada je Bog učinio to veliko

milosrdno delo, ukratko, ako ne poznamo NJega i same sebe, nećemo privezati svoje duše za

strah Boţiji, i nećemo se naslaćivati lepotom bogočeţnjivosti.

Da bi podstakao hrišćane na veću ljubav i blagodarnost, apostol Pavle kaţe: Kakav, dakle, plod

imadoste tada od onoga (idolopoklonstva) ĉega se sada stidite... jer je plata za greh smrt (Rim.

6;21,23).

Da nas Bog nije prizvao da sledimo NJegov sveti put samopoznanja i da budemo svesni svog

prethodnog grešnog ţivota, i da je nedostajalo boţansko prosvetljenje, nikada ne bismo ugledali

put svetlosti i istine. On je sve nas prizvao - neke još od detinjstva, neke u srednjim godinama, a

neke u starosti. On je sve nas prihvatio kao kvočka koja pod krila sakuplja svoje piliće da bi nas

učinio pričasnicima Svog boţanskog Carstva. Ni od čega se nije odvratio: niti od čireva, niti od

rana, niti od bolesti, niti od nakaznih crta naših duša. Primio nas je kao otac i nahranio kao

majka, a kao besrebreni vrač iscelio nas je i obukao u prvobitnu odeţdu usinovljenja i blagodati,

previĎajući da smo svi mi zbog svojih grehova NJegovi veliki duţnici. Prema tome, dugujemo

Mu beskonačnu ljubav i poklonjenje. Neka ljubav obitava u srcima kao ţivi istočnik iz kojeg će izvirati bujice vode, potoci bogočeţnjivosti. Ne, dakle, kao drevni Izrailj koji Ga je poštovao

samo ustima dok su im srca bila daleko od Hrista, nego kao ţivi oganj, govoreći: "Doći Ocu!"

Kao što se atlete proveravaju u areni i na bojnom polju, tako se i hrišćani u areni duhovne borbe

iskušavaju da li uistinu ljube Boga. Poklonike Hristove karakterišu trpljenje u borbi protiv

različitih grehova i hrabrost u jurišu za primenu boţanskih zapovesti.

Ne ţalostimo prestupom, gunĎanjem, neposlušnošću i raznim vidovima greha Onoga koji nam je

pokazao bezgraničnu ljubav i blagonaklonost nego, kao blagodarne sluge, pohitajmo da damo

počinak NJegovom sastradalnom srcu, da bi se i On utešio, prema rečima Psalmopojca: Od slugu

Svojih utešiće se (Ps. 134;14)[1]

NAPOMENE:

1. Prema Septuaginti (Prim. prev.)

O UPOKOJENIMA

sadrţaj

1. Primili smo gorko radosne vesti o tome da je vaše dete otišlo Gospodu. Plakali smo i jecali

zajedno sa vama, ali takvo ponašanje ne dolikuje kad je u pitanju takva duša, za koju se nadamo

da ju je Gospod prihvatio i izbavio od ovdašnjih muka da bi joj dao počinak u večnim

prebivalištima. Ta duša he ukrasiti vašu porodicu kao najblistaviji i najsvetiji ukras, i od sada će

biti večna baklja koja će za nas posredovati pred Gospodom. NJegova devstvenost, njegova

dugogodišnja bolest i trpeljivost, kao i drugo krštenje, odnosno angelska shima, uveravaju nas da ga je Gospod Isus prihvatio kao miomirisni tamjan. Preklinjem vas da ne budete tuţni nego da se

radujete, jer ste poloţili veliko blago u riznicu Boţiju, veliku sumu koja će vas podrţati. Smrt je

privremeno razdvajanje, jer je Hristos došao na zemlju i bacio svetlost na veliko tajinstvo smrti:

Ja sam vaskrsenje i ţivot. Koji veruje u mene, ako i umre, ţiveće (Jn. 11;25). Svim srcem se

molim da vam Bog podari trpljenje, utehu i svete misli za dublju duhovnost.

2. Znate li koliko je pomoći potrebno upokojenima? Budući da nakon smrti nema pokajanja i da

su se oni kao ljudi upokojili sa mrljama i porocima, i budući da vide koliko im pomoć ţivih

pomaţe da se usavrše i da naĎu počinak, oni traţe i ţele nekoga ko će ih pominjati. TakoĎe ţele

da neko od njihovih potomaka postane sveštenik ili vrlinski hrišćanin koji će se za njih brinuti.

Dozvolite mi da vam ispripovedam o viĎenju izvesnog episkopa, o kojem mi je jednom prilikom kazivao on sam, kad smo zajedno sluţili. Pričao nam je o jednom svešteniku koji je imao

problem sa pićem, tako da je često bio pijan. To je potrajalo mnogo godina. Ako se to izuzme,

ovaj sveštenik je bio vrlinski i poboţan čovek. Jednog dana je, kao i obično, pio vino i napio se,

a zatim, pre nego što se sasvim istreznio, otišao da sluţi svetu Liturgiju. Bog je dopustio da se

desi jedna nesreća: sveštenik je prosuo sveto Telo i Krv Gospodnju! Nesrećnik se zaledio od

straha, pomišljajući istovremeno i na strašnu kaznu koju će dobiti od episkopa.

Najzad, nakon što se ispovedio, episkop mu je rekao: "Idi, a ja ću te obavestiti kad da se vratiš, i

tada ću ti dati kaznu!" Kad je je episkop ostao sasvim sam, razmišljajući, razmatrajući i

pripremajući se da uzme pero i napiše odluku o njegovom razrešenju, ugledao je kako pred njim,

kao u filmu, prolazi nepregledno mnoštvo ljudi svih uzrasta i staleţa. Episkop je bio zaprepašćen

ovim viĎenjem i obuzet strahom. Tada su mu svi ti ljudi zajedno rekli: "Preosvećeni, nemojte

kaţnjavati ovog sveštenika, nemojte ga razrešiti!" Tada su, jedno po jedno, postepeno iščezli.

Nakon toga, episkop je pozvao sveštenika da doĎe. Ubogi sveštenik je bio prestrašen, strepeći da

će biti razrešen. Episkop mu se obratio: "Reci mi, da li pominješ mnogo imena dok sluţiš

Liturgiju?" Sveštenik je odgovorio: "Na proskomidiji, preosvećeni, dugo pominjem imena,

počev od kraljeva i careva pa do poslednjeg siromaha." Episkop mu je tada rekao: "Idi onda, i

kad god sluţiš Liturgiju pominji koliko god moţeš ljudi, i postaraj se da se više ne opijaš.

Opravdan si." Sveštenik se nakon toga, uz pomoć Boţiju, oslobodio pića.

3. Primili smo telegram u vezi sa upokojenjem naše ljubljene sestre i, kao ljudsko biće, bili smo

raţalošćeni. Izlili smo suze koje svedoče o jedinstvu naših duša kroz neraskidive veze ljubavi u

Hristu.

Mi se, meĎutim, moramo i radovati zbog velike "premije" koju je dobila. Kao prvo, sačuvala je

svoju devstvenost, taj veliki dragulj na odeţdi njene čiste duše. Kao drugo, Gospod ju je često

posećivao zbog njene bolesti i podrţavao njen krst do Golgote njenog savršenstva, čime je

dokazala da je istinska učenica Hristova. Kao treće, data joj je angelska shima koju ona nije

oskrnavila novim gresima i koju su sveti Oci proglasili za drugo krštenje!

Budući od tada očišćena krštenjem pokajanja, ona se upokojila. Naš slatki Isus ju je pozvao da

bude pored NJega da bi od sada, na svoju najveću nasladu, mogla da gleda NJegovo

bogočovečansko lice. Ona će tamo neprestano posredovati ne samo za svoje roditelje i za ostalu

rodbinu, nego i za čitav svet.

Sveti Antonije Veliki je jednom bio u istupljenju i video je kako ga angeli uznose na nebesa, kao

da odlazi pred Gospoda. MeĎutim, protivničke sile, odnosno demoni, mitarstva, sprečavali su ga

da proĎe i optuţivali ga za grehe koje je počinio. Sveti angeli su prigovarali i govorili: "Sve te

grehe počinio je pre nego što se zamonašio. Bog mu je oprostio od trenutka kada nosi shimu.

Protiv njega moţete da upotrebite samo grehe koje je počinio otkad nosi shimu." Kad su to

angeli izrekli, demoni više nisu mogli da pronaĎu ništa što bi ga optuţivalo, tako da se on

slobodno uzneo.