ANALITIKA • STANJE I PERSPEKTIVE POLJOPRIVREDE I SELA U SRBIJI

U gradovima bez posla,u selima nema ko da radiPise:Branislav Gulan,član Odbora za seioSrpske akademijenauka i umetnostiU Srbiji se ponovo se okrecu selu kada je tesko. Vlasti su ubeđene da selo i zaposljavanjeu njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize. Ali, to zahteva i radikalno novodnos društva prema njemu

USrbiji danas ima blizu milionnezaposlenih. Istovremenood blizu 4.600 sela, svako

četvrto, ili oko 1.200 njih, je na putunestajanja. Tako će za deceniju i pou njima ostati samo spomenici kaodokaz skorašnjeg života. I dok Iju-di u gradovima nemaju posla u seli-ma nema ko da radi. Sela izumiru, anekoristi se šansa da se ti negativnitrendovi na srpskom selu zaustave,a samim tim i da se razvijaju rural-na područja. Naime, od deset radnikakoji su ostali bez posla, više od polo-vine moglo bi da se zaposli u ruralnimpodručjima Srbije. To se ne odnosisamo na radnike koji su ostuli bez po-sla zbog strukturnih neprilagođenostiproizvocinje, višegodišnjih sankcijai tranzicione krize, već i na one kojisu ostali bez firmi u kojima su radilipre NATO bombardovanja 1999. go-dine. Sve ovo govori da su radnici jošuvek jednom nogom u opanku, a sadrugom u cipeli. Povratak u ruralnapodručja zemlje ne znači, međutim,vraćanje radnika motici, ralu i trakto-ru, već njihovo zapošljavanje u obla-sti poljoprivrede i oko nje. To značišumarstvu, vodoprivredi, raznimuslužnim delatnostima, zanatstvu,domaćoj radinosti, infrastrukturnim,malim i srednjim industrijskim pogo-nima (kojih ima 220.000, a cilj je daih bude 400.000), čija proizvodnja neugrožava ekološku ravnotežu.

Najbrža deagrarizacijana svetu

Jugoslavija je imala najbržu de-agrarizaciju na svetu. Za poslednjih50 godina XX veka iz sela u grad jeotišlo oko osam miliona Ijudi. Takavproces u svetu trajao je oko 150 go-dina. Seobe su nastavljene i prisilnou poslednjoj deceniji XX veka kada jeratni vihor u Srbiju iz Hrvatske, Bo-sne i Hercegovine i Kosova i Metohi-je „doneo" još blizu 400.000 Ijudi. Uperiodu posle Drugog svetskog ratau selu su se odigrale krupne, ali posvom sadržaju i posledicama protivu-rečne promene. Te promene su deo

univerzalnog, svetskog procesa mo-dernizacije savremenog društva, nje-gove industrijalizacije i urbanizacije.One su isto tako nosile i snažan pe-čat vladajuće ideološke paradigme,odnosno društvenog sistema koji jena prostorima nekadašnje Jugosla-vije izgrađivan na toj paradigmi.Srbija traga za novim identitetom,za novom paradigmom društvenograzvoja, pa se ne smeju zaboravitini marginalizovati selo i poljopri-vreda. Kao i mnogo puta do sadau istoriji, i u ovim vremenima, se-lo i poljoprivreda su glavni oslonackoji omogućava opstanak i preži-vljavanje. U Srbiji se ponovo seokreću selu kada je teško. Vlastisu ubeđene da selo i zapošljavanjeu njemu i oko njega omogućavajuprevazilaženje krize. Ali, to zahte-va i radikalno nov odnos društvaprema njemu. Jer, u gradovimanema šta da se radi, a u selimanema ko da radi!

Umesto dosadašnjeg intendant-skog pristupa selu i poljoprivredi,gde su se oni tretirani kao proizvo-đači jeftine hrane, mora da se stvorikoncepcija takozvanog ruralnog raz-voja, koja će se temeljiti na demo-grafskim, prirodnim, ekonomskim isocio-kulturnim potencijalima. Ka-rakteristika srpskog sela danas jeda se i poslednjih decenija u njemudešavaju izuzetno negativna demo-grafska kretanja. Rapidno se sma-njuje natalitet, u nekim krajevimavlada i prava „bela kuga". Sve to jerezultiralo depopulacijom, senilizaci-jom i socijalnom devastacijom broj-nih regija u Srbiji. Krupne promenedogodile su se i u privrednom životusrpskog sela. Te promene koje imajudalekosežne socijalne i ekonomskeposledice nisu dovoljno izučene i ob-jašnjene. U XX veku je seljačko ga-zdinstvo bilo definisano ideološkomkategorijom maksimuma, što se po-kazalo iracionalnim. Danas nema togmaksimuma, ali imamo sve manjibroj Ijudi koji imaju velike posede odpo nekoliko hiljada hektara i sve većibroj onih kcji ostaju sa svojim sitnim

posedom (prosecna njiva u Srbiji jeoko tri hektara površine), koji im ži-vot znači, jer je to dodatak na prihodi osnova za preživljavanje. U prošlomveku pod uticajem industrijalizacije iurbanizacije, dogodila se "civilizacio-na revolucija". Promenjen je seljakovpogled na svet, promenjene su nje-gove vrednosti i moral, kulturne po-trebe i životne aspiracije.

Tradicionalannačin života

Do Drugog svetskog rata Jugo-slavija je bila agrarno, tradicionalnodruštvo. Preko 80 odsto stanovništvaje živelo na selu autarhičnim, oskud-nim i tradicionalnim načinom života.Ceo seljakov svet je bio sveden nanjegov posed, gazdinstvo i porodi-cu, selo u kome živi i crkvu koja jeoličavala Boga i usmeravala njegovduhovni život. Posle Drugog svetskograta pod uticajem svetskih procesa,kao i nove vizije društva, izvedena jeindustrijska revolucija, nastupile su iprotivurečne promene. Industrijalizo-vana gazdinstva povećala su robnost,specijalizovala se, imala tržišnu ori-jentaciju, drukčije stavove o buduć-nosti agrara. Takođe, su imala i višekapitala, znanja i snage od tradicio-nalnih gazdinstava. Pod uticajem in-dustrijalizacije smanjio se udeo tra-dicionalnog ručnog rada, smanjio sebroj nekvalifiikovanih radnika, a za-posleni u kombinatima su poprimaliodlike industrijskih radnika. Rezul-tat toga je da se udeo stanovništvau gradskim naseljima povećao od 21odsto u 1948. na 51 odsto u 1991.godini.

Prema rezultatima popisa, poljo-privredno stanovništvo je 1948. go-dine činilo 68 odsto; 1953. godine 61odsto;1961. godine 49 odsto; 1971.godine 36 odsto; 1991. godine 17odsto ukupnog stanovništva. U ap-solutnim iznosima poljoprivrednogstanovništva u Srbiji je 1961. godinebilo 9.157.597 lica, a 1971. godine7.843.986 lica, a 1981. godine okopet miliona. Republika Srbija danas

raspolaze sa 5.113.000 hektara po-Ijoprivrednih površina ili 0,68 hekta-ra po stanovniku. Od toga 4.252.000hektara su obradive površine ili 0,57hektara po stanovniku. U okviru po-Ijoprivrednih gazdinstava, premaposlednjem popisu poljoprivrede iz2012. godine, koristi se i obrađuje3.355.859 hektara poljoprivrednogzemljišta i uzgaja 908.990 goveda,3,4 miliona svinja, 1,73 miliona ova-ca, 235.576 koza, 26,6 miliona živinei postoji 673.651 pčelinje društvo. Odmehanizacije utvrđeno je da gazdin-stva poseduju 408.734 traktora i oko25.000 kombajna. Sva mehanizacijau proseku je stara oko četvrt veka!

Agrarna zemljaSrbija je i danas siromašna agrar-

na zemlja. Jer, poljoprivreda direktnodonosi više od 20 odsto bruto dru-štvenog proizvoda, a sa pratećim de-latnostima to se i udvostručuje.

Svako peto domaćinstvo u Srbi-ji čini svega jedan član. Od 2,5 mi-liona naseljenih domova u Repu-blici, po jedna osoba živi u njih čak555.467, što je gotovo 50.000 višenego prošle decenije. Istovreme-no broj petočlanih domaćinstava zaposlednjih deset godina smanjen ječak za 8.500. Slutnju da Srbija sveviše postaje zemlja samaca potvrdilisu i poslednjih podaci o borju doma-ćinstava Republičkog zavoda za sta-tistiku (RZS), prikupljeni na popisustanovništva 2011. godine. Oni supokazali da prosečno domaćinstvo uSrbiji broji 2,88 članova. Najviše jedvočlanih domaćinstava, toliko oso-ba živi pod svakim četvrtom kro-vom. Najviše domaćinstava zatečenoje u Vojvodini, gde ih je prebrojano696.000, u centralnoj Srbiji živo jeoko 663.000 ognjišta, dok ih je u Be-ogradu 606.000. Najmanje domaćin-stava je na jugu i istoku republike,gde ih je svega 5*22.000. Ovoliko do-maćinstava i broj ukućana, u krugo-vima sociologa i stručnjaka tumači sekao očekivan. Negativni prirodni pri-raštaj, visoka stopa migracija i viso-ka prosečna starost najviše su uticalii na broj domaćinstava. Pad ukupnogbroja domaćinstava i smanjenje čla-nova ne čudi usled upozorenja de-mografa da nam preti nestajanje.

Jer, ako godisnje vise umre nego stose rodi oko 35.000 stanovnika Srbije,pa ako se tako i nastavi oko 2225.godine na ovim prostorima neće bitiviše ovog naroda. Za običnog čove-ka dugo, ali za istoriju malo više oddva veka - i nije. Pored demografskihfaktora, na konačnu sliku uticale su ipromene kroz koje je poslednjih de-cenija prošlo naše društvo. Višečlaneporodične zadruge, koje su do Dru-gog svetskog rata bile stub srpskogsela, danas su izuzetno retke. Sadruge strane, naročito u gradovima,imamo emancipaciju čija je posledicaveliki broj Ijudi koji žive sami. Najve-ći broj samaca je u Beogradu, gde jesvako četvrto domaćinstvo samačko!Najmanje ukućana u proseku zabele-ženo je u Crnoj Travi, Gadžinom Ha-nu I beogradskim opštinama Vračar,Savski venac i Stari grad, gde je pre-brojano tek nešto više od dva članau proseku. Jedno ognjište i novčanik,sa druge strane, deli najviše Ijudi uRaškoj oblasti - Tutinu, Novom Pa-zaru i Sjenici, gde je prosek veći odčetiri člana. Na smanjenje broja čla-nova domaćinstva utiče i sve kasnijestupanje u broja i sve poznije mate-rinstvo. Prosečan muškarac u Srbijiotac postaje u 33 godini, dok ženerađaju sa 27 i po godina. Pozne go-dine za sklapanje braka jedan su odrazloga što približno trećina brakovaživi bez potomstva. Majke poslednjedete rode, u proseku, kada imaju ne-što više od 28 godina. Ovo potvrđujui rezultati popisa stanovništva, kojisu pokazali da porodica u republici,za razliku od prošle decenij'e kada jebila četvoročlana, danas - broji samotri osobe.

Današnja seoska porodica u Srbijije neka vrsta socijalne ruševine kojasav svoj šarm duguje staroj socijal-noj arhitekturi na koju podseća, He-nry Mendras. U posleratnom periodupa i danas veličina poljoprivredneporodice je smanjena, ali je seoskaporodica bila i ostala veća od grad-ske. Slično, seoska poljoprivrednaporodica je veća od seoske nepo-Ijoprivredne porodice. U današnjevreme na selu je najrasprostranje-niji tip porodice od dva pokolenja idece. Poslednjih decenija došlo je ido promena na brojnosti porodice,pa se beleži usitnjavanje velikih po-

rodica, jer se odrasla deca odvajajuod porodtce, rodite/ja i grade sop-stvene zajednice. Ostala je Ijubavza zemljom kod starijih, ali se stvo-rila i jaka želja za modernizacijomkod mlađih. Tako je civilizacija ušla uselo. Udeo poljoprivrednog stanovni-štva u ukupnom stanovništvu Jugo-slavije opao je sa 73 odsto u 1948.godini na 19 odsto u 1981. godini.Za takvo smanjenje SAD i Švedskojje trebalo 90 godina, Francuskojoko 100 godina, Japanu 73, a Dan-skoj je trebalo za sličnu promenu čak130 godina. Procene su da je u Srbi-

ji 2011. godine broj poljoprivrednogstanovništva iznosio oko 9,4 odsto.Od ovog broja bi čak 50 odsto su licastarij'a od 60 godina, dok je mlađihod 20 godina bilo samo 11,5 odsto(manje od 62.000).Brojke

Do tranzicionih promena 85odsto poseda je bilo u vlasni-štvu privatnika, a sad su goto-vo sve površine privatizovane(računa se da je oko 400.0000hektara u državnom vlasni-štvu). Aktivnog poljoprivred-nog stanovništva prema popisuiz 1991. godine bilo je 904.127,a podaci iz 2002. godine uka-zuju da ih je tad bilo 529.236!Prerna popisu poljoprivrede iz2012. godine u Srbiji ima ukup-no 631.122 poljoprivredna ga-zdinstva. Od toga je 628.555poljoprivrednih i 2.567 (ili 0,42odsto) gazdinstava pravnih li-ca, i -preduzetnika, a u zemlji seproizvodnjom hrane bavi dvamiliona Ijudi.

Naš seljakhrani 15 Ijudi,nemački 152!

Da smo siromasna agrarnazemlja sa niskom produktiv-nošću potvrđuju i činjenice dajedan srpski seljak proizvodihrane za 15 Ijudi, Nemačkojčak 152 osobe Francuskoj 77,Austriji 56, Sloveniji 25. a pro-sek za EU je iz~nsđu 50 i 80 sta-novnika!

Sjer.iCa, jedno od retkih mesta gde porodice imaju više od četiri člana

Za razliku od prethodne decenije,sada prosečna porodica broji samo tri osobe