srećan nam 90-ti rođendan bhagavana šri satja sai babe! · pdf fileljubav vas je...

Glavni i odgovorni urednik: Verica Sekulić Opačić * Urednik: Miroslava Živojinović * Lektura: Verica Sekulić Opačić Grafički dizajn: Biljana KljajićSaradnici u ovom broju: Miroslava Živojinović, Ljiljana Ilić, Persa Jevremović, Svetlana Strajnić, Tanja Tomić, Gordana Strajnić, Ljiljana Mijatović, Danijela Cekić, Stefan Popović, Iva Srdanov Popović, Nikola Boroja.

BROJ: 65

Srećan nam 90-ti rođendanBhagavana Šri Satja

Sai Babe!

Šta vam mogu reči na ovaj dan? Kadgod vas vidim, moje srce je preplavljeno ljubavlju. Kada vidim kako toliko vas pokazuje svoju ljubav prema Meni, nema granice mojoj radosti. Ja nikome od vas nisam poslao pozivnicu. Moja ljubav vas je privukla ovde. Vaša ljubav prema Bogu i Božja ljubav prema vama je prava poruka. Šta čovek govori kao poruku? Ja dajem i vi primate i vi dajete i ja primam. Ta razmena je istinska veza između čoveka i Boga. Svi treba da se osećate prijatno i srećno. Pomerite svoje duhovne granice. Živite sa čvrstim ubeđenjem da jedno Božanstvo boravi u svima...

Utelovljenja ljubavi,

Svaki čovek i svako živo biće teži da postigne mir i sreću. Svako pokušava da spozna svrhu života. Ali nisu svi u stanju da ostvare taj poduhvat. Jedan od milion ljudi biće istrajan u svojoj odluci i neće odustati dok ne ostvari cilj. Obični smrtnici neće učiniti nikakav napor u tom pravcu jer misle da je to nešto izvan njihovog domašaja. Oni provode život u traganju za �izičkim i prolaznim zadovoljst-vima. Žive u zabludi da su hrana, odeća i krov nad glavom tri glavna cilja ljudskog života. Njihov život se vrti oko njihovih žena i dece...

»Ko je taj koji čini da se sunce rađa ujutru i zalazi uveče uz savršenu pravilnost svakog dana? Ko čini da zvezde sijaju samo noću a sakriju se u toku dana? Kako to vetar, bez odmaranja čak i na trenutak, duva neprekidno i tako pomaže održavanju živih bića? Ko pokreće reke da večno teku proizvodeći prijatno žuborenje? Ko je taj koji je uzrok iluzije u stvorenom svetu? Kako pronalazite razlike koje se zasnivaju na novcu, religiji, zajednici i nacionalnoj pripadnosti? Ko je Gospodar i pod čijom se vrhovnom vlašću dešavaju sva ta čudesa? Dođite, čujte Njegove reči i poslušaje Njegovu naredbu. (pesma na teluškome)

Ljudi idu raznim stazama da bi iskusili trajno blaženstvo. Taitirija Upanišad u ovom kontekstu daje analogiju sa pticom. Glava te ptice se naziva Iskrenost (Sraddha). Desno i levo krilo se porede sa Ritham i Sathyam. Telo simbolizuje Mahatatvam a rep Jogu. Šta je Ritham? (Trikalabadhyam Ritham) Ritham ostaje nepromenjen u tri vremenska perioda – prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Sradha je veoma važna. Mudrost se postiže iskrenošću (Sradhavan Labhate Jnanam). U Bagavad Giti, Krišna je rekao »Onaj koji poseduje Sradhu (iskrenost) može da me dostigne.« On je zatim izjavio »Ja sam otelotvorenje iskrenosti (Sradhe)«. Čovek bez iskrenosti ne može da ostvari ni najmanji zadatak. Posebno u oblasti duhovnosti, Iskrenost (Sradha) je veoma bitna. Jaka i nepomućena vera vodi iskrenosti (Sradhi). Upanišade su objas-nile princip Sradhe na razne načine. Mudrost koja se postigne putem Iskrenosti (Sradhe) je oslobođenje (Tharakam). Nedostatak Iskrenosti (Sradhe) je vezanost (Marakam). Večni princip Tharake mora da se razume, primenjuje i prenosti dalje. To je osnovno učenje Taitirije Upanišade.

Taitiriya Upanipšad naglašava potrebu da se razvije iskrenost (Sradha) u svim oblastima života. U duhovnosti iskrenost (Sradha) je Tharaka Mantra. Ona je večna i besmrtna. Čovek može da stekne mud-rost (Jnana) samo kada pročisti svoje srce razvijajući pet aspekta: Sradhu, Sathyam, Ritham, Yogam i Maha-tatwam. Mudrost nije znanje iz knjiga. Iskustvo nedualizma je mudrost (Advaita Darshanam Jnanam). Osnovu u očiglednom dualizmu čini princip nedualizma. To je osnovna istina koju poučava Taitiriya Upanishad...

Kaže se »Annam Brahma; Raso Vishnuhu; Bhokta Devo Maheswarah ( hrana je Brahma; njena bit je Višnu; onaj koji je uzima je Mahešvara). To troje odgovara telu, umu i delovanju. Manasyekam Vachasyekam Karmanyekam Mahatmanym (Oni čije su misli, reči i dela u potpunoj harmoniji plemenite su duše).«

1

Jedinstvo misli, reči i dela je Ritham. Oni predstavljaju trojstvo Brahme, Višnua i Mahešvare. Zato svako mora da teži da ostvari čistotu to troje. Uzmite na primer stakleni poklopac za lampu. Posle izvesnog vremena tanak sloj čađi nakupi se na staklu. Zato svetlost postane mutna. Samo kada očistite staklo, možete jasno da vidite svetlost. To je ono što treba da radite. Čađ koju nalazite na staklu može da se upore-di sa egom koji uokviruje um. Zbog ega niste u stanju da vidite božanski plamen mudrosti (Divya Jnana Jyoti). Kako ego ulazi u vaš um? On uđe u vaš um kada odustanete od staze istine. Postanete egoistični kada ne poznajete svoje pravo biće i razvijate svetovne misli i osećanja. Da biste oterali ego, treba da svetovne misli i osećanja držite pod kontrolom. Nije moguće steći mudrost ako se ne oslobodite ega. Da biste imali viziju blistave svetlosti atme, treba da uklonite čađ ega koji pokriva vaš um...

Čovek mora da sledi stazu istine i stekne mudrost. Kaže se: »Sathyam Bruyath, Priyam Bruyath, Na Brujath Sathyamapriyam.« Govori istinu, govori je nežno, i ne govori istinu koja nije prijatna. Ovo troje odnosi se na moralne, darmičke i duhovne vrednosti. Sve se sadrži u istini. Nije potrebno da obilazite hramove u potrazi za Bogom. Istina je zapravo Bog. Ona je sveprožimajuća. Ona donosi obilje i uspeh svima. Zato, sledi stazu istine. Ponašaj se ispravno. Stekni mudrost. Za svu tu sadhanu, uzimanje odgovarajuće hrane je prvi korak. Pročistite hranu nudeći je Bogu. Annam Brahma. Smatrajte hranu oblikom Brahme. Raso Vishnuhu. Ono što je suština hrane koja se širi do svih delova vašeg tela jeste Vishnu Svarupa. Bhokta Devo Maheswar-ah. Onaj koji uzima hranu je samo utelovljenje principa Šive. Kada čovek razvije takva sveta osećanja, on postaje sam Šiva.

Šiva simbolizuje poptupno žrtvovanje i odricanje. U ovom svetu svaki čovek je vezan za svoje telo (dehabhi-mana). Međutim, kod Šive nema ni malo telesne vezanosti. On poseduje samo ljubav prema sebstvu (atmabhimana).

On ima gustu kosu sa mesecom koji ukrašava Njegovu glavu, dok sveža voda Ganga teče između Njegovih zamršenih uvojaka; on ima oko mudrosti koje zrači u sredini čela i ljubičasti vrat koji sija poput kupine. On nosi narukvice i pojas od zmija; celo Njegovo telo prekriveno je vibhutijem, Njegovo čelo je ukrašeno tačkom od kumkuma. Njegove rumene usne sijaju se od soka betela, a dijamantske zlatne naušnice vise na Njegovim ušima dok Njegovo celo tamno telo sija božanskim sjajem. (pesma na teluškome)

Jednom je Parvati prišla Gospodu Šivi i izrazila svoju želju da i oni imaju kuću za sebe. Rekla je: »O, Gos-pode, ti ideš od kuće do kuće proseći i ne brineš kako ćeš nama obezbediti krov nad glavom. Bez prave kuće, kako možemo živeti zajedno?« Šiva ju je umirio rekavši: »Parvati, kakva je korist od gradnje kuće. Postaće dom pacova pre nego što mi čak i uđemo u nju. Da bismo kontrolisali pacove treba da imamo mačku. Onda ćemo morati da kupimo kravu da bismo imali mleko za mačku. Na taj način naše će se potre-be uvećati i izgubićemo duševni mir. Zato nemoj imati takve želje.« Šiva ni malo nije vezan za telo. On je personi�ikacija odricanja od svetovnog života. Potpuno odricanje vodi čoveka do mudrosti. To je učenje koje je Gospod Šiva predao svetu.

Šta je mudrost? Čistota misli, reči i dela je prava mudrost. Vaše telo, um i postupci moraju biti čisti. Zato se kaže: Ispravno proučavanje ljudskog roda može se obaviti na čoveku. Znači da je jedinstvo misli, reči i dela prava ljudskost. To je veoma jednostavno i lako primenjivati. Ali niko ne čini nikakav napor u tom pravcu. Iako Gang teče u blizini, ljudi ne ulaze u njega da očiste svoje telo. Ljudi ne koriste ono što im je dato na raspolaganje. To je potpuna lenjost i znak thamo gune. Morate se osloboditi te životinjske osobine, razviti ljudske osobine u sebi i podići se na božanski nivo.

2


Nastojte da ostvaritete čistotu srca. Neka to bude vaš prvenstveni cilj. Sa čistim srcem možete postići sve. Da biste pročistili srce, morate da uzimate svetu hranu. Onaj koji kuva hranu treba da ima sveta osećanja. U stara vremena, ortodoksni Bramini su insistirali na tome da jedu samo hranu koju su spremale njihove žene. Razlog je što je domaćicina želja dobrobit cele porodice. Nesvete misli onaga koji kuva ulaze u hranu, koja zatim zatruje vaš um. (Annam Brahma) Hrana je Bog. Zato se ona treba spremati sa svetim osećanji-ma. Nije dovoljno da bude samo �izički čista, mora i um da bude čist. Treba da vodite računa o tome da povrće koje koristite za pripremanje hrane bude nabavljeno na ispravan način. Na primer, muž donosi povrće sa pijace. Možda je zloupotrebio svoj položaj i nabavio ga bez plaćanja ili su pak prodavci došli do povrća na nepošten način. Kada se takvo povrće koristi, vaš um biva zagađen. Vi ne shvatate da je hrana koju jedete odgovorna za vaše postupke. Nesveta hrana vas navodi da činite nesveta dela...


Uzmite hranu samo pošto ste se pomolili i ponudili je Bogu. Samo će tada hrana biti posvećena i obasjaće vaš intelekt...Pre nego uzmete hranu, treba ovako da molite:

Brahmarpanam Brahma HavirBrahmagnou BrahmanahutamBrahmaiva thena Ganthavyam

Brahma Karma Samadhina.

Ako molite sa svetim osećanjima, hrana će biti posvećena...

Pre uzimanja hrane, ponavljajte svetu Mantru. Tada ništa nesveto neće ući u vaše srce.

Annam Brahma;Raso Vishnuhu;

Bhokta Devo Maheswarah. (hrana je Brahma; njena suština je Višnu, onaj koji je uzima je Mahešvara). To troje odgovara telu, umu i postupcima. Čistota misli, reči i dela je prava mudrost. Ne morate da vršite nikakvu drugu duhovnu praksu. Ljudi obavljaju razne Sadhane. Ali one im pružaju samo privremeno zadovoljstvo. S druge strane, kada su vam čiste misli, reči i dela, iskusićete večnu sreću.


Ritham je ono što je nepromenljivo u sva tri vremena – prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. To je prava mudrost. Ono što trpi promenu je Marakam a ono što je nepromenljivo je Tharakam.

»Razumite princip Tharakama uz blagoslov Sadgurua i pronađite razliku između večnog i prolaznog. Upoz-najte tajnu Tharakama (Soham) koji pojedinačna duša (Jivatma) ponavlja bez prestanka u sva tri stanja: budnom, snu i dubokom snu.« (pesma na teluškome)

3

Možete pripadati bilo kojoj religiji ili zajednici; ali morate razumeti ovu Tharaka mantru. Danas ljudi sebe nazivaju poklonicima, ali njihovi postupci ne odgovaraju njihovoj tvrdnji. Njihove misli, reči i dela ispunje-ni su neistinom i neispravnošću. Njihova ljubav je obojena sebičnošću i sopstvenim interesom. Oni se prave da su poklonici, a idu po svetu i upuštaju se u svakakva loša dela. Spolja, oni se čine pobožnima, ali iznutra ispunjeni su lošim sklonostima. Oni uništavaju svoje živote radi novca. Trebali biste biti veoma oprezni sa takvim ljudima i držati se podalje od njih. Greh je čak i gledati njihova lica.

Neki poklonici kažu: »Svami, mi želimo da dođemo na proslavu tvog rođendana, ali ne možemo da dobije-mo odsustvo. Zato smo odlučili da uzmemo bolovanje i dođemo.« Ja sam im rekao: »To nije ispravno. Nije važno ako niste u stanju da dođete, ali nemojte govoriti neistinu.« Poštujte zavet istine (Sathya Vratam). Samo tada možete imati viziju Gospoda univerzuma (Sarvešvara). Možete pročistiti sebe kroz molitvu. Steći ćete mudrost molitvom a ta molitva glasi:

Annam Brahma;Raso Vishnuhti;

Bhokta Devo Maheswarah.

Nije potrebna nikakva druga duhovna praksa.

Duhovnim tragaocima se preporučuje devetostruka staza predanosti Bogu. Sravanam (slušanje o Bogu), Kirtanam (pevanje Bogu), Vishnusmaranam (razmišljanje o Višnuu), Padasevanam (služenje Njegovih Lotosnih stopala), Vandanam (divljenje ) Archanam (obožavanje), Dasyam (služenje), Sneham (prijateljst-vo), Atmanivedanam (predaja Bogu). Treba da razvijete prijateljstvo sa Bogom. Ako je Bog vaš prijatelj, ceo svet će biti pod vašom kontrolom. Ali danas nesrećni ljudi gube prijateljstvo sa Bogom. Nije lako ostvariti prijateljstvo sa Bogom. Ali morate da uložite veliki napor u tom smeru. Jednom kada razvijete prijateljstvo sa Bogom, treba da ga kroz sadhanu u potpunosti iskoristite. Nemojte gubiti vreme na besko-risne razgovore.


Uvek govorite istinu. To je ono što treba da naučite danas. Istina je osnov vašeg života. Istina je zapravo Bog. Zato nikada ne skrećite sa staze istine.

Studenti, Pošto ste ovde stekli svoje obrazovanje i slušali Svamijevo učenje, trebalo bi da preobrazite sebe u idealna ljudska bića. Ljudi iz dalekih zemalja čekaju na šansu da dođu ovde. Pošto ste blagosloveni svetom prili-kom da stalno živite u Božanskoj prisutnosti, iskoristite je u potpunosti. Nikada nemojte koristiti grube reči. Nikada nemojte govoriti neistinu. Ponekad može biti opasno reći istinu. U takvoj situaciji, nemojte govoriti ni istinu ni neistinu; ćutite. Treba da prevaziđete dualnost istine i neistine. Pošto ste svi u cvetu mladosti, to je najbolje vreme da se uputite na svetu stazu. Krenite rano, vozite polako, stignite bezbedno.

Ja nisam nimalo zainteresovan da proslavljam Moj rođendan. Poklonici su želeli da organizuju razne programe za ovu priliku. Ali im Ja nisam dozvolio. Pošto se mnogo vas skupilo ovde, održava se ovaj skup; inače, ja nisam zainteresovan čak ni za ovakav skup. Za mene je svaki dan praznik. Ja sam uvek u blaženst-vu. Ja sam utelovljenje večnog blaženstva. Kakvo je to blaženstvo? To nije nešto što drugi daju. Ja ne čekam da mi drugi daju blaženstvo. Moje blaženstvo potiče iznutra. Bog je utelovljenje večnog blaženstva; On je apsolutna mudrost; Jedan bez drugog; izvan svakog para suprotnosti; koji se širi i prožima sve poput neba, suprotnosti; koji se širi i prožima sve poput neba, cilj koji nalazimo u izreci Tattwamasi, večan, čist, nepromenljiv, svedok svih funkcija itelekta, izvan svih mentalnih stanja i triju guna: sathve, rađasa i tamasa.

4

Ja nemam osobina. Verovali ili ne, Ja sam samo blaženstvo. Ako mislite drugačije, greška je u vama. Sve što činim, činim za vaše dobro, za vašu dobrobit i za vašu sreću. Vodite čist život pun blaženstva. To je ono što od vas očekujem. Ja ni u jednom trenutku nemam nikakvih briga niti patim. Zašto bih ja brinuo kada imam sve? Ja nemam želja. Šta god kažem, šta god učinim je dobro za vas, ne za Mene. Ja sam došao radi vas. Zato me iskoristite u potpunosti. Ja sam uvek spreman, pod uslovom da razvijete svete misli. Vodite božanski život. Ponekad ne razgovaram sa vama. Vi mislite: »Mora da smo napravili neku grešku. Zato Svami ne razgovara sa nama.« Ali istinu govoreći, nije u mojoj prirodi da tražim greške drugih. Moj vid je veoma svet. Ja u vama uvek vidim dobro. Ono loše što vidite vaša je sopstvena zamisao. Zato što u vama postoji nešto loše, vi to vidite u drugima. Ali meni se čak i loše pojavljuje kao dobro. Zato, nemojte imati nikakve sumnje u vezi Svamija. Onaj koji sumnja nestaće (Samsayatma Vinasyati). Imajte čvrstu veru.


Primite sa dobrodošlicom vaše goste i ukažite im dužno poštovanje. Dajte svoju ljubav svima. Hranite gladne. Samo tada možete imati duševni mir. Uskladite svoje misli, reči i dela. Nema veće mudrosti od te. Primenjujte Ritham. To je staza koja vodi oslobođenju (Tharakam). Ako ste nepostojani s vremena na vreme, vi ste najnesreć niji. Nepostojanost je priroda majmunskog uma. Ali vi pripadate ljudskom rodu. Pošto ste rođeni kao ljudsko biće, treba da razvijete postojanost uma. Ljude simbolizuje Tharakam. Maj-munski um je simbol vezanosti (Marakam).


Na ovaj rođendan, treba da naučite nešto veoma važno, a to je da ne trošite vreme na beskorisne razgovo-re. Vreme koje se jednom izgubi ne može se povratiti. Smatrajte istinu Bogom. Nema veće dharme od privrženosti istini (Sathyannasti Paro Dharmah). Zato sledite stazu istine i ponašajte se ispravno.

Bagavan je završio govor bađanom »Sathya Dharmamu Santhi Premalato.«Rođendanski govor 2002. godine

5

Priredila Svetlana Strajnić

OM… OM…OMUz naklone Lotosovim stopalima Bhagavāna,

Draga braćo i sestre,

Tema ovog jutra je “Živeti, šta živeti?” Zašto treba da živimo? Šta je svrha življenja?Zapravo, život treba živeti dobro. To nije mehanički posao, nikada se ne odvija rutinski. Čovek treba ovaj život da živi dobro, a to znači živeti u akciji, odnosno život treba biti ispunjen radom. U ovom životu su nam propisani rad i akcija. Morali ste već da uočite da Bhagavān od nas uvek traži da nešto radimo. Ne želi da se iko odmara, bez obzira na svoje godine. Ovde, u opštoj bolnici, naći ćete doktore koji imaju 80 godina i rade. Zašto? Zato što kada radite, zaboravljate na godine. Rad vas čini mladima! To je tajna! Zato moji prijatelji, oni koji žele da ostanu mladi, a mislim da svi to žele, radite i budite aktivni. To preporučuju sveti spisi, a i naš Bhagavān.

Bhagavān kaže: “ Lenjost je rđa i prašina!” Lenja osoba je puna rđe i prašine! “Prazan mozak je đavolja radionica!” Kod praznog mozga, telo je neaktivno. Ako nema delovanja, nema ni postignuća. U takvim slučajevima, mozak je đavolja radionica”. To je razlog zašto uvek treba nešto da radimo.

Dok je lenjost rđa i prašina, “realizacija je odmor i nešto najbolje!” Samo u realizaciji dolazi do odmora, a to je nešto najbolje nakon ovog života.....

Dragi prijatelji, u knjizi Adi Šankare, najvećeg intelektualca sveta, kralja ne-dualizma, kralja kraljevstva ne-dualizma, kako ga je nazvao Viveka Čudamani, on preporučuje čoveku da nikada ne treba da bude lenj zato što lenjost uništava.

U Bhagavad Gīti je neaktivnost opisana kao mūdhātma, što znači nešto pogrešno. Ne nazivam to novim imenom. Imate doktorat iz pogrešnosti. To Bhagavad Gīta zove i midhjačara – igranje religiozne uloge. Takav čovek pretenduje da bude religiozan, ali zapravo on to nije. Na taj način, sveti spisi štite akciju, traže od nas rad. Zašto?

Atributi prošlih života

Zbog informacije, u Bhagavad Gīti u III poglavlju koje se zove Karma Joga, jasno su objašnjeni potreba, neophodnost, cilj, svrha i događanja duž puta akcije koji na duhovnom putu zovemo Karma Joga.

Šta se dešava kroz karmu ili aktivnost?

Svi loši kvaliteti koje su se nakupili tokom prošlih života, u potpunosti se gube. Sasvim sigurno imamo određene kvalitete koje smo sa sobom poneli i koje dolaze do izražaja.Ponekad u novinama dolaze vesti kako su visoki o�iciri upetljani u korupciju; da se predsednik ili ministar spoljnjih poslova nedolično ponašaju! Zašto se to dešava? Ne možemo ih oceniti kao loše. Ne, ne, ne! To je nasleđe iz prošlih života. To se odražava u mislima, rečima i delima sadašnjeg života. Zato se Karma Joga, odnosno put delovanja, propisuje da bismo se u potpunosti oslobodili dela prošlih života.

6

Zašto treba da radimo?

Kako nam rad pomaže? Jednostavan primer: mladić služi u vojsci. Kada dođe, počinje sa intenzivnim strogim treningom. Mladić je na samom početku suočen sa treningom. Jednog se dana oseća veoma loše zbog toga. Počinje da razmišlja o ženi, deci, roditeljima, prijateljima, rođacima. Na kraju je potpuno izbačen iz ravnoteže.Sledećeg jutra ga ugleda general-major i reče mu: “Hmm, tvoje lice nije veselo! Kako kaže poslovica, “lice je pokazatelj uma!“. Zato general-major pomisli da se nešto desilo vojniku. On ga pozove i naredi mu da do 3 sata posle podne iskopa jamu šest stopa dugu i tri stope duboku. “Jama treba da bude gotova do 3 sata, OK?” U armiji se mora ili umreti ili izvršiti naređenje. Nema drugog izbora. Zato čovek odgovori: “OK, Sir!” i poče sa kopanjem. Bio je gotov do 3 sata. General - major dođe i reče: “Zadovoljan sam! Učinio si tačno ono što sam želeo, sada popuni rupu!” (smeh) Da, da! Sada treba popu-niti jamu.

Dok ispunjava zadatak, vojnik se oseća loše. Misli da mu je komandant poludeo. Misli da bi i on tako mogao da poludi jednoga dana. Ipak, on završava posao. General - major ga je onda pitao o čemu je razmišljao dok je radio. Mladić odgovori da je bio previše zauzet da bi razmišljao.

To je razlog zašto treba raditi. Dok čovek radi Karma Jogu, srce je čisto. To stanje zovemo “ćita suddhi”. Ćita sudhi znači „čistoća srca“.

Svi smo mi zaposleni

Jednog je dana neki čovek rekao Babi: “Bhagavān, Tvoji su studenti zaista smešni! Zaista smešni!” Zašto? “Dečaci ustaju u 4:30, moraju da prisustvuju suprabhatamu (pesme buđenja Gospoda), posle čega rade joga asane. Nakon asana imaju trčanje, pa doručak. Na nastavi treba da budu u 8:15. Nastava traje do 2:30. U 3:00 moraju da su u redu za daršan, sve do 6:00 sati. Posle 6 sati imaju samo jedan sat pauze. Posle toga dolazi večera i svetlo se gasi u 9:30. U vreme festivala, dečaci su još više zauzeti. Nemaju vremena da predahnu. Zašto Svami? Zašto su dečaci toliko zauzeti?“

„Nisu samo dečaci zauzeti, već su svi zauzeti zato što imaju daršan. U daršanske linije moramo da stanemo već u 5 sati. Posle daršana smo zauzeti čekanjem u linijama za doručak. Tada odmah poslije 11:30 ili 12 sati, zauzimamo mesto u redovima za brojeve. Opet čekamo daršan. Nakon toga čekamo u redu za čaj, vraćamo se na bhađane, posle bhađana su meditacije.“

„Svami, veoma nas to uznemirava. Trčimo, trčimo, celo vreme trčimo. Zašto? U redovima stojimo četiri, pet puta. Život nam prođe u redovima, pa čak i kada nema nikoga u redovima, osećam kao da stojim u redu jer se život na neki način ponavlja. Čak i kod kuće mogu da stanem iza dece jer sam naučio da stojim u redu.“

Zašto se to dešava? Moglo bi nam se reći: “Treba da ste ovde u 2:30 za daršan. Svi trebate da budete ovde za bhađane u 5:30.“ Moglo bi se tako reći. Čemu služe sati i sati čekanja? Dragi prijatelji, postoji razlog za to. Bhagavān ne radi ništa bez razloga.

Dok Ga u raznim redovima čekamo, mislimo na Njega – kako dobiti prvi red, kako napisati pismo, kako ga predati, zašto me ne gleda?

Ma gde da smo, ma u koje doba da smo, naše misli su sa Njim. Gde god da se ljudi sretnu, pričaju o Njemu…

7

Prijatelji moji, čekanje na Gospoda je meditacija. Čekanje na Gospoda je religija! Čekanje na Gospoda je sādhana, duhovna praksa. Čekanje na Gospoda je molitva. Na ovaj način će nas dve sesije bhađana i dva daršana angažovati osam sati. Osam sati smo puni molitve. Osam sati smo duboko religiozni. Osam sati smo intenzivno odani. Može li šta biti bolje od ove sādhane? Dakle, iako mi to ne znamo, Bhagavān nas je stavljao u strogi i intenzivni trening duhovne prakse ili joge. Bhagavān je to učinio iz Svoje bezgranične milosti i ljubavi.

Ako radim, moje će srce biti čisto!

Dakle, smisao je u ovome: kada nešto radim, moje će srce biti čisto, ćita suddhi. Šta se dešava kada je srce čisto? Devocija raste i razvija se. Ako je srce puno mahinacija i manipulacija, ako uvek razmišlja o padovi-ma komšija i misli o ljudskim zloćama, tada je um toliko zagađen da je nemoguće razvijati devociju. Ne samo da ne uklanjamo loše kvalitete, nego mi zapravo pomažemo lošim kvalitetima da se razvijaju. Kada smo ostavljeni sami sebi, nismo spremni da se oslobađamo loših osobina. Te osobine su jako pikantne, veoma ukusne. Osećamo se veoma dobro sa našom ljubomorom i ljutnjom.

Prema tome, moji prijatelji, Bhagavān nam je poklonio sistem čišćenja. To je bolna operacija, to je čekanje, čekanje, čekanje, metoda koja pročišćava srce. Samo je tada srce čisto, ćita suddhi. Vi ste mentalno čisti. Imate priliku da o Njemu mislite sve više i više i to je tajna sakrivena iza čekanja. Mislim da se slažete sa mnom?

Prema tome, moji prijatelji, kada je srce, zbog uključenja u potpunosti u posao čisto, razvijamo bhakti ili devociju. Kada se bhakti razvije, dobija se prostor za postizanje džnāne ili mudrosti. Džnāna ili mudrost je moguća ako postoji devocija. Devocija postoji u čistom umu. Čisti um je stanje koje postižete napornim radom ili delovanjem, ili Karma Jogom. To je veoma dobro opisano u 6-tom poglavlju Bhagavad Gīte, u trećem stihu.

Bhagavān bez spominjanja Bhagavad Gīte, Bhagavān bez spominjanja svete Biblije, Bhagavān bez spomin-janja Kur’ana, Bhagavān bez spominjanja stihova iz Guru Granthe, dovodi u naš svakodnevni život teorije, celokupne ideologije. Celokupna ideologija, suština svetih spisa se u tom trenutku uvodi u život. To je prašānti put života. Prašānti put nas drži u potpunosti angažovanim zato da bismo imali čist um, nakon čega treba da postignemo devociju, konačno stičući džnānu ili mudrost, kao što to kaže Bhagavad Gīta.

Kako treba da radim?

Karma Joga je način pažljivog, časnog i poniznog rada čoveka. Rad je tada Karma Joga. Radite časno, pažlji-vo, kao da molite. Govorite ljubazno i učtivo, tada karma ili delovanje, postaje Karma Joga. Bez toga, to je samo karma. Karma je puko delovanje. Karma Joga je duhovno delovanje. Delovanje postaje duhovno ako ste odgovorni, ako ste ispunjeni ljubavlju, ako ste brižni, ako ste ispunjeni molitvom, ako ste predusretljivi. Zato se kaže: radite s dubokim poštovanjem!

Postoje dve vrste poslova. Neki ljudi misle: “Svami, ja radim u koledžu, a rad kao seva dal je posao posvećen Tebi!” Molim vas da shvatite i dozvolite mi da budem veoma jasan: Ne postoji ništa što je ‘moj posao’ (svakarja) i ‘posao za Svamija’ (Svami karja). Sve je duhovnost!Neko kaže: “Svami, ne mogu često da Te posećujem jer ne mogu da dobijem dozvolu za odmor. Moram da čuvam posao. To je moja profesionalna dužnost i zato ne mogu često da posećujem Prašanthi Nilajam. Na to Baba odgovara: “Ne, ne, tvoj posao na radnom mestu je i moj posao!”

8

Porodične obaveze postaju duhovne

Primer: Jedna stara gospođa dođe kod Šri Ramakrišne Paramahamse i kaže: “O Svami, kod kuće nemam mira.” Paramahamsa joj odgovara: “Vi niste izuzetak. Niko nema mira, budite bez brige!” “Ali Svami, trebali biste mi dati neko rešenje. Ne možete samo to da mi kažete. Molim vas, recite mi kako da postignem mir!” Na to se Paramahamsa nasmeja i odgovori: “Zašto ne umirite um?” Na to gospođa uzdahnu: “Nisam imala mira kada sam bila mlada zato što sam bila zauzeta decom: učila ih, kuvala im, brinula se o njima i porodici. Vodila sam porodicu zato što je moj suprug bio uspešan na poslu i neodgovoran kod kuće. Zato nisam bila mirnog uma ni kad sam bila mlada. Danas nisam mirnog uma zato što su svi moji unuci oko mene i ja se brinem o njima. Ne mogu da ih kažnjavam, savest mi ne dopušta da ih kažnjavam. Zato nemam vremena za obožavanje. Nemam vremena ni za meditaciju, nemam vremena ni za molitvu. Šta da radim, Svami?”

Paramahamsa se smejao i smejao i konačno joj reče: “Ne brinite! Kada kupate unuka, zamislite da kupate Gospoda Krišnu lično. Kada hranite unučicu, zamislite da hranite Gospoda Krišnu. Kada pevate uspavanku, zamislite da uspavljujete samog Gospoda Krišnu. Tada porodične obaveze postaju duhovnost. Nema ničega posebnog u pukom sedenju u hramu, ne, ne! Može da vas zabole vrat i leđa i to je sve!“

Daleko je važniji vaš duh od sedenja u miru. Bhagavān daje primer u Indiji. Sigurno ste primetili da vozač kamiona pre nego što krene na put, učini namaskar (molitvu ili naklon) pogonskim točkovima i tek tada keće na put. Pogledajte plesača! Pre nego što počne da igra, pokloni se zemlji i tek tada počinje sa plesom. Svirači instrumenata se poklone instrumentima i tek tada počinju da sviraju. Zašto?

“O Gospode, predajem Ti ovo! Molim Te za Tvoj blagoslov. Vozim i biću kod kuće noćas. Molim Te da ljudi nemaju potrebu da me vide u bolnici zbog nesreće.” Ili “O Gospode, igraću! Neka svi budu srećni i dozvoli da Tebe zadovoljim i usrećim.” Tako se plesač predano poklanja. Zato, ma šta da radimo, treba to da ponu-dimo Gospodu. To su primeri koje navodi Bhagavān, a objašnjeni su u 30-tom stihu trećeg poglavlja Bhagavad Gīte.

Učestvovanje u Mojoj misiji

Učestvovanje u Mojoj misiji je Karma Joga.Šta je Moja misija? Sve što je ponuđeno Gospodu, postaje Moja misija. Ma koji posao da radimo, ma kako da je to mali posao, ako ga predamo Njegovim lotosnim stopalima, svaki posao postaje Gospodova misija. Ako posao ne ponudimo, posao ostaje naša misija, naša glavobolja, naša greška. Ali, kada se sve ponudi Gospodu, tada to postaje Njegova misija. To se zove Karma Joga.

Meditacija o Meni – Dhjāna Joga

“Meditirajte o Meni, mislite o Meni!” Kako da meditirate? Kada da meditirate?Meditacija, razmišljanje o Bhagavānu je garancija za uspeh. Da, Bhagavān kaže: “Misli na Mene!” To se zove Dhjāna Joga, dok je rad za Njega, Karma Joga. Razmišljanje o Njemu je Dhjāna Joga ili meditacija.

9

Budi Mi odan – Bhakti Joga

Ako Ga volite, to je Bhakti Joga. Tada niste vezani za svetovni život, vezani ste za Svamija, vezani ste za Bhagavāna. To je Bhakti Joga.

Ovo sve zvuči veoma privlačno, ali da nije tako, vi ne biste bili ovde. Ne biste bili ovde da sve to nije u vama. Svi ste ovde zbog Svamija, to je Karma Joga. Razmišljate o Njemu, to je Dhjāna Joga. Volite Ga, to je Bhakti Joga. U isto vreme, ako ne razmišljate o svetovnom životu, to je Džnāna Joga. Mi organizujemo samo neke tehničke stvari, to je sve.

Ali, kako treba da živimo svoje živote? Nirvarja Sarva Bhūtheśu. Ne biste trebali da imate nikakvo nepri-jateljstvo ili mržnju prema bilo kome. Nirvarja znači „dobronamernost prema svakome“. Kad sretnem ljude, sve ih volim, svima ih služim bez ikakvih loših misli, bez ikakvog izdvajanja, bez rezerve. Otvoren sam prema svakome. Da! Svami to kaže ovako: “Voli sve, služi svima!” To je ono što Svami kaže. “Najbolji način da se služi Bogu je da se voli sve i da se služi svima!” To je svrha i cilj Karma Joge, puta delovanja...

Gīta jasno kaže u trećem poglavlju, četvrti stih: “Bez delovanja, nećete postići oslobođenje!” Ceo svet je polje delovanja, karma kšetra i treba da radite kao ekspert, kao karma jogin. Karma jogin je stručnjak za delovanje u ovome svetu koji nazivamo karma kšetra i to je veoma jasno rečeno u Bhagavad Gīti.

Mudar čovek je Božji čovek

I religiozan čovek i onaj koji to nije, radi. Kakva je razlika? Razlika je u tome što mudar čovek ne koristi svetovni rečnik i nije svetovnih kvaliteta. Mudar čovek je religiozan čovek. Mudar čovek je Božji čovek. Mudar čovek je dobronameran čovek, on je božanski. Zato ako mudar čovek stupa u akciju, akcija ga vodi ka oslobođenju. S druge strane, karma običnog čoveka, svetovnog čoveka, �izičkog čoveka koji preduzima neku akciju, ga vezuje. Kako da razlikujemo mudrog čoveka od običnog čoveka? To je veoma jednostav-no! Svami kaže: “Ako kažete: uradio sam!” tada kažete da je čovek činilac, izvršitelj: “Ja sam činitelj, uradio sam!” Takav odnos se zove kartrutva bhava, odnosno, osećaj činjenja, a to je nešto što nije mudro. Dakle, ne treba da govorimo: “Uradio sam to i to!” Ne, ne!...

Savršenstvo je religija

Savršenstvo u duhovnosti se meri e�ikasnošću na polju karma kšetre, odnosno aktivnosti...Kada nešto radimo, hajde da to radimo sa određenim razlučivanjem. Raditi treba sa razlučivanjem, uz procenu i diskreciju.

Bhagavān je o tome dao jednostavan primer: Neki je dužnosnik otišao u bolnicu noseći voće i slatkiše. Ugledao je dijabetičara i rekao “Sai Ram! Evo ti voće i slatkiši!” To nije služenje, to je suprotno od služenja. Ovaj čovek nije primenio sposobnost razlučivanja. Mi trebamo i moramo da koristimo naše razlučivanje.

10

11

Radite svoj sopstveni posao

Bhagavān nam uvek kaže: “Svoj posao radite iskreno! Dužnost je Bog, rad je obožavanje.” Ove tri stvari Bhagavān veoma često ponavlja. U Bhagavad Gīti je to veoma jasno rečeno: “Svadharme nidhānam srejah paradharmo bhajavah” – “Bolje je umreti izvršavajući svoju vlastitu dužnost nego u strahu izvršavati nečiji tuđi posao.”

Ali, postoji i Nijathan Karma, što znači aktivnost ili delovanje za koje se pretpostavlja da se čini zato što piše u svetim spisima, ili zbog pravila ašrama, a ne onako kako vi to želite. Tada se dešava sledeće: Brahma je božanstvenost, Božanske reči su Vede. Vede su nešto kao “Beseda na Gori”, nešto kao “Deset Božjih zapovesti”. Vede su objave Gospoda, Vede zovu na delovanje. Nesebična akcija je jađna. Jađnu ne moraju uvek da čine sveštenici. Ne, ne! Sve što je nesebično, sve što nije egoistično, zove se jađna.

Zbog ovog nesebičnog delovanja (jađne), pravovremeno dobijate kišu. Zbog kiše koja pada u pravo vreme, dobijate hranu. Hrana je potrebna bićima, a bića se stapaju sa Brahmanom. Tako se krug zatvara. Gospod je to opisao u Vedama. Vede određuju jađne – sve što je nesebično. Jađne šalju kišu. Kiša daje hranu. Hrana ulazi u bića i održava život, a bića se stapaju sa Brahmanom. To je beskonačni životni ciklus koji se u ovom Kosmosu stalno ponavlja, a rečeno je u 14 i 15 stihu trećeg poglavlja Gīte.

Mnogo radim zato da bih vam dao primer

“Bhagavān, veoma si zaposlen, zaposlen si od jutra do mraka. Želeo bih da Te vidim da se malo odmaraš tako da Te mogu zamoliti da me pozoveš na intervju” (smeh)...Dakle, kažemo da Bhagavān puno radi. Zašto? Ljudi kažu da On može da uradi bilo šta koristeći Svoju volju, Svoju sankalpu. “Zašto toliko radiš?” A Baba odgovara: “Zato da bih pružio primer. Vi imate nedelje i praznike za odmor. Ja nemam praznike! Ja nemam dane za razonodu. Zaposlen sam svakodnevno.” Bilo u Kodaikanalu ili u Vrindavanu, ili Putapartiju, On je uvek, veoma, veoma, veoma zauzet. Zauzet je zato da bi čovečanstvu služio kao primer, da čovečanstvo može da Ga sledi. Zapravo, On ne traga ni za čim, ne traži nikakav ustupak, čak ako nešto i učini za vas, ne očekuje ni toliko da Mu zahvalite. Čak iako Mu zahvalite za nešto, On će odmah odgovoriti: “Hej, zašto zahvalnice? Zar se zahvaljuješ svojoj majci? Ako počneš da joj se zahvaljuješ, reći će ti da ćutiš! Zato, ne zahvaljujte mi, to je moja dužnost.”

Dakle, prijatelji moji, suština Karma Joge je: ne očekivati bilo šta za uzvrat, čak ni reči zahvaljivanja ili hvale. To znači, činiti sve kao svoju vlastitu dužnost. Evo još jednog primera: ljudi iz oblasti Anantapur su došli i njihovi predstavnici su želeli da se zahvale Bhagavānu. “Mi ti se zahvaljujemo, Bhagavān, što si nam omogućio da dobijemo vodu!” Bhagavān je rekao: “Nemojte zahvaljivati, ja bih trebao vama da se zahvalim što ste mi pružili priliku da vam služim. Zašto mi zahvaljujete? Moja je dužnost da vam služim. To je duh Karma Joge!”...

Sai Ram!

Priredila Svetlana Strajnić

12

U imenu je objašnjenje

Sathya Sai Baba je ono što Mu ime kaže da jest: sathya to jest, istina. Kad se Njegovo ime raščlani slog po slog, onda se dobiva slijedeća titula: sa (božanska) sathya (istina) aji (majka) baba (otac)Prevedeno, Sathya Sai Baba znači »božanska istinska majka-otac«

Šta je i tko je Avatar?

Na sanskritu avatara znači silazak. Avatar stoga prevodimo riječju Silaznik . Silaznik je Bogout-jelovljenje, učovječenje brahmana (apsolut) koje je sišlo na razinu ljudskih osjetila i iskustava, da bi konkretno pomoglo čovjeku, i obnovilo u njemu urođenu mu duhovnu jezgru i snagu.

Na pitanje koji je glavni razlog Silaznikova dolas-ka, odgovor je u najmanju ruku dvojak: i zbog zabludjelih i zbog prosvijetljenih. Svami je u jednom razgovoru naglasio: »Prvi je razlog Silaska molitva i zazivanja pobožnih duša.One Me zovu i Ja silazim. Drugi je razlog uklanjanje zla u društvu i uspostavljanje ispravnosti. Došao sam zbog dobrih ljudi svijeta, zbog toga što su sveti, što su mudri, što su pobožni i bogoljubivi čeznuli za Mnom. Za izbavljenje dobrih, za uklanjanje zlodjelnika, za uskrsnuće pravde, Ja se rađam od doba do doba.« Sve češći kataklizmički udari prirode, kao što su oluje, poplave, požari, vulkani, suše, bolesti i potresi, po Njegovim su riječima uzvratni udari – posljedice su ljudskoga onečovječenja, i ničega drugog. Mržnja i pohlepe, sebičnosti i zavist uzroci su Zemljine neravnoteže, odnosno Zemljina gnjeva, odnosno Zemljine samoobrane. »Kada se srce čovjeka i um njegov tako udalje od drugoga, da više nisu jedno, tada Zemlja liječi samu sebe potresnim udarima mijene.«

Lijek od unutarnjega rascjepa uma i srca nalazi se u spoznaji svepovezanosti i jednote i, u skladu s tom spoznajom, u promjeni stava i ponašanja; prema tomu, i obrana od zemljotresnih katastrofa nalazi se unutar čovjeka. U jednom od nedavnih govora Bhagavan je najavio da novo doba nećemo čekati dulje od osamnaest godina. Čovjekovo oslobođenje uvjet je smirivanja svih nagomilanih napetosti u prirodi. O kakvomu se oslobođenju radi? Radi se o oslobođenju od privida i hedonizma, od hipnoza svjetovnosti i ilizija materijalizma, a najvećma od sljepila sebičnosti, mržnje i gramzljivosti. Kad ne samo pojedinci, nego i skupine, korporacije, vlade i nacije napuste sustave, metode i ciljeve sebičnih, to jest, bezdušnih interesa, tada će se i planet smiriti – ozdraviti od svih neravnovjesja i zagađenja. Još jednom, nauk o svepovezanosti kaže: nema promjene svijeta bez promjene svijesti. Čovjek je kovač svoje i sreće i nesreće. Tvorac gvozdenoga, kao i zlatnoga doba. Silaznik je među nama upravo s tim razlogom: da bi čovjeku ukazao na njegovo vlastito autorstvo svega što ga snalazi. Da bi se ta uzročno-posljedič-na veza što bolje shvatila i prihvatila. I da bi onda u skladu s tim proniknućem čovjek promijenio stav, način i cilj života. »Sadašnje stanje u svijetu djelo je čovjeka, posljedica je njegove zloupotrebe dara od Boga mu danoga, dara života. Daleko je otišao čovjek od svoga izvora, posvetio se samoživim prohtjevima i užicima, ne misleći o posljedicama po Majku Zemlju. Ne shvaća čovjek da je Majka Zemlja i sama božanstvo, od Boga stvorena da Mu bude na radost.«

Odlomci iz knjige Vesne Krmpotić

O sadašnjem stanju u svijetu a prigodom konvokacije Sai Instituta (1989., u Prašanhiju), govorio je M. K. Rasgotra, bivši ministar vanjskih poslova u vladi Indije, naglasivši da je razdoblje od posljednjih pola stoljeća bilo razdoblje dramatičnoga napretka znanosti i tehnologije, zgrtanja materijalnih dobara zapad-nog društva, i ujedno, razdoblja najjačega ideološkog sukoba, političke i ekonomske polarizacije, hladnoga rata i prijetnje nuklearnim požarom, vrijeme neprestane utrke u naoružanju, koja je stajala na trilijune dolara – novac koji se mogao upotrijebiti za uklon siromaštva, bolesti i neznanja, odnosno za opću dobro-bit ljudske rase...Upitao se: ima li uopće nade da takav svijet ne klizne u još dublju krizu? Njegov je odgovor glasio »da«. A razlog toga »da« jest prisutnost Avatara. U jednom od Svojih govora Sai Baba najavljuje da dolazi vrijeme velikog pomirenja čovečanstva. »Dolazi vrijeme kada će cjelokupno čovječanstvo živjeti u međusobnu skladu...Poslije oluje javlja se nov početak, i zrak će se posve promijeniti. Bit će to novo doba, doba ljubavi, harmonije i suradnje, umjesto prethodnog doba rata, mržnje, ljubomore i pohlepe...Ono će doći i prije nego što mu se nadate.« »Prije dolaska novoga doba budite spremni na sve što je potrebno da bi se svakom čovjeku objasnila prava svrha njegova života. To nije nešto što bi itko živ mogao zamisliti. To nije nešto čemu itko može stremiti. To je nešto izvan svakoga poimanja. Mogu vam reći da se radi o ljepoti tako veličanstvenoj da nema sna koji bi ju mogao naslutiti... « »Svatko bi se morao pripremiti za tu nadolazeću promjenu, jer Ja vam obećavam da će ona uistinu doći, a samo oni koji su spremni za nju, dočekat će ju...Ljubav i mir vratit će se na Zemlju kako bi se očistili užasi i izopačenja mračnoga svijeta što danas truju uzduh koji udišemo.Samo se ljubavlju svijet može spasiti.«

Avatarova misija »Došao sam obnoviti pradavni put k Bogu. Moj je zadatak da istinom i ljubavlju duhovno preporodim čovječanstvo...«

Cilj Avatara nije, dakle, uništenje tri četvrtine (današnjega) čovječanstva, da bi preostala četvrtina mogla živjeti životom dostojnim Boga i čovjeka. On je to objasnio prispodobom njive na kojoj je izraslo tri četvr-tine korova i jedna četvrtina žita. Čupanje korova naudilo bi i pšenici, s obzirom da im je korijenje tijesno isprepleteno. Zbog toga je Njegov cilj preobrazba korova u pšenicu. Drugim riječima, preobrazba tri četvr-tine čovječanstva. Stoga, u ime te preobrazbe, Sathya Sai je učitelj. Ne samo da je utemeljio škole i seveučilišta gdje je, osim propisane građe, glavni predmet cilj ostvarenja čovekova duhovnog dostojanstva i karaktera, već On vlas-titim prumerom pokazuje što bi i kako trebao činiti svaki član tri četvrtine ljudske zajednice.Oruđe takve preobrazbe u prvom je redu re-edukacija mladih naraštaja, naobrazba kojoj je cilj ne samo znanje i umijeće, već odgoj u duhu ljudskih vrijednosti, racvjetavanje karaktera.

Lile i Mahime

»Čuda, čuda-stalno tražite čuda. A nemate pojma o onome jednom čudu – o vama samima. O svakome od vas! Samo vaše postojanje Moje je čudo.«

13

14

Prašumska bajka U jednoj od zemalja zapadne Afrike utaborio se šator SSS medicinske seve. Među sevacima nalazio se i dr. Upadhya, jedan od neumornih organizatora medicinskih kampova, inače oftamolog sa staništem u Lon-donu. Jednoga su dana sa zaprepaštenjem utvrdili da je iz šatora za bolesnike nestao dječak, koji je imao opasnu boljku mozga. Saznalo se da su pripadnici njegova plemena krišom stigli do šatora i oteli dječaka. Sumnjali su u belačke lijekove. Dr. Upadhya je tada odlučio poći u potjeru za otmičarima. Pleme je stanovalo duboko u prašumi i nije željelo dodir s drukčijima od sebe. Poveli su i prevoditelja. Kada su stigli na granicu njihova područja, odjednom su pred liječnika i bolničare izbili mrki ratnici, oboružani tradicionalnim kopljima i mačetama. Prijetili su da će pobiti bijele vrače, ukoliko odmah ne odu. Poslije duga pregovaranja, dr Upadhya je uspio zadobiti dopuštenje da samo nakratko posjeti dječaka, pod uvjetom da mu ne daje nikakvih lijeko-va.Kada je dr. Upadhya prišao dječakovu ležaju, shvatio je da je dijete mrtvo. Shvatio je i to da je on sam u smrtnoj opasnosti. Pomolio se Bhagavanu. Onda je pokušao podići stvrdnut dječakov vrat. Kada je malčice pridigao cijelo ukočeno tijelo, ugledao je čudo na uzglavlju. Tamo je ležala Babina slika! Istoga časa dijete je otvorilo oči, oživjelo. Iako je u svom poslu doživeo mnoga avatarska čuda, ovo prašumsko čudo oborilo ga je s nogu. Uto su mu prišli mrki čuvari. Dr. Upadhya im je pokazao sliku i upitao ih znaju li tko je to. Oni su se nasmejali kao da ih pita nešto njima dobro poznato. Rekli su da je to moćan vrač, koji ih s vremena na vreme posječuje.

Nismo li

Nismo li iznimno dobre sreće rodivši se i poživjevšiu istom vremenu s Njim

Nismo li bezumno dobre sreće,čuvši u istom vremenu o Njemu glas?

Nismo li zavist anđela,vidjevši Ga ljudskim okom i uhomi ljudskom Ga rukom taknuvši?

I nismo li pogodak vlastite strijelesaznavši Ga u Sebi,u jedinom carstvu nebeskom?

Vesna Krmpotić

Priredile: Persa Jevremović i Svetlana Strajnić

Dr. Upadhya sa Vesnom Krmpotić i ostalim poklonicima

15

Poklonik koji je igrao ključnu ulogu u veličanstvenoj priči o Sri Satja Sai Avataru, jeste gospodin K. Čakra-varti. Bio je prvi sekretar Sri Satja Sai Instituta viših nauka, a kasnije i sekretar Šri Satja Sai Centralne Fon-dacije. Sada služi Centralnoj fondaciji kao njen član. Povezanost gospodina Čakravartija sa Sai Avatarom datira od davne 1975. godine.Rođen je u državi Tamil Nadu. Potiče iz visoko obrazovane porodice, načitan je, tačan kao švajcarski sat, ozbiljan i pouzdan. Sa navršene 24 godine završio je ekonomiju i prava i počeo da radi u I.A.S.-u (Indijs-kom administrativnom centru).Tačka preokreta u životu gospodina Čakravartija nastaje kada je bio postavljen kao poreski inspektor u okrugu Anantapur, u državi Andra Pradeš, pod čiju jurisdikciju spada i Putaparti. Na insistiranje supruge, gospođe Sude Čakravarti i kolege, majora Višvanata, prvi put je posetio Prašanti Nilajam, 1975. godine.Bhagavanove prve reči koje mu je uputio bile su: „Ja sam možda tebi nov, ali ti meni nisi.“ Od tada, pa do danas, tokom zadnje 31 godine, gospodin i gospođa Čakravarti, s punim radnim vremenom, žive u Prašan-thi Nilajamu i služe Sai misiji.Iz do sada jedinog intervjua gospodina Čakravatija, koji je dao otkako služi Avataru, odabrali smo jedan deo:

Seva Dal: Životna nit Sai misije u Indiji

...Organizacija ima svoju ulogu. Na primer, pogledajte volontere, posle svega učinjenog, ovo je možda najveća dobrovoljna organizacija u zemlji. Volonteri igraju glavnu ulogu u održa-vanju bolnica, posebno Super specijalističkih bolnica i to jedni i drugi, i žene i muškarci volo-nteri imaju puno odgovornosti da čitav prostor drže čistim i urednim. Oni tako rade i u Opštoj bolnici i u ašramu. Oni su svuda, u svim institucijama – škol-ama, koledžima, u polju opšte bezbednosti a takođe su na usluzi i velikom broju poklonika koji dolaze. Mi ovde ne koristimo riječ 'svetina'; mi koristimo reč skup (sabor) jer to i jeste skup (sabor), a ne 'svetina'. To su ljudi koji dolaze iz ljubavi i poštovanja prema Svamiju. Ljudima treba određena pomoć ovde ili onde, bilo da se pitaju gde da sednu, bilo kako da dođu do kan-tine na doručak, ručak ili možda kako i gde da kupe knjige. Bilo koja aktivnost unutar ašrama regulisana je tako da se ljudima olakša boravak u ašramu.Ti sevaci-dobrovoljci obavljaju glavne aktivno-sti, na primer za 23.novembar, za rođendansku

proslavu, kada pristiže ogroman broj ljudi. O njima treba brinuti bilo da je u pitanju podela vode na stadionu, smeštaj, hrana ili drugo… Svaku takvu aktivnost izveli su sevaci-volonteri koji su srce Šri Satja Sai Seva organizacije. Oni dolaze iz različitih delova zemlje, pa ako pogle-date tu integraciju raznih nacionalnosti, iz nje se mnogo toga može zaključiti, jer ljudi iz raznih delova zemlje, iz raznih država, dolaze u smena-ma. Ne znam da li postoji slična organizacija u zemlji u kojoj ljudi iz raznih delova zemlje dolaze i nude ovakvo dobrovoljno služenje. A šta time postižu? Troše novac, ali vrsta zadovoljstva koje imaju nudeći ovo služenje, znači im mnogo više nego trošak oko putovanja, jer dok dolaze i odlaze, oni moraju da potroše i nešto novca. Ali mislim da im se to višestruko kompenzuje, to je nešto što ih uzdiže. Nije to samo pitanje dolaska i odlaska. To je pitanje učešća u čitavoj postavi u kojoj su viši instinkti čoveka dotaknuti Svamijevom prisutnošću i to je veliki duhovni blagoslov. Svami je znao da kaže da je poseta ovom mestu sama za sebe izvor snage – predstavlja ponovno punjenje baterija. Doći barem jednom godišnje i oset iti se celovitim, uzdignutim, oplemenjenim; tada život dobija sasvim poseban smisao i značenje.

… U Fondaciji, se ne radi lični posao. Ako govori-mo o bolnici, šta to znači za nas? Ona nije tek zgrada, ona je, bez sumnje, veličanstvena građevina – arhitektonski prekrasna i dobila je nagrade, nacionalnu i međunarodnu; to je u redu, ali šta bolnica znači? Ona znači život i životnu instituciju. Ona će nastaviti da bude životna insti-tucija. Pogledajte na koji način doktori rade, sestre, tehničari, administrativno osoblje – svi. Oni su poistovećeni sa misijom; tu imate osećaj da ste deo veoma široke plemenite aktivnosti, i bilo šta da učinite tamo je način da najzad zadovoljite Svamija. Pa gde leži Svamijevo zadovoljstvo? Leži u činjenici da svi shvataju sopstvenu odgovornost i rade zajedno. Uvek je pitanje ljudskog zajedničkog rada donosilo Svamiju puno zadovoljstva. Ako bi video Svoje ljude da rade zajedno, znao je da kaže: „Ništa mi ne donosi veće zadovoljstvo nego to.“

Dakle, to je ta ideja koja zaokružuje, ja mislim, svaki važan aspekt zajedničkog bivstvovanja. Naravno, imamo Univerzitet na kome ćete opet videti kako studenti preuzimaju na sebe odgovo-rnosti s velikom ozbiljnošću – svejedno je da li su školske, sportske ili neke druge obaveze u pitan-ju. Na ovom mestu ništa se ne smatra trivijalnim. Stvari mogu biti jednostavne, kompleksne ili komplikovane prema vrsti aktivnosti, ali nikada nisu beznačajne, nikad se ne tretiraju kao nešto nelogično, jer u Svamijevom načinu življenja, sve je važno. Svami je znao da kaže: „Nema ništa ni malo ni veliko, sve je važno.“

Slično tome, ne postoje velike ni male osobe; svako je jednaka osoba u očima Boga. I sâm sam to video kad sam bio sekretar na Univerzitetu – poštovanje koje je Svami pokazivao prema bašto-vanu je bilo isto onakvo kakvo je pokazivao prema rektoru. Pretpostavljam da rektor ima svoju ulogu koju treba da odigra kao i baštovan svoju, i u Svamijevom kraljevstvu svako ima legit-imno pravo da radi za taj cilj.Mislim da je to isto tako deo kulture ovog mesta; deo kulture Organizacije. Ako odete ubolnicu videćete kako se ljudi spontano okupljaju oko svake aktivnosti; oni iznenada dolaze. Niko im ne govori: „Uradite ovo, uradite ono.“ Ljudi nalaze šta treba da se uradi i onda ih vidite kako

se grupišu oko toga. Ta spontanost je veliki faktor u svakoj organizacijskoj aktivnosti koja je pov-ezana sa Svamijem.To je stvar koja karakteriše čak i razmišljanje ljudi u Centralnoj fondaciji jer niko ne misli da oni rade nešto za sebe ili za bilo koju beznačajnu svrhu, niti za bilo šta što služi nečijem cilju. Ako tako posmatrate, glavne institucije koje je Svami ostavio iza Sebe su dve vrhunske bolnice i Univerzitet. Naravno, tu su i škole…sve je prožeto istim duhom služenja……Zbog toga mislim da će se povezanost između ogromnog skupa poklonika i tih institucija nas-taviti još dugo vremena. To nije samo pitanje ličnog poznavanja Svamija; to je pitanje da li smo sposobni da se poistovetimo sa onim iza čega je On stajao. Dolazeća generacija sigurno neće videti Svamija �izički, od krvi i mesa, ali mislim da će nasleđe koje je tu, zaista biti deo nasleđa čovečanstva u celini.

U tom smislu, mislim da će poklonici, recimo buduće generacije ili generacije posle ove, nas-taviti da brinu o ovim institucijama koje im daju priliku da se poistovete sa veoma veličanstvenim i plemenitim zadatkom. I ako žele da učine nešto dobro u sopstvenom životu, ovo će im dati tu priliku……Mislim da Svamijeva misija nije određena samo Njegovom �izičkom pri¬sutnošću. To jeste veoma važna stvar; posebno za nas, ovu generaciju koja je bila savremenik Avatara, ali ne mislim da Ga možemo ograničiti na ovaj ograničeni vremenski period. Ako pogledate na vreme kao opštu kate-goriju, �izičko postojanje bilo koje osobe, pa čak i Božanske manifestacije, je ograničeno. Ono može trajati dugi niz godina, ali ne i vekovima. Međutim, određene institucije koje su rasle dugi niz godina… ove bolnice, ovaj Univerzitet i.t.d., oni će trajati vekovima. Dakle, iako je Božanska manifestacija ograničila sebe samu na nekoliko desetina godina, institucije koje utelovljuju Njegov duh će trajati vekovima. Pa ako ikada dođe u pitanje Njegova poruka, ona će ovde u ovim institucijama biti tu za večnost. Ona je bezvremena. Zato, razmišljati o ovim stvarima u ovom vremenskom okviru na koji ste naviknuti, nije ispravno…

Priredila Miroslava Živojinović

16

Seva Dal: Životna nit Sai misije u Indiji

...Organizacija ima svoju ulogu. Na primer, pogledajte volontere, posle svega učinjenog, ovo je možda najveća dobrovoljna organizacija u zemlji. Volonteri igraju glavnu ulogu u održa-vanju bolnica, posebno Super specijalističkih bolnica i to jedni i drugi, i žene i muškarci volo-nteri imaju puno odgovornosti da čitav prostor drže čistim i urednim. Oni tako rade i u Opštoj bolnici i u ašramu. Oni su svuda, u svim institucijama – škol-ama, koledžima, u polju opšte bezbednosti a takođe su na usluzi i velikom broju poklonika koji dolaze. Mi ovde ne koristimo riječ 'svetina'; mi koristimo reč skup (sabor) jer to i jeste skup (sabor), a ne 'svetina'. To su ljudi koji dolaze iz ljubavi i poštovanja prema Svamiju. Ljudima treba određena pomoć ovde ili onde, bilo da se pitaju gde da sednu, bilo kako da dođu do kan-tine na doručak, ručak ili možda kako i gde da kupe knjige. Bilo koja aktivnost unutar ašrama regulisana je tako da se ljudima olakša boravak u ašramu.Ti sevaci-dobrovoljci obavljaju glavne aktivno-sti, na primer za 23.novembar, za rođendansku

proslavu, kada pristiže ogroman broj ljudi. O njima treba brinuti bilo da je u pitanju podela vode na stadionu, smeštaj, hrana ili drugo… Svaku takvu aktivnost izveli su sevaci-volonteri koji su srce Šri Satja Sai Seva organizacije. Oni dolaze iz različitih delova zemlje, pa ako pogle-date tu integraciju raznih nacionalnosti, iz nje se mnogo toga može zaključiti, jer ljudi iz raznih delova zemlje, iz raznih država, dolaze u smena-ma. Ne znam da li postoji slična organizacija u zemlji u kojoj ljudi iz raznih delova zemlje dolaze i nude ovakvo dobrovoljno služenje. A šta time postižu? Troše novac, ali vrsta zadovoljstva koje imaju nudeći ovo služenje, znači im mnogo više nego trošak oko putovanja, jer dok dolaze i odlaze, oni moraju da potroše i nešto novca. Ali mislim da im se to višestruko kompenzuje, to je nešto što ih uzdiže. Nije to samo pitanje dolaska i odlaska. To je pitanje učešća u čitavoj postavi u kojoj su viši instinkti čoveka dotaknuti Svamijevom prisutnošću i to je veliki duhovni blagoslov. Svami je znao da kaže da je poseta ovom mestu sama za sebe izvor snage – predstavlja ponovno punjenje baterija. Doći barem jednom godišnje i oset iti se celovitim, uzdignutim, oplemenjenim; tada život dobija sasvim poseban smisao i značenje.

… U Fondaciji, se ne radi lični posao. Ako govori-mo o bolnici, šta to znači za nas? Ona nije tek zgrada, ona je, bez sumnje, veličanstvena građevina – arhitektonski prekrasna i dobila je nagrade, nacionalnu i međunarodnu; to je u redu, ali šta bolnica znači? Ona znači život i životnu instituciju. Ona će nastaviti da bude životna insti-tucija. Pogledajte na koji način doktori rade, sestre, tehničari, administrativno osoblje – svi. Oni su poistovećeni sa misijom; tu imate osećaj da ste deo veoma široke plemenite aktivnosti, i bilo šta da učinite tamo je način da najzad zadovoljite Svamija. Pa gde leži Svamijevo zadovoljstvo? Leži u činjenici da svi shvataju sopstvenu odgovornost i rade zajedno. Uvek je pitanje ljudskog zajedničkog rada donosilo Svamiju puno zadovoljstva. Ako bi video Svoje ljude da rade zajedno, znao je da kaže: „Ništa mi ne donosi veće zadovoljstvo nego to.“

Dakle, to je ta ideja koja zaokružuje, ja mislim, svaki važan aspekt zajedničkog bivstvovanja. Naravno, imamo Univerzitet na kome ćete opet videti kako studenti preuzimaju na sebe odgovo-rnosti s velikom ozbiljnošću – svejedno je da li su školske, sportske ili neke druge obaveze u pitan-ju. Na ovom mestu ništa se ne smatra trivijalnim. Stvari mogu biti jednostavne, kompleksne ili komplikovane prema vrsti aktivnosti, ali nikada nisu beznačajne, nikad se ne tretiraju kao nešto nelogično, jer u Svamijevom načinu življenja, sve je važno. Svami je znao da kaže: „Nema ništa ni malo ni veliko, sve je važno.“

Slično tome, ne postoje velike ni male osobe; svako je jednaka osoba u očima Boga. I sâm sam to video kad sam bio sekretar na Univerzitetu – poštovanje koje je Svami pokazivao prema bašto-vanu je bilo isto onakvo kakvo je pokazivao prema rektoru. Pretpostavljam da rektor ima svoju ulogu koju treba da odigra kao i baštovan svoju, i u Svamijevom kraljevstvu svako ima legit-imno pravo da radi za taj cilj.Mislim da je to isto tako deo kulture ovog mesta; deo kulture Organizacije. Ako odete ubolnicu videćete kako se ljudi spontano okupljaju oko svake aktivnosti; oni iznenada dolaze. Niko im ne govori: „Uradite ovo, uradite ono.“ Ljudi nalaze šta treba da se uradi i onda ih vidite kako




17

Ovog leta smo imali priliku da doživimo izuzetno plemenito iskustvo kada smo posetili farmu krava u Golkulamu u Putapartiju. To je farma na kojoj cveta ljubav jer su ljudi koji se bave kravama potpuno posvećeni svom poslu i smatraju ga svojom duhovnom praksom.

Šri Satja Sai Gokulam farmu je pokrenuo Bagavan Baba. On je nakon osnivanja znao često da obilazi krave, a znao je pojedinim studentima Sai univer-ziteta da dodeli dužnost da brinu o njima i te je dečake nazivao „kaubojima“. Dva poljoprivredna

Na ulazu

inžinjera koja vode farmu svedoče da je Svami svojevremeno znao imena svih novorođenih telića i da ih je redovno obilazio. Njegova neizmerna ljubav nam je pokazala kako ljudi treba da brinu o životinjama.

Ova farma je mesto na kojem su krave srećne i spokojne. One imaju „dnevnu sobu“ u kojoj svaka krava ima svoje mesto za odmaranje na posebnim podlogama koje se lako čiste. Na tom mestu se krave dva puta dnevno kupaju.

Krišnin kip i kip krave daju već na samom ulazi dublje značenje ovom mestu, koje nije mesto industrijske proizvod-nje, već mesto ljubavi između ljudi i životinja.

Sa našim divnim domaćinima Vreme za kupanje

18

U „kuhinji“ se nalazi velika proizvodnja hrane, posebno se prave proteinske pogače, a posebno se melju zelene biljke, da bi krave lakše mogle da ih sažvaću. Posebno iznenađenje nam je bilo mesto na kojem se proizvode klice, koje naši inžinjeri smatraju izuzetno dobrom hranom. Preporučili su nam sa entuzijaz-mom da ih i sami uključimo u svoju ishranu. Na tom mestu se nalazi velika tabla sa izračunatim količina-ma hranljivih materija potrebnih za svaku vrstu krava. Tu je i poseban prostor za steone krave, kao i dva boksa za porođaje, u kojem majke nakon porođaja ližu svoje teliće. Nakon nekoliko dana telići idu u „vrtić“ i tu ih majke i dalje hrane dok je to potrebno.

Na farmi postoji i dvorište u kojem se krave šetaju svakog jutra. U vreme naše posete na farmi nije bilo ni jedne bolesne krave, a kad se neka i razboli, za nju postoji udoban smeštaj na drugom delu farme, gde se ona odmara i gde posetioci imaju priliku da je obiđu.

Ova farma pruža dom i zaštitu za preko 400 krava. Među njima ima oko 100 krava koje daju mleko, a ono se troši u kantini i drugim institucijama koje pripadaju smeštajnom kompleksu osnovne škole i univer-ziteta. Osim mleka, farma proizvodi i vermin – kompost, koji koriste seljaci iz okolnih sela kao kvalitetno i vrlo jeftino stajsko đubrivo. Ovde takođe postoji i velika fabrika biogasa koja proizvodi alternativno gorivo za kuvanje hrane za studente univerziteta.

U boksu za porođaje, ljubi ga majka, tek rođenog

„Vrtić“, stariji uzrast

U „vrtiću“, telence koje ima samo nekoliko dana sunča se u dvorištu

Mlevenje trave

19

Svami je uvek puno pažnje poklanjao kravama u Gokulamu. On je govorio: “Gomatha” ili Majka Krava treba da se smatra jednom od pet majki koje čovek ima. Svaka osoba na ovoj zemlji ima 5 majki.

To su: DehaMatha (majka koja je rodila vase telo),Deša Matha (vlastita domovina),Gomatha (krava),Veda Matha (Veda, sveti spisi), Bhumatha (Majka Zemlja).

Svami je umeo da kaže: “Da li ćete izbaciti svoju majku iz kuće samo zato što je ostarila?”Po Svamijevim uputstvima, sve krave, bilo mlade ili stare, bilo da daju ili ne daju mleko – prepuš-tene su vrlo pažljivoj brizi punoj ljubavi osoblja na farmi. Mnogo puta je Svami govorio da nije lako dobiti tako veliku priliku da se služi “gomathama” – majkama kravama; takav čovek treba da ima čisto srce i da stekne mnogo blagoslova da bi to mogao da radi.

Krave koje postanu jalove ili stare se ne odbacuju, niti se vode na klanje, nego se poklanjaju siromašnim seljacima u okolini, kojima se pomaže i sa neophodnom hranom za krave, ili one ostaju na farmi sve do kraja života.

Bio je običaj da se svake godine za praznik Krišnaštami dovede nekoliko teladi u Kulvant hol, koje bi onda prošle u procesiji ispred Svamija, zajedno sa dečacima iz srednje škole I sa univerziteta. Svake godine bi Svami hranio tu telad koja su dovedena da prime Njegov blagoslov.

Verica Sekulić Opačić

Na tabli je tačno napisano šta koja krava treba da pojede Klice – posebna poslastica

20

U Srbiji je dan na koji je Svami objavio svoju misiju, 20. oktobar, proslavljen sa tri skromne akcije, primerene našim mogućnostima. Na taj način smo i mi bili deo događaja koji se odvijao tog datuma na čitavoj planeti, u okviru aktivnosti svetske SSIO.

Centar “Om”

20. oktobra smo posetili Prihvatilište za decu sa ulice na Voždovcu. U tom trenutku je u Prihvatilištu bilo 16 dece različtog uzrasta. U sevi je direktno i indirektno učestvovalo 5 članova našeg centra. Odneto je 25kg voća (10kg krušaka i 15kg jabuka), 30 komada jaja, obuća i odeća, kao i dve jakne.

Sa Prihvatilistem imamo vec tradicionalnu saradnju za Dan služenja planeti. Ovde smo uvek dobrodošli i pravo je zadovoljstvo sarađivati sa decom i zaposlenima.

Ljiljana Mijatović

Centar “Ljubav”

Sai centar „Ljubav“ je danas uradio akciju služenja u dnevnom centru, Svratištu za decu sa ulice na Novom Beogradu, To je mesto gde dolaze deca i mladi starosti od 5-15 godina. Deca tu imaju kuvani obrok, mogu da se okupaju, urade domaći zadatak, ogreju se, dobiju čistu odeću i obuću. Uglavnom su korisnici romska deca. Roditelji te dece su dali pristanak za boravak dece u svratištu, gde ona uz pomoć vaspitača provode vreme na kvalitetan način, uče uz igru i grupne aktivnosti. Zidove svratišta krase mnogi crteži korisnika. Neki od njih su sada već zasnovali svoje porodice, ali i dalje ponekad dodju da pozdrave vaspi-tače.

Ljiljana Ilić

21

Odneli smo im kolače i veliku količinu polovne odeće i obuće. Takođe smo, prema ranijem dogovoru sa vaspitačima, održali radionicu sa pričom: „Dobro drvo“ a grupna aktivnost je bila crtanje svog ličnog drveta. Učestovalo je sedmoro dece i na kraju su nam poklonili svoje crteže.

Vaspitači su rekli da im možemo doneti i odeću za bebe i starije jer Svratište pomaže i porodice korisnika. Ovo je bio radostan doživljaj za sve nas, obećali smo da ćemo ponovo doći.

Ljiljana Ilić

Šta roditelji mogu da učine?

Roditelji su najodgovorniji za rani razvoj svoje dece. Ipak, oni često nemaju preko potrebno znanje da bi im pomogli u razvoju. Tada se javljaju obrasci vaspitanja koje su sami doživeli, a koja se prenose sa naraštaja na naraštaj. Ovi obrasci mogu izazvati kako pozitivne tako i negativne posledice. Ako želimo da se dete razvije u nezavisno, odgovorno i zrelo biće, treba da podučimo decu da postoji viši autoritet nego što su roditelji, s kojim može uspostaviti vezu u svom srcu, preporučuje Filis Kristal. Ova autorka viši autoritet naziva visoko C, koje je zapravo njegovo istinsko ja. Zbog toga je taj unutrašnji autoritet pou-zdaniji od bilo kog unutrašnjeg vodiča, naročito ega ili karaktera. Roditelji mogu od najranijeg doba razvijati vezu svoga deteta sa njegovim unutrašnjim izvorom na taj način što će podsticati dete da sedi u tišini i osluškuje svoje misli i slike svog uma koji će odgovarati na

njegova pitanja ili molbe za pomoć. Filis Kristal navodi da će ishod biti čudesan ako roditelji svojim prim-erom pokažu kako se to radi, vežbajući sa njim, a dete će to samo spontano prihvatiti. Ako podučavamo dete da od početka svog života zadrži svoj dodir sa visokim C ono će se spremnije razvijati sledeći svoj unutrašnji obrazac. Filis Kristal to upoređuje sa prirodnim, nesputanim rastom cveća i drveća koje proiz-vodi cvat i plod prema zakonima svoje vrste. Tako će i dete, čiji su roditelji naučili da traže vođstvo od visokog C, postati zreo, odgovoran pojedinac.

Obrazovanje u duhu pet ljudskih vrednosti Satja Sai Baba kaže da se jedino obrazovanjem koje neguje ljudske vrednosti, svet može promeniti nabolje jer svet se sastoji od ljudi, pa promene li se ljudi, promeniće se i svet.

„Ako je vrlina u srcu, lepota je u karakteru.Ako je lepota u karakteru, sklad je u domu.

Ako je sklad u domu, red je u narodu.Ako je red u narodu, mir je u svetu.“

Satja Sai Baba

S tim je ciljem Sai Baba pokrenuo razrađen program prema kojem petogodišnja deca pohađaju nastavu zamišljenu tako da ih poduči moralnim vrednostima i da ih podstakne da od božanske iskre koja u njima boravi, traže pomoć i vođstvo.“ Satja Sai Baba je istinske vrednosti na kojima počivaju sve kulture, religije i �ilozo�ije ugradio u svoj program edukacije u duhu ljudskih vrednosti. Pet vrednosti koje čine temelj- sathya (istina), dharma (ispravno delovanje), shanti (mir), prema (ljubav) i ahimsa (nenasilje) povezane su neraskidivo jedna sa drugom. Ove vrednosti treba da se sprovode istovremeno, želimo li postići sklad, ravnotežu i istinsku zrelost. Naravno, najvažnija je ljubav jer „svaka se od vrednosti može doseći jedino ako je ljubav njena najkreativnija komponenta“ .Filis Kristal navodi da je Sai Babin program vaspitanja u duhu ljudskih vrednosti veoma koristan za roditelje, učitelje i decu svih uzrasta. U svom terapijskom radu, Filis Kristal, osobi s kojom radi predlaže da kupi paket raznobojnih kartona, gde svaka od 5 vrednosti može imati određenu boju. Na primer, ružičasta može biti boja ljubavi, bela boja istine, itd. Svaku vrednost bi trebalo raditi zasebno nedelju dana. Svaki dan se može voditi dnevnik događaja, koji će pokazati u kojoj se meri osoba pridržava određene vrednosti. Psihoterapeutkinja navodi da nije dovoljno samo čitati ili slušati o takvom program, već da je važno sprovesti ga u delo. Tek tada ta učenja prožimaju ne samo um, već i ostale nivoe bića.

IstinaAko se odrasli koji odgajaju dete sami ne pridržavaju istine u svom životu, kako mogu očekivati da će njihova deca biti iskrena? Filis Kristal navodi da nije dovoljno da čovek bude pošten i da govori istinu, već treba misli, stavovi i dela da se prožimaju i temelje na istini.

Ispravno delovanjeKada počnemo živeti u skladu sa idejom ispravnog delovanja, odnosno kada se prepustimo vođstvuvisokog C, otkrićemo da se nalazimo na pravom mestu u pravo vreme i da činimo ispravna dela iz ispravnih razloga ili motiva. Ova psihoterapeutkinja ističe da je jedini način na koji možemo ispravno delovanje pretočiti u naš život, da svakodnevno molimo visoko C da se izrazi kroz nas. Ispravno delovanje traži od roditelja da pouče svoju decu kako da donose odluke kada se nađu pred izborom, da ih nauče upornosti uprkos poteškoćama i strpljenju sa sobom i sa drugima kada ishod delovanja nije u skladu sa očekivanjima. Kada se izbor zasniva na čistoći između misli, reči i dela, tada će čak i negativan ishod

dovesti do pozitivnog rasta. Svaka situacija i rezultat znači dobitak ako se temelji na ispravnom delovanju. (Pal Dhall i Tehseen Dall, ‘’Odgovorno roditeljstvo’’)

Mir‘’Vi mislite da će ljudi biti srećni ako im je osigurana hrana, odeća i smeštaj. To je zabluda jer je sreća

stanje uma. I bogati i dobrostojeći ljudi moraju vežbati svoj um da bude smiren i ispunjen radošću. Bez takvog vežbanja čovek je bespomoćan, čak i u najboljim okolnostima.’’

Satja Sai BabaJedan od najvažnijih zadataka roditelja je da unaprede postupke koji donose mir u njihov život kao i u život dece. Roditelji šalju poruku mira kada svojim primerom pokazuju da imaju kontrolu nad svojim emocija-ma, kao što su zabrinutost, tuga i ljutnja. Kada u porodici vlada opuštena atmosfera, gde članovi mogu uživati u međusobnom druženju i uvažavanju osećanja, dete postaju samopouzdano, hrabro i odlučno. (Pal Dhall i Tehseen Dall, ‘’Odgovorno roditeljstvo’’)

Ljubav‘’Govor prožet ljubavlju je istina, delovanje prožeto ljubavlju je ispravnost, misli prožete ljubavlju donose

mir, a ljubav koja sve razume je nenasilje.’’Satja Sai Baba

Ta vrsta ljubavi budi kod roditelja zahvalnost za dete koje je doneo na svet. Kada takva ljubav ispuni dom, ona neguje kreativnost, jača karakter deteta, podstiče čestitost i sposobnost vladanja sobom. Istovremeno, ona povezuje članove porodice nitima ljubavi i dubokim emocionalnim vezama. Svaki član ovakve porod-ice je jedinstven, dragocen, nezamenljiv i bezuslovno prihvaćen. Ovakva ljubav omogućuje da se svi prob-lemi reše u atmosferi razumevanja, naklonosti i srdačnosti. (Pal Dhall i Tehseen Dall, ‘’Odgovorno roditel-jstvo’’)

NenasiljeNenasilje znači nikada ne raditi ništa svesno što bi naškodilo bilo kome na bilo koji način mislima, rečima ili delima, navodi psihoterapeutkinja Filis Kristal. Sarkastične, podrugljive, grube primedbe ili postupci predstavljaju verbalno nasilje koje često izaziva bol kod članova porodice. Ono razara samopouzdanje i osećaj vlastite vrednosti. Nenasilje znači razviti sposobnost uzajamnog saosećanja, sposobnost da se razume posebna važnost nekog događaja u životu drugog člana porodice. Sposobnost da budemo strpljivi i aktivni slušaoci koji neče osuđivati već će tuđu ljutnju, strah i bol osećati kao svoju. Saosećanje omoguća-va deci da odbace svoj emocionalni teret i da raščiste svoje mentalno stanje. Ono obogaćuje duboke veze ljubavi i razumevanja i pomaže roditeljima da decu pouče pravim odgovorima i vrednostima. (Pal Dhall i Tehseen Dall, ‘’Odgovorno roditeljstvo’’)

Spisateljica, Vesna Krmpotić priredila je pet zbornika, od kojih je svaki posvećen jednoj od spomenu-tih vrednosti. Ovi zbornici sadrže priče, igre, tihovanja i pesme posvećene ljudskim vrednostima i vrlina-ma, koje su bazirane na SAI edukaciji, a izabrane su iz svetske i naše izvorne baštine. Vesna Krmpotić navodi da je SAI obrazovanje plod dvadesetogodišnjeg iskustva, ogleda i istraživanja, koje se temelji na �ilozo�iji Satja Sai Babe, odnosno na Njegovom programu celovitog vaspitanja, koje ima za cilj valjan karak-ter. „Karakter je ovde de�inisan kao sklad između misli, reči i dela. Stoga su vaspitanje i obrazovanje namenjeni duhovnoj revoluciji čovečanstva - jedinoj koja donosi istinski i trajni napredak, kako društveni, tako i individualni.“ Prema tvorcu ovog jedinstvenog sistema, obrazovanje je namenjeno životu, a ne zaradi za življenje. Akademsko obrazovanje takođe je važno, ali je manje važno od razvijanja plemenitosti, vrsnosti karaktera i širenja svesti.

Program obrazovanja u duhu ljudskih vrednosti godinama se već sprovodi u mnogim zemljama. Danas se on primenjuje u preko 100 zemalja sveta. Autorka napominje da ovaj program ne zahteva nikakvu promenu u već postojećem školskom programu bilo kog obrazovnog sistema, već je dopuna svakom programu u svakoj sredini.

Učitelji kao primer Učitelji imaju važnu i odgovornu ulogu u podsticanju moralnog razvoja deteta kroz podučavanje školskih predmeta. Potvrdu nalazimo i u rečima starca Pajsije : „Po mom mišljenju, vaspitač je pred Bogom najodgovorniji poziv koji čovek može da izabere. Ali to je i najteži poziv, jer radeći to, čovek mora da obliku-je duše. A oblikujući duše, oblikuješ ljude, koji su sazdani ’po obličju’ (1. Moj. 1, 26) Božijem.“.

Rudolf Štajner je ovako govorio o veličini i plemenitosti učiteljskog poziva: „Moramo oživeti ideju da se, kada učitelj uđe u školu, ponaša poput doktora za razvoj ljudskog duha, koji pruža lek kulturnom razvo-ju dece koja se razvijaju. Vaspitanje može biti uspešno jedino ako se shvati kao lekovito i kada učitelji sami postanu svesni da su oni, ti koji leče“. Ipak, Štajner poziva na opreznost, jer „sve što kao učitelj uradim detetu u godinama školovanja potonuće duboko u njegovu �izičku, psihičku i duhovnu prirodu. Kada se poseje seme na početku detetovog života, na neki način će živeti i delati ispod površine, čak decenijama, pojavljujući se očigledno mnogo godina kasnije, možda čak i na samom kraju života“.

Filis Kristal navodi nekoliko vežbica koje će u redovan školski program, jednostavno i lako uneti kom-ponentu duhovnosti u čas. Prva vežba „majsko drvo“ odnosi se na aktiviranje nadmoćne energije, mudrosti i ljubavi zajedničkog visokog C, kojom se postiže usklađenost razreda. Učinak će biti veći ako učitelj prihva-ti visoko C kao istinskog učitelja u sebi i drugima. U sredini sobe vizualizuje se stub sa čijeg se vrha na sve strane spuštaju raznobojne trake. Svaka osoba treba da zamisli da prilazi stubu i uzima traku boje koja joj se dopada, i zatim se vraća na svoje mesto držeći traku u ruci. Kada se ovaj simbol redovno upotrebljava, povećava se usklađenost razreda. Druga vežba pomaže učiteljima u odnosu sa decom koja imaju problema u porodici ili su hiperaktivna. Na podu oko deteta potrebno je zamisliti krug zlatne svetlosti razmere dužine ruku sa ispruženim prstima. Ovo deci pomaže da se oslobode napetosti i nezadovoljstva koje bi, inače, iskalili na drugima. Filis navodi da će im zlatni krug zadržati tu razornu energiju i pružiti im željeni osećaj sigurnosti. Kada ova tehnika postigne uspeh i rezultati postanu očigledni, detetu treba ispričati o zlatnom krugu i omogućiti mu da ga sam zamišlja oko sebe, ističe Filis Kristal. Vežba iz Satja Sai Babinog programa obrazovanja u duhu ljudskih vrednosti, tiho sedenje ili tihovanje može se sprovoditi svaki dan, čim se deca okupe, navodi Filis Kristal. Može trajati tek nekoliko minuta kako bi se svi u razredu umirili. Ako dete ima problem sa nekim predmetom, ‘’savetujemo ga da sedne u tišini i zamoli da mu se pokaže kako da problem reši’’. Psihoterapeutkinja navodi da će odgovor stići u obliku misli, slike ili iznenadnog osećanja. Budu li vežbala, deca će postati vešta u traženju ovakve pomoći i često će dobiti neverovatne odgovore na svoja pitanja.

Filis Kristal navodi da je važno da roditelji i učitelji podstiču decu na služenje zajednici i da deca sama mogu doći do izvrsnih, praktičnih zamisli kako da pomognu drugima. Kada dele sa drugima, deca uče da razmišljaju o potrebama manje srećnih ljudi, ne uzimaju sve ‘’zdravo za gotovo’’ i manje su usmereni isključivo na sebe.Zašto je jako važno da naučimo decu da vide dobro u svemu? Kada gledamo druge, skloni smo da vidimo greške ili loše stvari koje drugi čine, iako oni mogu imati i puno dobrih osobina. Dr Art Ong Jumsai, tajlandski naučnik, edukator i humanista (director Satja Sai Instituta na Tajlandu) rekao je:‘’Moramo da shvatimo da postajemo onakvi kakve su nam misli. Ako učenik čita negativne novinske članke, gleda �ilm-ove pune nasilja i sl, onda će izrasti u negativnu i nasilnu osobu.’’ Zbog toga je od suštinskog značaja naučiti decu da u svemu vide dobro. U svemu oko nas je sadržana lekcija koju treba naučiti. Na primer, ako se dvoje

ljudi posvađa, učitelj treba da pita decu da li im se dopada to što su videli. Deca će odgovoriti da im se ne dopada i učitelji tako mogu da nauče decu da, ako im se nešto ne dopada, to ne treba ni da rade. Učitelj na taj naćin može da ugradi vrednosti u svaki čas. Jedan primer je planina, čiji su vrhovi nekad prekriveni snegom, nekada planinu prekriva oblak, a nekada može biti grmljavine i oluje. Uprkos svemu što joj se dešava, planina ostaje mirna. Kada decu vodimo na izlet, možemo ih podučavati ljubavi i saosećanju kroz primer drveta koje svima pruža hlad i senku bez obzira ko se tu našao. Na sličan način se u čas �izike može uvesti lekcija o ovladavanju svojim emocijama. Pošto se voda hlađenjem pretvara u led, a zagrevanjem u paru, isto tako, u životu treba da ostanemo mirni i stabilni, kao voda koja je postala led. Ako se razljutimo, tada se pregrevamo i naša energija isparava. Postoje brojni primeri kako učitelji mogu uneti vrednosti u čas. Nemački �ilozof Fihte s pravom ističe: „Poslednja svrha, kako svakog pojedinca tako i celokupnog društva, prema tome i svih radova naučnika u društvu, jeste moralno oplemenjivanje čoveka. Dužnost je naučnika da tu poslednju svrhu uvek postavlja i da je drži pred očima kod svega onoga što u društvu čini. Međutim, niko ne može srećno da radi na moralnom oplemenjivanju ako i sam nije dobar čovek. Mi ne poučavamo samo rečima; mi mnogo snažnije poučavamo i svojim primerom. “

Zaključak Zahvaljujući tvorcu obrazovanja u duhu ljudskih vrednosti, Satja Sai Babi, u naše školske sisteme, možemo uvesti jednostavne i već razrađene programe, ne menjajući, pri tom strukturu propisane nastave. Sa druge strane, psihoterapeutkinja Filis Kristal nudi nam vežbice koje će roditeljima, učiteljima i na prvom mestu deci pomoći da postanu zreli, odgovorni pojedinci koji će kao takvi povoljno uticati na svoje porodice, okolinu, a time i na šire društvo. Deca koja su ostvarila kontakt sa sobom, neće biti teret društvu, već će oni biti ti koji će svojom staloženošću nuditi rešenja vođeni glasom svoga srca. Deci kojoj je dopušteno da sebe slobodno i hrabro izražavaju, postaće ljudi sposobni da vole, na prvom mestu sebe, pa onda i druge. Deca koja usvajaju saznanja o ovom svetu kroz ljubav, istinu, mir i nenasilje stvaraju jedan novi svet. Svet u kome svi mi želimo da živimo.

Iva Srdanov Popović

22




Centar “Sv. Sava”, Novi SadEvo da i mi podelimo sa vama deo atmosfere sa služenja povodom Dana služenja planeti:

Kao što znate, decu ne smemo da fotogra�išemo, pa zato evo samo slika poklona i nas. Na dan 20. oktobra smo posetili Svratište u Novom Sadu i odneli slatkiša i sokova da bismo obeležili baš taj dan. Međutim, imali smo služenje koje smo proširili na akciju koja je trajala više dana. Od ponedeljka do petka smo sakupljali kupone iz novina “Alo”, da bismo mogli da kupimo za decu iz Svratišta kvalitetnu obuću u “Metro”prodavnicama uz popust od 50%. Za svaki par cipela trebalo je po 5 primeraka novina, pa puta 19... znači, kupili smo 95 novina. Kupovanje novina je bila akcija u koju su se uključili i ljudi iz naše okoline - poneke radnje su dobivale samo po 3-4 primerka, ali čuvši za našu nameru, dobri prodavci su nam odvajali koliko god novina su mogli. Tako smo svako jutro obilazili desetak lokacija i prikupljali kupone iz novina, pa smo se na kraju skupili i u zajedništvu i dobrom raspoloženju seckali i lepili kupone na talone, vešto izbegavajući negativne naslove i fotogra�ije.

Pošto su cipele bile namenjene samo jednom određenom broju dece i pošto su ih vaspitači delili po prioritetu koji oni određuju, naouružali smo se i sa dve vegetarijanske porodične pice i sokovima, što je bilo vrlo lepo dočekano.

Stefan Popović







Satja Sai Baba





















23










Satja Sai Baba





















Služenje koje smo organizovali i nedelju, 4. okto-bra ove godine bila je divan doživljaj, potreban i nama i izbeglim ljudima koji su smešteni u beo-gradskim parkovima u okolini železničke stanice. Nas je bilo desetak. Osim izbeglica, na terenu smo sreli i mlade ljude iz različitih zemalja koji kao dobrovoljci pomažu ovim ljudima koji su kao prašinom obavijeni strašnom nevoljom napuštan-ja svog doma i domovine i suočavanjem sa potpunom neizvesnošću u svom hodanju ka boga-tim zemljama koje ih ne žele. Zaključani u svoje iskustvo, leže u šatorima, sede po klupama u parkovima, umivaju se na javnim česmama pored nas, greju se na blagom jesenjem suncu...Pored njih neki drugi ljudi koji tu pripadaju čekaju

autobuse i brinu svoje brige od kojih i ne vide ove čudne goste. To su svetovi koji se ne dodiruju, kao da ne zauzimaju isto vreme i isti prostor... Naša zemlja se koliko toliko pobrinula za izbeglice. U blizini parka, u Mostraskoj ulici, nalazi se sabi-ralište u kome se prikupljaju odeća i hrana za njih. Tu se može naći dobar par cipela, jakna, ćebe, popiti čaj i pojesti nešto, a tu je i malo svratište za decu, šator pun igračaka u kome mala deca mogu da provedu neko vreme i na trenutak zaborave svoju nevolju. Tu je angažovan mlad svet, pozi-tivan i pun ljudske dobrote, da im pomogne da se snađu. Susret sa njima ohrabruje. Tu takođe dolaze i mnogi Beograđani i donose odeću i hranu. Dok postoje takvi ljudi, biće nade za ovaj svet...

Odeća u sabiralištu u Mostarskoj ulici Donosimo svoju donaciju u hrani

Deca korisnici Sa mladim dobrovoljcima iz čitavog sveta

24







Satja Sai Baba





















Doneli smo veću količinu hrane i odeće, zahvaljujući donaciji od 400 EU SSIO Nemačke, većoj količini dečje odeće koju smo dobili iz BIH, kao i onome što smo sami sakupili. Ovaj put smo potrošili oko 200EU, a drugu polovinu smo ostavili za sledeću priliku.

Izvoli kolač... Odeća i cipele za izbeglice

Kolači za decu Na klupi u parku

Da dan u parku bude malo svetliji...delimo kolače Deca su imala prednost – Milica i Danijela sa decom

25







Satja Sai Baba





















Pored donacije iz Nemačke i prikupljene odeće, spremili smo i paketiće domaće hrane, oko 210 komada proje, ki�lica, slatkih kolača sa voćem, koje smo sami pripremili. Nismo želeli da naša pomoć prođe bez ličnog kontakta sa ljudima u nevolji, pa smo otišli pravo u parkove da podelimo ono što smo sami napravili: proju, ki�lice, slatke kolače, a poneli smo i nešto voća. Bili smo pomalo i sami zbunjeni, osećali smo taj međuljudski jaz koji je lebdeo u parku. Vadimo kutije sa kolačima i polako prilazimo. Hoćete li kolač, da se zasladite malo? Pričamo na engleskom, srpskom, snalazimo se, a ne znamo da li nas razumeju. Na njihovim licima iznenađenje, gotovo zbunjenost, a onda skromno uzima-ju – po jedan kolač. Niko neće da uzme dva. Nudimo im da uzmu još. Ne, hvala, dosta je jedan. Zatečeni smo ovom skromnošću i brigom za druge. Da ima za sve... Gledamo ih onako umorne i iscrpljenje i preplavljuje nas poštovanje. Dođe čoveku da se pokloni pred tim ljudima u pocepanim cipelama...

Posle nekoliko minuta napravila se pukotina između naših svetova kroz koju je potekla čista ljudska i božanska ljubav. Umorni ljudi se osmehuju, počinju da prilaze, vide nas i mi vidimo njih. Ne može čovek da ne zamisli sebe u takvoj situaciji. Strašno je proživljavati takvu dramu i biti nevidljiv. I mi se osmehuje-mo. Svima nam je laknulo, i onima među nama koji su povučeni i koji su se brinuli kako će da dele tu hranu, i tim ljudima koji ko zna šta sve ne proživljavaju od drugih ljudi i odjednom se svi zajedno divno osećamo. Srećni smo što smo doživeli trenutak čiste dobrote. Njihovi osmesi nas iskupljuju...Milion naših predrasuda o narodima koje ne poznajemo otpada kao jesenje lišće u trenutku iskrenog susreta sa drugim ljudskim bićem... Šta bi bilo sa svima nama da smo češće ovakvi? Neka Bog čuva ove ljude na njihovom putu punom teškoća i opasnosti...

Verica Sekulić OpačićLjiljana Mijatović

Evo i voća...Trenutak susreta...

Osmeh na licu Još osmeha

26

“Istinsko je vaspitanje pomaganje detetu da izrazi Božanskost, koje je u njemu pritajeno.”

Satja Sai Baba

UvodVećina današnjih sistema obrazovanja ističe men-talno i �izičko vaspitanje, zanemarujući njegov duhovni i moralni aspekt. To nas je stanje, nažalost, odvojilo od naše prave prirode, dovodeći stres na prvo mesto uzroka bolesti 21. veka. Jedan od najpoznatijih svetskih naučnika, Albert Ajnšta-jn, smatrao je da je najvažnija ljudska težnja, težnja za moralnosti u našem delovanju. “Naša unutarnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.” Prema psiho-terapeutkinji, Filis Kristal „duhovno vaspitanje je nužno jer priprema decu da postanu pošteni, brižni i odgovorni građani sveta, koji će svojim dobrim primerom poboljšati život, umesto da pridonose opštoj zbrci koja danas vlada svetom“. Austrijski �ilozof, utemeljivač Valdorfske peda-gogije, Rudolf Štajner (1861-1925) rekao je: ‘’Nisu nam potrebni nikakvi program, već treba upozanti dečiju prirodu. U samom njegovom biću ukazaće se i samo po sebi, kako ga treba vaspitati. Ko želi da upozna biće deteta u razvoju, mora poći od posma-tranja onoga, što je u čovečijoj prirodi skriveno.’’ (Rudolf Štajner, Vaspitanje deteta sa gledišta

duhovne nauke) Jedan od uticajnih klasika nemačke pedagogije s kraja 18. i tokom 19. veka je švajcarski pedagog i reformator obrazovanja Johan Hajnrih Pestaloci (1746-1827). Pestaloci polazi od shvatanja da osnovni cilj obrazovanja treba da bude razvoj svih prirodnih snaga i sposobnosti čoveka koji doprinose moralnom ostvarenju same ličnosti. To podrazumeva uzajmni razvoj prirodnih moći glave, srca i ruku, pri čemu je telesni i intelektualni razvoj u funkciji razvoja moralnih snaga ličnosti, odnosno razvoja snaga „srca.“ Rezultat je harmoni-ja svih snaga ličnosti. Ova harmonija postignuta razvojem svih strana ličnosti, omogućava njihovu povezanost, i Pestaloci je poistovećuje sa ljubavlju. Na ovaj način reč je o vaspitanju i formalnom holis-tičkom obrazovanju u ljubavi, od ljubavi, za ljubav.Najvažnija uloga u razvoju duhovnog i moralnog aspekta pojedinca pripada roditeljima. Kasnije, tokom školskog obrazovanja, podučavanje dece u skladu sa ljudskim vrednostima postaje odgovor-nost učitelja. Ovaj rad teži da predstavi načine i metode koji mogu biti od pomoći kako roditeljima, tako i učiteljima u ostvarivanju ovih ciljeva.







Satja Sai Baba





















27







Satja Sai Baba





















28







Satja Sai Baba





















29







Satja Sai Baba





















30







Satja Sai Baba





















31







Satja Sai Baba





















Svami, hvala Ti što imam čast da napišem rad o tvom učenju.Plodove ovog rada poklanjam Tebi.Om Sai Ram

Uvod

Pet ljudskih vrednosti su za mene simbol transformacije ljudskog bića. Kada sam se prvi put susreo s njima, nisam obratio veliku pažnju, ali kako je u meni sazrevalo učenje o pet ljudskih vrednosti sve više sam postajao svestan koliko tih pet ljudskih vrednosti zaista predstavljaju za nas neopisivo blago.

Pet ljudskih vrednosti su u meni i izvan mene. One prolaze kroz sva suptilna tela mog bića i usklađuju me sa svetom. Bez njih sam zarobljen u mom nižem JA, a ono je povezano sa svim uzrocima mojih patnji.

Uzrok patnje je u nižem JA. Moje niže JA, koje je kao jedinka doživelo traume, beži od patnje i bori se za ostvarenje svojih želja, u potrazi za krajnjom SREĆOM.

Svi moji napori usmereni su ka kontroli života i sveta. Moje niže JA me neumorno tera u igru bez kraja. Niže JA juri lažnu sliku SREĆE. Zabluda je da su čulna zadovoljstva trajna sreća, jer čim dostignete jedno zadovoljstvo, zasitite ga se i jurite sledeće i tako u nedogled, nemarni prema posledicama svog ponašanja i delovanja na vas i na vaše okruženje.

Ali onaj ko traži trajnu SREĆU i izlaz iz ove igre, treba da proučava pet ljudskih vrednosti i treba da ih koristi u svojoj svakodnevici. Polako, ali sigurno, pet ljudskih vrednosti ostavljaju svoj trag na našoj ličnosti i u našem okruženju.

Preobražaj karaktera razvija se od nižeg JA do višeg JA, od jedinke do JEDNOTE, kroz harmoniju sa sobom i svetom, u kojoj misli, govor i dela postaju JEDNO.

U ovom radu želim da predstavim naše unutrašnjie alatke - 5 D's, koje su usko povezane sa pet ljudskih vrednosti. Pre nego sto pređem na temu, dao bih kratak uvod o pet ljudskih vrednosti.

Pet ljudskih vrednosti

Pet ljudskih vrednosti su u osnovi interna referenca za osobine koje se pojavljuju u ljudskom ponašanju.Vrednosti su unutrašnje koordinate za naše misli, govor i dela. One su svetionici u našem putovanju kroz zivot. One svesno i nesvesno daju instrukcije i orijentaciju kako u svakodnevici, tako i kada se jave teška zivotna pitanja.

Vrednosti po kojima živimo postaju deo našeg KARAKTERA. Naše misli, govor i dela integrišu ili dezinteg-rišu naš odnos i ostavljaju dobre ili loše posledice među ljudima, u prirodi i svetu.

Koje vrednosti integrišu, odnosno koje vrednosti uzrokuju dobre posledice na nas i svet?

Kada od svih religija, zdravih moralnih sistema i ispravnih idologija pratite put natrag do samog izvora, doćićete do zajedničke sile koja pokrece svet, prirodu i svako biće.

A to je LJUBAV.

To je naša prava priroda. Spoznaja „Ko sam ja?“ odnosno „Ko smo mi?“ dovodi nas do ISTINE. Kada smo u skladu s njom, prepoznajemo ISPRAVNO DELOVANJE koje donosi MIR u nama i oko nas.

Tada raste plamen LJUBAVI iz iskre i obasjava naše celo biće.Naše niže JA tada prerasta u više JA i prepoznaje u svemu sebe. U osećaju zajednistva, misli, govor i dela postaju NENASILNI.

ISTINA, ISPRAVNO DELOVANJE, MIR, LJUBAV i NENASILJE. To su vrednosti naše prave prirode.

Ovih pet ljudskih vrednosti su osnova svih vrednosti. One nas integrišu sa sobom i svetom.One uzrokuju dobre posledice. One čine nas i ovaj svet trajno SREĆNIMA.

5 D's – naše unutrašnje alatke

Ključ transformacije leži u ispravnom korišćenju uma. Okrenemo ključ na pravu stranu, otključamo naše potencijale i putujemo prema integraciju. Okrenemo ga na pogrešnu stranu i dalje budemo zarobljeni u našem nižem JA.

Otključati um na pravu stranu zahteva vreme i trud. Za to postoje određena pravila, praksa i alatke. Jedan set za vežbu su 5 D's, kao unutrasnje alatke za transformaciju uma. (naziv je zasnovan na početnim slovima ovih engleskih reči)

1. Dedication = Posvećenost2. Devotion = Odanost3. Discipline = Disciplina4. Discrimination = Razlučivanje5. Determination = Rešenost (odlučnost)

Da bismo brže razumeli ove unutrašnje alatke, uporediću ove elemente u odnosu na dva stanja uma. Jedno stanje je poredak iz nižeg JA , a drugi iz višeg JA. Opisaću dodatno ključ transformacije koji vodi iz nižeg do višeg JA.

Dedication = PosvećenostNiže JAOrijentisanost na rezultate svoga rada. Upoređivanje sa drugima i uobraženost u odnosu na druge ili zavist prema drugima.

Više JAPosvećenost procesu rada, bez želje za nagradom zbog svojih rezultata ili za potvrđivanjem samog sebe.

Ključ transformacijeOsloboditi se upoređivanja sa drugima. Posvetiti se procesu rada, bez želje za nagradom zbog svojih rezu-ltata. Motiv je „za više dobro“.

Devotion = OdanostNiže JAOsećaj da je osoba kao jedinka u stalnoj borbi sa ostalima i da mora da brani ili otima da bi preživela.

Više JAOseća se kao jednota oslobođenja od sebičnosti.

Ključ transformacijeNeprestano izražavanje ljubavi u sebi i izvan sebe.

Discipline = DisciplinaNiže JAUm je NEMIRAN i dezorijentisan. Nedostaje jasan fokus i pregled sopstvenih obaveza. Discrimination = RazlučivanjeNiže JAUsmerenost na pitanje „Šta je dobro za mene?“.

Više JAUsmerenost na pitanje „Šta je dobro za nas?“.

Ključ transformacijeNaša savest je u skladu sa našom istinom. Ona nam pomaže da razlučujemo. Determination = Rešenost (odlučnost)Niže JAMenja svoju rešenost (odluku) u skladu sa kretanjima unutar svog nemirnog uma.Sumnja i brige dovode ga do oklevanja.

Više JABez sumnje i brige ulaže snagu i volju da bi sproveo svoju odluku u dela.

Ključ transformacijeVežbanjem posvećenosti (dedication), snaga i volja se razvijaju i odlučnost dolazi sama.

Rezime

Život je velika škola. Ona nas kroz svoj dualizam dobrog i lošeg, patnje i zadovoljstva želi naučiti kako da prepoznamo našu pravu prirodu.

Pet ljudskih vrednosti i njihove unutrašnje alatke 5 D's pomažu nam da transformisemo naše niže JA u više JA i da pređemo put od netrajne do trajne SREĆE.

U toj transformaciji, svi smo mi jedni drugima Učenici i Učitelji. Učimo kroz greške, ispravljamo ih dobrim, a dobro iznenadimo još boljim.

Kroz ovaj proces mi oblikujemo naš KARAKTER, u skladu sa našom pravom ISTINOM.Tako je odgovor na pitanje „Ko sam ja?“ na kraju i naš spas.

Nikola Boroja

32







Satja Sai Baba






















Uvod













A to je LJUBAV.





















Rezime





Nikola Boroja

33







Satja Sai Baba






















Uvod













A to je LJUBAV.





















Rezime





Nikola Boroja

34







Satja Sai Baba






















Uvod













A to je LJUBAV.





















Rezime





Nikola Boroja

35

U subotu, 17. oktobra, održana je prva radionica ljudskih vrednosti u školi stranih jezika SUNSHINE, na kojoj je bilo prisutno 16 dece i 6 odraslih. Deca su se jako radovala susretu i sve vreme su vrlo aktivno učestvovala u tihovanju, slušanju priče i razmišljanju o likovima, kao i u igri u kojoj su bila semenke što izrastaju u drveće.

Pričali smo im čuvenu priču “Dobro drvo” S. Zilberštajna. Deca su vrlo dobro razumela priču i opisala situ-acije u kojoj su bili dečak i drvo, a na kraju, kada smo ih pozvali da završe priču na drugi način, dali su divna rešenja: dečak je mogao, kada je obrao jabuke, da sačuva nekoliko i od njihovih semenki da zasadi novo drveće i onda drvo ne bi bilo usamljeno, a on je, kada je dobio decu, mogao da ih dovede kod drveta da se igraju na isti način kao što se on igrao kada je bio mali…deca bi volela to drvo i ono bi se radovalo…) Kad smo ih pitali da li poznaju nekog ko je takav kao to dobro drvo u njihovom životu, setili su se svojih roditelja, ali bilo je i onih koji su se setili starijeg brata ili sestre. I mi odrasli smo imali priliku da se setimo nekoga ko nas je uvek nesebično darovao …

Sledila je, uz gitaru, pesma i igra o semenkama koje rastu i postaju drveće. Ova igra nam je donela mnogo uživanja, odrasli su vodili pesmu, a deca su polako rasla. Igra im se toliko svidela da su tražili da je ponovi-mo. Poslednji deo radionice bio je posvećen crtanju na temu “Da sam drvo, kakvo bih drvo bila…”

Ljilja priča priču

Semenke polako rastu... i pretvaraju se u drveće

36

Ljiljana Ilić je vodila radionicu, uz moju pomoć, pošto su ta deca uglavnom moji bivši i sadašnji učenici koje vrlo dobro poznajem. Ostali odrasli su se vrlo spontano uključivali kad god su imali priliku. Na radionici je sve vreme bila prisutna i vlasnica škole, prof. Biljana Krstić Pendleburry, koja je punim srcem učestvovala u svim aktivnostima. Ovo je bila prva radionica u ciklusu koji će se odvijati tokom čitave ove školske godine.


Da sam ja drvo...

37

Vera u sebe!

Ljudsko u meni voli da živi.Božansko u meni živi da voli.

Ako želiš da razumeš neku stvar, brže od najbržeg,

onda ne pokušavaj da je tumačiš. Samo je voli.

I postani nerazdvojno jedno s njom.

Razum i vera kreću zajedno.Nakon nekog vremena, razum se umori.

Vera nastavlja i stiže do cilja. Um voli medalju.

Srce voli trku. Ni jedna staza ne može ti biti preteška,

ako imaš jedan Božji Dar:Veru u sebe!

Tanja Tomić

Iz ljubavi

Iz ljubavi ove što se sve stvori,

sad klečeći, Bože, pred tobom stojim.

Za mir u duši Tebe molim,

dodirni obzore veđa mojih,

na usnama mojim Tvoje ime nek stoji,

a srce što u čeznji za Tobom gori

neka ljubav budi, i u njoj neka plamti.

Iskre u oku neka trepere uvek,

osmeh na licu radost za druge neka bude

i ime Tvoje nek` probudi ljude.

Tanja Tomić

38

Nedostaješ mi Baba

Rekao si da me ljubiš,

privijao na Svoje grudi,

ne mogu više sama,

ostadoh bez mog Avatara.

Bolna sam, muko moja,

što ne videh usta Tvoja

kada si šaputao tiho tada,

čuvaj Me u srcu sada.

Zaborav briše suze,

obićiću mesto tuge,

pesmom ću da Ti kažem tada

koliko mi nedostaješ sada!

Gordana Strajnić

39

Mir

U svetu što huji,

u kom nesklad bruji,

mir nam svima treba

kao dar sa neba.

Al` mir nije pauza

između dve buke

koja zaustavlja

tvoje vredne ruke.

Mir nije stanje

koje pokret ledi,

već ga stvara zamah

prema samom sebi.

Mir sve različito

poveže u nama

u predivnu himnu

što se peva sama.

Nju pevaju ptice,

vetar u krošnjama,

pčele na livadi,

deca u nošnjama.

I još je pevaju

krave i pilići,

ljudi kad su srećni,

ovce i jarići.

Ta himna životu

pesma je svemira

koja leči bića

od svakog nemira.


srećan nam 90-ti rođendan bhagavana šri satja sai babe! · pdf fileljubav vas je...

Documents