фАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО – уНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА

Породично и наследно право

Споразумни развод брака, појам, узроци и садржина споразума и поступак суда по споразуму

Професор: Др. Едит Дер-Шерегељ Студент: Горан Обрадиновић бр.индекса 532/14

Група бр.5 Чачак

Чачак, децембар 2014.

Садржај

Увод..............................................................................................1

О браку.........................................................................................2

Престанак брака..........................................................................4

Појам развода..............................................................................4

Поступак престанка брака...........................................................5

Надлежност..................................................................................6

Споразумни развод брака...........................................................7

Пример споразума.......................................................................8

Закључак....................................................................................11

Литература.................................................................................12

Увод

Породично право може да се посматра са два аспекта: као иосебна грана права која уређује односе у породици и као посебна правна наука која проучава, систематизује и објашњава постојеће норме правног система о породици и предлаже нова законска (правна) решења.

Породичноправо као самостална грана правног система јесте скуп систематизованих прописа/општих правних норми којима се уређују односи у породици (Породично право у ужем смислу) и односи породице и друштва(Породично право у ширем смислу).

Породично право, схваћено као посебна правна грана, може се посматрати са различитих аспеката. Ако су предмет разматрања норме Породичног права које важе, тј. чија је примена обавезна у одређеној земљи, онда је реч о Породичном праву као позитивном праву. Ако су предмет анализе норме које важе у страном законодавству (у више других држава или у међународним правним документима), онда је реч о Породичном праву у упоредноправном смислу. Осим овог аспекта, Породично право је могуће анализовати и са аспекта некадашњих правних решења у једној или више држава.

Термин Породично право има још једно значење. Наиме, породично право јесте и наука која се бави проучавањем, теоријском систематизацијом и објашњавањем норми Породичног права као посебне правне дисциплине. Осим анализе је де леге лата (анализе постојећих правних норми), значај породичноправне науке јесте посебно у томе да, констатујући „несавршеност" (од неправичности, контрадикторности или неприменљивости неких решења) постојећег, позитивног породичног законодавства, предлаже решења де леге ференда - измену постојећих и/или доношење нових правних решења.1

1 Слободан Панов; Породично право; Београд 2012; стр.3-4.

3

Обраку

У члану 1. Брачних правила Српске православне цркве, православни брак је света тајна којом се два лица различитог пола, на начин прописан Црквом, везују доживотном духовном и телесном везом ради потпуне животне заједнице и рађања и васпитавања деце.У енглеској породичноправној лигератури брак се схвата као дозвола за стварање деце, као начин креације легитимних наследника. Ипак, познатија је дефиниција у случају Hyde v.Hyde and Woodhouse да је брак добровољна заједница једног мушкарца и једне жене која искључује све друге. Ова дефиниција брака лорда Пензенса може да се разуме и као легални и добровољни ескапизам, добровољна изолација, а брачни партнери као срећни биполни (не и биполарни) Робинсон Крусо. У француској правној теорији брак је уговор мушкарца и жене о међусобној заједници коју закон санкционише и коју не могу да раскину својом вољом (Плањол / Planiol). У немачкој теорији брак је дефинисан као веза полова заснована ради заједнице живота, коју признаје правни поредак једне државе.

Насупрот различитом дефинисању брака у теорији, законодавство веомa јасно даје дефиницију брака. ПЗ Србије у члану 3, став 1 каже: „Брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца." Елемент џентлменства (стилизација редоследа навођења, најпре женског а потом мушког субјекта). осим у ПЗ Србије и Републике Српске, познаје и шведско и хрватско право. Истоветну одредбу, „само" с различитим редоследом именовања супружника (најпре мушкарац па жена), садрже, као и бројни међународни документи, и чл. 3 и 15 ПЗ ЦГ.

Наведена законска дефиниција у нашем праву садржи неколико карактеристика: 1) брак је законска тема, предмет законског регулисања. Правни поредак признаје својство брака само оним заједницама живота које испуњавају законом предвиђене услове. Дакле, закон регулише све фазе брака; одређује услове за настанак брака, личноправна и имовинскоправна дејства брака и начин престанка брака, 2) у законској дефиницији брака жена и мушкарац јесу субјекти брачног односа. Закон експлиците брак сматра заједницом живота особа различитог пола, а употребљавајући граматички облик једнине и изричито говори и о начелу моногамије брака; 3) најзад, конститутивни елемент појма брака јесте и постојање заједнице живота. Заједница живота у браку комплексан је појам који садржи емотивне, духовне, економске, стамбене, сексуалне, прокреативне и друге компоненте.2

2 Исто; стр. 41-46.

4

5

Према владајућем ставу у породичноправној литератури, сагласна изјава воље мора да има следеће атрибуте:

1) Изјава мора да буде дата на озбиљан начин, а не изражена у шали или на неприкладан начин.2) Изјаву за „склапање" брака супружници истовремено морају да дају. Овај атрибут, наравно, не подразумева истовремено (хорско) давање изјаве, већ подразумева да изјаву једног брачног партнера временски непосредно следи изјава другог партнера (није дозвољено да, на пример, невеста да изјаву у петак, а женик у недељу).3) Наведена изјава не може да буде модификована условом или роком (не производи правно дејство „споразум" супружника о временском лимиту њиховог брака - тзв. брак на пробу).4) Изјаве за „склапање" брака морају да буду подударне. Прецизније казано, да би производиле правно дејство, ове изјаве морају да буду подударне у афирмативном смислу, тј. да оба брачна друга изјаве да желе да ступе у брак, а не смеју да буду подударне у тзв. негативном смислу: да оба супружника не желе да закључе брак.

5) Најзад, наведена изјава мора да буде лично дата. Према члану 301. ПЗ Србије и члану 33 ПЗ. ЦГ, у нарочито оправданим случајевима, надлежни општински орган управе може да дозволи закључење брака и у присуству једног од будућих брачних другова и пуномоћника другог брачног друга. За закључење брака на овај начин морају да буду испуњени сдедећи услови: пуномоћје мора да буде оверено и специјално (издато само ради закључења овог „правног посла"). У пуномоћју морају да буду наведени лични подаци властодавца, пуномоћника и лица с којим се, преко пуномоћника, закључује брак и у пуномоћју мора да буде означен датум издавања, јер је важност пуномоћја 90 дана од дана оверавања.3

3 Исто; стр. 70-71.

6

Престанак брака

Брак може да престане на четири начина : смрћу једног или оба супружника, правоснажним решењем којим је нестало лице проглашено умрлим, разводом брака и поништењем брака.

Престанак брака закљученом у грађанској и верској форми правно је независан. Дакле ако је престао грађански брак, то аутоматски не значи и престанак верског брака и a contrario.

Појам развода

Најпре, са животног аспекта, развод брака је врло фреквентна животна чнњеница (према једној пројекцији у Енглеској стопа развода биће 37 одсто, тј. на сваких 100 закључених развешће се 37 бракова) с озбиљним последицама (око 150.000 деце је инволвирано у развод својих родитеља).

У породичноправној књижевности развод брака дефинише се као правни начин престанка пуноважног брака за живота брачних другова, на основу одлуке надлежног суда, из узрока и на начин одређен законом.

Сваки сегмент ове дефиниције указује на специфичност развода брака у односу на друге начине престанка брака. Наиме, формулацијом да је развод правни начин престанка брака чини се дистинкција у односу на смрт као природан начин престанка брака. Формулација да је развод престанак пуноважног брака разликује ову установу од поништаја брака, а сегмент дефиниције да развод мора да се учини за живота брачних другова разликује развод од проглашења несталог лица умрлим као још једног правног начина престанка пуноважног брака, али не и за живота супружника. Овај сегмент дефиниције обавезује, истовремено, да брачни другови морају да буду живи на старту и у циљу бракоражводне парнице. Наиме, бракоразводна парница мора да буде започета и завршена за живота супружника. Према члану 220 ПЗ Србије, право на тужбу за развод брака не прелази на наследнике супружника али наследници супружника могу само да наставе започети поступак ради доказивања основаности тужбеног захтева или предлога за споразумни развод брака(углавном из наследноправних разлога).4

4 Исто;стр.119-120.

7

У нашем праву супружници могу да затраже развод брака ако су брачни односи озбиљно и трајно поремећени или се објективно не може остварити заједница живота (члан 41 ПЗ Србије, слично и члан 56 ПЗ ЦГ). Према члану 52 ПЗ Републике Српске, брак може да се разведе ако су брачни односи тешко и трајно поремећени, услед чега је заједнички живот постао неподношљив. ПЗ Републике Српске познаје још један разлог за развод: нестанак у року од две године (члан 53).

Имајући у виду познату класификацију бракоразводних узрока, можемо да констатујемо да је у нашем праву усвојен општи (стилизација узрока омогућава супсумирање бројних и разноврсних конкретних чињеница), релативни(само постојање неке конкретне чињенице, на пример, прељубе, не овлашћује суд да донесе одлуку о разводу већ мора да се констатује и последица: озбиљна и трајна поремећеност брачних односа) и нескривљени(развод брака може да захтева и супружник који је скривио поремећеност брачних односа) бракоразводни узрок.

Поступак престанка брака

Брак може да престане само у одговарајућем судском поступку који је уређен правилима о „брачним" парницама. Брачне парнице подразумевају поступак о поништају брака, о разводу брака и о утврђењу постојања брака. Поступак у брачним парницама регулисан је чл. 209-246 ПЗ Србије. Сходно одредби члана 202 ПЗ Србије, и у овој материји у случају правне празнине примењује се супсидијарно Закон о парничном поступку.

Иницијални акти - Поступак у брачним парницама може да се покрене тужбом за утврђење постојања брака (ако постојање брака није могуће доказати изводом из матичне књиге венчаних), тужбом за поништај брака, тужбом за развод брака и предлогом за споразумни развод брака.

ПЗ Србије не познаје (као ЗБПО Србије у члану 348, став 3 и члан 322, став 3 ПЗ ЦГ) могућност да се поднета тужба за развод брака сматра предлогом за споразумни развод брака, ако тужени изричито до закључења главне расправе изјави да не оспорава тужбени захтев.

Према ЗПП-у, судски поднесци (тужба, одговор на тужбу, противтужба, правни лекови) подносе се у писаној форми и морају да буду разумљиву и да садрже означење суда, генералије странака, њихових законских заступника или пуномоћника, предмет и вредност предмета спора, захтев (са чињеницама на којима се заснива тај захтев и потребним доказима) и потпис подносиоца Суд

8

поступа по тужби и када није наведен правни основ тужбеног захтева, а ако је наведен - суд није везан за наведени правни основ тужбе.

Поднесци се подносе у потребном броју за суд и противну странку (иначе ће их суд, о трошку странке, умножити у довољном броју примерака). Ако тужилац има пребивалиште или боравиште у иностранству, дужан је да у тужби наведе и пуномоћника за пријем писмена, иначе ће суд одбацити тужбу.

Надлежност

Стварно надлежан за вођење брачног спора јесте ОСНОВНИ суд, а у другој инстанци Апелациони суд. Месна надлежност је одређена ЗПП-ом: поред опште месне надлежности према пребивалишту, односно боравишту туженог, месно је надлежан у брачним парницама и суд на чијем су подручју супружници имали последње заједничко пребивалиште. Ако је за брачне спорове домаћи суд надлежан зато што су супружници имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији, односно зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, месно надлежан је суд на чијем су подручју супружници имали последње заједничко пребивалиште, односно суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште (члан 48 ЗПП). Најзад, странке могу у писаној форми да се споразумеју да им у првом степену суди суд који није искључиво месно, а јесте стварно надлежан (члан 65 ЗПП). Функционално надлежно првом степену, према члану 203, став 1 ПЗ Србије, јесте судско веће састављено од једног судије и „двоје" судија поротника, а у другом степену веће од три судије а од 1. Јула 2006. Године уз услов посебне едукације из области права детета (чл. 203 и 363 ПЗ Србије). У парничном поступку у вези с породичним односима у првом степену увек суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија. У првом степену веће суди ако се странке о томе сагласе најкасније пре упуштања у расправљање о главној ствари, а у случају супарничарства потребна је сагласност свих супарничара (члан 35, став 3 и члан 36 ЗПП).5

5 Исто:стр.131.

9

Споразумни развод брака

Како су супружници добровољно ступили у брак исто тако се могу договорити, споразумети да тај брак престане. Споразумни развод је начин престанка брака у ситуацији када су супружници сагласни да брак престане те могу и желе да постигну споразум о одређеним питањима која се тичу заједничке имовине и старања о детету. Улога суда у овом случају је највише контролног карактера у погледу заштите права и интереса детета, али се он неће мешати у одлуке супружника које се односе на сам развод брака и деобу заједничке имовине. Ако супружници дефинитивно дођу до закључка да брак треба развести препоручљиво је да уложе време и напор да постигну међусобни договор и да брак разведу у овој форми јер је она са емоционалне али и материјалне стране много безболнија за саме супружнике, а поготово за децу.

Поступак се пред надлежним судом покреће предлогом за споразумни развод брака. Споразум о разводу брака мора бити састављен у писаном облику у ком је јасно изражена воља супружника да брак разведу. Уз предлог мора обавезно да се поднесе и споразум о вршењу родитељског права и о деоби заједничке имовине. Уколико један од ова два споразума недостаје суд ће супружницима који немају пуномоћника адвоката вратити предлог на допуну. Уколико у одређеном року предлог не буде допуњен и враћен суду сматраће се да је предлог повучен, а ако буде враћен без исправке суд ће га решењем одбацити. Супружнике не може заступати исти пуномоћник.

Споразум о вршењу родитељског права може бити у облику заједничког или самосталног вршења родитељског права. Споразумом о заједничком вршењу родитељског права родитељи се писмено саглашавају да ће родитељска права и дужности обављати заједнички, међусобним споразумевањем у најбољем интересу детета. Истим споразумом ће одредити шта ће се сматрати пребивалиштем детета. Уколико се супружници договоре да ће један од њих самостално вршити родитељско право споразум мора да садржи ком родитељу се поверава дете, висину издржавања које ће плаћати други родитељ и начин одржавања личних односа детета и другог родитеља. У сваком случају, суд ће увек проверавати да ли је споразум родитеља у најбољем интересу детета, па ако закључи да није, будуће односе између родитеља и детета може другачије уредити.

Током трајања поступка сваки супружник може одустати од предлога за споразумни развод брака.

10

Суд о споразумном разводу брака одлучује у облику пресуде којом поред питања вршења родитељског права и деобе заједничке имовине може одлучити и о лишењу родитељског права и мерама заштите од насиља у породици. Ова пресуда може се побијати жалбом само због битних повреда одредаба парничног поступка или због тога што је споразум о разводу закључен под принудом или у заблуди. Правоснажна пресуда се у погледу дела којим се брак разводи не може побијати ванредним правним лековима.6

Пример споразума

ОСНОВНИ СУД__________________

ул. __________ бр. ____________

ПРЕДЛАГАЧИ:

1. ____________________ из _____, ул. ___ бр. __ ЈМБГ ___

2. _____________________(девојачко __) из _____, ул. ___ бр. __ ЈМБГ ___

ПРЕДЛОГ ЗА СПОРАЗУМНИ РАЗВОД БРАКА

у 3 примерка, са више прилога

Предлагачи, _______ рођен _______ године и _______ (девојачко) рођена _______ године су дана ________ године у _______ пред матичарем општине _________ закључили законски брак као заједницу њихових живота.

Доказ: извод из матичне књиге венчаних општине ___________фотокопија у прилогу.

6 http://www.besplatnapravnapomoc.rs/tekstovi/porodicno-pravo/2896-2/#1

11

После времена које су провели заједно, скоро _______ године, брачни другови су дефинитивно и заједнички установили да су им карактери и личности толико различите да се разликују по свим питањима у брачном животу а за то време брачни другови су непрестано долазили у међусобне сукобе и размирице које су квариле њихове животе. Због тога су брачни другови су дефинитивно и заједнички установили да не могу да одрже даље њихову брачну заједницу и закључили су писмени Споразум о разводу о разводу брака.

Доказ: Споразум о разводу брака – писмени оригинал уприлогу.

Брачни другови у браку су имали заједничку децу и то сина, ______рођеног ______ године ЈМБГ ________ кћерку _______рођену __________ године ЈМБГ _______и о вршењу родитељских права су закључили писмени Споразум о заједничком вршењу родитељских права.

Доказ: извод из матичне књиге рођених – 2фотокопије у прилогу

Доказ : Споразум о заједничком вршењу родитељскихправа – писмени оригинал у прилогу.

Брачни другови су у току трајања брака стекли заједничку имовину коју су поделили према писменом Споразуму који прилажу уз предлог за споразумни развод брака.

Доказ: Споразум о деоби заједничке имовине – писмени оригинал у прилогу.

Са свега напред изнетог предлагачи овим споразумно и заједно подносе предлог за споразумни развод брака те предлажу да суд након спроведеног поступка донесе следећу:

12

П Р Е С У Д У

На основу споразума предлагача разводи се брак закључен између ___________рођеног __________ године, ЈМБГ и __________ рођене __________ године, ЈМБГ ___________ који је био закључен дана ___________ године у _________ општина ___________.

Вршење родитељских права предлагачи ће вршити у свему према закљученом писменом Споразуму о заједничком вршењу родитељских права.

Деобу заједничке имовине предлагачи ће извршити у свему према закљученом писменом Споразуму о деоби заједничке имовине.

У _______, _________ године.

Предлагачи :

_______________________

_______________________7

7 http://www.besplatnapravnapomoc.rs/2013/10/da-li-biste-bili-ljubazni-da-mi-posaljete-obrazac-za-sporazumni-razvod-braka/

13

Закључак

Пресудом у брачном спору суд мора да одлучи о вршењу родитељског права, а може да одлучи и о лишењу родитељског права и о мерама заштите од насиља у породици (члан 226 ПЗ Србије, слично и члан 342 ПЗ ЦГ). Тужба се не доставља туженом на одговор и поступак, по правилу, има само два рочишта. Поступак у породичним односима, ако се односи на дете или родитеља прво рочиште заказује се 15 дана од пријема иницијалног акта. Законом није одређен период између два рочишта. По жалби, суд мора да одлучи у року од З0 дана од дана достављања жалбе (члан 204 ПЗ Србије),У поступцима из породичних односа врло је важно, са правнопрактичног аспекта, указати на могућност доношења тзв. привремених мера. Привремене мере су могуће у свим породичноправним поступцима, посебно у алиментационим парницама, поступку за спречавање насиља у породици, поступцима за привремено уређење имовинских односа, приликом предаје детета родитељу коме је поверено да врши родитељско право... Закон о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС", бр. 31/11) у члану 285 одређује да привремена мера може да се одреди пре покретања судског или управног поступка, током и после спроведеног судског или управног поступка а пре спровођења извршења.

Према правилима Српске православне цркве, процесна претпоставка за црквени развод јесте подношење правоснажне пресуде о разводу пред грађанским судом. Дакле, могућа је занимљива ситуација: да грађански брак и престане, а верски брак опстане. После тога парох је дужан, по члану 176, 1 тачка 12 Устава Српске православне цркве, да мири завађене супружнике, о чему обавештава епархијски црквени суд. Епархијски црквени суд, такође, покушава мирење. Свештеник саветује тужилачку страну да се помири са супругом, и свештеник је дужан да три пута позива супружнике и да их мири. Ако је непознато боравиште неког од супружника, то лице се позива преко службеног листа СПЦ да се у року од 30 дана јави. Ако се не јави, бранилац брака заступа одсутно лице. Адвокати немају право да лично учествују у том поступку, али могу да примају поднеске, подносе жалбу, покрећу одређено питање... Право на жалбу је 15 дана од дана пријема пресуде. По правоснажности пресуде, у црквеној матици се у рубрици „Примедбе" бележи чињеница развода.8

8 Слободан Панов; Породично право; Београд 2012; стр. 140.

14

Литература

-Слободан Панов - Породично право; Београд 2013.-www.besplatnapravnapomoc.rs

15