S P O N Z O R I

21Januar 2017. www.serbianmirror.com

22 Januar 2017.

R E P O R T A @ A

@upa, prestonica loze ivina, tradicionalni predeosrpskog vinogradarstva i

vinarstva. Vino je u @upi vekovi-ma bilo znak mo}i, bogatstva,vlasti, ali i izvor opstanka. Poredrodnih vinograda, @upa je pozna-ta po vrednim vinogradarima idobrim doma}inima koji pronoseslavu ovog kraja. Ka`u da je~itava @upa prava doma}inskaku}a.

Jedna takva ku}a, direk-tno iz tih krajeva, nalazi se u^ikagu i ponosno nosi ime svogakraja. To je – ku}a ukusne hrane,originalnih pi}a i doma}e atmos-fere, u vlasni{tvu vrednih iljubaznih doma}ina izAleksandrovca – radne i po{teneporodice Go{i}. Na{a ~ika{ka@UPA donosi miris i ukus auten-ti~ne srpske kuhinje, kao itoplinu `upskih srda~nihdoma}ina.

Istorija srpske kuhinje uinostranstvu je stara koliko i na{adijaspora. Gde god da su seselili, Srbi su pored sale zazabavu i crkve gradili kafane.

Kafana je uvek bila zna~ajnainstitucija, tu su se sklapalidogovori, spremali pu~evi,donosili zakoni, zapo~injale izavr{avale se ljubavi.

Za strance na{i restoranisu muzeji srpske du{e, mesta gdemogu da osete na{u zemlju, dau`ivaju u ukusnom mesu sa

ro{tilja, kuvanim jelima i ostalimsrpskim specijalitetima. Upravotu autenti~nost i originalnostna{eg kraja nudi vam restoran@UPA.

Ako ste umorni odposla, od gradske buke iu`urbanosti, ako ho}ete poslovn-im ili li~nim prijateljima da

poka`ete uva`avanje, ako `eliteda se vikendom dru`ite sa pri-jateljima ili porodicom, akoho}ete svoju ljubljenu daodu{evite, dodjite u restoran@UPA gde }e vas do~ekati,opslu`iti i ispratiti dobridoma}ini i ljubazno ugostiteljskoosoblje. U Novu godinu Restoran

@UPA je zakora~io u novomruhu, pa }e se svi oni koji su iranije dolazili, prijatno iznenaditinovim, osve`enim i ulep{animizdanjem restorana i u`ivati u jo{prijatnijoj atmosferi.

Na meniju restorana@UPA svakog dana poredodli~nog ro{tilja na}i }ete bar trikuvana doma}a jela, originalnutele}u, pile}u i jagnje}u ~orbu.Ako vam nedostaje doma}a hranaiz zavi~aja, ovde mo`ete naru~itisarmu, podvarak, punjenepaprike, gula{, musaku, dinstanuteletinu, paprika{... a svakog~etvrtka odli~an svadbarskikupus, kakav nigde ne}ete mo}ida nadjete.

[to se ro{tilja ti~e,mogu se pohvaliti originalnimreceptima, pa }ete tako sau`ivanjem mo}i da naru~iteodli~nu mu}kalicu, karadjordjevu,be~ku i parisku {niclu, zatim belui dimljenu ve{alicu, dimljenu}ulbastiju, punjenu belu ve{alicuu sosu sa pe~urakama, montene-gro uvija~, diplomatske ra`nji}e...Tu su i punjena piletina u sosusa pe~urkama, odli~ni }evapi,kobasice, ra`nji}i, nezaobilaznileskova~ki u{tipak, makedonska,srpska, gurmanska i punjenapljeskavica, ~uveni i prepoz-natljivi `upski plejt, vinogradats-ki plejt ili {efov plejt za vi{eosoba.

Ako presko~ite vikend,propustili ste mnogo, jer se u@UPI svakog vikenda pe~e prasena ra`nju i pripremaju nezabo-ravne jagnje}e kolenice sapekarskim krompirom. Redovniposetioci ne propu{taju vikende,

BLAGORODNA I VINORODNA @UPA PRESTONICA VINA, TOG BO@ANSKOG PI]A

NAJSTARIJI SRPSKI RESTORAN U ^IKAGU – @UPA

R E P O R T A @ A

23Januar 2017. www.serbianmirror.com

U SLAVU GRO@DJA I VINA “@upska berba“

@UPSKA berba, posve}enagro`dju, gid`i, vinu, vinogradima ipodrumarima odr`ava se svake godine uAleksandrovcu @upskom.

Na centralnom aleksandro-va~kom trgu okupi se pola milionaposetilaca iz zemlje i sveta. Oni dolazeda u`ivaju u degustaciji pitkog `upskogvina na “Fontani vina“, jedinstvenoj usvetu, i izobilju gro`dja i vina u “Vinskojulici“. Tim vinom srpski knez Lazarpri~estio je vojsku pred odlazak u boj naKosovo, a ~uveni `upski enolog i boemBogdan Mili} rekao je za “`upskuru`icu“ da je “bo`ansko pi}e sa jedin-stvenim mirisom, ukusom i bukeom,koje treba piti u svakoj prilici“.

se}anja - VA[A PO[TA

Od na{ih ~italaca - iz va{eg ugla

NEOSNOVANI PROTESTI PROTIV TRAMPA

Vasilije Radonji}, pesnik iz ^ikaga 773.883.1028

Dragi moj Sava!Nadam se da sam akcenat

pogodio i uradio.Sre}na slava, Bo`i} serbski,

slava svekolika. Ja je do`ivl-javam njego{evski, po IgumanuStefanu. Nema ljep{e slave odBo`i}a, i onda dalje, sve ono po~emu je ona nadma{ila iprevr{ila sve kristijanskepraznike i svetkovine. Nadana{nji dan, sve mi se ~ini,rodila se i ideja o umetnosti, ovrhovnom ~inu.

Sino} sam te se setio. Cerkva na{a, ovdebila je prepuna! Retko kad kao sino}. OtacPeran, o imena, Peran Bo{kovi} je govorio.Prijatelj moj je to! Po gran~icu hrasta domasmo odnijeli: da je gledam i da vidimo odak-le sam. Shvata{? Ovde je tako, da i hrastovagran~ica govori o identitetu… na{em… kojegse mnogi stide!

I evo: Bo`i}! I prvo pismo koje u ovojgodini pi{em, je pismo tebi. Onome Savi,opet udari na{ kcenat, koji je zadivio ljude uSANU izuzetnim mislima, re~ima, izuzetnimsimbolima. Hvala ti za one misli, za gospod-ski stav o svemu. I neka ti je sre}na 87. kojaje nemo, nemu{to, mlako po~ela. Po~ela bezi~ega mu{kog, vitalnog. Budi sre}an, bar ti,koji si daleko od svinja… koje ja moram sre-tati gotovo svakodnevno! I javi se, kad teinspiracija podseti!

Planirao sam bio da na dana{nji dan

po~nem SVADMU UAUSCHWITZU, no svi su izgledida }u po~eti sutra. I drugi je danBo`i}a {to i prvi, ako se na etikumisli. Auto mi je bio na vozu, naputu za Ljubljanu. [est automobilaje pokradeno, razlupano i pokrade-no. Nestala mi je dokumentacija,adresari, ne{to rukopisa. Sre}om,tvoja adresa je bila u notesu, sapaso{em, tako da ti se mogu javiti.Nijesu oplja~kali, pomisli ov~jesuvo meso, koje sam kupio pred

sam polazak, na tebe pomisliv{i. Ni kru{kovurakiju, fenomenalnu, koju mora{ probati kadopet dodje{… s obzirom da sa fla{om ne smi-jem preko okeana!

@enu pozdravi. I sve koji za nas pitaju.Potpis: Miodrag Bulatovi}Miodrag Bulatovi} (1930 – 1991), koji je

{ezdesetih godina pro{loga veka `ario i paliona knji`evnim terenima nekada{njeJugoslavije, preveden je na tridesetak jezika,knjige su mu izlazile na krajnjim to~kamazemaljske kugle; u Japanu je, njegov romanCrveni petao leti prema nebu imao tira` odpedeset hiljada primeraka.

Napisao je slede}a dela: Djavoli dolaze (1955), Vuk i zvono

(1958) Crveni petao leti prema nebu (1959),Heroj na magarcu ili Vreme srama (1967),Rat je bio bolji (1968), Godo je do{ao(1969) drama, Ljudi sa ~etiri prsta (1975)Peti prst (1977) i Gullo Gullo (1983).

Ovom prilikom prenosimo pismo pisca Miodraga Bulatovi}a, svom pri-jatelju, akademskom slikaru Savi Rako~evi}u, upu}eno 7. januara

1987. godine iz Ljubljane u ^ikago. Pismo prenosimo u potpunosti.

Profesor Valentin Katasonov, ~lan Ruskeakademije za ekonomske nauke, u razgov-oru za rusku televiziju je izmedju ostalog

rekao slede}e: “Amerika je u agoniji, a Tramp jedoktor koji je prepisao pravu dijagnozu i imapravi lek za le~enje ove agonije. On razumesituaciju u kojoj se Amerika nalazi. O tomeiskreno i jasno govori, a to je dobro za Ameriku,jer kad je neko bolestan bolje je da se otvorenosuo~i sa tim, nego da se to krije od pacijenta.“U narodu postoji izreka: ”Kada bira{ izmedjudva zla, izaberi ono koje nisi probao.“ Ameri~kinarod je sit svega, a naro~ito advokata, profesion-alnih politi~ara i la`ljivaca, pa su izabrali onogakoji nikada nije bio politi~ar, a koji je uspe{anbiznismen. To je zlo koje nisu probali.

Tramp je pobedio na izborima po{tenoi pravi~no, jer se obratio ameri~kom narodudirektno i iskreno, govore}i istinu koju je narodve} znao, a {to nikada do tada nije ~uo od drugihpoliti~ara. U svom obra}anju narodu Tramp jeizmedju ostalog rekao slede}e: “Mi smo organi-zovani dru{tveni pokret koji }e zameniti korum-piranu politi~ku klasu novim ljudima koji }e bitina usluzi vama, ameri~kom narodu. Oni kojikontroli{u politi~ku vlast u Va{ingtonu i global-isti, sa kojima su oni u partnerstvu, ne rade za

va{e dobro. Politi~ka klasa iz Va{ingtona usaradnji i konglomeratu sa medijima i stranimspecijalnim interesima, poku{ava da nas zaustavi.Jedino vi, ameri~ki narod, mo`ete ih spre~iti utome. Sada znate ko organizuje ove proteste pro-tiv mene i vas, ameri~kog naroda“, izjavio jeTramp. Tramp nastavlja da pokazuje i demonstri-ra svoju ve{tinu razumevanja i onoga {to sezaista krije iza ovih demonstracija protiv njega ivolje ameri~kog naroda. U svojim govorimaTramp je nagovestio ko stoji iza organizovanihprotesta protiv njega, {to je jasno i o~iglednosvima onima koji su u toku zbivanja. Ve}inaonih koji protestuju protiv njega su profesionalnipla}enici, finansirani od istih onih grupa i stranihspecijalnih interesa, koji su poku{ali da zaustaveizbor Trampa za predsednika Amerke. Ameri~kinarod koji radi nema vremena za proteste, zatosu ovi protesti protiv Trampa neosnovani, niti }euspeti u du`em toku. Prema ispitivanjima javnogmnjenja, u stvari, ove demonstracije su postiglepotpuno suprotan efekat i pove}ale Trampovupopularnost medju ameri~kim narodom.Medjutim, ako Tramp razo~ara i izneveri, jedinore{enje za narod je da postane jo{ vi{e radikalani revolucionaran i da zahteva korenite promene uameri~kom sistemu.

Miodrag Bulatovi}

pa ~ak naru~uju i odnose svojimku}ama pe~enje sa ra`nja ili jagnje}ekolenice.

I ono {to je najva`nije, buditesigurni da se u @UPI sve servira taze,

jer je pripremljeno od sve`eg mesa isve`ih proizvoda. Tu slu~ajnosti nema.

Da je ovo prava ku}adoma}ina i porodice iz `upskih krajeva,potvrdjuje i ~injenica da su mislili nasve, pa tako u sastavu restorana radi ipekara @UPA, gde se svakog dana peku

sve`i hleb, zemi~ke i odli~an burek. Ada bi se slika upotpunila i zadovoljilasladokusce, tu su i sve`i doma}i kola~iza sva~iji ukus. Tako mo`ete kupitibaklavu, vo}ne kola~e, razne torte, koje

takodje mo`ete naru~iti i zasvoje slave, rodjendane i sveproslave.

A kada smo kodproslava, va`no je napomenu-ti da }ete u restoranu @UPAdobiti najbolje uslove za va{eproslave, bez obzira na to dali su u pitanju rodjendani,svadbe, veridbe ili poslovneproslave. @UPA vam stoji nausluzi sa odli~nom ponudomhrane i pi}a, uz pristupa~necene.

Ovaj najstariji srps-ki restoran u ^ikagu ima imuziku u`ivo ~etiri dana unedelji. Sredom i ~etvrtkomsu poznate muzi~ke ve~eri, apetkom i subotom uobi~ajenavikend atmosfera uz lokalneizvodja~e i vrlo ~esto poz-nate zvezde iz Srbije.

Restoran vode trigeneracije familije Go{i}. Pored vrednihdoma}ina Spomenke i Ratomira, glavni~ovek je njihov sin Dule Go{i}, sa svo-jim naslednicima. Svako ima svojezadu`enje i sve funkcioni{e po planu, ato je najve}i adut uspeha ovog famili-jarnog biznisa.

A K T U E L N O

24 Januar 2017.

Putovanja, bilo da su pri-vatnog ili poslovnog karak-tera, uvek donose lepe

uspomene, ~esto uspe{no realizo-vane i sklopljene poslovne dogov-ore i uspostavljanje saradnje.Veoma je va`no da se putuje, zatoje tu Er Srbija, nacionalnaavio-kompanija republike Srbije, daputovanje u~ini brzim i prijatnim.

Er Srbija je lider uavio-saobra}aju jo{ od svog osni-vanja 1927. godine. Od 1961.godine, kompanija je ~lanicaMedjunarodne asocijacije avio-pre-voznika (IATA). Kroz istoriju, onaje menjala ime u nekoliko navrata,a u oktobru 2013. godine po~ela jesa radom kao Er Srbija, nacionalnaavio-kompanija Republike Srbije.

[irom svoje rastu}e mre`edestinacija, srpska nacionalnaavio-kompanija sa ponosom mo`eda ponudi nov koncept udobnostitokom leta. Sa svog mati~nog aero-droma “Nikola Tesla“ u Beogradu,Er Srbija danas leti do ukupno 44destinacije u Evropi, na

Mediteranu, Bliskom istoku i uSevernoj Americi, kako uputni~kom, tako i u teretnom sao-bra}aju. Kompanija takodje nudidugolinijske letove do Azije,Australije, Severne i Ju`ne Amerike,u saradnji sa kod-{er partnerima i sakompanijom Etihad ervejz, svojimakcionarom sa 49 odsto vlasni~kogudela. Flotu avio-kompanije trenut-no ~ini ukupno 21 avion – jedan{irokotrupni, 14 uskotrupnih i {estturboelisnih aviona.

Prioritet Er Srbije jeste dapru`a uslugu izuzetnog kvaliteta zasvoje goste. U tom smislu, ciljkompanije jeste da svojim korisnici-ma usluga pru`i maksimalnu udob-nost tokom putovanja, bez obzirana klasu kojom lete. Va`nost kojase pridaje kvalitetu i sve`ini sasto-jaka ogleda se u u`ivanju koje gos-

tima pru`a ponuda jela tokom leta,kao i u ~injenici da se za obedekoje kompanija priprema i servirakoriste doma}i srpski proizvodi. ErSrbija i u svojoj biznis i ekonom-skoj klasi u ponudi ima jedinstvenespecijalitete srpske nacionalnekuhinje, uz {irok izbor pi}a iz na{ezemlje.

Er Srbija nije samo ime,ve} kao nacionalna avio-kompanijaigra veoma va`nu ulogu u razvojusaobra}aja i turizma u Srbiji, asamim tim i u celoj srpskojekonomiji. Cilj Er Srbije jeste dapostane vode}a avio-kompanija uregionu i da ide dalje, kako biponovo zauzela mesto medjunajboljima u svetu.

Za vi{e informacija o ErSrbiji, molimo vas da posetite: www.airserbia.com.

UUSSPPEE[[NNII LLEETTOOVVII NNAACCIIOONNAALLNNEEKKOOMMPPAANNIIJJEE EERR SSRRBBIIJJEE

George Petkovic- Vice President

Americas

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

25www.serbianmirror.comJanuar 2017.

Pi{e: D`o Moler

BADNJE VE^E JEDNOG BESKU]NIKAHladna decembarska no}, zvezde,

mesec, i ulice poplo~ane hladnommese~inom. Iza{ao sam iz kutije

u kojoj sam spavao ve} ~etiri meseca,kutije od ne~ijeg velikog {poreta na gassa stotinu lampica. Uselio sam se u njuovog leta, ta~nije avgusta, trinaestog, kadaje jo{ bilo vra{ki toplo i komarci ujedaliispod bruklinskog mosta.

Neko je tu ranije stanovao, videosam po slikama glumaca izlepljenim pounutra{njosti kutije od kvalitetnog debel-og kartona. Slika Doris Dej, pa GariKuper, Edi Mrfi, Bert Lankester. A ondai slike svetski poznatih brazilskih fud-balera, Pele, Djidji Vava, pa ~ak i gol-man Zamora, Argentinac. Bilo je lepo uovoj kutiji sve do pre neki dan, toplo, aonda naidjo{e iz Kanade ovi pono}ni ijutarnji mrazevi od kojih otpadaju u{i iprsti na nogama se lede. Iz kutije se lepovidela i reka i bruklinski par oblakodera,pored reke i ogrlica od sijalica navise}im debelim ~eli~nim kablovima kojisu nosili te{ki umorni zardjali most. Letoje bilo divno, jesen, ona mlada jesen, bezmrazeva takodje, ali ovi mrazevi ba{ suupropastili moju besku}ni~ku idilu ino}as sav izmrzao krenuh ulicom. Utrideset i osmoj ulici spazih ko~ije iko~ija{a koji ustade da me pozdravi.

Gledao me je sa nekim po{tovanjem iizgledalo je kao da me ba{ celog danaovde ~eka. Bele ko~ije i crni konj,ko~ijas u kaputu spreman za dugu vozn-ju. Izvolite va{e veli~anstvo, kralju nju-jor{kih besku}nika, idemo u {etnju va{imgradom, gradom koji vas je izabrao zasvog kralja. Seo sam u ko~iju, polako, sanevericom. Odjednom je sve na menipo~elo da svetluca, imao sam divnu kral-jevsku odoru, krunu, prstenje, ~ak i malikraljevski ma~ zadenut na levoj stranistruka, o kai{ i{aran zlatom. Va{eveli~anstvo, pravac 42. ulica. Reflektori,konfete sa obli`njih oblakodera, narodsve~ano obu~en pozdravljao me je.Nikada ova ulica nije bila lepa kao oveno}i. ^udio sam se, divio i otpozdravljaonarodu. Neke sam od tih likova i poz-navao, bili su to poznati besku}nici koje

sam sretao u mom dugom `ivotu ispodmostova i u bud`acima ovog velikoggrada. Bili su sve~ano obu~eni u no{njerasko{nih i bogatih kraljevskih domova.Dovraga, da nisu oplja~kali nekopozori{te i pokupili svu garderobu, pro-lete mi misao kroz glavu. Prolaze}i poredmuzeja vo{tanih figura videh i svoju fig-uru i natpis na zlatnoj plo~i: KRALJNJUJOR[KIH BESKU]NIKA. Sve jeblje{talo, ceo grad, sve ulice, trljao samo~i, nisam mogao da verujem. Na Tajmsskveru u velikoj crvenoj ko~iji sa {estbelih konja sedela je kraljica svihbesku}nika, lepa mlada devojka izIndijanopolisa, koja se nije sna{la uNjujorku i par no}i je prespavala u mojojkutiji na Ist riveru, ispod bruklinskogmosta. Izgledala je ba{ kao kraljica,rasko{no odevena, sa krunom na glavi iogrlicom od deset dijamanata. Sme{ila se,i {irila ruke. ^ove~uljak sa velikombradom u zelenoj dolami od ~oje pridje,otvori vrata moje ko~ije i re~e sve~anodok je narod klicao: Va{e kraljevskoviso~anstvo, kraljica vas o~ekuje, no}asovaj grad pripada nama, ljudima bezdoma. Grad nam je no}as poklonio sebe,izvolite u rasko{nu ko~iju, kraljica vas~eka nestrpljivo. Dok sam i{ao premako~iji sa {est belih konja i gledao tu pre-

divnu devojku u kraljevskoj ode`di kakomi se sme{i, poku{avah da se setimnjenog imena, da da, devojka izIndijanopolisa D`ezabel, D`ezabel! Bacihjoj se u zagrljaj, dok su me so~ne, crvenekao ru`a, usne zvale.

D`o, D`o, hajde ustaj ~ove~e,stigli su ~ista~i ulica i socijalni radnici,odnose na{e male ku}e u djubre, ustaj,baci}e te u veliki kamion, kontejner isamle}e te kao mi{a zaglavljenog uma{ini za mlevenje mesa…

A gde }emo mi, Boby Chen?Pitao sam Kineza koji je “stanovao“ ukutiji do mene…

Idemo u onaj usrani Shalter zabesku}nike na kraju grada, kao i pro{le zime,a onda }e odatle da nas izbace, pa ponovo naulicu i ispod na{eg dragog i milog bruklinskogmosta… Socijalni radnici u belim uniformamasu no}as sakupljali besku}nike i trpali ih ukombije. Zima dolazi u Njujork i treba je pre-broditi u nekom socijalnom {alteru koji zau-dara na mokra}u i supu od starih koko{aka, aonda ponovo sloboda. Bio sam ljut na BobyChena {to me probudio ba{ kada je trebalo dapoljubim so~ne usne moje kraljice D`ezabel,o kako ih je bila lepo napu}ila, onako so~nei crvene i izazovne, ba{ kao one no}i toplogavgusta u mom stanu od kartona…

Sre}no Badnje ve~e!!!

26

^ I N J E N I C E I Z P R O [ L O S T I

Januar 2017.

LE^ENJE UPARIZU

Ve} slede}eg dana 16.oktobra svih {estoroozra~enih zalaganjem

profesora Savi}a i politi~kogvrha, Ko~e Popovi}a, preba~enisu u parisku bolnicu “Kiri“.

Iz bolinice u Parizu@ivota je pisao roditeljimasvakog dana, ne ulaze}i urazloge svog boravka u Parizu,napominju}i da u`iva i obilazigrad. Njegovo pismo od 22.oktobra 1958. godine otkriva upotpunosti ozbiljnost situacije ukojoj se na{ao kao i njegovuzrelost.

“Bio je to za menenekad samo grad snova, dalekihnedosti`nih, onih u kojima imapravo da u`iva jedna specijalnaklasa ljudi, ka`em specijalnamada pritom ne mislim na nekudru{tvenu klasu, mislim samo naljude mentalno zrele, nau~nozdrave i jake da smeju i moguda se upuste i pome{aju sa timParizom, sa gradom u kome ~aki iz bolesni~ke postelje izgleda`ivo, sve u pokretu. Iznenadanadjoh se i ja u njemu. I ja takomali i sitan ho}u ne{to od njega,da ho}u puno. Koliko }e onmo}i da mi pomogne vide}emo.Uostalom sve to sada i nije ba{tako va`no“.

11. novembra profesordr @or` Mate i njegov tim kojisu sa~injavali profesor dr Anri`ame, dr Ramon Latar`, dr @anFransoa Diplan kao i lekari izBeograda dr Branislav Pendi}, drZoran Djuki} i dr Danica Kali}izvr{ili su prvu transplantacijuko{tane sr`i u istoriji medicine.To je bio jedini na~in, ustvaripoku{aj, da se ljudi ozra~eni iosudjeni na smrt spasu. Mnogiproblemi su bili pred lekarimamedju kojima je problem tip-izacije tkiva i utvrdjivanjapravog donatora ko{tane sr`i bionajozbiljniji. Jedino {to se mogloproveriti je krvna grupa. Bio jeto velikoi rizik.

Na poziv bolnice javilisu se dobrovoljci donatori,Francuzi. Nije se takodje znalo{ta }e se desiti sa tim ljudimakoji daju ko{tanu sr` i kako }ese to odraziti na njihovo zdravl-je. Kakve su posledice? Svesnirizika u koji se upu{taju ipak suse odlu~ili da pomognu onimakoje ~ak i ne poznaju. Bili su toOdit Dragi, Reimon Kastani,

Marsel Pabion, Alber Biron iLeon Schwarcenberg. Ovimhumanim gestom vratili su `ivotonima koji su bili ve} otpisani iizgradili jedno divno `ivotno pri-jateljstvo. Otvorili su put zale~enje mnogih bolesti. Koliko

bismo samo kasnili da to nijeuradjeno. Danas je to rutinskametoda le~enja mnogih krvnihbolesti uklju~uju}i i leukemiju.

Boravak u bolniciRadojko Maksi}, jedini `ivi sve-dok, ovako je opisao: Svi su naszavoleli, ne mogu da procenimko je bio bolji, prisniji, famili-jarniji, rodbinskiji da li lekari ilimedicinske sestre, da libolni~arke, da li supruga dr@amea koja nam je bila vi{e odsestre. Ona nas je nekako zav-olela, svi su nas zavoleli, a i minjih.

Radojko Maksi} je bioprvi pacijent koji je dobioko{tanu sr`, ali on nije znao {tamu se daje. Doktor Mate je uzi-mao ko{tanu sr` iz grudne ibedrene kosti davaoca, a u veneprimaoce ubrizgavao je dr @ame.

Posle primanja vrlo lo{esam se ose}ao izjavio je Maksi},koji je posle @ivote najvi{e bioozra~en. Ni{ta nije bilo bolje nidrugim primaocima. Slede}ipacijent je bio @ivota, koji jeprimio najve}u dozu zra~enja.Lekari su za tri nedelje koliko suse brinuli o njima shvatili kolikosu njih dvojica bili povezani ikoliko su bili drugovi. Na`alost,organizam Maksi}a je to nekakopregurao ali @ivotin nije. Ostalih~etvoro ozra~enih postupaktransplantacije su takodje pregu-rali. @ivota je umro 16. novem-bra.

“Politika“ od 21.novembra obave{tava javnost da

se na{i atomisti uspe{no oporavl-jaju u Parizu i da je od posledi-ca radijacije jedan od njih umro,ne navode}i mu ni ime.

@ivota Vrani}, hrabri24. godi{nji mladi}, najbolji stu-dent fizike na Pirodno-mata-

mati~kom fakultetu u Beogradu,onaj koji je pritisnuo dugme ispre~io da tragedija u Vin~i nebude ve}a, dopremljen je u svojeselo Mojsinje u limenomzatvorenom sanduku i sahranjenbez i jedne re~i.

18. februara 1959.godine “Politika“ objavljuje dasu se atomisti posle uspe{nogle~enja u Parizu vratili u zemljui da su radi dalje brige o nji-hovom zdravstvenom stanjusme{teni na Hematolo{ko ode-lenje interne klinike Vojno med-icinske akademije. I ni{ta vi{e.

Tim lekara dr Matea jeprihvatio rizik ovog istorijskogpoduhvata, transpantacije ko{tanesr`i, i uspeo je. Time je biootvoren put za le~enje mnogihbolesti.

Ko{tana sr` je sund-jerasto tkivo unutar kostiju kojesadr`i mati~ne }elije, kojeproizvode krvne }elije u telu. Toje bio prvi put da transplantko{tane sr`i, ne od blizanaca,bude prihva}en, i ozra~enifizi~ari su pre`iveli.

Nekoliko godina kasnijedr Mate je iznenadio svetobjavljuju}i metodu le~enja paci-jenta obolelog od leukemije, pri~emu }elije ko{tane sr`i donato-ra uba~ene u organizam pacijen-ta uni{tavaju mati~ne }elije paci-jenta ~ime se menja i njegov tipkrvne grupe u tip donatora.Mati~ne }elije donatora preuzi-maju kontrolu i napadaju }elijeraka kao strano telo. Naravno,

glavni problem nauke o transpal-nataciji je kako spasiti zdrave}elije pacijenta koje su takodjeugro`ene.

Doktor Mate je ceo svoj`ivot posvetio borbi protivbolesti, ostaju}i prijatelj srpskognaroda do kraja svog `ivota.Umro je na dan udesa u Vin~i2010. godine 15. oktobra.

ONKOLO[KI CENTAROnkolo{ki centar KBC

Be`anijska Kosa koji danas nosiime dr @or` Mate i osnovan je1975. godine.

Bio je to to te`ak peri-od i kako je ispri~ao profesor drMiodrag Djordjevi}, onkolog, svisu mislili da ne}emo uspeti, aonda je prisko~io u pomo} drMate. Po~eo je da dolazi svakogmeseca i ono {to je interesantnonikad nije odsedao u hotelu,odsedao je u sobi bolesni~koj isa nama jeo istu hranu kao ibolesnici. Nikad nije imaonikakvih materijalnih prohteva iu tome i le`i njegova veli~ina.Bio mi je u~itelj i prijatelj.Nesebi~no je delio svoje znanje istrahovito je voleo srpski narod.Od njega smo nau~ili jako puno.Bilo nam je jako va`no da~ujemo njegovo mi{ljenje i kon-sultaciju o pacijentima koje smole~ili. Sa dr Mateom imali smo

jedan bliski i prijateljski odnos.U znak zahvalnosti i dubokogpo{tovanja danas na{a klinikanosi njegovo ime.

*O “Vin~a akcidentu“ se

}utalo godinama, ~ak jenastradalima preporu~eno da otome ne pri~aju.

Jedan od ozra~enihistra`iva~a Stijepan Hajdukovi} usvom tekstu “Svedok dogadjaja“objavljenog po njegovoj `eljiposthumno 1997. godine pi{e:

Jednog dana pozvao meje Slobodan Naki}enovi}, sekre-tar SKNE i doslovce rekao:“Dru`e Hajdukovi}u, drug Marko(Aleksandar Leka Rankovi})smatra da bi svako objavljivanjebilo kakvih podataka o tome{tetilo ugledu zemlje i da bi se tosmatralo kao neprijateljski akt“ idodao “Komentari{ite kad prodjejedno tridesetak godina, a sada jebolje da }utite“. Tu poruku sampreneo svojim drugovima i }utalismo kao ribe.

@ivota Vrani} je biodjak U`i~ke gimanzije. Bio jeponos profesora i u~enika. Nijebilo oblasti koja ga nije intereso-vala. 11. maja 2012. godineuspostavljen je fond @ivotaVrani} u okviru U`i~ke gimanz-ije za nagradjivanje najtalento-vanijih u~enika.

(Zabele`eno oktobra2016. godine)

Pi{e: Dr Vojin Drenovac - Drugi deo

PRAVI I ONI DRUGI...

Dr Radojko Maksi}, jedini pre`iveliDr @or` Mate

N A [ I U S V E T U

27Januar 2017. www.serbianmirror.com

BO@I] KOD TRI BIKASrbi u gradu Ho [i Min otvorili prvu srpsku kafanu u Indokini

Dragan Mladenovi}, biznismen sa juga Srbije, sa prijateljima otvorio prvu srpsku kafanu u Vijetnamu i sprema velika slavlja sa srpskim truba~ima

Pi{e: Marko Lopu{ina

Srpski truba~i u prslucima i{ajka~ama, devojke u srp-skoj narodnoj no{nji i srp-

ska jela na trpezi sr` su progamakojim se u vijetnamskoj prestoni-ci Ho {i Minu do~ekuju Novagodina i Bo`i}. Glavni organiza-tori ovih slavlja su Srbi, biznis-meni Dragan Mladenovi}, DraganKostov, Zoran Mati} i Neboja{aMici}.

“Rodjeni u horoskop-skom znaku bika ova trojicana{ih ljudi Kostov, Mati} i Mici}su nedavno otvorili prvi srpski

restoran u Indokini. Ja samkumovao i dao mu naziv Kod tribika“, kazuje nam DraganMladenovi}, poznati proizvodja~drvenog name{taja u Vijetnamu iu Evropi.

Mladenovi} je rodom izKumanova. Zavr{io je studije{umarstva. Nije na{ao posao uSRJ i oti{ao je po~etkomdevedesetih u Australiju.Diplomirao je dizajn na Mona{univerzitetu u Melburnu. Pre{aoje 1993. u Hanoj, radio u korpo-racijama i dobijao male divi-dende. Otvorio je 1996. radionicu“Rare Dragan“. Vlasnik je fab-

rike i proizvodja~ umetni~kogname{taja sa 250 zaposlenih i4.000 artikala u katalogu.Njegovi prijatelji Kostov, Mati} iMici} su takodje biznismeni, kojisu neraskidivo vezani za srpskizavi~aj.

Restoran je otvoren ucentru prestonice pre desetakdana i ve} je pun gostiju. UVijetnamu `ivi i radi oko 50Srba, pilota, trgovaca, sportista,u~itelja, biznismena, ali ima i jo{stotinu biv{ih Jugoslovena izHrvatske, BiH, Crne Gore iSlovenije.

“Miris Jugoslavije ikuhinja Srbije, sa svadbarskimkupusom, projom, punjenimpaprikama i doma}om rakijom,privukli su nenadano mnogogostiju ve} prvih dana. To mipru`a nadu da smo uradili pravustvar kada smo otvorili prvi srp-ski restoran isto~no od Turske iju`no od Kine“, pri~a {ef kuhin-

je Dragan Kostov, ~ijim speci-jalitetima ne odolevaju niVijetnamci.

Sva ~etvorica danas kra-jem decembra rade na tome da sagostima zajedno u restoranu “Kodtri bika“ organizuju novogodi{njido~ek i slavlje povodom Bo`i}a.

“Potpuno spontano do{lismo na ideju da pozovemo gostena do~ek Nove 2017. godine i naproslavu Bo`i}a 7. januara.Odziv je neverovatno veliki. Ve}se prijavilao 70 gostiju, a najavi-lo jo{ toliko. Pored na{ih ljudi,dosta njih je sa prostora biv{eJugoslavije Za njih pripremamoprijatno iznenadjenje iz Srbije,{umadijske truba~e koji }e da

sviraju po ~itavu no}“, najavljujeslavljeni~ki program DraganMladenovi}

U programu u~estvuje ifolklorna grupa sa juga Srbije, izzavi~aja doma}ina, koji svakogleta pose}uju Pirot, Vranje,Vlasotince i napajaju se zvucimarodnog kraja.

“Srbija je tamo gde smomi njeni iseljenici.Vijetnamcima se dopala na{akafana, jer u njoj mogu da upoz-naju jedan druga~iji narod, jednumalu zemlju sa Balkana, ~iji ljudiu`ivaju u odli~noj hrani, pi}u isjajnoj muzici“, obja{njava svojuspeh {ef kuhinje i suvlasnikDragan Kostov.

PREBRANAC, SARMA I ]EVAPI

U jelovniku majstorakuhinje Dragana Kostovanalaze se srpski speci-jaliteti: pasulj prebranac,sarma, meso sa ro{tilja,kuvana rakija i vino, kao islavsko `ito i kola~. U ovojhrani u`ivaju ne samo Srbi,nego i Vijetnamci i biv{iJugosloveni.

VELIKI SRBINKao enterijerista i dizajner Mladenovi} je restaurirao

drvene elemente u srpskim crkvama u Australiji. Poslehramova Sveti Stefan i Lazarica u Sidneju i crkve SvetogDimitrija u Melburnu, priprema se da uradi mozaik u hramuSveti Ilija, jedine srpske crkve ispod zemlje u rudniku opalaKopa Pidi.

Srpska kafana i osoblje TRI BIKA u Sajgonu

Atmosfera u kafani Tri bika u Sajgonu.

H R O N O L O G I J A 2 0 1 6 .

Januar 2017.28

09. 1. – Novak Djokovi}osvojio je turnir u Dohi po{to jesavladao Rafaela Nadala sa 6:1,6:2. Novak je prvi put u karijeriuspeo da osvoji turnir u Dohi, pasada ima okruglo 60 ATP trofeja ukarijeri.

18. 1. – Sedmoro u~enikaMatemati~ke gimnazije naMedjunarodnoj olimpijadi uKazahstanu osvojilo je {est medal-ja: tri zlatne, jednu srebrnu i dvebronzane.

21. 1. – Sudsko ve}eEuleksa osudilo je lideraGradjanske inicijative SDP OliveraIvanovi}a na devet godina zatvorazbog ratnih zlo~ina po~injenih1999. godine u KosovskojMitrovici. Pored Ivanovi}a postu-pak je vodjen jo{ protiv ~etvoriceSrba koji su oslobodjeni svihoptu`bi.

10. – 23. 1. – VaterpolistiSrbije odbranili su titulu {ampionaEvrope pobedom nad Crnom

Gorom 10:8, pred 16.000 gledala-ca u Beogradskoj areni. EkipaDejana Savi}a osvojila je tre}euzastopno zlato na kontinentalnimtakmi~enjima i tako izjedna~ilirezultat sa SSSR-om.

26. 1. – Zvani~no otvore-na @elezni~ka stanica BeogradCentar – Prokop, predvidjeno jeda }e preme{tanje saobra}aja saGlavne stanice trajati godinu dana.

19. 2. – Potpisan Zakon opotvrdjivanju sporazuma izmedjuSrbije i NATO, {to je izazilopolemike i proteste. Sporazumomje predvidjena sloboda kretanja iimunitet svim pripadnicimaNATO-a.

27. 2. – Najva`nija utak-mica srpskog fudbala igrala se po150. put, a ne pamti se kada jeneka ima ekipa ima toliko velikubodovnu prednost. U ve~itom der-biju izmedju Partizana i Crvenezvezde crveno beli savladali suPartizan sa 2:1, ~ime je Zvezdaosvojila 32 boda vi{e od {esto-plasiranog Partizana.

4. 3. – Raspu{tenaSkup{tina Srbije, izbori }e bitizakazani za 24. april.

10. – 15. 3. – U Srbijiprogla{ena vanredna situacija zbogpoplava.

11. 3. – Slavni glumac

Dragan Gaga Nikoli} preminuo jeposle duge i te{ke bolesti. Njegovekolege ka`u kako je Nikoli} biosjajan ~ovek, autenti~an glumac iprva iskra progresivnog u kulturi.

24. 3. – Hag izrekaoprvostepenu presudu RadovanuKarad`i}u za zlo~ine u BiH od 40godina zatvora, ocenjeno da jeodgovoran za genocid u Srebrenicii opsadu Sarajeva. U Karad`i}evuodbranu, iskaze je dalo 248 svedo-ka, dok je na poziv raspravnogve}a, svedo~io jedan svedok.

26. 3. – Glumac MarinkoMad`galj preminuo je u 37. godi-ni posle duge borbe sa bole{}u.

31. 3. –Ha{ki tribunal jeizrekao prvostepenu oslobadjaju}upresudu Vojislavu [e{elju i naveoda lider SRS nije kriv ni po jednojta~ki optu`nice za ratne zlo~ine.

3. 4. – Novak Djokovi}osvojio Miami Open: 28. ATPMasters titula (oboren rekordRafaela Nadala), osvojio98,199.588 US$ na turnirima(oboren rekord Rod`era Federera).

18. 4. - Potpisan Ugovoro prodaji "@elezare Smederevo"kineskoj kompaniji "Hestil", kojaje dala obavezuju}u ponudu zakupovinu svih 98 imovinskih celi-na `elezare za 46 miliona evra,planira da u `elezaru investira 300miliona evra, dostigne maksimalnuproizvodnju od 2,1 miliona tona izadr`i svih 5.050 radnika.

24. 4. – Vanredni sku-p{tinski izbori u Srbiji, takodje iredovni pokrajinski i lokalni.Naprednjaci zadr`avaju natpo-lovi~nu ve}inu u republi~kom par-lamentu, dobili je u pokrajinskom.

25. 4. – “Fantomsko“ru{enje u beogradskoj Savamali:maskirani ljudi u sred no}i sru{iliniz objekata na uglu Hercegova~kei Mostarske ulice.

1. 5. – Izgorela crkvaSvetog Save u Njujorku. Po`ar jeizbio samo nekoliko sati nakon {to

su vernici u njoj prisustvovaliuskr{njoj liturgiji.

2. 5. – Kosovo primljenou UEFA, potom je isto u~inila iMedjunarodna fudbalska organi-zacija (FIFA), ~ime je toj selekcijiomogu}en nastup u kvalifikacijamaza Mundijal u Rusiji u 2018.godine.

4. 5. – Ponovljeni izbori

na 15 bira~kih mesta u Srbiji,DSS-Dveri prelaze cenzus.

10 – 14. 5. – PesmaEvrovizije u Stokholmu, sa novimsistemom glasanja: Sanja Vu~i}(Srbija) 18. mesto, D`amala izUkrajine prva.

22. 5. – Vode}i svetskimediji preneli su vest da je velikajugoslovenska filmska zvezda Bata@ivojinovi} preminuo u 82. godini.

5. 6. – Novak Djokovi}osvojio je Rolan Garos, jedinigrend slem turnir koji mu je

nedostajao u riznici trofeja, iaktuelni je {ampion sva ~etirigrend slem.

15. 6. – Proslavljeniglumac Milorad Mandi} Mandaiznenada je preminuo u 56. godini,nakon {to mu je pozlilo na scenitokom izvodjenja predstave.

17. 6. – Predsednik NRKine Yi Jinping stigao u trod-nevnu posetu Srbiji, potpisano vi{eod 20 sporazuma i ugovora. Si jedo{ao u Srbiju na poziv predsedni-ka Nikoli}a, {to je prva posetakineskog predsednika na{oj zemljiposle vi{e od 30 godina.

23. 6. – Prvi putni~kiavion iz Srbije za SAD posleskoro ~etvrt veka sleteo je na aero-drom D`on F. Kenedi. Avion ErSrbije erbas A 330 do~ekan jevodenim topovima, kao i bilbor-dom na kome je pisalo “JFK aero-drom pozdravlja Er Srbiju“.

5. 7. – Nova madjarskapravila, migrante uhva}ene osamkilometara od granice vra}aju uSrbiju.

7. 7. – Privredni sud uZaje~aru usvojio je unapredpripremljeni plan reogranizacije~etiri preduze}a u sastavu RTBBor, saop{tila je ta kompanija.

Ovo restrukturiranje vred-no 1,2 milijarde evra, predstavljanajve}e finansijsko restrukturiranjeu Srbiji ikada.

5 – 21. 8. – Letneolimpijske igre u Rio de @eneiru.Srbija osvojila dve zlatne, ~etirisrebrne i dve bronzane medalje.Vaterpolo reprezentacija Srbijeprvi put u istoriji na{e zemljepostala je olimpijski {ampion.Kosovo prvi put u~estvovalo iosvojio jednu zlatnu medalju.

11. 8. – Srbije je dobila

novu vladu. Vlada Srbije ima 19ministara, od kojih su troje bezportfelja. U odnosu na prethodnu,na ~ijem je ~elu takodje bio Vu~i},u novoj Vladi ima osam novihministara, medju kojima je i {estnovih lica.

16. 8. – PotpredsednikSAD D`ozef Bajden posetio jeSrbiju sa suprugom D`il i unukomNatali. Ovo je Bajdenov drugiboravak u Beogradu, prvi put jebio 2009. godine.

19. 8. – Velika dramskaumetnica Mira Stupica preminulaje dva dana nakon 93. rodjendana.Ostavila je izuzetan trag u dram-skoj umetnosti, i na sceni i na plat-nu. Dobila je najpresti`nija priz-nanja, progla{ena glumicom XXveka.

30. 8. – Vije}e za imple-mentaciju mira u BiH pozivaRepubliku Srpsku da odustane odreferenduma o danu Republike,Rusija izdvojila mi{ljenje.

2. 9. – U Beograduuhap{en hrvatski {pijun – nakonbrze nagodbe dobio tri godine.

11. 9. – Ivana [panovi}oborila je dr`avni rekord u skokuu dalj. Ve} u prvom skoku u cen-tru Beograda, na atletskom spek-

taklu odr`anom na Terazijama,Ivana je sko~ila 7,10 metara.

20. 8. – PremijerAleksandar Vu~i} govorio je uNujorku na panelu posve}enompomirenju u regionu 20 godinanakon Dejtona. Kako je rekao, nijemu bilo lako da dodje u Njujork,budu}i da je Bil Klinton, ~ija jefondacija organizovala panel, biopredsednik SAD kad je Srbijabombardovana.

25. 9. – List Ogledalo u^ikagu obele`io 15 godina posto-janja.

25. 9. – U RepubliciSrpskoj je odr`an referendum nakojem se je 99,8% gradjana izjas-nilo da li `ele da se 9. januar iubudu}e obele`ava kao DanRepublike u RS.

2. 10. – Lokalni izbori uBosni i Hercegovini. Uspeh SNSDu Republici Srpskoj i Srbi posle 17godina prvi put osvojili apsolutnuvlast u Srebrenici.

5. 10. – Savet bezbed-nosti UN izabrao biv{eg premi-

jera Portugala Antonija Gutere{aza novog generalnog sekretaraUjedinjenih nacija. KandidatSrbije Vuk Jeremi} je zadr`aodrugu poziciju sa osam pozitivnihglasova, od toga je dobio triglasa zemalja stalnih ~lanica SBUN.

8. 10. – Kosovski parla-ment izglasao zakon kojim bivlada preuzela 80% rudarsko-met-alur{kog kombinata Trep~a, {tosrpska vlada smatra konfiskacijom.

16. 10. – Parlamentarniizbori u Crnoj Gori: relativnave}ina za DPS, uhap{eno 20

dr`avljana Srbije pod optu`bomplaniranja teroristi~kih napada.

29. 10. – Blizu ku}e pre-mijera Vu~i}a pronadjeni sanducisa oru`jem, sumnja se na pripremuatentata.

7. 11. – Otvorena deoni-ca autoputa Beograd – Ju`niJadran, Ljig – Preljina, du`ine 40,4km.

2.- 4.12. – ^etvrti Srpskifilmski festivalu ^ikago, ovegodine odr`ao se u ~etiri ameri~kagrada, ^ikagu Va{ingtonu, Dalasui Njujorku. Prikazano je sedamnajnovijih filmova srpske kine-matografije, a sve projekcije bilesu rasprodate.

15.12. – Medjunarodnatelekomunikaciona unija (ITU)dodelila je, na osnovu Briselskogdogovora i pisma Srbije, geograf-skoj oblasti Kosova pozivni broj+383. U dopisu se podse}a da jedogovoreno da se ime APKosovo i Metohija u tehni~kimaneksima Unije pominje kaoKosovo sa zvezdicom, uz fusno-tu.

19.12. – Republikanskikandidat na izborima za predsedni-ka SAD Donald Tramp osvojio jepotrebnih 270 glasova elektora izvani~no je postao 45. predsednikSAD.

21.12. – Kao podr{kuSrbiji, Rusija poklanja {est aviona“mig 29“, pri ~emu }e nas tri fazenjihove modernizacije ko{tatiukupno izmedju 180 i 230 mil-iona evra. Dobili smo na poklon i30 tenkova T-72 S i 30 borbenihizvidja~kih oklopnih vozilaBRDM 2 i cevi 14,5 mm (manjetopove)“.

Najva`niji dogadjaji iz 2016. godine

VA@NI DOGADJAJI IZ 2016. GODINE

^ E S T I T K E

29www.serbianmirror.comJanuar 2017.

30 Januar 2017.

^ E S T I T K E