snajperska pu[ka poluautomatska … odbrana arsenal 15.pdf · 30 15. .mart 2008. u poluautomatska...

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL15

DRAGUNOVKANA SRPSKI NA^IN

P O L U A U T O M A T S K A

S N A J P E R S K A P U [ K A

7 , 6 2 M M M - 9 1

P E [ A D I J S K O B O R B E N O V O Z I L O

B A D G E R 8 H 8 M C V

JAZAVAC IZ JU@NE AFRIKE

A M E R I ^ K I

O B A L S K I R A T N I B R O D

L C S – L I T T O R A L C O M B AT S H I P

MODULARNO PLOVILO

3015. .mart 2008.

U

P O L U A U T O M A T S K A S N A J P E R S K A P U [ K A 7 , 6 2 M M M - 9 1

Poluautomatska snajperskapu{ka 7,62 mm M-91DRAGUNOVKA

NA SRPSKI NAÎN 30

Ruski revolveriKOD KOWICE

DO SPECNAZA 34

Raketni sistem iskander-MOPASNO PRECIZAN 37

Kinesko oklopno voziloZBD2000JURI[NA AMFIBIJA 39

Pe{adijsko borbeno voziloBadger 8h8 MCV

JAZAVAC IZ

JU@NE AFRIKE 41

Ameri~ki obalski ratni brodLCS

MODULARNO PLOVILO

ZA RAZNE MISIJE 44

Laki tenk M3

STJUARTI S PETOKRAKAMA 49

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ

Taj snajper nije bio

puka kopija sistema

SVD dragunov, ve} je

zadrào ve}inu dobrih

re{ewa koja su primewena

na doma}em modelu iz

1976. godine.

Primarni zahtev za takvu

vrstu oru`ja – visoka

preciznost na velikim

distancama – ispuwen je i

potvr|en prilikom

eksploatacije i u

najteìm uslovima.

nekada{woj JNA snajperske pu{kebile su jedino oru`je me|u pe{a-dijskim naoruàwem koje po kali-bru nije bilo zasnovano na metku7,62h39 mm M1943 i sistemu Kala-{wikov koji je fabrika namenske

proizvodwe „Crvena zastava" uspe{noprimewivala na doma}im modelima au-tomatskog oru`ja. Naime, „sredwi“ me-tak Jelizarova i Seminina nije odgova-rao takti~ko-tehni~kim karakteristika-ma snajpera pa su se na{i konstruktoriopredelili za razvoj snajperske pu{ke ustarom proverenom kalibru 7,9h57 mm.Tako je nastala petometna snajperska pu-{ka kalibra 7,9 mm M 1969. No, ni tarepetirka nije se dugo zadràla u vojsci.

Godine 1972. po~eo je razvoj noverepetirke i poluautomatske pu{ke. Iza-brana je poluautomatska snajperka kojase 1976. godine uvodi operativnu upo-trebu kao M 76 u kalibru 7,9 mm. Tooru`je u novom-starom kalibru zadiviloje ne samo doma}e ve} i inostrane po-znavaoce oru`ja, ali nije zablistalo nasvetskom trì{tu, sem ne{to malo u ze-mqama Tre}eg sveta. Razlog je bio kali-bar. A odgovor na pitawe za{to je on ta-kav daje posleratna istorija.

KORENI

Sovjetski Savez je posle zavr{etkaDrugog svetskog rata video u tada{woj Ju-goslaviji partnera pa je do 1947. godinena{oj zemqi prodao velike koli~ine stre-qa~kog oru`ja – 104.000 pu{aka, 4.580komada snajperskih pu{aka mosin-nagana7,62 mm M1891/30, 7.240 pu{komitraqe-za 7,62 mm dektjarev DP1927 i 950 mi-traqeza 7,62 mm maksim M1910/30.

Godine 1947. Sovjetski Savez je na-{oj dràvi odobrio novi desetogodi{wi

DRAGUNA SRPSKI

bila prevelika za broj snajperskih pu-{aka koji se nalazio tada u na{oj vojscipa je dosta ostalo u magacinima. Sem to-ga, nova snajperska pu{ka koja je uvedenau operativnu upotrebu imala je kalibar7,9 milimetara.

A onda se desio obrt. Kada se avgu-sta 1974. na Kolegijumu saveznog sekre-tara za narodnu odbranu odlu~ivalo okupovini licence i osvajawu proizvodwesavremenog sovjetskog sredweg tenka T-72, u paketu sa tenkom bio je i tenkovskimitraqeza 7,62 mm PKT (Puwemjot Kala-{wikova, tankavoj) koji se na standard-nom mitraqeskom bipodu ili tripoduStepanova, koristio i kao pe{adijskooru`je. Od tog momenta po~iwe i na{einteresovawe za to oru`je, tako da sestari ve} pomalo zaboravqeni kalibarposle oko pola veka vratio u aktivnuupotrebu u JNA.

Sama konstrukcija ~aure nametnulaje dodatne zahteve pred tim konstrukto-ra, a jedino re{ewe bilo je da se mewakonfiguracija ~ela leì{ta metka zbogoboda ~aure. Trebalo je re{iti i pita-we izbacivawa ~aure jer je sam obod na

31

kredit u vrednosti od 78 miliona dola-ra, na osnovu koga je odmah isporu~eno54.000 karabina 7,62 mm mosin-naganaM1944 i, ni mawe ni vi{e nego, 61 mi-lion metaka 7,62 h 54 R. Ta koli~ina je

UNOVKANAÎN

O K V I R

Okvir, koji je namewen za sme-{taj 10 metaka, postavqa se na pu{kusa dowe strane (u predwi deo sandu-ka) i utvr|uje utvr|iva~em. Telo okvi-ra je izra|ena od lima presovawem iono spaja sve delova u jednu celinu.Na stranama ima ispup~ewa koja muobezbe|uju ~vrsto}u. Sa predwe i zad-we strane nalaze se po jedan ispust ito – sa predwe strane radi ka~ewaokvira u sanduk, a sa zadwe strane ra-di utvr|ivawa.

O P T I ^ K I N I [ A N

Opti~ki ni{an M91 je opti~komehani~ki instrument koji se koristiza ni{awewe pri ga|awu pojedina~nihi dobro zamaskiranih ciqeva dawu iu sumrak. Kako je kon~anica osvetqe-na tricijum gasom taj ni{an omogu}avavisoku ta~nost ga|awa malih i udaqe-nih ciqeva u nepovoqnim svetlosnimuslovima (sumraku, mese~ini ili svi-tawu). Ni{an se odlikuje veoma malommasom i lako}om montirawa i demon-tirawa na pu{ku. Pored toga lak je iza kori{}ewe. Kada je montiran napu{ku, pomo}u ni{anskog tunela, stre-lac moè da ni{ani mehani~kim ni{a-nom do 400 m daqine. Opti~ki ni{anse koristi u svim vremenskim i meteouslovima na otvorenom prostoru. Zatakve uslove kori{}ewa primewenasu konstruktivna re{ewa i materijalikoji ga ~ine pouzdanim za upotrebu.

Savremeno re{ewe opti~kog ni-{ana obezbe|uje dobre opti~ke karak-teristike, podesno ni{awewe i lakouo~avawe ciqa. Tehni~ki je idealnore{eno da se kon~anica i obrtni si-stem nalaze u zajedni~kom nosa~u, jeru tom slu~aju kada se pomera daqinaga|awa preko dobo{a daqinara, ipravac preko mehanizma, vrh streli-ce kon~anice uvek ostaje u centru vid-nog poqa. Ta karakteristika omogu}a-va ugodnije ni{awewe.

G U M E N I Z A [ T I T N I K O K A

Gumeni za{titnik oka sluì zapravilno i udobnije ni{awewe. Tako-|e, on {titi so~ivo okulara od pr-qav{tine i mehani~kih o{te}ewa.Ali za sve strelce vaì pravilo:„Pri ni{awewu je obavezno da okosnajperiste bude na odgovaraju}emrastojawu od okulara jer se, u su-protnom, bez obzira na postojawe za-{titnika na okularu, moè pri opa-qewu povrediti. Ta povreda se me|usnajperistima popularno zove idiot-ski rez.”

~auri zapiwao za klip. Sve te problemekonstruktorski tim je uspe{no re{avaou hodu. A novi snajper nije predstavqaopuku kopiju sistema Dragunov, ve} je za-drào ve}inu re{ewa primewenih nadoma}em modelu iz 1976. godine, koja suse pokazala veoma dobra.

Za novu snajpersku pu{ku konstrui-san je i prigu{iva~ zvuka, koji je tolikodobar da je nivo buke obarao na mini-mum 12 decibela. Primarni zahtev zatakvu vrstu proizvoda: „velika preci-znost na velikim distancama”, ispuwen

Savremeno re{ewe opti~kog ni{ana obezbe|uje dobre opti~kekarakteristike, podesno ni{awewe i lako uo~avawe ciqa

32

320 m, za siluetu grudi (visine 50 cm) 450m a za siluetu u pokretu (150 cm) efika-san domet je 650 metara.

Za ga|awe snajperskom pu{kom kori-sti se metak 7,62 mm M30 (J) sa te{kimzrnom (koji je uspe{an pandam sovjetskomte{kom zrnu M1930 D sa popre~nim opte-re}ewem od 25 g/cm2), zatim metak 7,62mm sa obi~nim zrnom ^J M87 (pandam so-vjetskim lakim zrnima sa ~eli~nim jezgromM1908 PS, M1908/1930 i M1908 ST-M2, popre~no optere}en od 22 g/cm2), a imetak 7,62 mm h 54 M30 (J) tip I i II. Po-red toga koristi se {kolski i manevarskimetak.

je i potvr|en prilikom eksploatacije unajteìm uslovima. Kori{}eni su viso-kokvalitetni materijali, uz veliku pre-ciznost izrade.

UNAPRE\EWA

Poluautomatska snajperska pu{ka7,62 mm M91 prvenstveno je namewena zauni{tavawe va`nih pojedina~nih otkri-venih (nepokretnih, trenutnih, pokretnih)i maskiranih ìvih ciqeva na ve}im da-qinama. Uspe{no dejstvo snajperskom pu-{kom na otkrivene i dobro vidqive ci-qeve dawu postiè se na daqinama do1.000 metara. Najboqi rezultati seostvaruju na daqinama do 800 metara.Na niskolete}e avione, bespilotne lete-lice i helikoptere te padobrance, uspe-{no dejstvo snajperskom pu{kom postièse na daqinama do 500 metara. No}u senajuspe{nije dejstvo ostvaruje na daqi-nama do 400 metara. Za mete visine 30cm (silueta glave) efikasan domet je oko

15. mart 2008.

Za dnevna ga|awa snajperskom pu-{kom strelac ima mehani~ki i opti~ki ni-{an, dok za no}na koristi pasivni ni{an.Ni{anska daqina za ga|awe mehani~kimni{anom je do 1.000 metara, opti~kim ni-{anom M83 do 1.200 metara. a pasivnimdo 500 metara.

Snajperska pu{ka puni se okviromod 10 metaka. Brzina ga|awa u borbi za-visi od vrste, teìne i karaktera zadat-ka, a ona moè da iznosi i jedan ili vi{emetaka na dan.

Pri ga|awu snajperskom pu{kom no-}u, uz kori{}ewe opti~kog ni{ana M83ili pasivnog ni{ana, mogu}e je uspe{no

CEV

Unutra{wost cevi je podeqena nadva dela – leì{te metka i vodi{tezrna. Vodi{te zrna je iz`qebqeno iima ~etiri `leba i ~etiri poqa koji-ma je korak uvijawa u desnu stranu. Cevse zadwim delom uvla~i u sanduk. Nawu su navu~eni i u~vr{}eni: postoqepredweg ni{ana sa razbija~em gasova,komora gasnog povratnika, postoqezadweg ni{ana i grivna. Razbija~ ga-sova ima pet uzdu`nih otvora koji zaneiskusne snajperiste mogu da budu idemaskiraju}i elementi, jer ako spustecev bliè zemqi prilikom opaqewamoè da se stvori oblak pra{ine, ko-ji }e odati mesto snajperiste. Na gor-wem delu cevi, iza predweg ni{ana,nalazi se otvor za prolaz dela barut-nih gasova kroz komoru gasnog povrat-nika u cilindar gasnog povratnika.

O B A R A ^ A

Obara~a je pomo}u osovine spo-jena sa sandukom. Dowi deo obara~e –rep, suèn je, povijen napred i viri izsanduka, i anatomski je prilago|en pr-stu, odnosno poloàju prsta strelcapri okidawu. Gorwi deo je prese~en zasme{taj zapiwa~e koja posle ispaqe-nog metka zadràva udara~ u zadwempoloàju, pri ~emu se rep obara~e po-vla~i unazad. Na zadwi ispust zapi-wa~e naleè peta ko~nice koja spre-~avava kretawe nosa~a zatvara~a sazatvara~em napred–nazad. Zahvaquju-}i woj, iako je oru`je napuweno, ni ukom slu~aju ne}e do}i do opaqewa.

Sanduk

Leì{te okvira iobara~a u desnom uglu

33

otkrivati, a na mawim daqinama i uni-{tavati sve aktivne IC ni{ansko-osma-tra~ke ure|aje.

Snajperska pu{ka u svom kompletuima no` sa no`nicom koji se koristi uborbi prsa u prsa. Spajawem noà i no-`nice u makaze mogu}e je se~ewe ìce uì~anim preprekama, telefonskih linijai drugih kablova.

Pu{ku prvenstveno odlikuje mogu}-nost prilago|avawa razli~itim terenimaradi lak{eg ni{awewa, mogu}nost monta-è razli~itih opti~kih instrumenata iugradwe prigu{iva~a, savr{ena izbalan-siranost, ergonomska konstrukcija, a la-ko se kontroli{e, koristi i odràvava.

Treba re}i da je to oru`je konstrui-sano posle dugog i pa`qivog prou~avawaborbene taktike i iskustva vojnih i poli-cijskih specijalnih jedinica {irom sveta.Ta~nije, pu{ka je razvijana pod nadzoromi u bliskoj saradwi sa nekim od pripad-nika najiskusnijih i najsposobnijih speci-jalnih i antiteroristi~kih jedinica.

Ali wena sudbina nije bila takosvetla. Naime, posle razdruìvawa SVDje ostao u Srbiji u fabrici namenskeproizvodwe „Crvena zastava”, upravokod onih koji su ga i razvili i koji suuspe{no ovladali tehnologijom wegoveproizvodwe.

Nekoliko puta je poku{avano da se tajprojekat oìvi, ali baz uspeha. Kada seuzme u obzir da je re~ o kopiji poznatogoru j̀a koje je unapre|eno obi{lo pola sve-ta i kori{tena u ratovima od Avganistana,preko ̂ e~enije i Iraka i ko zna jo{ gde, mo-ra se primetiti da je Srbija ostala bez do-brog aduta svoje fabrike namenske indu-strije. Oslawaju}i se na staru slavu neka-da{we „Crvene zastave”, a danas „Zastava- oru`je”, wihov SVD verovatno bi na{aokupca na svetskom trì{tu.

I{tvan POQANAC

K U N D A K

Kundak sa rukohvatom izra|en je iz jednog dela. Nije od drveta ve} od polieste-ra koji se odlikuje veoma velikom otporno{}u na udarce, temperaturu i veoma je la-gan. Kundak je posle samog rukohvata {upaq, odnosno ima dva otvora. Prvi otvorobezbe|uje hvatawe rukohvata. Pomo}u tog otvora mogu}e je i montirawe oslonca zaobraz koji se stavqa na gorwi deo kundaka. Drugi, mawi otvor je odmah iza prvog ikroz wega prolazi ~eli~na {ipka pomo}u koje se fiksira remnik za pu{ku. Kundak sarukohvatom i osloncem za obraz omogu}ava {to udobnije rukovawe sa snajerskom pu-{kom prilikom ni{awewa.

Svojim predwim i mawim delom kundak sa rukohvatom oslawa se na branik oba-ra~e sa zadwe dowe strane, {to mu obezbe|uje dodatnu stabilnost. Na kundaku i narukohvatu nalaze se potkov i vijci za utvr|ivawe, u veli~ini spram dimenzija.

Odmah pa`wu privla~i zavr{na faza obrade celog kundaka i rukohvata. Onje savr{eno ravan i na kraju prevu~en lakom za drvo, {to ponekad zna da bude iproblem. Naime, kundaka ne reflektuje svetlost na ve}e daqine, ve} na mawe, ato moè biti kobno za snajperistu. Zato bi u zavr{noj obradi bilo mnogo boqe dakundak ostane nelakiran ili prevu~en crnom bojom koja ne reflektuje svetlost –odsjaj sunca.

GASNA KOMORA

Gasna komora sa regulatorom ga-sova izra|ena je u obliku duplog cilin-dra i kod we je dowi cilindar komorenavu~en na cev i utvr|en ~ivijama. Ugorwem cilindru sme{ten je regulatorprotoka gasova koji ima dva otvora raz-li~itog pre~nika i tri poloàja obele-èna brojevima 1, 2 i slovom „P”.

Poloàji „1” i „2” ozna~avaju ve-li~inu pre~nika otvora, a u poloàju„P” zatvoren je otvor za odvo|ewe ba-rutnih gasova na cevi. Taj poloàj se ko-risti kada pu{ka ne radi polautomat-ski, odnosno, kada je potrebno elimini-sati zvuk koji nastaje pri sudaru delovai uglavnom se koristi kada se na pu{cinalazi prigu{iva~.

Kundak je savr{eno ravan i nakraju je prevu~en lakom za drvo

Prigu{iva~ konstruisan za tu pu{kusmawuje nivo buke na minimum 12 decibela

Gasna komora sa regulatoromgasova je izra|ena u oblikuduplog cilindra

R U S K I R E V O L V E R I

15. mart 2008.34

Revolveri S&W Russian,

Nagant M95, OC-01S kobalt,

AEK 906 nosorog, R-92, udar,

gnom, MP-412 REX samo su

neka od oru`ja koja su

obeleìla istoriju ruskog

malokalibarskog naoruàwa.

Iako je ve}ina bila kvalitetne

konstrukcije, nisu postigli

ve}i uspeh na stranom trì{tu.

Za neke od razloga se zna.

Drugi su nepoznati i verovatno

zavise od krajwih korisnika.

OD KOWICE DO SPECNAZA

Dugo se revolveri nisu smatrali va-`nijim delom naoruàwa pripadnikaruskih oruànih snaga, pa su uvek bi-li na za~equ proizvodnih prioriteta.Preokret u statusu te vrste oru`ja na-

stupio je nakon posete ruskog velikog knezaAlekseja Sjediwenim Ameri~kim Dràvama(XIX vek), gde je imao priliku da sagleda ve}poznate revolvere Smith & Wesson, koje jekoristio tada legendarni Bufalo Bil. KnezAleksej je shvatio wegovu vrednost u naoru-àwu kowice i doneo odluku o uvo|ewu re-volvera u taj rod vojske kao obaveznogoru`ja, uz tradicionalnu sabqu i karabin.

Rezultat wegove posete SjediwenimAmeri~kim Dràvama bio je u ono vremeposao veka za Smith & Wesson – zahtev za is-poruku 150.000 revolvera kalibra .44(10,67 mm) i wihovo uvo|ewe u slu`benuupotrebu Vojske. Tako je ameri~ki revolverpostao prvi slu`beni revolver vojske car-ske Rusije. Uveden je u naoruàwe po~etkom1869. godine.

ORU@JE CARSKIH OFICIRA

Prema mi{qewu nekih autora, revol-ver Smith & Wesson M 1869, popularniS&W Russian, sa metkom .44 Russian, smatrase jesnim od najpouzdanijih te{kih revol-vera ikada napravqenih. Ruskoj vojsci do-stavqani su u tri varijante – tip I, tip II

NAJPOUZDANIJI

Prema mi{qewu nekih autora,revolver Smith & Wesson M 1869, po-pularno nazvan S&W Russian, sa metkom.44 Russian, smatra se jednim od najpo-uzdanijih te{kih revolvera ikad na-pravqenih. Na me|unarodnoj izlo`biu Be~u 1873. dobio je zlatnu medaqu zakvalitet. Ruskoj vojsci dostavqani su utri varijante. Ukupno je isporu~enooko 250.000 komada tog revolvera, odtoga je ve}ina uvezena iz SAD, a samomawi broj napravqen je po licenci uTulskom oruànom zavodu. Pojediniprimerci tog oru`ja kori{teni su i uDrugom svetskom ratu, iako su tada ve}odavno bili zastareli i povu~eni izslu`bene upotrebe.

(razlikovao se po obliku rukohvata ioslonca za sredwi prst na braniku okida-~a) i tip III (ne{to kra}e cevi s mehani~kimizmenama koje su omogu}avale lak{e ras-klapawe i ~i{}ewe od ostalih modela).

Drugi slu`beni vojni revolver car-ske Rusije bio je Nagant M9, kalibra 7,62

mm. To je ujedno i prvi tip koji se samo-stalno proizvodio u ruskim fabrika-ma. Revolver je konstruisan u radio-nici Leona Nagana (Léon Nagant) uLijeù 1895. godine. Prve koli~i-ne za rusku vojsku proizvedene su uBelgiji. Tulski oruàni zavodipo~iwu da ih proizvode po licen-ci od 1901, sve do 1940. godine.Masovno je kori{}en u Prvomsvetskom ratu, a nakon revolu-cije i u gra|anskom ratu. Wiho-

va proizvodwa nastavqena je i zapotrebe Crvene armije. Veliki brojtih revolvera kori{ten je u Drugom

svetskom ratu. Posle 1945. povla~ise iz oruànih snaga, ali ga, zbog kvalite-ta i pouzdanosti, u operativnoj upotrebizadràva NKVD.

Nagant je dosta komplikovano oru`je,s jednom konstrukcijskom odlikom koja gaizdvaja od ve}ine revolvera. Prilikomzapiwawa obara~a, bubaw se pomi~e na-pred za oko 2,5 mm i ~vrsto naleè na zad-wi deo cevi, a predwi rub ~aure posebnokonstruisanog metka ulazi u zadwi deo ce-vi, ~ime se prilikom opaqewa izbegava gu-bitak barutnih gasova, koji nastaju kodstandardnih revolvera izme|u cevi i le-ì{ta metka u bubwu. Iako je svojevreme-no bio pravo mehani~ko ~udo, mnogi kriti-~ari su tvrdili da ono {to se dobilo ta-kvim konstrukcijskim re{ewem nije vred-

mqiv revolver AEK 906 nosorog. Bez sum-we, re~ je o savremenom i kvalitetnomoru`ju, s neuobi~ajenim tehni~kim re{e-wem – cev se nastavqa na komoru bubwa udowem poloàju, odnosno metak se ispa-quje iz najniè komore, umesto iz najvi-{e, {to je uobi~ajeno re{ewe kod ve}ineostalih revolvera.

Wegove konstruktore vodila je ~i-wenica da je pri ga|awu ve}i disbalansteì{ta i ravnine cevi u odnosu na rav-ninu ruke strelca, zbog ~ega je pri opa-qewu ve}i odsko~ni ugao kod revolvera upore|ewu s poluautomatskim pi{toqem,{to nepovoqno uti~e na preciznost po-gotka. Da bi se to izbeglo, konstruktorisu nastojali da na najmawu meru smawerazliku izme|u ravnine cevi i ruke strel-ca, spustiv{i cev na najniù komoru bub-wa, a istovremeno su pomakli teì{tenapred pomo}u ventilisane ni{anskerampe na cevi. Tako se, verovatno, moèposti}i dosta visoka preciznost.

35

no sloènosti konstrukcije (gubitak ba-rutnih gasova izme|u bubwa i cevi kasnijese re{avao ja~om municijom).

Jedino u ~emu je ta konstrukcijskaspecifi~nost bila korisna jeste mogu}-nost prigu{ivawa. Naime, zbog toga {tonema prodora barutnih gasova izvan cevii opaqewe metka se doga|a u zatvorenomokruèwu, na Nagant je mogu}e montiratiprigu{iva~, tako da je to jedini revolveru {irokoj upotrebi ~iji je pucaw bilo mo-gu}e efikasno prigu{iti (smatra se da jeprigu{iva~ razvijen pred Drugi svetskirat za potrebe NKVD).

Nagant se proizvodio u relativnomalom broju varijanti i modifikacija,pri ~emu nijedna nije radikalnije mewalamehanizam ni princip rada oru`ja (uglav-nom je bila re~ o promeni oblika mu{ice,skra}ewu cevi za potrebe NKVD, obliku iuzorku na koricama, i sl.). Jedina vari-janta za koju se moè re}i da ima znatnijepromene jeste takmi~arski revolver TOZ-36, koji je konstruisao Hajdurov 1962. go-dine. Taj revolver je dobio masivnu cev,ni{ane s mikroskopskim pode{avawem,podesivo okidawe i ergonomski, takmi-~arski rukohvat, ali bez promena u na~i-nu rada oru`ja. âk je i municija ostalaista (7,62 mm Nagant). TOZ-36 je dugo bioosnovni revolver sovjetskih strelaca zatakozvano brzo ga|awe silueta.

NEUSPE[NI NA TR@I[TU

Novi zamah u proizvodwi savremenihrevolvera nastupio je po~etkom devedese-tih godina 20. veka, kada je po~ela proiz-vodwa pet novih modela. Prvi me|u wimabio je revolver OC-01 i OC-01S kobalt.Po svom izgledu to oru`je se ni~im ne iz-dvaja od sli~nih revolvera zapadnog po-rekla, sem {to mu je rukohvat malo zasta-rele konstrukcije. Me|utim, osnovni pro-pust u wegovoj konstrukciji jeste konceptu-

alne prirode, odnosno u na-stojawu da se proizvede re-volver za pi{toqsku munici-ju. Kobalt OC-01 koristi mu-niciju 9 mm makarov, prven-stveno zbog velike koli~ine tevrste kojom raspolaù ruskesnage bezbednosti, ali i zbogideolo{kog pristupa u tipiza-ciji i standardizaciji naoru-àwa i municije u svim situa-cijama. Kobalt OC-01S kon-struisan je u pi{toqskom ka-libru 9 mmK i namewen za me-|unarodno trì{te. Koristi-le su ga i firme za obezbe|e-we, jer po ruskim zakonimakratko oru`je za civilnu upo-trebu ne sme biti ja~e od ka-libra 9 mmK.

U oba slu~aja rezultat jetehni~ki dobar revolver, aliu preslabom kalibru. Kon-kretnije, zapadni revolverikobaltovih dimenzija uobi~a-jeno koriste jaku revolverskumuniciju .38 specijal ili .357magnum, a ukoliko su i kon-struisani za pi{toqsku muni-ciju (kao francuski ManurhinMR-73), ona nije slabija odkalibra 9 mm para. Kako bi-lo, OC-01 kobalt nije sa odu-{evqewem primqen u ruskimsnagama bezbednosti, a wego-va izvozna varijanta OC-01Sprakti~no nije izazvala nika-kvo zanimawe kupaca.

Sli~no je na trì{tupro{ao konstrukcijski zani-

MODEL ZA IZVOZ

Ièvska fabrika streqa~kog naoruàwa raz-vila je za izvoz vrlo moderan revolver MP-412 REX(Revolver for Export), u kalibru .357 magnum, s dve du-ìne cevi (102 ili 152 mm). Sem vrlo kvalitetnog~elika od kojeg su napravqeni cev i ram, ostali de-lovi izra|eni su od kompozitnih polimera, a ruko-hvat je gumiran. Mada je revolver predstavqen jo{2001, nije se ~ulo za wegov prodor na inostrana tr-ì{ta. A nije uveden ni u operativnu upotrebu ru-skih oruànih ni policijskih snaga kao slu`benooru`je. Wegova daqa sudbina zavisi od izvoza.

MP-412 REX

Nagant kalibra 7,62 mm

OC 20 Gnom

Aek 906 nosorog

15. mart 2008.36

bog plasmana tri prethodno opisana mo-dela i hladnog odjeka me|u stru~wacimai potencijalnim korisnika. Prvi veli-kokalibarski revolver razvijen je u Ko-vrovu, za potrebe specijalnih snaga po-licije, pod nazivom udar kalibra12,3h22 mm. To je mo}no oru`je, velikezaustavne mo}i, koje koristi nekolikovrsta municije (sem standardnog, kori-sti pancirna zrna koja mogu probiti bi-

Osnovna mana nosoroga jeste i uovom slu~aju uskogrudo robovawe standar-dizaciji i tipizaciji, zbog ~ega je osnovnimodel napravqen u kalibru preslabom zarevolver – 9 mm makarov. Izvozna vari-janta AEK 906-1 proizvodi se u pi{toq-skom kalibru 9 mm para. Me|utim, ni tonije bilo dovoqno da bi izazvalo ve}u pa-`wu na me|unarodnom trì{tu.

Nasuprot wima, po zahtevu Institutaza specijalnu opremu ruskog MUP-a, malo-gabaritni R-92 proizveden je u Tulskim oru-ànim zavodima sredinom devedesetih go-dina pro{log veka, kao dopunsko oru`je zapripadnike wihovih specijalnih snaga. Ma-da neuglednog dizajna, taj nekonvencionalnokonstruisan revolver jeste kompaktno i po-uzdano oru j̀e, nameweno za prikriveno no-{ewe i upotrebu u raznim nepredvidivimsituacijama, zbog ~ega ima sakriveni orozi obara~ dvojnog delovawa. Ergonomski ob-likovani rukohvat omogu}uje prili~no pre-cizno ga|awe do 25 m udaqenosti.

Osnovna slabost su mu nedovoqni ka-libar i ja~ina municije za koju je konstrui-ran, te analogno tome slaba zaustavna mo}(standardna varijanta radi se u kalibru 9mm makarov, a isto tako proizvodi se u ka-libru 9 mmK). Za wegovu osnovnu namenupresudna je zaustavna mo}, {to R-92 nemani u jednom kalibru. A u zapadnim zemqamauobi~ajeni revolveri takvih dimenzija naj-~e{}e su u kalibru .38 specijal, re|e 32S&W ili .357 magnum. To su sve kalibriznatno ja~i od 9 mm makarov.

TEHNOLO[KI ISKORAK

Potreba za razvojem sna`nijeg re-volvera, koji bi se uspe{no merio saonim sa Zapada, nametnula se zbog sla-

lo koji poznati za{titni prsluk, gumenemetke za zaustavqawe demonstracija,metke puwene suzavcem, itd.). Uz stan-dardni udar sa bojnom municijom, razvi-jen je trena`ni revolver udar-TS, kojise razlikuje po izgledu (uve}ana kopijaR-92), ali se koristi samo za trening ive`be. Iz udara-TS nije mogu}e ispaqi-vawe bojne municije, pa je to verovatnoglavni razlog tolike konstrukcijske i vi-zualne razli~itosti.

Novi tehnolo{ki iskorak bio jerazvoj velikokalibarskog revolveraglatke cevi gnom, u kalibru 12,5h40 mm.Municija za taj vrlo snaàn revolver(neki analiti~ari uspore|uje ga sa re-volverima kalibra .44 magnum, kao {tosu Colt Anaconda, S&W No. 29, Ruger Red-hawk, i sl.) napravqena je na bazi lova~-ke sa~marice kalibra 32, s tri vrste zr-na u borbenoj upotrebi – klasi~no solovnom kuglom, bez ko{uqice, ima vi-soki zaustavni efekat, zrno s ~eli~nomjezgrom za probijawe za{titnih prsluka,te metak puwen sa~mom za blisku borbu uuslovima slabe vidqivosti.

Sli~no udaru, gnom je namewen iskqu-~ivo za naoruàwe specijalnih policijskihi protivteroristi~kih jedinica, pa se pro-izvodi u ograni~enim serijama. Po zahtevunaru~ioca, revolver se moè opremiti la-serskim ozna~iva~em ciqa.

Blagoje NIÎ]

R-92 proizveden je uTulskim oruànim

zavodima sredinom de-vedesetih godina

pro{log veka

Ruski S&W M 1869

la baterija mora da dejstvuje po jednomciqu. Jednom ispaqena raketa nije ima-la mogu}nost korekcije putawe i bila jejasno uo~qiv ciq na neprijateqskim ra-darima.

Takav je slu~aj i sa raketama skad uPrvom zalivskom ratu, koje su otkrivaliameri~ki radari i na wih dejstvovali si-stemom patriot. Druga stvar je slab, goto-vo katastrofalan kvalitet sistema patri-ot, pa je, prema re~ima tada{weg na~el-nika General{taba Izraela, preciznosttih ameri~kih raketa bila 0 odsto.

Dakle, u to vreme zapo~ela je, iakoneuspe{no, prva borba raketnog i proti-vraketnog sistema.

Danas i Rusi imaju savremene proti-vraketne sisteme poput S-300 i S-400 (anajavqen je i S-500), koji imaju veliku ve-rovatno}u obarawa takti~kih balisti~kihi krstare}ih raketa.

TRI VERZIJE

Suo~ena sa napretkom protivnikovetehnologije Rusija je preduzela korake kaizgradwi potpuno novog raketnog takti~kogbalisti~kog sistema. Ograni~ena me|una-rodnim ugovorima opredelila se da izgra-di sistem dometa oko 300 km (premami{qewu zapadnih analiti~ara i 400 km)koji }e biti u stawu da probije svaku pro-tivraketnu odbranu i bude visokopreci-zan i na maksimalnom dometu.

37

R A K E T N I S I S T E M I S K A N D E R - M ( S S - 2 6 S T O N E )

OPASNO PRECIZANPo mnogo ~emu iskander je

revolucionaran, izuzetno

zna~ajan i jedinstven sistem

na svetu koji nema svoj zapadni

pandan. On kombinuje solidan

domet od 300 km sa izmewivom

balisti~kom putawom i

visokom precizno{}u koja se

na krajwim dometima

meri u metrima.

Posledwih deset godina svedoci smovelikog napretka u razvoju raketnihsistema koji su svojom namenom ivatrenom mo}i sjedinili nekada-{wu dalekometnu artiqeriju, sred-

we bombardere i topovsku paqbu bateri-ja bojnih brodova. Jednostavni za upotre-bu i odràvawe, u{li su u naoruàwe go-tovo svake malo ja~e oruàne sile na sve-tu. Svojevremeno je u wihovoj borbenojupotrebi i nameni predwa~io SSSR (iwegovi ideolo{ki saveznici), koji je ra-ketnim sistemima dao zna~ajno mesto unaoruàwu, dok su se zapadne zemqe ra-dije oslawale na avijaciju.

Protokom vremena i dolaskom no-vih tehnologija takti~ki raketni sistemipostaju sve precizniji i sofisticirani-ji. Iako posmatramo razvoj od rakete lu-na, preko SS-21 to~ka do savremenog is-kandera, jasno je da je re~ o sasvim novojnameni. Naime, za razliku od lune (bilaje i u na{em naoruàwu), oru`ja daleko-metne artiqerije koja je baterijski, od-nosno plotunski iz vi{e sistema ga|alaodre|eni ciq, iskander je visoko preci-zan. Sem toga, prve generacije takti~kihraketa dejstvovale su ~isto balisti~komputawom, bez mogu}nosti wene korekci-je, uz veliko odstupawe od ciqa (odnosnojako malu preciznost), pa je tako lunaimala odstupawe na krajwem dometu nemawe od 70 metara i bilo je jasno da ce-

PRVA SAZNAWA

Prvi zabriwavaju}i izve{taji saZapada o iskanderu stigli su u medije po-~etkom 2005. godine, kada je razmatra-na mogu}nost da je Sirija nabavila tesofisticirane sisteme. Uzi Rubin, biv-{i {ef izraelskih raketnih programagovorio je o superiornim karakteristi-kama i sposobnosti sistema iskander-Eda probije protivraketnu odbranu, na-vode}i i ostale odlike: manevarbilnostprilikom faze poletawa i zavr{nomdelu putawe, nisku letnu putawu, slabradarski odraz koji je postignut speci-jalnim kompozitnim materijalima.

PRECIZNOST

Nova verzija iskander-M dobijajo{ boqe ocene. Re~ je o poboq{anomsistemu koji za sada nije namewen iz-vozu. Usavr{avawa se odnose na novuraketu pove}ane preciznosti, koja jena testirawima na poligonu Kapustin-Jar dostigla gotovo neverovatnu pre-ciznost od jednog metra..

Tako je nastao iskander, po mnogo ~e-mu revolucionaran i izuzetno zna~ajansistem u svojoj klasi. U stvari, gotovo jenemogu}e govoriti o klasi jer do sada ne

postoje wegov zapadni pandan. Jedinstvenje u svetu i te{ko ga je porediti sa bilo~im u sada{wem naoruàwu. On kombinu-je solidan domet od 300 km sa izmewivombalisti~kom putawom i visokom precizno-{}u koja se na krajwim dometima meri umetrima, i to jednocifrenom brojkom.

Postoje tri osnovne verzije tog si-stema. Prvi iskander uveden je u naoru-àwe 1999. godine. Izvozna verzija nosioznaku iskander-E (dometa od 280 km), anajnovija, poboq{ana, iskander-M.

Sistem se sastoji od osmoto~ka{koglansirnog vozila VAZ6909 koje nosi nejednu ve} dve rakete (i sa kojima sistem te-ì 40 tona), a vozilo za transport i pre-tovar tako|e nosi dve rakete. Stanica zapripremu lansirawa ima sisteme za ob-radu obave{tajnih podataka koje potompretvara u podatke za ga|awe i prosle|u-je raketnom sistemu za navigaciju. Ko-mandna stanica i stanica za odràvawesu tako|e integrisane unutar lansirnogvozila, {to omogu}ava lak{e maskirawei skrivenost sistema do trenutka dejstva.Nakon toga, iskander veoma brzo napu{talansirni poloàj i odlazi na drugi vatre-ni poloàj ili se prikriva da bi se popu-nio novim raketama.

Raketni sistem postigao je preci-znost od samo 20 metara odstupawa od ci-qa, {to je gotovo neverovatno imaju}i uvidu dosada{wa odstupawa sli~nih siste-ma.

PAMETNA RAKETA

Raketni sistem sastoji se od jedno-stepene rakete na ~vrsto gorivo, mase 3,8tona, koja nosi bojnu glavu od 480 kilo-grama. Bojna glava moè da bude kasetna(za napade na povr{inske ciqeve i ìvusilu, te komandna mesta u poqskim uslovi-ma), standardna za napade na slabijeutvr|ene ili zaklowene ciqeve, ili pro-bojna za napade na neprijateqske podzem-ne objekte. Tako|e, pomiwe se da se bojnaglava moè modifikovati za no{ewe he-mijskog ili nuklearnog naoruàwa.

Raketa u sebi nosi sistem navigacijei kontrole leta, koji joj u dve faze – ispa-qivawu i spu{tawu ka ciqu – omogu}avaizmenu putawe, kako bi izbegla protivra-ketne sisteme. Sa {irokom lepezom boj-nih glava, namewena je uni{tavawu nepri-

jateqevih sistemaPVO i PRO (pro-t i v r a k e t n aodbrana) , avija-cije na otvorenom(na stajankama i ulakim hangarima),neprijateqevihkomandnih i komu-nikacionih ~vori-{ta, vitalnih ta~-kastih ciqeva.

Savremenaraketa u sprezi sasistemom vo|ewai izbegavawa ne-prijateqeve PRO,ima mogu}nost vi-sokopreciznog na-pada na neprijate-qeve ciqeve,kratkotrajne pri-prema za dejstvopo vitalnim ne-prijateqskim ci-qevima, kompjute-rizovano upra-vqawe ciqawa iizbegavawa PROsa komandnih pul-tova na samom vo-zilu lanseru, vi-soku prohodnostsistema po svimterenima zahvaqu-ju}i pogonu na sve to~kove vozila nosa~araketa, te lak transport u transportnimavionima zahvaquju}i relativno malim di-menzijama sistema. Ostvaren je i automa-tizovani prenos i obrada podataka ka si-stemu i od wega, te prenos podataka od ko-mandnih mesta i ka wima.

USAVR[AVAWE

Nova verzija iskander-M dobija jo{boqe ocene. Re~ je o poboq{anom sistemukoji za sada nije namewen izvozu. Usavr-{avawa se odnose na novu raketu pove}a-ne preciznosti, koja je na testirawima napoligonu Kapustin-Jar dostigla gotovo ne-verovatnu preciznost od jednog metra. Uosnovi je sistem za izbegavawe radarskihsnopova koji omogu}ava planiran let u zo-ni sa mawe radarskih sistema, ali i ma-

nevrisawe u vazduhu radi izbegavawa ra-dara dok je proklamovano odstupawe ra-kete tri metra od ciqa, a to je daleko pre-ciznije od klasi~nih artiqerijskih siste-ma, topova i haubica.

Iako ima 30 odsto kra}i domet, ra-keta R-500 nudi visoku preciznost i neza-ustavqivost. Prilikom testirawa, ruskiministar odbrane Igor Ivanov izjavio jeda je, zajedno sa strate{kim nuklearnimsistemom RS-24 (SS-27), iskander-M oslo-nac borbe protiv najavqenog ameri~kogantiraketnog {tita.

Pretpostavka je da bi, pri tom, si-stem iskander dejstvovao po radarskimpostrojewima raketnog {tita i onesposo-bio ih za pruàwe podataka o lansirawuraketa topoq i RS-24.

U nadi da do tako kataklizmi~kog sce-narija ne}e biti, ~iwenica je da sistem is-kander-M predstavqa novo oru`je koje }e,kako sami Rusi tvrde, sluìti „za odvra}a-we u lokalnim konfliktima“, jer je wegovdomet dovoqan da pogodi sve ili ve}inu vi-talnih neprijateqevih ciqeva, bez ugroà-vawa sopstvenih vojnika. Dakle, iskander jejedno od novih oru j̀a 21. veka.

Rusi planiraju da tim sistemom opremepet brigada do kraja 2016. godine.

Aleksandar KI[

15. mart 2008.38

IZVAN OGRANIÊWA

Iskander ne potpada pod ograni~ewa o zabrani {irewa takti~kih sistema jersvojim dometom od oko 300 km ne prelazi taj dogovor (500 km), tako da moè slobod-no da se izvozi svuda u svetu. Izuzetno je opasan zbog svoje preciznosti i ~iweniceda od wega gotovo nema odbrane. To tvorci pomenutog dogovora nisu mogli da pred-vide i uglavnom su se oslawali na domet sistema i mogu}nost no{ewa nuklearnihbojnih glava, jer su imali u vidu tehnologiju iz sedamdesetih i osamdesetih godina.

Izvozna verzija nosi oznaku iskander-E

vilu, u suprotnosti sa oklopnom za{titom.[tavi{e, amfibijsko vozilo, namewenoza izvr{avawe pomorskih desanta, treba-lo bi da ima jo{ izraèniju plovnost, po-trebnu za kretawe na otvorenom moru. Ju-ri{na amfibijska vozila poput ZBD2000trebalo bi da uz sve to jo{ imaju i dalekove}u brzinu.

I LAKI TENK I BVP

Kinezi su tako o{tre zahteve, premaraspoloìvim podacima, u potpunosti za-dovoqili. Model ZBD2000 ima relativnovelik trup, sa hidrauli~no pokretanim do-datnim pramcem, ~ime se postiè hidro-krilni princip (koji omogu}ava postizawedaleko ve}ih brzina zbog smawewa otpo-ra) i {titnikom za vodu, koji imaju i uloguda obezbede dodatnu za{titu naro~ito ka-da vozilo dospe na suvo. U vodi se kre}epomo}u dva vodomlazna propulzora, {toje izvanredno re{ewe i obezbe|uje maksi-malnu brzinu ve}u od 25 ~vorova (oko 46km/~) na vodi (ameri~ki AAV-7A1 klasi~-nim plovqewem postiè svega 13,5 km/~).

Sa desantnog broda izbacuje se naudaqenosti od 10 ili vi{e kilometara.Primera radi, naslednik AAV-7A1, vozilo

EFV (Expeditionary Fighting Vehicle) razvijaistu maksimalnu brzinu na vodi, ali se sadesantnog broda moè izbaciti van hori-zonta, na ve}oj udaqenosti. To obezbe|ujeve}u borbenu ìlavost, jer se protivnikuizlaè vi{e mawih i brìh ciqeva. Me-|utim, tvrdi se da ZBD2000 to u ore|enojmeri kompenzuje boqom oklopnom za{ti-tom i sna`nijim naoruàwem, {to se od-nosi na varijantu lakog tenka. I {to je va-`nije, ZBD2000 je ve} u{ao u operativnuupotrebu, dok je sudbina preskupog ame-ri~kog EFV jo{ neizvesna (procewuje se da}e ko{tati vi{e od 14 miliona dolara!).

Vozilo ZBD2000 pojavquje se u dve va-rijante – amfibijskog tenka i borbenog vo-zila pe{adije. Obe varijante koriste istitrup i komponente pogona i ve{awa. Kon-figuracija je sa motorom napred desno, avoza~ je levo od motora, dok se u zadwemdelu trupa nalazi borbeno odeqewe: kodlakog tenka kupola sa topom 105 mm, a kodborbenog vozila pe{adije kupola sa topom30 mm i prostor za iskrcnu pe{adiju.

Laki tenk je naoruàn topom 105 mm,postavqenim u tro~lanoj kupoli (komandir,ni{anxija i punilac), dobijenoj zavariva-wem plo~a od pancirnog ~elika. Top je

39

K I N E S K O O K L O P N O V O Z I L O Z B D 2 0 0 0

JURI[NA AMFIBIJANakon vrhunskih kineskih

borbenih aviona J-10 i tenkova

Type-99, na redu su do{la i

oklopna amfibijska vozila,

koja su za sprovo|ewe spoqne

politike mo`da daleko

zna~ajnija sredstva. Trenutno,

razvoj najnaprednije familije

takvih vozila predstavqa

ba~enu rukavicu Amerikancima,

dosada{wim apsolutnim

liderima na tom poqu, koji

svoje amfibijsko vozilo nove

generacije razvijaju ve} desetak

godina i ~ija je sudbina jo{

neizvesna. A ZBD2000 je ve}

u operativnoj upotrebi.

Iako Kineze naj~e{}e povezuju sa ko-pirawem inostranih re{ewa, za naj-novije amfibijsko vozilo oznakeZBD2000 to se ni u kom slu~aju ne mo-è tvrditi. Kinezi jesu svoje amfi-

bijske tenkove Type-63 razvili na osnovupoznatih sovjetskih PT-76, sa novim pogo-nom i kupolom opremqenom topom 85 ume-sto 76 mm, ali je ta veza gotovo potpunonestala na najnovijem amfibijskom tenkuType-63A sa topom 105 mm i pove}anom ma-som na 22 tone.

Sigurno je da najnovija juri{na am-fibijska vozila ZBD2000 koriste pojedi-na iskustva primewena na prethodnicima,ali nema govora o bilo kakvom kopirawu.[tavi{e, pored varijante amfibijskogtenka, koji se slobodno moè smatrati naj-boqim vozilom tog tipa u operativnoj upo-trebi trenutno na svetu, razvijena je i va-rijanta borbenog vozila pe{adije, koje setako|e moè tako okarakterisati.

Projektovawe oklopnog vozila koje jesposobno da savladava vodene preprekeplovqewem predstavqa znatno ve}i iza-zov od projektovawa vozila koje savlada-va vodene prepreke gaèwem, jer se moravoditi ra~una o plovnosti, a to je, po pra-

opremqen hidroelasti~nim sistemom sadugim trzawem i ima mogu}nost ispaqiva-wa kineske i kompletne palete standardnemunicije Natoa, ukqu~uju}i potkalibarnuAPFSDS, kumulativnu HEAT i razornu HEmuniciju. Sem toga, smatra se da }e se iztog topa mo}i ispaqivati i doma}e proti-voklopne vo|ene rakete, razvijene na baziruskih 9M117 bastion, dometa 5.200 me-tara. Sa topom je spregnut mitraqez 7,62mm, dok se na krovu nalazi protivavionskimitraqez 12,7 mm. Sa svake strane kupolenalaze se po ~etiri baca~a dimnih kutija.

Posebno veliki napredak u odnosu naprethodne amfibijske tenkove predstavqakompjuterizovani sistem za upravqawevatrom sa pasivnim ni{anom ni{anxije,laserskim daqinomerom i stabilizacijomtopa u obe ravni. Pored toga, velika je pa-`wa posve}ena navigaciji, gde se koristiGPS navigacioni sistem.

Borbeno vozilo pe{adije ima}e pro-storno ne{to druga~iju konfiguraciju – ku-pola sa topom 105 mm zamewena je mawomkupolom naoruànom topom 30 mm. Dodat-ni prostor iskori{}en je za prili~no „te-san” sme{taj 7 do 10 vojnika. Tako mali

broj vojnika za~u|uje s obzirom na to {toameri~ki AAV-7A1 prevozi 25, a EFV 17.Smawivawe broja pe{adinaca u vozilimarezultat je te`we za ve}om sigurno{}u,jer pri uni{tewu jednog vozila, mawi suqudski gubici.

Stalna posada broji tri ~lana – vo-za~, komandir i ni{anxija.

POZNATA MISIJA

Pojavom juri{nih amfibijskih vozilaZBD2000 ugroèn je, pre svega, Tajvan, kojiKina decenijama smatra za svoju teritori-ju. Sam izbor kalibra topa od 105 mm re-zultat je tehni~kih zahteva (energija trzajaje mawa nego kod topova 120 i 125 mm pamoè da se lak{e ugraditi u vozilo mawemase od tenka), ali i te`we da se vozilosnabdeva na protivni~koj teritoriji (stan-dardni tajvanski tenkovi su ameri~ki M48i M60, oba naoruàna topovima 105 mm).

Iako se ne moè o~ekivati da oklopZBD2000 zaustavi projektile 105 mm satajvanskih M48 i M60, treba re}i da jetop ZBD2000 i te kako sposoban da uni-{ti tenkove M48 i M60, ~ak moè imati iprednost u dometu, ukoliko se upotrebi

protivoklopna vo|ena raketa ispaqivanaiz cevi topa. Ali i tajvanski tenkovi su ume|uvremenu modernizovani, tako da ve-}ina ima ugra|ene termalne ni{ane, {toje daleko efikasnije re{ewe od pasivnihsprava.

Bilo kako bilo, slawe odavno zasta-relih amfibijskih tenkova Type-63 sa topo-vima 85 mm nikako se ne moè smatrati do-brom idejom protiv tenkova M48 i M60.Noviji Type-63A, sa topom 105 mm i siste-mom za upravqawe vatrom, jesu, u svakomslu~aju, boqe re{ewe, ali wihova relativ-no mala brzina kretawa po vodi od 14 km/~sigurno daje ve}e {anse protivniku da ihga|a protivoklopnim vo|enim raketama ilitopovima. U takvoj klimi, ZBD2000 predsta-vqa idealno re{ewe za amfibijske opera-cije, jednako dobro naoruàn kao Type-63A,ali daleko brì i samim tim otporniji nadejstvo protivnika, sa postoje}om varijan-tom borbenog vozila pe{adije.

Niko nije o~ekivao da }e Kinezi stvo-riti amfibijska vozila koje }e biti toli-ko superiorna u odnosu na prethodnike sjedne, i vozila koja su ravnopravna pro-tivni~kim glavnim borbenim tenkovima, sdruge strane. I sami Kinezi za ZBD2000tvrde da je naprednije oklopno vozilo odbilo kog razvijenog u Kini i mnogi detaqinisu ni objavqeni, ~ime se dokazuje wego-va va`nost za budu}e planove politi~kog ivojnog establi{menta.

Dve su stvari, me|utim, sigurne: Ame-rikanci }e mo`da prvi put u istoriji po-zavideti Kinezima na amfibijskim vozi-lima koja su do sada bila apsolutna pri-vilegija Marinskog korpusa SAD, a Tajvan-ci }e mo`da ipak razmotriti nabavku sa-vremenijih tenkova i protivoklopnih vo-|enih raketa za svoje snage, kao protivte-ù izvanrednim ZBD2000.

Sebastian BALO[

15. mart 2008.40

N A M E N A

Amfibijsko vozilo zapo~iwe svojzadatak na desantnom brodu stacioni-ranom na odre|enoj udaqenosti odobale. Iskrcava se, kre}e {to je mogu-}e ve}om brzinom prema obali, ~ime seteì {to kra}em izlagawu protivni~-koj vatri i, kona~no, prelazi na kopno.Transportovani vojnici, ako ih ima,mogu se iskrcati na obali ili u unutra-{wosti, u zavisnosti od situacije.

Takva vozila mogu se koristiti ikao oklopni transporteri ili borbe-na vozila pe{adije, {to su Amerikan-ci i pokazali u operacijama u Iraku,gde su wihovi AAV-7A1 pratili konvojeza snabdevawe u unutra{wost ira~keteritorije.

Laki tenk na izlo`binaoruàwa

• 310116

ZEMQA @IVIH

Autori: VladimirStojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e BorozanIzdawe 2004. Tvrdi povez, 372strane, kutija-kesa,format 28,3 h 29Cena: 7.560,00, sa popustom 4.536,00

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskomjeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sadaneobjavqenim, istorijskim dokumentima kojipojašwavaju svu sloènost teme.

• 310117

KULTURNA BA[TINA SRBIJE

KULTURNA BA[TINA

REPUBLIKE SRPSKE

KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29Cena: komplet 18.900,00, sa popustom 9.450,00pojedina~no 6.480,00, sa popustom 3.240,00Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom nasrpskom i engleskom jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdaweposve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije,Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autorinam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawestru~waka širom sveta a otkriva korenenacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijsketokove na vekovima zanimqivim prostorima.

• 310124

VE[TINA

RATOVAWA VO@DA

KARA\OR\A

Autor Novica Stevanovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 350 strana,format 16 h 24Cena: 540,00 sa popustom 270,00Kwiga se bavi Prvim

srpskim ustankom, stvarawem vojne sile,ve{tinom ratovawa Vo`da Kara|or|a,logistikom, diplomatijom i komandantskimosobinama slavnog ratovo|e.

• 310125

OBAVE[ŠTAJNA

SLU@BA

U KARA\OR\EVOJ

I MILO[ŠEVOJ

SRBIJI

Autor dr VladimirStojan~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 196 strana,format 14 h 20Cena: 237,60sa popustom 166,32

Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autoraakademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se baviza~ecima obaveštajnog rada, formirawemobaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnihpodataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku i uvreme vladavine Kneza Miloša.

• 310128

OTIMAWE

KOSOVA

I METOHIJE

Autor dr Radoslav Ga}inovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 228 strana,format 13 h 20Cena: 432, 00sa popustom 216,00

Sadràj kwige se bavi problemom Srba na Kosovui Metohiji, terorizmom Albanaca u te`wi da otmui stvore nezavisno Kosovo i delovawujugoslovenskih i srpskih vlasti kroz istoriju naspre~avawu secesije i suzbijawa terorizma.

• 310140

KORENI VOJNE

PISANE REÎ

Autor: IvanB. Mijatovi}Izdawe 2006. Bro{iran povez, 284strane, format 17 h 24,Cena: 864,00, sa popustom 259,20U kwizi je predstavqenakvalitativna i kvantitativna analiza vojne{tampe Vojske Kraqevine SHS u periodu od 1918.do 1929. godine.

• 310115

POZNATI U

ÎZMAMA

Autor Dušan Gliši}Izdawe 2004. Broširani povez, 238 strana, format 15,5 h 24Cena: 324,00sa popustom 129,60

Se}awa 50 poznatihjavnih li~nosti iz sveta nauke, kulture, umetnostii sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi.

• 310122

LINIJA

Autor Slobodan Jovi} EtiIzdawe 2004.Broširan povez, 144 strane,format 13,5 h 24Cena: 486,00, sa popustom 145,80Zbirkom od 92 karikatureautor odslikava stvarnost,duhovito upozorava i linijom traì rešewe.

• 310129

AIDS - HIVINFEKCIJA

Autor dr Milomir\oki}. Izdawe 2004.Tvrdi povez, 430 strana,format 14 h 20Cena: 972,00, sapopustom 291,60

Obimna i veoma zna~ajna studija uglednogstru~waka pukovnika profesora dr Milomira\oki}a, na~elnika Klinike za ifektivne itropske bolesti VMA.Izuzetno nau~no delo je plod višegodišweg radana vrhunskim spoznajama o najteòj bolestidanašwice, etimologiji, delovawu virusa,pronošewu infekcije i savremenim dostignu}imau le~ewu obolelih.

• 310112

NEUROTRAUMA

Autor Ranko Rai~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 352 strana, format 17 h 24Cena: 378,00sa popustom 226,80Visokostru~no štivo koje se bavi konzervativnimaspektom neurotraume, temeqno obra|ujeetologiju, patofiziologiju, dijagnostiku iterapiju. Kwiga predstavqa kontinuitetzalagawa autora o potrebi sagledavawaorganizma kao celine u fiziološkim ipatološkim stawima i doga|ajima.

• 310134

VOJNICI

SA DVE ZAKLETVE

Autor Vladica Krsti}Izdawe 2005. Tvrdi povez, 184 strane,format 22h25Cena: 1.512,00sa popustom 756,00

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu: sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu. Voj-nici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve ose}awa odanosti otaxbini i uniformikoju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim znakom wihovo je prvo uo~qivo obele j̀e.

KatalogSAJAMSKI POPUST 30-70%P R E P O R U ^ U J E

NOVINSKI CENTAR

• 310123

ETIKA RATOVAWA

Autor Ilija Nikezi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 144strane,format 18h24Cena: 540,00sa popustom 162,00

Veoma zanimqiva kwiga ko-ja se bavi etikom kaonaukom, primerimavite{tva, humanizma, ~ove{tva i ne~ove{tva u ra-tovima u na{oj bliòj i daqoj istoriji, etikom ratai ratovawa u vijetnamskom i ira~kom ratu i agresijiNatoa na SR Jugoslaviju, sa osvrtom na me|unarodnekonvencije i protokole. U prilogu je dat - predlogkodeksa ratovawa.

• 310130

VERNI OTAXBINI

I POZIVU

Autor Ivan Matovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez, 264 strane,format 16,5h24Cena: 702,00sa popustom 351,00

Kwiga je posve}ena ak-tivnim stare{inama

Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. godine,naspram li~ne ~asti i moralne odgovornostiodabrale najteì put – antifa{isti~ku borbu nasvim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovanosuprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokomte{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqadaprofesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojskepokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najbo-qem smislu te re~i.

• 310133

OSNOVI RAKETNE

TEHNIKE

Autor Mateja An|elkovi}Izdawe 2005. Bro{iran povez, 168stranaformat 18h240Cena: 1.080,00, sa popustom 432,00

Osnovi raketne tehnike je stru~na kwiga o raketa-ma i wihovom pogonu, mehanici leta, sistemimavo|ewa i konstrukciji. Kwiga je dopuweno izdaweuxbenika za vojne {kole. U woj su odabrani deloviiz svih oblasti zna~ajnih za raketnu tehniku i kos-mi~ke sadràje.

• 310139

NESMRTONOSNO

ORU@JE

Autor Dane Subo{i}Izdawe 2005. Bro{iran povez 272 strane, format 17 h 24Cena: 1.242,00sa popustom 496,80

Kwiga sadrì osnovnaznawa o upotrebi

nesmrtonosnih oru`ja u prepadima, zasedama iobezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike togoru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice.

• 310138

DRU[TVENO-

POLITI^KA

DELATNOST

JOVANA CVIJI]A

Grupa autoraIzdawe 2005. Bro{iran povez, 300 strana, format 17 h 24 Cena: 486,00sa popustom 145,80

• 310111

@IVI JEZIK

U BALKANSKOM

LAVIRINTU

Autor Ivan Markovi}Izdawe 2003.Tvrdi povez, 251 strana,format 14,5 h 25Cena: 648,00sa popustom 194,40

Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore oBalkanu u posledwoj deceniji 20. veka, lomova ikriza koje su oblikovale naše ìvote. Izuzetnodelo jednog od najdarovitijih novinara lista„Vojska” ~ija se ìvotna zvezda prerano ugasila.

• 310136

VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRA

SRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM)

Prire|iva~i: Branka Gugoq, Qubica Jelisavac i Mirko Sajlovi},Izdawe 2004. Tvrdi povez, 324 strane,format 22,5 h 24,5,Cena 3.888,00, sa popustom 1.166,40

Vodi~ na engleskomjeziku u kome je slikom i re~ju predstavqeno 275manastira u Srbiji i Crnoj Gori. Namewen je, presvega, putnicima koji èle da obi|u ta sveta mesta,ali i svima koji nadahnu}e nalaze u svetu duhovnogprostora.

• 310089

MANASTIRI

SRBIJE

Autor Slobodan Mileusni}Izdawe 2002. Suizdava~ „Pravoslavna re~” Novi SadDva toma, omot, kutijaTvrd povez, 1.040 strana, format 25 h 33Cena: 14.580,00sa popustom 7.290,00

• 310105

UVOD U

INFORMISAWE

Autor Slavoqub Ran|elovi}Izdawe 2003.Broširan povez, 195 strana, format 14 h 20 Cena: 216,00sa popustom 108,00

• 310032MORAL VOJSKE U

GRA\ANSKOM

RATU

Autor mr Ne|oDanilovi}Izdawe 2001Suizdava~ „Zadu`binaAndrejevi}”, BeogradBro{iran povez, 195 strana, format 14 h 20Cena: 216,00sa popustom 64,80

• 310104

[KOLSKI BROD

,,JADRAN” 1933-2003

Autor Boško Anti}Izdawe 2003.Trvd povez, 140 strana, format 22h 25 Cena: 1.296,00sa popustom 518,40

• 310095

VOJNA

MUZIKA

I MUZIÂRI

U SRBIJI

Autor GordanaKraja~i}Izdawe 2003.Tvrd povez, 308 strana, format 20,5h29,7Cena: 1.080,00sa popustom 324,00

• 310075

SRPSKA

ODISEJA

Autor Bo{ko Anti}Izdawe 2002.Tvrd povez, 132 strane, format 24h17 Cena: 270,00sa popustom 135,00

• 310108

ASIMETRI^NI

RATOVI

Autori BartelemiKurmon iDarkoRibnikar(prevod s francuskog)Izdawe 2003.Broširan povez, 220 strana, format 14 h 22Cena: 270,00sa popustom 162,00

• 310103

PORODI^NA

ISHRANA

I ZDRAVQE

Autor dr Nedeqko Joki}Izdawe 2003.Tvrd povez, 400 strana, format 16 h 24,5Cena: 972,00sa popustom 486,00

Zbornik radova s nau~nogskupa u Srpskoj akademijinauka i umetnosti, Beograd

• 310085TENKOVI SVETA

Autori: MilenkoSti{ovi} i@ivorad Lazi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”,BeogradBro{iran povez, 118 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310087

ARTIQERIJA

SVETA

Autor Dragoqub Petrovi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40 sa popustom 287,28

• 310090

STRATEGIJSKI

BOMBARDERI

Autori: Du{an Maodu{ iMilan Bajovi}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 116 strana,format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310102

JUGOSLAVIJA I NATO

Autor Bojan B. Dimitrijevi}Izdawe 2003.Broširan povez,200 strana, format 15,5 h 23Cena: 540,00sa popustom 162,00

•310100

SPECIJALNE SNAGE

SVETA

Autori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi}Izdawe 2004.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradTvrd povez, 180 strana,format 17 h 23Cena: 907,20sa popustom 544,32

• 310107

CD BEZBEDNOSNA

OPREMA U SLU@BI

@IVOTA (SREDSTVA

ZA ZAŠTITU QUDI

I OBJEKATA)

Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi}Izdawe 2003.Cena: 1.944,00, sa popustom 583,20

• 310028

OTKUCAJI VREMENA

Autor Dragana Markovi}Izdawe 2000.Tvrd povez, 400 strana, format 15h24Cena: 324,00sa popustom 97,20

• 310051

PROFESIJA

NOVINAR

Autor Du{an \uri}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 408 strana, format 13 h 20Cena: 324,00 sa popustom 226,80

• 310067

STRATEGIJSKE

PARALELE

Autor Vasilije Cerovi}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 316 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 270,00 sa popustom 81,00

• 310042

ARHITEKTURA

ZGRADE

GENERAL[TABA

Autor Bojan Kova~evi}Izdawe 2001.Tvrd povez, 224 strane, format 22,5h 25,5Cena: 540,00sa popustom 162,00

• 310072

PRIMENA PRAVA

ORU@ANIH

SUKOBA

(Vojska Jugoslavije i Kosovo i Metohija 1998-1999) Drugo dopuweno izdawePriredio IvanMarkovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 244 strane, format 24,5h30Cena: 432,00, sa popustom 129,60

• 310091

TERORIZAM

ALBANSKIH

EKSTREMISTA

Autori: Milan Mijalkovskii Petar DamjanovIzdawe 2002.Tvrd povez, 512 strana, format 16h 24Cena: 756,00sa popustom 378,00

• 310077

DRINKA

RADOVANOVI] -

SKULPTURE

Autor Branko Vukoi~i}Izdawe 2002.Tvrd povez, 224 strane, kutija, omotformat 24 h 29,7Cena: 2.160,00 (sa popus-tom 648,00)Monografija o Drinki Radovanovi}, skulptoru.Uz izbor tekstova o stvarala{tvu na{e renomi-rane umetnice, objavqene su fotografije va-jarskih radova, sa posebnim osvrtom na delaposve}ena vojskovo|ama, ratnicima.

NARUXBENICA

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): __________________________________________________________________________________________________________________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu. 2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po ______________ din. (min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega isporu~ujemo kwige.Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni.

Kupac:_______________________________________________________________________JMBG _______________________________Broj li~ne karte: __________________ izdate u MUP____________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________________Mesto: _______________________________________ Telefon: _________________________

Potpis naru~ioca: _______________________________________________________________Podaci o zaposlewu:_________________________________________________________________Ulica i broj:________________________________________________________________________ Mesto: _________________________________ Telefon: ________________________

Overa ovla{}enog lica M.P. ________________________________

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:Deset specijalnih priloga.Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu

i kod nas. O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a,novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba,ali i istorija.

Opremawe armija sveta.

EKSKLUZIVNO: Predstavqawe sredstava u razvoju.Borbeni sistem Alas- raketni snajper, ju`nokorejski tenk K 2 - crni panter, samohodna top-haubica koalicija SV- dvocevni gromovnik, protivoklopni raketni sistembumbar .

KONTRAVERZNO: Prednosti i mane streqa~kog oru`ja u operaciji „Ira~ka sloboda”,pu{ke koje su izazvale opre~ne reakcije.

ZANIMQIVO: Najskupqi pi{toqi u svetu, najti{a i najbrà podmornica, brodovi mobilnekasarne, najmawa bespilotna letelica, top-haubicaneprevazi|ena u brzini ga|awa, tenk koji je rekorder u daqini uspe{nog dejstva,digitalizovana „bradavi~asta sviwa”.

IZME\U OSTALOG: Ruska juri{na pu{ka AN 94 – razvijana pod {ifrom „Abakan”, vojni sateliti – kosmi~ki ratnici, bitanski tenk Challenger, ratovi ~etvrte generacije, urbano-borbeni sistemi, balkanska pedesetica – crna strela, „Zastavin” veliki borbenipi{toq CZ 999 i mitraqez velikog kalibra - kojot, savremeni minobaca~i, ruski raketnikompleks zemqa-vazduh S-400, ameri~ki transportni avion C17 - gospodar globusa, korvetaklase Visby, brod fantom, rat u infracrvenom spektru – oprema za no}na dejstva, aero-mitinzi,i obiqe kratkih informacija iz oblasti naoruàwa.

Na 240 strana, u punom koloru, tvrdom povezu i uz mno{tvo fotografija, „Arsenal” govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

• 310064

RAMBUJE ILI

RAT

Me|unarodnopravnadilemaAutor Gavro Perazi}Izdawe 2001.Bro{iran povez,234 strane,format 16,5h 23Cena: 324,00, sa popustom 162,00U studiji su obra|ene me|unarodnopravneinstitucije i doga|aji koji su prethodiliagresiji Natoa na SRJ. Autor, eminentnipoznavalac me|unarodnog prava, pi{ejezikom ~iwenica, koje imaju snagu nepo-bitnih dokaza o povredi me|unarodnogprava, kr{ewu Poveqe UN i nepravdinanetoj srpskom narodu.

• 310062

PRAVOSLAVQE

I RAT

Autor mr Borislav Grozdi}Izdawe 2001.Bro{irani povez,196 strana,format 14 h 20,5Cena: 270,00, sa popustom 135,00U kwizi se razma-traju stavovi hri{}anskih teologa,crkvenih mislilaca i filozofahri{}anstva o ratu. Posebna pa`waposve}ena je shvatawima o ratu upravoslavqu kod Srba.

• 140 000Format 22,3 h 30,6

Cena 400,00 sa popustom 350,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust5 –15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina„ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora bitidostavqen najmawe sedam dana pre izlaska broja.Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moèse poslati i na e-mail adresu [email protected]

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaci-ti prilozi (iskqu~ivo {tamapani), koje je duànda obezbedi i dostavi naru~ilac.

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1.300,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

900,00

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu. Cenovnik oglasnog prostoravaì od 1. septemba 2007. godine

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

operaciji do 200 vozila, za izvoz), sa FDF(86 jedinica), a odnedavno i sa Ju`noa-fri~kom Republikom (JAR) za 264 vozila(ugovor o kooperaciji vredan oko 1,3 mi-lijarde dolara), potvr|uju kvalitet i pri-hvatqivost vozila i u inostranstvu. Pred-ugovorom iz 2005. izme|u Patrije i DenelLand Systems i definitivno ugovorom iz2007. o zajedni~kom radu, shodno Progra-mu opremawa SANDF do 2020. sa novom ge-neracijom oklopnih vozila to~ka{a, JARje obezbedila zamenu starijih oklopnihtransportera Ratel 6h6 doma}e proizvod-we, starih 25 do 30 godina.

Ju`noafri~ka Republika planira petosnovnih tipova OVT 8h8 NGICV (Next Ge-neration Infantry Combat Vehicles) za popunutri te{ka mehanizovana bataqona sa po88 vozila svih varijanti.

Programom opremawa wihovih oru-ànih snaga narednom generacijom OVT do2020. predvi|aju se 264 vozila, a preo-stala za obuku. Osnovne varijante su:oklopni transporter, vozilo neposrednepodr{ke, za protivoklopnu borbu, za va-trenu podr{ku sa minobaca~em i komand-no vozilo.

Nosilac razvoja i zavr{ne montaèvozila bi}e kompanija Denel, a u proiz-vodwi podsistema angaòvana su i drugaju`noafri~ka preduze}a, koja su i do sadau~estvovala u proizvodwi OVT. Premaugovoru sa „Patrijom”, kompanija „Denel”bi}e centar u proizvodwi OVT u narednojdeceniji u Ju`noj Africi.

Ju`noafrikanci su Fincima ispo-stavili specifi~ne zahteve za odre|eneizmene i prilago|avawe vozila doma}em

41

JAZAVAC IZJU@NE AFRIKEJu`noafri~ka kompanija

Denel Land Systems, posredstvom

Uprave ARMSCOR za opremawe

oruànih snaga Ju`ne Afrike

(SANDF), sklopila je pro{le

godine ugovor sa finskim

proizvo|a~em oklopnih vozila

to~ka{a Patria Vehicles Oyi, za

razvoj i proizvodwu 264 vozila

tipa Patria 8x8 MCV, nazvanog

Badger – „jazavac”.

Prva serija isporuke trebalo

bi da startuje 2012. godine.

P E [ A D I J S K O B O R B E N O V O Z I L O B A D G E R 8 X 8 M C V

Finska je osamdesetih godina 20. vekazapo~ela proces osamostaqivawa uopremawu svojih oruànih snaga(FDF) oklopnim vozilima to~ka{ima(OVT) iz sopstvenog razvoja i pro-

izvodwe. Bitni zahtevi svedeni su na dvauslova. Najpre, da se dobiju vozila pode-sna za upotrebu u finskom geostrategijskomprostoru (po{umqeno zemqi{te sa oko60.000 jezera), dakle da budu i amfibijska,a drugi zahtev pretpostavqao je da budu jef-tinija, za ~iju gradwu }e se maksimalno ko-ristiti komponente teretnih i terenskihvozila iz komercijalne proizvodwe (bilodoma}e ili inostrane). U tome su i uspeli.Ta robusna vozila, pouzdana u eksploata-ciji i podesna za upravqawe i rukovawe,bila su rado vi|ena u wihovim jedinicamakoje su angaòvane u sastavu mirovnih sna-ga UN i na prostorima biv{e Jugoslavije.

U prvoj generaciji bila su to vozilasa formulom pogona 6h6 (oznake XA-180/185 SISU, zatim serije XA-200 SISU),da bi se 2001. pojavio prototip modular-nog oklopnog vozila Patria 8x8 AMV (Armou-red ili Advanced Modular Vehicle) formulepogona 8h8. Patria AMV bila je opremqenanajnovijim tehni~kim podsistemima sa teh-nolo{kim re{ewima posledwe generacijete klase vozila.

PROGRAM OPREMAWA

Izvoz vozila u vi{e zemaqa i ugovo-ri sklopqeni sa Poqskom (vredan 1,26milijardi ameri~kih dolara za 690 vozi-la), Slovenijom (135 vozila), Hrvatskom(84 vozila sa kasnijom proizvodwom u ko-

ambijentu i operativnim potrebama. To seodnosi, pre svega, na prohodnost na spe-cifi~nom topografskom i vegetacionomprostoru. Jedan od wihovih zahteva je davozilo bude ve}e mase (radi poja~ane za-{tite, posebno protivminske), jer nemapotrebe da se transportuje avionom C-130. Ne mora da ima amfibijska svojstva,a umesto dvojnih vertikalnih zadwih vra-ta ima}e jednokrilna vrata rampu.

U razvojnom programu Badgera 8x8MCV (Mechanized Combat Vehicle – mehani-zovano/pe{adijsko borbeno vozilo) za iz-radu prvih 40 {asija bi}e odgovorna„Patrija”, da bi posle proizvodwu preu-zela kompanija BAE Systems Land SystemOMC iz JAR. Gotove {asije preuzima}ekompanija „Denel”, u kojoj }e se ugra|iva-ti dvoseda doma}a kupola novoga projektaLCT-30 (Light Compact Turret – 30 – lakakompaktna kupola sa topom 30 mm) i drugekupole prema namenskoj varijanti vozila.

Jedno prototipsko vozilo Badger 8x8MCV nalazi se na intenzivnom terenskomispitivawu pokretqivosti i vatrene mo}iu Ju`noafri~koj Republici. Prototipskirazvoj ukqu~i}e jo{ dva opitna modelaADM (Advanced Development Model, modelsavremenog razvoja) i pet EMD (Enginee-ring Model Development, model inìwerij-skog vozila). Kada osvoji serijsku proiz-vodwu JAR ra~una da obezbedi dovoqanbroj OVT za svoje OS, ali i da se ukqu~iu izvoz, verovatno u zemqe u kojima je i dosada bila prisutna.

SAVREMENA KONCEPCIJA

Koncepcija konstrukcije OVT Badger8x8 MCV identi~na je sa finskim baznimmodelom Patria 8x8 AMV. To je savremenakonstrukcija kod koje su primewena najno-vija tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa u triosnovne izlazne odlike vozila: pokretqi-vosti, za{titi i vatrenoj mo}i sa zapaè-nim nastojawem da se obezbede optimalniuslovi za boravak i rad posade u vozilunajmawe 24 ~asa neprekidno, po{tovawemosnovnih pretpostavki ergonomskih krite-rija (kakvi su po{tovani i kod finskih vo-zila XA-180/185 i XA-200 SISU). Razlikesu u nekim detaqima i odre|enim modifi-kacijama prilago|enim specifi~nim po-trebama ju`noafri~kih oruànih snaga.

Raspored posade i borbenog odeqe-wa, te ugradwa pogonske grupe isti su kao uPatria 8x8 AMV. Za{tita vozila od PT minaje poja~ana tako da odoleva minama od os-am kilograma TNT pri eksploziji ispod po-da ili to~kova, prema kriteriju STANAG4569A nivo TP-2A, sa opcijom da se oja~ado nivoa 4A ili 4B (od dejstva PTM sa 10 kgTNT). Unutra{wa strana oklopa u posadnomprostoru obloèna je panelima aramida(kevlara), na bazi fiberglasa, kao stan-dardnog dela za{tite od fragmenata oklo-

15. mart 2008.42

P E T V E R Z I J A

Ju`noafri~ke oruàne snage plani-rale da u prvoj fazi razvojnog programaobezbede popunu mehanizovanih bataqo-na sa pet namenskih varijanti vozilaBadger 8x8 MCV. Sve varijante imaju istuplatformu, {asiju vozila AMV 8x8, alise razlikuju po ugra|enom naoruàwu iopremi modularne kupole.

Odeqensko vozilo – SV (Saction Ve-hicle) prevozi 11 qudi: tri stalna ~lanaposade – voza~a, ni{anxiju, komandiravozila – i iskrcno odeqewe od sedam qu-di sa komandirom odeqewa. Kao naoru-àwe vozila u opciji su te{ki mitraqez12,7 mm, automatski baca~ granata 40mm i spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4.

Borbeno vozilo mehanizovane pe-{adije – MCV (Meckanised Combat Vehic-le) ima kupolu LCT-30 u koju su ugra|enitop 30 mm GI-30 i koaksialni mitraqez7,62 mm MG4.

Minobaca~ko vozilo – MV (MortarVehicle) naoruàno je novom generacijomminobaca~a 60 mm (Denel) M6 velikog do-meta (LRMS- Long Range Mortar System), pu-wenog pomo}u zatvara~a. Spregnuti jemitraqez 7,62mm MG4. Nisu predvi|enistabilisani ni{an ni panoramska spra-va komandira.

Lovac tenkova ili raketno PT vozi-lo – MsV (Missile Vehicle) bi}e naoruàno

sa mitraqezom 7,62 mm MG4 i dva dvo-cevna lansera PT raketa velikog dometado 5.000 m Ingwe (Denel AS), sa poluauto-matskim sistemom vo|ewa. Sa tandembojnom kumulativnom glavom moè daprobije do 1. 000 mm RHA oklopa izaERO.

Komandno vozilo – CV (CommandVehicle), naoruàno sa mitraqezom7,62mm MG4, sadrà}e panoramsku ni-{ansko-osmatra~ku spravu. Vozilo }ebiti opremqeno potrebnim telekomuni-kacionim sistemima i odgovaraju}im{tapskim priborom i opremom.

Svi tipovi vozila imaju po dvaotvora na krovu za izlazak ili dejstvoposade iz vozila, ure|aj interne veze,periskope za kru`no osmatrawe, displeju vidu ekrana i prostor za radioure|a-je. Na bokovima kupole su po dva posto-qa sa po ~etiri lansera dimnih kutija81 mm.

U standardnu opremu posade pripa-da ure|aj za detekciju, spre~avawe i ga-{ewe poàra. Posebna oprema }e se na-knadno standardizovati shodno zahtevi-ma SANDF. Sa vozilima Badger 8x8 MCVi drugim posebne namene SANDF }e obez-bediti budu}u popunu jedinica modernimOVT za duì niz godina. Ta vozila }e bi-ti pretpostavka i za daqe pro{ireweizvoznih aran`mana JAR u narednim de-cenijama.

Lovac tenkova

Komandno vozilo

Vozilo za vatrenu podr{ku

Minobaca~ko vozilo

Odeqensko vozilo

Varijante vozila Badger 8h8 MCV

pa ili projektila koji prodru kroz osnovnioklop. êli~ne plo~e od zavarenih limova{vedskog ~elika, visoke tvrdo}e ARMOX,trebalo bi da obezbede za{titu prema STA-NAG 4569A nivo l (za{tita od standardnogNato metka 7,6h51 mm na 30 m/360 step),sa kasnijim poboq{awima do nivoa 5 sa~eone strane vozila od metka 25h137 mmili 30h173 mm APDS na 500 m/30 stepeni.

Unutra{wi prostor {asije vozilaraspore|en je na slede}i na~in: napreddesno je motorno-transmisiono odeqewe,levo od wega upravno odeqewe voza~a,mesto komandira odeqewa je iza voza~a,kupola je na sredini vozila, a ukrcni deoposade je pozadi (devet vojnika). Izlaznavrata – rampa podiù se i spu{taju servo-motorom. Masa vozila je 26,6 tona, najve-}a brzina kretawa 108 km/~ i sa 483 li-tra goriva ostvaruje autonomiju od oko800 km. Rajalne gume to~kova (14.00 R-20)sa unutra{wim za{titnim prstenovima icentralnom regulacijom pritiska omogu-}uju da vozilo nastavi kretawe posle pe-netracije od malokalibarskih projektila.Hidropneumatski elementi ogibqewa imogu}nost pode{avawa klirensa (od 200do 450 mm), kao opcija, olak{ava}e kre-tawe preko neravnog zemqi{ta i pruìtipovoqnije uslove posadi u toku vo`we.

Nema podataka za koji motor su seopredelili Ju`noafrikanci – da li SCA-NIA DI l2 od 360 kW i automatsku transmi-siju ZF Ecomat 7 HP902 sa 7+1 stepenomprenosa, ili je u pitawu Cummins ISL 450turboprehrawivani dizel od 373 kW satransmisijom Renk HSV 106 sa 6 + 1 ste-penom prenosa, ili eventualno, kako senagove{tava, poja~ana verzija SCANIADI12 od 405 kW. U svakom slu~aju bi}e za-dovoqene potrebe maksimalne pokretqi-vosti i dovoqno rezerve snage, a podra-zumevaju se standardi EURO 3 o emisijiizduvnih gasova.

MODULARNA GRADWA

Kupola LCT-30 (Light Compact Turret –30) ~eli~ne je konstrukcije od zavarenihplocmodula prilago|enih za nekoliko vr-sta naoruàwa. Modularna gradwa omogu-}uje ugradwu kupole i na druge varijanteMCV. Na osnovnu konstrukciju kupole doda-ju se moduli prilago|eni specifi~nim po-trebama odre|ene vrste oru`ja. Na prvipogled li~i na italijansku kupolu HITFIST(Oto Melara) koja se ve} ugra|uje u Poq-skoj na modifikovana vozila Patria AMV( Ro-somak) 8h8 BVP. Masa kupole od 2,5 t ode-qewa vozila FCM (Fighting Combat Modul)obezbe|uje uskla|eni rad posade i mogu}-nost promene osnovne namene kupole.

Kupola i top se navode elektomoto-rima sa mogu}no{}u i manuelnog rada, uslu~aju otkaza mehanizma. Top je doma}eproizvodwe GI30 (Denel), sa puwewem izmagacina bez redenika, municijom 30h173mm. Spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4 na-lazi se levo od topa. U puwa~u su stan-dardno dve vrste metaka (pancirno-pro-bojni ili par~adno-razorni), a 65 metakaje spremno za brzu upotrebu (27 levo, 34

desno i ~etiri metka u donosa~u). U rezer-vi se nalazi jo{ 210 metaka. Top GI-30moè da se zameni topom ATK BushmasterMk 44 ili Mauser MK30-2, istog kalibra.To podrazumeva da su kompatibilni i dase moè koristiti municija vi{e proizvo-|a~a u kalibru 30h173 mm.

Standardno su predvi|ene tri vrstemetaka: pancirno-probojni zapaqivi –APCIT, poluprobojni visokoeksplozivnizapaqivi – SAPHEI, po~etnih brzina 1.100m/s, i potkalibarni sa strelastim jezgrom– APFSDS sa penetratorom od te{kog me-tala (odnos L/D 13,5 : 1), sa po~etnom br-zinom od 1.400 m/s, probojnosti 55 mmRHA oklopa pod 60 stepeni na 1.000 m. Utoku je razvoj projektila ~ija probojnostbi trebalo da bude dvostruko ve}a.

Sa topom mogu da rukuju i ga|aju oba~lana posade u kupoli, ni{anxija i koman-dir vozila. Top ima stabilizaciju u oberavni. Minimalna brzina navo|ewa kupo-le i topa je 0,1 mrad, ubrzawe 0,6 rad/s2(po azimutu) i 0,9 rad/s2 (po elevaciji), amaksimalna brzina navo|ewa je 0,6 rad/s,a preciznost stabilizacije 0,6 mrad.

Ni{anxija raspolaè sa stabilisa-nom ni{anskom spravom sa uskim vidnimpoqem, laserskim daqinomerom i dva ka-nala vidqivosti, dnevni (kamera CCD ko-lor) i no}ni termovizijski (FLIR). Kao stan-dardni deo ni{anskog sistema je ure|aj zaautomatsko pra}ewe ciqa. Komandir imapanoramsku ni{ansku spravu na krovu ku-pole sa kru`nim sektorom osmatrawa idnevni kanal sa dva vidna poqa. Opcija jeda i komandir dobije termokameru.

Spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4ga|a brzinom od 600 do 800 met/min. Ukompletu se nalazi 800 metaka.

Milosav C. \OR\EVI]

43

Patria NEMO

Denel (Patria) MCV 8x8 Badger

15. mart 2008.44

LCS4, ali se od toga odustalo zbog preve-like cene izgradwe pojedina~nih plovila.Iako je nastavak projekta doveden u pita-we, svakako treba obratiti pa`wu na tadva jedinstvena broda.

PROBLEMI

Prvobitno je predvi|ena izgradwa60 plovila po ceni od 12 milijardi dola-ra (200 miliona dolara po brodu). Prvuseriju – Flight 0 ~inilo bi 12-13 brodova.Oni bi bili gra|eni po jednom od dva pro-jekta u kojima su ponu|ena po dva tipa bro-da: LCS1 i LCS3 firme Lockheed Martin iLCS2 i LCS4 firme General Dynamic.

Po prijemu u operativnu upotrebubrodova LCS1 i LCS2 trebalo je sprovesti

Budu}i da LCS ima vi{estruku

namenu, koncipiran je kao

„modularni” brod.

To zna~i da se moè

prenaoruàti za svaku misiju

– od protivminskih operacija,

protivteroristi~kih dejstva

i izvi|a~kih akcija do

misije spasavawa. Iako je

danas, posle izgradwe dva

demonstratora, nastavak

projekta doveden u pitawe,

svakako treba obratiti pa`wu

na taj jedinstven brod.

A M E R I ^ K I O B A L S K I R A T N I B R O D L C S – L I T T O R A L C O M B A T S H I P

MODULARNO PLOVILOZA RAZNE MISIJE

V E L I K A B R Z I N A

Sposobnost LCS brodova da proiz-vedu velike brzine, wihova okretnost imali gaz omogu}avaju im da brzo prevo-ze male grupe qudi i materijala. Brodo-vi opremqeni tim paketom ima}e mogu}-nosti za transport i ograni~en prevozqudi, opreme i snabdevawa u priobal-nom okruèwu. Taj paket trebalo bi daobezbedi tehni~ke mogu}nosti za siguransme{taj i transport materijala i opre-me, sme{tajne kapacitete za prevoz i po-dr{ku dodatnog personala, snabdevawematerijalom i gorivom helikoptera se-rije MH-60, a i splavova i ~amaca jedi-nica za specijalne operacije.

Projekat Obalski ratni brod LCS (Lit-toral Combat Ship) nastao je iz potre-be da se nadomesti nedostatak u plo-vilima sposobnim za dejstva u prio-balnom podru~ju. To je posebno va`no

jer bi brodovi poput razara~a ili krsta-rica predstavqali suvi{e velike mete ko-je bi mogle ugroziti relativno jeftinioruàni sistemi (obalskim topovima, pro-tivbrodskim raketama ili minama).

S obzirom na to {to ima vi{estrukunamenu, koncipiran je kao „modularni“brod. To zna~i da se moè prenaoruàtiza svaku misiju koja se pred wega postavi(protivminske operacije, borbe protivobalskih dizel elektri~nih podmornica,protiv brzih naoruànih plovila – FAC –fast atack craft, protivteroristi~ka dejstva,izvi|a~ke misije, misije spasavawa i sl.).A kako je za{tita obalskog podru~ja SAD unadle`nosti Obalske straè, jasno je dataj brod nije namewen za zadatke unutarteritorijalnih voda.

Projektovawe LCS brodova, a naosnovu takti~ko-tehnolo{kih zahteva (iz-me|u ostalog, traèna je brzina od 40 ~vo-rova i domet od 3.500 Nm), povereno jefirmama Lockheed Martin, General Dynamicsi Raytheon. Na osnovu dostavqenih predlo-ga mornarica SAD odlu~ila se na izgrad-wu tehnolo{kih demonstratora dva pro-jektna biroa i to: Lockheed Martin sa svo-jim jednotrupnim brodom LSC 1 Freedom iGeneral Dynamics sa trimaranom LCS2 In-dependence. Prema originalom planu pre-dvi|ena je izgradwa jo{ dva broda LCS3 i

seriju ispitivawa pona{awa brodova urazli~itim borbenim misijama, na osnovukojih bi bio odabran jedan od predloènadva projekta.

Prvi problemi nastali su po izgrad-wi LSC 1 Freedom i LCS2 Independence, od-nosno u toku gradwe ostala dva plovila –LCS3 i LCS4. Razlog je bio jasan – preveli-ki tro{kovi izgradwe prva dva broda pre-vazi{li su ukupan buxet predvi|en za iz-gradwu sva ~etiri plovila takozvane nulteserije. Zato je mornarica SAD otkazalaizgradwu tre}eg i ~etvrtog broda i dovelau pitawe ~itav projekat.

îwenici je da mornarica SAD zah-teva da se brodovi grade po fiksnoj cenikoja ne bi smela da prelazi iznos od 460miliona dolara, a u {ta bi ulazili ne sa-mo tro{kovi izgradwe i opremawa, ve} idopunski tro{kovi oruànih sistema,elektronike, ispitivawa, a posebno testi-rawa brodova nakon primopredaje i ot-klawawa uo~enih nedostataka, kako bi se

do kraja ispunili zahtevi predvi|eni pro-jektom, odnosno takti~ko-tehni~kim zahte-vima (TTZ). Pro{le godine nije postignuttakav dogovor sa izvo|a~ima projekata –firmama Lockheed Martin i General Dyna-mics – pa se problem prelio u buxet vojskeza ovu godinu.

MULTIFUNKCIONALNOST

Glavna osobina projekta LCS svodi sena wegovu multifunkcionalnost, odnosno„modularnost“, koja u osnovi predstavqaizmewivost sistema naoruàwa, elektro-nike, bespilotne letilice (UAVs – Unman-ned aerial vehicle), senzora... Predvi|eno jeda brod ima jedinstvenu platformu saosnovnim sistemima navigacije, bliskeodbrane i komunikacije, a na wu }e se, popotrebi, dodavati moduli za odre|ene vr-ste operacija.

Trup broda projektovan je tako da iz-drì i najteè uslove na moru, a posebna

pa`wa poklawa se ispuwavawu standarda uza{titi ìvotne sredine. Brod mora da po-seduje stati~ku i dinami~ku stabilnost usvim meteorolo{kim uslovima, kako bi bioefikasan u svim operacijama, a da pri to-me nije ugroèna bezbednost posade koja gaopsluùje. Tako|e, trup broda treba da budeizgra|en na taj na~in da zadrì borbenusposobnost u uslovima pogodaka neprija-teqskom vatrom, ali i u uslovima nepovoq-ne hidrolo{ke situacije (velikim olujamasa sna`nim vetrovima i velikim talasima).

S I S T E M I O D B R A N E

U misijama u kojima }e se koristi-ti, LCS brodovi moraju da imaju osnov-ni sistem za umreèno kori{}ewe vi-{e senzora za pretraìvawe, otkri-vawe, klasifikovawe, locirawe ipra}ewe svih povr{inskih kontakata uzoni svoje odgovornosti. Tako|e, mora-ju da poseduju i osnovne sisteme za vla-stitu odbranu od napada brzih plovi-la (kori{}ewem svoje brzine i svojihmanevarskih sposobnosti), ali i siste-me za upozoravawe i dejstvo protiv ne-prijateqevog otvarawa vatre. Kada seu takav sistem ugradi paket opreme zaprotivbrodsku borbu, to brodu dajemogu}nosti da presre}e povr{inskemete, naj~e{}e male brze ~amce, mini-mizirawem {tete po prijateqskimplovilima.

Mornarica SAD posebnu pa`wupoklawa tom modulu. Kada bude inte-grisan na LCS brodove, omogu}i}e imnadgledawe povr{ine kori{}ewemvanbrodskih senzora, kako u radarskividnom podru~ju, tako i van linije ho-rizonta. Taj paket opreme ~ini}e vi{esenzora, oruànih sistema i softver-skih paketa, kao {to su: elektroopti~-ki i infracrveni senzori montiranina bespilotnim letelicama radi uspo-stavqawe kontrole van linije horizon-ta, top od 30 mm radi bliske za{titebroda, ~etiri kontejnera sa po 15 ra-keta za dejstva na ciqeve izvan hori-zonta, i helikopter serije MH-60 nao-ruàn i opremqen za izvi|awe i pre-sretawe povr{inskih ciqeva. Softverza upravqawe tim paketom bi}e inte-grisan u postoje}e sisteme na brodu.

O P E R A T I V N A J E D I N I C A

Bodovi tipa LSC mogu se dopunitioruànim sistemima, elektronskomopremom i dodatnom posadom, i tadapostaju potpuno nove operativne jedi-nice fokusirane na izvr{avawe spe-cifi~ne misije. Takve promene omogu-}ava otvoren sistem gradwe broda.

Plovilo je konstruisano tako da mo-è kontrolisati {tetu – automatski detek-tuje, lokalizuje i klasifikuje poàre, pre-komernu toplotu, otrovne gasove ili pla-vqewa, strukturna o{te}ewa ili probojtrupa. Maksimalno je pove}ana i li~na za-{tita ~lanova posade, o~uvawe samood-brane broda i spre~avawe gubitka plovi-la kori{}ewem za{titnih materijala tru-pa. Brod poseduje i ABH za{titu posade.

Omogu}eno je i nadgledawe i kontrolasvih elemenata koji se odnose na elektron-ski, akusti~ki, opti~ki i radarski potpisbroda kako bi se spre~ilo da neprijateqe-vi radari ili sonari identifikuju, locira-ju i ni{ane brod. Pored toga, mogu}e je nad-gledawe brodskih magnetnih i akusti~kihpotpisa zarad maksimalnog o~uvawa preì-vqavawa broda kada se nalazi u minskim,odnosno protivminskim operacijama.

ZAHTEVI

Osnovni brodski sistemi moraju daispuwavaju uslove potrebne za otkrivawe,identifikaciju, pra}ewe i za{titu brodaod protivbrodskih raketa i neprijateq-skih vazduhoplova. Odbrambene mogu}no-sti broda ogledaju se u wegovoj sposobno-sti da se odbrani od neprijateqske vatre,bilo upotrebom svojih oruànih sistema(protivavionskim raketama, topovima ilanserima mamaca), sloènom kompjuter-

15. mart 2008.46

I Z B E G A V A W E

T O R P E D N O G N A P A D A

Osnovni softverski paket nabrodu treba da omogu}i detektovawetorpednog napada i izbegavawe mane-vrisawem ili kori{}ewem mamaca ilidrugih sredstava. Kada budu opremqenipaketom za protivpodmorni~ku borbu,LCS brodovi }e biti sposobni za izvo-|ewe vi{esenzorske detekcije, klasi-fikacije, locirawa, pra}ewa i pre-sretawa neprijateqskih podmornica upriobalnom okruèwu.

T A L O N

Kompanija Lockheed Martin proiz-vela je sistem TALON (Tactical LittoralOcean Network – takti~ka obalsko oke-anska mreà) koji }e biti ugra|ivan uprotivpodmorni~ke pakete na LCS bro-dovima. To je jedinstven sistem za pod-vodno nadgledawe prostora, koji omo-gu}ava pretragu, otkrivawe i locira-we podmornica u tihoj vo`wi u prioba-qu. Sve ure|aje tog sistema vuku polua-utomatska, polupotopqena vozila bezposade – RMV, koja predstavqaju pro-tivpodmorni~ku varijantu LockheedMartin-ovog AN/WLD-1 daqinski upra-vqanog sistema za protivminsku borbu.

skom opremom, ali i brzinom i manevar-skim sposobnostima.

Kada je re~ o manevarskoj sposobno-sti, brod mora da brzinom i takti~kim ra-dijusom podràva borbene grupe brodova,desantne eskadre i flotile brodova izsvoje klase, da omogu}i preciznu navigaci-ju, precizno sidrewe, spasavawe davqeni-ka, rukovawe malim plovilima, wihovospu{tawe i podizawe iz vode, izbegavawetorpednog napada, lansirawe protivpod-morni~ih ubojnih sredstava i drugo.

U rukovawu vazduhoplovima i bespi-lotnim letilicama, brod mora da omogu}isve vrste helikopterskih operacija (tra-èwe i spasavawe, medicinska evakuaci-ja, elektronsko izvi|awe, snabdevawe...),a i operacija sa bespilotnim letelicama,dawu i no}u, u svim meteorolo{kim uslo-vima, a posebno protivbrodskih, protiv-podmorni~kih i protivminskih operacija,a koje obuhvataju helikoptere serijeMH–60. Rad sa helikopterima mora se iz-voditi pri stawu mora 5 (olujno more), ja-~ini vetra od 27 ~vorova i visini talasaod dva do tri metra.

Brod mora da poseduje postrojewa zanapajawe helikoptera strujom (400 Hz), sve-òm vodom i gorivom, da omogu}i prihvat he-likoptera (MH – 60 familije), wegovo skla-di{tewe u hangaru, prenaoruàvawe i pri-premawe za razli~ite tipove misija, daomogu}i zdruène helikopterske operacije

sa helikopterima za protivpodmorni~ku iliprotivbrodsku borbu, te sa helikopterimaza podr{ku desantnim operacijama. Tako|e,mora da ima kapacitete za sme{taj i lansi-rawe bespilotnih letelica. Nije neophodnoda poseduje sisteme za dopunu gorivom heli-koptera u letu.

Ukrcavawe helikoptera i drugih lete-lica bi}e limitirano za odre|ene misije,pa }e, u tom smislu, i sva potrebna opremaza izvo|ewe tih operacija biti u sklopu iz-mewivih modula.

P R O T I V M I N S K A B O R B A

Paket koji omogu}ava protivmin-sku borbu sadrì elemente za detekto-vawe, klasifikovawe i identifikova-we plutaju}ih, sidrenih ili na dnu po-stavqenih mina, omogu}ava mapirawemorskog dna, prolaske kroz minska po-qa kori{}ewem vanbrodskih sistema,~i{}ewe minskih poqa vanbrodskimsistemima, precizno locirawe i dava-we podataka u {irokom spektru pro-tivminske borbe, neutralisawe mina,kori{}ewe specijalnog helikoptera za~i{}ewe minskih poqa, specijalnih ti-mova ronilaca za uni{tavawe minaeksplozivom, zatim lansirawe, upra-vqawe i izvla~ewe vanbrodskih siste-ma i obradu prikupqenih podataka.

U slu~aju bilo kakve havarije sa vazdu-hoplovima, protivpoàrna sredstva morajuda budu automatska i na maksimalan na~inprakti~na za upotrebu. I brod mora da imamogu}nost sme{taja do 3 MQ – 8B Fire Scoutsbespilotne letelice umesto jednog MH-60helikoptera (koje obavqaju borbene i ne-borbene misije).

Pored bespilotnih letilica, u brod bimorala da se smeste i sa wega lansiraju ibespilotna plovila i bespilotna podvodnaplovila, poznatija pod skra}enicama USV iUUV. Tako|e, jedan od zahteva je da se brodtokom plovidbe opremi tako da se mogu bes-pilotna „vozila“ prekonfigurisati, odno-sno da im se izmeni borbeni tovar u zavi-snosti od misije koju }e sprovoditi. Lansi-rawe i prihvat bespilotnih vozila izvodi-}e se sa postoje}ih ure|aja za lansirawe iprihvat, a uz pomo} uobi~ajenih kontrolnihsistema, sa maksimalnom efikasno{}u.

Elektronski paket koji }e biti ugra|enna brodu je takozvani C4. On mora da omo-gu}i posadi broda automatsko komandovawei kontrolu, trenutno obave{tavawe o situa-ciji na terenu (stawe na vodi, u vazduhu i podvodom), komunikaciju sa sistemima unutarbroda, ali i sa sistemima izvan plovila –komunikaciju sa zdruènim, savezni~kim, ko-alicionim ili integrisanim snagama.

DVE POSADE

Brod mora biti tako koncipiran damoè obavqati vi{estruke operacije sa re-lativno malom posadom – od 15 do 50 ~la-nova. Taj nukleus bi}e uve}an za odre|enbroj ~lanova prikqu~enih za obavqawe spe-cijalnih tipova misija, tako da brod moèda obezbedi uslove sme{taja za oko 75 ~la-nova posade.

Svaki brod }e imati dve posade –plavu i zlatnu. Svaka posada ima}e svogkomandanta, zamenika komandanta i dru-gog oficira. Za razliku od ostalih bro-

dova ratne mornarice SAD, jedina dvaoficira koja ne}e deùrati bi}e koman-dant i wegov zamenik. Na brodu ne}e bitidrugog osobqa osim posade i niko ne}eobavqati nepotrebne poslove.

Upravqawe brodom sa dve posade pru-à velike mogu}nosti. Dok je jedna ukrcanana brodu, druga posada se dodatno obu~avana kopnu. Rotacijom je omogu}eno dopunskoiskori{}ewe potencijala broda, uz smawenrizik od premora ukrcane posade. Obuka zabrodsku posadu LCS brodova razlikova}e seod standardne obuke za ostale mornare.Dok posadu ostalih brodova mornarice ob-u~avaju iskusni instruktori specijalizova-ni za odre|ene operacije, instruktori po-sada LCS brodova mora}e da budu specija-lizovani za sve mogu}e scenarije (koji }emorati ~esto da se izvode pri brzini plo-vidbe i do 40 ~vorova).

Veliku pomo} u obu~avawu posadepruì}e im kori{}ewe specijalnog simu-latora, koji dosta podse}a na simulatoreaviona, s obzirom na to {to se u wemu na-lazi blizu 80 odsto instrumenata insta-liranih na komandnom mostu LCS broda.Taj simulator omogu}i}e da svaki ~lan po-sade nau~i da u uslovima operacija zna usvakom trenutku gde se {ta od opreme na-lazi, a da to ne traì pogledom. Oni kojipro|u taj program obuke vaì}e za pouzda-nije od mornara koji su imali tradicio-nalnu obuku.

Pored navedenog, brodovi tog tipa bi-}e izgra|eni u skladu sa me|unarodnim prin-cipima za{tite od zaga|ewa vode i vazduha.

TEHNOLO[KI DEMONSTRATORI

Dva broda, tehnolo{ki demonstrato-ri, koji se grade u okviru plana Flight 0,razlikuju se izme|u sebe po izgledu trupa.Prvi iz te serije LCS1 Freedom gra|en jekao jednotrupni brod (klasi~na gradwa),dok se LCS2 Independence gradi u formitrimarana (pored centralnog trupa imajo{ dva sa strane, {to mu daje veliku sta-bilnost, ali i ve}u {irinu).

Brodovi imaju sli~no naoruàwe, a~ine ga jedan top od 57 mm, ~etiri mitra-qeza kalibra od 12,7 mm i jedan lanserraketa poznatiji po skra}enici RAM. Budu-}i da se radi o dva odvojena dizajna, osimdruga~ijih dimenzija trupa i pogona, raz-like se vide i u elektronskoj opremi, jer suprojektni biroi sklopili ugovore sa raz-li~itim dobavqa~ima.

Po{to se brod LCS2 Independence jo{gradi, neke informacije su date {turo, aneke nisu ni objavqene. U svakom slu~aju, otim plovilima }e se tek pri~ati.

Dra{ko DURKOVI]

47

L C S 1 F R E E D O MDimenzije: 115,3 h 17,5 h 3,9 mPogon: CODAG (kombinacija dizel motorai parne turbine); 2 Rolls Royce MT-30 gasneturbine 96550 HP (72 MW); 2 Fairbanks Morse Colt-Pielstick 16PA6B dizelmotora 17160 HP (12.8 MW); 4 Rolls Royce Kamewa waterjetsBrzina: 40 ~vorovaDomet: 3.500 Nm pri brzini od 18 ~vBaca~i mamaca: 2 SKWS/SRBOC lanseramamaca, ESM/ECMBorbeni sistem obrade podataka: COMBATS S-21Kontrola naoruàwa: FABA DORNA TV/IRRadari: povr{ina/vazdu{ni prostor EADSTRS-3D, C-bandNavigacija: I-bandSistem upravqawa vatrom: FABA DORNA, I-bandSonar: nije objavqenoHelikopteri: 2 MH-60 R/S ili 1 MH-60 i 3 Firescout VTUAV

L C S 2 I N D E P E N D E N C EDimenzije: 127,6 h 31,6 h 4,3 mPogon: CODAG (kombinacija dizel motorai parne turbine) 2 gasne turbine, 2 dizelmotora, 4 mlazna propulzora, 1 popre~nipropelerBrzina: 40 ~vorovaDomet: 3.500 Nm pri brzini od 18 ~vBaca~i mamaca: 4 Loral/Hycor SRBOC{estocevna baca~a mamaca, ESM/ECM.Borbeni sistem obrade podataka: Northrop Grumman Electronic Systems Integrated Combat Management System (ICMS)Kontrola naoruàwa: nije objavqeno Radari: Povr{ina/vazdu{ni prostor Ericson Sea Giraffe, G/H-bandNavigacija: Sperry Bridgemaster, I-bandSistem upravqawa vatrom: nije objavqenoSonar: nema podatakaHelikopteri: 1 MH-60 R/S i 3 Firescout VTUA

INCIDENTPrema saop{tewu japanskog ministarstva odbrane, ruski

strate{ki bombarder TU-95 naru{io je nedavno japanski vazdu-{ni prostor iznad ostrva Sofugan, 650 kilometara ju`no odTokija. Tom prilikom japanske vazduhoplovne snage su, radi pre-sretawa podigle 24 aviona, ukqu~uju}i lovce F-15 i dva avionaE-767.

Ruski zvani~ni izvori demantovali su te navode, tvrde}ida je wihov avion leteo iznad me|unarodnih voda. Incident jeusledio nakon godi{we konferencije, kada je Japan traìo po-vratak dela Kurilskih ostrva, koja je zaposeo Sovjetski Savezkrajem Drugog svetskog rata.

S. V.

GRIPENI U MA\ARSKOJU ma|arsku vazduhoplovnu bazu Ke~kemet stigla su su po-

sledwa tri vi{enamenska borbena aviona gripen C od ukupno14 varijanti C i D, koliko ih je obuhve}no ugovorom o lizingu.Gripene su iz fabrike u Lin~opingu preleteli piloti {vedskogratnog vazduhoplovstva, a u{li su, kao i svi prethodni avionitog tipa, u 59. takti~kog vazduhoplovnog vinga.

I. S.FOTO: Igor Salinger

EUROFAJTERODUSTAO OD DANSKEI NORVE[KEKonzorcijum „Eurofajter" (Eurofighter) odlu~io je da se po-

vu~e iz kampawe za prodaju vi{enamenskih borbenih avionaDanskoj i Norve{koj, navode}i „nedavne promene u rasporedui na~inu procesa nabavke". Drugim re~ima, ~ini se da je EADSprocenio da Danci i Norveàni ipak vi{e „nagiwu" odluci dasvoje F-16 zamene „Xoint straj fajterom" (Joint Strike Fighter –JSF). Tre}i konkurent, {vedski Gripen, ipak ne odustaje od trkei daqe nudi svoj avion naredne generacije gripen (Gripen) NG.U EADS-u kaù da }e svoje napore usredsrediti na ostala trì-{ta, prvenstveno Gr~ku, Indiju, Japan i Norve{ku.

I. S.FOTO: Igor Salinger

isto

rija

aksijalni, jedan u ~elu tela i dva na boko-vima predwe plo~e, sa kojima se daqinskirukovalo sa voza~kog mesta.

Tako|e su u hodu, bez reme}ewa dina-mike proizvodwe, provedene i modifika-cije. One su bile usmerene pre svega napoboq{awe za{tite tenka – umesto zako-vica, zavarene su ~eli~ne plo~e turele.Na taj na~in redukovana je masa tenka ismawen rizik od ubojitih zakovica koje supoga|ale i povre|ivale posadu posle po-gotka u tenk. Umesto vi{estrane turele na-knadno je uvedeno re{ewe sa homogenomkonstrukcijom. Od jeseni 1941. ugra|iva-ni su ìro-stabilizatori za osnovno oru-|e tenka. Na osnovu britanskih iskustavaiz borbi u severnoj Africi, ugra|ena su idva dodatna rezervoara za gorivo od 25galona. A od po~etka 1942. godine stjuartisu dobili i vareno telo tenka.

Usled brzine rada na razvoju i nao-ruàvawu tenkovskih jedinica, tih ratnihgodina po{tovano je na~elo ratne nu`de,ali su posle brojnih izmena avgusta 1941.godine sve sabrane, proverene i standar-dizovane na modelu M3A1, koji se proizvo-dio od juna 1942. godine. Tenk M3A1 moèspoqa da se prepozna po tome {to nema dvabo~na mitraqeza koja su se u praksi poka-zala prili~no neefikasnim. Britanci suionako skidali te mitraqeze sa svojih pri-meraka stjuarta jo{ tokom uvo|ewa u jedi-nice. Proizveden je 4.621 M3A1.

Na modelu M3A3, standardizovanomavgusta 1942, znatno je pove}ano telo ten-

49

U na{u zemqu su stigli

kao deo savezni~ke

pomo}i tokom Drugog

svetskog rata. Kori{}eni

su u borbama za oslobo|e-

we kao tehnika Prve

tenkovske brigade.

Preìveli su i dolazak

tenkova iz ameri~ke

pomo}i pokrenute 1951,

a rashodovani su kada su

iz SSSR-a stigli tenkovi

posleratnog razvoja. Zbog

istorijskog zna~aja sa~u-

vani su do dana{wih dana

i dva M3A1 i M3A3 mogu se

videti na Kalemegdanu u

zbirci Vojnog muzeja.

L A K I T E N K M 3

STJUARTI S PETOKRAKAMA

Ameri~ki tenkisti su po~etak Drugogsvetskog rata do~ekali slabije nao-ruàni u odnosu na sile sa isto~nestrane Atlantika. Od savremenihtenkova imali su samo 10 sredwih i

18 lakih tenkova M2A4. Zato je u leto1940. u Rok Island Arsenalu pokrenut hi-tan zadatak na izradi novih lakih tenko-va. Kao osnova za razvoj kori{}eni suM2A4, ali su u takti~ko-tehni~ke zahtevenovih oklopwaka ugra|ena dotada{waratna iskustva – o~ekivalo se da laki tenkima na ~eonom delu do 38 mm debelu ~e-li~nu plo~u, a na isturenom delu ~ela i do51 mm. Elementi pogonske grupe za{ti}enisu od avionskih mitraqeza dodatnom ~e-li~nom plo~om. Zbog ve}e mase tenka izve-dene su i brojne izmene na transmisiji.

Ve} jula 1940. ameri~ke oruàne sna-ge prihvatile su novi tenk pod generi~komoznakom porodice M3. Amerikanci su ima-li obi~aj da tenkovima dodele zvani~noime po legendarnim generalima. U slu~ajuM3 odlu~ili su se za generala Stjuarta(Stuart), slavnog komandanta kowice Konfe-deracije u ameri~kom gra|anskom ratu.

PREKOOKEANSKA POSTOJBINA

Do marta 1941. u fabrici AmericanCar & Foundry organizovana je linija zamasovnu proizvodwu. Proizvedeno je5.811 komada M3. Na 500 komada ugra|e-ni su dizel motori T1020. Ti tenkovi suosim osnovnog oru|a 37 mm imali ~ak petmitraqeza 7,62 mm – protivavionski, ko-

ka i, istovremeno, pro{iren prostor zaposadu, posebno za voza~a. U pro{irenebo~ne stranice tela umetnuti su dodatnirezervoari za gorivo i pove}an je pro-stor za sme{taj municije. Telo se varilo ina taj na~in je pove}ana borbena ìla-vost. Tenk M3A3 proizvodio se od po~etka1943. do kraja 1944. Tokom tog periodazavr{eno je 3.427 komada.

U tenkove porodice M5 ugra|ivani sumotori kadilak zbog nesta{ice izvornihmotora kontinental.

U ameri~kim oruànim snagama stju-arti su kori{}eni pre svega za obuku ten-kista. U~estvovali su u borbama na Paci-fiku u osvajawu ostrva, jer su tu laki ten-kovi imali vi{e nego dovoqnu borbenumo} u odnosu na protivni~ku odbranu.

Britanci su prve stjuarte primili ju-la 1951. i naoruàli Osmu armiju u se-vernoj Africi koja se u to vreme pripre-mala za obra~un sa Nemcima. U britan-skim oruànim snagama koristio se pose-ban sistem ozna~avawa bez ameri~kihslovo-broj~anih indeksa: tenkovi M3 sustjuart I, M3 sa dizelom su stjuart II, M3A1su stjuart III, M3A1 sa dizelom stjuart IV,a M3A3 stjuart V.

Osim u Africi, britanski tenkovi suse borili i u Burmi, Francuskoj i Itali-ji, odakle su deo preuzeli jugoslovenskipartizani. U skladu sa britanskim pore-klom oni su ozna~eni kao modeli III i V. Za-konom o zajmu i najmu tenkovi M3 do{lisu i do ruskih i francuskih snaga, a u Ki-ni su imali ulogu osnovnog tenka.

Brazilski M3A1 odràli su se u slu-`bi sve do kraja 20. veka. Na osnovu pro-totipa X1A iz 1975. u fabrici „Bernardi-ni“ u Sao Paolu radikalno je modernizo-vano osamdeset M3A1 ugradwom novogosnovnog oru|a kalibra 90 mm francuskogporekla DEFA D-921 i novog {vedskog mo-tora skania (Scania) DS-11, snage 300 KS.Osamdesetih godina naknadno je proizve-deno, na osnovu starog dobrog stjuarta, 40tenkova X1A2 sa brazilskim oru|em kali-bra 90 milimetara. Izra|eno je i desettenkova nosa~a mosta XLP-10. Brazilci isada deo tenkova X1 drè u rezervi, a de-set komada X1A2 su u naoruàwu oruànihsnaga Paragvaja.

DOLAZAK NA BALKAN

Tokom prve tri godine rata partiza-ni su imali samo tenkove koje su oteli odprotivni~kih snaga i koristili ih u geril-skim tenkovskim vodovima i ~etama. Pla-novi Vrhovnog {taba NOV i POJ podra-zumevali su razvoj vi{eg nivoa organiza-cije tenkovskih jedinica, sa osloncem nasaveznike, pa su 1944. zatraìli, prekobritanske misije, tehniku za prvu brigadu.Britanci su pristali da za NOV i POJobezbede lake tenkove stjuart koji su se

pokazali efikasnim u borbama u severnojAfrici na te{kim terenima. Procewiva-lo se da }e ta vozila mo}i da se kre}u pouskim brdskim putevima Balkana.

Britanci su obuku partizanskih tenki-sta organizovali u logorima u okolini Ka-ira. Tre}ina qudi, koja je ~inila jezgro,prikupqena je iz jedinica NOV i POJ (me-|u kojima su bili i pripadnici tenkovskogbataqona 4. OZ), a popuna do pune forma-cije obavqena je na licu mesta – regruto-vani su dobrovoqci iz redova savezni~kihratnih zarobqenika koji su bili pripadni-ci slovenskih naroda iz Istre i Slovenijemobilisani u italijanske oruàne snage,

15. mart 2008.50

B R O J N O S T A W E

Tokom borbenih dejstava, iz save-zni~kih skladi{ta Prvoj tenkovskojbrigadi doturen je 51 stjuart za nadok-nadu borbenih i tehni~kih gubitaka. Tajbroj potvr|uju do sada istraèni izvo-ri, ali postoje indicije da se u Prvojbrigadi koristio i ve}i broj stjuartapostepeno prevoènih iz Italije doDalmacije.

Za vreme rata rata uni{tena su 33tenka. Ve}a o{te}ewa imao je 31 stju-art. Tokom rata 43 tenka pro{la su ge-neralni remont i vra}ena u jedinicu.

H A U B I C A K A D I L A K

Samohodna haubica kalibra 75 mm M8 nastala je 1942. prilago|avawem {asi-je lakog tenka M5A1 za sme{taj obrtne turele za standardnu ameri~ku brdsku haubi-cu M1A1. Tokom serijske proizvodwe u fabrici „Kadilak” (Cadillac) do januara 1944.godine izra|eno je 1.778 samohotki namewenih prvenstveno za vatrenu podr{ku ten-kova na maloj udaqenosti od predweg kraja vlastitih snaga.

Model M8 ulazio je u sastav {tabnih ~eta bataqona sredwih tenkova {erman uborbama u Francuskoj i u Italiji. Ve} od leta 1944. godine M8 su zamewene sa ten-kovima M4 sa haubicom 105 mm, ali su stara oru|a ostala u slu`bi na Mediteranuzbog malih dimenzija.

Kao oja~awe Prvoj tenkovskoj brigadi, 2. aprila 1945. godine, saveznici subrodom dostavili sedam primeraka M8 u [ibenik. Zbog potrebe za oja~awem arti-qerije, u zavr{nim operacijama ~etiri samohotke dodeqewe su êtvrtoj armiji kojase borila u Lici, Gorskom Kotaru, Istri i Dolewskoj. One su ~inile bateriju u sa-mohodnom artiqerijskom divizionu, direktno podre|enom komandi armije.

Samohotke su se istakle u borbama za Rijeku i odbrambenu liniju Ingrid. Onesu 8. aprila 1945, sa ~etiri stjuarta, pridruène Devetoj diviziji kao oja~awe zaosloba|awe Istre i Trsta. Tri M8 u{la su u divizion Druge armije za borbe u Bosnii prodor preko Banije i Siska do Zagreba.

U posleratnoj slu`bi uvr{tene su u artiqeriju Tenkovske armije, odnosno u Koman-du tenkovskih i motorizovanih jedinica. U slu`benim dokumentima te haubice nosile suime kadilak jer je bio obi~aj da se tehnika vodi po imenu proizvo|a~a ili motora.

Samohodna haubicaM8 u Zagrebu prvihdana nakon ulaskapartiyana u grad ,maj 1945.

internirci, prete`no iz Crne Gore i Her-cegovine, i rawenici koji su bili na le~e-wu u savezni~kim bolnicama u Italiji.

Posle zavr{etka obuke tenkisti supreba~eni u ju`nu Italiju u mesto Gravinagde su dobili desetak stjuarta za obuku po-sada. Za popunu jedinice prikupqani suoklopwaci iz raznih britanskih jedinicai radionica. Deo tenkova imali su poseb-ne {titnike protiv peska i filtere za va-zduh za motore, ali ti dodaci, va`ni zaprimenu u Sahari, nisu bili od koristipartizanima i zato su ih skinuli sa vozi-la. U zahtevu Vrhovnog {taba traèno je150 stjuarta i 51 sredwi tenk {erman,ali su ih Britanci uskratili za teà vo-zila sa obrazloèwem da nisu pogodna zauslove Balkana i dali su im stjuarte uskladu sa koli~inama koje su mogli izuzetiiz vlastitih jedinica.

Prilikom formirawa Prve tenkov-ske brigade 16. jula 1944. u wenom sasta-vu nalazilo se 56 tenkova, uz 24 bornakola (oklopna automobila) AECMk II, dvakomanda vozila M3A1 skaut kar (ScautCar) i desetine motornih vozila. Do 20.avgusta 1944. u brigadi je obu~en dovoqanbroj qudi kako bi se mogli poslati na za-datke.

U prvoj organizacijskoj {emi, tokomobuke brigade, bila su ~etiri tenkovskabataqona sa po 19 stjuarta svrstanih udve ~ete od devet tenkova i sa jednim ten-kom za komandanta bataqona. Brojno sta-we tehnike svodilo se na tri takva bata-qona, {to je vrlo skromno u odnosu nastandarde popune tehnikom savezni~kih je-dinica. Kako bi se pove}ala borbena mo}svakom tenkovskom bataqonu pridodata jejedna vu~na protivtenkovska baterija.Umesto ~etvrtog bataqona, formirana jejedinica od ~ete bornih kola.

Pre uvo|ewa u borbena dejstva bri-gada je narasla na oko 1.400 qudi. Tehni-~ari su obavili sve pripreme na vozili-ma i poku{avali da podignu brojno stawepopravkama na starim tenkovima koje suprona{li na grobqima ratne tehnike ublizini baze. Na taj na~in su brigadiobezbedili jo{ tri M3A1.

Britanci su od avgusta do oktobra1944. organizovali prevoz brigade iz lu-ke Bari na ostrvo Vis, na kojem su osimVrhovnog {taba bile najboqe naoruànei snabdevene jedinice NOV i POJ. Zbogrizika od nema~kih aviona, tehnika bri-gade prevoèna je no}u, a brodovi su seistovarali po dnevnom svetlu, uz sna`nuPVO za{titu.

Tako su pripadnici Prve tenkovskebrigade na prve zadatke krenuli preko Vi-sa. Potom su se ukqu~ili u borbe na pro-storu Dalmacije i Hercegovine, ali sadane kao klasi~na gerila ve} preobli~eni u

pre bile operativno pot~iwene Komandi26. divizije sa Visa.

Kao celina, „Severna grupa“ (Drugibataqon i polovina Tre}eg. bataqona) an-gaòvana je zdruèno sa 26. divizijom uborbama du` dalmatinske obale – odOmi{a do [ibenika i u zale|u, zavr{nosa oslobo|ewem Knina, decembra 1944.godine. Od tehnike koja se na{la na tompodru~ju formirani su Prvi i Tre}i bata-qon u ~ije je ~ete u{ao i AEC. U januaru1945. „Severna grupa“ je sa rati{ta naprostoru [ibenik–Drni{–Skradin pre-ba~ena mar{em dugim 187 km u Imotski. Uzavr{enom delu mar{a stjuarti su savla-dali sne`ni pokriva~ visine od 20 do 60cm, ponegde preko jednog metra, na uskimputevima velikog nagiba i o{trim krivi-nama. Tenkovi su se kretali brzinom qud-skog hoda od 4 do 5 km/~, ali su uspe{nostigli do Imotskog i u{li su u borbu.

Tenkovi „Ju`ne grupe“ (Prvi bataqoni polovina Tre}eg bataqona sa 25 stjuar-ta) iskrcani su u Dubrovnik i tokom bor-

51

T A K T I ^ K O - T E H N I ^ K E K A R A K T E R I S T I K E M 3 A 3

Posada: 4 (komandir, ni{anxija, voza~ i mitraqezac ujedno pomo}nik voza~a)Borbena masa: 14,7 tNaoruàwe: top 37 mm M6 sa 174 metka sa zrnima M51, M63 i M74 tri mitraqeza 7,62 mm M1919A4 sa 7.500 metakaPogonska grupa: benzinski motor kontinental (Continental) NJ-670-91snaga 250 KS pri 2.400 obrtaja u minuti, 416 l gorivaDimenzije: duìna 5,05 m, {irina 2,52 m visina sa postoqem za mitraqez 2,57 mMaksimalna brzina na putu: 50 km/~Radijus kretawa: 230 kmMogu}nost savladavawa prepreka: maksimalni uspon – 3 stepena, maksimalni bo~-ni nagib – 12 stepeni, {irina rova – 1,8 m, visina vertikalne prepreke – 0,61 m idubina gaza – 0,91 m

snage koje su podse}ale na regularnu silutog doba.

RATNI PUT

Partizanski tenkisti su preba~enibritanskim i desantnim brodovima NOVi POJ septembra 1944. na ostrvo Bra~. Udesantu su u~estvovali Drugi bataqon stju-arta i delovi drugih jedinica kao oja~a-we. Pe{adija se ve} pobrinula da slominema~ku odbranu i zato tenkovi nisu niuvedeni u dejstvo. Posle tog desanta, u na-rednom koraku, prevezeni su do dalmatin-ske obale. U svim tim plovidbama izgu-bqen je samo jedan tenk – ostao je na dnumora tokom prelaska Bra~kog kanala kodOmi{a 22. oktobra 1944. godine. U po-sledwim danima oktobra tenkovi su kori-{}eni u borbama za Ka{tele i Trogir.

Zbog potrebe da se istovremeno pri-tisne protivnik na velikom prostoru po-deqeni su na dva privremena sastava –„Severnu grupu“ i „Ju`nu grupu“ koje su naj-

Iskrcavawe M3A3 na ostrvo Vis 1944.

bi podeqeni su na tri privremena sasta-va koji su podràvali 29. diviziju u bor-benim dejstvima u Hercegovini. U hodu suformirani Prvi bataqon u punom sastavu(sa ~etama od sedam tenkova i tri vozilatipa AEC) i novi Tre}i bataqon sa jednomtenkovskom ~etom sa {est stjuarta i vodombornih kola AEC, a u rezervi grupe su za-dràna ~etiri stjuarta i jedan AEC.

Obi~no su tenkovi ulazili u borbe-na dejstva u vodovima od samo dva tenka,jer su uski putevi i brski teren ograni-~ili mogu}nosti wihove primene u ve}imsastavima. Posade dva tenka navikle suse na blisku vezu i stalnu me|usobnu po-dr{ku. U borbama za Mostar, u borbe-nom poretku oblika potkovice, tenkistisu u dejstvima na vrlo te{kom kra{komterenu savladali protivni~ke fortifi-kacije i odlu~nu odbranu hercegova~kihusta{a.

Iz Mostara su od 24. februara do2. marta 1945. tenkovi pre{li put dug 318km do [ibenika, gde se Prva tenkovskabrigada marta 1945. prvi put posle mese-ci provedenih na rati{tu prikupila u ce-linu, reorganizovala i popunila qud-stvom i tehnikom. Ponovo su formirane~ete od devet tenkova podeqenih na dvavoda sa po ~etiri tenka i tenkom komandi-ra ~ete. Sva ~etiri bataqona zadrànasu u formaciji s tim da je izbegnuta kon-fuzija oko postojawa dve jedinice sa is-tom oznakom tako {to je Tre}i bataqon„Severne grupe“ postao ̂ etvrti bataqon.

U radionici su provedene modifika-cije na vratima za posadu jer se pokazaloda ona ne moè iza}i iz pogo|enog tenkaako se kupola ne nalazi na centralnom po-loàju.

U zavr{ne borbe reorganizovanabrigada uvela je 75 stjuarta, 23 borna ko-

la AEC, 14 protivtenkovskih oru|a 57 mm i75 mm, te pet protivavionskih oru|a 20/4mm, ra~unaju}i tu i samohotke izra|ene na{asiji stjuarta.

Posle konsolidacije pripadnici Prvetenkovske brigade vratili su se u stroj uborbama za Biha}. Tenkovi su pratili dina-miku prodora pe{adije ~esto se koriste}ineobi~nim metodama kretawa – na Lohov-skim brdima kod Biha}a savladali su strmuprepreku od 75 stepeni tako {to su bez po-sada spu{tani vezani za ~eli~nu uàd.

U zavr{noj li~ko-primorskoj opera-ciji tenkovi su prodrli kroz kra{ke tere-ne do mora i gone}i nema~ki 97. korpusu{li, kao predwi odred jugoslovenskihsnaga, u Trst. Iz sastava Tre}eg bataqonaizdvojena je 1. ~eta koja se 2. maja 1945.prikqu~ila motorizovanom odredu sa ko-jim su tenkovi izveli mar{ dolinom So~e,prodrli u Koru{ku i presekli izvla~eweprotivnika prema Celovcu. Tenkisti su u~e-stvovali u produènim borbama (u razoru-àwu protivnika) do 15. maja, ~itavu sed-micu posle pada Tre}eg rajha.

EKSPONATI

U prvim posleratnim mesecima, zbogkrize nastale oko statusa Trsta, bataqoninaoruàni stjuartima i sve druge tenkovskejedinice koncentrisane u Sloveniji i Istriostali su u punoj borbenoj gotovosti.

O~ekivalo se da }e u posleratnim go-dinama tenkovske brigade vrlo brzo bitipotpuno prenaoruàne na T-34/85, uz {i-roku podr{ku SSSR-a, ali su RezolucijaInformbiroa i blokada Jugoslavije1948. dramati~no promenili planove na-oruàwe i sva postoje}a tehnika pokaza-la se kao vitalno va`na za odràvaweborbene gotovosti u i{~ekivawu potenci-jalnog konflikta sa Moskvom. Produènaje karijera stjuarta i ti oklopwaci treba-lo je da se koriste za odbranu u brdskimpredelima u kojima su sredwi tenkoviimali ograni~enu prohodnost.

Stjuarti su preìveli i dolazak ten-kova iz ameri~ke pomo}i pokrenute 1951.godine.Kori{}eni su u tenkovskim briga-dama za obuku sve do 1957. godine. U in-ventaru JNA 1960.godine nalazila su se32 stjuarta. Oni su rashodovani nekolikogodina kasnije kada su iz SSSR-a stiglitenkovi posleratnog razvoja – T-54 iT-55 .Obi~no se smena generacija tehnike u JNAzavr{avala uni{tavawem starih sredst-va, ali je u slu~aju stjuarta vojni vrh imaorazumevawe za istorijski zna~aj oklopnihvozila. Sa~uvano je vi{e primeraka kakobi podse}ali na slavu Prve. tenkovskebrigade. Dva M3A1 i M3A3 danas se moguvideti na Kalemegdanu u zbirci Vojnog mu-zeja. Jedan se ~uva u Muzeju otaxbinskog ra-ta u Bawaluci i jedan u Kraqevu.

Aleksandar RADI]

15. mart 2008.52

P R O T I V A V I O N S K E S A M O H O T K E

Vrlo sna`na tehni~ka radionica Prve tenkovske brigade sme{tena u fabricielektroda u [ibeniku iskazala se, tokom marta 1945. za vreme odmora brigade, uvrednom i domi{qatom radu vra}awa o{te}enih tenkova u sastav jedinice. Suo~enisa ~iwenicom da tenkovi nisu pro{li ozbiqne radove od ulaska u borbu, radnicisu se snalazila kako su znali sa skromnim koli~inama rezervnih delova.

Na nekim od tenkova M3A3 uni{tene su kupole, ali je sa~uvano telo sa motoromi hodnim delom. Sedam takvih tela iskori{}eno je za izradu provizornih samohodnihoru|a. Zbog nadmo}i nema~kih tenkova sa oru|ima ve}eg kalibra u odnosu na stjuar-tovih skromnih 37 mm, prvo su u radionici izradili protivtenkovsku samohotku tako{to su na telo tenka na fiksiranom lafetu ugradili izuzetno nema~ko oru|e 75 mmPak 40. U slengu, te samohotke bile su poznate kao stjuart pak (nema~ka skra}enica zaprotivtenkovski top). Od M3A3 nastale su prve doma}e protivavionske samohotke,na guseni~noj {asiji stjuart flak (nema~ka skra}enica za protivavionski top) sa ~e-tvorocevnim oru|em PAT 20 mm M38, postavqenim na obrtnu platformu. U radionicisu izradili i stjuart sa platformom za minobaca~ kalibra 82 milimetra.

U borbama zaHercegovinu,1945.

snajperska pu[ka poluautomatska … odbrana arsenal 15.pdf · 30 15. .mart 2008. u poluautomatska...

Documents