smederevsko blago · 2010-12-12 · nislav vinaver – gromobran svemira., emitovane 1995. godine,...

Sne`ana Kutri~ki

SMEDEREVSKO BLAGO

110 Sneàna Kutri~ki

SNE@ANA KUTRI^KI ro|ena je 1963. godine u Novom Sadu, gdeje i diplomirala 1987. godine na Filozofskom fakultetu, na Katedriza jugoslovensku i svetsku kwièvnost.

Od 1987. godine ìvi i radi u Beogradu.

Autor je dramskog teksta za decu Oblakov san, izvedenog 1989,godine u okviru kursa i radionice za decu – “Teatar senki" u Me-|unarodnom kulturnom centru Gro`wan – Istra; radio drame Sta-nislav Vinaver – gromobran svemira., emitovane 1995. godine, u okviruserije “Zvezdani ~asovi”, Dramskog studija Radio Beograda; dramskogteksta Tre}a soba ili svet senki Anastasa Jovanovi}a 1999. godine idrame Kov~eg 2000. godine.

^lan je Udruèwa dramskih pisaca Srbije od 1997. godine.

LICA:

JEFREM,negda{wi sluga, ~uvar tvr|ave, (1954) 66 godina

TOMA,arhitekta, (1954) 56 godina

IRINA KANTAKUZINA BRANKOVI],vizantijska princeza i èna despota \ur|a Brankovi}a, srpskadespotica, u narodu poznata kao Prokleta Jerina, stolovala u

Smederevu, u najboqim godinama

POLICIJSKI ISLEDNIK,nekada skojevac, kasnije funkcioner, (1954) 31 godinu

MILENA,k}i Tomina, 18 godina

GLUMICA,23 godine

PETAR,reìser, (1954) 37 godina

Mesto de{avawa: Smederevo; vreme de{avawa:1941, 1954; 1975.

Smederevsko blago 111

Sneàna KUTRI^KI

SMEDEREVSKO BLAGO

Prva scena

Smederevo, 5. jun 1941. Letwi dan, plavo nebo, bez ijednog obla~ka, kamenboje meda, jarko zelena trava, sve bqe{tavo, okupano svetlo{}u. Uzkameni zidi}, uz tvr|avu, stoji Milena, glumi zavr{nu scenu, tea-tralno se klawa publici.

MILENA: (Malo ~ita, malo deklamuje naizust, bez razumevawa, izve-{ta~eno)Ti {to u ovom danu prenosi{ sve svoje milosti na menevrativ{i me iz sveta sna i iluzije u jedinu izvesnu svetustvarnost pomozi mi da smognem snage da je odìvim onakokako dolikuje meni i mome nesre}nom rodu...(Zauzima druga~iji poloàj)I moje srce ne prezri mati na{a, Bogorodice, ovaj put, kadzavet predaka bude nad moja nejaka ènska ple}a nadvio se!

Seda na zidi}, dosadio joj je nerazumqivi tekst. Dosa|uje se i ne-strpqiva je istovremeno, izviruje, nekog o~ekuje. Ponovo ustaje i zau-zima novi poloàj.

MILENA: (Iskora~i, pruà ruku i zatim klimnuv{i glavom iz-govara)Da! Daaa! Da...(Nezadovoqna je i izgovara “da” na nekoliko razli~itihna~ina, uvek iznova istupaju}i korak unapred i pruàju}iruku)

Laki letwi lahor, povetarac, joj odiè {e{iri}; ona se sagiwe da gadohvati. Iza zidi}a se odjednom uspravi èna u elegantnom kostimu sa{e{irom {irokog oboda, privezanom za podbradak prozirnom purpurnome{arpom i s korpom biqa i poqskog cve}a u ruci. Glave im se gotovosudaraju.

JERINA: Bi}ete divna mlada.

MILENA: O ne, ... nije to {to ste vi pomislili, ja to samo onako,ve`bam. To je, u stvari, iz jedne predstave. Ja sam, znate,glumica.

JERINA: Aha, a iz koje?

MILENA: Pa... iz jedne nove,(Zbuwuje se, izmi{qa)nije to tako poznat tekst, ja to samo onako, improvizujem,vi{e. A i bilo mi je pomalo dosadno.

JERINA: (Sme{ka se)Shvatam!


MILENA: Nisam vas primetila do sad,(Zaviruje radoznalo u korpu sa biqem, primi~e se Jerini,poku{ava da pronikne otkuda se miris {iri)kakav neobi~an miris, ba{ ~udno, a ovde sam ve} poduè. ...

JERINA: ... Ah, oni. Oni uvek u ne~emu oteù, kasne. Ali on, taj va{,do}i }e sigurno! Takva se lepotica ne ostavqa dugo sama.

MILENA: Kako ste pogodili, da je u pitawu “On”?... Mrzim ~ekawe...Samo da ne zakasnimo, pratimo moju majku.

JERINA: Ne}ete, ne bojte se ... stanica je odmah tu iza ugla, tik uzsamu tvr|avu.

MILENA: ... I sama sam pomalo kriva ... bila sam quta, jer prsten kojimi je poklonio, znate... bio mi je velik. Mo`da sam malo ipreterala, ali sve je to za mene tako iznenada, ta ... wegova,tj. na{a odluka da se ven~amo... i ta okupacija, taj rat.

JERINA: Vi, kao {to vidim, ve} imate prsten i to sa dragim ka-menom.

MILENA: O da, ali, taj sam dobila od oca, i poti~e jo{ ko zna od kad.Iz porodi~nog nasledstva je. Pri~a se, tj. moj otac, a i polagrada to tvrdi, da smo iz porodice plemenitog roda. Odonih {to ih zovu posledwi Brankovi}i, sremski Bran-kovi}i, iz roda grofa \or|a Brankovi}a.

JERINA: Dakle, potomci onih {to su gradili, ovu ovde, Smederevskutvr|avu.

MILENA: Nisam se toga setila. Ba{ ~udno, kakva slu~ajnost. Samo jau to mnogo ne verujem, mislim, u te rodbinske kolenovi}kekonstrukcije a i da je tako, {ta s tim i {ta imam ja sad odtoga.

JERINA: Pa, eto taj prsten.

MILENA: (Pa`qivije ga zagleda)Da, on je zaista ne{to posebno. Kao da smo zajedno oduvek.Bio mi je odmah, kao saliven. Moj je otac uvek umeo da namugodi, meni i mojoj majci.

JERINA: Zna~i da je umeo sa ènama, jer, {ta je èna bez mirisa idragog kamena. Vidite, evo ovaj va{ kamen, on je lekovit.Svaki draguq zra~i drugom lekovitom energijom. Eto, on,taj va{ rubin, on zna~i trajnost qubavi a moj, ovaj qubi~a-sti ametist, odavno imam samo wega, on, donosi smirewe i...(Ti{e)to sam tek posle mnogo godina saznala, pokajawe.


MILENA: (Radoznalo zagleda prsten kao da ga prvi put vidi)Trajnost qubavi? Pa vi ste pravi stru~wak za nakit.

JERINA: Dozvoqavate?(Milena nevoqno skida prsten sa ruke, Jerina ga posmatrasa neskrivenim uìvawem, znala~ki procewuju}i dragi ka-men)Izvrstan rubin, lep komad, kraqevski primerak... Rubini,topazi, plavi i beli safiri, ma~ije oko, biseri iz ostriga,pova|enih du` re~nih tokova sa Cejlonskih ostrva, do-premani brodovima afri~kih, arabijskih i indijskih tr-govaca, preko Molu~kih ostrva pravo u Carigrad.

MILENA: Zna~i rubini su sa Cejlona. A otkud vi sve to znate?

JERINA: I cimetovo drvo je sa Cejlona, sandalovo drvo je iz Timora,najboqa svila dopremana je iz Yafne, sjajni brokat izDamaska, kraqevski }ilimi iz Persije, najtvr|a slonova~aiz Indije... prozirni porculan iz Kine, sve to na preto-varenim abisinskim la|ama stizalo je preko Sueca i Alek-sandrije u srce sveta, u prebogati Carigrad ...

MILENA: E sad razumem, vi ste iz Carigrada?(Zagleda Jerinu pa`qivije)

JERINA: ... U du}anima: staklo, u staklima smola, vosak i ambra,aloja i balzam, pa mirisna uqa iz Smirne i trgovci par-fema sa svojim otvorenim bo~icama, ~iji se slatki mirisidizahu do neba. Kao nardovim uqem Magdalena Hristu noge,tako oni pomaziva{e, svojim zavodqivim isparewima, ~i-tav Bosfor. Nigde toliko naroda: sve od [panije na zapadudo Mesopotamske nizije na istoku i od Crnog mora iPodunavqa na severu, do sredozemne Afrike na jugu, nigdekao tamo: Kapadokijaca, Friàna, Bugara sa kratko pod-{i{anom kosom, Persijanaca sa turbanima, Jevreja iz Pal-estine, Sirijaca iz Damaska, Ilira, Jermena, Gota. Nigdeonakvih obeliska od porfira, gospodskih paviqona, rib-waka, lavirinta vrtova, bunara sa sveòm vodom i kadaispuwenim plodovima ananasa, pista}ija i badema, pa lo-vor, smokva i maslina, mirisi tamjana opojnog, a tek mojSolun..

MILENA: Zna~i iz Soluna ste. ... To kad burma iz prve ne pristane uzprst, to donosi nesre}u zar ne?

JERINA: Draga moja, ne budite naivni, to tvrde samo zavidqivci.Nakit je uvek znak sre}e i bogatstva, a dragi kamen, on jetek ne{to, on donosi mo}.


Pojavquje se Petar, ùrno, Jerina naglo nestaje.

MILENA: (Ugleda Petra kako se pribliàva)U zadwi ~as! Ve} sam se zabrinula! Kasnimo!

PETAR: Ti uvek ne{to brine{, leptiri}u moj. Hajde osmehni se,samo jednom za mene.(Pridràvaju}i joj podbradak)Eto tako, sad je boqe, mnogo boqe.

MILENA: (Okre}e se prema mestu gde je do malopre stajala Jerina)Ovo je... Gde nestade, odjednom!?

PETAR: Ko, kad nikoga ovde nema. Ti, pomislio sam jo{ izdaleka to,pri~a{ sama sa sobom.

MILENA: Ali, tu je bila do malopre jedna èna, neobi~na, veomaneobi~na, strankiwa. Sve oko we je mirisalo. Evo i korpasa cve}em je jo{ tu.(Pokazuje korpu koju je Jerina “zaboravila”)Kod we je moj prsten. O~ev prsten, sa rubinom. Gde liodjednom nestade, kao da je u zemqu propala!?

PETAR: Ma tu je, sigurno, negde ovde, ti je ispao.(Sagnut, kao traè}i ga po travi, vadi drugi prsten tj.burmu iz yepa)Evo ga!(Milena pomisli da je prona{ao zagubqen prsten obradujese)od sad pa zauvek ovo je tvoj prsten, probaj(Vadi burmu, stavqa joj na ruku)Jel’ sad kona~no sve u redu.

MILENA: Noge su mi odjednom kao od olova.

PETAR: Umorna si, an|ele moj.

MILENA: Nije to od umora. Zna{ ti dobro. Nikad mi otac ne}eoprostiti ovo na{e tajno ven~awe, a sad sam jo{ i prstenwegov izgubila, to ne sluti na dobro(Sve ti{e kao za sebe mrmqa i traì je pogledom svudaunaokolo)Gde li ona èna nestade? Kao u zemqu da je propala. Iodjednom je previ{e mirno, ~uje{ li?(Oslu{kuje)ûdan je ovoliki mir...

PETAR: Ti uvek ne{to sluti{. Vru}ina je, pro{lo podne, svi su senegde zavukli.


MILENA: [ta pri~a{, samo do zuba naoruànih nema~kih vojnikaima onoliko. Smederevo je puno k’o oko: |aci podiùsvedo~anstva, do{la deca iz okolnih sela, seqaci se sja-tili, pazarni je dan, na pijaci vrvi od naroda, kao da nijeokupacija i rat.

PETAR: Dodu{e, jedva sam se provukao dovde kolika je gu`va, sve suzakr~ili zapregama, nagrnuli sa svih strana, k’o da deleyabe.

MILENA: A ipak, tako je tiho. Ni ptice se ne ~uju.

PETAR: To je zbog ovih ogromnih debelih zidina tvr|ave, nema utome nikakve magije ni predznaka. Brine{ zbog oca, znam ja.Al’ imam ja plan, le}i }e on na rudu, ne}e vaqda svojejedinice da se odrekne.

MILENA: Kako je to prosto! Ne bi zaista smeo tako da govori{: le}ina rudu, pa ti si umetnik. Kakav plan?

PETAR: Hteo sam da te iznenadim. Reìram wegov komad. Probe suve} u toku. Zna{ da mu je to oduvek bila èqa.

MILENA: Ne}e to pomo}i, ni{ta ne}e pomo}i. On }e to smatrati zajeftin trik, podvalu.

PETAR: Tekst mu je odli~an. Pa ne bih ja tek onako to odlu~io,vaqda zna{ da mi je umetnost va`nija od svega, ne ba{ odsvega.(Grli je, ona se prepu{ta pomirqivo)

MILENA: Hajdemo, vreme prolazi. Voz uskoro kre}e.

Oni ùrno odlaze. Na sceni je sve vreme, odmah iza zidi}a na kom jeMilena sedela razapeto platno. Svetlo na sceni se gasi, zatamwuje areflektor iza platna se poja~ava i na platnu se ocrtava siluetaomaweg pogurenog ~oveka koji mahnit od radosti ska~e i vi~e.

JEFREM: Na{ao sam ga, sad je samo moje.

ûje se gotovo luda~ki smeh, a zatim zveckawe i obrisi torbe u kojusilueta, grabe}i pohotqivo sa obe ruke tovari prona|ene stvari. (Upitawu su posude u obliku pehara, ~a{a i nov~i}i. Ispred platnaponovo iskrsne Jerina, uzima svoju korpu, posmatra siluetu, zatimprolazi iza platna i prilazi ka woj). Smeh se postepeno pretvara uuàsnut vrisak, zatim scenu preplavquje grmqavina eksplozije, kojaodnosi sve pred sobom, svetlo se gasi, krici se ~uju sve ja~e, a zatimodjednom muk. Nagli prekid, ti{ina.


Druga scena

Iza platna, koje je sad podignuto, vidi se opusto{ena i razru{enatvr|ava. Siv, obla~an dan. Reflektor osvetqava ugao u kome, na zidi-nama tvr|ave, arhitekta Toma, u sede}em poloàju, spava, uz povremenetrzaje tela. Okolo razbacani nacrti, lupa, lopate, krampovi i ostalestvari potrebne za rad na rekonstrukciji. U uglu scene korpa sa biqem,pletena, kraj we stoji Jerina (Obu~ena u skromnu ali ènstvenu svetloqubi~astu haqinu (boje ametista ili izbledelog purpura, sa purpurnome{arpom (maramom iz prvog ~ina) na glavi i zabrinuto ga posmatra. Sasvih strana se ~uju jauci, vrisak, dozivawe u pomo} (kao nastavak izprethodne scene).

MILENA: (Iz pozadine)Tata, tu sam ja, samo me malo boli. Ne pla~i, tata, pro}i }e,... a majka?

TOMA: (Bunca)I wu }emo na}i.(Iz pozadine)Drugi dan od eksplozije a oni jo{ donose rawenike.

MILENA: (Iz pozadine)Tu je na{a majkica, tu, i ja }u se oporaviti, i sve }e opetbiti dobro. A Petar, tata, da li je ìv, moj Petar? ...Petre...

TOMA: (Iz pozadine)Kako da joj kaèm, kako da joj kaèm da vi{e nikoga nema, niPetra, ni wene majke, da je cela trupa glumaca stradala. Daje sve u parampar~ad razneto, celo Smederevo, hiqade qudiu jednom dahu izginulo.(Bunca)Samo se smiri!

MILENA: (Iz pozadine)Plu}a me bole, kad bih samo mogla da ja~e udahnem. Dana|e{ tu ènu {to me je iznela, ispod onog kamena.(Sve ti{e, onemo}alo)Ona me spasila, na krilu me quqala, al’ ~im su ostalipri{li, nestade, kao dim.

TOMA: Na}i }u je, evo obe}avam.

MILENA: (Iz pozadine)Kod we je moj prsten, onaj sa rubinom.


TOMA: Na}i }emo i prsten, samo se smiri, ne sme{ da se zamara{.

MILENA: Spava mi se ... moram da spavam ... i Petar me zove, ~uje{ liga, zove me ... Evo me, Petre, dolazim...

TOMA: (Iz pozadine)Milena! Ne sklapaj o~i! Ne ... kod Petra, dete moje!(Bunca)Sestro!... Doktore! Gde ste... pomozite, ... sestro, brè...Ovamo!

Dolazi ~uvar gradili{ta Jefrem, u starom ofucanom {iwelu iz bal-kanskih ratova, sa praznim levim rukavom zavu~enim u yep. Bez leve rukeje. (Boja`qivo se osvr}e oko sebe, kao da nekog traì, gleda u korpu snepoverewem i strahom), Jerina hitro zami~e za zidi}. Sad Jefrem stojii zabrinuto posmatra Tomu.

JEFREM: Gospodine Tomo ... gospodine Tomo ...(Budi ga)Eto razboleli ste se, zaspali ste sino} na hladnom kamenu ive} ste u groznici.

TOMA: (Pravi se da ne{to radi, preme}e skice)[ta pri~a{ Jefreme? U kakvoj sad groznici? Niko ovdenije bolestan.

JEFREM: A s kim ste onda pri~ali kad niste u groznici?!

TOMA: Tu je bila ...

JEFREM: Ko je bio? Ko, kad nema nikoga.(Osvr}e se unaokolo)Ja nikog ne vidim. Pa, da!(Prilazi Tomi i kao na prepad mu dodiruje ~elo)êlo gori, to vi ... onako sami sa sobom, buncate je l’ da? A ugradu tarapana, jo{ malo }u i ja da izludim. Kome da verujemsad ... a opet oni kaù...

TOMA: [ta “Oni” mogu da kaù, sve glupost do gluposti. Znam ja{ta oni, koji se po vas dan derwaju: “Amerika i Engleskabi}e zemqa proleterska”, mogu da kaù! Zaslepqena si-rotiwa, usijane glave zanete la`nim obe}awima.

JEFREM: Ja vam, gospodine, ne}u vi{e dolaziti, ako je i od vas,previ{e je. I ovako mi se ve} celo Smederevo izruguje,kaù da nisam ~uvar tvr|ave ve} va{ li~ni pa`. Gde lisamo na|o{e to – pa`?


TOMA: Pa zato {to se, po wima, moè sluìti nekome ili ne~emusamo iz ponièwa.(Pravi se da ne{to radi, pretura po gomili kamewaispred sebe)

JEFREM: Jeste, da znate da je ba{ tako. Kaù jo{ i: “Jefta navik’o dasluì, pa ne mo`’ da se odvikne nikako”. ... Ki{a }e, jesenje. Nisu vi{e no}i tople. Otkud ste vi za inat u timgodinama. ... {to i vi malo ne popustite, ... evo, }ebe sam vamdoneo.(Toma ne obra}a pa`wu na wega)E, onda idem ja, pa nek’ se smrznete.(Odlazi, neodlu~an je, vra}a se, vadi }ebe sakriveno ispod{iwela)... Oni kaù...

TOMA: Je l’ kaù {ta za radove, ho}e li biti nastavqeni?!

JEFREM: Za radove?! Niko to vi{e i ne spomiwe! Smeju se! Narod sesmeje i podgurkuje. Kaè da o}ete da budete uzidani u tezidine kao neki mu~enik. A ono tako nekako i jest. Ta {ta}e vam ta tvr|ava, sam go mrtav kamen! Sirotiwa na svestrane pritisla, [vabo sve uni{tio i zapalio, treba zida-ti novo, a vi navalili da se daju novci za zidine, mrtvezidine.

TOMA: Ko kaè, mrtve zidine?

JEFREM: Narod kaè...

TOMA: (Prekida ga podrugqivo)E, ako narod kaè...

JEFREM: (Inate}i se i prkose}i Tomi)E jeste, narod kaè: Treba fabrike, èlezaru podi}i da seima ’leba, a ne da piqimo u pro{lo. To je bilo, pa {ta!?Ne}e od toga da se ìvi, od pro{log...

TOMA: (Ugleda ne{to na jednom od kamenova pa ga izdvoji, na mawugomilu Jefrem zainteresovan i sam poku{ava da doku~i{ta je zna~ajno na tom kamenu, ali nastavqa napamet, kaorecitaciju, daqe)... jer zna se da je ta tvr|ava gospodska, u znoju je narod zid’odok je vlastela uìvala, zna se i da je Prokleta Jerinatolike orobila i pomorila, a i sad je drugo vreme.(Zaneto)Narod se oslobodio, nema vi{e izrabqiva~a, sad smo svijednaki.


TOMA: Vidim i tebe drma zaraza.(Odmahuje rukom s dosadom)Gluposti,(Kao da tera muve)jednaki, jednaki smo svi samo pred onim {to nas ovolikoisku{ava. A pismo, jesi li ga predao?

JEFREM: (Pre~uje ovo za pismo, nastavqa da tera svoje)Sad me i vi saslu{avate, ko i oni tamo: Te, {ta radi Toma?Te, prima li od nekog poruke? Sve me ispituju. Polude}u...Te, ko vam je ovih meseci dolazio i s kim ste se okoopstruisawa dràve dogovarali?(Ugleda ne{to na jednom kamenu, dodaje kamen Tomi)

TOMA: Za pismo te pitam!? Opet si sino} pijan~io i zaboravio napismo. E, moj Jefreme!

Uzima kamen od ~uvara, detaqno razgleda i zatim pa`qivo spu{ta namawu gomilu, traì olovku u yepu, nestrpqivo vadi, istresa sve izyepova, spu{ta sadràj na zidi}, pretura po gomilici, nalazi masti-qavu olovku, lizne je i sav obradovan ne{to beleì u blok~i}, Jefremzaviruje u gomilicu, pa u blok~i}, i poku{ava da se pribliì kqu~evima,Toma ga odlu~no odguruje sve daqe od sve`wa sa kqu~evima.

JEFREM: (Qutne se)Oni motre na mene, nije lako pismo doturiti, nije biloprilike.(Poku{ava da se domogne kqu~a da ovaj ne vidi, spu{ta}ebe)... i ovo sam }ebe kri{om poneo ... i {ta vama sad treba ceotaj cirkus, ne razumem. [to lepo ne sa~ekate odgovor kodku}e na mekom i u toplom, a ne ovako, inatiti se sa celimsvetom. A i te zidine, ko zna koliko su ìvota progutale dosad, {ta ima vi{e da ih opravqamo...

TOMA: Odugovla~i{, pismo ne predaje{ i ti si na wihovoj stra-ni!?

JEFREM: Jefrem na wihovoj strani! Nikad Jefrem nije ni na ~ijojstrani. A kad me ve} vu~ete za jezik ba{ mi treba da budemna va{oj sad kad se zna “sve ono” o vama,

TOMA: Koje “sve ono”?

JEFREM: Pa “sve ono”... “ono” da ste vi ve} bili u zatvoru, kaonarodni izdajnik i neprijateq i u bolnici da ste bili nale~ewu, od glave, tako kaù i da ste se posle, kao, opora-vili, ali da i niste,


(Za sebe){to se i vidi iz priloènog. I da nije ni trebalo da idete ubolnicu i da vas je trebalo odmah, Boè me prosti, zatu}i,odmah tamo, zatu}i, k’o psa. Eto tako kaù, od re~i do re~i,pa s’ ne bi sad baktali s’ vama i gubili vreme.

TOMA: Zna~i, zna se!(Prestaje sa radom, spu{ta blok, stoji kao ukopan)

JEFREM: (êka neku reakciju, }uti, okleva)Nisam ja to znao, evo dece mi moje drage, da nisam znao sveovo vreme, to da su vam k}er i èna stradale u eksploziji. Jasam mislio ~ovek onako, sam za sebe, na svoju ruku, stru-~wak, eto zavoleo ovu tvr|avu, ho}e da se dokaè, da po-stigne ne{to za ìvota, da bude slavan. Da sam ja znao! Al’opet to {to kaù da ste javno rekli?...

TOMA: [ta sam to rekao “javno”?

JEFREM: Pa to; da je to diverzija bila, ... da su to deca neka ...robija{i mo`da, ...

TOMA: (Neo~ekivano plane)Kakva deca, kakvi robija{i, grom ih spalio la`qive! Zna{ti dobro ko, zna se, sve se zna.

JEFREM: (Osvr}e se)Komunisti vaqda, tako kaù, da je Kominterna naredila.

TOMA: A na{i skojevci izvr{ili. Tako je Jefreme, zna{ ti to iboqe nego ja. Ne boj se, nema ovde nikog sem nas dvojice.

JEFREM: (U bradu)Ovde i zidovi imaju o~i ... i u{i.(Osvr}e se)Ono istina, {ta je bilo wih briga, te kominternovce,kol’ko }e nas da izgine...

TOMA: 2500. mrtvih, 450 vagona eksploziva i municije digli uvazduh.

JEFREM: ... nego da se uni{ti Nemac, ... zar toliko?!... ...

TOMA: Jeste, 450 vagona oru`ja zaplewenih po srpskim, bugarskimi gr~kim vojnama i kasarnama, sve spremno da krene u pomo}Nemcu kad napadne Isto~ni front.

JEFREM: ... da za{tite Rusa, jest’, tako pri~aju. Nas i Rusa dvestamiliona! Je l’ ste tako rekli?! Eto, ako i niste, moè i dabude da je tako... , al’, oni kaù da ste vi to vikali i kad suovi pobedili i, jo{ gore, pquvali kad je Rus i{’o naSremski front i kad je prolazio ulicama Novog Sada.


TOMA: Vidim sve se zna.

JEFREM: ... kaù sad, da su vas oduvek pratili i da znaju kako di{ete,a i znaju, svaka im ~ast.

TOMA: Pa, jel’ znaju, Jefreme?

JEFREM: Znaju, Boga mi, bi}e i boqe nego ja. Ono... , gospodin da ste,to se odmah videlo.(Opet se primi~e kqu~evima)E sad, za gospodu znate, danas, {ta se kaè.

TOMA: (Odguruje ga od wih)[ta se kaè?

JEFREM: Pa da ste onako spoqa fini, a unutra sve sama guja do guje utrbuhu raste. Eto, k’o ta Jerina,(Osvr}e se oko sebe, gleda u ono mesto gde je malo~aszamakla)i ona bila despotica, otmena roda a mu~ila toliki narod zasvoj interes. Da joj zida ovoliku tvr|avu pa da se ona u woj{epuri, a narod da u ~atrqama stanuje. Kaù i da su jojsinove Turci oslepeli da bi ona prestala da caruje, a onaopet ni{ta, i ne ni{ta, nego sve gora i gora.(Sve ti{e u strahu, dvoumi se da nastavi, opet gledaokolo)

TOMA: Woj je lako bilo da gleda sinove oslepqene, je l’ tako?

JEFREM: ... Al’ opet ‘{to onda nije ... ko {to bi moja, da nam decu kodirne.

TOMA: I? Jefreme, da ~ujem...

JEFREM: Boè me prosti, {to na to i pomi{qam, eto kakvi ste vi,gospoda, sludite ~oveka, sve iskomplikujete... Ma, {ta...{ta ste me tu spopali, ni{ta se to mene ne ti~e, prost samja ~ovek, ... nego ~ujte,(Primi~e se kqu~evima, osvr}e se i izvla~i iz straàr-skog kaputa smotuqak)evo pite sam vam malo doneo.

TOMA: Hvala ti, kao da sam uzeo.

JEFREM: Eto vidite to ja ne razumem, {to sad da ne uzmete kad nikone vidi, ba{ niko, do Boga, a on je pravedan. ... Ono sam ja zagospodu rek’o onako iz inata i, da prostite, pakosti mo-`da... znam ja, sluìo sam ja kod gospodar – Riste, pre rata.I on je taki bio, kad sam mu pred streqawe ovako kri{om


hranu nosio. Isto je rek’o {to i vi. Ba{ u re~, isto. Nekaèm da nije istina {to danas za gospodu kaù, bilo ih jesvakakvih i mo`da su i zasluìli narodnu pravdu {to ih jezadesila, al’ moj gazda Rista nije, al’ eto i wemu sudi{e. ...(Spu{ta zamotuqak sa hranom na kamen, uz kqu~eve, po-lako, oprezno, gleda u stranu i kona~no se domogne kqu-~eva)

TOMA: (Hvata se za grudi, te{ko di{e, umorno seda na mesto nakom ga je Jefrem zatekao, vi{e ga ne prime}uje, prebira pozapisima iz bloka, pravi se da radi)Idi ti sad.

JEFREM: (Po|e pa zastane)Gazda, da prostite na pitawu, je l’ istina da je taj voz u komsu bili novosadski glumci, wih sedamnaest, cela gluma~katrupa, kaù, onako, slu~ajno, bez ikak’a razloga okasnio sapolaskom dva minuta i da je ve} bio kren’o iz smederevskestanice?

TOMA: (Zami{qeno, ve} odsutan)[ta kaè{ Jefreme, nisam te ~uo?

JEFREM: Ni{ta, kaèm pojedite to, a ja im ne}u re}i, ko Boga vasmolim.


Tre}a scena

Tipi~na isledni~ka prostorija i tipi~no saslu{avawe po proverenomsistemu vru}e – hladno, popusti – zategni. Islednik i Jefrem sede jedanpreko puta drugog.

ISLEDNIK: Jefreme, Jefreme, {ta }u s tobom Jefreme... ‘ajde, kaì misad uistinu, kako je to bilo? Ko ti je otkino ruku, da ~ujem!

JEFREM: Ona je to bila, pao kamen, kamena gromada a ja...

ISLEDNIK: Je li, Jefreme, je li ti opet isto pa isto, kao da sam gluvili lud?

JEFREM: Traìo sam ih, svuda je gorelo, zlatnim plamenom lizalaneman celu tvr|avu, k’o u paklu je bilo.

ISLEDNIK: (Lupi {akom ispred wega po stolu)Dokle bre, luda~e, dokle, znam tu tvoju pri~u napamet. [tagod te ~ovek pita, a ti uvek jedno te isto: blago si na{ao, pati duh otkinuo ruku. Nije nego. Odfikarili su ti je onitvoji ~iji si sluga bio i wih si potkradao. Zlato u tvr|avi!Slu{am jo{ od kad sam se rodio: Smederevo krije zakopanoblago srpskih despota.

JEFREM: Mlad sam bio.

ISLEDNIK: Nikad ti nisi bio mlad i {ta ima{ ti meni da pri~a{, svesame baqezgarije. Jefti ruku otkinuo... ko?(Unosi mu se u lice)A, da nije car Du{an? Desnu ruku do lakta fikne, pa kraj safukarom. Tako i treba, po kratkom postupku sa lopovima, ane ko mi danas.

JEFREM: Nisam krao.

ISLEDNIK: A ovo, {ta je onda ovo, {to smo na{li pod tvojim krevetom,ako nisi krao(Vadi gomilu kwiga i sa treskom spu{ta pred wega)

JEFREM: To sam ’zajmio...

ISLEDNIK: Pa nisi vratio jo{ od pre rata. [ta pi{e ovde “Despot\ura| i wegovo blago”, uzeto jo{ 1934. iz ~itaonice. “Po-sledwi dani srpske despotovine”, ista godina, 1934. opet iz~itaonice, zna~i ta~no dvadeset godina ih ~ita{ i nikakoda ih pro~ita{.

JEFREM: Vratio bih ja, al’ nemam kome, sve je uni{teno u eks-ploziji...

ISLEDNIK: Jesam li ti rekao da mi eksploziju ne pomiwe{. I {ta }e tisve te kwiùrda~e!?


JEFREM: Zanimaju me istorijske pri~e,

ISLEDNIK: Aha, kao mene {ekspirovske dileme.

JEFREM: Da znam... kad me pitaju, ... ja sam ~uvar tvr|ave i vodi~ popotrebi.

ISLEDNIK: (Zagleda se u wega, s nevericom a onda rugaju}i mu se,imitira ga)Ti vodi~? “Po potrebi”! ^ijoj potrebi? Koga jo{ zanimaona ruina?!

JEFREM: Pa bilo ih je! ... Nije tvr|ava pre rata bila ruina, doekspl...

ISLEDNIK: (Sevne pendrek)Opet ti meni vodi{ politiku.(Nadnosi se nad wim)Aha, evo ima jo{.(Vadi slede}u i spu{ta na sto)Ova nije iz biblioteke, gde li si wu pokupio: “ProkletaJerina u svetlu istorije i narodnog predawa – za i protiv”(Po~ne da ~ita deo, koji je slu~ajno otvorio, prene se inaglo zaklopi kwigu)Slu{aj, mo`emo mi i druga~ije sa tobom! Niko ovde nijevi{e mali de~ak, a ni budala. Ajd’ sad lepo, da ~ujem istinu,ko ti je odsekao ruku?

JEFREM: Ona.(Pokazuje na naslov kwige: “Prokleta Jerina...”)

ISLEDNIK: Koja ona?

JEFREM: U eksploziji.

Sevne udarac po glavi.

ISLEDNIK: Dosta, re~ da nisam ~uo o tome. Oni tvoji pajta{i, lopovi jel’ tako! Zbog tri austrijska {ilinga, tako je, a jesi lina{ao zlato jesi, koliko tri austrijska {ilinga. I {ta jeonda bilo? Propio ih, kao i sve dosad {to si propio, nemojda se mi ovde zamajavamo, imam ja pre~a posla. Priznaj,otkud ti ovo?

Uperi mu svetlost lampe u o~i, Jefrem zaslepqen sklawa pogled, ovaj gahvata za bradu i tera da gleda u lampu.

JEFREM: Nemojte, ... !


ISLEDNIK: Gledaj, gledaj Jefreme, to je tvoja omiqena boja, boja zlata.(Naglo ga pu{ta, vra}a se za sto, opet pretura po gomilikwiga)A ovo: “Arheolo{ke studije sredwovekovnih gradova –planovi i na~ini gradwe”, ovo si zdipio ovom tvom arhi-tekti. Sto posto.

JEFREM: Nisam. Sam mi je dao.(Gleda u pod, izbegava pogled)

ISLEDNIK: A skice, Jefreme, {ta }e ti ovolike skice? I da rezi-miramo: taj tvoj usranko i budala, kojeg, kao {to vidim, jo{i potkrada{, ne}e da iza|e iz tvr|ave i ne}e ni{ta ni dajede sve dok se ne uplate novci za nastavak radova narekonstrukciji, a ti ga u tome svemu jo{ podràva{, je litako?

JEFREM: Ja gosp... , druè, to nisam nikad rek’o. Ako vi mislite da jatu ne{to s wim... Ona, ona je ta!

ISLEDNIK: Dosta, Jefreme, pijan si. Pijan si kao zemqa, uvek si pijan ikukavica si i laòv, gadi{ mi se. Dok smo se mi ovdeborili za ovu zemqu ti si i onda slinio. ûvao tvr|avu,tri~avu tvr|avu. I sad opet, pro{ao rat, a ti opet ~uvar,bogaq ~uvar bogaqaste starudije.

JEFREM: Ona je wen ~uvar, ona ne da tvr|avu, a ne ja.

ISLEDNIK: (Umorno, seda)Baqezgaj, samo baqezgaj, tvr|ava – pa tvr|ava. Muka mi je odte va{e tvr|ave i od ovog ovde grada oko we. Smederevo, dami smeste! Da dopadnem, ponovo, ovog ovde qoti}evskogspahiluka. Fuj! Da se nosim sa propalim slugama i pijan-cima i fa{isti~kim podrepim olo{om.

Nervozno pali cigaretu, ope~e se, ispada mu {ibica i prosipaju se zrnca,poku{ava da ih skupi po podu, ali iznerviran odustaje... Za to vremeJefrem uspeva da sakrije nekoliko skica u torbicu. Uspraviv{i sezati~e Jefrema kako poku{ava da uzme ostatak papira sa stola.

JEFREM: Mislim, ... ako vam vi{e nisu potrebne, da vratim ~oveku.

ISLEDNIK: (Poklapa skice rukom, uz snaàn tresak)Misli{ da ne znam! Nosi{ mu }ebe, hranu dotura{.

JEFREM: Nije red da gladuje, on je umetnik, Sorbona, Pariz, takokaù, iz ~uvene porodice.


ISLEDNIK: ûvena porodica, laì, palana~ke izmi{qotine! Umet-nik? Nije on nikakav umetnik! On }e to biti tek kad ja tokaèm, i ako kaèm.(Naglo ga prostreli pogledom i prete}i mu se unese u lice)

JEFREM: Nisam ja to hteo, da kritikujem vlast.

ISLEDNIK: Nego {ta si hteo? Sve je jasno. S jedne strane kao umetnik,arhitekta, graditeq, a u stvari obi~an destruktivac. Zbogjedne tvr|ave ho}e da sru{i zemqu, sve da upropasti. Na-rodnu revoluciju ismeva. Zna{ ti dobro, nije to wemu prviput. To je wegova prava namera odavno.

JEFREM: Al’, {ta ja imam sad sa wim?

ISLEDNIK: [to se mene ti~e, sve mi vi{e li~ite, kao lice i nali~je.Nisi ti nikakva cve}ka, znamo se mi odavno. Nisi ti sa wimiz saàqewa, nisam ni ja od ju~e, znam ja tebe ko zlu paru.[ta si pri~ao, pri~ao si, ali meni ni re~... ajd’ sad, meni sepohvali, kao neki dan u kafani.

JEFREM: Nisam ni{ta ... ne znam ... ne se}am se.

ISLEDNIK: Ja ti lepo kaèm i zidovi ovde imaju u{i.(Udara ga, {utira, to traje dugo, on pada na pod)

JEFREM: Popio sam onomad malko vi{e, ne znam,... ne se}am se...

ISLEDNIK: Da te podsetim Jefreme, kako si se hvalio u kafani, da }e{sve da nas izigra{, kad se tvr|ava bude prekopavala... ”Jasamo hop, \ur|evo zlato pa be`’ iz ove usrane zemqe”, jel sitako rekao?

JEFREM: ... ne se}am se ... nisam rek’o usrane... to sad neko dod’o... i nebih ja nikud.

ISLEDNIK: I ne}e{ ti nikud. Budala Toma, budala ja, Jefrem najpa-metniji! Zato ti wemu i pomaè{ i jo{ ga podràva{.Odustao bi on odavno.(Baca zgu`vano pismo na sto)

JEFREM: (Prepoznaje Tomino pismo)Sve }u uraditi!

ISLEDNIK: Odugovla~i{, pu{ta{ ga, zamlatu novosadsku:(Imitira ga nadnose}i se nad wim)~uvena porodica, umetnik. A tebi stalo do umetnosti,koliko i meni, jo{ malo, pa taman k’o do lawskog snega.Zlato tebe jedino i zanima, ono na koje motri{ kao kobac.Od zlatne groznice si se i propio. Bagro pijana.(Pokazuje rukom)U tvr|avu, smesta! ... sa tvojim prijateqem da bude{ do


kraja, dok ili zajedno ne iza|ete ili mi ne do|emo po vasobojicu, al onda }e Jefreme sve druga~ije po tebe da sezavr{i.

JEFREM: Ja tamo no}u ne ostajem, ni za ìvu glavu!... nemojte, k’oBoga vas molim.(Kle~i, prekliwe)Vi ni{ta ne razumete, ona je kriva za sve, ona ho}e blago, neja.(Kle~i i moli, pripija se u strahu uz islednika)

ISLEDNIK: E, jebem ti ovaj ludi narod! Pa ti izgleda stvarno veruje{ uduhove.(Gura ga od sebe cokulama gadqivo)Koga se to toliko boji{, je li one {to ti je ruku odsekla?Ha, ha, ... mi~i se od mene qigo. Nije ona ni{ta nasprammene. I gorima sam ja doakao.

JEFREM: Vi ne razumete, to se ne sme, ja ne smem.

ISLEDNIK: Ja ti ~inim uslugu, {to te {aqem u tvr|avu, a ti mi tuslini{! Mar{ napoqe. Trebao sam ja odmah sa tobom ovako.Neka te od we spase on. On je tvoj junak.

JEFREM: (Moli, prekliwe, presami}en, puze}i po podu)Nije on moj. Drugo sam ja, on s wom ... Ona ga nagovara, ona swim {uruje, ne ja. Ja tamo da ostajem no}u ne smem. Ne znatevi {ta se tamo no}u sve de{ava, ne~ista su to posla, decuimam, ènu, smilujte se!

Islednik hvata Jefrema za okovratnik {iwela, podiè sa poda i iz-bacuje ga, zatim islednik ostaje sam jedno vreme, stoji pa`qivo, nadnetnad stolom i skicama, prou~ava crteè, zatim otvara vrata, oslu{kujei proviruju}i napoqe celim telom, doziva.

ISLEDNIK: Petre! Petre,(ûju se koraci vojni~kih cokula)~uli ste sve zar ne? Odmah za wim! Ne skidajte oka s wega.Ne smemo vi{e da ~ekamo, po~eo je narod da mi uzbuwuje stom blesavom pri~om o duhovima i o toj prokletoj Jerini,ne moèmo vi{e da ~ekamo. îm no}as prona|e zlato, amislim da je spreman, {~epajte ga, pa da se re{imo ... i wegai onog ludog arhitekte. A da, jo{ ne{to: o ovome niko osimnas dvojice ne sme da zna.(ûje se nerazgovetan glas Petra spoqa)[ta? A, ono {to sam obe}ao bi}e, bi}e. Ma kako da ne, samoda sretnem upravnika. Moè i ne{to drugo, dobro dobro,ba{ pozori{te, ne razumem {to ste toliko zapeli, da, da,nekad reìrali, moè, ali odradite mi ovo, zaboga. [ta stese ukipili, ajte za wim, ubi me promaja na ovim vratima.


êtvrta scena

Toma sawa, skroz umotan u }ebe koje mu je ~uvar doneo, reflektor samoosvetqava taj deo scene. Budi se sav mokar, bri{e znoj rukavom, pokrivase iznova i opet nastavqa da sawa vi~u}i (Snimak sa trake).

TOMA: (Iz pozadine)Pomerite ovaj kamen, pomerite brzo, ispod je moje dete,(Bunca na glas)pomozite qudi... ovamo ... ovamo

Prilazi mu èna u qubi~astoj haqini (Savremenog kroja) i sa purpurnome{arpom preko {e{iri}a skromnog oboda, koja slobodno pada na ramena,sa korpom u ruci, spu{ta je i pokriva ga, on se od toga trgne i probudi.

JERINA: Oprostite, mnogo ste vikali, morala sam da vas probudim.Vi ~esto vi~ete u snu.

TOMA: Kako znate!? I ko ste vi?! Vi|ao sam vas stalno ovde okozidina i dok su radovi na tvr|avi bili u toku? [ta ho}ete?Je li vas oni {aqu?

JERINA: Ih, oni, oni za mene i ne postoje. Smirite se, niko me ne{aqe i niko i ne zna da sam ovde.(Bri{e ga krajem vela, tj. purpurne e{arpe)

TOMA: Nije to znoj, onako je to, pro}i }e.(Brzo bri{e suze)

JERINA: Spavajte, ne bojte se. Tu sam ja i dok sam tu sve }e bitidobro.

Dugo, dugo, vrlo dugo u mraku i uz bqeske ~uju se detonacije jedna zadrugom, publika je u mraku osvetqena povremenim bleskom kroz koju sevide stilizovani pokreti Proklete Jerine, kao ples smrti. ûju sejauci na sve strane. Toma zaspi, zapada u bunilo i ponovo (Osvetqenreflektorom) sawa, trza se u snu:

TOMA: (Bunca)[ta }e{ ti me|u glumcima, ~udna je to fela. I rat jeMilena. Nemci su, k}eri moja, svuda. Opkolili Balkan icelu }e Evropu ako im bude trebalo, a ti da igra{ pred-stavu u Smederevu. Ej, pusta umetnost! Koga je to spasilo”.(Iz pozadine)“To je ona, to je moja devoj~ica, ... ko ste vi, gde odlazite...(Bunca)nosila ovamo, brzo nosila...(Budi se, opet ugleda Jerinu)


JERINA: Opet vi~ete, nemojte, pro{lo je, sve je odavno pro{lo.

TOMA: Ni{ta nije pro{lo i ne moè pro}i. ... Tako ste mipoznati, ... morao bih da se setim, ... {ta radite vi ovdesvaki dan?

JERINA: Ja sakupqam trave, to miri{i bosiqak, on miri{e takosvud oko nas, tu u mojoj korpi ima ga dosta. Ne uzbu|ujte setoliko oko svega, ja samo skupqam biqe, trave lekovite, zazdravqe i za du{u, ovde je moja ba{ta.

TOMA: Kakva sad ba{ta, ja bar znam svaki pedaq ove tvr|ave, nemaovde nikakve va{e ba{te. Vas su oni poslali, da me {piju-nirate, znao sam to sve vreme, ali ipak ...(Zaviruje u korpu a zatim kao oma|ijan)kao da vas poznajem... odnekud... odranije i taj miris. Nije tobosiqak, to je neki miris ... druga~iji, potpuno druga~iji ...

JERINA: (Izgovara kao bajalicu)Tamjanika, lovor, anis, br{qan, lavandula, àlfija, ti-mijan, pa ruìna latica, kamilica, koren omana, nana,maj~ina du{ica, pa bosiqak i pelin, {afran, cimet imuskatni ora{~i}, eukaliptus, |umbir, vranilovka... Tusam, ja i ne idem nikuda odavde, ne brinite, spavajte(Dodiruje ga ovla{, on usni, sada sasvim mirno)

Na drugom kraju scene, Jefrem se prikrada, poku{ava da kri{om otkqu~aogromna ~eli~na vrata skladi{ta (Otvora u zidu tvr|ave), shvata dasu otkqu~ana ali uvezana ìcom, psuje, odmotava ìcu, ulazi, ali muvetar uz tresak zalupi vrata i on ostaje iza re{etki a rukav {iwela(Onaj prazan) je zaka~en za bodqikavu ìcu obmotanu oko brave i kapije.Pred wim unezverenim stvori se Jerina, on izbezumqen krikne i sru{ise.

TOMA: (Budi se)[ta to bi? Jefreme, jesi li to ti.

JERINA: Vetar, samo vetar, stari dobri vetar, da zametne vreme.Samo je u mo}i vetrova da zame}u vreme. Jefrem }e tek maloposle da nam se pridruì.

TOMA: Tu ste, jo{ ste tu. Ovde se, vidim, ve} svi poznaju, i to, odranije.

JERINA: Eto sad, pa ne}emo varati i razgovarati kao da nismo ono{to jesmo.

TOMA: Vidim i sam da je u pitawu, opet, neka prevara.


JERINA: Vi ste taj koji vara.

TOMA: Sav sam se pretvorio u uvo da ~ujem kako ja to varam

JERINA: Eto na primer: zbuwujete sirotog ~uvara sve vreme. Sve gane{to ispitujete, presli{avate: {ta kaù ovi, pa {takaù oni, {ta narod, a {ta vlast. Izgleda da sumwate usvoju snagu ovaj put. Predstavqate se kao da o~ekujetesaàqewe, a u stvari vrebate, traìte sau~esnika u svojojnamisli i to od samog po~etka, jo{ od kad ste mu pismo,siromahu, dali da po{aqe, a ono je ve} uhva}eno.

TOMA: Gospo|a je, vidim, odli~no informisana, a pretpostavqamda je ovde i da me posavetujete. Slu{am!

JERINA: Trebalo je da bitku bijete osloweni na svoje snage i veru, ane da mu~ite tog prostog ~oveka.

TOMA: A zar je ja nemam?

JERINA: Nikad je niste ni imali. Zar niste zbog sopstvene slabostii sumwi ènu spre~avali da se bavi glumom. Zar vi uSmederevu niste ve} bili onda kad i one, da bi spre~iliMilenu da zauvek pobegne od vas i va{eg ludog braka? Zarnije istina da je ona tog kobnog 5 jula 1941 godine, nasmederevskoj èlezni~koj stanici, majku i ostatak gluma-~ke ekipe tek pratila na voz, kane}i da sa Petrom uSmederevu ostane i ven~a se, tajno, kriju}i od vas, a uzmaj~in blagoslov?

TOMA: Morao sam to da spre~im. Petar je bio lovac na karijeru iuspeh. Uspeh preko moje naivne k}eri i wene preosetqivemajke, tananih nerava i na{eg porodi~nog imena.

JERINA: Mo`da ga je va{a k}i volela.

TOMA: Volela!? Ni ona sama nije znala ko je, bila je tako mlada.[ta je po vama trebalo da ~inim? Da ih obe gurnem u raqepalana~kih samoproklamovanih umetnika, nadrigenija iavanturista, da mi ku}a postane svrati{te propalih umi-{qenih gradskih fi}firi}a, da im {irom otvorim vrata ipostanem svodnik u vlastitom domu.

JERINA: Mo`da vi i ne èlite uspeh, ne èlite da obnovite tvr-|avu! Izgleda kao da jedva ~ekate, da se survate zajedno sawom.

TOMA: A vi ste tu da mi u tome svesrdno pripomognete.

JERINA: Ne moète sebi da oprostite, izgleda.


PETAR: [ta imam sebi da oprostim. Sve {to sam ikad ~inio, ~iniosam samo za wihovo dobro.

JERINA: Vi? Vi ~inili samo dobro? Zar treba da vas podse}am. Zarniste hteli da presvisnete od qubomore, svaki put kad jeva{a èna dobijala poklone u Novosadskom pozori{tu odsvojih oboàvalaca?

PETAR: Koje{ta, zlobne izmi{qotine komunisti~kih dou{nika!

JERINA: Zar niste zbog te iste qubomore svoju karijeru, profesijusasvim zapostavili, dramski pisac na silu hteli da zbog wepostanete? Zar se niste svaki put opijali do besvesti, kadje predstava uspela, kao, slave}i sa glumcima? Zar ih niste,sumwaju}i u sve, dràli na oku tolike godine.

PETAR: Nisam znao da se nova vlast u tolikoj meri oslawa i namalogra|anske laì i ~ar{ijska ogovarawa.

JERINA: Zar nije sina izgubila zbog va{e bolesne qubomore, zbogsva|e, one ve~eri, kad je pala, nose}a, niz stepenice... i zarnije ta~no da se od toga nikad nije oporavila, zaista.

TOMA: To je nemogu}e... , ... nikada nikom nismo rekli istinu, to nemoète znati, moja èna to nikada nikom nije priznala...bila je tako ponosna!! ... Istina je, nisam dostojan, ja nisamdostojan nijednog jedinog dana i daha {to sam ga duè disaood mojih najdraìh, ali ko sam ja da sebi presudim? Ja sam ionda jedva ~ekao da me streqaju, kad sam kao besan {tektao ireào na ovu blesavu, maloumnu vlast i na ovaj besmislenisistem. Al’ nije mi se dalo, nije mi se dalo...

JERINA: I ne ide to tako kod nas.

TOMA: Kod kojih to vas, {ta je ovo opet, neka {pijunska ujdurma, koonda kad su me prijateqi i{~upali iz zatvora, podmi}uju}ina sve strane mladu partizansku vlast, da bi me smestili udu{evnu bolnicu, kad mi je jedina èqa bila metak, metak ugrudni ko{, tamo gde je pao kamen mojoj jedinici na grudi.

JERINA: Tu nedelotvornost i besciqnost – na{ sistem to ne trpi.Smisao je u korisnosti, svrsishodnosti, tako re}i oprav-danosti postojawa pojedinca.

TOMA: Da, da sasvim sam shvatio da bih ja sad trebalo da poverujemda vi ovde prezentujete nekakav vi{i sistem u kome stesamo vi nedodirqivi i nepovredivi.


JERINA: Nema nepovredivih. Ja sam sve svoje najdraè sticala isti~u}i unapred gubila zbog ovih zidina. Mog sina Grgurakao i mog sina Stefana... . oslepeli su Turci. K}er Marusam `rtvovala, sultanu je poslala u harem. Za opstanak ovetvr|ave i ovog naroda sve sam ih zaloìla i sa svojimmuèm muk srca sle|enog delila, sve one godine na{egjadnoga braka nesre}nog. Obraz svoj na kraju pred sinomnajmla|im Lazarom, posledwim srpskim despotom, namernozauvek ukaqala ~uvaju}i blago pred pohlepnom wegovomènom, da bi posledwi simbol slobode Despotovine ovajopstao pred naletima zlobnika i bestidnika i sa istoka isa zapada nagrnulim.

TOMA: Irina Kantakuzina Brankovi}, èna despota \ur|a Bran-kovi}a! Jel ja to haluciniram, ludim? Ko mi ovo podme}e?...[ta vi ho}ete od mene?

JERINA: [ta ja ho}u? Isto {to i vi ho}u! Da se jednom izborim dokraja, sa zlom!(Skida veo)

TOMA: Vi! Vi ste èna iz mog sna!

Pruà mu prsten, koji je uzela od Milene Toma prepoznaje prsten.

TOMA: ... pa ovo je prsten moje k}eri Milene, vi ste je spasili,izneli ispod kamena, na krilu quqali ...!(Seda onemo}alo na kamen pred wom)... Ako ste zaista to bili toga dana Vi, onda i sami dobroznate da je to nemogu}e.

JERINA: Ni{ta nije nemogu}e, ako mi pomognete. U Prvom svetskomratu kad su Austrijanci ovu tvr|avu topovima ga|ali, ja samvojnike {to su skulpture iz mojih zidina vadili i na la|etovarili, u snu presretala, prekliwala i pretila im, da nenose, ~ak i kip koji je narod vekovima kamenom ga|aomisle}i da je moj i prokliwao me kao da ja ve} nisamdovoqno prokleta, ali nisam uspela. Nisam uspela, ni onudecu, one glupe skojevce, da spre~im da ne zapale eksploziv.

TOMA: Kako niste uspeli kad narod kaè da ste svemo}ni?

JERINA: Nisam uspela, ja sam samo duh, stari umorni duh iz kogpolako, s vremenom, kopni mo} i zato mi treba va{a snaga iva{a vera.

TOMA: Sami ste rekli da ja nemam vere!


JERINA: Ne, nisam to rekla. Samo vi nikad niste u sebe verovali, ato nije isto {to i nemati vere. Ne sumwajte da vi tomoète, ne sumwajte i spa{}ete tvr|avu.

ûje se lupa. Jefrem je do{ao k svesti i vidi korpu s biqem pored sebe,sna`no trzaju}i poku{ava da pobegne, ali mu je rukav jo{ uvek zaka~en zaìcu od vrata koja ~uvaju udubqewe u zidu tvr|ave. Vi~e u panici. Tomadotr~ava za~uv{i viku i ugleda Jefrema potpuno izbezumqenog. Oslo-ba|a mu rukav i on se odjednom otrgne po~iwe izbezumqeno da jurca posceni, {to daqe od korpe, pri tom zaviruju}i u svaki kutak.

TOMA: Jefreme pobogu, kako si tu dospeo(Ugleda kqu~eve u bravi)otkud ti moji kqu~evi?(Proverava yep)Zna~i, ti si to, ipak si to bio ti, sve vreme!

JEFREM: Ajdemo, odmah odavde dok nije kasno. Pobi}e nas ko ze~eveili oni ili ... ona. Uhvatili su i pismo, koje ste mi dali dapo{aqem. Sad nam nema spasa niotkuda. A i nije ona ono{to vam se ~ini, al’ sad ne mogu... sve ona ~uje.(Okre}e se, traì pogledom Jerinu)

TOMA: Sve ti se zbrkalo, {ta se de{ava, koga se to toliko boji{?

JEFREM: Nisam ja taj za koga me smatrate, ja sam bio uz vas da bihzlato na{ao. No}u se budim i sawam to prokleto zlato.Hteo sam da ga vi iskopate, jer svako ko ga na|e ostaje bezruke. Ali sad to vi{e nije va`no. Beìmo odavde dok nijedockan.

TOMA: Ti Jefreme stvarno nisi pri ~istoj svesti, ~uo sam ja tupri~u o tebi, ali nisam do sad verovao.

JEFREM: Jeste, mislio sam, kopa}ete tu zbog te va{e rekonstrukcijei zlato }e izroniti i ja }u biti odmah tu uz vas i onda hop isve }e biti jo{ dobro i ovu ruku }u kupiti novu, pa nek je ive{ta~ka. Kaù, tamo u Americi sve moè da se napravi. Ideca {kole da u~e visoke, da postanu gospoda i sve da se ovozaboravi kao ruàn san, a i woj bi ovaj put umako.

Stoji iznad wih na kamenu. Vetar joj nosi veo, ona drì pletenu korpusa biqem. Jefrem je ne vidi i ne ~uje dok govori. Polagano po~iwe da duvasve ja~i vetar.

JEFREM: (Osetiv{i vetar)Po~iwe vetar. Uvek kad je vetar... ona je tu! Ona je zla!Nisam ni ja boqi. Ona je ista kao i ja. Ho}e blago, Despo-


tovo blago, blago wenog muà, zlato srpske despotovine,ona se za zlato i udala, za zlato i dragi kamen. Vizantijka jeto. Od wega ne moè da se odvoji tolike vekove.

TOMA: Nema ovde nikoga sem nas dvojice

JEFREM: Ja znam da je ona tu, ose}am to, ovo je wena korpa ona vaszatravquje, oma|ijava. Ne slu{ajte je. Ona je opasna, za-ve{}e vas, ne voli ona vas, ni nas. U tvr|avu je wen bratToma Kantakuzin grobove na{ih predaka ugra|ivao, kad jekamena nedostajalo, kosti nezakopane ostavqao, prokletoje to, sve je ovde prokleto.

JERINA: Ovaj narod kao da ne veruje u ìve, u ìvot. Dok sam bilavladarka uvaàvalo me pola sveta. Gde god sam kro~ila,svuda je ispred mene i{lo ruku pod ruku i po{tovawe zamene i moju porodicu, ~uvenih Kanatakuzina, vizantijskihvelika{a i vladalaca, na svim dvorovima, u svim grado-vima, ali ovde ni{ta, kao gluva ku~ka. Gde god pogled daskrenem pratile su me wihove o~i. A u wima: i strah iprezir istovremeno. Za wih sam bila i ostala strankiwa,opasna prevejana strankiwa. Ni{ta nije vredelo, ni {tosmo jedne vere, ni {to sinove i k}eri naslednike prestolasrpskoga, mome dragom muù i srpskome rodu izrodih, umuci i bolovima se drevnim pet puta okupah. Ni{ta towima nije, ni bog jedini, oni samo svoje pretke neguju i zawih kao da drugih nema.

JEFREM: Za wu su na{i preci bili samo obi~na gomila kostiju, a miìvi tek opasna prosta~ka ruqa, koja ne vredi ni kolikoovo crno ispod nokta.

JERINA: Stra{an narod. Nikad ga nisam upoznala, pa ni te mojesinove. Uvek sam mislila da vi{e li~e na mene nego na\ur|a i tako je i bivalo. U svemu su me pratili i uvek odmene podr{ku imali, ali u nesre}i i tuzi strani su mibivali. Silan bes, jarost i nestrpqewe kuqali su i u timtrenucima se nezaustavqivo prelivali preko wihovih od-negovanih aristokratskih manira. Budili su se tada u wimawihovi preci, meni nepoznati, stra{ni i divqi i u tim sume momentima gledali o~ima onog prostog naroda, onesvetine kojom sam bila okruèna za sve vreme gradwezidina i ~ije sam neprijateqske poglede na sebi nosila, upostequ s wihovim o~ima, u zatiqak zakucanim, legala.


JEFREM: I \ur|a je ona zaludela, on je, znate, stariji mnogo bio odwe; mlada, miri{qava, prevejana. Decu mu ra|ala u zalog zasvoju ambiciju, pohotna, pohlepna.

JERINA: Ti su me pogledi vriskom budili, a moj divni mu`, mojodva`ni \ura|, u znoju okupano lice i telo moje mi-lovawem ne`nim smirivao je. Nisu to bile o~i mojihsinova, onih kakve sam ih ja znala, ve} neke nepoznatestra{ne pravi~ne strele iz wih su tad padale i ledile mikrv u ìlama.

JEFREM: Tomo, ne slu{ajte, ja znam sad kad je vetar i taj miris {topodse}a na bosiqak, to je ona. Ona nije nikad nas volela, ipismo je ona ukrala, wima doturila.

JERINA: Eto sad i ti zna{, zna{, shvatio si, sve si shvatio. Jer i tisi se prepoznao, svoju krivicu u smrti svoje k}eri i ènekao i ja, kad onog dana pred mene istupi{e moji sinoviGrgur i Stefan sa o~nim dupqama, koje su umesto pogledaimale zjape}e rupe.

JEFREM: Ona je kriva za oslepqewe svojih sinova, ona i wenabolesna pohlepa.

JERINA: U tom trenutku taj isti beli led, kao nekad mleko kojim samih dojila, iz mojih grudi tiho poput najfinijih gra{akaznoja krenuo je nezaustavqivo i nepovratno da mili uz mojevratne ìle streme}i ka grkqanu, ka vilicama mojim,zauvek uko~enim, ka o~ima, zauvek ispra`wenim i naniè.Led se {irio svom mojom utrobom, onom kojom sam ih na svetiznela. Beli led, beo i hladan kao smrt.

JEFREM: Hladna kao kamen je bila!

JERINA: Beli mermerni kip, to sam postala toga trena. Nikada vi{enisu mi no}i donosile ko{mare, nikada vi{e pogledi nisu,poput kopaqa, probadali moje damare.

JEFREM: Ne slu{ajte je, ona je svoju decu za vlast prodala, zatvr|avu, za zlato, zlato Nemawi}a i Lazarevi}a i Bran-kovi}a.

JERINA: Zauvek prokleta i osu|ena da ìvim bez tih prodorniho~iju mojih sinova, bez tih iskonskih znamewa, kojih sam sepre toga pla{ila i u snu od wih uklawala.

JEFREM: Dragi kamen umesto o~iju sinova, to je ona birala.


JERINA: Po~ela sam da ih traìm na licima malih de~aka {to su sesmucali, tu, u velikom gradu podno dvorskih zidina, umladim majkama dojiqama, u radnicima kopa~ima, uz put podrumovima i wivama, ali pogledi su se od mene odbijali,kroz mene prolazili kao da sam duh, kao da me nema.

JEFREM: Svud kud je kro~ila, vojnicima stranim pla}enicima jebila okruèna. Bra}u, sirotiwu, izbeglice solunske, usvilu, srebrom i biserjem, vezenu obukla, ku}e, imawa impokupovala, rudnike zlata poklonila.

JERINA: Glave su okretali, smeùrani starci preda mnom, u ku}eulazili i decu odvodili kad nai|em, i kao da su svi znaliono {to sam znala i ja. Da sam im ja vid, svojim strahom odpogleda, oduzela. Ja, mojim sinovima, koje sam oboàvala,kao da sam ja svojim tajnim èqama, sultanovu bezmilosnuruku navela da o~iwi vid mojim sinovima, mojim junacima,ukloni sa lica.

JEFREM: I wen je brat, Toma Kantakuzin, zajedno sa Grgurom iStefanom, zatvoren bio, al’ on se izvukao, wega nisu osle-peli, podmitio ih, blagom srpske despotovine. Prevejanostwihova svukud je bila poznata i ~uvena. Al, zna narod, narodpamti i kletvu {aqe kroz vekove, nikad ne zaboravqa!

JERINA: Skretala sam pogled u stranu i u{i su moje samo ~ule, gdegod da kro~im, re~ prokleta, prokleta. Moje srce kucalo jeritmom tih re~i, odvratnih, nerazumqivih, koje su u sebinosile svu iskonsku snagu va{ih nemilosrdnih, neumo-qivih predaka prokleta, prokleta, zaauuuvveek prokleta.

JEFREM: Tvrda srca, eto takva je bila! Na samom dnu srca trgova~kikantar je krila. \ura| je mu{ko bio, a patio, a ona ni{ta,ni suzu jednu ne pusti.

JERINA: Nikada vi{e utehe ni spokoja ni u mom domu ni u mome srcu.\ura| je plakao, da, on je jecao, on se tresao, kose ~upao unemo}i i jadu pred tim paklenim prizorom, na{ih slepihsinova Grgura i Stefana, a ja, ja sam zauvek ostala sle|ena isve je daqe u mom ìvotu bio samo o{tar nepodno{qiv boltih hladnih ledenica od kojih je moje telo tada i zauvekzaposednuto.I ovaj stra{ni nerazumqivi narod kao da je to znao. Kao daje znao da je moja krivica ta, koja ih je odvela sultanu napoklowewe i vratila ih nazad kao zalogu i iskupqewe zamoje no}ne more i strah od pogleda. Uzalud je \ura| go-vorio da to nije i ne moè biti, uzalud su me te{ili moji


oslepqeni sinovi, uzalud je bio jo{ jedini preostali o~i-wi vid u mog najmla|eg sina Lazara. U wemu kao da je ostalada tiwa osuda, koja je i pored svih re~i utehe odzvawalakroz opustele odaje mog srca. Tog srca koje nisam ~ula, jerda jesam, zar bih `rtvovala sre}u svoje dece i wihove`ivote.

JEFREM: Zar je to majka? Zar je to mogla jedna majka?

JERINA: Zar bi to materinsko srce, da sam ga slu{ala, dozvoliloijednoj `eni, da mewa vid o~iwi svog poroda za spas stranezemqe i nekih sirovih seqaka u woj, koji je nikad nisuprihvatili. Prokleto gospodsko velika{ko vaspitawe iponos. I tek tada, kada ih vi{e nije bilo, spoznala samwihove poglede i wihovu strast za postojawem i ~uvawem usrcu wihovih predaka, ali pomirewa vi{e nije moglo bitiizme|u mene i mojih podanika. Jer kakav bi to boqitakmogao biti za ijedan narod ako iz srca nije do{ao.

TOMA: Ali, {ta ti sad u stvari ho}e{ od mene, od sebe, od ovegwecave sada{wosti sa kojom nema{ ni{ta, ako uop{te tisad ovde postoji{ i nisi neko privi|ewe i jo{ jedan odmojih mnogih unutra{wih ponora? [ta o~ekuje{ od na{ihdvaju rasprslih srdaca? Pokajawe? Pomirewe? Sa kim, kadovde vi{e nema nikoga!

JEFREM: Tu sam gospodine, tu sam ja, Tomo, pipnite me, dodirnite. Jasam stvaran, ona ne postoji. Vi i ja }emo da se izborimo, akotreba do kraja.

TOMA: (Obra}a se Jerini)Ovaj je narod sve zaboravio, ~ak i samog sebe. Nema ni~egaza {ta bi smo mi mogli ovde da se izborimo. Za praznezidine, uni{tene eksplozijom, za mrtve, ovde nezakopane,od partizanske diverzije nastradale i za davno zatravqenepretke {to su od Turaka, posledwu kapiju srpskog carstvabrane}i, izginuli. [ta }emo mi vi{e wima, kad je i tadasve bilo uzalud. I tada i sada, jer nema vi{e nas, mi nepostojimo, ne samo ti, nego ni ja, ni ovaj narod, svi smo jo{samo seni raspuklih srca, izrawavqene i obesmi{qene.

JEFREM: Kako zaboravio, pa ja se svega se}am, samo se eksplozije jo{i se}am.

JERINA: A {to si onda jo{ tu i pri~a{ sa mnom, jer ako ti to jo{nije jasno, ja nisam tvoja fikcija, ja postojim.


TOMA: A, mo`da me ti samo drì{ ovde u svojim kanyama zbognekih svojih interesa. Kako da ti verujem kad to do sadmnogi nisu i za{to?

JEFREM: (Misli da se wemu obra}a)Kako za{to? Pa zar ne znate? Nema nikoga u ovom gradukome nije tog kobnog 5 juna 1941. neko wegov nastradao.Kosti leè svuda okolo nas, a mi ih ne vidimo i i{tu, vapenezakopane, neosve}ene! Sestra mi tu leì, otac, brat,nikad prona|eni, nikad sahraweni. Pa ja nikoga odondavi{e i nemam, ni ku}e, ni ku}i{ta, deca moja su siro~ad,samo kafanu i rakiju, utehu moju jedinu.

TOMA: Ne, decu! Ne dirajte u decu, ne tru}ajte koje{ta, ako za Bogaznate jo{!

JEFREM: Kog, jel’ onog {to nam je sve oduzeo, {to nas i sad ka`wava?Se}am se kao sad. Prokleto lep letwi dan, vedro nebo bezijednog obla~ka, podne pro{lo, ~etvrtak, pazarni dan, gradprepun seqaka, |aci do{li da prime svedo~anstva, na obaliDunava tik uz samu tvr|avu mno{tvo kupa~a. Na stanici vozprepun naroda, krcat. A onda bam, dim odsvukud i eksplozijaza eksplozijom. I tako satima. Podivqao Dunav, guta bro-dove, vir za virom i u wemu sve nestaje. Sem crkvenog torwasa zaustavqenim satom na 14 i 14, u gradu sve sru{eno,nijedna ku}a nije cela ostala, desetinama kilometara unao-kolo {iri se samo jara i miris koji nas je zauvek otrovao,miris sprènog mesa, udovi otkinuti vise po slomqenomdrve}u... trgovi zatrpani ostacima qudskih le{eva. Nikadjavno oplakani. Nije se smelo. Strah, Tomo, sve nas jepritiso strah, evo ja, ja se i sad uàsno bojim.(Ponovo jurca po tvr|avi kao sumanut, gleda preko zidina)

JERINA: (Polako nestaje govore}i sve ti{e)Krivica iz koje nastajemo, taj mukli ose}aj greha, on nastera da ~inimo, da ispunimo svrhu postojawa. Ne predajtese, jer nema dva sveta, to su izmislili za lakoverne, imasamo postojawe ili smrt. Ti si taj koji bira! Predajom siizgubqen i za svoje najdraè. U smrti je hladno i zauveknema nikoga.

JEFREM: (Dotr~ava do Tome)Sve je sad uzalud, oni dolaze. Eno ih ve} na dunavskomnasipu. Za sve je sad kasno. Blago je od sad wihovo, zauvekwihovo.


DRUGI DEOPrva scena

Jo{ dvadesetak godina kasnije (Osamdesete godine dvadesetog veka).Skoro potpuno obnovqena tvr|ava, (Tek po neka gomilica kamewa) nawoj pozornica, i stolice za publiku, proba pozori{ne predstave je utoku. Sunce upeklo, svi se znoje i nervozni su. Na sceni je (mlada)glumica u tamno qubi~astoj (Purpurnoj, vladarskoj) haqini sa velompreko glave i bedara i reìser Petar, 50 – tih godina, u svetlommladala~kom odelu od lana i kariranoj ko{uqi, prosed, neuredne kose,zabra|en i sa nao~arima za sunce. U publici nekoliko znatièqnih{eta~a, koji su se tu slu~ajno zatekli. Me|u wima Toma, ostareo alijo{ uvek krupan, nao~it starac, netremice prati de{avawe na sceni.

PETAR: Dosta, dosta! Prekinite! [ta to radite, kako to glumite,kao da ste od kamena! Nije ona kip. Evo do|ite, to je mestogde je stajao kip Hestije.(Hvata je za ruku i odvla~i je malo daqe i pokazuje)Wega su vekovima kamenom ga|ali misle}i da predstavqaProkletu Jerinu, ali vi ne igrate kip, ve} ènu od krvi imesa, vladarku, ponosnu vizantinku, ali ènu. Vi morate toda odglumite, morate da prona|ete i ono duboko li~no uwoj, ono {to predstavqa samo wu, ne vladarku, ve} ènu,majku oslepqenih sinova, tragi~an lik.

GLUMICA: [ta da odglumim, vladarku ili ènu ili majku? Ni{ta ja nerazumem.

PETAR: Prema tome ajmo sad, opet! Ponovite. Nije dobro bilo,ni{ta nije dobro. Ne treba vam sad taj tekst. Bacite to.(Uzima tekst iz ruku, besno ga baca na pod)Igrajte iz sebe. O~i... o~i, dajte da vidimo taj pogled. Izpogleda ho}u da vidim sve, ba{ sve. Moète vi to.

GLUMICA: Treba mi pauza.(Umorna seda na stolicu iz gledali{ta, do starca, Tome)Eto ja ni{ta ne razumem: kao ona je bila dobra, ili nije,kakva je uop{te bila!? Ja ovo vi{e ne mogu da izdrìm!Kako da glumim samo o~ima!

TOMA: Pa bila je ... je l’ mislite na Irinu Kantakuzinu, srpskuDespoticu ili na Jerinu, Prokletu Jerinu?

GLUMICA: Molim, {ta ste to rekli? Zar to nije jedna ista osoba?

TOMA: Zar vi to niste dosad primetili?


GLUMICA: (Sklawa se od Tome)[ta to sad ovaj re~e? Boè, koliko je ovde ~udaka!

PETAR: Ajmo malena, ajmo jo{ jedanput, premijera samo {to nije,moète vi to. Svako je od nas uvek u tom rasponu dubokoli~nog i onog {to treba da bude, {to èli da bude, {to jeimperativ stvarnosti, i mi smo raspolu}eni. Mi smo svisamo mogu}nosti, neostvarene mogu}nosti i vapimo za timda se ostvarimo, da ne{to u~inimo, postignemo za ìvota,je l’ tako, ali kad se to desi na{e je srce prevareno,izmanipulisano i sve tada postaje besmisleno. Eto takotreba...

MILENA: Sad i srce... je l’ treba sad i srce da odglumim?

PETAR: Vi, eto, ho}ete da budete glumica, vrhunska glumica, a nemoète da budete istovremeno i glumica i vi. Eto takotreba da igrate, kao da ste vi i niste vi. Morate daprepoznate tu podvojenost u sebi, da je osetite i tek tadanastupa tragi~an momenat. On nije u re~ima, nikad u re~i-ma. Kad to dosegnete, re~i vi{e nisu bitne. To va{e javno ili~no, mora da ide paralelno, morate toga da se drìte.(Za sebe)Kako ne razume, polude}u, upquvao sam se obja{wavaju}i.Gde na|o{e ovu malu! ... Evo gledajte me, u o~i, pravo u o~i.(Skida tamne nao~are, hvata je za bradu i fiksira po-gledom, ona sklawa pogled i odmi~e se)

TOMA: Nemojte vi{e da je mu~ite, ne razume ona to, ona je mlada,nije to vredno, nisam ja to hteo opet da se desi, ta raspo-lu}enost.

PETAR: Ko ste vi i {ta se me{ate, ko vas je uop{te {ta pitao! A ivi mlada damo, ako ne umete, na}i }emo drugu glumicu, nijeto nikakav problem.

GLUMICA: Petre, nemojte da se qutite, evo mogu ja to.

TOMA: Petar, ba{ Petar – pa to i jesi ti. Preìveo!(Gleda ga netremice u o~i, Petar, skre}e pogled)Pa da, takvi kao ti uvek preìve.(Mileni)Ne slu{ajte ga. On }e vas uni{titi.(Petru)Vi sve uni{tavate. I moju porodicu! I moj ste komaduni{tili, isekli, namerno prepravili, izbacili sve de-love o eksploziji. Ta uàsna istina jednom mora da iza|e na


svetlo dana! Tu su na{i najro|eniji. To je sveto. Prokletida ste i vi i va{i nalogodavci!(Pozli mu)

GLUMICA: Vode, dajte vode, zovite doktora!(Pritr~ava Tomi)

TOMA: Dobro je dete, dobro je, samo malo vazduha, plu}a ho}e da mise raspuknu.

PETAR: (Obra}a se Tomi, la`no qubazno, izbegava wegov pogled,pravi se da ga nije prepoznao)Eto, vi }ete sad biti boqe, jo{ malo {e}era, evo stiè...jebote, umre}e, ovde,.. samo mi to jo{ fali.(Za sebe)Izgleda da je ba{ on taj anonimni autor. Znao sam to odpo~etka, ose}ao sam! Nikada nije bio neki pisac. Sve su miovo oni smestili! Politi~ki komad, da me upropaste, da mikarijeru uni{te. Mislili su da }u da progutam vru} krom-pir, da nasednem, da zauzmem stav.(U besu treska stolicama, baca ih sa scene)

GLUMICA: Petre, nemojte se nervirati. Ja bih htela, ja u stvari moramda postanem velika glumica. Da}u sve od sebe i celu sebeako treba.

TOMA: (Ustaje, pewe se na binu, poku{ava da prekine probu)Ne dozvoqavam da se ovo daqe igra. To je sramota. Ovo vi{enije moj tekst.

PETAR: Malena, gde ste zaboga, do|ite ovamo, nastavqamo.(Obra}a se dekoraterima iza scene)Je l’ dolazi hitna pomo}, gde su do sad!? Treba da se radi.

Iskrsava Jefrem, u prosja~koj odori, prqav, lud, pijan i sumwi~avo gledau Tomu i Milenu, (Obu~enu u purpurnu odoru despotice), za koju misli daje Jerina. Glumica poku{ava da smiri Tomu i pomaè mu da sedne pri-nose}i stolicu, dok se on stara~ki tvrdoglavo opire.

JEFREM: Oni se poznaju, oni su zajedno.(Peva pocupkuje radosno i sumanuto, sav u prwama, prqav,pijan, lud)Jerina, prokleta Jerina, blago traì, svima preti, svimapodilazi, Jerina prokleta Jerina, na{a sudbina.(Prilazi Tomi)Ona ho}e blago, ne dajte joj... nije weno.


TOMA: (Okre}e se Jefremu, {apu}e mu, da drugi ne ~uju)Mislio sam ja jo{ onda, ako na|e{ blago, to veliko blago,ne bih ti smetao. Nekad sam tako mislio, a i sad eto mislimisto. Ti si spasao, tvr|avu, jedino ti.

JEFREM: Nije weno, je l’ tako da nije weno!?

TOMA: Tvoje je Jefreme, ako ga ikad na|e{. Tvoje je, samo je tvoje ini~ije vi{e. Nemoj se nikad predati.(Misli na Jerinu, pokazuje na glumicu)Prokletu Jerinu je narod izmislio i ja sam je izmislio...zbog slabosti, li~ne slabosti. Tvoje je... blago je samo tvoje.

JEFREM: (Igra od sre}e, ruga se glumici misle}i da je Jerina,skupqa kamewe, sa obli`we gomile, misle}i da je to blago,u prosja~ku, seqa~ki tkanu, {arenu torbu obe{enu prekoramena, istu onu, kao u prvoj sceni)Blago, blago, moje je svo blago.(Gleda u glumicu, ruga joj se, pokazuje lakat, ska~e oko we)Ja bosiqak sadim, meni pelin ni~e, ... blago, blago, moje jesvo blago.

Odnose Tomu, ~uje se zvuk ambulantnog vozila, glumica sedi iscrpqeno naklupi i zuri u prazno.


Druga scenaPremijera

Glumica na sceni uko~enog, tragi~nog pogleda, u purpurnoj haqini kao izbajke, vizantijske provinijencije, glumi zavr{nu scenu, ni{ta ne iz-govara, klawa se teatralno, kao Milena na po~etku drame.

Aplauz, freneti~an, otvara se {ampawac, svi izlaze na scenu da proslaveuspe{nu premijeru, Petar, reìser (Sada sa prosedom uredno o~e{qanomi potkresanom bradom, u ko{uqi i tamnom sve~anom sakou i belim{alom oko vrata, u godinama je, ali je jo{ izuzetno aktivan u iskaziva-wu naklonosti ka ènskom polu), klawa se teatralno i slavodobitno.

FUNKCIONER IZ PRESTONICE(Nekada{wi Islednik):

Posebno mi je drago {to ovom predstavom najavqujemozavr{etak radova na rekonstrukciji tvr|ave i novo vreme ukom }e je budu}e generacije koristiti, na jedini pravina~in, u umetni~ke svrhe. @ao mi je {to najzaslu`niji~ovek, naravno, ako izuzmemo moju malenkost(Nadmeno i samozadovoqno)sjajan arhitekta i ujedno pisac ovog komada vi{e nije me|unama.

Aplauz iz pozadine.

GLUMICA: Je li vaqalo?(Pribija se zaqubqeno uz reìsera, vidi se da su od skora uvezi)Sve vreme sam o~ekivala da }e onaj ludak Jefrem, kao itoliko puta do sad, odnekud iskrsnuti i pokvariti pre-mijeru i ~itav doga|aj.

PETAR: Ti si potpuno obuzeta wim.

GLUMICA: Pla{im ga se. Uvek iskrsne neznano odakle. A znam da nijebilo wega i onog arhitekte, nikad ni{ta od ove tvr|ave nebi bilo, pa ni od ove predstave u woj, al ipak...

PETAR: Eto vidi{ dok se `rtva ne “uzida” nijedna se gra|evina nemoè odràti.(Pogleda u wu i vidi da se zgranula, pa dodaje)Ma {alim se.

MILENA: A za onog arhitektu i wegovu borbu da se tvr|ava obnovinikad niko nije ni ~uo, kao da ga je pojela magla.

PETAR: Sad je do{lo novo druga~ije doba, lepo kaè na{ prijateq.(Pokazuje na nekada{weg islednika)


MILENA: (Gleda u biv{eg islednika s nepoverewem i {apu}e Petru)A i on: biv{i skojevac, petqao je ne{to i oko te eksplozijejo{ kao klinac, pri~aju po gradu, a danas kao slavi.

PETAR: Laù zlobnici, zar ne vidi{ koliko on podràva i umet-nost i nas umetnike. Da nije wega ko zna {ta bi bilo i odradova na rekonstrukciji

MILENA: Nije to wegova zasluga, to znaju i mala deca u Smederevu:popravqaju je ovom brzinom zbog \erdapa i poplava. Mnogoti wega ne{to brani{. Nije on nikakva cve}ka, zna{ ti toodli~no: Jefrema je kaù mu~io i tukao, dok ovaj jadniknije potpuno poludeo.

PETAR: Eto i sama vidi{, nije Jefrem zao, on je samo, da takokaèm, malo izgubqen.

MILENA: Ali ipak ne mogu da podnesem taj Jefremov pogled, svuda meprati, no}u ga sawam, progawa me. Budim se sle|ena. Hlad-no}a, neka stra{na studen izbija i iz ovih zidina. Jedva sam~ekala da sve ovo pro|e. I zar nije ~udno i to pismo {tokaù da se ipak vol{ebno pojavilo gde treba, tamo uprestonici i spasilo obojicu. Kao da je neka vi{a sila svevreme u ovo ume{ana.

PETAR: Nije Jefrem oduvek bio takav. Kaù da je poludeo, jer je bioopsednut blagom, koje je ostalo zakopano u tvr|avi i da ga jetraìo, kri{om, godinama.

Prilazi im islednik, sada{wi funkcioner i ukqu~uje se u razgovor.

ISLEDNIK: Pla{io se kazne koja stiè lopove. Pla{io se Jerine. Jasam jo{ odavno slu{ao pri~u o tome kako mu je Jerinaotkinula ruku. Pri~ao je to uvek kad se napije u kafani.Znate, on je mnogo pio.

GLUMICA: Ali zar nije istina da mu je kamena gromada prigwe~ilaruku dok je spasavao preìvele u eksploziji. Kaù da jebila sva smrskana i da su je morali odse}i.

ISLEDNIK: (Pre~uje, kao i Petar, koji je besno pogleda)... Nije on bio uvek ovako lud. Tek kad ga je èna ostavila,uzela sav novac, kojeg je izgleda bilo podosta, pobegla sadrugim u Ameriku i odvela decu, poludeo je sasvim.

PETAR: (Zainteresovano, vrlo zainteresovano)ûdno, otkud Jefremu novac. Mo`da je on ipak prona{aoblago u tvr|avi, mo`da \ur|evo, mo`da... ko zna? Mo`da onnekad i nije bio toliko lud.(Sklawa se od Milene, prilazi isledniku i dosipa mu


{ampawac ulaguju}i se, vidi se da mu Milena samo smeta)Ali sad kad je na{ stari poznanik kona~no u prestonici imi }emo sa wim, zar ne?

ISLEDNIK: Ali molim te bez ove male, previ{e zabada svoj nos svuda.Gde li samo nalazi{ sve te balavice?

PETAR: Dogovoreno.(Poziva rukom, traè}i jo{ po jednu ~a{u {ampawca danazdrave)

MILENA: (Misle}i da je zove, donosi ~a{e, pribija se zaqubqeno uzPetra, wih dvojica nazdravqaju ne prime}uju}i je)[ta je dogovoreno, na{ odlazak? Evo me Petre, dolazim,samo me pozovi. Po}i }u za tobom bilo gde.

PETAR: (Sklawa se od we, pri~a isledniku, tiho ulizi~ki)Ako moè pozori{te, samo, sad bi moglo i ne{to, da takokaèm, kompleksnije od reìje, to sam prevazi{ao. Mo`dabih bio korisniji “na{oj stvari”, tamo u prestonici, recimo,kao ... upravnik pozori{ta. A i zasluìo sam to zar ne ... ?

ISLEDNIK: Moè i ne{to drugo. Dobro, dobro, znam, mora ba{ po-zori{te. ûdan si ti ~ovek Petre, ba{ ~udan.

Odjednom po~iwe da puca i prasak se ~uje na sve strane, nastaje tajac, svisu upla{eni osim islednika, koji se grohotom smeje, a onda i ostalishvataju da je u pitawu vatromet. Dok traje slavqe, na zidu uz bqesakvatrometa, kao silueta, Jerina nastavqa svoj ples iz prvog dela. Niko jene vidi od wih. Jefrem iskrsava iznenada jo{ prqaviji i lu|i, skroz zara-stao u bradu, kosmatiji nego u prethodnoj sceni, vi{e se nikoga ne boji.

JEFREM: Evo ga! Na{ao sam ga! Najzad sam ga na{ao! Na{e blago samna{ao!(Pogleda prkosno u Milenu smatraju}i je Jerinom, odgurneje sad bez straha i prosipa ga ispred we, islednika i redomispred ostalih)Evo vam ga. Ima ga jo{ tamo dole, koliko ho}ete, koliko godho}ete, u izobiqu. Poklawam vam ga. Va{e je.

Izru~uje iz platnene torbe, (Iste one u koju je u prvoj sceni slagaoblago, a u prethodnoj sceni trpao kamewe), kosti, qudske kosti iprsten, Jerinin prsten, koji ugleda glumica, hitro ga grabi i stavqa naprst, sva op~iwena wime. Ostali zate~eni, nemo zure u gomilu kostiju.Naglo po~iwe da duva jak vetar.

KRAJ


smederevsko blago · 2010-12-12 · nislav vinaver – gromobran svemira., emitovane 1995. godine,...

Documents