slu@beni list...teretnih i putni~kih vozila, za pru`awe ugostiteq-skih usluga, kao i do povr{ine za...

$: SLU@BENI LIST...teretnih i putni~kih vozila, za pruàwe ugostiteq-skih usluga, kao i do povr{ine za snabdevawe gorivom motornih vozila. 2. REGULACIJA PODRU^JA 2.1. Podela na zone,$
SLU@BENI LISTGRADA NOVOG SADA

11Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i

izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada- pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001) Skup{tina Grada Novog Sada na XLIX sed-nici 30. decembra 2003. godine, donosi

PPLLAANN DDEETTAAQQNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEEPPRROOSSTTOORRAA ZZAA PPOOSSLLOOVVAAWWEE UUZZ PPUUTT EE-7755 UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

1.1. Poloàj, mesto i uloga podru~ja obuhva}enogplanom detaqne regulacije

Prema Generalnom planu Grada Novog Sada do 2021.godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj24/2000, 18/2001 i 12/2003) (u daqem tekstu - Generalniplan) prostor koji je obuhva}en Planom detaqne regu-lacije prostora za poslovawe uz put E-75 u Novom Sadu(u daqem tekstu - plan) planiran je kao deo koji }e urazvoju grada imati zapaènu ulogu jer }e apsorbovatijedan deo budu}ih korisnika iz oblasti tercijarnihdelatnosti.

Razvojem privatnog preduzetni{tva u Novom Sadu,dolazi i do promena u prostornoj organizaciji. Pred-vi|eno je da se radne aktivnosti u gradu lociraju uokviru radnih zona na ulaznim pravcima u grad, na poje-dina~nim lokalitetima u okviru drugih gradskihfunkcija i na parcelama porodi~nog stanovawa.

Prema Generalnom planu prostori za poslovnedelatnosti gradi}e se i ure|ivati u gradskim centri-ma, na pravcima Temerinskog, Sentandrejskog, Rume-na~kog, Zrewaninskog puta, pored autoputa i planiranemagistrale kao i u radnim zonama i podru~jimastanovawa.

Temerinski ulazni pravac obuhvata i prostor ju`nood puta E-75, izme|u Temerinskog puta i puta M-7 zaZrewanin u {irini od oko 200 m, a {to }e zavisiti odsaobra}ajnog re{ewa, odnosno od daqe razrade ovogprostora.

Kada je poslovawe na ulaznim pravcima u pitawunamene su vezane za tercijarni sektor prvenstveno zatrgovinu, ugostiteqstvo i zanatstvo.

S obzirom da se radi o potesu uz put E-75 (autoput),moraju se iskoristiti sve wegove prednosti, posebnorealizacijom atraktivnih sadràja uz obezbe|ewe pri-laza putem reìjske saobra}ajnice.

U te atraktivne sadràje ulazi i stanica za snabde-vawe vozila gorivom koja je na ovom potesu planirana ikod izrade urbanisti~ke dokumentacije za pojas auto-puta.

1.2. Odnos podru~ja obuhva}enog planom sa prostorom u okruèwu

Prostor koji je Generalnim planom namewen zaposlovawe na ulaznim pravcima, a koji se razra|ujeovim planom, sa severne strane se oslawa na put E-75,sa isto~ne na elektroenergetski koridor, sa ju`ne nasaobra}ajnicu koja ~ini severnu granicu turisti~ko-sportskog i rekreativnog centra i sa zapadne strane nasaobra}ajnicu koja je planirana paralelno sa meliora-tivnim kanalom "Ada".

Prema raspoloìvim podacima sada{wi korisniciovog prostora su Zemqoradni~ka zadruga "Novi Sad",Preduze}a "Ba~kaput" i DP "Sloga" iz Ka}a.

Na isto~noj strani ovog prostora prolazi elek-troenergetski koridor koji ide paralelno sa putem M-7 da bi kroz infrastrukturni koridor radne zoneSever IV bio povezan sa Termoelektranom-toplanom.

Kao {to je ve} napomenuto, u pojasu uz put E-75nalazi se jedan deo trase naftovoda koji povezuje ter-minal u okviru kompleksa "Naftagasa" sa terminalom uSlavonskom Brodu. Prema razvojnim planovima "Naf-tagasa" u ovom pojasu }e se graditi jo{ jedan naftovodna razmaku od 5 m od postoje}eg.

Oteàvaju}a okolnost za realizaciju ovog prostoraje {to su nekontrolisanom eksploatacijom zemqe zanasipawe susednih lokaliteta ionako niski tereni jo{vi{e degradirani.

1.3. Osnovni pravci ure|ewa i gra|ewa grada koji odre|uju koncepciju i na~in gra|ewa planom obuhva}enog podru~ja

Kao {to je ve} napomenuto, najve}i deo prostora kojije obuhva}en planom namewen je za poslovawe na ulaz-nim pravcima. Ostali delovi nameweni su za sao-bra}ajne povr{ine i za elektroenergetske i naftnekoridore.

Za poslovawe na ulaznim pravcima, prema uslovimaza izgradwu i ure|ewe prostora iz Generalnog plana,utvr|eno je da }e se na ulaznim pravcima u grad usloviposlovawa definisati planovima. Programe za izraduplanova, kojima se obezbe|uje prvenstveno razvojkomercijalno-uslu`nih delatnosti, definisati usaglasnosti sa karakteristikama prostora i zna~ajemsaobra}ajnice. Parcele }e se prilago|avati zahtevimaodre|enih delatnosti, stepen zauzetosti je do 50%, aindeks izgra|enosti 0,5 - 2, tako|e u zavisnosti odvrste poslovawa. Generalnim planom je napomenuto daradni prostori podleù i ekolo{koj proveri u skladusa Pravilnikom o analizi uticaja objekata, odnosnoradova na ìvotnu sredinu.

Ograni~avaju}i faktori, a to je pre svega za{titnipojas uz naftovod, koji iznosi 30 m, odnosno to je ras-

NOVI SAD, 15. januar 2004. Primerak 72,00 dinaraGodina XXIV - Broj 1

tojawe izme|u osovine naftovoda i budu}e gra|evinskelinije u delu poslovawa, uticali su na koncept urba-nisti~kog re{ewa.

U ograni~avaju}e faktore mogu se ura~unati i veomaniski tereni koje treba dovesti na bezbednu kotu,zatim neopremqen teren primarnom infrastrukturom,kao i to da je prostor ograni~en drugim namenama.

1.4. Povr{ina i granica gra|evisnkog rejona koji obuhvata plan

Gra|evinski rejon koji se obuhvata planom nalazi seu KO Novi Sad III unutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je ta~ka 1 na preseku osovine planirane sao-bra}ajnice koja je definisana osovinskim ta~kama broj10311 i 10313 i isto~ne regulacije planirane sao-bra}ajnice koji je na rastojawu od 10 m od osovinedefinisane osovinskim ta~kama broj 10311 i 9428. Odta~ke broj 1 u pravcu severozapada granica prati isto~-nu regulaciju planirane saobra}ajnice, a zatimproduènim pravcem dolazi do ta~ke 2 na preseku saosovinom puta E-75. Od ta~ke broj 2 granica u pravcuistoka prati osovinu puta E-75 do preseka sa pravcempostoje}eg dalekovoda, odnosno do ta~ke broj 3. Upravcu juga granica prati pravac postoje}eg dalekovodado ta~ke broj 4 na preseku sa produènim pravcem kojispaja osovinske ta~ke broj 10313 i 10312. Od ta~ke broj4 u pravcu zapada produènim pravcem granica dolazido osovinske ta~ke broj 10313, a zatim osovinom plani-rane saobra}ajnice do po~etne ta~ke opisa granicegra|evinskog rejona.

Povr{ina obuhva}ena planom je 30,28 ha.

1.5. Ciqevi ure|ewa i gra|ewa predmetnogpodru~ja i programski elementi plana

Izradi ovog plana prethodile su odre|ene analize,za definisawe mogu}ih sadràja i wihovih veli~ina.

Za podru~je koje se obra|uje planom bitni su i plani-rani sadràji na susednim lokalitetima.

Tako su uz Temerinsku i Ka}ku petqu planiraniveliki trgova~ki centri u kombinaciji sa motelima imawim proizvodnim pogonima u funkciji trgovine iugostiteqstva.

Ju`no od lokaliteta koji se obra|uje, planiran jeturisti~ko-sportsko-rekreativni centar sa sportskimterenima, objektima auto-kampa i prate}im sadràjima.

Severno od autoputa na udaqewu od 150 m nalazi segradska deponija ~ije ure|ewe je u toku, kao i recikli-rawe i balirawe jednog dela otpadnih materijala (me-tali, hartija, plastika).

Kako se prostor, koji se obra|uje planom, nalaziizme|u dva budu}a velika trgova~ka centra, na wemu bise na{le mawe i sredwe trgova~ke radwe, uglavnomspecijalizovane za odre|enu vrstu robe (prehrana,kozmetika, ku}na hemija, delovi i oprema za automo-bile, elektro roba, audio-vizuelna tehnika, tekstil ikonfekcija i sl.)

Zanatstvo bi bilo zastupqeno sa uslugama i proiz-vodwom. Od uslu`nog zanatstva bile bi obuhva}ene:li~ne usluge, usluge u doma}instvu i saobra}aju, a odproizvodnog: proizvodwa elektri~nih aparata, papirne

konfekcije, predmeta od koè i tekstila, proizvodwabezalkoholnih pi}a, grafi~ka delatnost i druge kojene}e {tetno uticati na okolinu.

U oblastima ugostiteqstva mogu}e su sve vrste uslu-ga osim preno}i{ta.

Iz svih ovih analiza proiza{ao je i predlogsadràja koji je razmatran u dva pravca: jedan pred-loène sadràje obuhvata krajwe fleksibilno, bezve}ih detaqa, a drugi pravac obuhvata detaqnijurazradu uzimaju}i kao osnovu broj putnka koji dnevnopro|e autoputem i broj gravitiraju}ih stanovnika,odnosno broj potencijalnih korisnika koji je uzet sa50% od broja putnika i broja stanovnika.

Koriste}i odre|ene normative i standarde koji supostavqeni u odnos sa mogu}im korisnicima, do{lo sei do povr{ina namewenih za trgovinu, skladi{ta,zanatski centar, gra|evinski centar (stalne izlo`beproizvo|a~a gra|evinskog materijala sa prodajnimprostorom i skladi{tima, predstavni{tva pojedinihfabrika gra|evinskog materijala, ma{ina, alata iostale gra|evinske opreme), za servis za odràvaweteretnih i putni~kih vozila, za pruàwe ugostiteq-skih usluga, kao i do povr{ine za snabdevawe gorivommotornih vozila.

2. REGULACIJA PODRU^JA

2.1. Podela na zone, gra|evinske blokove i druge karakteristi~ne jedinice sa nazna~enim karakteristikama i pravilima ure|ewa i gra|ewa

Osnovna podela prostora obuhva}ena ovim planom jena zonu "Veliki rit" i zonu isto~no od zone "Velikirit".

Zona "Veliki rit" obuhvata prostor izme|u novihsaobra}ajnica koje idu paralelno meliorativnimkanalima "Ada" i broj "III" i izme|u osovina puta E-75 ibudu}e saobra}ajnice na granici sa prostorom sport-skog centra. Uz put E-75 postoji izgra|en naftovod zakoji je obezbe|en odgovaraju}i za{titni pojas. U ovompojasu od 30 m planira se izgradwa reìjskesaobra}ajnice na koju se oslawa planirana sekundarnamreà zone i putem koje je ova zona povezana na put E-75 preko Temerinske i Ka}ke petqe.

Teren je nizak, pa ga je potrebno nasuti u proseku oko1,5 m.

Zona "Veliki rit" deli se na mawe blokova u zavis-nosti od planiranih sadràja i postavqene saobra-}ajne {eme. Data {ema ~ini prostor maksimalno flek-sibilnim i po veli~ini parcela i po mogu}imsadràjima.

Iz takve saobra}ajne {eme dobijen je centralni,isto~ni i zapadni blok i svaki od wih nosi svoje karak-teristike u pogledu kori{}ewa prostora, parcelacijei uslova za realizaciju.

Zona isto~no od zone "Veliki rit" nalazi se uproduètku zone "Veliki rit" i to do elektroenerget-skog koridora, odnosno do isto~nog dalekovoda koji~ini zajedni~ku granicu ovog plana sa Regulacionimplanom prostora ulaznog pravca zapadno od puta NoviSad - Zrewanin, ju`no od Ka}ke petqe.

2. strana - Broj 1 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 15. januar 2004.

Ova zona }e imati dva bloka: jedan je sa sadràjimaposlovawa na ulaznim pravcima i drugi ~ini pojaselektroenergetskog koridora.

2.2. Osnovna koncepcija namene povr{ina

Prostor koji se obra|uje ovim planom obuhvatanamenski poslovawe na temerinskom ulaznom pravcu uNovi Sad. Iz ovakve namene i analize mogu}ih sadràjaproiza{la je osnovna prostorna koncepcija.

Generalni koncept za izradu plana sagledan je naosnovu slede}ih postavki:

- svi planirani sadràji oslawaju se na drumskisaobra}aj,

- prilaz pojedinim lokalitetima obezbedi}e seputem reìjske saobra}ajnice ili sa saobra}ajnice kojatangira sportski centar,

- u delu uz reìjsku saobra}ajnicu locira}e separcele namewene trgovini, ugostiteqstvu i deli-mi~no zanatstvu i gra|evinarstvu,

- u delu prema sportskom centru najve}i deoangaòva}e se za skladi{ta sa specijalizovanom pro-dajom (pi}e, tehni~ka roba, prehrana i sl.), a mawi deoza zanatstvo i gra|evinarstvo,

- servis za motorna vozila i snabdevawe gorivommotornih vozila planirati na po~etku reìjske sao-bra}ajnice zbog ukqu~ivawa u desni tok saobra}aja uzput E-75,

- jednim delom severna regulacija saobra}ajnice kojatangira sportski centar ide granicom postoje}eparcele. Tako formirana regulacija omogu}ava da se natom delu pored prolaska celokupne infrastrukturnemreè ostatak nameni za javno parkirali{te,

- za odre|ene delatnosti utvrdi}e se minimalne imaksimalne veli~ine parcela,

- definisa}e se sva ukr{tawa saobra}ajne mreè sapostoje}im trasama gasovoda i naftovoda, kao i wihovza{titni pojas, odnosno pojas izme|u instalacije iobjekta visokogradwe,

- parking prostore re{avati u regulaciji internihsaobra}ajnica i u okviru parcela namewenih poslo-vawu.

2.2.1. Prostor za javne povr{ine

Veliki deo podru~ja koje je obuhva}eno planom zauzi-maju javne povr{ine i to od op{teg interesa, a odnosese na saobra}ajnice, ra~unaju}i prostor izme|u regula-cionih linija, deo koridora naftovoda koji ide para-lelno sa putem E-75 i deo pokriven meliorativnimkanalima.

Zavisno od karaktera saobra}ajnice, saobra}ajnogoptere}ewa, od potreba za prolaskom primarneinfrastrukture i potrebe za parkirawem, definisanesu {irine regulacija, a na taj na~in i javne saobra}ajnepovr{ine.

Du` puta E-75 postavqen je naftovod pre~nikapreko 600 mm za koje je, prema propisima o transportuzapaqivih te~nosti potreban za{titni pojas od 30 m.

Uzimaju}i u obzir regulaciju puta E-75 i naftnikoridor dobija se ukupna {irina ove javne povr{ine od

90 do 110 m, ra~unaju}i od osovine autoputa do graniceza{titnog pojasa naftovoda. U ovom pojasu nije dozvo-qeno graditi objekte visokogradwe, ali to ne vaì zaprilazne puteve i deo primarne infrastrukturnemreè.

Javnom povr{inom obuhva}en je i deo trase meliora-tivnog kanala "Ada" koja prolazi kroz prostor koji serazra|uje planom. Paralelno sa isto~nom granicomkanala prolazi i gasovod sredweg pritiska za koji jeplanirana za{tita od 5 m, a paralelno sa zapadnomgranicom kanala ostavqen je prostor {irine 14 m zaintervencije na meliorativnom kanalu.

U delu zone "Velikog rita" planiran je deo sa ugos-titeqskim sadràjima uz koje je predvi|en i zajedni~kiplato sa poplo~anim, zelenim i vodenim povr{inama, itretiran je kao javna povr{ina.

2.2.2. Prostor za rad i poslovawe

Pored prostora za javne namene, najve}i deopovr{ina obuhva}enih planom planiran je za rad iposlovawe. To se odnosi na obe nazna~ene zone.

Po{tuju}i namene iz Generalnog plana, u ovom delutemerinskog ulaznog pravca locira}e se delatnosti izoblasti tercijarnog sektora i proizvodnog zanatstva uzprimenu Pravilnika o analizi uticaja objekata, odnos-no radova na ìvotnu sredinu.

U zoni "Veliki rit" centralni poloàj zauzimajuobjekti nameweni ugostiteqstvu i zanatstvu. Plani-rani su u obliku polukruga, koji prati pe{a~ka sao-bra}ajnica i to izme|u prostora namewenog ugostiteq-stvu i parcela sa objektima zanatstva, kao i internasaobra}ajnica kojom je ovaj centralni deo povezan kakosa reìjskom, tako i sa ju`nom saobra}ajnicom, koja jena granici sa sportskim centrom. Ostali deo internihsaobra}ajnica uglavnom se odnosi na popre~ne vezeizme|u reìjske i ju`ne saobra}ajnice.

U ovoj zoni, pored navedenog centralnog dela, plani-rani su sadràji autocentra, u okviru koga su, poredservisa za teretna i putni~ka vozila, predvi|eni iprostori za auto-salon, prodaju rezervnih delova iauto-kozmetike.

Kao prate}i sadràj, ali van kompleksa auto-centraplanirana je stanica za snabdevawe vozila gorivom, sasvim sadràjima koje jedan ovakav objekat treba da ima.

Za auto-centar planiran je prostor na po~etku deo-nice reìjske trake koja prolazi kroz zonu "Velikirit".

Auto centar sa kompletnim sadràjem pre svega jepotreban na ovom delu puta E-75, a zatim na}i }e pri-menu i u sklopu svih okolnih sadràja: trgova~kih cen-tara, ugostiteqskih objekata i sportskog centra.

Ostali prostor zone "Veliki rit" angaòvan je zalokalitete vezane za trgovinu, za skladi{tewe uzspecijalizovanu prodaju (pi}e, prehrana, tehni~ka robai sl.) i deo uslu`nog ili proizvodnog zanatstva.

U oblasti trgovine misli se uglavnom na mawa isredwa trgova~ka preduze}a za svakodnevno ili povre-meno snabdevawe.

S obzirom na atraktivnost samih sadràja, a sigurnoi budu}ih objekata, oblast trgovine je planirana premareìjskoj saobra}ajnici, odnosno prema putu E-75 i topo dubini do jedne polovine ukupne {irine prostora

15. januar 2004. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 1 - Strana 3

namewenog za poslovawe.

U drugoj polovini prema ju`noj saobra}ajnici, odnos-no prema sportskom centru planirani su lokalitetinameweni za skladi{ta sa specijalizovanom prodajom.Prilaz lokalitetima u obe zone, zavisno od veli~ineprostora, obezbe|en je sa planirane interne mreè kojamoè i da se pogusti ukoliko se primeni sistem mini-malno dozvoqenih parcela koje za trgovinu iznose 1000 m2, a za skladi{ta 2000 m2.

U zoni isto~no od zone "Veliki rit" najve}i deoplaniran je za gra|evinski centar koji sadrì prostoreza stalne izlo`be proizvo|a~a gra|evinskog materi-jala sa prodajnim delom, sa priru~nim skladi{tima,zatim za predstavni{tva pojedinih fabrika gra|evin-skog materijala, ma{ina, alata i ostale opreme zagra|evinarstvo.

Ostali radni prostor u ovoj zoni je nastavak namenaiz zone "Veliki rit".

To zna~i da su lokaliteti bliè reìjskoj sao-bra}ajnici nameweni trgovini, a na suprotnoj strani zaskladi{ta.

Kako su svi predvi|eni sadràji dvofunkcionalni(trgovina-skladi{tewe, zanatstvo - prodaja, gra|evins-ki centar - prodaja materijala, ma{ina, alata, skla-di{ta - specijalizovana prodaja) kod sprovo|ewa planamogu se vr{iti odre|ena kombinovawa prema potrebibudu}eg korisnika.

Na krajwem istoku prostora koji se obra|uje nalazise, u {irini od 90 m, deo elektroenergetskog koridorakoji vodi prema Termoelektrani - toplani. Prostorispod dalekovoda moè se koristiti samo kao parkingi manipulativna povr{ina.

2.3. Regulacija mreè saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina

Podru~je obuhva}eno planom oslawa se na put E-75ma|arska granica - Subotica - Novi Sad - Beograd.

S obzirom na uslove i reìm pristupa autoputa, sao-bra}ajno re{ewe je usagla{eno sa wima i sasaobra}ajnim re{ewima prostora sa kojima se ovajprostor grani~i. Osnovni koncept saobra}ajnog re{ewana potesu od denivelisane raskrsnice autoputa iTemerinskog puta do raskrsnice autoputa i magis-tralnog puta M-7 Novi Sad - Zrewanin podrazumevaizgradwu reìjske saobra}ajnice koja se pruà uzautoput i koja opsluùje sve sadràje, a u zonama nave-denih denivelisanih raskrsnica se prikqu~uje naautoput i uli~nu mreù grada.

Dispozicijom reìjske saobra}ajnice u odnosu naautoput rezervisan je prostor za saobra}ajne i drugenamene, planirane prostornim planom podru~jainfrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica -Beograd (Batajnica). Prostor na samoj trasi kolovozaautoputa i planiranih raskrsnica bi}e razra|enplanom detaqne regulacije, koji }e biti donet naosnovu navedenog prostornog plana i usvojenih idejnihprojekata autoputa.

Saobra}ajno re{ewe kompleksa je u skladu sa plani-ranim sadràjima. Ulice su {irine od 15 do 20 m.Poloàj reìjske saobra}ajnice i wena {irina uslov-qeni su poloàjem postoje}eg naftovoda koji se pruàparalelno sa autoputem sa wegove ju`ne strane. Pro-fili planiranih saobra}ajnica dati su u grafi~komprikazu "Plan saobra}aja sa regulacionim i nivela-

cionim re{ewem i nazna~enim gra|evinskim linijama"u R 1:2500.

Na zapadnom delu kompleksa planirana je benzinskastanica koja bi opsluìvala saobra}aj sa autoputa ireìjske saobra}ajnice. Benzinska stanica se planirasa svim sadràjima koji su standardni za ve}e ben-zinske stanice (snabdevawe gorivom, parkinzi, pro-davnice, ugostiteqski sadràji i dr.).

Neposredno uz benzinsku stanicu planiran je auto-servis sa parkingom za putnike i teretna vozila ori-jentacionog kapaciteta 50 teretnih i 70 putni~kih vo-zila. Auto-servis je planiran sa svim sadràjima kojisu potrebni za pruàwe kompletne usluge popravke,prodaje rezervnih delova, auto-salona i dr.

Parkirawe vozila na analiziranom prostoru plani-rano je u okviru uli~nih parkinga i u okviru pojedi-na~nih kompleksa u skladu sa pojedina~nim sadràjimai wihovim potrebama za parkirawem.

2.4. Regulacija infrastrukturnih sistema i mreà komunalnih instalacija, ure|aja i objekata

2.4.1. Snabdevawe i odvo|ewe vode, odbranaod poplava i podzemne vode

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom predvi|a se preko planiranevodovodne mreè a u okviru vodovodnog sistema GradaNovog Sada.

Du` puta M-7 Novi Sad - Zrewanin predvi|a se iz-gradwa primarne vodovodne mreè profila ∅ 250 mm.Ova mreà zajedno sa planiranom primarnom vodovod-nom mreòm du` Temerinskog puta, ~ini}e budu}i pri-marni vodovodni prsten preko koga }e se snabdevativodom i ovo podru~je. Na primarnu mreù poveza}e seplanirana sekundarna vodovodna mreà.

Sekundarna vodovodna mreà predvi|a se u svimnovoplaniranim ulicama i bi}e profila ∅ 100 mm.

Eventualne potrebe za tehnolo{kom vodom re{a-va}e se nezavisnim vodovodnim sistemima, u okvirukompleksa, kojima }e se zahvatati podzemna voda prekobu{enih bunara.

Predvi|ena vodovodna mreà u potpunosti }ezadovoqiti potrebe za vodom planiranih sadràja idata je na odgovaraju}em grafi~kom prikazu "Planhidrotehnike" R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na vodovodnu mreù

- Prikqu~ewe poslovnih objekata na uli~nuvodovodnu mreù predvi|a se jednim prikqu~kom pokatastarskoj parceli.

- Ukoliko je poslovni objekat sa vi{e zajedni~kihulaza, odnosno, zasebnih tehnolo{kih celina, moèimati nezavisne prikqu~ke vodovoda.

- Za sme{taj vodomera potrebno je predvideti pros-toriju u prizemqu (suterenu) objekta.

- Za mawe objekte u kojima nije mogu}e obezbeditiadekvatnu prostoriju moè se predvideti postavqawevodomera u odgovaraju}i {aht.


- Vodomerni {aht predvideti na parceli korisnika,a na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacione linije.

- Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a suuz saglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" iz NovogSada.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda bi}e sepa-ratno.

Odvo|ewe otpadnih voda bi}e preko planiranogzatvorenog kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpad-nih voda.

Planirana kanalizacija otpadnih voda izgradi}e seu novoplaniranim ulicama i u okviru kompleksa i bi}eprofila ∅ 250 mm.

Predvi|ena kanalizaciona mreà poveza}e se naplanirani primarni kanalizacioni pravac, ~ija grad-wa se predvi|a du` pravca ulice Paje Radosavqevi}a,koji }e otpadne vode {ireg slivnog podru~ja odvesti nalokalitet postrojewa za pre~i{}avawe otpadne vode.

S obzirom na znatnu duìnu kanalizacionih prava-ca, mogu}a je realizacija crpnih stanica otpadnih voda,koje }e povezati slivna podru~ja ovog prostora u jednucelinu. Crpne stanice otpadnih voda planiraju se kao{ahtni objekti koji }e se graditi u okviru regulacijeulice.

Privremeno, do izgradwe planirane kanalizacionemreè, otpadne vode ovog prostora mogu se re{avatipreko septi~kih jama, na parceli korisnika, uz uslov dabudu vodonepropusne.

Odvo|ewe atmosferskih voda bi}e preko planiraneotvorene uli~ne kanalske mreè. Ostavqa semogu}nost zacevqewa uli~ne kanalske mreè u pot-punosti ili na deonicama, tamo gde to zahtevaju pros-torni uslovi ili se sti~u boqi uslovi za odvo|eweatmosferskih voda. Kanalima prihva}ena atmosferskavoda bi}e orijentisana prema postoje}im otvorenimkanalima melioracionog sliva "Vrbak".

Otvoreni kanali melioracionog sliva "Vrbak" }e sezaceviti u celosti ili po deonicama.

Predvi|ena otvorena uli~na kanalska mreà kao idelom rekonstruisana i u potpunosti zacevqena kanal-ska mreà melioracionog sliva "Vrbak", u potpunosti}e zadovoqiti potrebe odvo|ewa atmosferskih vodapredmetnog prostora.

Predvi|ena kanalizaciona mreà data je nagrafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na kanalizacionu mreù

- Predvi|a se direktno prikqu~ewe na uli~nukanalizacionu mreù ili preko kanalizacione mreèna parceli korisnika.

- Kanalizacioni {aht predvideti na parceli koris-nika, a na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacionelinije.

- Ukoliko su predvi|eni pasaì na objektima, dimen-zije pasaà treba da su 3,5 x 4,5 m radi prolaza inter-ventnog vozila, a podloga pasaà mora biti tako izve-dena da primi pritisak od te{kog saobra}aja.

- Kanalizacioni prikqu~ak predvideti sa gravita-cionim prikqu~ewem.

- Prikqu~ewe suterenskih i podrumskih prostorijapredvideti autonomnim sistemom za prepumpavawe kojisu u nadle`nosti korisnika.

- Na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacionemreè, a realizacija planirane kanalizacione mreènije izvesna, re{avawe otpadnih voda bi}e prekovodonepropusnih septi~kih jama na parceli korisnika.Posebno se insistira na vodonepropusnosti septi~kihjama, a u ciqu za{tite podzemqa od zaga|ewa.


Podzemne vode

Merodavni nivoi podzemnih voda su:

- maksimalan nivo podzemne vode je oko 76.00 m. n.v.

- minimalan nivo podzemne vode je oko 74.00 m.n.v.

Pravac vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnevode je severozapad-jugoistok sa padom prema jugois-toku.

2.4.2. Snabdevawe elektroenergijom

Snabdevawe elektri~nom energijom svih planiranihsadràja bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sis-tema. Osnovni objekat za snabdevawe elektri~nomenergijom, a ujedno i veza na elektroenergetski sistemGrada i {ire je TS 35/10 (20) kV "Rimski {an~evi". Ovatransformatorska stanica trenutno radi na 35/10 kV.Da bi se kvalitetno re{ilo snabdevawe ovog delagrada elektri~nom energijom, u prvoj fazi }e se pri-lagoditi za rad na 35/20 kV ugradwom odgovaraju}egtransformatora, dok bi se kasnije gradila nova TS110/20 kV "Rimski {an~evi". Od ove transformatorskestanice polazi 20 (10) kV kablovska mreà na koju }e sepovezati planirane 20/0,4 kV transformatorske sta-nice. Ove transformatorske stanice }e napajati dis-tributivnu niskonaponsku mreù. Budu}a 20 kV mreà i0,4 kV mreà }e se graditi kablirawem, na mestima uprofilima ulica kako je to i ovim planom predvi|eno.

U odnosu na planiranu veli~inu poslovnog prostora,za kvalitetno snabdevawe elektri~nom energijompotrebno je izgraditi nove distributivne transforma-torske stanice, snage 630(400) kVA. Ove distributivnetransformatorske stanice bi se gradile za potrebeve}ih poslovnih kompleksa na osnovu elektroenerget-skih uslova kao vlasni{tvo tre}ih lica ili za snabde-vawe ve}eg broja mawih potro{a~a kao klasi~ne dis-tributivne transformatorske stanice.

Poloàj planiranih transformatorskih stanicaprikazan je na grafi~kom prikazu "Plan energetike" uR 1:2500.

Planirani elektroenergetski objekti prikazani suna grafi~kom prikazu "Plan energetike".

Uslovi za prikqu~ewe na elektroenergetsku mreù

Prikqu~ewe ve}ih poslovnih objekata ili komplek-sa izvesti na postoje}u (planiranu) elektroenergetskumreù sopstvenom transformatorskom stanicom ilidirektno na distributivnu elektroenergetsku mreù uzavisnosti od potreba.

Prikqu~ak izvesti u skladu sa elektroenergetskimuslovima JP "Elektrodistribucije" Novi Sad.

Kako je planirana izgradwa kablovske distribu-tivne mreè, prikqu~ak izvesti preko kablovskeprikqu~ne kutije.


2.4.3. Snabdevawe toplotnom energijom

Snabdevawe ovim vidom energije re{i}e se izgrad-wom gasovodne mreè sredweg pritiska, odnosnodirektnim prikqu~ewem na gasovodnu mreù sredwegpritiska za ve}e potro{a~e.

Osnova za snabdevawe gasom bi}e postoje}i gasovodsredweg pritiska koji je izgra|en za potrebe snabde-vawa radne zone "Rimski {an~evi" gasom. Na ovaj na~inbi se postiglo kvalitetno snabdevawe toplotnomenergijom svih planiranih objekata. Gasovod sredwegpritiska je nedovoqnog kapaciteta za snabdevawe svihplaniranih sadràja na ovom prostoru i u wegovomokruèwu, tako da je potrebno izvr{iti wegovu rekon-strukciju na potrebnu dimenziju. Mogu}a varijanta snab-devawa gasom je izgradwa nove glavne merno-regula-cione stanice u blizini ovog lokaliteta ili na samomlokalitetu (na lokaciji poslovnog centra "Rodi}") kojabi se ukqu~ila u postoje}u gasovodnu mreù sredwegpritiska ovog dela grada i koja bi snabdevala putemplanirane gasovodne mreè sredweg pritiska sveplanirane potro{a~e na ovom prostoru.

Planirana gasovodna mreà je prikazana nagrafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1:2500 igradi}e se uz nove saobra}ajnice, kako je to prikazanou profilima ulica.

Uslovi za prikqu~ewe na gasovodnu mreù

Snabdevawe objekta toplotnom energijom re{itiprikqu~ewem na novu gasovodnu mreù sredweg pri-tiska. Za prikqu~ewe na gasovodnu mreù potrebno jeizgraditi sopstvenu MRS (merno-regulacionu stanicu).

Prikqu~ak u merno-regulacionu stanicu izvesti uskladu sa uslovima JP "NIS-GAS" Novi Sad.

2.5. Regulacija zelenih i slobodnih povr{ina

Zastupqeni sadràji zahtevaju specifi~no hor-tikulturno oblikovawe, {to podrazumeva ve}i proce-nat za{titnog zelenila, zatim linearno zelenilo-drvorede i mawi procenat dekorativnog zelenila.

Za{titno zelenilo podrazumeva obodne za{titnepojaseve, oko svakog kompleksa, a ~ini ga vegetacijarazli~ite spratnosti. U okviru svakog kompleksa, gde jeplaniran parking-prostor, predvi|ena je sadwa visokoglistopadnog drve}a na svakih 10 m. Stabla treba da su{iroke i visoko formirane kro{we kako ne bi smeta-la vozilima sa visokom karoserijom.

Drvoredi treba da prate sve saobra}ajnice. Drve}epostaviti prema sadràjima wihovih popre~nih profi-la. U ulicama {irokih profila planira se dvostrani,a u ulicama uzanih profila jednostrani drvored.

Slobodne prostore u okviru kompleksa, naro~itoone namewene za turizam i ugostiteqstvo oplemenitipostavkom dekorativne vegetacije. Poplo~ani platoiispred objekata ove namene, pored visokog zelenila,mogu da sadrè i ozelewene àrdiwere. Ure|ewe ovihpovr{ina podrazumeva i dekorativnu parternu obradusa elementima urbanog mobilijara.

Severno i ju`no od postoje}eg naftovoda, prema putuE-75, potrebno je podi}i za{titno zelenilo, po dvareda visokog drve}a na dozvoqenoj udaqenosti, sa obestrane naftovoda. U ovako formiran zeleni pojas tre-ba ukomponovati dekorativno visoko i nisko {ibqe.

2.6. Tehni~ka i nivelaciona re{ewa

2.6.1. Utvr|ivawe regulacione i gra|evinske linije

Ovim planom utvr|ene su primarna i sekundarna mre-à sa poloàjem regulacionih i gra|evinskih linija.

Reìjska saobra}ajnica nalazi se u koridoru koji~ine regulacija puta E-75 i za{titni pojas uz postoje}inaftovod koji iznosi 30 m. Upravo u tih 30 m planiranaje trasa reìjske saobra}ajnice na rastojawu od 12 m odpostoje}eg naftovoda.

Na taj na~in odre|ena je i granica prostora name-wenog za poslovawe, odnosno regulaciona linija, kojase u ovom slu~aju poklapa sa gra|evinskom linijom.

Kod ju`ne saobra}ajnice severna regulacija je ve}imdelom asimetri~na i ide po granici postoje}ihparcela. Zbog sadràja u datoj regulaciji gra|evinskalinija se povla~i unutar parcele sa 5 m u odnosu na re-gulacionu liniju. Taj elemenat vaì i za sve ostaleinterne saobra}ajnice ~ija puna regulacija iznosi 15ili 16 m.

U centralnom delu gde su planirani objekti ugos-titeqstva data je zona izgradwe {irine 15 m, ~ija seju`na granica poklapa sa granicom pe{a~ke komu-nikacije. Sa severne strane je planiran otvorenipolukru`ni plato ~iji se centar nalazi na regulacijireìjske saobra}ajnice, polupre~nika 45 m. Na suprot-noj strani pe{a~ke komunikacije planirane su parceleprvenstveno za zanatstvo i kod wih se gra|evinska li-nija objekta poklapa sa granicom parcele.

2.6.2. Nivelaciono re{ewe

Prostor obuhva}en planom nalazi se na nadmorskojvisini od 73,50 m do 78,0 m.

Nivelete saobra}ajnica su od 76,56 m n.v. do 78,07 mn.v. tako da je potrebno nasipawe terena. Potrebnakoli~ina nasipawa utvrdi}e se pre realizacije plana,kada je potrebno izvr{iti detaqno snimawe terena uvisinskom pogledu. Prostor namewen poslovawu plani-ra se na koti vi{oj za 0,20 m od nivelete saobra}ajnicei to iznosi od 76,80 m n.v. do 78,30 m n.v.

Planom nivelacije date su kote preloma niveleteosovine saobra}ajnica, interpolovane kote i nagibnivelete.

3. BILANS POVR[INA

Bilans povr{ina dat je tabelarno. U tabeli su datipodaci o ukupnoj povr{ini po zonama i po pojedinimsadràjima.

Posebno su izdvojene javne povr{ine, a posebno osta-le povr{ine.

Ukupna povr{ina u granicama plana 30,28 haJavne povr{ine 18,48 haOstale povr{ine 11,80 haStepen zauzetosti 50%

Indeks izgra|enosti za sve sadràje osim trgovine je0,5 - 1, a za trgovinu je do 2 (prvenstveno za robne ku}e).


4. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA

4.1. Pravila, uslovi i ograni~ewa za ure|ewe prostora i gra|ewa

Uslovi za sprovo|ewe plana dati su za obe zonezajedno, s obzirom na sli~nost u nameni prostora. Naosnovu odre|enih analiza, uz primenu normativa istandarda za pojedine delatnosti, dati su slede}iuslovi za realizaciju:

- Minimalna veli~ina parcele je 1000 m², osim zaskladi{ta kod kojih je 2000 m².

- Stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti dati su upoglavqu "3. Bilans povr{ina".

- Kod ugostiteqskih objekata spratnost je P+1 iliP+galerija. Krov je ravan. U {irinu zone izgradweura~unati su i svi mogu}i ispadi na fasadi. Arhitek-tonski, objekti treba da budu atraktivni, prepoz-natqivi u oblikovawu, primeni savremenih materijalai da sa platoom prema reìjskoj saobra}ajnici ~inejedinstveni ambijent. Plato treba da bude poplo~an ukombinaciji sa zelenim i vodenim povr{inama.

- Zanatski objekti u centralnom delu su spratnostiVP do P+1. Objekti su u nizu, te treba voditi ra~una okoti venca koja od kote trotoara treba da je na 7 m.Ostali objekti nameweni zanatstvu mogu biti i slobod-nostoje}i, s tim da kota venca moè biti i na 5 m. U cen-tralnom delu prema ugostiteqskim objektima krov jeravan sa potrebnom konstruktivnom atikom.

- Kod trgovine spratnost je od P do P+3 (robne ku}e).Krov je ravan ili blago nagnut do 10º sa pokriva~em kojije prilago|en datom nagibu. Kako se i ovi objekti sagle-davaju sa autoputa, arhitektonski ih treba projektovatii obraditi u skladu sa va`no{}u prostora na kome senalaze: da su funkcionalni, oblikovno prepoznatqivii atraktivni, ali bez suvi{nih arhitektonskih eleme-nata i detaqa. Kod objekata trgovine, koji se nalaze naparcelama koje izlaze na reìjsku saobra}ajnicu, regu-laciona i gra|evinska linija se poklapaju. Svi ispadiu mogu}oj etaì ne izlaze izvan gra|evinske linije.Objekti trgovine, ~ije parcele izlaze na ostaleinterne saobra}ajnice, povla~e se sa gra|evinskomlinijom na 5 m u odnosu na regulacionu liniju.

- Planirana spratnost skladi{nih objekata je VP doP+1. Krov je blago nagnut do 10º sa pokriva~em koji jeprilago|en datom nagibu. Objekti su slobodnostoje}i naparceli. Kotu venca prilagoditi tehnolo{kim potreba-ma pridràvaju}i se date spratnosti. U odnosu na regu-lacione linije gra|evnske su povu~ene za 5 m. Obli-kovno objekti treba da su u skladu sa uslovima datim iza ostale sadràje na ovom ulaznom pravcu u grad.

- Uslovi dati za objekte trgovine i za skladi{tavaè i za formirawe gra|evinskog centra. Kako }e kodovih parcela biti i otvorenih radnih povr{ina morase voditi ra~una o na~inu obrade, unutra{wem sao-bra}aju, kao i o na~inu izlagawa robe. U gra|evinskomcentru ne mogu se izgra|ivati klasi~ne gra|are. Speci-jalizovana roba }e se izlagati kao stalna izlo`ba uzmogu}nost prodaje, u zavisnosti kako se bude organizo-vao ceo prostor gra|evinskog centra.

- Za izgradwu auto-centra mora da postoji tehni~ko-tehnolo{ko re{ewe, a sve u svrhu racionalnog kori{-}ewa prostora. Gabarite objekata prilagoditi tehno-lo{kim zahtevima. Gra|evinska linija uz internu sao-

bra}ajnicu povu~ena je za minimalno 5 m od regula-cione linije, a postoji mogu}nost uvla~ewa gra|evinskelinije i vi{e od 5 m, zavisno od tehnolo{kog re{ewa.Spratnost objekata je VP do P+1. Za upravno-poslovnideo spratnost moè biti podignuta jo{ za jednu etaù.Krov je ravan ili blago nagnut do 10º sa pokriva~em kojije prilago|en datom nagibu. U okviru autocentra mogu}isu, pored servisa za motorna vozila, i prostorinameweni prodaji rezervnih delova i auto-salonu. Tisadràji bi bili locirani uz reìjsku saobra}ajnicu, aobjekti bi se postavqali na regulaciju.

Zbog visine podzemnih voda suterenske etaè se nepreporu~uju, ali iz tehnolo{kih razloga mogu sedozvoliti uz po{tovawe kote venca.

Maksimalna kota poda od poda trotoara je 60 cm.Kako se radi o poslovnom prostoru, preporu~uje se kotapoda do 30 cm.

Svi sadràji koji podleù Pravilniku o analiziuticaja objekata, odnosno radova na ìvotnu sredinumoraju uz ostalu dokumentaciju imati i analizu uticaja.

Objekte na potesu ovog plana raditi u klasi~noj ilimonta`noj konstrukciji, sa posebnim akcentom naarhitektonsko oblikovawe objekata i prostornoure|ewe svih slobodnih povr{ina, posebno u delu ugos-titeqskih sadràja.

Deo internih saobra}ajnica su u rangu gradskihulica pa je wihova realizacija u skladu sa standardi-ma za takve vrste objekata. Parkirali{ta obezbediti uokviru parcela ili u regulaciji saobra}ajnica i uradi-ti ih od perforiranih plo~a.

Ogra|ivawe parcela (za objekte ugostiteqstva nemaogra|ivawa) izvesti u vidu ìve ili metalne trans-parentne ograde, koja se postavqa na regulacionu lini-ju, osim kod auto-centra gde se ograda moè postaviti ina gra|evinsku liniju.

4.2. Pravila parcelacije

Podru~je obuhva}eno planom nalazi se u KO NoviSad III.

Planom su odre|ene prostorne zone i wihova namenakoja je u skladu sa Generalnim planom.

U ovim zonama postoji nekoliko korisnika prostorana parcelama koje se ne zadràvaju, ve} se vr{ipreparcelacija, odnosno nova parcelacija u skladu sapostavqenom saobra}ajnom mreòm i odgovaraju}omza{titom u okviru infrastrukturnog koridora.

U granicama regulacionih linija date su maksimalneparcele koje se mogu dobiti, s tim da unutar wih posto-ji mogu}nost i daqe deobe do minimum 1000 m² (za skla-di{te 2000 m² ). Ukoliko je potrebno da bude vi{e mi-nimalnih parcela, pro{irila bi se interna saobra}aj-na mreà.

Kod polukru`ne saobra}ajnice parcele bi se radi-jalno suàvale prema centru sa minimalnom veli~inomod 1000 m².

Za ugostiteqske objekte data je maksimalna zonaizgradwe, {to predstavqa dve granice parcela, a drugedve granice diktira}e veli~ina objekta. U zonu izgrad-we u{li su i svi ispusti na fasadi.

Plato ispred ugostiteqskih objekata je javnapovr{ina ra~unata kao jedna parcela.


Planom parcelacije javno gra|evinsko zemqi{terazgrani~eno je od ostalog gra|evinskog zemqi{ta. Odcelih parcela i delova postoje}ih parcela objediwava-wem obrazovati parcele javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Za saobra}ajnicu na severnom delu podru~ja obje-diniti delove parcela broj 287/2, 287/1, 190, 198/2,197/2, 197/9 i izuzeti deo parcele broj 104/2.

Za saobra}ajnicu na ju`nom delu podru~ja objedinitidelove parcela broj 287/1, 190, 3179, 197/2, 197/9 iizuzeti deo parcele broj 104/2.

Za saobra}ajnicu u sredi{wem delu podru~ja, zapad-no od polukru`ne saobra}ajnice, izdvojiti deo parcelebroj 287/2.

Za saobra}ajnicu u sredi{wem delu podru~ja isto~-no od polukru`ne saobra}ajnice objediniti delove par-cela broj 287/1 i 190.

Za saobra}ajnicu zapadno od kru`ne saobra}ajnice,koja spaja ju`nu i severnu saobra}ajnicu izdvojiti deoparcele broj 287/2.

Za saobra}ajnicu isto~no od kru`ne saobra}ajnice,koja spaja ju`nu i severnu saobra}ajnicu izdvojiti deoparcele broj 190.

Za saobra}ajnicu zapadno od postoje}eg kanala,parcela broj 3179, izdvojiti deo parcele broj 190.

Za saobra}ajnicu isto~no od postoje}eg kanala,parcela broj 3179, izdvojiti deo parcele broj 197/2.

Za polukru`ne saobra}ajnice i plato izdvojiti deoparcele broj 287/2.

Planom parcelacije obrazovane su parcele kojedefini{u razli~ite namene.

Prilikom izrade urbanisti~kog projekta parcela-cije ostavqa se mogu}nost deobe datih parcela uokviru iste namene pridràvaju}i se pravila za obra-zovawe gra|evinskih parcela utvr|enih u planu.

Plan parcelacije sa ispisanim koordnatama osovin-skih ta~aka, kotiranim {irinama regulacionih linija isvim ostalim elementima za obrazovawe planiranihparcela dati su na grafi~kom prikazu "Plan sa pravi-lima parcelacije " u R 1:2500.

4.3. Pravila i uslovi ure|ewa prostora za unapre|ewe i za{titu ìvotne sredine

Zadovoqavaju}i stepen za{tite ìvotne sredine naprostoru obuhva}enom planom obezbedi}e se meramaza{tite utvr|enim prema potencijalnim uticajimaplaniranih delatnosti a u skladu sa zahtevnim norma-ma kvaliteta koji se moraju zadovoqiti prema odgo-varaju}im standardima i kriterijumima propisanimzakonima i podzakonskim aktima.1

Planirani razvoj aktivnosti na ovom prostoru pod-razumeva spre~avawe nastajawa svih vidova zaga|ewa,a radi sagledavawa uticaja i promena koje }e se ispo-qiti kao posledica raznih aktivnosti na usloveìvota, potrebno je da se prate kvantitativni i kvali-tativni pokazateqi od uticaja na stawe sredine, kao ida se obezbedi kontrola svih zahvata i aktivnosti uokviru pojedinih kompleksa.

Izme|u planiranih kompleksa, du` saobra}ajnica iparking - prostora potrebno je da se obezbede zelenepovr{ine. Posebnu pa`wu posvetiti ure|ewu zelenihpovr{ina kako sa aspekta ekolo{kih i drugih osobenos-ti, tako i u odnosu na obezbe|ivawe odre|enih potrebaosnovne namene (centar za snabdevawe vozila gorivom,prate}i asortiman usluga za servisirawe vozila,prawe i sli~no). Zelene povr{ine treba realizovatikao zeleni za{titni pojas, drvorede i dekorativno-estetske zelene povr{ine sa vizuelnim efektom zele-nila i odgovaraju}im svojstvima sadnog materijala uzavisnosti od dominantnih ciqeva koji }e se postavi-ti u svakom pojedina~nom re{ewu.

U okviru planiranih namena treba da se obezbedeprostori za kontejnere za komunalni ~vrst otpad ilispecifi~ne vrste opasnog otpada.

Posebnu pa`wu treba posvetiti prostoru auto-servisa i benzinske pumpe, zanatskom centru sa proiz-vodnim zanatstvom i koridoru sa postoje}imnaftovodom.

Ograni~ewa koja se odnose na prostor auto-servisa ibenzinske pumpe proizilaze iz prisustva potencijalnovelikih koli~ina zauqenih otpadnih voda (zbog pris-ustva pumpi sa motorima, kompresorima i ma{inama zapodmazivawe vozila).

U okviru benzinske stanice, u skladu sa tehni~kimpropisima o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom,o uskladi{tewu i pretakawu goriva, formira}e sezone opasnosti (I, II, III) u skladu sa Pravilnikom oizgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskla-di{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti zbog pri-sustva rezervoara za podzemno skladi{tewe.

Cevovodi na stanici moraju, u pogledu projektovawa,konstrukcije, opreme, ispitivawa i ozna~avawa,ispuwavati uslove predvi|ene odgovaraju}im odredba-ma tehni~kih propisa o izgradwi postrojewa zazapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawuzapaqivih te~nosti.

Ukupna zapremina rezervoara stanice ne sme iznosi-ti vi{e od 300 m³, s tim da se u wima zapaqivete~nosti grupe I mogu uskladi{tavati do 150 m.

Ukupna zapremina rezervoara stanice u koji sesme{ta te~ni naftni gas ne sme iznositi vi{e od 30 m.


__________________________________

1 Standardi, normativi i kriterijumi ~ije izvr{ewe je obavezno obezbediti u ciqu spre~avawa ugroàvawa ìvotne sredine propisano je nizom zakona pravilnika i drugih podzakonskih akata me|u kojima su:

- Zakon o za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni glasnik RS" broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95);

- Pravilnik o analizi uticaja objekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS", broj 61/92);

- Zakon o postupawu sa otpadnim materijama ("Slu`beni glasnik RS", broj 25/96 i 26/96);

- Pravilnik o grani~nim vrednostima, metodama merewa imisije, kriterijumima za uspostavqawe mernih mesta i evidenciji podataka ("Slu`beni glasnik RS", broj 54/92 i 30/99);

- Pravilnik o dozvoqenom nivou buke u ìvotnoj sredini ("Slu`beni glasnik RS", broj 54/92);

- Pravilnik o maksimalno dozvoqenim koncentracijama {tetnih materija u vazduhu okoline ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/78)

- Pravilnik o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti ("Slu`beni list SFRJ", broj 20/71 i 23/71).

Rezervoar za sme{taj te~nog naftnog gasa mora bitiudaqen najmawe 10 m od najblièg automata za ista-kawe zapaqivih te~nosti.

Za{tita prostora postoje}eg naftovoda obezbedi}ese formirawem za{titnog pojasa u okviru kojeg se ne}elocirati delatnosti ili aktivnosti koje bi ugrozilewegovu funkciju.

4.4. Pravila za{tite od elementarnih i drugih opasnosti u miru i ratu

Prema proceni koja je ra|ena za Generalni plan gradje ugroèn od elementarnih nepogoda, pa se to odnosi ina prostor ju`no od puta E-75.

Visina vode Dunava u direktnoj je vezi sa visinompodzemnih i procednih voda. Zbog visokih podzemnihvoda ne preporu~uje se izgradwa podzemnih etaà.

Podru~je Grada Novog Sada spada u zonu ugroènuzemqotresima ja~ine 8º MCS. Preporu~uje se da se zave}e komplekse i objekte uradi seizmi~ka mikrore-jonizacija.

U radnim i poslovnim zonama ~esta je opasnost odpoàra. U najvi{e slu~ajeva izazvana je qudskomnepa`wom. Mere za{tite od poàra odnose se naudaqenost izme|u objekata i na {irine regulacija, kojepredstavqaju i protivpoàrnu pregradu.

Ugroènost od poàra zavisi i od izgra|enostiparcele, pa se treba pridràvati onog stepena zauze-tosti koji je dat u planu.

Ugroènost od poàra zavisi i od vrste materijalaod kojeg je objekat izgra|en, od na~ina skladi{tewa iprisustva zapaqivih i eksplozivnih materijala nakompleksu.

Prilikom izgradwe objekata unutar ve}ih kompleksaostaviti prilaze za protivpoàrne intervencije.

Kada je re~ o objektima za sklawawe qudstva imaterijalnih dobara, u okviru obe poslovne zone, ju`nood puta E-75, planirati skloni{ne kapacitete za 2/3ukupnog broja radnika u najve}oj smeni u ratnim uslovi-ma.

Ukoliko se u skloni{tu {titi do 50 lica planirajuse dvonamenska skloni{ta dopunske za{tite otpornos-ti 200 kRa. Za ve}e komplekse, sa ve}im brojem radnikakoji se {tite, planirati dvonamenska skloni{taosnovne za{tite otpornosti do 200 kRa. Kako se radi io delatnosti iz oblasti trgovine, kod procene o brojuradnika koji se {titi uzeti u obzir i deo kupaca, premaTehni~kim propisima za skloni{ta i druge za{titneobjekte ("Slu`beni vojni list", broj 13/98).

Drugu namenu prilagoditi osnovnoj nameni (skla-di{te, arhiva, restoran, prodajni prostor i sl.).

5. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Na podru~ju koje je obuhva}eno ovim planom za javnepovr{ine planirani su slede}i prostori:

- saobra}ajne povr{ine 18,55 ha- koridori i za{titni pojas 1,18 hapovr{ine uz ugostiteqske objekte 0,31 ha

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi plani-rani prostor za javne povr{ine odredi}e se za javnogra|evinsko zemqi{te, izuze}e se iz poseda korisnikai isplati}e se naknada u skladu sa Zakonom o ekspro-prijaciji ("Slu`beni glasnik RS" , broj 53/95 i 23/2001).

U sredworo~nom periodu, na prostoru koji je obuh-va}en ovim planom, prioritetni su slede}i radovi naure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta.

- izgradwa reìjske saobra}ajnice uz autoput,

- izgradwa primarne vodovodne mreè ∅ 250 mm.Finansirawe prioritetnih radova na ure|ivawu

gra|evinskog zemqi{ta obezbedi}e se iz slede}ihizvora:

- naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta,

- naknade za zakup gra|evinskog zemqi{ta,

- drugih izvora u skladu sa zakonom.

6. PRIMENA PLANA

Dono{ewe ovog plana omogu}ava izdavawe izvoda iplana, koji sadrì pravila ure|ewa i pravilagra|ewa.

Sastavni deo plana su grafi~ki prikazi:

1. Generalni plan Novog Sada do 2021. godine sa nazna~enim poloàjem prostora obuhva}enog planom Fotos

2. Geodetska podloga sa granicom podru~ja obuhva}enog planom 1:2500

3. Karta susednih planova i namene prema Generalnom planu 1:5000

4. Prikaz namene povr{ina sa podelom na zone 1:2500

5. Plan saobra}ajnica sa regulacionim i nivelacionim re{ewem i nazna~enim gra|evinskim linijama 1:2500

6. Plan sa pravilima parcelacije 1:2500

7. Plan zelenih i slobodnih povr{ina 1:2500

8. Plan hidrotehnike 1:2500

9. Plan energetike 1:2500

10. Popre~ni profili saobra}ajnica 1:100

Plan detaqne regulacije prostora za poslovawe uzput E-75 u Novom Sadu izra|en je u ~etiri primeraka uanalognom i u pet primeraka u digitalnom obliku koji}e se posle potpisivawa i overe ~uvati u Skup{tiniGrada Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu zaurbanizam i stambene poslove, ministarstvu nadle`-nom za poslove urbanizma i Javnom preduze}u "Urba-nizam" Zavod za urbanizam Novi Sad.

Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawau "Slu`benom listu Grada Novog Sada".

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-33/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD

PredsednikBorislav Novakovi}, s.r.



izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada- pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001), Skup{tina Grada Novog Sada na XLIX sed-nici 30. decembra 2003. godine, donosi

PPLLAANN DDEETTAAQQNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEEPPRROOSSTTOORRAA UULLAAZZNNOOGG PPRRAAVVCCAA ZZAAPPAADDNNOO

OODD PPUUTTAA NNOOVVII SSAADD - ZZRREEWWAANNIINN,, JJUU@@NNOOOODD KKAA]]KKEE PPEETTQQEE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

1. UVOD

Plan detaqne regulacije prostora ulaznog pravcazapadno od puta Novi Sad - Zrewanin, ju`no od Ka}kepetqe u Novom Sadu ( u daqem tekstu - plan) obuhvataprostor povr{ine 49,59 ha. Prostor je veoma zna~ajanzbog izuzetno povoqnog poloàja u odnosu na saobra-}ajnu mreù odnosno direktno se oslawa na dvazna~ajna putna pravca, a to su autoput E-75 i magistral-ni put M-7 za Zrewanin.

Osnov za izradu plana je Generalni plan GradaNovog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list GradaNovog Sada", broj 24/2000, 18/2001 i 12/2003) (u daqemtekstu - generalni plan) kojim je prostor koji se ure|ujeplanom namewen poslovawu. Kao deo ulaznog pravca ugrad, generalnim planom prostor je namewen za trgovi-nu, servise, proizvodno zanatstvo, ugostiteqstvo i zapoqoprivrednu proizvodwu, a ure|iva}e se ne samo zalocirawe delatnosti koje }e koristiti lokacioneprednosti, ve} i za oblikovawe ulaza u grad i stva-rawe prvih utisaka na ulazu u gradsko podru~je.

2. KARAKTERISTIKE PROSTORA ZA KOJI SE DONOSI PLAN

2.1. Granica plana

Prostor obuhva}en planom nalazi se u K.O. Novi Sad IIIunutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je prese~na ta~ka osovine puta E-75 iz pravcaSubotice i linije dalekovoda na isto~noj strani kori-dora. Idu}i u pravcu jugoistoka granica se poklapa saosovinom autoputa E-75 do ukr{tawa sa osovinommagistralnog puta M-7 iz pravca Novog Sada ka Zre-waninu, zatim se lomi ka jugozapadu po osovini magis-tralnog puta M-7 do preseka sa linijom dalekovoda kodEkonomije "Vrbak" i skre}e ka severozapadu pa kaseveroistoku prate}i liniju dalekovoda do ta~ke kojaje utvr|ena za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskogrejona.

2.2. Poloàj, veli~ina i osnovna namena prostora

Prostor obuhva}en planom nalazi se u severnomdelu grada uz zna~ajne saobra}ajne pravce ~ijim oso-vinama je utvr|ena granica plana. To su postoje}e sao-bra}ajnice, autoputa E-75 na severu i magistralni putM-7 kao isto~na granica ovog prostora. Ju`na i zapadnagranica definisane su linijama postoje}ih dalekovo-

da. U ju`nom delu prostora planirana je saobra}ajnicakoja }e povezivati radne zone "Sever IV" i "Sever I"preko Klise, Malog Beograda i Velikog rita.

Od izuzetnog zna~aja je i ~iwenica da se prostornalazi uz saobra}ajno ~vori{te - Ka}ku petqu, jedno odplanirana ~etiri ~vori{ta u zoni autoputa E-75 kojitangira grad. U zoni uz autoput E-75 od ~vori{ta Ka}kapetqa na zapad do slede}eg ~vori{ta planirani su sadr-àji poslovawa na ulaznim pravcima. Ovi sadràjisaobra}ajno }e se povezati sa sadràjima unutarpodru~ja plana. Autoput E-75 i magistralni put M-7realizovani su polovi~no odnosno realizovana je samojedna traka. U kona~noj realizaciji autoputa E-75 pla-nirano je, u neposrednoj blizini ovog prostora, odmo-ri{te koje }e obuhvatiti motel i benzinsku pumpu.Povezivawe ovih sadràja sa planiranim, unutargranice plana, mogu}e je jedino u zoni pe{aka.

Unutar ovog prostora postoji nekoliko infrastruk-turnih koridora (gasovod, meliorativni kanali, dale-kovod) koji ga dele ili ograni~avaju kori{}ewe pros-tora.

S obzirom da je isto~na strana magistralnog puta M-7definisana Regulacionim planom prostora isto~no odputa Novi Sad - Zrewanin u Novom Sadu, neophodno jeuskla|ivawe sa istim odnosno tretirawe prostora naisti na~in kako po pitawu sadràja, tako i po pitawuostalih urbanisti~kih parametara, a iz razloga formi-rawa jedinstveno oblikovanog ulaza u grad.

Generalni plan Grada Novog Sada do 2021. godinedefinisao je ovaj prostor kao zonu ulaznog pravca ugrad, a ulazni pravci u grad deo su urbanisti~ke celineu okviru prostora namewenog poslovawu. Ulazni prav-ci predstavqaju vrlo privla~ne prostore za poslovneaktivnosti, naro~ito za razvoj tercijarnih delatnostii proizvodnog zanatstva.

2.3. Analiza mogu}ih sadràja sa aspekta privrednog razvoja grada

Priprema lokaliteta za razvoj privrede, ~ija jeprva faza izrada prostorno-planske dokumentacije,podrazumeva, pored ostalog, potrebu da se sagledajuosnovne karakteristike i lokacioni zahtevi privredekoja }e se razvijati na tom lokalitetu. Ovo je naro~itobitno u sada{wim uslovima kada se u velikoj merimewa karakter i struktura privrede koja }e ~initiosnov budu}eg razvoja odre|enog podru~ja.

Preduzetni~ka aktivnost predstavqa osnov budu}egrazvoja kako Novog Sada, tako i {ireg okruèwa.Razvojem fleksibilnih trì{no orijentisanih malih isredwih preduze}a ostvari}e se revitalizacijasada{we neefikasne i prevazi|ene privredne struk-ture Novog Sada. Preduzetni{tvo je na~in da se krozpronalaèwe novih tehnologija, kreirawe informaci-ja i povezivawe trì{nih aktera deblokiraju i uskla-|uju prepreke u iskori{}avawu prirodnih bogatstava ipotencijala dru{tva. Savremena tehnologija omogu}ilaje daqe produbqivawe specijalizacije zbog ~ega suvelika preduze}a nastojala da zadrè proizvodwuosnovnog proizvoda dok su mala preduze}a postalaspecijalizovani i zavisni isporu~ioci jednog ili neko-liko proizvoda ili delova. Moderna velika preduze}asvoju konkurentnost zasnivaju na saradwi sa vrlovelikim brojem malih preduze}a, a optimalna privred-na struktura, preko koje se ostvaruje najefikasniji


razvoj jeste ona u kojoj je izbalansirano u~e{}e malih,sredwih i velikih preduze}a. Postoje}a strukturaprivrede Novog Sada ima izraèn deficit malih isredwih preduze}a, pa }e budu}i razvoj privrede bitizasnovan na prestruktuirawu velikih i brèm razvojumalih i sredwih preduze}a.

Obezbe|ewe prostora za razvoj pre svega malih isredwih preduze}a jedan je od neophodnih uslova zaostvarewe razvojne strategije grada. Lokalitet koji jerazra|en ovim planom koristi}e se za razvoj malih isredwih preduze}a iz oblasti:

- proizvodnog i uslu`nog zanatstva (izrada i oprav-ka razli~itih proizvoda od metala, drveta, tekstilaitd.);

- mawi kapaciteti iz oblasti sekundarnih delatnos-ti (industrija, gra|evinarstvo ...);

- trgovina na veliko i malo (prodajni centri, skla-di{ta, distributivni centri i sli~no);

- finansijske, tehni~ke i poslovne usluge (javnaskladi{ta itd.);

- i ostale delatnosti koje ne zahtevaju veliki pros-tor, velike koli~ine vode i koje nisu veliki zaga|i-va~i okoline.

Na razmatranom lokalitetu nije dozvoqena rea-lizacija sadràja kao {to je skladi{tewe sekundarnihsirovina, rasutih i te~nih tereta, te skladi{tewezapaqivih i eksplozivnih materijala.

2.4. Reìm kori{}ewa zemqi{ta

Prostor obuhva}en planom nalazi se unutargra|evinskog podru~ja grada, van granice gradskoggra|evinskog zemqi{ta. Oko polovine zemqi{ta je uprivatnom vlasni{tvu (preparcelisano za povra}aj), apreostali deo je dru{tveno zemqi{te (korisnik DP "Planta" R.J. "Sloga-Ka}"). Zemqi{te je neizgra|eno.

3. KONCEPCIJA ORGANIZACIJE, USLOVI I PRAVILA URE\EWA I GRA\EWA

3.1. Namena prostora sa bilansom povr{ina

Prostor obuhva}en planom nalazi se u severnomdelu grada i predstavqa deo severnog ulaznog pravca ugrad. U okviru osnovne namene poslovawa na ulaznimpravcima definisane su orijentacione namene unutarplanirana ~etiri bloka. S obzirom da prilikom izradeplana nisu postojali zahtevi za realizaciju konkretnihsadràja, ponu|en je {iri dijapazon delatnosti koje jemogu}e realizovati na ovom lokalitetu. Odabir jeizvr{en na osnovu prirodnih i stvorenih uslovalokaliteta, te iskustvenom metodom uzimaju}i u obzirinteresovawa budu}ih investitora za realizaciju poje-dinih sadràja na podru~ju Grada Novog Sada.

Najseverniji blok - blok 1 namewen je za realizaci-ju sadràja iz oblasti trgovine na veliko i malo (pro-dajni centar, skladi{ta, distributivni centar), sportai rekreacije ili ugostiteqstva i za druge sli~nedelatnosti. Ponu|ene delatnosti ne iskqu~uju jednadrugu u potpunosti, odnosno ako je kompleks koji serealizuje iz oblasti trgovine (prodajni centar, dis-tributivni centar i sli~no), osnovnu delatnost mogu}eje obogatiti sportsko-rekreativnim ili ugostiteqskim

sadràjima kao dodatnim, ali one ne mogu zauzeti vi{eod 30% ukupnog prostora. Pod ukupnim prostorompodrazumeva se sav zauzet prostor kako otvoren tako izatvoren. Dodatne delatnosti, ako postoje, moraju bitiu funkciji osnovne delatnosti.

Preostala tri bloka, 2, 3 i 4, namewena su sadrà-jima iz oblasti proizvodnog i uslu`nog zanatstva,trgovine, industrije i gra|evinarstva. Na ovom pros-toru obezbedi}e se uslovi za razvoj malih i sredwihpreduze}a iz oblasti tercijarnih delatnosti, ali imawi kapaciteti sekundarnih delatnosti.

Na formirawe blokova, wihov oblik i veli~inuuticalo je vi{e faktora kao {to su postoje}i infra-strukturni koridori, vlasni~ka struktura i drugo. Uzosnovnu namenu prostora - poslovawe zastupqenu ublokovima 1-4, utvr|ene su povr{ine namewene zele-nilu i javne povr{ine.

Povr{ine namewene zelenilu izvan planiranihkompleksa uglavnom su u funkciji za{tite od {tetnihuticaja (gasovi, para, pra{ina) u odnosu na okolnenamene. Javne povr{ine obuhvataju povr{ine unutarregulacija saobra}ajnica, melioracione kanale izelenu povr{inu u zoni petqe. Ostali infrastruk-turni koridori (gasovod, dalekovod, zona za{tite okomeliorativnih kanala) su povr{ine pod posebnimreìmom.

Bilans povr{ina

Bruto povr{ina podru~ja plana iznosi 49,59 ha.Zna~ajnu povr{inu (43,34%) zauzimaju javne povr{ine, amawi deo (14,16%) ostale povr{ine. Osnovna namena -poslovawe zauzima oko 21,08 ha prostora (42,50%) {topredstavqa maksimum za ovo podru~je zbog stawa uprostoru, odnosno prisustva velikog broja razli~itihinfrastrukturnih koridora.

3.2. Plan nivelacije i regulacije

3.2.1. Opis terena sa nivelacijom

Podru~je obuhva}eno planom ima nepovoqne pri-rodne karakteristike, pre svega geolo{ki sastav tlakoji je pod uticajem povr{inskih i podzemnih voda. To i


BRUTO POVR[INAPODRU^JA PLANA 49,59(ha) 100(%)

Povr{ina za poslovawe 21,08 42.50

Blok 1

Blok 2

Blok 3

Blok 4

10.50

1.84

4.96

3.78

21.17

3.71

10.00

7.62

Javne povr{ine 21.49 43.34

Regulacije saobra}ajnica 17.44 35.17

Melioracioni kanal 1.66 3.35

Zelene povr{ine 2.39 4.82

Ostale povr{ine 7.02 14.16

Infrastrukturni koridori 6.80 13.72

Zelene povr{ine 0.22 0.44

teren sa malom nadmorskom visinom je u ve}em deluprouzrokovalo stvarawe zamo~varenog tla (naro~ito usevernom delu).

Sada{we kote terena iznose od 74-75 m nadmorskevisine (prose~na kota je 74,40 m n.v.) {to u uslovimasavremenog kori{}ewa zemqi{ta za izgradwu objekatazahteva zna~ajna ulagawa. Da bi se prostor mogaopripremiti i koristiti za izgradwu neophodno jeizvr{iti zamenu tla na muqevitom zemqi{tu i nasi-pawe terena na kote koje nisu ugroène povr{inskim ipodzemnim vodama i omogu}avaju nesmetano odvod-wavawe i povezivawe na saobra}ajnu mreù i komu-nalne vodove.

Ovi grani~ni uslovi su u su{tini opredelilinivelaciono re{ewe kompleksa, po{tuju}i i zahtevehorizontalnog i vertikalnog poloàja ulica i, {to jeizuzetno zna~ajno, sistem odvodwavawa ve} uspos-tavqenim kanalima.

Na nivelaciono re{ewe uti~u autoput E-75 i magis-tralni put M-7 Novi Sad - Zrewanin, sa kojim je kom-pleks povezan sa gradskim i vangradskim podru~jem. Utom smislu definisane su kote kolovoza na budu}imsaobra}ajnicama koje se kre}u od 75,50 - 77,50 m n.v.Podu`ni nagibi kolovoza iznose od 2,0 - 2,5% i to jed-nostrano u pravcu otvorenih kanala u ulicama, a odvod-wavawe sa trotoara i zelenih povr{ina vr{i}e sepreko kolovoza i drugih saobra}ajnih povr{ina u uli~-ne kanale, u skladu sa vaè}im propisima o popre~nimnagibima (2,0-4,0%).

Nivelete terena du` saobra}ajnica imaju prose~nukotu oko 76,0 m n.v.

U grafi~kom prikazu "Plan saobra}aja sa nivela-cionim i regulacionim re{ewem" u razmeri 1:2500prikazano je nivelaciono re{ewe.

3.2.2. Regulacija mreè saobra}ajnih povr{ina

Prostor obuhva}en planom se oslawa na autoput E-75Subotica - Novi Sad - Beograd i magistralni put M-7,Zrewanin - Novi Sad - Ba~ka Palanka tako da imaveoma povoqan poloàj u pogledu efikasnog povezi-vawa sa primarnom mreòm saobra}ajnica. Du` autopu-ta E-75 i magistralnog puta M-7 predvi|ene su reìjsketrake koje obezbe|uju efikasno povezivawe planiranihsadràja a istovremeno i dobar kontakt sa navedenimsaobra}ajnicama. Dispozicijom reìjske saobra}ajniceu odnosu na autoput rezervisan je prostor za saobra-}ajne i druge namene, planirane prostornim planom pod-ru~ja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subo-tica - Beograd (Batajnica). Prostor na samoj trasikolovoza autoputa i planiranih raskrsnica bi}erazra|en planom detaqne regulacije, koji }e bitidonet na osnovu navedenog prostornog plana i usvojenihidejnih projekata autoputa. Du` reìjskih i sekun-darnih saobra}ajnica u okviru kompleksa planirano jeparkirawe vozila. Tako|e se planira izgradwa par-kinga i u okviru pojedina~nih sadràja kompleksa, takoda su stvoreni uslovi za zadovoqewe potreba za parki-rawem na kompleksu. Pored izgradwe druge kolovoznetrake du` autoputa E-75 i magistralnog puta M-7, uokviru planiranog profila predvi|aju se i bicik-listi~ke i pe{a~ke staze tako da se one povezuju samreòm pe{a~kih i biciklisti~kih staza grada.

Du` magistralnog puta M-7 pruàju se trase prigrad-skih linija prema Ka}u, Budisavi i Koviqu, tako da }ese i ovaj kompleks osloniti na linije javnog prevoza.

3.3. Regulacija mreè infrastrukturnih sistema

3.3.1. Plan hidrotehnike

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom bi}e preko planirane vodovodnemreè.

Vodovodna mreà predvi|a se u svim novoplanira-nim ulicama i bi}e profila ∅ 100 mm i poveza}e se naplaniranu vodovodnu mreù prostora koji se nalaziisto~no od magistralnog puta M-7.

Planirana vodovodna mreà bi}e povezana na pos-toje}i primarni vodovodni pravac ∅ 350 mm koji jerealizovan du` severne strane kanala DTD Novi Sad -Savino selo.

Planom predvi|ena vodovodna mreà u potpunosti}e zadovoqiti potrebe za vodom planiranih sadràja idata je na grafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na vodovodnu mreù:

Poslovni objekti

- Prikqu~ewe poslovnih objekata na uli~nuvodovodnu mreù predvi|a se jednim prikqu~kom.







Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda bi}e sepa-ratno.

Odvo|ewe otpadnih voda bi}e preko planiranogzatvorenog kanalizacionog sistema za odvo|ewe otpad-nih voda.

Kanalizacija otpadnih voda izgradi}e se u novo-planiranim ulicama, bi}e profila ∅ 250 mm ipoveza}e se na planiranu kanalizacionu mreù otpad-nih voda prostora koji se nalazi isto~no od magis-tralnog puta M-7.

Obzirom na znatnu duìnu kanalizacionih pravacaneophodna je realizacija crpnih stanica otpadnih vodakoje }e povezati slivna podru~ja u jednu celinu.

Orijentacija prihva}enih otpadnih voda bi}e premajugu, odnosno, prema planiranom gravitacionom kolek-toru otpadnih voda profila ∅ 700 mm. Kolektor }e serealizovati paralelno uz potisni cevovod profila ∅ 350 mm, koji danas odvodi otpadne vode prostoraKlise.


Odvo|ewe atmosferskih voda bi}e preko planiraneotvorene uli~ne kanalske mreè. Planom se omogu}avadelimi~no ili potpuno zacevqewe deonica planiraneotvorene uli~ne kanalske mreè a na mestima gde setime postiù boqi prostorni ili hidrauli~ki elemen-ti. Kanalima prihva}ena atmosferska voda bi}e ori-jentisana prema postoje}im otvorenim kanalima melio-racionog sliva "Vrbak", koje je mogu}e delimi~no ili upotpunosti zaceviti.

Planom se predvi|a obostrani za{titni pojas{irine 14,0 m uz melioracione kanale mereno od pos-toje}e ivice kanala. Za{titni pojas se predvi|a zapotrebe rekonstrukcije i odràvawa postoje}e kanal-ske mreè.

Predvi|ena otvorena uli~na kanalska mreà kao idelom rekonstruisana kanalska mreà melioracionogsliva u potpunosti }e zadovoqiti potrebe odvo|ewaatmosferskih voda.

Kanalizaciona mreà data je na grafi~kom prikazu"Plan hidrotehnike" u R 1:2500.

Uslovi za prikqu~ewe na kanalizacionu mreù:




- Na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacije, arealizacija planirane kanalizacije nije izvesna,re{avawe otpadnih voda bi}e preko vodonepropusnihsepti~kih jama na parceli korisnika. Posebno se insi-stira na vodonepropusnosti septi~kih jama, a u ciquza{tite podzemqa od zaga|ewa.

- Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a suuz saglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi Sad.

Podzemne vode


- maksimalan nivo podzemne vode je oko 75.60 m n.v.

- minimalan nivo podzemne vode je oko 73.30 m n.v.

Pravac vodnog ogledala, prose~nog nivoa podzemnevode, je severozapad-jugoistok sa padom prema jugois-toku.

3.3.2. Plan energetike

Snabdevawe elektri~nom energijom

Snabdevawe elektri~nom energijom svih planiranihsadràja bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sis-tema. Osnovni objekat za snabdevawe elektri~nomenergijom, a ujedno i veza na elektroenergetski sistemGrada i {ire je TS 110/20 kV "Rafinerija". Od ovetransformatorske stanice polazi 20 kV kablovska

mreà na koju }e se povezati planirane 20/0,4 kV trans-formatorske stanice. Ove transformatorske stanice}e napajati distributivnu niskonaponsku mreù.Budu}a 20 kV mreà i 0,4 kV mreà gradi}e se kaonadzemna mreà i kablirawem, na mestima u profili-ma ulica kako je to i ovim planom predvi|eno.

Trenutno je u TS 110/20 kV ugra|en jedan transfor-mator snage 31,5 MW, ~ija maksimalna snaga jo{ nijedostignuta. Rastom konzumnog podru~ja ove transforma-torske stanice javi}e se potreba za ugradwu jo{ jednogovakvog transformatora. Ova transformatorska stani-ca je trenutno povezana na elektroenergetski sistemputem 110 kV dalekovoda koji povezuje TS Novi Sad 3 saTE-TO "NOVI SAD" tako da imamo sigurno i kvalitetnonapajawe ove transformatorske stanice elektri~nomenergijom i pri wenom maksimalno projektovanom opte-re}ewu, a time i podru~ja obuhva}enog ovim planom.

Distributivne transformatorske stanice bi segradile za potrebe pojedinih celina ili za ve}i brojbudu}ih sadràja u zavisnosti od potreba za elektri~-nom energijom, a na osnovu elektroenergetskih uslova.

Poloàj planirane elektroenergetske mreè jeprikazan na grafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1:2500. Planirana elektroenergetska mreà }e segraditi kablirawem. Ta~an poloàj distributivnihtransformatorskih stanica }e biti odre|en u skladusa energetskim uslovima distributera elektri~neenergije.

Uslovi za prikqu~ewe na elektroenergetsku mreù

Prikqu~ewe poslovnih objekata ili kompleksaizvesti na planiranu elektroenergetsku mreù sop-stvenom transformatorskom stanicom ili direktno naplaniranu distributivnu elektroenergetsku mreù, uzavisnosti od potreba. Poloàj prikqu~nog ormaraprilagoditi uslovima JP "Elektrodistribucija" NoviSad tako da bude na fasadi objekta ili u specijalnimslu~ajevima na drugim mestima. Prikqu~ak izvesti uskladu sa elektroenergetskim uslovima JP "Elek-trodistribucija" Novi Sad.

Snabdevawe toplotnom energijom

Osnovni sistem za snabdevawe toplotnom energijomsvih planiranih sadràja bi}e postoje}i gasifika-cioni sistem grada.

Podru~je severno od kanala, kome pripada i deo kojije obuhva}en ovim planom, gasom se snabdeva sa sred-wepritisnog gasovoda koji doprema gas iz magistralnegasovodne mreè, putem GMRS "NOVI SAD" (glavnemerno regulacione stanice) koja se nalazi u radnoj zoni"SEVER IV". Konkretno na prostoru koji se nalazizapadno od Ka}kog puta, a kome pripada ovaj prostorplanirana je izgradwa osnovne gasovodne mreè sred-weg pritiska sa kog }e se gasom putem jedne ili ve}egbroja MRS snabdevati budu}i sadràji ovog podru~ja.Poloàj MRS utvrdi}e se u saglasnosti sa JP "NIS-GAS". Od MRS bi se daqe razvijala gasovodna mreà nakoju bi se direktno prikqu~ivali budu}i sadràji.

Planirana gasovodna mreà sredweg pritiska jeprikazana na grafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1:2500.


Uslovi za prikqu~ewe na gasovodnu mreù

Snabdevawe objekata toplotnom energijom re{itiprikqu~ewem na planiranu distributivnu gasovodnumreù. Prikqu~ewe na gasovodnu mreù izvesti prekoplanirane MRS (merno-regulacione stanice) iliizgradwom sopstvene MRS. Prikqu~ak i poloàj MRSprojektovati i izgraditi prema uslovima DP "NoviSad-Gas".

3.3.3. Telekomunikacije

Prostor obuhva}en planom nalazi se naneizgra|enom i komunalno neopremqenom zemqi{tu za~ije opremawe treba izgraditi primarni i distribu-tivni sistem infrastrukture. Tako je stawe i sa siste-mom telekomunikacija, koji na ovom podru~ju ne postoji.

Iako je tehnolo{ki razvoj ovog sistema dostigaovisok nivo usluga, izme|u ostalog uvo|ewem mobilnetelefonije, kao trajno re{ewe se planira razvoj posto-je}eg (stabilnog) sistema. U tom smislu predvi|a se dase budu}i korisnici prostora poveù na telekomunika-cioni sistem Novog Sada preko primarnih vodova du`magistralnog puta Novi Sad-Zrewanin (M-7), koji }e sepovezati na postoje}i na putu [ajka{kog odreda (put zaRafineriju).

Iako planom nisu definisani neposredni sadràjii korisnici procewuje se da }e prema normativima tre-bati za ovaj prostor obezbediti oko 500 telefonskihprikqu~aka. Da bi se to obezbedilo utvr|eni su neza-visni koridori distributivne mreè u planiranimulicama, a za pouzdano funkcionisawe izgradwa maleautomatske centrale (produènog stpena), koja }e selocirati u nekom od budu}ih objekata na kompleksu.

Uslovi za prikqu~ewe na telekomunikacionu mreù

U slu~aju prikqu~ewa na podzemnu mreù, prikqu-~ak izvesti preko tipskog tt prikqu~ka na pristupa~-nom mestu na fasadi objekta, a u slu~aju prikqu~ewa nanadzemnu mreù preko odgovaraju}e prikqu~ne kutijena tavanskom delu objekta.

3.4. Javno gra|evinsko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te

Planom su utvr|ene javne povr{ine od op{teginteresa. Iz mreè infrastrukturnih koridora poseb-no su izdvojeni saobra}ajni koridori kao javne povr-{ine, a zelene povr{ine u zoni petqe i autoputa, temelioracioni kanali tako|e su u istom reìmu. Deta-qan prikaz dat je na grafi~kom prikazu "Plan javnihpovr{ina sa elementima parcelacije" u razmeri 1:2500.

3.5. Plan javnih povr{ina sa parcelacijom

Planom javnih povr{ina, javno gra|evinskozemqi{te je razgrani~eno od ostalog gra|evinskogzemqi{ta. Od celih parcela i delova postoje}ihparcela potrebno je obrazovati parcele javnoggra|evinskog zemqi{ta.

Javno gra|evinsko zemqi{te je:

- Auto-put E-75, deo parcele broj 3296/1.

- Melioracioni kanal, deo parcele broj 3299, 3178/4,255 i cela parcela broj 3298.

- Magistralni put M-7, parceli broj 3297/2 pripaja sedeo parcela broj 200/2, 239/19, 239/18, 239/17,239/16, 239/15, 239/14, 239/13, 239/12, 239/11, 239/10,239/9, 239/8, 239/7, 239/6, 239/5, 239/23, 239/22,239/21, 239/4, 239/3, 240/2, 253/14, 253/13, 253/12,253/11, 253/10, 253/9 i cela parcela broj 239/20.

- Saobra}ajnice, delovi parcela broj 197/9, 197/10,239/19, 239/18, 239/17, 239/16, 239/15, 239/14, 239/13,239/12, 239/11, 239/10, 239/9, 239/8, 239/7, 239/6,239/5, 239/23, 239/22, 239/21, 239/4, 239/3, 239/2,240/2, 256/8, 256/7, 253/12, 253/13, 253/11, 253/10,253/9, 253/8, 253/7 i 254.

- Za{titno zelenilo zapadno od Ka}ke petqe,delovi parcela broj 200/2 i 197/4. Za{titno zeleni-lo ju`no od autoputa E-75, delovi parcela broj197/10 i 197/9.

Planom su utvr|ena pravila parcelacije javnih idrugih povr{ina uz maksimalno po{tovawe postoje}eparcelacije.

Za potrebe javnih povr{ina predvi|enih za izgrad-wu objekata od op{teg interesa, neophodno je izvr{itiadekvatnu parcelaciju, odnosno preparcelaciju gde jeto neizbe`no, a u svemu prema grafi~kom prikazu"Plan javnih povr{ina sa elementima parcelacije" u R 1:2500.

[to se ti~e planiranih poslovnih sadràja,parcelacija }e se sprovesti prema slede}im uslovima:

- unutar bloka 1 nije planirana preparcelacija ve}se unutar planiranih saobra}ajnica koje ~ine ovaj blokpredvi|a samo jedna parcela (formira}e se iz parcelebroj 197/10).

- unutar bloka 2 nije obavezna preparcelacija odnos-no mogu}e je i formirawe samo jednog kompleksa. Uslu~aju formirawa mawih kompleksa po{tovati mini-malnu {irinu fronta od 20 m i optimalnu veli~inuparcele 4.000-8.000 m2.

- unutar blokova 3 i 4 planirana je preparcelacija udelu gde postoje}i front ne zadovoqava utvr|enu mini-malnu {irinu od 20 m, a veli~ina parcele je mawa od mi-nimalno planirane 800 m2. Optimalna veli~ina par-cele unutar ovih blokova je veli~ine od 4.000-8.000 m2.Komplekse treba orijentisati prema planiranim sao-bra}ajnicama, tako da je preparcelacija u popre~nomsmeru preporu~qiva. Isto tako mogu}e je spajaweparcela radi formirawa ve}ih kompleksa.

3.6. Uslovi i pravila gra|ewa i ure|ewa

Planom je utvr|ena regulacija svih planiranih sao-bra}ajnica, horizontalna i vertikalna regulacijaplaniranih objekata, na~in parcelacije i svi ostalielementi neophodni za realizaciju plana.

BLOK 1.

Parcelacija se ne planira za blok 1, zadràva sekao celina, odnosno jedna gra|evinska parcela.

Gra|evinska linija za planirane objekte na kom-pleksu, koji su nameweni za poslovawe kao {to je trgo-vina na veliko i malo (prodajni centar, skladi{ta,


distributivni centar), ugostiteqstvo, sport i rekrea-cija i druge sli~ne delatnosti, je na severu i zapadubloka na 10,0 m od regulacionih linija saobra}ajnica,a na istoku i jugu se poklapa sa regulacionim linijamasaobra}ajnica. Poloàj gra|evinskih linija dat je ugrafi~kom prikazu "Plan saobra}aja sa nivelacionim iregulacionim re{ewem", R 1:2500.

Geomehani~ka ispitivawa su obavezna za blok 1 itreba da se urade posle nasipawa terena. Spratnostobjekata zavisi od rezultata geomehani~kih ispiti-vawa, odnosno, da li je spratnost objekta P (VP), ili jeP (VP)+1.

Kota prizemqa utvr|uje se na kotu 76,20 m n.v.

Krovovi su malog nagiba, najvi{e 15%.

Stepen zauzetosti je maks. 50%.

Indeks izgra|enosti je min. 0,5 - maks. 1,0.

Preporu~uje se organizacija parcele tako, da suposlovni sadràji orijentisani prema ulici, a prate}iprema unutra{wosti parcele. Posebnu pa`wu posveti-ti oblikovawu objekata.

Mogu}e je ogra|ivawe kompleksa. Linija ogradeprema ulici poklapa se sa regulacionom linijom, a uostalim delovima sa granicom kompleksa.

BLOKOVI 2, 3 I 4.

Parcelacija nije obavezna za blok 2, ali je mogu}a,tako da je optimalna veli~ina parcele 4000 m2 - 8000 m2

(min. 500 m2 po generalnom planu), a minimalna {irinafronta je 20,0 m.

Parcelacija je planirana unutar blokova 3 i 4 u delugde je postoje}i front parcele mawi od 20,0 m, aveli~ina parcele mawa od minimalno planirane od800 m2. Optimalna veli~ina parcele je od 4000 m2 -8000 m2. Komplekse orijentisati prema planiranimsaobra}ajnicama, tako da se parcelacija u popre~nomsmislu preporu~uje. Mogu}e je spajawe parcela radiformirawa ve}ih kompleksa.

Gra|evinska linija za objekte koji su planirani zasadràje iz oblasti proizvodnog i uslu`nog zanatstva,trgovine, industrije i gra|evinarstva je:

blok 2 - poklapa se sa regulacionim linijama sao-bra}ajnica na severoistoku, jugoistoku ijugozapadu, a na severozapadu se poklapa sa granicom koridora otvorenog kanala;

blok 3 - poklapa se sa regulacionim linijama sao-bra}ajnica na severozapadu, severoistoku,jugoistoku i jugozapadu, na zapadu je na 10,0 m od regulacione linije saobra}ajnice;

blok 4 - poklapa se sa regulacionim linijama sao-bra}ajnica na severoistoku, jugoistoku, audaqena je 10,0 m od regulacionih linijasaobra}ajnica na jugu i zapadu.

Poloàj gra|evinskih linija dat je u grafi~komprikazu "Plan saobra}aja sa nivelacionim i regula-cionim re{ewem", R 1:2500.

Geomehani~ka ispitivawa su obavezna, ako se gradeobjekti sa tri etaè i objekti ~iji je raspon ve}i od10,0 m.

Kota prizemqa je 76,20 m n.v.

Spratnost objekata je dve etaè P (VP) + 1. Na kom-pleksima ~ija je povr{ina ve}a od 4000 m2, mogu}a jeizgradwa jo{ jedne etaè ukupno maks. P, (VP) + 2, radieventualnih tehnolo{kih zahteva, ako to geomehani~kaispitivawa dozvole. Tre}a etaà izvodi se kao celaetaà sa krovom malog nagiba, ili kao mansardni krov.Krovovi ostalih objekata imaju mali nagib do 15%.

Stepen zauzetosti je 50%.

Indeks izgra|enosti je od 0,5 - 1,5.

Preporu~uje se organizacija parcele tako da suposlovni sadràji orijentisani prema ulici, aprate}i, odnosno proizvodni, prema unutra{wostiparcele. Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu objeka-ta, jer su ova tri bloka orijentisana na magistralni putM-7 koji je ulazni pravac u grad.

Obavezno je ogra|ivawe kompleksa, tako da se lini-ja ograde prema ulici poklapa sa regulacionom linijomulice, a u ostalim delovima sa granicom kompleksa.

Uslovi za realizaciju

A) Pre realizacije planiranih sadràja na prostorukoji je obuhva}en planom neophodno je nasipawe terenado visine bezbedne kote (76 m n.v. za teren; 76,20 m n.v.kota prizemqa). Teren se moè podizati na bezbednukotu nasipawem parcelu po parcelu.

B) Kompleksi orijentisani na magistralni put M-7planirani su za atraktivnije sadràje i za wih trebaizraditi idejne arhitektonske projekte i pribavitisaglasnost na idejna re{ewa da bi se kontrolisalarealizacija ovih kompleksa.

V) Realizacija javnih povr{ina od op{teg interesaostvari}e se na na~in predvi|en Zakonom o ekspropri-jaciji ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj53/95).

G) [irina infrastrukturnih koridora koji pred-stavqaju ostale povr{ine utvr|ena je na osnovuprethodnih uslova preduze}a nadle`nih za pojedineoblasti ili na osnovu zakona, ako prethodnim uslovimanisu posebno definisane {irine. Unutar ovihpovr{ina zabrawena je izgradwa objekata izuzev sao-bra}ajnica, parking prostora i sli~nih objekata nisko-gradwe. Mogu}e ih je koristiti i kao poqoprivredneili zelene povr{ine. Prilikom kori{}ewa ovihpovr{ina po{tovati posebne uslove javnih preduze}a iuslove iz zakona kojima se defini{u koridori za poje-dine vrste objekata infrastrukture.

Uslovi za nesmetano kretawe invalidnih lica

Prilikom izrade tehni~ke dokumentacije za izgrad-wu javnih objekata od op{teg interesa i saobra}ajnicaprimewiva}e se Pravilnik o uslovima za planirawe iprojektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawemdece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 18/97).

3.7. Uslovi ure|ewa slobodnih i neizgra|enih povr{ina

Postoje}i drvored uz magistralni put M-7 potrebnoje zadràti i dopuniti ga na mestima gde je prore|en.


Koncepcija ozelewavawa treba da se zasniva nauklapawu u novostvorene uslove-nasipawe terena,izgradwa objekata i ure|ewe slobodnih povr{ina.Zelenilo izvan proizvodnih kompleksa sluìlo bi kaoza{titni pojas od {tetnih uticaja (gasovi, para,pra{ina) u odnosu na okolne namene. Unutra{we zele-nilo treba da sadrì za{titni pojas obodom svakogkompleksa, dekorativno zelenilo oko upravnih zgradaulaza i prilaza objektima i visoko zelenilo u okviruparking prostora.

[irina za{titnog pojasa treba da bude pribli`no10 m, odnosno treba ga formirati od najmawe dva redadrve}a i {ibqa. Za{titni zeleni pojas treba da jesadràn u svakom kompleksu, a u zavisnosti od delat-nosti on }e biti mawe ili vi{e zastupqen.

Prostor namewen trgovini, sportu i rekreaciji kao iugostiteqstvu treba da sadrì ve}i procenat dekora-tivnog i parternog zelenila. Ove prostore neophodno jedopuniti sa elementima parterne arhitekture iu~initi ih pristupa~nim kako korisnicima okolnihsadràja, tako i posetiocima.

Sve slobodne povr{ine treba ozeleniti dekora-tivnom vegetacijom, grupacijama niskog i visokogdrve}a, ~etinara i {ibqa. Pri ozelewavawu trebakoristiti autohtone vrste drve}a u kombinaciji deko-rativnog i parternog rastiwa.

Parkirali{ta treba da se nalaze pod senkomvisokog listopadnog drve}a {iroke i kompaktnekro{we. Iza svakog ~etvrtog parking mesta ostavitiprostor za drvo, razmak stabala treba da bude 8-10 m uzavisnosti od vrste drve}a.

Deo prostora prema petqi autoputa E-75 i magis-tralnog puta M-7, predstavqa javnu povr{inu od op{teginteresa. Treba je oblikovati u pejza`nom stilu sabiqkama prilago|enim visokim podzemnim vodama. Uslu~aju nasipawa zemqi{ta za ozelewavawe se mogukoristiti dekorativne listopadne i ~etinarske biqnevrste. Sadwu drve}a treba prilagoditi uslovima sao-bra}ajnica (E-75 i M-7) i wihovoj petqi.

Zelenilo unutar koridora i na infrastrukturnimpravcima treba da ~ini travnati pokriva~ i parternorastiwe sa korenovim sistemom koji ne prodire dubokou zemqu.

3.8. Uslovi za{tite kulturnih dobara

Unutar gra|evinskog rejona plana nema evidenti-ranih kulturnih dobara. Po svojoj konfiguraciji isusednim poznatim nalazi{tima na lokalitetu jemogu}e postojawe arheolo{kog nalazi{ta. Stoga jeobaveza izvo|a~a radova da izvr{i prethodno arheo-lo{ko sondirawe terena odnosno da postupi u svemu po~lanu 109. Zakona o kulturnim dobrima ("Slu`beniglasnik Republike Srbije", broj 71/94). U slu~aju posto-jawa arheolo{kog nalazi{ta, obaveza je izvo|a~a rado-va da preduzme mere da se arheolo{ko nalazi{te neo{teti i da o tome obavesti nadle`ni zavod za za{tituspomenika kulture.

3.9. Mere za{tite od elementarnih nepogoda

Prema proceni koja je ra|ena za generalni plan, gradje ugroèn od elementarnih nepogoda. Visoke vodeDunava prouzrokuju poplave, podizawe podzemnih i pro-

cednih voda, pa je neophodno sve tehni~ke ure|ajepodi}i na bezbednu kotu i ne preporu~uje se planirawepodzemne etaè.

Novi Sad se nalazi u seizmi~kom podru~ju 8°MCS.

Naj~e{}a tehni~ka katastrofa je poàr, a nastaje izvi{e razloga: od ratnih razarawa, od neispravnihinstalacija, u tehnolo{kom procesu, ru{ewem objektaod vetra i zemqotresa. Zato se preduzima niz mera zaza{titu od poàra. Urbanisti~ka mera odnosi se naudaqenost izme|u objekata. Ta udaqenost treba da jetolika da posle zaru{avawa saobra}ajnice budu pro-hodne i da su saobra}ajnice dovoqne {irine da pred-stavqaju protivpoàrnu pregradu. Uli~ni profili{irine 25 m dozvoqavaju podizawe drvoreda i zelenogpojasa koji predstavqaju protivpoàrne pregrade kojeusporavaju {irewe poàra.

U ciqu za{tite planira se ozelewavawe slobodnihpovr{ina, regulacija atmosferskih voda i opremaweterena vodovodom i kanalizacijom. Obaveza investito-ra je da gradi objekte od vatrootpornih materijala i daobezbedi prilaz objektima sa tri strane.

Ugroènost saobra}ajnica od leda i sne`nih smeto-va re{ava postoje}a zimska slu`ba u gradu.

3.10. Mere za{tite ìvotne sredine i ure|ewe prostora od interesa za odbranu i za{titu

Mere za{tite ìvotne sredine

Na osnovu ocene o pretpostavqenom razvoju aktiv-nosti na planiranom prostoru u oblasti za{tite iunapre|ivawa kvaliteta sredine potrebno je:

- spre~avawe i ograni~avawe svih vidova zaga|ewa;

- pre~i{}avawe otpadnih voda;

- formirawe zelenih zona izme|u planiranih kom-pleksa, du` saobra}ajnica i parking prostora;

- obezbediti stalno pra}ewe stawa ìvotne sredine

- vr{iti kontrolu i pra}ewe svih zahvata i aktiv-nosti u okviru pojedinih kompleksa.

Radi spre~avawa zaga|ivawa sredine neophodno jeobezbediti ispravnost i redovno funkcionisawenamenskih ure|aja za za{titu ìvotne sredine svihbudu}ih korisnika prostora u skladu sa vaè}im zakon-skim obavezama.

Pored preventivnih mera protiv zaga|ivawaìvotne sredine izborom delatnosti i primenom~istih tehnologija, pri izgradwi objekata mora sezadovoqiti nivo kvaliteta sredine prema odgovara-ju}im standardima.

Za objekte planiranih delatnosti projektnom doku-mentacijom obezbediti uslove za za{titu sredine.

S obzirom da se u neposrednoj blizini nalazi grads-ka deponija komunalnog otpada, neophodno je obezbedi-ti takav reìm kori{}ewa deponije koji ne}e {tetnouticati na okolne prostore.

Ure|ewe prostora od interesa za odbranu i za{titu

Odlukom o utvr|ivawu stepena ugroènosti nase-qenih mesta u Op{tini Novi Sad sa rejonima ugroè-


nosti i odre|enom vrstom i obimom za{tite u tim rejo-nima utvr|eno je da je predmetno podru~je unutar I ste-pena ugroènosti. Prema tome, svaki objekat (kompleks)mora obezbediti dvonamensko skloni{te osnovneza{tite kapaciteta 2/3 od broja zaposlenih. Izuzetaksu mawi poslovni objekti koji treba da osigurajuskloni{te dopunske za{tite.


Na podru~ju koje je obuhva}eno ovim planom zaizgradwu javnih objekata od op{teg interesa i za javnepovr{ine nameweno je 21,49 ha i to:

- za regulaciju ulica 17,44 ha- za melioracioni kanal 1,66 ha- za zelene povr{ine 2,39 haS obzirom da su navedene povr{ine u privatnom ili

dru{tvenom vlasni{tvu, one }e se, u skladu sa Zakonomo planirawu i izgradwi u roku od dve godine odreditiza javno gra|evinsko zemqi{te, izuzeti iz posedakorisnika i isplatiti naknada u skladu sa odredbamazakona kojim se ure|uje eksproprijacija.

Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je zemqi{te obuh-va}eno planom neure|eno, u sredworo~nom periodu pri-oritetni su slede}i radovi na ure|ivawu zemqi{ta:

- snabdevawe vodom, odnosno izgradwa primarnevodovodne mreè koja }e se povezati na primarnivodovodni pravac ∅ 350 mm koji je realizovan du` se-verne strane kanala DTD Novi Sad - Savino selo;

- kanalizacija, odnosno izgradwa primarnog kana-lizacionog voda koji }e se povezati na kolektor otpad-nih voda ∅ 700 mm, kao i izgradwa crpnih stanicaneophodnih zbog velike duìne kanalizacionih pravaca;

- snabdevawe elektri~nom energijom, odnosno rea-lizacija kablovske mreè koja }e prostor, odnosnoplanirane 20,04 kV transformatorske stanice poveza-ti sa osnovnim objektom za snabdevawe TS 110/20 kV"Rafinerija".

- snabdevawe toplotnom energijom, odnosno reali-zacija osnovne gasovodne mreè sredweg pritiska sakog }e se gasom preko jedne ili ve}eg broja MRS gasomsnabdevati planirani sadràj.

Da bi se planirani sadràji mogli realizovati napredmetnom prostoru, neophodno je wegovo kompletnoinfrastrukturno opremawe (saobra}ajnice, vodovod,kanalizacija, elektri~na energija itd.).

Finansirawe radova na ure|ivawu javnog gra|evin-skog zemqi{ta obezbedi}e se iz slede}ih izvora:

- naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta,

- naknade za zakup gra|evinskog zemqi{ta i


5. PRIMENA PLANA

Dono{ewem plana omogu}eno je izdavawe izvoda izplana koji sadrè pravila ure|ewa i pravila gra|ewa.

Sastavni deo ovog plana su slede}i grafi~kiprikazi:

1. Izvod iz Generalnog plana Grada Novog Sada do 2021. godine

2. Granica podru~ja obuhva}enog planom . . . . .R 1:2500

3. Plan namene povr{ina sa uslovima za realizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:2500

4. Plan saobra}aja sa nivelacionim i regulacionim re{ewem . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:2500

5. Plan javnih povr{ina sa elementima parcelacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:2500

6. Plan hidrotehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:2500

7. Plan energetike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:2500

8. Plan ure|ewa zelenih povr{ina . . . . . . . . .R 1:2500

9. Popre~ni profili ulica . . . . . . . . . .R 1:200 i 1:400

Plan detaqne regulacije prostora ulaznog pravcazapadno od puta Novi Sad - Zrewanin, ju`no od Ka}kepetqe u Novom Sadu izra|en je u ~etiri primerka uanalognom i u pet primeraka u digitalnom obliku koji}e se posle potpisivawa i overe ~uvati u Skup{tiniGrada Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu zaurbanizam i stambene poslove, ministarstvu nadle`-nom za poslove urbanizma i u Javnom preduze}u "Urba-nizam" Zavod za urbanizam Novi Sad.


REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-103/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD

PredsednikBorislav Novakovi}, s.r.


izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada- pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001), Skup{tina Grada Novog Sada na XLIX sed-nici 30. decembra 2003. godine, donosi

PPLLAANN DDEETTAAQQNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEEBBLLOOKKOOVVAA IIZZMMEE\\UU UULLIICCAA IILLIIJJEE

OOGGWWAANNOOVVII]]AA,, KKOONNSSTTAANNTTIINNAA DDAANNIILLAA,,PPIIOONNIIRRSSKKEE,, BBUULLEEVVAARRAA MMIIHHAAJJLLAA

PPUUPPIINNAA II UULLIICCEE MMOODDEENNEE UU NNOOVVOOMM SSAADDUU

1. KONCEPCIJA URE\EWA I GRA\EWA

1.1. Osnov za izradu plana

Osnov za izradu Plana detaqne regulacije blokovaizme|u ulica Ilije Ogwanovi}a, Konstantina Danila,Pionirske, Bulevara Mihajla Pupina i Modene u NovomSadu (u daqem tekstu: plan) je Generalni plan GradaNovog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list GradaNovog Sada", broj 24/2000, 18/2001 i 12/2003). Po ovomplanu prostor unutar granice plana namewen jeop{tegradskom centru.


1.2. Poloàj, mesto i uloga blokova op{tegradskog centra izme|u ulica Ilije Ogwanovi}a, Konstantina Danila, Pionirske, Bulevara Mihajla Pupina i Modene u prostoru Grada Novog Sada

Granicom plana obuhva}eni blokovi op{tegradskogcentra nalaze se u zoni XV (stari centar) u samom grad-skom jezgru. Urbanisti~ko planirawe u ovoj gradskojzoni zasniva se na Generalnom planu Grada Novog Sadado 2021. godine, urbanisti~koj za{titi, uslovimapropisanim Zakonom o kulturnim dobrima ("Slu`beniglasnik RS", broj 71/94), kao i op{tim uslovima plani-rawa.

U prostoru obuhva}enom planom nalaze se formi-rane gradske ulice i blokovi izgra|eni vi{espratnimjavnim, stambeno-poslovnim i stambenim zgradama.

Pravci planirawa na ovom prostoru definisani supravilima urbanisti~ke za{tite, koja u ovom podru~juimaju za ciq o~uvawe i revitalizaciju svih elemenatakoji formiraju urbane vrednosti za{ti}enog gradskogpodru~ja.

1.3. Odnos podru~ja sa prostorom u okruèwu

Neposredno okruèwe ovog prostora nameweno je zagradske centre i park. Du` ulice Ilije Ogwanovi}asusedni blok pripada starom centru, a du` ulica Kon-stantina Danila, delimi~no ulice Modene i BulevaraMihajla Pupina susedni blokovi nameweni su op{te-gradskom centru.

U susednim blokovima nalazi se niz zna~ajnihobjekata: Sokolski dom u ulici Igwata Pavlasa,Tanurxi}eva palata u ulici Modene, zgrada banke uulici Modene broj 7, Banovina i nova zgrada Skup{tineGrada na Bulevaru Mihajla Pupina (parna strana).Dunavski park sa sportskim sadràjima spada tako|e uneposredno okruèwe ovog prostora. Formirani bloko-vi unutar plana i u neposrednom okruèwu "pred-stavqaju najvrednije kulturno-istorijsko svedo~anstvoo genezi Novog Sada" (Generalni plan Grada Novog Sadado 2021. godine). Stoga ovo podru~je i prostor u wego-vom okruèwu predstavqaju nasle|e koje u planskimre{ewima treba, u skladu sa uslovima urbanisti~keza{tite, o~uvati i revitalizovati.

Ovo podru~je nije do sada bilo obuhva}eno planomdetaqnije razrade.

Za prostore u neposrednom okruèwu postojeplanovi detaqnije razrade i to: Regulacioni planrekonstrukcije blokova izme|u ulica Zmaj Jovine,Dunavske, @arka Zrewanina (sada Igwata Pavlasa),Ise Baji}a, Ilije Ogwanovi}a i Modene u Novom Sadu("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/97 i12/2003), koji se odnosi na stari centar ju`no od ZmajJovine ulice i Regulacioni plan "Mali Liman" u NovomSadu ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 22/2000 i17/2003), kojim je obuhva}en prostor ju`no od BulevaraMihajla Pupina - od ulice @arka Zrewanina do Dunavai ulica Radni~ke i Straìlovske.

1.4. Osnovni pravci ure|ewa i gra|ewa koji odre|uju koncepciju

Osnovni pravci ure|ewa prostora dati su General-nim planom Grada Novog Sada do 2021. godine.

Za prostor obuhva}en ovim planom Generalnimplanom Grada Novog Sada do 2021. godine definisana jenamena op{tegradski centar.

Formirani blokovi i izgra|eni objekti i wihovanamena su u skladu sa planiranom namenom. Planom sena ovom podru~ju konkretno defini{e revitalizacija,izgradwa i ure|ewe prostora u skladu sa uslovimaurbanisti~ke za{tite, koji su Generalnim planomGrada Novog Sada do 2021. godine propisani.

1.5. Obuhvat, povr{ina i granica plana

Podru~je koje je obuhva}eno planom nalazi se u KONovi Sad II unutar slede}e granice:

Za po~etnu ta~ku granice ovog podru~ja, ta~ka broj 1,utvr|ena je trome|a parcela broj 7733 (ulica IgwataPavlasa), 52 i 51. Od ta~ke broj 1 u pravcu severozapa-da, pravcem upravnim na osovinu ulice IgwataPavlasa, koja je definisana osovinskim ta~kama broj5590 i 3132, granica dolazi do ta~ke broj 2. Pravcemjugozapada granica prati osovinu pomenute ulice dota~ke broj 3, koja je na preseku osovine i pravcaupravnog na osovinu iz ta~ke broj 4. Od ta~ke broj 3pravcem severozapada dolazi do ta~ke broj 4 natrome|i parcela broj 47/2, 7733 i 48 (ulica Konstanti-na Danila). Zatim granica prati jugozapadnu granicuparcele broj 48 i dolazi do ta~ke broj 5 na trome|iparcela broj 42, 48 i 37 (ulica Ilije Ogwanovi}a). Odta~ke broj 5 pravcem upravnim na osovinu ulice IlijeOgwanovi}a dolazi do ta~ke broj 6 na severozapadnojgranici parcele broj 37. Pravcem jugozapada granicaprati severozapadnu granicu parcele broj 37 i dolazido ta~ke broj 7 na trome|i parcela broj 37, 51 i 7732(ulica Modene). Daqe granica skre}e pravcem jugoisto-ka, prati severoisto~nu granicu parcele broj 7732 idolazi do ta~ke broj 8 na trome|i parcela broj 7732,7733 i 39. Pravcem jugozapada granica se~e parcelu broj7732 i dolazi do osovinske ta~ke broj 3132. Daqegranica prati osovinu Bulevara Mihajla Pupina, prekoosovinske ta~ke broj 3131, i dolazi do ta~ke broj 9 napreseku osovine i pravca upravnog na osovinu iz ta~kebroj 10. Od ta~ke broj 9 u pravcu severa dolazi do ta~kebroj 10 na trome|i parcela broj 7732, 67 i 66 (ulicaPionirska). Od ta~ke broj 10 granica prati isto~nu isevernu granicu parcele broj 66, zatim severnu granicuparcele broj 52 i dolazi do trome|e koja je utvr|ena zapo~etnu ta~ku opisa granice podru~ja.

Povr{ina obuhva}ena planom je 2,42 ha.

1.6. Ciqevi ure|ewa i gra|ewa

Prostor koji je obuhva}en planom nalazi se u cen-tralnom podru~ju grada, uz blok starog centra i ponameni spada u prostore namewene op{tegradskom cen-tru.

Ciq ovakvog opredeqewa, u Generalnom planuGrada Novog Sada do 2021. godine, je da se u centrugrada zadrè postoje}a fizi~ka struktura i sadràji,a da se u slu~ajevima gde postoji mogu}nost i potrebasprovede revitalizacija u okviru pravila i uslovapropisanih urbanisti~kom za{titom.


2. PRAVILA URE\EWA I PRAVILA GRA\EWA

2.1. Podela podru~ja na gra|evinske celine (blokove) sa osnovnim karakteristikama

U ciqu boqe preglednosti, lak{e obrade i jednos-tavnijeg snalaèwa i upotrebe, podru~je obuhva}enoplanom posmatrano je u okviru postoje}ih prostornihjedinica - blokova.

Blok 1 (24): Definisan je regulacionim linijamaBulevara Mihajla Pupina i ulica IgwataPavlasa i Pionirske.

Du` Bulevara Mihajla Pupina blok je iz-gra|en vi{espratnim objektima stabeno-poslovne namene, spratnosti P+3+Pk iP+4.

Prema Pionirskoj ulici izgra|eni sutako|e vi{espratni objekti i wihovanamena je ili stambena ili poslovna, aspratnost objekta je od P+2 do P+5.Posebnu funkcionalnu celinu ~inezgrade u ulici Igwata Pavlasa broj 3 i 5,spratnosti P+3 i P+3+Pk, u kojima jesme{ten Radio Novi Sad koji je izgra|enu stilu moderne. Izgra|ena zgradamuzi~kog studija - Studio "M", namewenaje za javne priredbe i studijska snimawa.Visinom je uklopqena u ranije izgra|eneobjekte.

Unutra{wost bloka izgra|ena je mestimi~nopomo}nim objektima do kojih postoji samo pe{a~kipristup. Postavqawem pasaà u okviru zgrade u uliciPionirskoj broj 6 omogu}en je ulazak motornih vozila,automobila i protivpoàrnog vozila u unutra{wostbloka (na parcele broj 58, 59/1, 65 i 64) radi parki-rawa, garaìrawa i intervencija vatrogasne slu`be uslu~aju potrebe.

Blok 2 (25): Definisan je regulacionim linijamaulica Modene, Ilije Ogwanovi}a, Kon-stantina Danila i Igwata Pavlasa.

Postoje}i poslovni objekti du` uliceModene su u funkciji javnih slu`bi.Spratnost ovih objekata je P+3, a visinavenca 19,55 m u odnosu na trotoar. Duùlica Ilije Ogwanovi}a i IgwataPavlasa postoje}i vi{espratni objektisu stambeno-poslovne namene a razli-~ite spratnosti - od P+2 do P+3+Pk. Uzulicu Konstantina Danila postoje}iobjekti su stambene namene sa poslovnimsadràjima formiranim promenomnamene, ali ne i promenom uli~nogfronta prizemqa. Spratnost ovihobjekata je P+1+Pk i P+3. Izgra|enimpomo}nim objektima i garaàma uunutra{wosti bloka, koje su u funkcijistanovawa, pristupa se direktno iliindirektno preko pasaà, koji postoje uokviru zgrada u ulicama Igwata Pavlasabroj 8 i Konstantina Danila broj 2.

Pasa` u okviru banke, tj. slu`be platnogprometa koristi se samo za potrebe ovejavne slu`be.

Postoje}a regulacija blokova u ulici (regulacionelinije) zadràva se bez promena.

2.2. Namena povr{ina i wihova regulacija

Osnov planirawa namene i regulacije prostora suurbanisti~ka za{tita i onovna namena povr{ine,op{tegradski centri, u skladu sa Generalnim planomGrada Novog Sada do 2021. godine.

Planom se zadràva postoje}a namena povr{ina, astruktura u okviru iste vrste sadràja moè bitipromewena.

U okviru povr{ina koje su obuhva}ene regulacionimlinijama (gra|evinski blokovi) preovla|uju}i sadràjje stanovawe (60%) uz znatno u~e{}e poslovnihsadràja (40%). Namenom stanovawa obuhva}ene supovr{ine sa stambenim i me{ovitim (stambeno-poslovnim) sadràjima. Namenom poslovawa obuhva}e-ne su povr{ine u funkciji javnih slu`bi, dru{tvenihorganizacija i institucija kulture, dok su postoje}isadràji trgovine i usluga obuhva}eni stambeno-poslovnom namenom.

U okviru povr{ina tj. objekata stambene ili stam-beno-poslovne namene mogu}a je promena namene prosto-ra iz stambene u poslovnu. Promena poslovne namene ustambenu nije dozvoqena u prizemnim, suterenskim ipodrumskim etaàma.

Planska regulacija zasniva se na urbanisti~kojza{titi, jer se celokupna povr{ina obuhva}ena planomnalazi u zoni urbanisti~ke za{tite. Predmet za{titesu elementi koji formiraju urbane vrednosti za{ti-}enog podru~ja, kao {to su: ulice, blokovi, parcele,objekti, zelenilo, urbanisti~ki parametri.

Primenom urbanisti~ke za{tite, kao uslova za regu-laciju prostora, omogu}eno je o~uvawe i revitalizacijaprostora u celini i objekata pojedina~no.

Pojedina~nom kategorizacijom objekata zone urba-nisti~ke za{tite defini{u se tri kategorije objekata:"A", "B" i "C" i u odnosu na wih su definisani reìmi,odnosno uslovi koji se moraju po{tovati.

Kategorizacija objekata koju je uradio Op{tinskizavod za za{titu spomenika kulture u okviru studije"Osnovi za{tite graditeqskog nasle|a gradskog jezgraNovog Sada" 1994. godine preuzeta je u okviru zoneurbanisti~ke za{tite bez ikakve promene. Grafi~kiprikaz ove kategorizacije je sastavni deo Generalnogplana Grada Novog Sada do 2021. godine.

"Odre|uje se, me|utim, da se, ukoliko se posle usva-jawa Generalnog plana (u vremenu realizacije Gene-ralnog plana) do|e do saznawa da neki od objekata nemavrednost odre|enu svojom kategorijom ili da je ta vred-nost mawa, automatski primewuje reìm niè kate-gorije, odnosno umesto A primewiva}e se B ili C,odnosno umesto B primewiva}e se odredbe kategorijeC, {to }e sporazumno utvrditi slu`be urbanizma iza{tite kulturnih dobara" (Generalni plan GradaNovog Sada do 2021. godine).

U odnosu na ove kategorije i uslove koji proizilazeiz poloàja objekata (u bloku, u uli~nom nizu) i objeka-ta u susedstvu, planom se defini{e planirana sprat-nost objekata (grafi~ki prikaz, list broj 4).


Objektu u ulici Igwata Pavlasa broj 3 mogu se dogra-diti postoje}e etaè ~ija je povr{ina mawa od gabari-ta objekta (drugi i tre}i sprat) do granice gabaritaobjekta prema grafi~kom prikazu. Visina i oblik na-zitka prema ulici ne sme se mewati. Izlaz na krovtako|e nije dozvoqeno pove}avati ni po visini ni popovr{ini. Krov nad novim delom posledwe etaè uklo-piti u postoje}i krov bez promena izgleda i visinekrova i nazitka prema ulici.

Svi objekti u ulicama Igwata Pavlasa, Ilije Ogwa-novi}a i Modene, kao i na Bulevaru Mihajla Pupinazadràvaju postoje}u spratnost (visinu).

U Pionirskoj ulici broj 4 dozvoqava se rekonstruk-cija potkrovqa ili potpuna rekonstrukcija (zamena)objekta. Planirana spratnost je Su+P+2+Pk.

U Pionirskoj ulici broj 8 dozvoqava se nadogradwa.Planirana spratnost je P+3.

Ostali objekti u Pionirskoj ulici zadràvaju posto-je}u spratnost (visinu).

U ulici Konstantina Danila broj 2 dozvoqava senadogradwa. Planirana spratnost je P+3+Pk.

U ulici Konstantina Danila broj 4 dozvoqava senadogradwa ili potpuna rekonstrukcija (zamena) objek-ta. Planirana spratnost je P+3+Pk. Ostali objekti uulici Konstantina Danila zadràvaju postoje}u sprat-nost (visinu).

2.3. Regulacija mreè saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina

Podru~je obuhva}eno planom nalazi se u samom cen-tru Novog Sada i okruèno je slede}im ulicama:

- Modene,

- Ilije Ogwanovi}a,

- Konstantina Danila,

- Igwata Pavlasa,

- Pionirskom i

- Bulevarom Mihajla Pupina.

Sve navedene ulice su Bulevarom Mihajla Pupinapovezane na primarnu saobra}ajnu mreù grada prekokoje se predvi|a distribuirawe najve}eg dela motori-zovnog saobra}aja. U skladu sa Generalnim planomGrada Novog Sada do 2021. godine predvi|a se rekon-strukcija raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i uliceModene na taj na~in {to }e se formirati raskrsnicaulice Igwata Pavlasa i Bulevara Mihajla Pupina.Planom je predvi|eno da se kolovoz u ulici IgwataPavlasa pro{iri sa 10 na 12 m, ~ime }e se u ovoj ulicidobiti ~etiri saobra}ajne trake (po dve u svakomsmeru), kao i izgradwa razdelnih ostrva na svakomkraku ove raskrsnice. Kona~no saobra}ajno re{ewe nauglu ove dve saobra}ajnice }e se definisati projektomna taj na~in da se ispred apoteke "Bulevar" obezbedi{to ve}a pe{a~ka povr{ina, Ovim ulica Igwata Pav-lasa dobija primarni karakter u ukupnoj saobra}ajnojmreì grada, jer joj tangentni poloàj u odnosu nanajuì centar omogu}ava dobar kontakt sa pe{a~komzonom grada i garaàma koje su predvi|ene u susednimblokovima. Ovo tako|e omogu}uje i eventualno odvi-jawe javnog gradskog prevoza du` ulice IgwataPavlasa. Na Bulevaru Mihajla Pupina je planirano

pro{irewe postoje}eg kolovoza sa 10 na 14 m uz rea-lizaciju razdelnog ostrva 2 m.

Preostali deo saobra}ajne mreè ~ine unutar-blokovske ulice koje neposredno opsluùju pojedinekorisnike prostora. To su ~etiri ulice od kojih se dvezadràvaju u postoje}em stawu (Konstantina Danila iPionirska), a druge dve se rekonstrui{u tako {to sepostoje}i kolovoz suàva i to:

- u ulici Modene sa 9 na 7 m, a

- u ulici Ilije Ogwanovi}a sa 7 na 5,5 m.

Na ovaj na~in se u ovim ulicama i daqe omogu}ujedvosmerni saobra}aj, a u isto vreme dobija na kvalite-tu jer se vi{e prostora ostavqa za parkirawe ili tro-toare, {to je u ovim ulicama i najpotrebnije.

[irine regulacija se u svim ulicama zadràvaju kaou postoje}em stawu.

Ovakav saobra}ajni koncept korisnicima ovog pros-tora pruà izbor mogu}nosti putovawa u svim pravci-ma, uz dostizawe visokog nivoa usluge (neposredan kon-takt sa mreòm, brzina putovawa, eliminisawe odvi-jawa tranzitnog saobra}aja i dr.).

O~ekuje se da }e na ovom podru~ju ìveti oko 400stanovnika, koji }e u toku dana obaviti oko 1120 puto-vawa (procewena je mobilnost stanovnika od 2,8 puto-vawa na dan), a u vidovnoj raspodeli bi}e dominantnou~e{}e pe{a~kog - oko 450 putovawa na dan (40%), oko340 putovawa javnim prevozom putnika (30%) i oko 340putovawa putni~kim automobilima (oko 30%).

O~ekivani stepen motorizacije od 33 putni~ka auto-mobila na 100 stanovnika pokazuje da je za parkiraweputni~kih vozila potrebno obezbediti oko 130 parking-mesta. Ovome treba dodati parkinge koje uslovqavajuposlovni prostori jer }e struktura sadràja poslovnogprostora generisati veliki broj putovawa na podru~jeobuhva}eno planom sa podru~ja ostalih delova grada. Unemogu}nosti da se obezbedi potreban broj parking-mesta u okviru granica ovog plana, re{ewe trebatraìti u {to hitnijoj izgradwi garaà u neposrednomokruèwu, kao i u reìmskim ograni~ewima na sao-bra}ajnicama.

Kao optimalno re{ewe predloèno je povr{inskoparkirawe u ulicama gde god je to mogu}e, pa zbog togana grafi~kom prikazu ("Plan saobra}aja sa nivelacijomi reìmi izgradwe" u R 1:1000) parkinzi nisu ni pri-kazani, a tamo gde uslovi terena i saobra}aja dozvo-qavaju i podzemnim garaàma ispod objekata. Uli~noparkirawe se predlaè obostrano uz kolovoze, uzuslov za{tite postoje}eg drve}a, s obzirom na rela-tivno mali obim dinami~nog saobra}aja u odnosu na pro-pusnu mo} saobra}ajnica, {irinu popre~nih profilaulica i mogu}nost ostvarivawa neposredne blizinestambenim i poslovnim prostorima. [irina parki-rali{ta iznosi 2,30 m, a duìna od 4,30 do 5 m ({tozavisi od ugla parkirawa).

Predlogom re{ewa stacionarnog saobra}aja, zbogatraktivnosti i ograni~ewa u prostoru koji ovaj planobuhvata, javqa se deficit u broju parking-mesta. Malideo ovog problema re{ava}e se tzv. dvonamenskimkori{}ewem, kakva je primena u praksi uobi~ajena. Toznaì da }e odre|eni broj zaposlenih na ovom prostoruparkirati vozila na slobodnim mestima sa kojih sustanovnici svojim automobilom oti{li na posao u drugedelove grada.


Treba naglasiti da se u delovima u kojima se plani-ra rekonstrukcija kolovoza ona vr{i od asfalt-betona,a parkinzi i trotoari od monta`nih plo~a, {to poredoblikovnog i vizuelnog efekta ima i prakti~nu svrhupri izgradwi i rekonstrukciji komunalnih vodova(instalacija).

Veliki zna~aj u re{avawu problema parkirawamoè da ima i javni gradski prevoz s obzirom da Bule-varom Mihajla Pupina prolazi veliki broj najva`nijihgradskih linija. Taj zna~aj moè biti jo{ i ve}i ako senovoprobijenom ulicom Igwata Pavlasa provu~e jo{neka gradska linija, {to }e sigurno uticati na to da sedeo putnika preorijenti{e sa kori{}ewa individu-alnog vozila na javni prevoz.

Na grafi~kom prikazu: "Plan saobra}aja sa nivela-cijom i reìmi izgradwe" u R 1:1000 dati su svi teh-ni~ki elementi koji defini{u saobra}ajne objekte uprostoru.

2.4. Regulacija komunalnih objekata i instalacija

2.4.1. Hidrotehnika

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom prostora obuhva}enog ovim pla-nom bi}e preko postoje}e vodovodne mreè sa plani-ranim pro{irewem, odnosno rekonstrukcijom dotraja-lih deonica.

Predvi|a se rekonstrukcija i izgradwa vodovodnemreè du` postoje}ih trasa i deonica vodovoda, ~ijekvalitativne i kvantitativne karakteristike ne odgo-varaju planskim potrebama.

Planom se predvi|a i izme{tawe dela postoje}evodovodne mreè prema poloàju instalacija defi-nisanih u popre~nim profilima ulica.

Postoje}a primarna vodovodna mreà, profila ∅ 350 mm, u potpunosti se zadràva.

Planirana sekundarna vodovodna mreà bi}e pro-fila ∅ 100 mm i u potpunosti }e zadovoqiti potrebe zavodom planiranih korisnika. Ona je definisana nagrafi~kom prikazu "Plan vodovoda i kanalizacije" u R 1:1000.

Uslovi za prikqu~ewe na vodovodnu mreù i to za:

Vi{eporodi~no stanovawe

- Objekat koji ~ini gra|evinsku celinu na parceli(objekat ili vi{e objekata na jednom ku}nom broju) moèbiti prikqu~en na vodovod samo jednim prikqu~kom.

- Zgrade vi{eporodi~nog stanovawa i drugi objektisa vi{e zajedni~kih ulaza, odnosno, zasebnih celina,mogu imati nezavisne prikqu~ke vodovoda.

- Ako se u novoprojektovanom objektu predvi|a vi{enezavisnih ulaza, svaki ulaz mora imati svoj vodomer.

- Za sme{taj vodomera potrebno je predvideti pros-toriju u prizemqu (suterenu) objekata koju treba loci-rati uz samu regulacionu liniju objekata.

- Za mawe objekte, koji imaju predvi|en pasa` ili su

uvu~eni u odnosu na regulacionu liniju (sa maksimum~etiri vodomera-jedan Woltman ∅ 50 mm i tri krilas-ta) moè se postavqawe vodomera izvr{iti u odgo-varaju}em {ahtu.


- Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a su uzsaglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" iz NovogSada.

Poslovne objekte

- Prikqu~ewe poslovnih objekata na uli~nu vodo-vodnu mreù predvi|a se jednim prikqu~kom.







Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda bi}e prekopostoje}eg zajedni~kog kanalizacionog sistema saplaniranim pro{irewem i rekonstrukcijom dotrajalihdeonica.

Orijentacija kanalizacijom prihva}enih voda bi}e,kao i do sada, prema kolektoru izgra|enom du` Bule-vara Mihajla Pupina, profila ∅ 135/90 cm.

Planom se predvi|a u ve}em delu izgradwa novekanalizacione mreè, s obzirom da je postoje}a dotra-jala i neodgovaraju}eg-nièg nivelacionog poloàja.

Izgradwa nove sekundarne kanalizacione mreèpredvi|a se u ulicama: Ilije Ogwanovi}a, KonstantinaDanila, Igwata Pavlasa i Pionirskoj.

Planirana sekundarna kanalizaciona mreà bi}eprofila od ∅ 250 do ∅ 400 mm.

Postoje}a primarna kanalizaciona mreà je profi-la ∅ 130/90 cm i u potpunosti se zadràva.

Predvi|a se i izme{tawe dela postoje}e kanaliza-cione mreè prema poloàju instalacija definisanihu popre~nim profilima ulica.

Planirana kanalizaciona mreà }e u potpunostizadovoqiti potrebe odvo|ewa ukupnih voda.

Poloàj planirane kanalizacione mreè dat je nagrafi~kom prikazu "Plan vodovoda i kanalizacije" u R 1:1000.

Uslovi za prikqu~ewe

- Predvi|a se direktno prikqu~ewe na uli~nukanalizacionu mreù ili preko kanalizacione mreèna parceli korisnika.



- Ukoliko su predvi|eni pasaì na objektimavi{eporodi~nog stanovawa, dimenzije pasaà treba dasu 3,5 h 4,0 m, radi prolaza interventnog vozila a pod-loga pasaà mora biti tako izvedena da primi priti-sak od te{kog saobra}aja.




Podzemne vode


- maksimalan nivo podzemnih voda oko 76,40 m n.v.,

- minimalan nivo podzemnih voda oko 73,00 m n.v.

Pravac vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnihvoda je severozapad-jugoistok sa smerom pada premajugoistoku.

2.4.2. Energetika

Snabdevawe elektri~nom energijom

Snabdevawe ovim vidom energije svih planiranihsadràja bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sis-tema. Osnovni objekat za snabdevawe ovog prostoraelektri~nom energijom je TS 35/10 kV "Centar" (TS110/20 kV "Centar") i delom TS 35/20 kV "Podbara".

Napajawe elektri~nom energijom postoje}ih i plani-ranih sadràja je re{eno sa ~etiri postoje}e distribu-tivne transformatorske stanice: TS 10/0,4 kV "SDK"(vlasni{tvo tre}ih lica) i TS 10/0,4 kV "Radio NoviSad" (vlasni{tvo tre}ih lica), TS 10/0,4 kV "Dom kul-ture" i TS 10/0,4 kV "Pionirska".

Ove transformatorske stanice potrebno je rekon-struisati i pripremiti za rad na 20 kV naponskomnivou, tako da lak{e pre|u na rad na TS 110/20 kV "Cen-tar" kada ona bude izgra|ena i pu{tena u pogon.

Na grafi~kom prikazu "Plan energetike" u R 1:1000dat je poloàj elektroenergetske mreè.

Uslovi za prikqu~ewe na elektroenergetsku mreù i to za:

Poslovne objekte

Prikqu~ewe ve}ih poslovnih objekata izvesti napostoje}u (planiranu) elektroenergetsku mreù sop-stvenom trasformatorskom stanicom ili direktno nadistributivnu elektroenergetsku mreù, u zavisnostiod potreba. Prikqu~ak izvesti u skladu sa elektro-energetskim uslovima JP "Elektrodistribucija" NoviSad.

Vi{eporodi~ne stambene objekte

Prikqu~ewe vi{eporodi~nih stambenih (stambeno-poslovnih) objekata na elektroenergetsku mreùre{iti povezivawem na postoje}u distributivnu trans-formatorsku stanicu ili ugradwom (rekonstrukcijom)jo{ jednog transformatora u postoje}u transforma-torsku stanicu, u zavisnosti od broja stambenih jedini-ca. Poloàj prikqu~nog ormara prilagoditi uslovimaJP "Elektrodistribucija" Novi Sad tako da bude nafasadi objekta ili u specijalnim slu~ajevima nadrugim mestima. Prikqu~ak izvesti kablovskimniskonaponskim vodom preko kablovske prikqu~nekutije, u skladu sa elektroenergetskim uslovima JP"Elektrodistribucija" Novi Sad.

Snabdevawe toplotnom energijom

Snabdevawe toplotnom energijom postoje}ih iplaniranih sadràja re{eno je iz gradskog toplifika-cionog sistema. Od toplane "Istok" Kosovskom ulicom,zatim Zmaj Jovinom ulicom, preko Trga slobodeizgra|en je magistralni vrelovod. U ulicama Modene,Dunavskoj i Igwata Pavlasa izgra|en je ogranak magis-tralne vrelovodne mreè sa kog se toplotnom energi-jom snabdevaju vrelovodi u ulicama koje su obuhva}eneovim planom.

Tokom 2002. godine izvr{ena je rekonstrukcijamagistralnog vrelovoda u ulici Modene i na Trgu slo-bode (veza sa magistralnim vrelovodom), tako da su sestekli uslovi za kvalitetno snabdevawe toplotnomenergijom ovog podru~ja u narednom periodu.

Primarna vrelovodna mreà je izgra|ena takvihdimenzija da ima dovoqno kapaciteta za kvalitetnosnabdevawe svih planiranih sadràja.

Da bi svi planirani sadràji imali na kvalitetanna~in re{eno snabdevawe toplotnom energijom, neop-hodno je izvr{iti rekonstrukciju delova ili dogradwudelova razdelne vrelovodne mreè, odnosno vrelovod-nih prikqu~aka na mestima kako je to planom pred-vi|eno.

Pravci izgradwe planirane energetske infrastruk-ture dati su na grafi~kom prikazu "Plan energetike" uR 1:1000.

Uslovi za prikqu~ewe na gradski toplifikacioni sistem

Ovaj na~in snabdevawa toplotnom energijom se unajve}oj meri koristi za snabdevawe stambenih (stam-beno-poslovnih) objekata predvi|enih za vi{eporo-di~no stanovawe kao i poslovnih objekata. Da bi objek-ti ovog tipa imali re{eno snabdevawe toplotnomenergijom potrebno je na pogodnom mestu u podrumu(suterenu) ili prizemqu objekta izgraditi podstanicuu skladu sa uslovima JKP "Novosadska toplana".Tako|e je potrebno omogu}iti izgradwu vrelovodnogprikqu~ka od postoje}eg (planiranog) vrelovoda dopodstanice na najpogodniji na~in, a u skladu sa uslovi-ma JKP "Novosadska toplana".

2.5. Telekomunikacije

Podru~je koje je obuhva}eno planom povezano je naautomatsku telefonsku centralu preko podzemne


mreè telefonskih kablova u obodnim ulicama. U tomsmislu je predvi|eno povezivawe objekata na postoje}umreù. Broj novih telefonskih prikqu~aka direktno}e zavisiti od namene postoje}ih i planiranih objeka-ta na ovom podlru~ju. Postoje}a mreà je tako dimen-zionisana da moè udovoqiti zahtevima zaprikqu~ewe novih objekata.

Uslovi za prikqu~ewe na telekomunikacionu mreù

U slu~aju prikqu~ewa na podzemnu mreù,prikqu~ak izvesti preko tipskog tt prikqu~ka napristupa~nom mestu na fasadi objekta, a u slu~ajuprikqu~ewa na nadzemnu mreù preko odgovaraju}eprikqu~ne kutije na tavanskom delu objekta.

2.6. Regulacija zelenih i slobodnih povr{ina

Postoje}u kvalitetnu vegetaciju potrebno jesa~uvati.

Drvorede koji nisu potpuni treba dopuniti sadnica-ma iste vrste kako bi se postigao kontinuitet i ujed-na~enost. Dvostrani drvored na Bulevaru MihajlaPupina, na pro{irenom zelenom ostrvu, dobi}e jo{ pojedan red sadnica lipe, ~ime }e biti ostvaren nastavaki zavr{nica ~etvorostrukog drvoreda od Varadinskogmosta do raskrsnice sa novoprobijenom ulicom IgwataPavlasa. Severna reìjska traka ukqu~i}e se na Bule-var Mihajla Pupina tako {to }e prese}i zeleno ostrvo.Na tom mestu ukloni}e se mlado stablo lipe i pre-mesti}e se na prvo upra`weno mesto u drvorednomnizu.

Probijawem ulice Igwata Pavlasa i spajawem saulicom @arka Zrewanina, uklawa se zelena povr{inakoja je sada zavr{nica slepe ulice. Na toj novojraskrsnici formira}e se zelena ostrva, ure|enacvetwacima, poleglim {ibqem i dekorativnim drve-}em, na mestima gde saobra}ajni uslovi to dozvoqavaju.

Na slobodnim povr{inama, gde nije mogu}a sadwavisoke i niske vegetacije, predlaè se postavkaozelewenih dekorativnih àrdiwera.

2.7. Plan podele na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

Planom podele na javno i ostalo gra|evinsko zem-qi{te, javno gra|evinsko zemqi{te je razgrani~eno odostalog gra|evinskog zemqi{ta.

Regulacione linije saobra}ajnica se zadràvaju,izuzev u Pionirskoj ulici, parcela broj 66. Deo parcelebroj 66, pod stepeni{tem, pripaja se objektu, tj. parcelibroj 58.

Javno gra|evinsko zemqi{te je:

- Ulica Ilije Ogwanovi}a, deo parcele broj 37,

- Ulica Igwata Pavlasa, deo parcele broj 7733,

- Ulica Pionirska, deo parcele broj 66

- Bulevar Mihajla Pupina i ulica Modene, deo parce-le broj 7732,

- Kompleks javnih slu`bi, cele parcele broj 38, 39 i 52,

- Transformatorska stanica, cela parcela broj 44/2.

Postoje}a parcelacija se zadràva. Parceli podobjektom potrebno je pripojiti povr{inu pod ste-peni{tem, a ukoliko stepeni{te nije snimqeno, pret-hodno ga snimiti.

2.8. Plan nivelacije

Prostor obuhva}en planom nalazi se na nadmorskojvisini od 77,70 do 78,60 m.

Planom nivelacije postoje}i teren se zadràva.Nagibi se kre}u od 0,06 do 0,55%.

Planom nivelacije date su kote preloma nivelete,osovine saobra}ajnica i nagibi niveleta.

3. BILANS POVR[INA

U prostoru koji je obuhva}en planom utvr|en je,prema izloènom konceptu namene povr{ina, slede}ibilans povr{ina:

NAMENA PROSTORA u ha

a definisanim prostornim konceptom ostvareni suslede}i urbanisti~ki pokazateqi:

URBANISTI^KI POKAZATEQI


Javne povr{ine (javno gra|evinsko zemqi{te) 1,54

Kompleksi javnih slu`bi 0,56

Ulice 0,98

Ostale povr{ine (ostalo gra|evinsko zemqi{te) 0,88

Stanovawe - vi{eporodi~no 0,86

Poslovawe 0,02

Ukupno 2,42

Bruto povr{ina blokova 2,42 haNeto povr{ina blokova 1,44 haPovr{ina pod objektima 10 258 m2

Ukupna razvijena korisna povr{ina 40 217 m2

Ukupna povr{ina stambenog prostora 21 402 m2

Ukupna povr{ina poslovnog prostora 18 815 m2

Odnos povr{ina: stanovawe/poslovawe 1 : 1,14

Indeks zauzetosti neto/bruto 0,71/0,42

Indeks izgra|enosti neto/bruto 2,79/1,66

Broj stanova 155

Broj stanovnika 413

Prose~na veli~ina stana (bruto povr{ina) 138 m2

Prose~an broj ~lanova doma}instva 2,66

Gustina stanovawa neto/bruto 286/171st/ha

4. REALIZACIJA PLANA

4.1. Pravila, uslovi i ograni~ewa za ure|ewe prostora i gra|ewa

Pravila, uslovi i ograni~ewa za ure|ewe prostorai gra|ewe su:

- Urbanisti~ka mreà linija: gra|evinske linijepoklapaju se sa regulacionim linijama saobra}ajnicasem u slu~aju objekta Studija "M" u Pionirskoj broj 2(postoje}i objekat).

- U slu~ajevima potpune rekonstrukcije (zamene) pos-toje}eg objekta, nov objekat postaviti na gra|evinskuliniju u celoj {irini parcele.

- Visina objekata koji se nadogra|uju definisana jebrojem nadzemnih etaà i visinom potkrovne etaè.

- Podrumska etaà moè se graditi u slu~aju rekon-strukcije ukoliko teren i nivo podzemnih voda toomogu}uje, a obavezno se namewuje za nestambenesadràje: garaìrawe vozila, poslovawe ili pomo}neprostorije.

- Potkrovna etaà u objektu koji se nadogra|uje ilirekonstrui{e definisana je prema visini vencarepernog objekta:

- Pionirska broj 4 - kota slemena mora biti nià odkote venca objekta u Pionirskoj broj 2, a venacpostaviti tako da se omogu}i i postavqawe ver-tikalnih prozora na uli~noj fasadi i potrebnakosina krovne konstrukcije dvovodnog krova premauslovima za poloàj slemena,

- Konstantina Danila broj 4 - u slu~aju zamene objek-ta, kota venca ne sme biti vi{a od kote vencarepernog objekta u Konstantina Danila broj 2,

- Konstantina Danila broj 4 i broj 2 - uli~na fasadapotkrovne etaè mora biti povu~ena od uli~nefasade objekta za 4 m, osim stepeni{ne vertikalekoja se nadogra|uje u vertikalnoj ravni sa posto-je}im stepeni{tem.Krov nadogra|ene etaè mora biti plitak, a moèbiti dvovodan ili jednovodan sa slivnom ravniprema dvori{tu.Oblikovawe potkrovne etaè mora biti u saglasjusa oblikovawem i arhitekturom postoje}eg objekta.

- Dopu{ta se samo dogradwa terasa sa dvori{nestrane ukoliko izgradwa ne zahteva preparcelaciju, adubina dogradwe je maksimalno 1,2 m.

- U slu~aju potpune rekonstrukcije, ne dopu{ta se nauli~noj fasadi iznad prizemqa formirawe konzolnihelemenata (balkona, erkera, doksata i drugo).

- Potpuna rekonstrukcija (zamena) objekta podrazu-meva da je rekonstruisani gabarit isti kao postoje}i poobliku i veli~ini, {to zna~i da se iskori{}enostparcele ne mewa.

- Ure|ewe slobodnih neizgra|enih povr{ina udvori{tima sa pasaòm ili mogu}no{}u kolskog pris-tupa kroz pasa` na susednoj parceli usmeriti u pravcuobezbe|ewa povr{ina za parkirawe i formirawapovr{ine za sme{taj kontejnera za sme}e, kao i formi-rawa zelenih povr{ina ukoliko postoje prostornemogu}nosti. Mogu}e je planirati izgradwu parkingaumesto postoje}ih {upa ako je to u interesu stanarazgrade u Pionirskoj broj 2.

- Postoje}i objekti koji se zadràvaju i ne mewajuspratnost mogu se rekonstruisati u skladu sa uslovimaurbanisti~ke za{tite, osim u ulici Igwata Pavlasabroj 3 gde se dopu{ta dogradwa postoje}ih etaà ~ija jepovr{ina mawa od gabarita objekta prema grafi~komprikazu. Nazidak prema ulici, oblik krova i izlaz nakrov zadràva se u postoje}em obliku.

4.2. Pravila parcelacije

Sve postoje}e parcele zadràvaju se u postoje}imgranicama, {to je u skladu sa uslovima urbanisti~keza{tite.

4.3. Pravila i uslovi za{tite ambijentalnih celina i nepokretnih kulturnih dobara

Prostor unutar granice plana u celini je obuhva}enurbanisti~kom za{titom, ali se nijedan od elemenatagraditeqskog nasle|a (objekat, zona, spomenik itd.) nenalazi u registru za{ti}enih kulturnih dobara. Naovom prostoru nije utvr|eno postojawe arheolo{kihnalazi{ta.

Nadmorska visina, odnosno prisustvo bara i ritovau ranijim periodima na ovom prostoru, kao i sada{wistepen izgra|enosti objekata i infrastrukture neukazuju da se ovde mogu o~ekivati arheolo{ka nala-zi{ta (naseqa i grobqa). Me|utim, takva situacija neiskqu~uje pojavu ostava i usamqenih grobova, te seshodno tome izvo|a~ obavezuje da, ako tokom gra|evin-skih i drugih radova nai|e na arheolo{ko nalazi{teili predmete, bez odlagawa radove prekine i o nalazuodmah obavesti Zavod za za{titu spomenika kultureGrada Novog Sada, da preduzme mere da se nalaz neo{teti ili uni{ti i da se sa~uva na mestu i u poloàjuu kome je na|en.

Zavod za za{titu spomenika kulture Grada NovogSada doneo je odluku da pokrene postupak utvr|ivawada su nepokretnosti na slede}im lokacijama kulturnadobra;

- Ulica Ilije Ogwanovi}a broj 1 i 3

- Ulica Modene broj 5 i 7,

- Ulica Igwata Pavlasa broj 8,

- Ulica Igwata Pavlasa broj 3 i 5

- Bulevar Mihajla Pupina broj 9, 11, 13, 15, 17, 19 i 21,

- Ulica Pionirska broj 2 i 8.

U slu~aju dono{ewa odluke o utvr|ivawu ovihnepokretnosti za kulturna dobra, reìm ustanovqenplanom ne}e se primewivati nego }e se primenitiuslovi utvr|eni odlukom o utvr|ivawu kulturnog dobrakako objekta, tako i za{ti}ene okoline.

4.4. Pravila za{tite od elementarnih idrugih opasnosti u miru i ratu

4.4.1. Za{tita u slu~aju ratne opasnosti

Prostor obuhva}en planom u celini je obuhva}enurbanisti~kom za{titom. U okviru kategorizacije pos-toje}ih objekata utvr|ena je za svaku kategoriju vrstaobaveze u pogledu izgradwe skoni{ta i to:


za kategoriju A: skloni{te se ne predvi|a;

za kategoriju B: skloni{te se mora graditi ukoliko jeu pitawu potpuna rekonstrukcija(zamena). Ukoliko je u pitawu samodogradwa ili (i) nadogradwa, sklo-ni{te se ne predvi|a, koristi seoja~awe podruma;

za kategoriju C: ukoliko se gradi novi objekat, sklo-ni{ta se grade u skladu sa propisimaza 50% stanovnika ili (i) 2/3 od naj-ve}e smene zaposlenih. Objekti kojiimaju lokale moraju imati skloni{tere{eno na takav na~in (povu~eno odulice) da se neposredna veza javnoguli~nog prostora (trotoara) i lokalanesmetano ostvaruje (bez mnogo ste-penica). Ukoliko je skloni{te pot-puno ispod nivoa terena, poloàjnose ne uslovqava.

Za sve slu~ajeve kad iz uslova urbanisti~ke za{titesledi obaveza izgradwe skloni{ta primewuju seuslovi za I stepen ugroènosti koji je utvr|en za zonukojoj pripadaju blokovi obuhva}eni ovim planom.

U ovoj zoni predvi|ena je izgradwa dvonamenskihskloni{ta osnovne za{tite, obima za{tite 200 kPa.Skloni{te se moè graditi i kao zajedni~ko za vi{eobjekata ukoliko se investitori o tome dogovore idinami~ki usklade. Ukoliko se predvidi ve}i kapaci-tet za najmawe 20%, investitoru se moè omogu}itiizgradwa skloni{ta obima za{tite 100 kPa. Ako seradi o mawim objektima (do 20 mawih stanova, za koje sepo normativu predvi|a 25 osoba), moè se omogu}itiizgradwa skloni{ta dopunske za{tite. Izuzetno, akose radi o rekonstrukciji objekata koji imaju podrumskeprostorije koje se mogu po tehni~kim propisima pri-lagoditi u za{titne objekte, investitorima se moè, uzstru~ni nadzor, i to omogu}iti.

4.4.2. Za{tita od elementarnih nepogoda

Za{tita od potresa

Prilikom projektovawa novih ili rekonstrukcijepostoje}ih objekata moraju se po{tovati uslovi iz Pra-vilnika o tehni~kim normativima za izgradwu objekatavisokogradwe u seizmi~kim podru~jima ("Slu`benilist SFRJ", broj 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90) radiobezbe|ewa za{tite od maksimalno o~ekivanog udaraintenziteta 8° MCS.

Za{tita od poàra

U ciqu za{tite od poàra, prilikom projektovawanovih ili rekonstrukcije postoje}ih objekata elimi-nisati rizike od nastanka poàra i mogu}nosti za{irewe poàra ako do poàra ipak do|e. U tom smislutreba primeniti sve vaè}e propise za projektovaweiz ove oblasti.

4.5. Uslovi za kretawe hendikepiranih osoba

U skladu sa pravilima i uslovima urbanisti~keza{tite, u slu~aju potpune rekonstrukcije (zamene)objekta ili izgradwe novog objekta, moraju bitiobezbe|eni, u skladu sa vaè}im propisima iz oveoblasti, uslovi za nesmetano kretawe hendikepiranihosoba i to:

- u stambenim i poslovnim objektima obezbeditipristup hendikepiranim osobama na kotu prizemqa(odnosno do lifta, ukoliko ga ima) spoqnim iliunutra{wim rampama minimalne {irine 90 cm i nagiba8-5%,

- ukoliko objekat ima lift, okno lifta i izlaznipodest dimenzionisati tako da omogu}i nesmetanokretawe hendikepiranih osoba - okna lifta minimum110/140 cm, izlazni podest minimum 140 cm.


Na podru~ju koje je obuhva}eno ovim planom za javnepovr{ine i za izgradwu objekata od op{teg interesa,nameweni su slede}i prostori:

- kompleks javnih slu`bi 0,56 ha

- ulice 0,98 ha.

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi nave-dene povr{ine }e se odrediti za javno gra|evinskozemqi{te.

U sredworo~nom periodu, na prostoru koji je obuh-va}en ovim planom, prioritetni su slede}i radovi naure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta:

- rekonstrukcija raskrsnice Bulevara Mihajla Pupi-na i ulice Modene

- rekonstrukcija vodovodne mreè

- rekonstrukcija kanalizacione mreè.

Finansirawe radova i ure|ivawa javnog gra|evin-skog zemqi{ta obezbedi}e se iz slede}ih izvora:

- naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta

- naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

- zakupnine za gra|evinsko zemqi{te i


6. PRIMENA PLANA

Dono{ewem ovog plana omogu}eno je izdavawe izvo-da iz plana koji sadrì pravila ure|ewa i pravilagra|ewa.

Sastavni deo plana su slede}i grafi~ki prikazi:

1) Generalni plan Grada Novog Sada do 2021. godine

2) Katastarski plan sa granicom gra|evinskogrejona obuhva}enog planom detaqne regulacije 1:1000

3) Plan podele na javno i ostalo gra|evinskozemqi{te sa namenom povr{ina 1:1000

4) Plan saobra}aja sa nivelacijom ireìmi izgradwe 1:1000

5) Plan vodovoda i kanalizacije 1:1000

6) Plan energetike 1:1000

7) Plan ozelewavawa 1:1000

8) Profili saobra}ajnica 1:1000

Plan detaqne regulacije blokova izme|u ulicaIlije Ogwanovi}a, Konstantina Danila, Pionirske,Bulevara Mihajla Pupina i ulice Modene u Novom Saduizra|en je u ~etiri primerka u analognom i u pet


primeraka u digitalnom obliku koji }e se posle potpi-sivawa i overe ~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada,Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urbanizam i stam-bene poslove, ministarstvu nadle`nom za posloveurbanizma i u Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod zaurbanizam Novi Sad.


REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-40/2003-I-930. decembar 2003. godineNOVI SAD Predsednik

Borislav Novakovi}, s.r.


slu@beni list...teretnih i putni~kih vozila, za pru`awe ugostiteq-skih usluga, kao i do povr{ine za...

Documents