slu@beni list · 2008. 7. 25. · slovskog fakulteta, bogoslovija, saborna crkva), a zastu-pqeno je...

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 10.septembra 2007. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o pla-nirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i34/06) i ~lana 31. Statuta grada Beograda („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 14/04, 30/04 i 19/05), donela je

P L A N D E T A Q N E R E G U L A C I J E

PROSTORNE CELINE KOSANÎ]EV VENAC

TEKSTUALNI DEO

A. UVOD

A.1. Povod i ciq izrade plana

A.1.1. Povod za izradu plana

Dono{ewem Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`be-ni glasnik RS”, broj 47/03) uslovqeno je usagla{avawe za-po~etih procedura dono{ewa planova, tako da je ranije za-po~eta izrada regulacionog plana podru~ja Kosan~i}evogvenca nastavqena izradom Programa plana, na osnovu kogaje doneta je Odluka o pristupawu izradi plana, objavqenau „Slu`benom listu grada Beograda”, broj 8/05.

Kosan~i}ev venac, istorijska urbana celina u Beogra-du, progla{ena je 1971. godine za spomenik kulture, re{e-wem broj 490/1 od 24. maja 1971. Zavoda za za{titu spomeni-ka kulture grada Beograda, a na osnovu ~lana 28. stav 1. i 2.Zakona o za{titi spomenika kulture („Slu`beni glasnkSRS”, broj 3/66) i ~lana 141. Zakona o op{tem upravnom po-stupku („Slu`beni list SFRJ”, broj 18/65), kao podru~jenajstarijeg kompaktnog srpskog naseqa u varo{i Beograda,kao prvi razvijeni upravni, kulturni, duhovni i ekonom-ski centar Beograda u obnovqenoj srpskoj dràvi i kaodeo savremenog Beograda sa osobenim ambijentalnim i li-kovnim kvalitetima.

A.1.2. Ciq izrade plana

Istorijska urbana celina Kosan~i}evog venca zauzimajugozapadni deo beogradskog rta na strmom odseku kojim sereqef {umadijskog pobr|a zavr{ava na obalama Save i Du-nava i predstavqa jedan od najzna~ajnijih i najosetqivijihurbanih sklopova starog Beograda i deo „li~ne karte” Be-ograda.

Ciq izrade plana je da se na relativno malom prostoruKosan~i}evog venca dovedu u ravnoteù istorijski kon-tekst, kulturno nasle|e, ekonomske aktivnosti, socijalnikontekst, razli~iti vidovi saobra}aja (re~ni, laki {in-ski – LRT, kolski i pe{a~ki saobra}aj), sadràji kulturei duhovni centar pravoslavqa.

Plan treba da obezbedi urbanisti~ke uslove za pro-stornu i ekonomsku obnovu, rekonstrukciju i transforma-ciju podru~ja Kosan~i}evog venca, a naro~ito:

– obnovu i za{titu ambijentalne celine Kosan~i}evogvenca i jedinstvene siluete ove celine u slici grada;

– za{titu postoje}ih i afirmaciju novih vizura naovom podru~ju i sa ovog podru~ja;

– obnovu i afirmaciju kulturno-istorijskih i morfo-lo{kih osobenosti prostornih celina u okviru plana;

– stvarawe uslova za nove ambijentalne vrednosti iunapre|ewe uslova ìvota;

– pove}awe pristupa~nosti teritorije plana i pove}a-we interne pe{a~ke komunikativnosti prostora;

– dimenzionisawe novih kapaciteta bgrp definisanihmaksimalnim apsolutnim visinama objekata u skladu sa okru-èwem i mogu}nostima lokacije da u potpunosti re{i pita-we stacionarnog saobra}aja u okviru korisni~ke parcele;

– planirane namene treba da omogu}e kontinuitet ka-rakteristi~nih namena u prostoru, prihvatqivu transfor-maciju postoje}ih namena i nove namene u funkciji obno-ve i za{tite prostora, {to se postiè {irokom lepezomkompatibilnosti planiranih namena;

– uslove za realizaciju novih objekata i javnih prosto-ra, zamenu objekata lo{eg gra|evinskog fonda, kao eko-nomski impuls za obnovu i rekonstrukciju za{ti}enihobjekata i ukupnog ambijenata Venca;

– geomehani~ko obezbe|ewe grebena Kosan~i}evog ven-ca i sanirawe pokrenutog klizi{ta.

Plansko re{ewe indirektno treba da omogu}i kvali-tetnu vizuelnu i funkcionalnu vezu izme|u gradskog cen-tra – podru~ja oko Knez Mihailove ulice i reke Save, kaoi atraktivnu, sadràjima bogatu, pe{a~ku vezu du` prioba-qa sa bastionom Svetog Jakova, Dowim i Gorwim Kalemeg-danom, a u budu}nosti i sa Savskim amfiteatrom.

A.2. Obuhvat plana

A.2.1. Granice i povr{ina obuhva}enog prostora

Teritorija Plana detaqne regulacije obuhvata celinuKosan~i}evog venca i deo savskog priobaqa od ulice Bra-}e Krsmanovi} do oko 30m nizvodno od kraja Beton hale, agranica je definisana ulicama: Bulevar vojvode Bojovi}a,Pariska, Gra~ani~ka, Ivan Begova, Pop Lukina, Brankova,obuhvata delove zone ispod mosta „Bratstvo i jedinstvo” idelove reke Save. Granica uvek ide regulacijom ulice,osim u zoni akvatorija, kada obuhvata deo akvatorija uz ko-jem su sme{teni me|unarodno i doma}e putni~ko pristani-{te. Iz granice plana iskqu~ena je povr{ina mosta„Bratstvo i jedinstvo” na koti oko 91 nmv.

Ukupna povr{ina unutar granica plana je 23,02 ha, od~ega je povr{ina akvatorije 3,74 ha a povr{ina kopnenogdela 19,28 ha.

Granica plana je prikazana na svim grafi~kim prilo-zima.

A.2.2. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

U postoje}em kori{}ewu prostora karakteristi~ne sutri zone:

– Zona gorweg platoa Kosan~i}evog venca sa javnim idrugim objektima kulture (Muzej knegiwe Qubice, objekat

Godina LI Broj 37 14. novembar 2007. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

umetni~ke galerije i ateqea), ambasadama (Francuske iAustrije), {kolstva (osnovna {kola, Rektorat Fakultetaumetnosti, Fakultet primewenih umetnosti) i ostalimgra|evinskim zemqi{tem ~iji je najzna~ajniji korisnikSrpska pravoslavna crkva (Patrijar{ija, Internat Bogo-slovskog fakulteta, Bogoslovija, Saborna crkva), a zastu-pqeno je i stanovawe u tipu kompaktnog bloka, sa objekti-ma spratnosti od P do P + 7 spratova. Zoni pripada i ne-ure|ena zelena povr{ina platoa sa obeliskom uz most„Bratstvo i jedinstvo”, sa benzinskom pumpom u Pop Luki-noj ulici.

– Zona uz Kara|or|evu ulicu sa javnim objektom Fakul-teta primewenih umetnosti u privremenom objektu, objek-tom Milicije uz Velike stepenice i javnim prostorom Ve-likih stepenica, sa zapu{tenim zelenim povr{inama ubloku 11 i 12. Na ostalom gra|evinskom zemqi{tu zastu-pqena je namena stanovawa sa poslovawem u tipu kompakt-nog bloka. Delovi zone su neadekvatno okupirani magacin-skim prostorom i objektima ilegalne gradwe. Stambeni iposlovni objekti su uglavnom lo{eg boniteta.

– Zona priobaqa uglavnom pripada gra|evnskom zemqi-{tu namewenom kolskom, pe{a~kom, biciklisti~kom i è-lezni~kom saobra}aju, kao i delovima prostora uz prioba-qe u funkciji me|unarodnog i doma}eg re~nog putni~kogpristani{ta, ~iji su me|usobni odnosi nedovoqno reguli-sani. Na javnom prostoru, uz regulaciju Bulevara vojvodeBojovi}a, nalazi se i benzinska pumpa, kao i okretnicatramvaja. Ostalo gra|evinsko zemqi{te nameweno je poslo-vawu i skladi{tewu a odnosi se na objekat Beton hale kojaje ufunkciji magacinskog i poslovnog prostora, kao i pri-zemne objekte izme|u Beton hale i tramvajske okretnice.

Sve karakteristi~ne zone sa pripadaju}om namenom po-vr{ina definisane su u grafi~kom prilogu br. 1 „ Posto-je}a namena povr{ina”.

A.2.3. Popis katastarskih parcela u okviru granice plana

Popis katastarskih parcela koje se nalaze unutar gra-nice plana:

KO Stari gradd.l.: 32; 33; 43; 44; 45 R=1:500Cele k.p.: 22/6; 70; 1985; 1986; 2035; 2026; 1998; 2001;

2000; 1999; 2043; 2045; 2044; 3030; 3028; 3025; 1950/1; 1962;1963; 1965; 1966; 2037; 2039; 2040; 2042; 2041; 1960; 1950/3;2007; 1971; 1978; 2004; 1981; 1982; 1950/2; 1959; 1964; 2005;3032; 2038; 1967; 1968; 3029; 1969; 1970; 2029; 2031; 2033;2034; 2036; 2023; 2003; 1951; 1954; 1953/2; 1955; 1956; 1961;1990; 1995; 1980; 3027; 3031; 2046; 2030; 2028; 2002; 2019;2020; 2021; 2022; 1953/1; 1983; 1979; 2027; 1957; 1981, 1982,1988; 1992; 1923; 1924; 1925; 1994; 1996; 1987; 1972; 1974;1977; 1984; 1948; 1949/2; 1949/3; 1949/4; 1927; 1928; 1929/2;1930; 1932; 1935; 1936; 1942/1; 1945; 1973; 1939; 1941/1; 1991;1940; 1947; 1949/1; 1933; 1934; 1938; 1989; 1993; 1975; 1976;1941/2; 1929/1; 1942/2; 1931, 1891, 1892.

Delovi k.p.: 22/1; 69/1; 3026; 2047; 64/1; 68/1; 727; 1892;1922; 1946; 2774; 1899; 2047.

KO Savski venacd.l.: 2; 7 R=1:500Cele k.p.: 7; 9Delovi k.p.:1; 1508/1; 438/1; 422/1; 406; 3/2; 407; 3292Napomena:U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela u

tekstualnom prilogu i brojeva parcela u grafi~kom prilo-gu, vaè podaci sa grafi~kog priloga na overenoj kata-starskoj podlozi.

A.3. Pravni i planski osnov

A.3.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re-gulacije sadràn je u:

– Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnikRS”, br. 47/03, 34/06);

– Zakonu o za{titi ìvotne sredine („Slu`beni gla-snik RS”, broj 135/04);

– Zakona o kulturnim dobrima („Slu`beni glasnikRS”, broj 71/94);

– Odluci Skup{tine grada Beograda o pripremawu pla-na detaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 8/05 );

– Pravilniku o sadrìni, na~inu izrade i na~inu vr-{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslo-vima i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beniglasnik RS”, broj 12/04);

– Celina Kosan~i}evog venca je utvr|ena za kulturnodobro od velikog zna~aja („Slu`beni glasnik SRS”, broj17/79), a granicom plana je obuhva}en i deo za{ti}ene okoline Beogradske tvr|ave koja je kulturno dobro od izu-zetnog zna~aja za Republiku Srbiju (Re{ewe Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda broj 290/4, 31. maj 1965).

A.3.2. Planski osnov

Prema Generalnom planu Beograda do 2021. godine(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 27/03, 25/05), pred-metno podru~je nalazi se u povr{inama namewenim za sta-novawe, komercijalne zone i gradske centre, javne slu`bei objekte, zelene povr{ine i saobra}aj i saobra}ajne povr-{ine, odnosno u Centrlnoj zoni, u urbanisti~koj celini 1,Varo{ u {ancu, sa slede}im planskim uslovqenostima:

Prostor Kosan~i}evog venca je definisan kao jedan odnajzna~ajnijih urbanih sklopova Beograda za koji se, pri-likom planske razrade, moraju uvaìti: prirodne uslovqe-nosti, istorijska va`nost prostora, uslovi za{tite spo-menika kao i zna~aj oblikovawa siluete grada i za{titavrednih vizura. Postoje}i karakter i odnos namena prosto-ra treba da ostanu dominantni u odnosu na mogu}e nove na-mene, koje su mogu}e u zoni Kara|or|eve ulice i Beton ha-le. Podru~je na kome se nalaze ostaci zdawa Narodne bi-blioteke, sru{ene i spaqene u {estoaprilskom bombardo-vawu 1941. godine, planirano je kao memorijalni kompleksrepubli~kog zna~aja sa multifunkcionalnom namenom i saminimalnim stepenom izgradwe razru{enog bloka, kojiobezbe|uje da deo ostatka biblioteke bude prezentiran ipristupa~an. Na prostoru postoje}eg putni~kog re~nogpristani{ta na reci Savi planirano je novo re~no me|u-narodno pristani{te.

U tom kontekstu, Generalnim planom Beograda do 2021.godine (u daqem tekstu: GP) definisani urbanisti~ki po-kazateqi za tipologiju kompaktnog bloka i sadràje grad-kog centra, {to su GP-om planirane namene na teritorijiplana, podre|eni su navednim uslovima.

Stanovawe

Kompaktni blok sa dominantnom namenom stanovawa ucentralnoj zoni ima slede}e urbanisti~ke pokazateqe:

– odnos BRGP stanovawa i delatnosti 50–90% do50–10%;

– maksimalna gustina stanovawa 400–800 st/ha;– indeks izgra|enosti parcela 3–3,5;– stepen zauzetosti parcela 40%–60%;– za objekte na uglu indeks i stepen zauzetosti se uve}a-

vaju 1,15 puta;– broj parking mesta za stanovawe 0,7-1,1 PM/stanu;– broj parking mesta za poslovawe 1 PM/80 m2 korisnog

prostora.

Glavni gradski centar i Centralna zona

Za Centralnu zonu i glavni gradski centar, sa domi-nantnim sadràjima poslovawa, komercijalnih sadràja idrugih centralnih aktivnosti planirani su slede}i urba-nisti~ki parametri i uslovi, koje, tako|e, treba prilago-diti, detaqnom razradom, konkretnim uslovima prostora.

Broj 37 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 14. novembar 2007.

Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u Cen-tralnoj zoni i glavnom gradskom centru––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Centar Beograda––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Indeks izgra|enosti (I) 3,5 (izuzetno 4,5)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stepen zauzetosti (Z) 75%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Visina slemena (spratnost) 22 (25) (P+6 do P+6+Pk)

izuzetno 32 (p+8+Pk)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Na~in parkirawa* garaè na obodu jezgra

i u jezgru––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Zelenilo drvoredi, parkovi i druge

forme zelenila––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Broj parking mesta za poslovawe prema Op{tim uslovima za parkirawe

Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% podposebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada jepotpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celupovr{inu bloka, ili ako se naslawa na postoje}e (ili pla-nirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama.Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se raz-likovati za 1 m za isti nivo.

Javne slu`be, javni objekti i kompleksi

Generalnim planom je, pored postoje}ih, planirana ilokacija za javne namene u Kara|or|evoj ulici, za koje sudefinisane slede}e planske osnove:

U oblasti objekata od op{teg interesa u oblasti kultu-re u razdobqu do 2021. prema GP 2021, prioritet dobijaju:

– dogra|ivawe postoje}ih i formirawe novih poliva-lentnih struktura u okviru gradskih centara;

– formirawe muzejsko-kompleksnih celina i obezbe|e-we adekvatnih depoa za sme{taj eksponata;

– izgradwa objekata opere i baleta i– kori{}ewe starih privrednih, komunalnih i vojnih

objekata za transformaciju u sadràje kulture.Ustanove od najvi{eg zna~aja za razvoj kulture u Beo-

gradu i Srbiji (nacionalni muzeji, pozori{ta, opera, ba-let, biblioteke, kinoteke, nacionalne galerije, Muzej sa-vremene umetnosti i druge nove uporedive institucije),mogu da se unapre|uju i grade na povr{inama svih namena,ukqu~uju}i i zelenilo, uz odgovaraju}e stru~ne i javne pro-vere pogodnosti lokacije i re{ewa.

U dimenzionisawu ukupnih potreba primewuju se slede-}e orijentacione vrednosti:

Kapaciteti objekata kulture––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kategorija Normativ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

kapacitet na m2 gr. 1.000 stan. pov./kapac.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á. Polifunkcionalni

kulturno-obrazovni centar 10 sedi{ta 4,6 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áá. Bioskopi i pozori{ta 14 sedi{ta 5,0 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ááá. Biblioteke

i ~itaonice 2.000 kwiga 0,012 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zbog izraène centralne funkcije, treba da su zadovo-qeni visoki kriterijumi u arhitekturi i uspostavqen do-bar odnos sa neposrednim gra|evinskim okruèwem. Povr-{ine stacionarnog saobra}aja re{avati na svojoj parceliili na za to namenski rezervisanim povr{inama u sused-nim blokovima.

Za pozori{ta, bioskope i koncertne dvorane trebaobezbediti jedno parking mesto (25–30 m) na sedam sedi-{ta, a za druge institucije kulture projekcije }e se radi-ti zavisno od toga u kojoj se zoni grada nalaze.

U granicama kompleksa dozvoqeni su svi radovi kao ina povr{inama sa drugim namenama (ru{ewe, izgradwa, do-gradwa, nadzi|ivawe, rekonstrukcija, sanacija, adaptaci-ja), uz strogo po{tovawe uslova i programa razvoja nadle-`nih institucija za ovu delatnost (ministarstva, zavodiza za{titu spomenika i sl.).

Zona Kosan~i}evog venca – gorwi i dowi plato, defi-nisana je GP-om 2021. kao jedna od primarnih zona – loka-cija za razvoj objekata od izuzetnog nacionalnog zna~aja.

A.3.3. Izmene u odnosu na planski osnov

Planom detaqne regulacije izvr{eno je detqno razgra-ni~ewe namena povr{ina namewenih GP-om Beograda2021, a u skladu sa mogu}nostima kompatibilnosti i tran-sformacije namena definisanih GP-om.

U pogledu planiranih urbanisti~kih parametara, zbogspecifi~nosti lokacije – kao {to su postoje}e velike iz-gra|enosti parcela kvalitetnim ili za{ti}enim objekti-ma, kao i zbog planirane sanacije i stabilizacije terena,u planu je prose~an stepen zauzetosti parcela (za kompakt-ni blok S = 69%-73%, i za centralne funkcije S=72%-88%) ve}i nego {to je to u GP-u predvi|eno za kompaktniblok (S=60%) i poslovawe u Centralnoj zoni i glavnomgradskom centru (S=75%), a planirani indeksi izgra|e-nosti (I) nadzemnih etaà, za obe tipologije su u okviruGP-om predvi|enih.

A.3.4. Ste~ene obaveze

Plan detaqne regulacije biciklisti~ke staze od Dor-}ola do Ade Ciganlije („Slu`beni list grada Beograda”,broj 25/05) je ste~ena obaveza u segmentu regulaciono-nive-lacionog re{ewa dela staze koji je u okviru teritorijePDR Kosan~i}ev venac.

B. PRAVILA URE\EWA PROSTORA

B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

B.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te

Javnim gra|evinskim zemqi{tem obuhva}ene su slede}epovr{ine:

1. povr{ine u regulaciji saobra}ajnica, ozna~ene kaoSP (saobra}ajne povr{ine);

2. povr{ine u funkciji kolskog i pe{a~kog pristupaobjektima na mestima gde nije bilo prostornih mogu}nostida se ove dve funkcije razdvoje, ozna~ene kao KP (kolsko--pe{a~ke povr{ine);

3. povr{ine za pe{a~ke komunikacije: stepeni{ta, pe-{a~ki prolazi, skverovi, trgovi, sa pripadaju}im javnimzelenilom, ozna~ene kao PP (pe{a~ke povr{ine);

4. povr{ine u zoni priobaqa ozna~ene kao P (prioba-qe), u funkciji: pe{a~kih pristupa, biciklisti~ke staze,javnog zelenila, javnog parkinga, obaloutvrde, pristupare~nim pristanima, objekata za javne namene, saobra}ajni-ce za planiranu vezu Kara|or|eve i Savske magistrale;

5. povr{ina tramvajske okretnice, ozna~ene kao TO;6. povr{ina za objekat u funkciji re~nog saobra}aja

(Kapetanija), ozna~ene kao RS (re~ni saobra}aj);7. javne povr{ine za objekte od op{teg interesa

a. Kultura, ozna~ena kao K (1,2,3) (spomenik kulture –Kafana „?”, postoje}i Muzej knegiwe Qubice iplanirani objekat kulture), i NB (Memorijalnikompleks Narodne biblioteke),

b. obrazovawe, ozna~ene kao O (osnovno obrazovawe,Rektorat Fakulteta umetnosti, Fakultet primewe-ne umetnosti),

c. povr{ina za objekat tehni~ke infrastrukture,ozna~ena kao TI1, (tehni~ka infrastruktura)

14. novembar 2007. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 37 – 3

8. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa,ozna~ena kao JC1, namewena pristupu stanici LRTa, javnojpodzemnoj vi{eeta`noj garaì i prate}im centralnimfunkcijama, u Zoni âá – LRT;

9. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg interesa,ozna~ena kao JC2, namewena centralnim funkcijama bezstanovawa, u Zoni ááá – zoni posebnih intervencija;

10. javna povr{ina za objekat u zoni od op{teg intere-sa, ozna~ena kao JC3, namewen centralnim funkcijama bezstanovawa, u Zoni ááá – zoni posebnih intervencija.

Povr{ine planiranih namena javnog gra|evinskog ze-mqi{ta prikazane su na grafi~kom prilogu br.4, a u tek-stualnom delu plana u odeqku B.2. „Bilans urbanisti~kihpokazateqa”, u tabeli ukupnog bilansa povr{ina zemqi-{ta su i numeri~ki zbirno iskazane.

Bruto gra|evinska povr{ina u okviru objekata u zonamajavnog interesa (u priobaqu u Zoni â – priobaqe, na gp P7i gp P10, i na gp JC1 u Zoni âá – LRT, kao i na gp JC2 igp JC3 u Zoni ááá – zoni posebnih intervencija) prikazanisu u tabeli Planirani urbanisti~ki pokazateqi po name-nama ostalog gra|evinskog zemqi{ta, kao posebna stavka.

U okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta nisu predvi|e-ne posebne povr{ine za objekte de~je za{tite, s obziromna to da nije mogu}e u granicama plana realizovati de~juustanovu kao samostalni objekat na javnom zemqi{tu, ima-ju}i u vidu broj dece za koji treba obezbediti sme{taj kaoi karakter planiranog podru~ja – stepen za{ti}enostiprostora, tipologiju izgra|enosti i nedostatak odgovara-ju}ih lokacija.

Planirani broj stanovnika u granicama plana je 2.759,a udeo dece pred{kolskog uzrasta je 110–165 (4–6% ukupnogbroja stanovnika). Broj dece za koji je potrebno obezbedi-ti sme{taj u pred{kolskim ustanovama je 55–83.

U odnosu na potreban kapacitet od 80 dece, de~ju usta-novu mogu}e je realizovati kao depadans, u prizemqu novo-planiranih objekata u granicama plana ili u kontaktnompodru~ju. Potrebnu povr{inu objekta planirati prema va-è}em normativu od 6,5–7,5 m2/detetu. Slobodan prostor zaigru, povr{ine 8 m2/detetu, obezbediti u okviru parceleili u najblièm okruèwu. De~ja ustanova moè biti i uprivatnom sektoru, uz primenu odgovaraju}ih normativa.

Tako|e, u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta nisupredvi|ene povr{ine za objekte osnovne zdravstvene za-{tite, s obzirom na to da u granicama plana postoji punktHitne pomo}i Doma zdravqa „Stari grad”, u okviru prize-mqa objekta u ulici Kraqa Petra 10, a cela teritorija pla-na nalazi se u zoni koju pokriva Zdravstvena stanica op-{te medicine Doma zdravqa „Stari grad”, sme{tena nauglu ulica Topli~in venac i Pop Lukine.

B.1.1.1. P o p i s k a t a s t a r s k i h p a r c e l a z a j a v n og r a | e v i n s k o z e m q i { t e

Parcele javne namene prikazane su na grafi~kom pri-logu br. 15, a uslovi za ure|ewe i izgradwu parcela javnenamene dati su u poglavqu B.4.

Opis karakteristi~nih namena u okviru parcela javnoggra|evinskog zemqi{ta, dat je u grafi~kom prilogu broj 4,a detaqan sadràj pojedinih javnih gra|evinskih parcelau odgovaraju}im uslovima za izgradwu.


1. Za javne saobra}ajnice – ulice izdvajaju se slede}e parcele:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Naziv ulice Broj katastarske parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kara|or|eva delovi katastarskih parcela: 70; 1946; 69/1; 22/6; 2007; 1968; 1950/1; 1949/3; 1949/2; 1945; 1942/1; 3027; 3029. SP1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Bulevar vojvode Bojovi}a delovi katastarskih parcela: 69/1; 68/1; 64/1; 22/1. SP3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pariska delovi katastarskih parcela: 1922; 1938; 1934;

1933; 1929/1. SP4––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kosan~i}ev venac deo katastarske parcele: 1986. SP5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kneza Sime Markovi}a cela katastarska parcela: 1984. SP6––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kraqa Petra delovi katastarskih parcela: 1892, 727. SP7a––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kraqa Petra deo katastarske parcele: 727. SP7b––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ûbrina cela katastarska parcela: 1996. SP8––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kneza Sime Markovi}a cela katastarska parcela: 1985. SP9––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pariska delovi katastarskih parcela: 1922; 1938; 1934; 1933; 1929/1. SP10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Brankova delovi katastarskih parcela: 3025; 3026 SP11

K.o. Savski venacCela katastarska parcela: 7; 9Delovi katastarskih parcela: 1; 3/2; 406; 407; 422/1; 1508/1 SP12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pop Lukina cela katastarska parcela: 2047; SP13

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Brankova k.o. Stari grad

delovi katastarskih parcela: 3026k.o. Savski venacdelovi katastarskih parcela: 3/2 SP14

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ivan Begova k.o. Stari graddelovi katastarskih parcela: 1899; cela katastarska parcela: 2047 SP15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gra~ani~ka k.o. Stari grad

deo katastarske parcele 727; cele katastarske parcele: 1891,1892 SP16

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Za javne kolsko-pe{a~ke pristupe izdvajaju se slede}e parcele:


parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––12 k.p. pristup u blok cela katastarska parcela: 1932.

delovi katastarskih parcela: 1935; 1934. KP1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5, 6 i 9* Zadarska, Srebreni~ka cela katastarska parcela: 2036.

cela katastarska parcela: 2026. KP2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 pristup K3 i C1 deo katastarske parcele: 1950/1. KP3––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––9 Fru{kogorska k.o. Savski venac

delovi katastarskih parcela: 1971; 1960; 3028; 3029; 3025 KP4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* blokovi izme|u kojih se nalazi kolsko-pe{a~ki pristup

3. Za javne pe{a~ke povr{ine izdvajaju se slede}e parcele:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Sadràj Broj katastarske parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 Malo stepeni{te deo k.p. 3029 i 3025 PP1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(10 i 7)* stepeni{te cela k.p. 2046 PP2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(11 i 10)* zona obezbe|ewa padine delovi katastarskih parcela: 1950/1; 1951;

sa pe{a~kim prolazom 1953/2; 1956; 1961; 1959; 1962; 1963; 1967; 1968; 1969; 1970; 3029; 3028; 1971; 1960; 1966 PP3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(10 i 11)* zona obezbe|ewa padine delovi katastarskih parcela: 1949/2; 1948;

sa pe{a~kim prolazom 1949/1. PP4––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(11 i 12)* Veliko stepeni{te delovi katastarskih parcela: 1942/1; 1945;

1949/2; 1949/1; 1947; 1986; PP5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––12 skver delovi katastarskih parcela: 1934; 1936; 1941/1. PP6––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8 trg sa elementima parkovskog

ure|ewa i javnom podzemnom garaòm deo 3025 PP7potporni zid uz Malo stepeni{te (PP1), podzemna javna garaà deo 3027 PP8

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––(10 i 11)* prilaz liftu L4 delovi 1961 i 1962 PP9––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* blokovi izme|u ili pored kojih se nalazi javna pe{a~ka komunikacija

4. Za javne povr{ine priobaqa izdvajaju se slede}e parcele:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Sadràj gra|evinske parcele Broj kat. parcele Broj gra|. parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi i

{etali{te, slu`beni kolski pristupi, parkovsko zelenilo, biciklisti~ka staza, punktoviugostiteqstva, obaloutvrda delovi katastarskih parcela: 69/1; 22/6. P1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Sadràj gra|evinske parcele Broj kat. parcele Broj gra|. parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi,

parkovsko zelenilo deo katastarske parcele 22/1 P2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi,

parkovsko zelenilo delovi katastarskih parcela: 22/6; 69/1. P3––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi,

slu`beni kolski pristup, parkovsko zelenilo, {karpa delovi katastarskih parcela: 22/6; 2007; 69/1. P4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 javni parking sa

odgovaraju}im pristupima delovi katastarskih parcela: 69/1; 68/1; 70. P5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi, slu`beni

kolski pristup i parkovsko zelenilo (do realizacije planiranih sadràja èl. pruga koja se uklawa) delovi katastarskih parcela: 22/1; 69/1. P6

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 objekat (podzemni) u zoni

javnog interesa, namewen za javne namene i prate}e sadràje, sa javnim parkingom, pe{a~kim i zelnim povr{inama na krovu, (do realizacije planiranih sadràja èl. tunel) deo katastarske parcele: 69/1. P7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristupi i delovi katastarskih parcela: 22/6; 69/1

parkovsko zelenilo; k.o. Stari grad; delovi katastarskih (do realizacije planiranih parcela: 438/1; 1508/1 k.o. Savski venac P8sadràja èl. pruga koja se uklawa)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 saobra}ajnica, deo katastarske parcele: 22/6

(do realizacije planiranih delovi katastarskih parcela: 438/1; 1508/1. sadràja èl. pruga k.o. Savski venac P9koja se uklawa)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 objekat za javne namena

sa prohodnim krovom (Beton hala) deo katastarske parcele: 69/1. P10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 parkovska povr{ina,

pe{a~ki pristupi deo katastarskih parcela: 69/1; 70. P11––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 pe{a~ki pristup

priobaqu sa Velikog stepeni{nog silaza i drugih staza Kalemegdana deo katastarskih parcela: 22/1, 69/1; P12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5. Za javnu povr{inu tramvajske okretnice izdvajaju se slede}e parcele:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Sadràj Broj kat. parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 tramvajska okretnica delovi katastarskih parcela:

68/1; 69/1; 70; 1946. TO––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6. Za javnu povr{inu za objekat u funkciji re~nog saobra}aja (Kapetanija)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Sadràj Broj kat. parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 Kapetanija deo katastarske parcele: 69/1. RS––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


7. Za komplekse javnih objekata izdvajaju se slede}e parcele:

a) Kultura––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Detaqna namena Broj kat. parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5 Muzej knegiwe Qubice

(Kneza Sime Markovi}a 8) deo katastarske parcele 1998 K1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––3 Kafana „?”

(Kraqa Petra 6) cela katastarska parcela 1992 K2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 Planirani objekat kulture

(Kara|or|eva 15, Kosan~i}ev venac) delovi katastarskih parcela 1950/1, 1950/3 K3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––9 Memorijalni kompleks

Narodne biblioteke(Kosan~i}ev venac,Srebreni~ka) cela katastarska parcela 2023 NB

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

b) Obrazovawe––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Detaqna namena Broj kat.parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 Osnovna {kola

„Kraq Petar á”(Kraqa Petra 7) cela katastarska parcela 1924 O1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5 Fakultet primewenih

umetnosti(Kraqa Petra 4) deo katastarske parcele 1998 O2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––10 Rektorat Fakulteta

umetnosti(Kosan~i}ev venac 29) deo katastarske parcele 1948 O3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

g) Tehni~ka infrastruktura––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Detaqna namena Broj kat.parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––13 trafo-stanica delovi katastarskih parcela: 69/1; 70. TI1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* blokovi izme|u kojih se nalazi parcela tehni~ke infrastrukture

8. Za objekte u zonama javnog interesa, namewenim centralnim funkcijama izdvajaju se slede}e parcele:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Detaqna namena Broj kat.parcele Broj / oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8 objekat ~ije je deo prizemqa

i min. jedna podzemna etaà u funkciji pristupa stanici LRT-a i javnoj garaì, a ostale etaè su prate}i centralni sadràji deo katastarske parcele 3025 JC1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 objekat namewen centralnim

funkcijama bez stanovawa delovi katastarskih parcela 1947 i 1949/1 JC2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 objekat namewen centralnim

funkcijama bez stanovawa deo katastarske parcele 1950/2 JC3––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena:U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela u tekstualnom prilogu i brojeva parcela u grafi~kom prilo-

gu, vaè podaci sa grafi~kog priloga na overenoj katastarskoj podlozi.


B.1.1.2. P o p i s p a r c e l a n a k o j i m a s e p o v e r t i k a l i p r e p l i } u j a v n o i o s t a l o

g r a | e v i n s k o z e m q i { t e Parcele javne namene na kojima se po vertikali pre-

pli}u javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te prikazane suna grafi~kom prilogu br.15. sa ostalim parcelama javnenamene, tako {to su uz osnovnu oznaku parcele javne name-ne (definisane u Tekstualnom delu plana u poglavquB.1.1.1) u grafici dodate zvezdice, a uslovi za ure|ewe iizgradwu ovih parcela dati su u poglavqu B.4.

Preplitawe javne namene i ostalih namena po vertika-li na teritoriji plana de{ava se u zoni obezbe|ewa padi-ne, za koju su izdvojene parcele javne namene PP3, PP4, iskvera PP6. Parcele javne namene se nalaze na koti 91 i91.45, a izme|u kota 79 i 89, na istoj vertikalnoj projekci-ji javnog zemqi{ta nalaze se lagumi i delovi laguma, u na-meni ostalog gra|evinskog zemqi{ta, jer su, tradicional-no, uvek bili deo korisni~kih katastarskih parcela uzulicu Kara|or|evu.


Na slede}im parcelama prepli}u se javno i ostalo zemqi{te po vertikali:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Na~in preplitawa Broj kat. parcele Oznaka gra|.

parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javno – namena Ostalo – namena––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

zona obezbe|ewa lagumi ispod kote lagumi sa ulazima sa kp: 1970,1971, PP3*padine sa pe{a~kim 85,00, sa pristupom u 1969,1966,1967, 1962,1961, 1963,1956, PP4*prolazom okviru parcela ostalog 1953/2, 1951, 1950/3 PP6*

gra|evinskog zemqi{ta, Namena – prema uslovima B.1.2.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Javne parcele pe{a~kih povr{ina na kojima postoji preplitawe po vertikali sa ostalim zemqi{tem



B.1.1.3. K o m p a t i b i l n o s t i m o g u } e t r a n s f o r m a c i j e p l a n i r a n i h j a v n i h n a m e n a

Parcele i objekti javne namene planirani su i dimen-zionisani u odnosu na postoje}i zna~aj i istaknutost pro-stora Kosan~i}evog venca, postoje}e sadràje i wihoverazvojne mogu}nosti, kao i planirane kapacitete stanova-wa, a saglasno normativima Generalnog plana Beograda2021. i zahtevima nadle`nih institucija za obezbe|ewe no-vih lokacija za sadràje kulture, kao {to je planirana jav-na parcela K3. Eventualna prenamena ovih parcela i obje-kata (osim postoje}e Osnovne {kole „Kraq Petar á”, gdenije dozvoqena promena namene) mogu}a je samo za drugejavne namene i uz saglasnost svih ministarstava i drugihinstitucija u ~ijoj su nadle`nosti namene koje se zamewu-ju. Ovo se naro~ito odnosi na parcelu Fakulteta primewe-ne umetnosti (O2) jer Program izgradwe Fakulteta prime-wenih umetnosti u sklopu Univerziteta umetnosti na No-vom Beogradu, blok 39, podrazumeva prestanak potrebe za~etiri lokacije koje ovaj fakultet koristi u Beogradu.

Planirani prostor za Memorijalni kompleks Narodnebiblioteke, parcela NB, nije mogu}e prenameniti, a kom-patibilni sadràji u okviru osnovne namene su kultura iobrazovawe.

U okviru objekata na parceli P10 i P7 u priobaqu plani-rane su javne namene ~iji }e se detaqni sadràji definisa-ti studijom priobaqa i odgovaraju}im planskim dokumentom.Do privo|ewa nameni mogu}e je teku}e odràvawe objekata.

B.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te – namena

U okviru ostalog gra|evinskog zemqi{ta, u odnosu napreovla|uju}u namenu objekata, na~in formirawa i kori-{}ewa parcela kao i mogu}nost uvo|ewa kompatibilnih na-mena, izdvojene su slede}e karakteristi~ne namene prostora:

1. stanovawe – nalazi se na gorwem platou podru~ja pla-na, do Fru{kogorske ulice, sa dozvoqenim komplementar-nim namenama koje ne remete ve} unapre|uju osnovni karak-ter zone – kultura, obrazovawe, trgovina umetni~kim pred-metima, galerije, mawi sadràji trgovine i ugostiteqstvau prizemqu i suterenu objekata, poslovawe; nisu dozvoqe-ni sadràji koji indukuju potrebu za velikim brojem par-king mesta;

2. stanovawe sa poslovawem – u Kara|or|evoj ulici, sasadràjem stanovawa i delatnosti u okviru kojih su mogu}irazli~iti sadràji (trgovina, poslovawe, ugostiteqstvo),sa mogu}no{}u da ovi sadràji zauzmu i celu parcelu. Sa-dràji kulture, obrazovawa i socijalne za{tite komerci-jalnog karaktera tako|e su kompatibilni osnovnoj nameni;

3. centralne funkcije sa stanovawem – sadràji grad-skog centra u Kara|or|evoj i delu Pariske ulice koji mogu,pored poslovawa, da podrazumevaju mawe hotelske jedinice,pansione, ali i javne sadràje, kao i sadràje kulture;

4. centralne funkcije bez stanovawa sa javnom upotrebom– sadràji gradskog centra bez stanovawa (kultura, trgovina,poslovawe, ugostiteqstvo) za koje je, zbog istaknutosti ilizna~aja lokacije, uslovqeno javno kori{}ewe dela objekta;

5. sadràji SPC koji obuhvataju Sabornu crkvu, Patri-jar{iju, internat Bogoslovskog fakulteta, kao i ostale sa-dràje u funkciji SPC (muzej, biblioteka i sl.);

6. ambasade koje obuhvataju prostor ambasada Francu-ske, Austrije i nekada{we {vedske ambasade.

Svim osnovnim namenama ostalog gra|evinskog zemqi-{ta kompatibilne su javne namene, kao i namene obrazova-wa, socijalne za{tite, zdravstva i brige o deci, komerci-jalnog karaktera.

Zbog deficita parking mesta za postoje}e objekte, ogra-ni~enih mogu}nosti za wihovo obezbe|ewe i ukupnog ka-raktera prostora, naro~ito na gorwem platou Kosan~i}e-vog venca, nisu dozvoqeni sadràji koji indukuju potrebuza velikim brojem parking mesta.

Nisu dozvoqene namene i sadràji definisani u odeq-ku tekstualnog priloga B.6.1, kao ni objekti nadzemnih vi-{eeta`nih garaà, magacina i skladi{ta.

Planirane povr{ine za namenu ostalog gra|evinskogzemqi{ta prikazane su na grafi~kom prilogu br. 4.

B.1.2.1. J a v n o k o r i { } e w e p r o s t o r a i o b j e k a t au o k v i r u o s t a l o g g r a | e v i n s k o g z e m q i { t a

Parcele ostale namene na kojima se po vertikali pre-pli}u ostalo i javno gra|evinsko zemqi{te, odnosno par-cele ostalog gra|evinskog zemqi{ta za koje se uslovimadefini{e obaveza javnog kori{}ewa u nazna~enom delu,prikazane su na grafi~kom prilogu br. 15, a uslovi za ure-|ewe i izgradwu ovih parcela dati su u poglavqu V. „Pra-vila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta po zonama”.

Na slede}im parcelama prepli}u se ostalo i javno zemqi{te po vertikali:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Na~in preplitawa Broj kat. parcele Broj / oznaka

gra|. parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostalo – namena javno kori{}ewe – namena––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8 stanovawe sa poslovawem koridor metro tunela

(post. objekat) (ispod kote 91.00) 3030Fru{kogorska 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––8 stanovawe sa poslovawem koridor metro tunela

(postoje}i objekat) (ispod kote 91.00) 3031Fru{kogorska 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 centralne funkcije javno kori{}ewe dela objekta delovi 1949/3,

bez stanovawa sa javnim 149/4 C1kori{}ewem (\umrukana)Kara|or|eva 13

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 stanovawe sa poslovawem javno kori{}ewe deo 1961

(post. i plan. objekat)Kara|or|eva 31pristupa liftu i geolo{kom odseku

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



Poseban slu~aj preplitawa namena predstavqaju lagumi, ozna~eni na grafi~kom prilogu br. 15, za koje se planirastatus javnog kori{}ewa zbog ~ega je potrebno obezbe|ewe javnog pristupa sa odgovaraju}ih korisni~kih parcela.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Na~in preplitawa Broj kat.parc. Broj gra|. oznaka

parc. javnih sadr`aja kojima se pristupa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ostalo gra|evinsko javno kori{}ewe – zemqi{te – namena namena laguma

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 stanovawe kultura sa kompatibilnim

sa poslovawem namenama 1950/3 PP3 LG1Kara|or|eva 17-19


sa poslovawem namenama 1956 PP3 LG2Kara|or|eva 27-29


sa poslovawem namenama 1968 PP3 LG3Kara|or|eva 39

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 stanovawe kultura sa kompatibilnim 1961* PP9 LG4

sa poslovawem namenama L4Kara|or|eva 31 GO

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 stanovawe kultura sa kompatibilnim 1963* PP9 LG5

sa poslovawem namenama L4Kara|or|eva 33 GO

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Sa parcela je posredno obezbe|en pristup lagumima LG4 i LG5, javnom liftu L4 i za{ti}enom geolo{kom odseku

GO, preko javne parcele PP9.




Zbog specifi~nih uslova sanirawa padine i izvo|ewa potporne konstrukcije prema uslovima iz poglavqa B.7.1, a ko-ja se nalazi u okviru planirane zone gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta, za slede}e parcele uslovqena je obavezaizvo|ewa delova javnog sanacionog objekta u okviru korisni~kih parcela sa mogu}no{}u wihovog konstruktivnog ukla-pawa u planirane objekte.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj bloka Na~in preplitawa Broj kat. parc.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ostalo gra|evinsko zemqi{te – javni radovinamena

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 Stanovawe sa poslovawem izvo|ewe sanacionog objekta

Kara|or|eva 25 u okviru parcele 1953––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 Stanovawe sa poslovawem izvo|ewe sanacionog objekta

Kara|or|eva 27-29 u okviru parcele 1956––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––11 Stanovawe sa poslovawem izvo|ewe sanacionog objekta

Kara|or|eva 31 u okviru parcele 1961––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––




U slu~aju da izgradwa objekta na parceli i izgradwa sa-nacionih objekata budu sinhronizovani u projektu i reali-zaciji, tako da korisnici parcele izvedu potrebnu kon-strukciju, prema odgovaraju}em detaqnom projektu sanacije,pomenuti uslovi preplitawa nisu uslov za takvu parcelu.

B.1.2.2. K a r a k t e r i s t i ~ n e z o n e u o k v i r u t e r i t o r i j e p l a n a

Na osnovu analize postoje}eg stawa i sagledavawa raz-vojnih potencijala prostora, kao i planiranih intervenci-ja, teritorija plana podeqena je na sedam karakteristi~nihzona, za koje }e se dati specifi~ni uslovi izgradwe i ure-|ewa. Zone obuhvataju ostalo gra|evinsko zemqi{te, javnogra|evinsko zemqi{te i deo akvatorija reke Save.

Zona á

Zona uz Kara|or|evu ulicu predstavqa zonu velikih in-tervencija u pogledu obima zamene postoje}eg fonda i pla-niranih kapaciteta. Vertikalna regulacija novih objekatase odre|uje prema referentnim objektima u karakteristi~-nim segmentima ulice, a zona obuhvata prvi front objeka-ta svih parcela uz Kara|or|evu ulicu.

Zona áá

Zona obezbe|ewa padine u kojoj su sve intervencije pod-re|ene stabilizovawu padine. Jedan deo zone ~ini javni pe-{a~ki prostor na koti sredweg nivoa (pribli`no 91 mnv),izme|u Kara|or|eve i Kosan~i}evog venca, u okviru koga suplanirane sanacione konstrukcije za obezbe|ewe padine. Utoj zoni su i dvori{ni objekti parcela uz Kara|or|evu uli-cu, planirani objekti koji u~estvuju u stabilizaciji padi-ne, kao i postoje}i objekti koji su u ugro`enoj zoni.

Zona ááá

Zona posebnih intervencija obuhvata prostor uz Pari-sku ulicu i deo uz ulicu Kosan~i}ev venac, zakqu~no saplaniranim objektima K3 i JC3. Izdvojena je u karakteri-sti~nu zonu jer su u woj planirani novi objekti koji, zahva-quju}i zna~ajnom padu terena, imaju posebne uslove u po-gledu uklapawa u ambijent, ali i mogu}nosti u pogledumaksimalnog kori{}ewa denivelacije terena za realiza-ciju korisnih eta`a.

Zona áâ

Zona malih intervencija obuhvata gorwi plato Kosan-~i}evog venca, gde se nalaze postoje}i objekti pod razli~i-tim stepenima za{tite, kao i kvalitetni objekti koji sene}e zamewivati novim. Iako se u zoni nalaze vrlo razli-~iti objekti u pogledu spratnosti, namene, starosti i ste-pena za{tite, zajedni~ka karakteristika ove zone je da jeplanirani obim mogu}ih intervencija mali i prilago|enkonkretnoj situaciji.

Zona â

Zona priobaqa obuhvata prostor javnog gra|evinskogzemqi{ta izme}u reke Save i objekata uz Kara|or|evu uli-cu. Saobra}aj razli~itih vidova (kolski, tramvajski, re~-ni, biciklisti~ki i pe{a~ki) je osnovna karakteristikaove zone. Istovremeno to je i zona budu}e velike koncen-tracije korisnika, zahvaquju}i preplitawu pomenutih vi-dova saobra}aja i planiranoj javnoj nameni u funkcijipriobaqa u objektu Beton hale, odnosno gra|evinske parce-le P10.

Zona âa

Zona pristana obuhvata prostor akvatorija reke Savedu` postoje}e vertikalne obaloutvrde, u {irini od oko 50m u okviru koje je planirano postavqawe pristana za raz-li~ite vidove putni~kih pristani{ta: za me|unarodnire~ni putni~ki saobra}aj i za lokalni re~ni putni~ki sa-obra}aj. Specifi~ne funkcije pomenutih pristani{ta or-ganizovane su na samim pristanima, kao plove}im objekti-ma, dok je na obali, u Zoni â, obezbe|en pe{a~ki i slu`be-ni pristup pristanima.

Zona âá

Zona LRTa obuhvata blok broj 8, u kome je planiranatrasa i stanica LRTa, prema poziciji definisanoj Gene-ralnim projektom. Planom detaqne regulacije, defini{use oni uslovi koji su relevantni za celinu plana i sve naredne faze realizacije bloka i kontaktne javne povr{i-ne trga.

B.2. Bilans urbanisti~kih pokazateqa

Tabela ukupnog bilansa povr{ina zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. Namena Povr{ina u m2 i procentualno br. u~e{}e zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––m2 %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 povr{ine u regulaciji javnih saobra}ajnica i kolsko-pe{a~kih pristupa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ukupno 1 62.545 32,44%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2 ostale povr{ine u funkciji saobra}aja (u zoni priobaqa)

– okretnica tramvaja (TO) 6.093– objekat u funkciji re~nog saobra}aja – Kapetanija ( RS) 331–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––ukupno 2 6.424 3,33%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––3 povr{ine kompleksa za javne objekte i objekte u zoni javnog interesa

– O[ „Kraq Petar á” (O1) 3.103– Fakultet prim. umetnosti (O2) 1.503– Rektorat fakult. umetnosti (O3) 1.433– planirani objekat kulture (K3) 5.034– Muzej knegiwe Qubice (K1) 2.648– Memorijalni kompleks Narodne biblioteke, (NB) 1.090– Kafana „?” (K2) 617– objekat u zoni javnog interesa (JC1 u Bloku 8) 2.125– objekti u zoni javnog interesa (JC2, JC3 u Bloku 11) 1.123–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––ukupno 3 18.676 9,69%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––4 ostale javne povr{ine

– priobaqe (P) 24.254P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12(pe{a~ki pristupi i {etali{te, slu`beni kolski pristupi, parkovsko zelenilo, biciklisti~ka staza, obaloutvrde, punktovi ugostiteqstva, {karpa)P5 7.891(javni parking)P7, P10 10.617(objekti u priobaqu u zoni javnog intersa)P9 806(povr{ina u priobaqu za saobra}ajnu vezu Kara|or|eve i Savske magistrale)

––––––––––––––––––– ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––priobaqe (P1-P11) ukupno (bez parcela TO i RS) 43.568–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––

– povr{ine za pe{a~ke komunikacije (PP)PP1 – PP9 10.054(prolazi, stepeni{ta, trgovi, skverovi)Povr{ine za tehni~ku infrastrukturu (TI)TI1 45

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––ukupno 4 53.667 27,83%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5 ostale povr{ine po nameni

– stanovawe 17.442– stanovawe sa poslovawem 10.016– centralne funkcije sa stanovawem 6.271– centralne funkcije bez stanovawa 2.900– sadr`aji SPC 7.440– ambasade 7.434–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– –––––––––––––––ukupno 5 51.503 26,71%

–––––––––––––––––––––––––––––––ukupna povr{ina bez akvatorija (1–5) 192.815 100%

(83,76%)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––6. akvatorij / zona putni~kih pristana 37.381 (16,24%)

–––––––––––––––––––––––––––––––ukupna povr{ina prostora u granicama PDR 230.196 (100 %)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U tabeli su prikazani relativni odnosi povr{ina po nameni, u okviru teritorije plana bez akvatorija.U zagradama su dati odnosi teritorije plana bez akvatorija i povr{ine akvatorija u odnosu na ukupnu povr{inu prosto-ra u granicama plana.


Planirani urbanisti~ki pokazateqi po namenama ostalog gra|evinskog zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentacioni GP GP Plan Plan Plan Plan Plan Plan Planparametri Beograd Beograd

2021 2021––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

kompakt. centralna stanov. stanov. centr. central. centralne sadr. ambasadeblok zona – sa poslov. funkc. sa funkc. i javne SPC

centr. grad. stanov. bez funkc. uzone cent. stanov. zoni

stanov. sa javnim javnogkori{}. interesa

***––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj stanovnika 1.496 749 514 0 0Broj korisnika 1.896 1.165 895 293 898––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gustina stanovawa 871 st/ha 750 st/ha 727 st/ha 0 st/ha 0 st/ha

1.104 ko/ha 1.167 ko/ha 1.266 ko/ha 1.001 ko/ha 639ko/ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentaciona ukupna BRGP 52.148 32.034 24.607 7.896 24.251 16.278 8.199––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentaciona BRGP stanovawa 41.149 20.603 14.137 0 0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentaciona BRGP poslovawa 10.999 11.431 10.470 7.896 24.251––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Povr{ina zone 17.180 9.986 7.070 2.928 14.057 7.448 7.431––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentacioni broj stanova 464 181 162 0 0––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Neizgra|ena povr{ina po stanovniku / 3.07 m2/st *4.14 m2/st *3.81 m2/stkorisniku 2.42 m2/ko *2.66 m2/ko *2.19 m2/ko 2.77 m2/ko 0.22 m2/ko––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Prose~an indeks izgra|enosti „I” 3 – 3.5 3.5-4.5 3 3.2 3.5 2.70 1.73 2.2 1.1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Prose~an stepen zauzetosti „S” 40 %-60 % 75 % 73 % **69 % **72 % 73 % 99 % 57 % 24 %––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* odnosi se na neizgra|enu povr{inu iznad nivoa prizemqa** odnosi se na zauzetost parcele iznad nivoa prizemqa*** javni i centralni sadràji na parcelama javne namene

Bilans parking mesta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––POSTOJE]I ZADR@ANI OBJEKTI PLANIRANI OBJEKTI

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––objekt. potr. ostvareno bilans planirana potr. ostvareno bilans

PM PM PM izgradwa PM PM PM––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

m2 Garaè Otv. m2 Garaè Otv.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Javno Konak 1.424 18 0 0 -18zemq. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

O[ 2.810 10 0 0 -10––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Rektorat 5.000 7 0 0 -7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––FPU 1.796 23 0 0 -23 80 1 0 0 -1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––K3 obj. kult. 11.450 50 50 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––„?” 797 10 0 0 -10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Biblioteka 1.167 10 0 0 -10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––POSTOJE]I ZADR@ANI OBJEKTI PLANIRANI OBJEKTI

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––objekt. potr. ostvareno bilans planirana potr. ostvareno bilans

PM PM PM izgradwa PM PM PM––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

m2 Garaè Otv. m2 Garaè Otv.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kapetanija 600 2 0 0 -2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekti u zoni javnog interesa blok 8 10.698 134 134 0 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat JC2 u zoni javnog interesa blok 11 1.450 18 18 0 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat JC3 u zoni javnog interesa blok 11 1.434 18 18 0 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekti u zoni javnog interesa blok 13 6.515 82 0 0 -82 0 0 80 0 80

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––parking 204 204

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parking autobusa 9A 9A

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Javna garaà u bloku 8 230 230

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ostalo Stanovawe 54.125 436 10 0 -426 21.668 200 200 0 0zemq. ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Poslovawe 14.219 183 0 0 -183 26.490 332 363 0 31––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekti SPC 14.985 64 14 0 -50 1293 10 10 0 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ambasade 8.199 57 53 0 -4 0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 110.470 892 77 0 – 815 75.730 773 1.103 204 +534––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Na teritoriji plana postoji deficit od 281 PM za potrebe postoje}ih objekata.


B.3. Uslovi za{tite kulturno-istorijskog nasle|a i za{tite prirode

B.3.1. Ambijentalne celine od kulturno-istorijskog zna~aja

Uslovi za ambijentalne celine od kulturno-istorij-skog zna~aja dati su kao odgovaraju}i izvod iz elaborata„Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih doba-ra i dobara koja uìvaju status predhodne za{tite i merewihove za{tite za Program plana detaqne regulacije pod-ru~ja Kosan~i}ev venac, Zavoda za za{titu spomenika kul-ture grada Beograda (u daqem tekstu ZZZS), koji je sastav-ni deo Dokumentacije plana.

U okviru granica plana nalazi se prostorna kulturno--istorijska celina Kosan~i}ev venac ~ije su granice: Ka-ra|or|eva ulica od mosta „Bratstvo i jedinstvo”, Pariska,

Gra~ani~ka, Ivan Begova, Pop Lukina ulica do mosta„Bratstvo i jedinstvo”. Deo prostorne kulturno-istorij-ske celine Kosan~i}ev venac utvr|en je za kulturno dobrood velikog zna~aja za Republiku Srbiju, sa granicama: uli-ca Kneza Sime Markovi}a, Pop Lukina, Fru{kogorska iKosan~i}ev venac. Granice celina i valorizacija objeka-ta prikazani su na grafi~kom prilogu elaborata br. 2„Spomeni~ki status prostora i valorizacija”.

Valorizacija

Kosan~i}ev venac predstavqa podru~je najstarijeg kom-paktnog naseqa u Beogradu sa sa~uvanim starim rasteromspontano nastalih ulica, starim uli~nim zastorom, drvo-redima i ambijentom sa velikim brojem starih ku}a i jav-nih gra|evina koje dokumentuju istorijski razvoj ovog delaBeograda od prve polovine Hâááá veka, kada je izvr{ena

rekonstrukcija nasle|enog kasnosredwovekovenog naseqa,do dana{weg dana. U okvire Kosan~i}evog venca spadajuistorijska mesta sa nalazima naseqa i nekropole rimskogSingidunuma, kao i prva predgra|a izvan nekada{wegokvira grada.

Na Kosan~i}evom vencu sa~uvani su vredni primercitradicionalne balkanske arhitekture – Konak knegiweQubice, Kafana „?”, stambene zgrade koje predstavqajuprelazne tipove od tradicionalne ka evropskoj arhitektu-ri – Fru{kogorska 10, Kosan~i}ev venac 18, objekti grad-ske arhitekture evropskih stilova HáH veka – Saborna cr-kva, niz objekata Kosan~i}ev venac 7–15, ku}a DimitrijaKrsmanovi}a, Kneza Sime Markovi}a 2, zna~ajne gra|evi-ne HH veka – Osnovna {kola kod Saborne crkve, ku}a Bra-nislava Koji}a, Zadarska 6, zgrada Patrijar{ije, KraqaPetra 5.

Ove, kao i druge zgrade ~ine materijalna svedo~anstvaistorijskog razvoja Kosan~i}evog venca kao upravnog, cr-kvenog, kulturnog centra, ali i stambenog sredi{ta.

Kosan~i}ev venac ~uva sadràje koji su u kontinuitetusa~uvani od trenutka kada su na tom mestu oformqene prvezna~ajne institucije po stvarawu moderne srpske dràve.

Mada urbana celina Kosan~i}evog venca nije sasvimkompaktna niti jedinstvena po hronologiji nastanka, ti-pologiji ili stilskoj pripadnosti, ona predstavqa najsta-rije sa~uvano gradsko tkivo na kome u kontinuitetu ìveSrbi. Ona je tako|e i prvi razvijeni upravni, kulturni, du-hovni i ekonomski centar Beograda i obnovqene srpskedràve i jedan od specifi~nih prostora starog Beogradasa ambijentalnim i likovnim kvalitetima.

Mere za{tite arheolo{kih nalazi{ta

Prostor koji se obra|uje ovim planom u celini se nala-zi u okviru za{ti}ene zone anti~kog Singidunuma. Samimtim se pod za{titom nalaze sredwovekovni i kasniji arhe-olo{ki ostaci na ovom prostoru. Debqina kulturnog slo-ja, prema podacima sa terena, iznosi od 0,80–1,50 m, a dubi-na zavisi od konfiguracije terena i varira izme|u0,30–4,00 m od povr{ine. Kulturni sloj u okviru za{ti}e-ne zone sa~uvan je samo na oko 20% povr{ine. Na ostalimpovr{inama kulturni sloj je uni{ten izgradwom od Hâááádo HH veka.

Da bi se za{titili sa~uvani kulturni slojevi, neopho-dan je stalni arheolo{ki nadzor, a na slobodnim povr{i-nama unutar blokova obuhva}enim planom pre po~etka gra-|evinskih intervencija, izvr{iti sonda`na arheolo{kaiskopavawa na osnovu programa koji }e sa~initi saradni-ci Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda.

Mere za{tite prostorne kulturno-istorijske celine Kosan~i}ev venac i polazi{ta wegove urbane obnove

Ciqevi za{tite prostora i objekata celine Kosan~i-}ev venac mogu se grupisati u dva osnovna toka:

– o~uvawe materijalnih i nematerijalnih vrednosti ko-je svedo~e o kontinuitetu razvoja grada od prve polovineHâááá veka do dana{wih dana;

– ukqu~ivawe kulturno-istorijskog i graditeqskog na-sle|a u savremene tokove ìvota grada.

U zavisnosti od kulturno-istorijskih i graditeqskihvrednosti sa~uvanih u pojedinim delovima nekada{we va-ro{i, utvr|ene su spomeni~ke kategorije, reìm za{tite istepen mogu}ih zahvata: od najmawe uslovqenih gde se zadr-àvaju samo osnovni prostorni odnosi, do najstroìh ukojima se radovi moraju izvoditi po savremenim principi-ma obnove spomenika graditeqstva.

Obnova istorijske panorame Varo{i u {ancu

Najneposredniji odnos Varo{i u {ancu prema rekamapostignut je ba{ na ovom prostoru, i uslovqen je samim re-qefom terena. Jedan od bitnih ciqeva za{tite i obnoveurbanog nasle|a jeste otkrivawe izvorne topografije na

onim poloàjima i u onom opsegu gde je i koliko je to mo-gu}e. U panorami koja se otvara prema obali Save sna`nimotiv povezivawa niza tvr|ava – varo{ jeste front beo-gradske grede. Sve planirane novogradwe moraju se podvrg-nuti op{tem zahtevu: da se svojim poloàjem i volumenomprilagode topografiji mesta koja je izvorna i trajna vred-nost, a gde su nerazdvojne prirodne formacije i urbanenadgradwe.

Revitalizacija prostora

Analiza postoje}e urbane strukture na podru~ju Kosan-~i}evog venca dovodi do zakqu~ka o mogu}oj podeli na trizone.

Prva obuhvata centralni prostor sa istorijskim gra|e-vinama u kojima su sme{tene trajne funkcije, za koje su tiobjekti i podignuti: Saborna crkva, Patrijar{ija, [kola„Kraq Petar á”, ambasada Francuske. Ovde spadaju i Konakknegiwe Qubice posle adaptacije, kao i ku}a Krsmanovi-}a, u kojoj je sme{tena austrijska ambasada.

Drugu zonu ~ine ulice i zgrade uz grani~ni pojas neka-da{we Varo{i u {ancu: Kosan~i}ev venac, Zadarska, Pa-riska i dr. Ovde je najve}i broj ku}a za stanovawe, ponekadu kombinaciji sa trgovinama u prizemqu.

Tre}a zona obuhvata Kara|or|evu ulicu i pristani{te,u kojoj su pored stanovawa prisutna brojna skladi{ta samanipulativnim dvori{tima kao i prodavnice u prizemquobjekata. Stanovawe je na spratovima i u dvori{nim trak-tovima. Prema navedenim zonama raspore|en je i prosekboniteta: u prvoj dobar, u drugoj sredwi, u tre}oj lo{.

Pri formirawu projekcije budu}eg stawa, koja je pred-met plana, treba po}i od tradicionalnog i stabilnog pre-ma onome {to se moè mewati, sve do objekata gde su pro-mene neophodne. U javnim objektima oko Saborne crkveprostorni odnosi, arhitektonski oblici i unutra{weure|ewe uglavnom je uspostavqeno. Ovde se o~ekuju samo po-jedina~ni sanacioni i restauratorski zahvati.

Ve}i obim radova o~ekuje se u drugoj zoni, kako zbogprete`no slabijeg stawa ku}a tako i zbog potrebe da se uzstanovawe uvedu i druge funkcije. Ovde se ne misli napotpuno zamewivawe dosada{wih sadràja u pojedinimobjektima, ve} na interpolaciju. U mnogim ranijim studi-jama, projektima i razgovorima, isticana je potreba ja~awaumetni~kih delatnosti, pre svega likovnih i primewenihumetnosti, i sadràja kulture u {irem smislu. Uop{teuzev, u ovoj zoni mirnog stanovawa trebalo bi da vaì pra-vilo: {to mawi promet vozila i robe, a {to ve}i prometideja. Takva formula sa~uvala bi osnovne fizi~ke uslovestanovawa, ali bi za{ti}ene sadràje zna~ajno nadgradi-la, dodaju}i im op{te gradske funkcije, posebno one iz do-meta kulture i umetnosti.

Centralni poloàj i ulogu u ovom pravcu mogla bi zau-zeti lokacija na kojoj se nekada nalazila Narodna bibli-oteka. Slojeve velikog vremenskog i sadràjnog raspona(od arheolo{kih nalaza rimskih termi do ostataka Narod-ne biblioteke) treba na odgovaraju}i na~in prezentovatioblikovawem otvorenog javnog prostora – trga, u ~ijem sedelu prema ku}i u ulici Kosan~i}ev venac 18 planira iz-gradwa novog objekta javne namene. Za realizaciju ovog de-likatnog arhitektonsko-urbanisti~kog poduhvata potreb-no je organizovati javni arhitektonski konkurs.

Tre}a zona, uz obalu Save du` Kara|or|eve ulice, zahte-va i nudi najve}i stepen preobraèwa fizi~ke strukturei funkcija. Ozbiqni uslovi za ovakvu transformacijupodrazumevaju iskqu~ewe èlezni~kih koloseka, magacinatehni~ke robe i tranzitnog saobra}aja. Ja~awem putni~ko-turisti~kog pristani{ta, posebno za strane brodove, otva-raju se mogu}nosti za uvo|ewe novih i kvalitetnih sadrà-ja komplementarnih sa funkcijom pristani{ta. To su uosnovi one delatnosti kakve su se ovde formirale i mewa-le tokom vekova: ugostiteqski objekti (kafane, restorani,hoteli), trgovine, zanatske radwe i sl. Sa~uvane ku}e uz te-meqitu sanaciju mogu se osposobiti za neke od navedenih


sadràja. Kod drugih ~ija je graditeqska vrednost mala, abonitet nizak, mogu}a je rekonstrukcija na pojedina~nimparcelama, a time i potpunije prilago|avawe za savremenesadràje. To se naro~iti odnosi na nizove ku}a sa vrlouskim i dubokim parcelama, koje danas ne obezbe|uju niosnovni standard korisnicima.

Od posebnog zna~aja je prostor gde se nekada nalazila\umrukana, za ~iju rekonstrukciju postoje svi preduslovi.

Du` Kara|or|eve ulice na vi{e lokacija je dozvoqenaizgradwa novih objekata, ~ija visinska regulacija i obli-kovawe volumena mora biti prilago|ena postoje}im topo-grafskim odnosima.

U okviru rada na rekonstrukciji Beogradske tvr|ave(van granica ovog plana) predvi|ena je rekonstrukcija Ve-likog stepeni{nog silaza, za koji u planu treba obezbedi-ti odgovaraju}u vezu sa priobaqem.

Uslovi i mere za{tite za pojedina~ne objekte na teri-toriji plana dati su u poglavqu V. „Pravila gra|ewa osta-log gra|evinskog zemqi{ta”.

B.3.2. Popis za{ti}enih objekata od kulturno-istorijskog zna~aja

U okviru granica prostorno kulturno-istorijske celi-ne „Kosan~i}ev venac” nalazi se deset spomenika kulture,koji su ozna~eni na grafi~kom prilogu broj 2 „Spomeni~-ki status prostora, valorizacija i za{ti}ene vizure”.

1. Saborna crkva, ulica Kneza Sime Markovi}a 3 – kul-turno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju,

2. Konak knegiwe Qubice, ulica Kneza Sime Markovi}a 8– kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju,

3. Osnovna {kola Kraqa Petra á, ulica Kraqa Petra 7– kulturno dobro,

4. Kafana kod „?”, ulica Kraqa Petra 6 – kulturno dobro,5. Dom Mike Alasa, ulica Kosan~i}ev venac 22 – kul-

turno dobro,6. ku}a Branislava Koji}a, ulica Zadarska 6 – kulturno

dobro,7. Umetni~ka {kola, ulica Kraqa Petra 4 – kulturno

dobro,8. zgrada Patrijar{ije, ulica Kneza Sime Markovi}a 6

– kulturno dobro,9. ku}a Dimitrija Krsmanovi}a, ulica Kneza Sime

Markovi}a 2 – kulturno dobro,10. hotel „Nacional”, ulica Pariska 9 i Velike stepe-

nice 4 – kulturno dobro. Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih do-

bara i dobara koja uìvaju status predhodne za{tite i me-re wihove za{tite su ura|eni na osnovu Zakona o kulturnimdobrima („Slu`beni glasnik RS”, broj 71/94) i prikazaniuz urbanisti~ke uslove na nivou pojedina~nih lokacija.

B.3.3. Ambijentalni uslovi od urbanisti~kog zna~aja

Vizure

Postoje}e vizure niz Velike stepenice, vizure sa pla-niranog vidikovca u ulici Kosan~i}ev venac su jedinstve-ni preostali primeri izlaska beogradkih ulica na reke,koje se planom {titite i afirmi{u.

Vizure sa Kalemegdana na prostor priobaqa i Savskiamfiteatar, vizura du` Brankove ulice na reku Savu i naplato Kosan~i}evog venca tako|e su za{ti}ene vizure.

Spomeni~ki status prostora, valorizacija i za{ti}enevizure prikazani su na grafi~kom prilogu br. 2, a odgova-raju}im op{tim i posebnim pravilima gra|ewa javnog iostalog gra|evinskog zemqi{ta, definisana ovim planom,realizuje se wihova za{tita.

B.3.4. Za{ti}ene prirodne celine

Zavod za za{titu prirode, u toku saradwe na izradi Re-gulacionog plana po prethodnoj odluci, uslovio je za{tituotvorenog geolo{kog profila, dostupnog iz Kara|or|eve

ulice 31, kao deo geolo{kog nasle|a Beograda. Da bi se ovajgeolo{ki profil u~inio dostupnim, planom je obezbe|enjavni pristup iz Kara|or|eve ulice, a poloàj profilaprikazan je u grafi~kom prilogu br. 5.

Na parceli O1, u dvori{tu O[ Kraq Petar á Kara|or|e-vi}, u ulici Kraqa Petra, nalazi se stogodi{we stablo pau-lovnije (Paulovnia tomentosa), visine oko 13 m i {irine kro-{we oko 16 m, koje je re{ewem broj 352-82/89 od 19. novembra1979. godine, donetim od strane Republi~kog zavoda za za{ti-tu prirode, stavqeno pod prethodnu za{titu. Zbog zdravstve-nog stawa i sada{weg izgleda stablo vi{e ne ispuwava uslo-ve i kriterijume za{tite, te je pokrenuta inicijativa da seskine za{tita pod brojem 02-677/1 od 15. jula 2003.

Na katastarskoj parceli broj 1925, crkvene porte Sa-borne crkve, nalaze se ~etiri stabla tise koja su re{ewem501-851/05-Hááá-01 od 24. oktobra 2005, donetim od Repu-bli~kog zavoda za za{titu prirode, stavqena pod za{titukao spomenik prirode.

B.4. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne objekte

B.4.1. Javne saobra}ajne povr{ine

Javne saobra}ajne povr{ine, sa elementima situacio-nog i nivelacionog plana prikazane su u grafi~kom pri-logu br. 5, a elementi za formirawe javnih parcela saobra-}ajnih povr{ina dati su u grafi~kom prilogu br. 15.

B.4.1.1. U l i ~ n a m r e ` a / r a n g s a o b r a } a j n i c a

Koncept uli~ne mreè zasniva se na Generalnom planuBeograda do 2021. godine. U funkcionalnom smislu uli~-na mreà predmetnog prostora mewa se u odosu na postoje-}e stawe.

Izgradwom Unutra{weg magistralnog poluprstena (udaqem tekstu UMP) i Spoqne magistralne tangente (u da-qem tekstu SMT) do}i }e do rastere}ewa gradske mreè odtranzitnog, naro~ito teretnog saobra}aja. Time }e se ifunkcionalni zna~aj primarne uli~ne mreè predmetnogprostora umawiti:

– ulica Kara|or|eva ima}e rang ulice á reda,– Bulevar vojvode Bojovi}a ima}e rang ulice á reda,– Pariska ulica ima}e rang ulice á reda,– ulica kneza Sime Markovi}a bi}e u rangu ulice áá reda,– ulica pop Lukina bi}e u rangu ulice áá reda,– ulica Kraqa Petra á bi}e u rangu ulice áá reda,– Brankova ulica sa mostom „Bratstvo i jedinstvo” ima-

}e rang magistrale.Ostale saobra}ajnice na ovom prostoru deo su sekun-

darne uli~ne mreè.

Slika: Planirana uli~na mreà

B.4.1.2. J a v n i g r a d s k i s a o b r a } a j

Prema GP Beograda do 2021. predmetnu lokaciju }e saju`ne strane opsluìvati kapacitetni {inski sistem ti-pa LRT (u daqem tekstu LRT), koji }e preko mosta „Brat-stvo i jedinstvo” povezivati najuù centralnu zonu gradasa Novim Beogradom i Zemunom. Trasa LRT-a se vodi tune-lom ispod Pop Lukine ulice, odakle prelazi na novu mo-stovsku konstrukciju uz nizvodnu stranu mosta „Bratstvo ijedinstvo”.


Prema planskim postavkama i smernicama razvoja JGS-a pored ve} pomenutog, u okviru predmetnog prostora, pla-nira se:

– zadràvawe trasa tramvajskih i autobuskih linija ko-je opsluùju predmetni prostor;

– zadràvawe potrebnih {irina regulacija saobra}aj-nica u okviru predmetnog prostora kako bi se omogu}ilodvosmerno odvijawe javnog gradskog saobra}aja;

– rekonstrukcija tramvajske pruge i tramvajske okret-nice.

B.4.1.3. E l e m e n t i s i t u a c i o n o g , r e g u l a c i o n o g in i v e l a c i o n o g p l a n a s a o b r a } a j n i h p o v r { i n a

B.4.1.3.1. Uslovi za postoje}e saobra}ajne povr{ine

Kara|or|eva ulica (SP1, SP12, P9)

Planom je predvi|ena rekonstrukcija Kara|or|eve uli-ce tako da se dobije izdvojena tramvajska ba{tica u sredi-ni ulice, po dve kolovozne trake po smeru i obostrani tro-toari. Karakteristi~ni geometrijski popre~ni profiliprikazani su u grafi~kom prilogu br. 5.

Planirano pro{irewe trotoara sa severne strane uli-ce, prema postoje}im i planiranim objektima, ostvareno jeu {irini od 2,5 m do 10 m u delu kod mosta „Bratstvo i je-dinstvo”. Pro{irewa trotoarskih povr{ina dobijaju seizme{tawem trase tramvaja i povla~ewem regulacione li-nije planiranih objekata du` jednog segmenta Kara|or|eveulice (SP1). U delu ispred mosta „Bratstvo i jedinstvo”izvr{eno je uklapawe nove regulacije Kara|or|eve ulice upostoje}u regulaciju ulice (SP12) a nakon privo|ewa na-meni prostora javne parcele priobaqa P8, tj. uklawawaèlezni~ke pruge, planirano je razdvajawe po smerovima(jedan smer vo`we po izme{tenoj pruzi – parcela P9).

Osnovni elementi situacionog i nivelacionog planaprikazani su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu. Elemen-ti nivelacionog plana su dati orijentaciono i bi}e pre-cizno definisani pri izradi tehni~ke dokumentacije zarekonstrukciju Kara|or|eve ulice i tramvajske okretnice.Projekat rekonstrukcije Kara|or|eve ulice raditi uklapa-ju}i se nivelaciono prema postoje}em stawu saobra}ajniceiz koga su preuzete planirane orijentacione kote nivele-te du` planirane osovine Kara|or|eve. Prilikom izradeprojekata moraju se po{tovati u nivelacionom smislu po-stoje}i objekti koji se zadràvaju ili rekonstrui{u a no-voplanirani objekti se postavqaju nivelaciono prema pla-niranoj osovini, odnosno niveletama postoje}eg trotoarau neposrednoj kontaktnoj zoni objekta. Tramvajsku ba{ticuu okviru ove deonice nivelaciono odvojiti od kolovoznihtraka odgovaraju}im oivi~ewem prema vaè}im propisima.

U okviru Kara|or|eve ulice planirana su i tri prola-zna stajali{ta za turisti~ke autobuse, kako je to prikaza-no u grafi~kom prilogu br. 5.

Prema GP Beograda 2021, u delu od mosta „Bratstvo i je-dinstvo” prema èlezni~koj stanici planirana je magi-stralna saobra}ajnica kao produètak Kara|or|eve ulice.U grafi~kom prilogu br.5. prikazano je saobra}ajno re{e-we povezivawa Kara|or|eve ulice sa pomenutom magistra-lom, za {ta je planirana javna parcela priobaqa P9, a ko-je }e se realizovati nakon izme{tawa èlezni~ke pruge.Trasa predmetne magistralne saobra}ajnice vodila bi sesa razdvojenim trasama po smerovima kretawa. Razdvajawekolovoza po smerovima planirano je u jednom smeru po tra-si izme{tene obilazne èlezni~ke pruge a u drugom smerupo postoje}oj ulici Branka Krsmanovi}a.

Pariska (SP4, SP10), Vojvode Bojovi}a (SP3)

Kod Pariske ulice planirane su neznatne korekcijeregulacije radi pro{irewa trotoara, koje }e se realizova-ti prilikom izgradwe planiranih objekata i rekonstruk-cije saobra}ajnice.

Ulica Vojvode Bojovi}a rekonstrui{e se u delu koji jeobuhva}en planom tako {to se pro{iruje na stranu plani-ranog pakinga zbog formirawa ulivno-izlivne trake zaulaz odnosno izlaz sa parkinga i za formirawe trake zalevo skretawe na parking iz glavnog pravca. Regulacijaprema Kalemegdanu ostaje kao u postoje}em stawu.

ûbrina (SP8), Ivan Begova (SP15), Sime Markovi}a(SP6, SP9), Pop Lukina (SP13, deo Gra~ani~ke (SP16),deo Brankove ulice (SP11) i deo Kraqa Petra (SP7a)

Ove saobra}ajnice primarne i sekundarne mreè, osimSP11, u okviru granice plana zadràvaju se u postoje}emregulacionom i nivelacionom stawu sa statusom tehni~-kog odràvawa. Zbog male {irine trotoara, nije dozvoqe-no otvarawe novih pristupa spoqa{wim stepenicama, vanregulacije objekta, sadràjima u suterenu i prizemqu obje-kata. Deo Brankove ulice, parcela SP11, ostaje sa kolovo-zom kao u postoje}em stawu a regulacija, tj. trotoar se pro-{iruje i nivelaciono uklapa zbog pristupa planiranomobjektu na parceli JC1.

Kosan~i}ev venac (SP5), deo Kraqa Petra (SP7b), Fru{kogorska (KP4), Srebreni~ka i Zadarska (KP2)

Saobra}ajnice sekundarne mreè, definisane kao uli-ce sa kontrolisanim pristupom i kolsko-pe{a~ki pristu-pi, tako|e ostaju sa postoje}im regulacijama a za wihovurekonstrukciju, kad se za to ukaè potreba, posebne uslovematerijalizacije i ure|ewa defini{e Zavod za za{tituspomenika kulture Beograda. U okviru navedenih ulica ni-su planirani parkinzi.

– Ulice Kraqa Petra deo (SP7b) i Kosan~i}ev venac(SP5) planirane su kao ulice sa kontrolisanim pristu-pom, koje zadràvaju svoje situacione i nivelacione ele-mente, a wihova rekonstrukcija je planirana prema poseb-nim uslovima ZZZS. Na prostoru kolovoza nije dozvoqenopostavqawe elemenata urbanog mobilijara i javnog osve-tqewa. Elementi za poplo~avawe su od prirodnog kamena.

– Ulice Zadarska, Srebreni~ka (KP2) i Fru{kogorska(KP4), su planirane kao kolsko-pe{a~ki pristupi, jerukupna regulacija ulice ne omogu}ava formirawe kolovo-za i trotoara minimalne {irine. Planirana je promenanivelacije kolovoza, koji se izjedna~ava sa trotoarom i po-vezuje pristupnim rampama sa kolovozima kontaktnih uli-ca: Zadarska i Srebreni~ka za Kosan~i}ev venac i Pop Lu-kinu, a Fru{kogorska za Pop Lukinu. Budu}i zastor trebada ozna~i, promenom veli~ine i strukture elemenata zapoplo~avawe, regulaciju nekada{wih trotoara i kolovoza,prema posebnim uslovima ZZZS. Na kraju Fru{kogorskeulice prostor koji je potreban za okretawe komunalnih iputni~kih vozila ostvariti kori{}ewem dela javne pe{a~-ke staze PP3 koja po~iwe od Fru{kogorske. U tom smislupo~etni deo staze u duìni od 5m planirati, nivelacionose vezuju}i za Fru{kogorsku, kao kolovozni zastor za mero-davno optere}ewe.

U okviru grafi~kog priloga br. 5. prikazani su geome-trijski popre~ni profili saobra}ajnica koje se rekon-strui{u: ulice Kara|or|eve i ulice Vojvode Bojovi}a a sviostali popre~ni profili saobra}ajnica (SP) ostaju kao upostoje}em stawu i definisani su u okviru situacionogplana.

U nivelacionom smislu za postoje}e saobra}ajne povr-{ine koje se rekonstrui{u planirano je zadràvawe po-stoje}e nivelacije, osim ako posebnim uslovima nije dru-ga~ije definisano.

Odvodwavawe svih saobra}ajnih povr{ina vr{iti gra-vitaciono u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije.

Kolovoznu konstrukciju saobra}ajnih povr{ina predvi-|enih za rekonstrukciju planirati prema o~ekivanom sao-bra}ajnom optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastoromza saobra}ajnice: Kara|or|evu, Parisku i Vojvode Bojovi}au delu u kom se rekonstrui{u. Za ostale saobra}ajnice uokviru granice plana koje se zadràvaju u postoje}em stawu:


deo Vojvode Bojovi}a, Pariska, ûbrina, Ivan Begova, Si-me Markovi}a, Pop Lukina i Gra~ani~ka, predvi|eno je daostanu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.

Predvideti razdvajawe kolovoznih i pe{a~kih povr{i-na u okviru saobra}ajnica odgovaraju}om vrstom oivi~ewa.

U ulicama nije dozvoqeno postavqawe bilborda. Po-staviti odgovaraju}u saobra}ajnu signalizaciju.

Uslovi kretawa invalidnih lica

Podi}i kvalitet pe{a~kih kretawa i primeniti propise koji se odnose na nesmetano kretawe, u skladu saPravilnikom o uslovima za planirawe i projektovaweobjekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hen-dikepiranih i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”,broj 18/97).

Na mestima pe{a~kih prelaza izvesti rampe sa upu{te-nim ivi~wacima.

B.4.1.3.2. Uslovi za novoplanirane saobra}ajne povr{ine

Kolsko-pe{a~ki pristupi KP1 i KP3

Za potrebe kolskog pristupa gra|evinskim parcelamabloka 12, nivelaciono povoqnijeg od pristupa iz Pariskeulice i formirawa odgovaraju}eg gara`nog prostora uokviru parcela, kako za postoje}e tako i za planiraneobjekte, formirana je javna parcela KP1.

Za potrebe zajedni~kog kolskog pristupa javnoj parceliK3 i parceli \umrukane, formirana je javna parcela KP3,kako bi se izbegao kolski pristup kompleksu \umrukane saparcele Velikih stepenica. Planirani pristup je u nivouKara|or|eve ulice, ali u slu~aju koordiniranog projekto-vawa objekta kulture na K3 i kompleksa \umrukane, mogu-}e je odrediti i druga~iju nivelaciju u funkciji pristupapodzemnim eteaàma ovih parcela, ali tako da je minimal-no 5 m od trotoara zadràn nivo trotoara.

Radi bezbednosti pe{aka, potrebno je obezbediti pri-stup odgovaraju}om signalizacijom i rampom.

Pri izradi tehni~ke dokumentacije za rekonstrukcijupostoje}ih i izgradwu novih saobra}ajnica dozvoqene sumawe transformacije popre~nih profila u okviru planompredvi|ene regulacije ulica (definisane u odeqku B.4.1.4.„Uslovi za rekonstrukciju i izgradwu saobra}ajnih objeka-ta” i grafi~kom prilogu br. 15.), kao i gradwa dodatnihinstalacija pod uslovom da se ne ugrozi funkcionisaweinfrastrukturnih sistema predvi|enih ovim planom. Za sve ovakve objekte neophodno je pribaviti saglasnostsvih nadle`nih gradskih sekretarijata i javnih komunal-nih preduze}a ~ije se instalacije nalaze u profilu saobra-}ajnice.

B.4.1.4. U s l o v i z a r e k o n s t r u k c i j u i i z g r a d w us a o b r a } a j n i h o b j e k a t a

B.4.1.4.1. Tramvajska pruga i tramvajska okretnica (TO) –rekonstrukcija

Zbog racionalnijeg kori{}ewa prostora kod postoje}etramvajske okretnice i zbog obezbe|ivawa pristupa plani-ranom javnom parking prostoru u priobaqu, planom sepredvi|a rekonstrukcija tramvajske okretnice kako je toprikazano u odgovaraju}im grafi~kim prilozima. Za re-konstruisanu okretnicu izdvojena je javna parcela TO. Uokviru parcele TO nalazi se objekat bunkera iz II svet-skog rata, koji se zadràva u postoje}em volumenu i rekon-strui{e za stru~ne slu`be, definisane uslovima JGSa, ufunkciji TO. Izgradwa drugih objekata i postavqawe pri-vremenih objekata na parceli nije dozvoqeno. Slobodanprostor parcele, koji nije neposredno u funkciji TO, oze-leneti i horitikulturno urediti kao parkovsku povr{inu,a ~itav prostor urediti i odràvati kao neposredno okru-èwe za{ti}enih kulturno-istorijskih celina Beograd-ske tvr|ave i Kosan~i}evog venca.

Uslovi JGS-a

Planiranim re{ewem ispo{tovani su uslovi JGS-a,koji su sastavni deo dokumentacije ovog plana.

Tramvajska ba{tica u Kara|or|evoj ulici, na delu odmosta „Bratstvo i jedinstvo” do Pristani{ta je u sredi-{wem delu saobra}ajnice, izdvojena i uzdignuta u odnosuna ostali saobra}aj.

Minimalna {irina pru`nog pojasa iznosi 7,3 m.Prilikom projektovawa tramvajskih pruga sve elemente

uskladiti sa Pravilnikom za projektovawe, gra|ewe i odr-àvawe tramvajskih pruga Gradskog saobra}ajnog preduze-}a od 2004. godine.

U zoni okretnice je planiran terminusni objekat u rekon-struisanom postoje}em bunkeru iz áá svetskog rata, sa prosto-rom za otpravnika, terenskog majstora i prodaju. Tako|e obje-kat mora da poseduje mokri ~vor, elektro i PTT instalacije.

Horizontalnu i vertikalnu signalizaciju projektovatitako da se obezbedi davawe prioriteta vozilima JGS-a.

Reìm saobra}aja predvideti tako da se minimizirabroj konfliktnih ta~aka sa vozilima JGS-a.

B.4.1.4.2. Javni parking u priobaqu (P5) – izgradwa

Potrebe za parkirawem sadràja u priobaqu obezbedi-ti na planiranom javnom parking prostoru u zale|u Beton-hale, kako je to prikazano u grafi~kom prilogu br. 5. Ka-pacitet predmetnog parkinga je oko 200 p.m. za putni~ke au-tomobile i 9 p.m. za autobuse.

Za javni parking izdvojena je javna parcela P5. Parkingje pe{a~ki povezan sa nivoom priobaqa preko krova betonhale, planiranim javnim stepeni{tima i liftovima L1 iL2 na javnom prostoru priobaqa P1.

Za potrebe dela javnog parkinga, namewenog za turi-sti~ke autobuse formiran je saobra}ajni pristup do pro-laznog stajali{ta za autobuse u Kara|or|evoj ulici, a pre-ma situaciono-nivelacionom re{ewu prikazanom u gra-fi~kom prilogu br. 5. Pristup je u reìmu jednosmernogsaobra}aja od javnog parkinga u priobaqu ka Kara|or|evojulici i omogu}ava najkra}u pe{a~ku vezu izme|u wih.

Parking obavezno ozeleneti sadwom drve}a, prema si-tuacionom re{ewu i uslovima za zelenilo iz ovog plana.

B.4.1.4.3. Podzemna javna garaà (ispod JC1, PP7 i PP8)u Zoni âá LRT

Zajedno sa planskim definisawem LRT-a planirana jejavna vi{eeta`na podzemna garaà ispod parcele javnoggra|evinskog zemqi{ta JC1, odnosno objekta planiranogna toj parceli, kao i ispod prostora javnih parcela trgaPP7 i PP8, sve u bloku 8. Minimalni kapacitet garaè je200 vozila, pristupe obezbediti iz Kara|or|eve i/ili PopLukine. Horizontalan i vertikalan gabarit garaè, ulazei izlaze i ostale uslove definisati po{to se u daqoj raz-radi defini{u detaqni uslovi za LRT.

U okviru planirane garaè obezbediti i potreban brojparking mesta za potrebe objekta na javnoj gra|evinskojparcele JC1.

B.4.1.5. U s l o v i z a u p o t r e b u z a v r { n i h m a t e r i j a l a i p r a t e } i h e l e m e n a t a

s a o b r a } a j n i c a

Kolovoznu konstrukciju novoplaniranih saobra}ajnihpovr{ina dimenzionisati prema o~ekivanom saobra}aj-nom optere}ewu sa asfaltnim kolovoznim zastorom.

Propisno obeleìti parking mesta na planiranimotvorenim parking povr{inama. Voditi ra~una o potreb-nom broju parking mesta za vozila osoba sa specijalnimpotrebama (najmawe 5% od ukupnog broja, ali ne mawe odjednog parking mesta), wihovim dimenzijama (minimalna{irina 3,5m) i poloàju u blizini ulaza u objekte, poseb-no objekte javnih namena, u skladu sa Pravilnikom o uslo-vima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesme-tanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalid-nih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).


B.4.1.6. U s l o v i z a d r u g e j a v n e s a o b r a } a j n e p o v r { i n e

B.4.1.6.1. Laki {inski sistem (LRT)

U okviru granice plana, planirana je i deonica lakog{inskog sistema – LRT. Predmetna deonica je planiranaGP-om Beograda do 2021. Elementi situacionog i nivela-cionog plana predmetne deonice LRT-a, kao i elementiplaniranog stajali{ta Varo{ kapija, preuzeti su iz Gene-ralnog projekta lakog {inskog sistema. Planirana trasaLRT-a u okviru granica ovog plana prelazi preko izgra|e-nog biciklisti~kog lifta. Prilikom izrade plana za ovudeonicu LRT-a definisa}e se i pozicija na koju treba ovajlift izmestiti. Tako|e, sve neophodne gra|evinske inter-vencije u zoni LRT-a }e biti me|usobno uskla|ene posleizrade idejnog projekta LRT-a, koji }e definsaati sve gra-|evinske intervencije na trasi LRT-a.

Uslovi plana za Zonu âá LRT-a, koji defini{u maksi-malnu zonu nadzemne izgradwe (u okviru koje treba re{itipristup LRT stajali{tu Varo{ kapija), obezbe|ewe vizura,za{titu pilona i podzida mosta, broj parking mesta u pla-niranoj javnoj garaì za potrebe prostora Kosan~i}evogvenca, kao i ure|ewe kontaktnog javnog prostora su usmera-vaju}i za daqu razradu ove deonice LRT-a.

B.4.1.6.2. Pe{a~ki saobra}aj

Planom je unapre|ena mreà pe{a~kih kretawa, podi-zawem kvaliteta postoje}ih pe{a~kih povr{ina i plani-rawem novih, atraktivnih pe{a~kih poteza i ambijenata.Planirane pe{a~ke povr{ine omogu}avaju kontinualnopovezivawe sadràja i objekata u granicama plana, vezu saokolnim kontaktnim prostorima gradskog centra, Velikogstepeni{nog silaza sa Kalemegdana i sadràja u prioba-qu, kao {to je bastion Svetog Jakova.

[ema pe{a~kog saobra}aja prikazana je u grafi~komprilogu br. 5.

Pe{a~ke povr{ine uz postoje}e saobra}ajnice

Planirano pro{irewe trotoara Kara|or|eve ulice uzobjekte, sadwom drvoreda i odgovaraju}im parternim ure-|ewem omogu}ava bezbedan pe{a~ki saobra}aj i kvalitetnokori{}ewe prizemqa objekata u funkciji pe{aka. Kontro-lisane pe{a~ke prelaze obezbediti u zoni Velikih stepe-nica i stajali{ta tramvaja pored zone LRT-a.

Pe{a~ke povr{ine u okviru ulica sa kontrolisanimpristupom (Kosan~i}ev venac, Kraqa Petra, Fru{kogor-ska) i kolsko-pe{a~kog pristupa KP2 (Srebreni~ka, Zadar-ska) rekonstruisati u skladu sa postoje}im tipom poplo~a-vawa i ambijentom zone koji se {titi, primenom prirodnihmaterijala – kamenih plo~a za poplo~avawe. Na ovim troto-arima nije dozvoqeno postavqawe monta`nih objekata, nad-stre{nica i posebnih konstrukcija letwih ba{ta, a javnoosvetqewe re{iti u regulaciji drvoreda ili na objektima.

Javne stepenice i javni pe{a~ki liftovi

Zbog velike prirodne denivelacije izme|u platoa Ko-san~i}evog venca i Kara|or|eve (18–25m) pe{a~ki tokovisu se, kroz istoriju, odvijajali stepenicama. Pravac Veli-kih stepenica je jedan od najstarijih tragova nekada{weurbane matrice. U tom kontekstu planirana su i nova ste-peni{ta za potrebe pe{a~ke komunikacije izme|u grebenai priobaqa reke, kao i javni liftovi ozna~eni sa L3 i L4u graf. prilogu br. 5.

Postoje}a stepeni{ta (PP1, PP2 i PP5)

Regulacija Velikog stepeni{ta je definisana postoje-}im objektom nekada{weg hotela „Nacional” na parnojstrani i gra|evinskom linijom rekonstruisanog objekta\umrukane (parcela C1), na osnovu ~ega je izdvojena javnaparcela PP5. Planirana rekonstrukcija stepenica podra-zumeva pro{irewe {irine gazi{ta stepenica u odnosu na

regulaciju uz „Nacional” do maksimalne {irine gazi{taod 5m. Potrebno je vratiti stepenicama autenti~ni izgled,tj. poplo~avawe kamenim plo~ama, a prema detaqnim uslo-vima ZZZS-a. Prilikom rekonstrukcije, nivelaciono obez-bediti pristup sa stepeni{ta, pribli`no na koti 91 mnv,na susedne pe{a~ke staze, na javnim parcelama PP4 i PP6.U okviru regulacije stepeni{ta na parceli PP5 obezbedi-ti odgovaraju}e prilaze bo~nim objektima, a planirana je imogu}nost izgradwe podzemnog, suterenskog objekta premauslovima definisane zone podzemne izgradwe iz grafi~-kog priloga br. 5, kojim bi se obezbedio javni pristup jav-nom liftu izme|u nivoa pristupa stepenicama i kote pe-{a~ke staze PP4 – pribli`no 91 mnv. Pristup planirani-om objektu je sa kote oko 81 mnv, krovna ravan je na koti oko85 mnv, ure|ena kao prohodna terasa – vidikovac. Namenaobjekta je javna u funkciji pe{a~kog saobra}aja.

Za postoje}e stepeni{te izme|u Kara|or|eve ulice iFru{kogorske izdvojena je javna parcela PP1 u granicamapostoje}e regulacije. Planirana je rekonstrukcija ovogstepeni{ta kojom bi se vratio wihov autenti~ni izgled, aprema detaqnim uslovima ZZZS.

Za postoje}e stepeni{te izme|u Ulice Kosan~i}ev ve-nac i Fru{kogorske, tako|e je izdvojena javna parcelaPP2 u granicama postoje}e regulacije. Planirana je re-konstrukcija ovog stepeni{ta kojom bi se vratio wihov au-tenti~ni izgled, a prema detaqnim uslovima ZZZS-a.

Planirana stepeni{ta

Pe{a~ka komunikacija izme|u vidikovca na grebenu, nakrovu planiranog objekta kulture (parcela K3), a u nivouulice Kosan~i}ev venac, i priobaqa reke Save ostvaruje sei preko planiranog novog stepeni{te sa javnim kori{}e-wem u okviru parcele objekta kulture za koje su dati uslo-vi u tekstualnom odeqku B.4.9.5. Objekat kulture K3 i gra-fi~kom prilogu br. 5.

Planom je, tako|e, predvi|ena izgradwa dvoje stepeni-ca i pe{a~kih liftova, o ozna~enih sa L1 i L2 u grafi~-kom prilogu br. 5, koji se nalaze na javnom pe{a~kom pro-storu P1 pored objekta na gp P10 (Beton-hala), a radi sa-vladavawa denivelacije izme|u priobaqa i Kara|or|eveulice, odnosno planiranog javnog parkinga (P5), kao izbog bezbednog pe{a~kog prelaza èlezni~ke pruge, doprivo|ewa nameni parcele parkovskog zelenila P8. Stepe-ni{ta L1 i L2 mogu biti i pokretna.

Planirano je i novo stepeni{te u okviru pe{a~ke po-vr{ine skvera PP6 koje povezuje Parisku ulicu i pe{a~kustazu na koti oko 91 mnv, prikazano u grafi~kom prilogubr. 5. Stepeni{te obraditi u skladu sa ukupnim re{ewemskvera.

Trg (PP7)

Na prostoru javne parcele PP7 i PP8 planirano jeure|ewe nadzemnog nivoa planirane javne podzemne garaèkao reprezentativnog javnog prostora na ulazu u grad – tr-ga sa elementima parkovskog ure|ewa. Prostor trga nive-laciono povezati sa okolnim saobra}ajnicama, ure|ewe tr-ga treba da omogu}i nesmetane vizure iz Brankove ulice nareku i plato Kosan~i}evog venca, a dominantna niveletatrga ne treba da bude vi{a od 95,50 mnv.

Ispod trga je planirana trasa i stajali{te LRT, kao ijavna garaà.

Jedinstvenim projektom, na osnovu Idejnog projektaLRT-a i sprovo|ewa planiranog konkursa za ceo prostorbloka 8 i javnih parcela u kontaktnoj zoni, re{iti ure|e-we trga i planirane objekte.

Pe{a~ka staza i skver na koti oko 91 (PP3, PP4, PP6)

Planirana pe{a~ka staza i skver, na sredwem nivou iz-me|u platoa Kosan~i}evog venca i Kara|or|eve ulice, najavnim parcelama PP3, PP4 i PP6 na koti oko 91, prika-zani u grafi~kom prilogu br. 5, imaju vi{estruku ulogu.


U okviru javne povr{ine pe{a~kih staza planirani suobjekti sanacije padine Kosan~i}evog venca, prema uslo-vima iz odeqka B.7. „Inèwersko-geolo{ki uslovi” i toje najva`nija uloga ovog javnog prostora.

U istorijskoj matrici ovog dela grada postojala je pe-{a~ka staza, Slu`beno soka~e, koja je povezivala kotu 90.45u Fru{kogorskoj ulici i plato Kosan~i}evog venca, ~ijije trag katastarska parcela 1960. Nivelaciono, kota stazeu Fru{kogorskoj (90.45) i kota platoa katastarske parcele1941/1 (91.45), koji je bio u funkciji javnog prostora ispodobjekta nekada{weg hotela „Nacional”, su na srewem ni-vou odseka grebena Kosan~i}evog venca. Funkcionalno po-vezivawe pe{a~kom stazom ovih niveleta preko Velikihstepenica i planiranih stepenica u okviru parcele K3,oboga}uje pe{a~ke tokove, unapre|uje ambijent i olak{avasavladavawe nivelacione razlike.

Mogu}a je fazna realizacija javnih parcela PP3, PP4i PP6, prema projektu za svaku od wih, a prema uslovima izovog plana.

Pe{a~ku stazu i planirane zelene povr{ine na koti 91,u okviru javne povr{ine PP3, obezbediti ogradom mini-malne visine 1,20m prema parcelama uz Kara|or|evu ulicu.Odvodwavawe staze re{iti tako da ne ugroàva objekte is-pod staze. Ure|ewe javnih zelenih povr{ina dato je u tek-stualnom poglavqu B.4.7. „Javne zelene povr{ine”.

Zbog kori{}ewa dela javne pe{a~ke staze PP3, koja po-~iwe od Fru{kogorske, kao okretnice, po~etni deo staze uduìni od 5m planirati, nivelaciono se vezuju}i za Fru-{kogorsku, kao kolovozni zastor za merodavno optere}ewe,sa oblikovnim elementima koji ovaj segment povezuje sa ce-linom pe{a~ke staze.

Pe{a~ku stazu na koti 91, u okviru javne povr{ine PP4,obezbediti ogradom minimalne visine 1,20m prema gra|e-vinskoj parceli C1 (\umrukana) uz Kara|or|evu ulicu.

Odvodwavawe pe{a~kih staza re{iti tako da se neugroàvaju objekti ispod staze. Planirano je javno osve-tqewe svih pe{a~kih staza.

Ostale pe{a~ke povr{ine

Javna parcela PP9 formirana je radi obezbe|ewa jav-nog pristupa i ure|ewa neposredne okoline geolo{kog od-seka u dvori{nom delu Kara|or|eve 31, kao i radi javnogpristupa javnom liftu L4 koji povezuje PP9, pribli`nona koti Kara|or|eve ulice, i javnu pe{a~ku stazu PP3 nakoti 91 mnv. Parceli je obezbe|en pristup iz Kara|or|eveulice, preko k.p. 1961 i k.p. 1962, kojima je planom uslovqe-no obezbe|ewe javnog pristupa parceli PP9.

Pe{a~ki prostor u priobaqu – P (P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12)

U okviru povr{ina Zone â – priobaqa dominiraju pe-{a~ke povr{ine gp P1, P2, P3, P4, P6, P8, P11, P12.

Izlaskom stepeni{nih silaza sa platoa Kosan~i}evogvenca na Kara|or|evu ulicu i na Savu, pe{a~ki saobra}ajse ne prekida. Formiranim pe{a~kim kejom i pe{a~kimstazama ispod Kalemegdana, mogu}e je sti}i i do bastionaSvetog Jakova i desne obale Dunava. Du` keja formiranaje javna parcela P1 u okviru koje su, pored pe{a~kog pro-stora planirani i slu`beni kolski pristup pristanimaza re~ni putni~ki saobra}aj, pristup za interventna vozi-la, kao i zelene povr{ine i biciklisti~ka staza, a premagrafi~kom prilogu br. 5. Urbanisti~kim projektom u da-qoj razradi jasno razdvojiti parternim re{ewem i odgova-raju}om signalizacijom pomenute sadràje. Parterno re-{ewe gra|evinske parcele P1 ne sme da ugrozi vertikalnikej i wegovu osnovnu funkciju. U okviru parcele P1, mogu-}e je postavqawe tri monta`na transparentna prizemnaobjekta i ure|ewe parternih ba{ta u pe{a~kim ni{amaplanirane parkovske povr{ine, van glavnog toka pe{a~kestaze, naspram prva tri pro{irewa keja, nizvodno od mosta„Bratstvo i jedinstvo”, sa namenom ugostiteqstva ili ufunkciji turisti~ke ponude, shodno Odluci o uslovima i

na~inu postavqawa privremenih objekata na javnim povr-{inama u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, broj31/02 i pre~i{}en tekst broj 11/05). Objekti treba da budujedinstveno oblikovani na osnovu sprovo|ewa planiranogjavnog konkursa.

P a r c e l e P 3 , P 4 , P 1 1 u r e d i t i k a o p a r k o v s k oz e l e n i l o , p r e m a u s l o v i m a i z t e k s t u a l n o g

o d e q k a B . 4 . 7 . 2 . „ J a v n e p a r k o v s k e p o v r { i n e ”

Javnu gra|evinsku parcelu P12 urediti kao pe{a~kiprostor zone preko koje je omogu}ena veza dela priobaqa ugranicama plana i Velikog stepeni{nog silaza sa Kale-megdana (nalazi se van granica plana, ozna~en u {emi pe-{a~kog saobra}aja na grafi~kom prilogu br. 5). Potrebnoje jedinstvenim urbanisti~kim projektom, u daqoj razradi,obuhvatiti zonu Velikog stepeni{nog silaza, parceleP12, P6, P2 i odgovaraju}e delove parcela P7, P10 i P1,kako bi se, prema uslovima ZZZS, re{ila priroda i dispo-zicija pe{a~ke veze preko ulice Vojvode Bojovi}a, kao iodgovaraju}i elementi oblikovawa i materijalizacije, a uskladu sa ambijentom i asocijacijom na ovaj istorijski po-tez. Projektom treba nivelaciono i situaciono povezatikotu pe{a~ke staze u zoni Spoqne Sava kapije na koti79,45 mnv, sa kotom parcele P12 u zoni priobaqa.

Krovnu povr{inu parcele èlezni~kog tunela P7 ure-diti kao krovnu pe{a~ku ba{tu, na delu definisanom ugrafi~kom prilogu br. 5, a deo kao ure|eni javni parking,funkcionalno povezan sa javnim parkingom na gp P5.

Krovnu povr{inu objekta na gp P10 (Beton hala) uredi-ti kao javnu pe{a~ku povr{inu na koju se stupa sa spoqnihstepeni{ta kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5.Obavezno je jedinstveno idejno re{ewe pe{a~kih povr{i-na, uskla|eno sa uslovima u tekstualnim odeqcima V.5.„Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni â – zoni prio-baqa, gra|evinska parcela P10– Beton hala i B.4.7.3. „Dru-ge javne zelene povr{ine”. Parternim re{ewem potrebnoje obezbediti vezu izme|u zone stepeni{nih prilaza i lif-tova sa parkingom (P5) i stajali{tem za turisti~ke auto-buse u Kara|or|evoj ulici.

B.4.1.6.3. Biciklisti~ki saobra}aj (sadràj u okviru gp P1 u Zoni â – Priobaqe)

U ovom delu priobaqa izvedena je biciklisti~ka stazaprema PDR biciklisti~ke staze od Dor}ola do Ade Cigan-lije („Slu`beni list grada Beograda”, broj 25/05). Trasabiciklisti~ke staze prikazana je u odgovaraju}em grafi~-kom prilogu.

U zoni mosta „Bratstvo i jedinstvo” vertikalnom vezom(liftom) povezana je postoje}a biciklisti~ka staza i pla-nirana biciklisti~ka staza koja se pruà mostom „Brat-stvo i jedinstvo”. Biciklisti~ki lift nalazi se na pla-niranoj trasi LRT-a i u funkciji je do izgradwe LRT-a.

B.4.1.6.4. Re~ni putni~ki saobra}aj (sadràj u okviru u Zone â – priobaqe i Zoni âa

– zona pristana, sa pristupom sa gp P1)

Vertikalni kej na desnoj obali Save, u granicama pla-na lociran na poziciji km 0+305* do mosta „Bratstvo i je-dinstvo”, u okviru gp P1, svojim fizi~kim karakteristi-kama, opremom i infrastrukturom predstavqa funkcio-nalni primer operativne obale namewen iskqu~ivo zapristajawe brodova u linijskoj plovidbi, radi neophodnemanipulacije na kopnu, ne sa ciqem wihovog duèg zadr-àvawa i duèg boravka na tako ure|enoj obali.

U priobalnom pojasu – akvatoriju reke Save, u Zoni âau okviru granice ovog plana, locirano je putni~ko-re~nopristani{te u okviru koga su, gledano od mosta „Bratstvoi jedinstvo” ka U{}u, planirani: a) pristani za pristani-{te za lokalni putni~ki i javni saobra}aj, b) pristani zame|unarodno putni~ko pristani{te i ispred objekta Be-tonhale, c) pristani za pristani{te za lokalni putni~ki


i javni saobra}aj, ukupne duìne u granici plana oko730m. Orijentacioni broj, poloàj i dimenzije planira-nih pristana prikazani su u grafi~kom prilogu br. 5. Pla-nirani kapaciteti pristana zadovoqavaju potrebe defi-nisane na osnovu uslova nadle`nih institucija. Me|u pla-niranim pristanima treba da se na|u i kapaciteti za po-trebe javnih republi~kih i gradskih institucija.

Potrebne tehni~ke blokove na obali, sa neophodniminfrastrukturnim instalacijama za potrebe brodova (vo-da, struja, i TT instalcije) postavqati u pro{irenim de-lovima keja na parceli priobaqa P1, odnosno tako da seobezbedi kontinuitet pe{a~ke i biciklisti~ke staze po-red reke.

Pozicija obalnih bitvi, blokova sa prikqu~cima teh-ni~ke infrastrukture kao i ostale neophodne opreme zapotrebe pristani{ta za lokalni putni~ki i javni saobra-}aj, kao i me|unarodni saobra}aj, bi}e definisana izra-dom urbanisti~kih projekata, kako je to definisano uodeqku G.2 „Lokacije za daqu plansku razradu”. Blokovetehni~ke infrastrukture postaviti tako da ne ometaju pe-{a~ki, biciklisti~ki saobra}aj kao i pristupe putni~kimpristanima.

Uslovi za objekte nadgradwe pristana dati su u odeqkuV.5a. „Pravila gra|ewa u Zoni âa – zona pristana.” Loka-cija planiranog pristana za me|unarodni putni~ki saobra-}aj preuzeta je iz „Urbanisti~kih uslova za postavqawepristana za me|unarodni putni~ki saobra}aj na desnoj oba-li Save kod km 0+500** u visini zgrade Kapetanije”, ~ijaje realizacija á faze zapo~ela. Ukupna duìna ovog prista-na je 200,5 m, i sastoji se od ~etiri glavna pontona i jed-nog pomo}nog koji su me|usobno povezani, a planirani su ipotrebni sadràji kao nadgradwa na dva pontona. Ogradapristana treba da zadovoqi sigurnosne uslove za ovu vrstuobjekta i uslove „Jugoregistra” i treba je izvesti zajedno sakoritom pristana. Planirani broj zaposlenih je maksimal-no 20 po smeni. Planirana je fazna izgradwa pristana, ta-ko {to je u á fazi planirano postavqawe dva pontona od po50 m sa planiranim sadràjima nadgradwe, a u drugoj fazipostavqawe dva pontona od po 50 m sa obe strane faze á.

Me|unarodni putni~ki pristan se povezuje sa obalompreko ~etiri {ipavo|ice. Pe{a~ka komunikacija sa oba-lom je obezbe|ena preko pe{a~kog mosta koji je jednim kra-jem oslowen na pristan a jednim na obalu. U trupovimapontona nalaze se tankovi za otpadne sanitarne vode, tan-kovi za fekalne vode i tankovi za otpadna uqa sa brodova.Zapremina jednog tanka je 4m3. Na ovom pristanu planiranje slede}i obim saobra}aja: maks. jednovremeno vezivawe{est putni~kih brodova i opsluìvawe oko 600 putnika i300 ~lanova posade.

Do realizacije planiranog javnog parkinga na gp P5 upriobaqu, u okviru parcele P1 potrebno je obezbediti par-king prostor za tri autobusa i 10 putni~kih vozila.

Prema uslovima Lu~ke kapetanije, izme|u planiranogme|unarodnog putni~kog pristana i narednog pristananizvodno i uzvodno neophodno je predvideti razmak odmin. 40 m.

Prilikom obavezne izrade urbanisti~kog projekta itehni~ke dokumentacije za putni~ke pristane potrebno jeostvariti saradwu sa svim nadle`nim institucijama: Lu~-kom kapetanijom Beograd, Vodoprivredom i Hidrozavodom,Plovnim putevima i pristani{tima.

B.4.1.7. U s l o v i z a p a r c e l e P 6 , P 7 , P 8 , P 9 , d o p r i v o | e w a p r o s t o r a p l a n i r a n o j n a m e n i

Javne gra|evinskim parcelama P6, P7, P8, P9, koje ima-ju planiranu namenu javne pe{a~ke i parkovski ure|ene ze-lene povr{ine, sa sadràjima i uslovima za ure|ewe opi-sanim u tekstualnim odeqcima B.4.1.6.2. „Pe{a~ki saobra-}aj”, B.4.7.2. „Javne parkovske povr{ine”, B.4.7.3. „Drugejavne zelene povr{ine” i V.5. „Zona â– priobaqa”, u posto-je}em stawu, u celini ili delovima, koristi èleznica zaèlezni~ku prugu planiranu za uklawawe.

Izgradwom èlezni~kog mosta prema Vin~i i stvara-wem uslova za vo|ewe teretnog èlezni~kog saobra}aja poobodu Beograda, prema GP Beograda do 2021, dvokolose~napruga oko Kalemegdana se ukida, {to je planskim re{ewi-ma ovog plana u potpunosti ispo{tovano.

Do privo|ewa planiranoj nameni parcela P6, P7, P8,P9, dok se predmetna pruga ne ukloni, potrebno je ispo-{tovati slede}e uslove:

– Na delu otvorene dvokolose~ne pruge je zbog bezbed-nosti pe{aka potrebno planirati izgradwu za{titnihograda visine 2m iznad kote gorwe ivica {ine, na mini-malnom rastojawu od 6m od osovine krajweg koloseka, a iz-uzetno, na mestima gde usled prostornih ograni~ewa nijemogu}e ispo{tovati ovaj uslov, za{titna ograda se moèpostaviti na minimalnom rastojawu od 3m od osovinekrajweg koloseka. Ove za{titne ograde mogu biti re{etka-ste, ì~ane ili od providne plasti~ne mase, kako bi sesmawio negativan vizuelni efekat.

– U zoni mosta „Bratstvo i jedinstvo” Kara|or|eva uli-ca je planirana na rastojawu mawem od 8m od osovine kraj-weg koloseka, s tim da se izme|u planirane saobra}ajnicei èlezni~ke pruge postave slede}e za{titne ograde: a)krajwu ta~ku gorweg stroja saobra}ajnice ograditi armi-rano betonskom za{titnom ogradom tipa „New Jersy”, mak-simalne visine do 1,1 m, b) u ciqu za{tite pe{aka izme|uove ograde i èlezni~ke pruge postaviti za{titnu ograduvisine 2 m iznad kote gorwe ivice {ine, na minimalnomrastojawu od 3 m od osovine krajweg koloseka èlezni~kepruge.

– Postoje}i putni prelaz kod km 5+590** planirati zagra|evinsko ure|ewe i opremawe savremenim signalno-si-gurnosnim ure|ajima.

Do izme{tawa pruge dozvoqeni su svi postupci odrà-vawa postoje}ih postrojewa èleznice u granicama planai za to odre|enih javnih parcela, bez mogu}nosti wihovogpro{irivawa i promene tehni~kih karakteristika.

Projekat planirane ograde i rampe na slu`benom put-nom prelazu iz Kara|or|eve ulice mora da odobri Komisi-ja za planove Skup{tine grada Beograda.

B.4.2. Komunalna hidrotehni~ka infrastruktura

Sve planirane hidrotehni~ke mreè prikazane su ugrafi~kom prilogu br. 6. i u grafi~kom prilogu br. 9.

B.4.2.1. V o d o v o d n a m r e ` a i o b j e k t i

Predmetni planski dokument obuhvata teritoriju „Sav-ske padine” koja se nalazi u á visinskoj zoni snabdevawavodom (kote terena 74.00–125.00 mnm).

Dopremawe vode na podru~je „Savske padine” vr{i sepreko dovoda vode Ø300 mm, koji je izgra|en Kara|or|evomulicom, Dowogradskim bulevarom i ulicom Cara Du{anai dovoda vode 2hØ700 mm izgra|enih preko mosta „Brat-stvo i jedinstvo” a sa druge strane putem nezavr{enog do-voda vode Ø700 mm koji je izgra|en od CS „Ta{majdan” doulice Tadeu{a Ko{}u{ka na Dor}olu.

Postoje}a sekundarna vodovodna mreà pre~nika Ø125 mm,Ø100 mm, Ø80mm a mestimi~no Ø6/4” i Ø4/4”mm pored toga{to nije u zadovoqavaju}em stawu, nije ni zadovoqavaju}egpre~nika da bi obezbedila dovoqne koli~ine vode.

S obzirom na to da se po svojoj lokaciji ovaj kompleksnalazi na kraju Terazijskog grebena, u sada{wim uslovimasnabdevawe vodom nije najurednije po{to nema dovoqnekoli~ine vode, a ni pritisak nije zadovoqavaju}i.

Da bi se obezbedila dovoqna koli~ina vode neophodnoje izvr{iti polagawe dela magistralnog cevovoda Ø700mm u ulici Tadeu{a Ko{}u{ka, koji ide od ulice MikeAlasa, zatim Pariskom i Gra~ani~kom ulicom do ugla saulicom Carice Milice, kojom se spu{ta do Jug Bogdanove,gde se povezuje na postoje}i cevovod Ø700. Za pomenuti

––––––––––

** Stacionaè su definisane uslovima nadle`nih institutcija.


magistralni cevovod obezbe|en je rezervat u okviru ovogplanskog dokumenta i izra|eni su UTU za polagawe pri-marnog dovoda vode za snabdevawe prve visinske zone zapodru~je „Dor}ola-áá deo” broj 4548/79.

Svi uli~ni sekundarni cevovodi, ~iji su pre~nici ma-wi od Ø150 mm ili se nalaze van javnih povr{ina i tro-toara planiranih saobra}ajnica rekonstruisa}e se na mi-nimalni pre~nik Ø150 mm.

Zbog rekonstrukcije Kara|or|eve ulice, postoje}a vodo-vodna mreà Ø150 mm i Ø300 mm, koja se nalazi u postoje-}em kolovozu, izme{ta se u planirani trotoar.

Trase planiranih i postoje}ih cevovoda moraju biti ujavnim povr{inama, formirani u prstenastu strukturu.

Snabdevawe vodom i neposredno prikqu~ewe objektatasa predmetnog plana vr{i}e se sa sekundarnih uli~nih ce-vovoda 150 mm.

Na vodovodnoj mreì obezbediti dovoqan broj nadzem-nih hidranata za potrebe protivpoàrne za{tite.

B.4.2.2. K a n a l i z a c i o n a m r e ` a i o b j e k t i

Podru~je obuhva}eno predmetnim planskim dokumentomnalazi se na Savskoj padini koja pripada centralnom si-stemu gradske kanalizacije.

Kanalizacija je ve} izgra|ena po op{tem sistemu, {toostaje opredeqewe i za planirano stawe.

Rekonstrukcijom {ireg kanalizacionog sistema pred-vi|eno je da se upotrebqene vode prebace na Dunavski sliv.

U tu svrhu ve} je izgra|ena CS „@elezni~ka stanica” ikolektor dimenzija 80/135 cm u Kara|or|evoj ulici od Ve-likih stepenica do crpne stanice.

Atmosferske vode se preko postoje}ih preliva separi-{u i postoje}im kolektorom 60/110 cm u Kara|or|evoj uli-ci uvode u reku Savu. Postoje}i kolektor 60/110 cm u Kara-|or|evoj ulici odvodi samo ki{ne vode.

Sve ulice ove teritorije imaju izgra|enu mreù kana-lizacije ~iji su pre~nici Ø250 mm, Ø300 mm, Ø350 mm iØ400 mm do kolektora 60/110 cm u ulicama Kosan~i}ev ve-nac, Topli~in venac, Kneza Sime Markovi}a, Pop Luki-noj, Kraqevi}a Marka.

Planirano izme{tawe Kara|or|eve ulice zahteva dis-locirawe sekundarnih kanala u pojas kolovoza planiranesaobra}ajnice, dok se postoje}i kolektori OB 60/110 i FB80/125 zadràvaju u postoje}em stawu.

Pojedina~ni direktni prikqu~ci na kolektor 80/125cm nisu dozvoqeni.

Du` Kara|or|eve ulice i kroz planirani parking u zo-ni pristani{ta na Savi, planirana je ki{na kanalizacijau ciqu sakupqawa atmosferskih voda sa tramvajskih {ina.

Na raskrsnici ulica Marka Kraqevi}a, Hercegova~kei Kara|or|eve predvi|a se zamena dve ~eli~ne cevi Ø400mm, sifonom 250/120.

Na mestima prikqu~ewa planiranih ki{nih kanala napostoje}i OB 60/110, kao i neposredno pred izliv u rekuSavu, potrebno je postaviti separatore i talo`nike kakobi se obezbedio dozvoqeni kvalitet vode potreban za kate-goriju vode kojoj pripada reka Sava.

Kvalitet otpadnih voda koje se ispu{taju u gradski ka-nalizacioni sistem mora da odgovara Pravilniku o teh-ni~kim i sanitarnim uslovima za upu{tawe otpadnih ovo-da u gradsku kanalizaciju (~lan 15. Odluke o kanalizaciji).

Ispu{tawe voda iz garaà sa sadràjem uqa, masti,benzina, itd., vr{iti preko talo`nika i separatora (odva-ja~a) masti i uqa.

B.4.2.3. V o d o p r i v r e d n i u s l o v i

Zauze}e vodne akvatorije i obale kao dela vodnog ze-mqi{ta propisano je zakonom o vodama („Slu`beni gla-snik RS”, broj 46/91).

Na desnoj obali Save, u zoni planiranog putni~kog pri-stani{ta (km 0+610** do km 1+100**), kota platoa kejskogzida je 75,5 m. Kejski zid je izgra|en od „larsen” talpi.

––––––––––

** Stacionaè definisane uslovima nadle`nih institucija.

Za uzvodni, slobodni deo terena prema Kara|or|evojulici, izme|u Beton hale i mosta „Bratstvo i jedinstvo”,koji je nivelaciono blizu kote terena pristani{ta, potre-ban kriterijum za{tite od velike vode, sa kotom od 77,20mnm, obezbediti kroz parterno ure|ewe terena, tako {to }ese povezati odbrambena linija od velikih voda sa uzvodnimdelom u sklopu ure|ewa Savskog amfiteatra.

Za bezbedan privez, sidri{te i sigurnost plovnih obje-kata treba izvr{iti prora~une, pri ~emu se mora imati uvidu dijapazon opaènih vodostaja, pojava i uticaj leda ivetra i poloàj postoje}ih hidrotehni~kih objekata ugra-|enih u konstrukciju keja, ukqu~uju}i i sam objekat keja.

Prikqu~ewe plovila i splavova na planiranu infra-strukturu vr{iti preko tehni~kih blokova lociranih naobali.

Radovi na obezbe|ivawu neophodne infrastrukture iinstalacija ne smeju da ugroze vodoprivredne objekte, kaoni redovno odràvawe i sprovo|ewe odbrane od poplava.

Sve otpadne vode koje nastaju na „plovilima” moraju seevakuisati do tzv. „septi~kog tanka” potrebne zapremine.Ovi tankovi su sme{teni na plovnim objektima. Evakuaci-ju upotrebqenih voda iz tankova vr{iti prepumpavawem uplanirani fekalni kanal Ø250 mm. Ispu{tawe otpadnihvoda u vodotok nije dopu{teno.

Aktivnosti vezane za plovne objekte ne smeju da produ-kuju opasne i druge materije, koje mogu zagaditi vodotok iizvori{te Beogradskog vodovoda.

B.4.3. Elektroenergetska mreà i postrojewa

Sve planirane elektroenergetske mereè i postrojewaprikazani su u grafi~kom prilogu br. 7. i u grafi~komprilogu br. 9.

Na predmetnom podru~ju izgra|ena je elektri~na dis-tributivna mreà naponskog nivoa 1 kV, 10 kV i 35 kV.Postoje}i vodovi izvedeni su podzemno. Postoje}e saobra-}ajnice su opremqene instalacijama javne rasvete.

Du` Kara|or|eve i Pariske ulice izgra|ena je tramvaj-ska kontaktna mreà JGS-a na odgovaraju}im stubovima izategama vezanim na susednim objektima. Za potrebe napa-jawa postoje}eg tramvajskog saobra}aja izgra|ena je ispra-vqa~ka stanica 10/0,6 kV „Sava” u Crnogorskoj ulici. Po-stoje}i vodovi 1 kV JGS-a su izgra|eni podzemno.

U okviru predmetnog kompleksa izgra|ena je TS 10/0,4kV (reg. br. B-1674) kao slobodnostoje}i objekat.

Za odre|ivawe potrebnog jednovremenog optere}ewa ko-ri{}ena je Preporuka EDB-a br. 14 b za stambene objekte,kao i podaci o potrebnom specifi~nom optere}ewu za po-jedine vrste objekata:

– objekti ugostiteqstva 100-150 W/ m2 povr{ine– objekti poslovawa 80-120 W / m2 povr{ine– {kole i de~je ustanove 60-80 W / m2 povr{ine– ostale namene 30-120 W / m2 povr{ineNa osnovu urbanisti~kih pokazateqa, za potrebe plani-

ranih potro{a~a izgraditi 12 TS 10/0,4 kV kapaciteta1000 kVA.

Planirane TS 10/0,4 kV su raspore|ene po blokovima: – 2 TS 10/0,4 kV u bloku 8,– 1 TS 10/0,4 kV u blok 10,– 5 TS 10/0,4 kV u blok 11,– 3 TS 10/0,4 kV u blok 12,– 2 TS 10/0,4 kV u blok 13.Planirane TS 10/0,4 kV izgraditi u sklopu gra|evin-

skih objekata pod slede}im uslovima:– prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kV, svojim dimenzija-

ma i rasporedom treba da posluè za sme{taj transforma-tora i odgovaraju}e opreme,

– prostorije za TS predviditi u nivou terena ili sa ne-znatnim odstupawem od prethodnog stava,

– transformatorska stanica kapaciteta 1.000 kVA mo-ra imati dva odvojena odeqewa: jedno odeqewe za sme{tajtransformatora i jedno odeqewe za sme{taj razvoda viso-kog i niskog napona. Svako odeqewe mora imati nesmetandirektan pristup spoqa,


– betonsko postoqe u odeqewu za sme{taj transforma-tora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcijezgrade, izme|u oslonca transformatora i transformatorapostaviti elasti~nu podlogu u ciqu presecawa akusti~nihmostova (prenosa vibracija),

– obezbediti zvu~nu izolaciju tavanice prostorije zasme{taj transformatora i blokirati izvor zvuka du` zi-dova prostorije,

– predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS.Kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta

najmawe {irine 3 m do najbliè saobra}ajnice.U svakom novom objektu koji se gradi ili na wegovoj

parceli, prema planskom ure|ewu prostora, predvideti mo-gu}nost izgradwe nove TS 10/0,4 kV prema pravilima grad-we, osim ako je uslovima EDB-a druga~ije predvi|eno. Uku-pan broj novih TS 10/0,4 kV koji se odobrewem za izgradwumoè dati ne sme biti ve}i od planom predvi|enog broja.

Za prikqu~ewe planiranih potro{a~a potrebno je izvr-{iti rekonstukciju postoje}e TS 35/10 kV „Zeleni venac”.

Planirati dva voda 10 kV koji se polaù du` Crnogor-ske i ulice Gavrila Principa, du` postoje}ih i planira-nih saobra}ajnica, u obliku petqe, od rekonstruisane TS35/10 kV „Zeleni venac”. Planirane TS 10/0,4 kV prikqu-~iti na planirane podzemne vodove na principu ulaz-izlaz.

Planiranu TS 10/0,4 kV u bloku 13, koja napaja plani-rani pristan za me|unarodni putni~ki saobra}aj, izgradi-ti na gra|evinskoj parceli TI2, prema Urbanisti~kimuslovima za postavqawe pristana za me|unarodni putni~kisaobra}aj na desnoj obali Save kod km 0+500. (arh.br.predmeta 350-3818/03) i uslovima datim u ovom planu u tek-stualnom odeqku V.5. „Pravila gra|ewa u zoni V – prioba-qe”, kao i prema grafi~kim prilozima br. 5 i br. 15.

Postoje}u TS 10/0,4 kV (reg. br. B-1674) izmestiti uplanirani objekat K3.

Planirane vodove 10 kV izvesti ispod trotoarskogprostora postoje}ih i planiranih saobra}ajnica podzem-no, u rovu potrebnih dimenzija.

Planirani vodovi 10 kV koji izlaze iz granice ovogplana bi}e predmet posebnog planskog dokumenta.

Postoje}e elektri~ne vodove koji su u koliziji sa pla-niranim sadràjem izmestiti na novu lokaciju.

Napojne vodove kontaktne mreè planiranog tramvaj-skog saobra}aja izvesti ispod trotoarskog prostora ulicaFru{kogorske, Kara|or|eve i Pariske, ispod saobra}aj-nih i slobodnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih di-menzija. Postoje}e elektroenergetske vodove koji mogu bi-ti ugroèni rekonstrukcijom kolovoza, tramvajske pruge itramvajske kontaktne mreè mehani~ki za{tititi.

Sve planirane saobra}ajnice i pe{a~ke staze opremi-ti instalacijama javnog osvetqewa. Osvetqewem planira-nih saobra}ajnica i parking prostora posti}i sredwi ni-vo luminancije od oko 0,8 cd/m2. Osvetqewem slobodnihpovr{ina posti}i sredwi osvetqaj od oko 20 lx. Za osve-tqewe primeniti savremene svetiqke sa sijalicama naprincipu natrijuma visokog pritiska koje imaju dobre fo-tometrijske karakteristike.

Manipulativni prostor pristana u priobalnom pojasuopremiti instalacijama javnog osvetqewa.

Slobodne povr{ine du` obale Save opremiti instala-cijama dekorativnog osvetqewa. Dekorativno osvetqeweuskladiti sa ve} izgra|enim dekorativnim osvetqeqemdu` Savske obale.

Napajawe svetiqki javnog i dekorativnog osvetqewa vr-{i}e se iz posebne mreè javnog osvetqewa. Vodove javnogosvetqewa izvesti podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.

Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa sveelektri~ne vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju.

B.4.4. Telekomunikaciona mreà i objekti

Sve planirane telekomunikacione mreè i postrojewaprikazani su u grafi~kom prilogu br. 7 i u grafi~komprilogu br. 9.

Podru~je plana pripada kablovskom podru~ju ATC Aka-demija áá.

Za potrebe sada{wih korisnika izgra|ena je odgovara-ju}a TK kanalizacija i TK mreà potrebnog kapaciteta.Postoje}a TK mreà je izvedena ispod saobra}ajnih i slo-bodnih povr{ina, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.

Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~a-ka koristi}e se princip:

– svaki stan 1,5 telefonski prikqu~ak, – za poslovawe i delatnosti na svakih 30–50 m2 korisne

povr{ine po jedan telefonski prikqu~ak.Ukupan broj telefonskih prikqu~aka za planirane

objekte je oko 1.100. Za potrebe planiranih korisnika potrebno je formi-

rati nova kablovska podru~ja koja }e pripadati isturenomstepenu „Kosan~i}ev venac”. Za potrebe isturenog stepenaobezbediti oko 50 m2 u planiranim objektima u okvirubloka 10. Vezu isturenog stepena sa ATC Akademija ááostvariti preko postoje}e TK kanalizacije.

Za planirane korisnike je potrebno da se izgradi novaTK kanalizacija sa odgovaraju}im TK vodovima. Postoje}uTK kanalizaciju treba pro{iriti za potreban broj cevi.Planirane TK vodove izgraditi du` saobra}ajnih povr{i-na, podzemno, u rovu potrebnih dimenzija.

U planiranim objektima treba izgraditi unutra{weku}ne izvode potrebnog kapaciteta.

Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawatla i na svim onim mestima gde se TK kablovi uvode uobjekte kablove postaviti u za{titne cevi. TK instalaci-je koje su ugroène planiranom izgradwom izmestiti nabezbedno mesto.

B.4.5. KDS mreà i objekti

Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnov-noj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio iTV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede-}e servise: internet, telemetriju, video na zahtev, videonadzor, govorne servise itd.

Generalnim planom je predvi|ena izgradwa tehnolo{kijedinstvene digitalne infrastrukture, ~ime }e se re{itiproblemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekontroli-sana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetimapristupne i transportne mreè nacionalnog operatera itd.

Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u korido-ru planiranih i postoje}ih TK vodova – TK kanalizacije.Planirane vodove KDS izgraditi podzemno, u rovu potreb-nih dimenzija.

B.4.6. Toplovodna mreà i postrojewa

Planirana toplovodna mreà i postrojewa prikazanisu u grafi~kom prilogu br. 8 i u grafi~kom prilogu br. 9.

Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemutoplane „Dunav”, odnosno toplotnom konzumu magistralnogtoplovoda Ø355,6/5,6 mm koji je poloèn u koridorima uli-ca Topli~in venac, Mar{ala Birjuzova i Pop Lukine. Po-red objekata koji su prikqu~eni na daqinski sistem greja-wa, postoji i izvestan broj potro{a~a koji ostvaruju svojepotrebe za toplotnom energijom preko svojih kotlarnica.

Na bazi urbanisti~kih pokazateqa datih ovim planomizvr{ena je procena toplotnog konzuma za sve postoje}e iplanirane povr{ine u skladu sa wihovom spratno{}u i na-menom i on iznosi Q= 22875 KW.

Toplovodnu mreù izvoditi beskanalno sa predizolo-vanim cevima. Minimalna dubina ukopavawa toplovodnihcevi iznosi 0,8m u odnosu na gorwu ivicu cevi. Planira-ne toplovode polagati u javnim povr{inama omogu}avaju}iprikqu~ewe za svaki postoje}i i planirani objekat.

Tako|e, potrebno je izme{tawe postoje}e toplovodnemreè koja se nalazi van javne povr{ine a u funkciji jesnabdevawa vi{e od jednog korisnika.

Sve postoje}e kotlarnice ugasiti, pretvaraju}i ih u to-plotne podstanice i prikqu~iti na daqinski sistem grejawa.


Trasa planiranog magistralnog toplovoda Ø610/800mm du` pristani{ta data je orijentaciono u vidu za{tit-nog koridora i moè se mewati izradom posebne planskedokumentacije za pomenuti magistralni toplovod koji spa-ja grejna podru~ja toplana „Dunav” i „Novi Beograd”.

Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreèi postrojewa po{tovati sve propise iz „Odluke o snabde-vawu grada toplotnom energijom” („Slu`beni list gradaBeograda”, broj 2/87).

B.4.7. Javne zelene povr{ine

U okviru podru~ja plana analiti~ki su definisanegra|evinske parcele za javne pe{a~ke povr{ine, ozna~enesa PP i P na kojima su planirani sadràji zelenila, ka-ko je dato u grafi~kim prilozima br. 4, br. 5. i br. 15. De-oba i prenamena parcela i sadràja parcela nije dozvoqe-na, a detaqno ure|ewe definisa}e se projektima.

Planirano je zadràvawe, sanacija i revitalizacijapostoje}ih zelenih i rekreativnih povr{ina, gde je to bi-lo mogu}e, kao i unapre|ewe i poboq{awe postoje}eg sta-wa i ure|ewe novih zelenih prostora.

U okviru javnih zelenih povr{ina nije dozvoqena iz-gradwa ni postavqawe privremenih ili stalnih objekatakoji nisu u skladu sa pravilima ovog plana, ni bilo kakvaintervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijomjavnog zelenila, koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambi-jentalne vrednosti javnog prostora.

B.4.7.1. J a v n o z e l e n i l o u r e g u l a c i j i s a o b r a } a j n i h p o v r { i n a

B.4.7.1.1. Uli~ni drvoredi i uli~no linearno zelenilo

U ciqu unapre|ewa sistema gradskog zelenila planira-no je zadràvawe postoje}ih kvalitetnih uli~nih drvore-da, wihova dopuna, eventualna postepena rekonstrukcijaili zamena neodgovaraju}ih vrsta, kao i osnivawe novihdrvoreda u ulicama koje ih nemaju.

U potpunosti se zadràvaju postoje}i kvalitetni drvo-redi miri{qave lipe (Tilia cordata) i uli~ni linearnitravwaci du` ulice Kosan~i}ev venac i Kraqa Petra.Planira se formirawe kontinualnog drvoreda du` obeulice, zamena o{te}enih i obolelih sadnica, dopuna nedo-staju}ih i mere nege za postoje}e drvoredne sadnice. Zasadwu se koriste rasadni~ki odnegovane sadnice visine3,5 m i min. prsnog pre~nika 10 cm, iste vrste drve}a.

Zasnivawe novog jednostranog, kontinualnog drvoredaplanirano je u okviru nove regulacije Kara|or|eve ulice.Na deonici izme|u novih stepenica, u okviru javne parce-le objekta kulture (K3) i Malih stepenica (PP1), plani-ran je drvored kroz sredinu travne ba{te ~ija {irina iz-nosi 2,0 m, a udaqewe od ivice kolovoza 1,5 m. Drvored jesastavqen od {kolovanih sadnica niskih li{}ara, koji seodlikuju krupnim li{}em i gustom kro{wom.

Prilikom izbora vrste drve}a, opredeliti se za one vr-ste koje odgovaraju prirodnim uslovima sredine i stani-{tu i ujedno, koje mogu delimi~no sanirati negativne uti-caje od izduvnih gasova i preterane buke.

Sadnice se postavqaju na me|usobnom rastojawu min. 5 m a wihov ta~an raspored uskla|uje se sa ulazima u objek-te kao i trasama instalacija tehni~ke infrastrukture,prema vaè}im propisima.

U okviru saobra}ajnice SP3 – Bulevar vojvode Bojovi-}a, zelene povr{ine uz padinu Beogradske tvr|ave, koje suu regulaciji saobra}ajnice urediti tako da sa padinompredstavqaju vizuelnu celinu.

B.4.7.1.2. Zelenilo uz parking prostore i u tramvajskojokretnici

Javni parking u zoni priobaqa (P5), kao i ostali otvo-reni parkinzi zasewuju se sadwom drve}a na svako tre}e par-king mesto. Za zasenu se primewuju rasadni~ki odnegovane

drvoredne sadnice niskih li{}ara koje se odlikuju gustomkro{wom i otporno{}u na uslove sredine, a posebno na iz-duvne gasove i pra{inu. Postavqawem grani~nika oko sad-nih jama drve}e se {titi od eventualnih o{te}ewa od stra-ne vozila. Na parking prostorima se planira zastor od be-tonskih raster elemenata sa zatravqenim spojnicama.

Prilikom rekonstrukcije tramvajske okretnice (TO) unajve}oj mogu}oj meri sa~uvati postoje}e zasade ~etinara, aslobodnu povr{inu okretnice urediti kao parkovsku povr-{inu.

B.4.7.2. J a v n e p a r k o v s k e p o v r { i n e

Povr{ine u okviru javnih parcela priobaqa P1, P2,P3 P4, P6, P8 i P11, ozna~ene u grafi~kim prilozima br.4. i br. 5. kao zelene povr{ine, ure|uju se parkovski sa re-prezentativnim elementima parternog ure|ewa, bez sadwevisokog drve}a. Mogu}a je mestimi~na sadwa ili sadwa ma-we grupacije niskih li{}ara, pa`qivo lociranih, kako sene bi remetile vizure. Parkovske povr{ine opremaju se uo-bi~ajenim mobilijarom (klupe za sedewe, korpe za otpatke,no}na rasveta i sl.) i pe{a~kim stazama. Za odràvawe ze-lenila u su{nom periodu, planira se izgradwa ba{ten-skih hidranata.

[karpe u priobaqu i prema Brankovoj ulici ure|uju sesadwom poleglog, listopadnog i zimzelenog `buwa, kao izastirawem me{avinom trava koje formiraju kompaktankorenov sistem.

Ure|ewe parkovske povr{ine parcele P11 nivelacio-no i situaciono povezati sa obodnim saobra}ajnicama –Kara|or|evom i parkingom, kao i sa krovnom ba{tom i pe-{a~kim povr{inama objekata na parceli P7 (tunel) i P10(Beton hala). Parterno ure|ewe ove parcele treba da omo-gu}i neometan pristup stajali{tu turisti~kih autobusa uKara|or|evoj ulici.

Do uklawawa èlezni~ke pruge sa parcela P6, P7, P8,P9, kontaktne parcele P1, P2, P3, P4, urediti kao parkov-ske povr{ine u skladu sa raspoloìvim prostornim mo-gu}nostima i grafi~kim prilogom br. 5, a delove parcelaP6, P7, P8, koje nisu u suprotnosti sa uslovima iz odeqkaB.4.1.7. „Uslovi za saobra}ajne povr{ine koje se uklawaju,do privo|ewa prostora planiranoj nameni”, tako|e uredi-ti kao ozelewene parkovske povr{ine.

U oviru parcela P1 i P8, odgovaraju}im parternim re-{ewem, u kontekstu celine parkovske povr{ine, na potezuod Beton hale do mosta „Bratstvo i jedinstvo”, izme|u sta-cionaà km 0+630* i km 0+940*, realizovati uslove obez-be|ewa od visokih voda prema uslovima iz odeqka B.4.2.3.„Vodoprivredni uslovi” i B.6.1. „Urbanisti~e mere za-{tite ìvotne sredine”.

B.4.7.3. D r u g e j a v n e z e l e n e p o v r { i n e

U okviru javne parcele priobaqa P7, na kojoj se, douklawawa èlezni~ke pruge, nalazi èlezni~ki tunel, deokrovne ravni tunela urediti kao krovnu ba{tu, uz primenusvih propisanih mera za weno pravilno funkcionisawe(nasipawe min. 60 cm, drenaà, odvodwavawe), sa odgova-raju}im zasadima. Poèqno je da se ure|ewe krovnih ravnitunela (P7) i Beton hale (P10) re{i jedinstvenim projek-tom. Procentualno u~e{}e zelenila iznosi min. 60%.

U okviru javne parcele trga PP7, ispod koje se nalazitrasa i stajali{te LRT, kao i vi{eeta`na podzemna javnagaraà, krovnu ravan urediti kao parkovsku povr{inu, saodgovaraju}im zasadima. Procentualno u~e{}e zelenilaiznosi min. 40%.

Pe{a~ki prolaz u zoni obezbe|ewa padine na parceliPP3 ure|uje se parterno. U ciqu delimi~nog zasewivawaprostora, dozvoqava se sadwa niskog drve}a sa plitkim ko-renovim sistemom.

––––––––––* Stacionaè odre|ene na osnovu uputstva Ustanove za odràvawe

polovnih puteva „Plovput” i Ministarstva za kapitalne investicije –Sektor vodni saobra}aj.


Parcela K1, oko objekta Konaka knegiwe Qubice, uz za-dràvawe postoje}eg drve}a, ure|uje se kao dvori{ni vrt,primenom parternih vrtnih elemenata uskla|enih sa arhi-tektonskim oblikovawem objekta. Preporu~uje se sadwasitnolisnog zimzelenog `buwa ili niskog drve}a, ~ija sekro{wa moè orezivati i skulpturalno oblikovati.

Skver u pe{a~koj ulici, na parceli PP6 ure|uje se pre-ma raspoloìvom prostoru. Mogu}nosti dozvoqavaju orga-nizaciju maweg prostora za sedewe u zasenu 2–3 stablasredwih li{}ara sa dekorativnim kro{wama.

Na parceli O1, u dvori{tu O[ „Kraq Petar á Kara-|or|evi}”, u ulici Kraqa Petra á, nalazi se stogodi{westablo paulovnije (Paulovnia tomentosa). Visine oko 13m i{irine kro{we oko 16 m, koje je re{ewem broj 352-82/89od 19. novembra 1979. godine, donetim od Republi~kog za-voda za za{titu prirode, za{ti}eno kao spomenik prirode.Zbog zdravstvenog stawa i sada{weg izgleda, stablo vi{ene ispuwava uslove i kriterijume za{tite, te je pokrenutainicijativa da se skine za{tita pod brojem 02-677/1 od 15.jula 2003. Za neophodne intervencije na samom stablu ilina prostoru koji prekriva povr{ina wegove kro{we, po-trebno je pribaviti posebne uslove i saglasnosti Zavodaza za{titu prirode, kao i stru~ne slu`be staraoca JKP„Zelenilo Beograd”.

B.4.7.4. D r u g e z e l e n e p o v r { i n e s a j a v n i m k o r i { } e w e m

Kosi potporni zid izme|u ulica Kara|or|eve i Kosan-~i}ev venac, na pribli`noj koti 91 mnv, u okviru parcelePP3, ozelewava se zimzelenim puzavicama sa dekorativ-nim cvetovima, kako bi se ostvario vizuelni efekat tokomcele godine.

Zaravani kaskadnog potpornog zida (PK), u okviru par-cele PP3, oplemewuju se sadwom `buwa i cve}a sa razli-~itim vegetacionim periodom kako bi se koloritni efek-ti smewivali.

Kompleksi uz objekte javnih namena ure|uju se u skladusa konkretnom namenom i arhitektonskim oblikovawemobjekta.

B.4.7.5. Z e l e n i l o n a o s t a l i m g r a | e v i n s k i mp a r c e l a m a

Pove}awe povr{ina za ozelewavawe, prilikom rekon-strukcije postoje}ih objekata, ostvaruje se ra{~i{}ava-wem dvori{ta.

Ukoliko prostorne mogu}nosti ne dozvoqavaju realiza-ciju zelenih povr{ina, planira se ozelewavawe krovnih po-vr{ina podzemnih i prizenmih etaà, vertikalno ozelewa-vawe fasada, ograda, uli~nih stubova, ure|ewe balkona i sl.

Na katastarskoj parceli broj 1925, crkvene porte Sabor-ne crkve, nalaze se ~etiri stabla tise koja su re{ewem br.501-851/05-Hááá-01 od 24. oktobra 2005, donetim od Republi~-kog zavoda za za{titu prirode, stavqena pod za{titu kaospomenik prirode. Iz tog razloga svi eventualni radovi ko-ji bi mogli ugroziti ova stabla nisu dozvoqeni. Neophodneintervencije na samim stablima ili na prostoru koji pre-krivaju povr{ine wihovih kro{wi, potrebno je pribavitiposebne uslove i saglasnosti Zavoda za za{titu prirode kaoi stru~ne slu`be staraoca JKP „Zelenilo Beograd”.

B.4.8. Uslovi za evakuaciju otpada

Za evakuaciju otpadaka sastava kao ku}no sme}e iz pla-niranih objekata na predmetnom prostoru, neophodno je na-baviti sudove – kontejnere, zapremine 1.100 litara i gab.dimenzija: 1,37 h 1,20 h 1,45 m, ~iji }e se potreban broj iz-ra~unati ra~unskim putem uz kori{}ewe aproksimacije: 1kontejner na 800 m2 korisne povr{ine prostora. Zatim seodre|uju i wihove lokacije.

Kontejneri mogu biti postavqeni na slobodnim povr-{inama ispred objekata, na izbetoniranim platoima ili uposebno izgra|enim ni{ama use~enim u trotoar ili na

trotoaru sa oborenim ivi~wakom (ukoliko je trotoar {i-ri od 3 m), u prostorijama za dnevno deponovawe sme}a unu-tar samih objekata ili u unutra{wosti kompleksa. Pro-stor za odlagawe sme}a novoplaniranih objekata mora bi-ti re{en unutar korisni~kih parcela.

Pristupne saobra}ajnice lokacijama sudova za sme}etreba da budu najmawe {irine 3,5 m – za jednosmerni i 6 m– za dvosmerni saobra}aj. U slu~aju slepih ulica, na wiho-vim krajevima se obavezno grade okretnice za komunalnavozila gabaritnih dimenzija: 8,60 h 2,50 h 3,50 m, sa oso-vinskim pritiskom od 10 tona i polupre~nikom okretawa11,00m. Maksimalni nagib saobra}ajnice moè biti 7%, amaksimalno ru~no gurawe kontejnera od pretovarnog mestado kom. vozila iznosi 15 m po ravnoj podlozi bez ijednogstepenika i sa usponom do 3%.

Minimalno udaqewe sudova za sme}e od raskrsnice mo-ra biti 5 m, radi preglednosti saobra}aja.

Prostorije za sme}e – sme}are unutar objekata, grade sekao zasebne, zatvorene prostorije, bez prozora, sa sl. osve-tqewem, jednim to~e}im mestom sa slavinom i holenderom,Gajger-slivnikom i re{etkom u podu, radi lak{eg odrà-vawa higijene tog prostora.

Za deponovawe otpadaka druga~ijeg sastava – tipa papira,kartonske ambalaè i sl, nabaviti sudove od 5 m3 zapreminei postaviti ih u skladu sa napred navedenim normativima.Wihovo pra`wewe vr{i se u skladu sa posebno sklopqenimugovorom sa JKP „Gradska ~isto}a”, a prema potrebi.

Pri objektima za koje se opravdano pretpostavqa da }esvojom delatno{}u biti zna~ajni generatori otpada kao idu` pravaca ja~ih korisni~kih tokova, neophodno je posta-viti i uli~ne korpice za sme}e.

Re{ewe lokacije sudova za sme}e prikazati u projektu ure-|ewa slobodnih povr{ina i u situaciji ili u glavnom pro-jektu svakog objekta u kojem se predvi|a izgradwa sme}are.

B.4.9. Javni objekti

U okviru teritorije Plana detaqne regulacije Kosan-~i}evog venca, na posebnim parcelama javnog gra|evinskogzemqi{ta, postoji jedna osnovna {kola, jedan fakultet iRektorat fakulteta, kao i jedan muzej – Konak knegiweQubice. Planirana je lokacija za objekat kulture (K3), lo-kacija za Memorijalni kompleks Narodne biblioteke(NB), kao i lokacija kafane „?” (K2) kao za{ti}enog spo-menika kulture, {to je prikazano u grafi~kim prilozimabr. 4 i br. 15.

S obzirom na specifi~nosti svake od postoje}ih i pla-niranih javnih namena, urbanisti~ki uslovi su definisa-ni za svaku gra|evinsku parcelu posebno.

Posebnu kategoriju planiranih objekata na javnoj povr-{ini ~ine objekti u zonama od op{teg interesa, kao {toje objekat na parceli JC1 u bloku 8, Zona âá – LRT, objek-ti u priobaqu, na parcelama P7 i P10, Zona â – priobaqe,kao i objekti na parcelama JC2, JC3, u bloku 11, Zona ááá –posebnih intervencija, ~iji }e se uslovi za planirane in-tervencije dati i okviru odgovaraju}ih zona.

Postoje}i javni objekti

B.4.9.1. K o n a k k n e g i w e Q u b i c e

Deo Muzeja grada Beograda, Konak knegiwe Qubice, uulici Kneza Sime Markovi}a 8, zadràva postoje}i volu-men objekta, bez mogu}nosti dogradwe i nadgradwe.

Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra-|evinskog zemqi{ta (K1) za potrebe muzeja, u granicamapostoje}eg dvori{ta Konaka, povr{ine 2654 m2. Parcela jedobijena deobom k.p. 1998.

Konak je podignut 1830, a od 1842, kada se Knegiwa Qu-bica iselila, vi{e puta je mewao svoju namenu do restaura-cije 1979. godine i progla{ewa za spomenik kulture od iz-uzetnog zna~aja za Republiku Srbiju („Slu`beni glasnikRepublike Srbije”, broj 14/79), kada je dobio dana{wu na-menu, koja se planom zadràva.


Objekat je sme{ten u centar velike ba{te, prvobitnoogra|ene visokim zidom, {to je promeweno u gvozdenutransparentnu ogradu sa soklom od opeke.

Zadràva se povr{ina ba{te kao ogra|ena zelena povr-{ina u funkciji objekta sa odgovaraju}im hortikulturnimure|ewem.

Planira se redovno pra}ewe stawa objekta i izvo|ewepotrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.

B.4.9.2. O s n o v n a { k o l a „ K r a q P e t a r á ”

Osnovna {kola „Kraq Petar á”, u ulici Kraqa Petra 7,zadràva postoje}i stepen i indeks izgra|enosti parcele(O1), bez mogu}nosti dogradwe i nadgradwe objekta.

Kao reprezentativni {kolski objekat, sagra|en po~et-kom HH veka na mestu ranije osnovne {kole, i kao najzna-~ajnije delo prve ène arhitekte u Srbiji Jelisavete Na-~i}, zgrada je progla{ena za spomenik kulture (Re{ewe Za-voda broj 278/7 od 25. decembra 1965. godine).

Za postoje}i kapacitet {kole od oko 900 u~enika, pode-qenih u dve smene, ostvareni standard korisne povr{ineobjekta od 6.93 m2 je u granicama normativa GP 2021, a po-vr{ina parcele je ispod standarda koje je definisao GP.

Broj dece sa teritorije u granicama plana, a na osnovuplaniranog broja stanovnika od oko 2759, koja poha|ajuosnovnu {kolu je 220–331 (8–12% ukupnog broja stanovni-ka). S obzirom na to da za {irewe kompleksa {kole nemaprostornih mogu}nosti, kao i da postoji trend smawivawabroja u~enika, o~ekuje se da se smawivawem broja u~enikai izvedenom restauracijom, kao i kvalitetnim odràvawempostoje}eg slobodnog i izgra|enog prostora postigne zado-voqavaju}i kvalitet kori{}ewa {kole u jednoj smeni.

Na parceli {kole nije potrebno obezbediti potrebnaparking mesta za zaposlene.

B.4.9.3. R e k t o r a t U n i v e r z i t e t a u m e t n o s t i

Rektorat Univerziteta umetnosti u ulici Kosan~i}evvenac 29, zadràva postoje}i horizontalni i vertikalnigabarit objekta, izuzev u delu terase prema pe{a~koj stazi,u severozapadnom delu objekta, ozna~enom u grafi~komprilogu br. 5, bez mogu}nosti nadgradwe osnovnog objekta,u okviru koga je mogu}e adaptacijom ostvariti nove kori-sne prostore (suteren i potkrovqe).

Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra-|evinskog zemqi{ta (O3) za potrebe Rektorata, povr{ineoko 1.433 m2. Stepen izgra|enosti parcele je 65% (bez su-terenskih etaà), a indeks izgra|enosti 3,5.

Pored glavnog pristupa objektu iz ulice Kosan~i}evvenac, omogu}en je i pe{a~ki pristup sa planirane javnepovr{ine na nivou 91. U kontekstu obezbe|ivawa funkci-onalnog pristupa objektu sa ove kote, mogu}a je dogradwaRektorata na severozapadu, objektom sa ravnim krovom ufunkciji terase, prema gra|evinskim linijama i maksi-malnim visinama u grafi~kom prilogu br. 5, sa korisnompovr{inom od maksimalno 250 m2 BRGRP. Poèqno je danamena u kontaktnoj zoni prema javnom prostoru PP4 nakoti 91 mnv bude u kontekstu javnog kori{}ewa {irokogspektra, kao {to su galerije i sli~no.

B.4.9.4. F a k u l t e t p r i m e w e n e u m e t n o s t i

Objekat Fakulteta primewene umetnosti u ulici Kra-qa Petra á br. 4, zadràva postoje}i volumen, bez mogu}no-sti dogradwe i nadgradwe. Objekat Fakulteta u ulici Za-darskoj br. 12 se, tako|e, zdràva sa mogu}no{}u dogradwepotkrovqa ili povu~enog sprata u horizontalnom gabarituobjekta do visine slemena susednog objekta u Zadarskoj 10,uz zadràvawe postoje}eg venca.

Planom je definisana gra|evinska parcela javnog gra-|evinskog zemqi{ta (O2) za potrebe fakulteta, u granica-ma postoje}eg dvori{ta fakulteta, povr{ine oko 1.500 m2.Parcela je dobijena deobom k.p. 1998. Stepen izgra|enosti

parcele je S=46% a indeks izgra|enosti I = 1,2. Dvori-{ni prizemni objekat se uklawa sa parcele.

U slu~aju prenamane parcele u okviru javnih namena,uslovi za gra|evinske intervencije na parceli ostaju isti.

Planirani javni objekti

B.4.9.5. O b j e k a t k u l t u r e K 3

Na istaknutom odseku Kosan~i}evog venca, na delu ko-ji ima potencijala za za novi vidikovac i izgradwu atrak-tivnog objekta javne namene, planom je definisana javnagra|evinska parcela ozna~ena sa K3, povr{ine 5.631 m2.Gra|evinska parcela se nalazi u bloku 11 i pruà se izme-|u Kara|or|eve ulice i Ulice Kosan~i}ev venac, formira-na je od delova k.p. 1950/1 i 1950/3.

Osnovna namena objekta su sadràji kulture, koji moguda podrazumevaju slede}e sadràje: galerijski prostor zastalnu postavku i vi{e prostora za povremene izlo`be,prostore za specijalne namene, kancelarije i prostor op-{te namene i depoe. Mogu}e je planirati vi{e kompati-bilnih sadràja kulture u planiranom objektu, koji nisu usuprotnosti sa odredbama ovog plana.

Kolski pristup parceli omogu}en je iz Kara|or|eve iulice Kosan~i}ev venac. Glavni ekonomski i kolski pri-stup objektu obezbediti iz Kara|or|ev ulice, sa javnog kol-sko-pe{a~kog pristupa KP3. Osim pe{a~kih pristupa izove dve ulice, delovima objekta omogu}en je pe{a~ki pri-stup i sa javne pe{a~ke povr{ine na nivou 91 mnv (gra|e-vinske parcele ozna~ene u planu kao PP3 i PP4). Osim to-ga, u okviru parcele K3 uslovqena je obaveza realizacijestepeni{ta sa javnom upotrebom, izme|u Kara|or|eve i ni-voa ulice Kosan~i}ev venac, a prema elementima datim ugrafi~kom prilogu br. 5. gde je definisan dominantan pra-vac stepeni{ta, odnosno povr{ina u okviru koje projektomobjekta treba obezbediti javno stepeni{te. Minimalna {i-rina slobodnog prostora u javnoj upotrebi u okviru koga seobezbe|uje stepeni{te je 12 m. Stepeni{te projektovati ta-ko da poveè i nivo planiranog otvorenog pe{a~kog pro-stora na koti 91 mnv. Planirani pe{a~ki prostor u okviruparcele K3, na koti oko 91 mnv oblikovati tako da se obez-bedi kontinualno veza sa javnim prostorom pe{a~kih stazana koti 91 (gra|evinske parcele PP3 i PP4). Za ovaj pe{a~-ki prostor tako|e je uslovqeno javno kori{}ewe, {to trebaimati u vidu prilikom projektovawa. Poèqno je predvide-ti u okviru gabarita objekta elevatore za komforno povezi-vawe pomenutih pe{a~kih nivoa i sadràja objekta.

Nadzemne delove objekta u svemu postaviti prema odgo-varaju}im gra|evinskim linijama, zonama izgradwe i uokviru apsolutnih visinskih kota krovova definisanih ugrafi~kom prilogu br. 5. Gra|evinske linije prema ulica-ma Kara|or|evoj i Kosan~i}ev venac su obavezuju}e za po-stavqawe nadzemnih delova objekta, a ostale gra|evinskelinije predstavqaju maksimalnu zonu gradwe u okviru kojese moè postaviti gabarit nadzemnih delova objekta.

Podzemne linije gra|ewa u zoni ulice Kosan~i}ev ve-nac podrazumevaju da se delovi objekta nalaze ispod nive-lete ulice i planiranog vidikovca na krovu tog delaobjekta (98 mnv), kao jedna ili dve podzemne, odnosno sute-renske etaè, prirodno osvetqene sa javne povr{ine nakoti 91 mnv. Planiranu povr{inu vidikovca u nivou uliceKosan~i}ev venac urediti kao krovne terase sa elementi-ma zelenila, kao i sa vertikalnim ozelewavawem delovafasade objekta ispod vidikovca.

Podzemne delove objekta K3 u zoni izme|u ulice Kosan-~i}ev venac i planiranog pe{a~kog nivoa u okviru javnepovr{ine PP3, usaglasiti sa podzemnim nivoima objektau zoni javnog interesa na parceli JC3.

Date apsolutne visinske kote u zoni izgradwe uz Kara-|or|evu ulicu treba da budu korigovane na ta~nu visinuslemena susednog objekta u Kara|or|evoj 17–19, a deloviobjekta K3 u visinskoj zoni na koti 96 treba da se skladnopoveù sa krilom pomenutog postoje}eg objekta.


Prema granici susedne parcele na kojoj je planiranarekonstrukcija objekta \umrukane, fasadu objekta obradi-ti kao uli~nu u smislu reprezentativnosti. Obavezno je iz-vr{iti povla~ewe prizemqa prema Kara|or|evoj ulici,minimalne {irine 2,50 m i visine 3,50 m, radi usagla{a-vawa sa povu~enim prizemqem \umrukane. Upu{taweobjekta u javni prostor Kara|or|eve ulice i prostora zajavnu upotrebu u okviru parcele K3 (stepeni{te i prolazna koti 91 mnv) nije dozvoqeno, osim za potrebe fasadneplastike, a prema ulici Kosan~i}ev venac je dozvoqenomaksimalno 1 m na 50% duìne fasade.

Urbanisti~ki parametri definisani ovim planom zaobjekat K3 predstavqaju maksimalne nadzemne kapacitete,koji se prilikom projektovawa moraju korigovati u skladusa uslovima definisanim u grafi~kom prilogu br. 5 iuslovima oblikovawa. Stepen izgra|enosti parcele se od-nosi na etaè objekta iznad prizemqa objekta uz Kara|or-|evu ulicu, (gde prizemqe moè biti izgra|eno na celojpovr{ini parcele) i na etaè dela objekta uz ulicu Kosan-~i}ev venac iznad kote 98 mnv. Indeks izgra|enosti obu-hvata korisne prostore svih nadzemnih etaà, ne ra~unaju-}i podzemne korisne etaè, garaè i prostorije za insta-lacije. Maksimalni stepen izgra|enosti parcele jeS=45%, a maksimalni indeks izgra|enosti I = 2,1. Pod-zemne i suterenske korisne etaè nisu ura~unate u indekszbog specifi~nih uslova terena i eventualnih posebnihzahteva objekta koji dopu{taju mogu}nost kori{}ewa iovih etaà kao korisnih, kako u daqoj projektantskoj raz-radi objekta indeks podzemnih etaà ne bi bio ograni~a-vaju}i faktor.

Spratnost navedena u grafi~kom prilogu je orijenta-ciona u smislu da broj nadzemnih korisnih etaà zavisiod projektovane spratne visine i planom definisane mak-simalne vertikalne regulacije za pojedine zone izgradwe.Zadwa etaà nadzemnih delova objekta (ne odnosi se naprizemne i suterenske etaè) re{ava se u slu~aju ravnogkrova kao povu~ena etaà, sa minimalnim povla~ewem oduli~ne fasade za 2 m.

Nadzemne traktove objekta (ne odnosi se na prizemqe)prilagoditi gabaritu ve}ine postoje}ih objekata u okru-èwu, sa maksimalnom {irinom od 15 m.

Ukupan karakter, oblikovawe nadzemnih delova objek-ta, primena materijala i boja treba da bude reprezentativ-na i u skladu sa zna~ajem, ambijentom i volumenom nepo-srednog i {ireg okruèwa, kao istaknuta ta~ka novogidentiteta celine Kosan~i}evog venca, koja ne ugroàva,ve} afirmi{e postoje}e kvalitete i likovnost prostora.Prilikom oblikovawa fasada, sve delove objekta koji suvidni u silueti grada, oblikovati kao uli~ne. Posebnozna~ajno je oblikovawe novih stepenica u javnoj upotrebiizma|u Kara|or|eve ulice i ulice Kosan~i}ev venac, kao ividikovca na krovu dela objekta, u nivou ulice Kosan~i}evvenac, gde je potrebna primena trajnih i kvalitetnih mate-rijala i elemenata urbane opreme. Ovaj deo objekta se mo-è re{iti i kao kaskadni niz delimi~no ozelewenih te-rasa me|usobno povezanih stepeni{tem i obezbe|nih ogra-dom minimalne visine 1 m.

S obzirom na veli~inu i poziciju objekta u odnosu napadinu platoa Kosan~i}evog venca, objekat je planiran i ufunkciji stabilizacije padine, a prema op{tim i poseb-nim uslovima u odeqku B.7. „Inèwersko-geolo{ki uslo-vi”. Objekat kulture realizovati na osnovu sprovedenogjavnog me|unarodnog arhitektonskog konkursa. U okviruobjekta obezbediti mesto za izme{tawe postoje}e trafo-stanice TS 10/0,4 kV (reg. br. B-1674).

B.4.9.6. K a f a n a „ ? ”

Na osnovu inicijative Sekretarijata za kulturu grada iMuzeja grada Beograda pod br. 350-6890, i uslova Zavoda zaza{titu planom je definisana javna gra|evinska parcelana kojoj se nalazi za{ti}eni objekat kafane „?” ozna~enasa K2, povr{ine oko 617 m2. Gra|evinska parcela se nala-zi u bloku 3 i formirana je od k.p. 1992.

U okviru planirane javne namene objekta, obavezno jezadràti i kontinuitet dosada{we namene ovog objekta(kafana), jer je to deo wegovog identiteta i istorijskognasle|a grada.

Kao vredan primer balkanske arhitekture podignut1823. godine, objekat kafane „?” je progla{en za spomenikkulture odlukom br. 1180 od 2. decembra 1946. Odeqewa zaza{titu spomenika kulture pri Umetni~kom muzeju.

Planirana je restauracija objekta u celini i odgovara-ju}e ure|ewe dvori{ta. Objekti u unutra{wosti parcele sezadràvaju u postoje}em gabaritu.

B.4.9.7. M e m o r i j a l n i p r o s t o r N a r o d n e b i b l i o t e k e

Na osnovu inicijative Ministarstva urbanizma i gra-|evina Republike Srbije, i Narodne biblioteke Srbije za-vedene pod brojem 02-350-7403 od 29. oktobra 2002, sa zahte-vom da se na lokaciji katastarske parcele 2023 KO Starigrad planira „...ekskluzivna namena za spomen-obele`jeNarodne biblioteke”, a prema odluci Upravnog odboraNarodne biblioteke Srbije i uz saglasnost i podr{ku Mi-nistarstva kulture Republike Srbije i Zavoda za za{tituspomenika kulture, definisana je javna gra|evinska parce-la ozna~ena u planu sa NB, povr{ine oko 1.070 m2.

Gra|evinska parcela se nalazi u bloku 9 izme|u uliceKosan~i}ev venac i Srebreni~ke ulice i formirana je odk.p. 2023.

S obzirom na to da se na parceli pored Narodne bibli-oteke, spaqene 6. aprila 1941. godine prilikom nema~kogbombardovawa, nalazio objekat zadu`bine mitropolita Ru-ì}a pravoslavnoj crkvi, odnosno Bogoslovskom fakulte-tu, koji je sru{en zajedno sa bibliotekom, da najve}i brojspaqenih dokumenata predstavqa sredwovekovne spise do-nete iz crkava i manastira Srbije pred o~ekivani rat, kaoi da je k.p. 2023 formirana od k.p. tog objekta i k.p. Narod-ne biblioteke, planirana namena, budu}i objekat, sadrà-ji i programski koncept Memorijalnog prostora treba, iz-me|u ostalog, da odraàvaju i istorijski kontekst ove dveinstitucije na prostoru zgari{ta biblioteke.

Re{ewe memorijalnog kompleksa treba da istakne ko-na~nost stradawa pre svega kwiga i rukopisa, a ne objektabiblioteke, da dramatizuje svest o nenadoknadivosti gubit-ka istorijskih dokumenata kao kolektivne memorije jednognaroda, ali i duhovno nasle|e evropske civilizacije. U tomkontekstu, nije planirana ponovna izgradwa poru{enihobjekata ni u faksimilskom ni u drugom obliku. Odgovara-ju}im arhitektonskim re{ewem i projektovanim sadràji-ma, memorijalni kompleks, obnavqaju}i se}awe na tragi~-nost gubitka tvorevina duha, ne samo na ovom prostoru, tre-ba da omogu}i ìvu aktivnost promovisawa onih vrednostisavremene kulture koji imaju kvalitete da postanu trajne.

Urbanisti~kim re{ewem Memorijalnog podru~ja Na-rodne biblioteke, planirano je zatvarawe bloka 9 (uliceZadarska, Srebreni~ka, Kosan~i}ev venac) objektom visi-ne P+1+Pk (ili Ps-povu~eni sprat), prema elementimadatim u grafi~kom broj 5. Maksimalna visina objekta jevisina slemena postoje}eg objekta u ulici Srebreni~koj 3,k.p. 2021. Prizemqe planiranog objekta je i u funkcijipristupa podzemnim ostacima kompleksa biblioteke i,eventualno, arheolo{kom nalazi{tu u istoj zoni, a drugedve etaè su ostali sadràji kompleksa.

Maksimalni stepen izgra|enosti parcele je S= 36%,maksimalni nadzemni indeks izgra|enosti je I=1,2, pri~emu podzemne etaè mogu biti i korisne, kada je ukupanmaksimalni indeks I= 3,2. Podzemna gra|evinska linijase poklapa sa granicama parcele i predstavqa maksimalnugra|evinsku liniju u okviru koje je dozvoqeno graditi pod-zemni deo objekta.

Neizgra|eni deo parcele urediti jedinstveno sa objek-tom, kao javni prostor, potpuno ili delimi~no pristupa-~an korisnicima sa okolnih ulica, bez ogra|ivawa, sa ele-mentima partera i urbanog mobilijara u funkciji osnovne


namene, visokih likovnih i kreativnih kvaliteta. Nivele-te neizgra|enih obodnih delova parcele prilagoditi ni-veletama pristupnih ulica.

Za planirane kapacitete objekta u okviru Memorijal-nog kompleksa narodne biblioteke, zbog specifi~nih sa-dràja u podzemnom nivou nije obavezno obezbediti potre-ban broj parkirking mesta u okviru parcele.

Poèqno je da re{ewe Memorijalnog kompleksa budesavremeno u pogledu osnovne ideje, oblikovawa i primewe-nih materijala, pod uslovom da bude u skladu sa ukupnimambijentom Kosan~i}evog venca i da omogu}i sagledavaweokolnih objekata.

Uslovi za{tite i prezentacije materijalnih ostataka bi-blioteke u podzemnom niovou, kao i veza sa nadzemnim nivo-om, koji ostaje neizgra|en, bliè }e se definisati u daqojsaradwi sa nadle`nim institucijama. Program objekta odre-di}e nadle`ne institucije (Narodna biblioteka, Bogoslov-ki fakultet, Ministarstvo kulture) pre raspisivawa kon-kursa. Kona~no prostorno-programsko re{ewe bi}e predmetarhitektonskog konkursa prema navedenim uslovima.

Do realizacije planiranih intervencija, s obzirom napostoje}e stawe lokacije, potrebno je izvr{iti hitnu sa-naciju lokacije, posebno sa hidrotehni~kog aspekta, radiza{tite samog lokaliteta i okolnih objekata.


B.5. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

B.5.1. Tabela predmera i predra~una radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta u granicama plana

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. Radovi na ure|ivawu javnog Intervencija Ukupna Ukupna cena br. gra|evinskog zemqi{ta u granicama Vrsta radova Mere ––––––––––––––––––––– koli~ina u din na dan

plana rekonstruk- novo 24. H 2006.cija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Izuzimawe zemqi{ta 13.654 421.934.8162. Javne saobra}ajne povr{ine 24.473 20.551 43.111 276.780.6293. Ru{ewe i raseqavawe BRGP m2 6.692 64.981.6744. Sanacija terena m2 83.022.1405. Vodovodna mreà Ø 150 m 4.550 250 4.800 71.574.300

Ø 300 240 240Ø 700 400 400

6. Kanalizaciona mreà 32.520.863– fekalna Ø 300 m 610 610– ki{na Ø 300 1.250 1.250– op{ta Ø 300 430 430

7. Ure|ewe javne zelene povr{ine 3.453 3.453 5.604.2198. Ukupno za ure|ewe gra|evinskog

zemqi{ta 950.814.4219. Elektroenergetski objekti 260.491.500

– Elektroenergetski vodovi sa sa vodovima JO i JSG 1 kV m 4.200 4.200– TS 10/0.4 kVA sa elektroenergetskim vodom 10 kV TS kom. 12 12– TS 35/10 kV TS kom. 1 1

10. Istureni stepen sa telekomunikac. mreòm kom. 1 1 14.607.000

11. Toplovodna mreà Ø 219,1/315 mm m 1.546 1.546 125.626.176Ø 168,3/250 mm 544 544Ø 273/400 mm 114 114Ø 114,2/200 mm 267 267Ø 88,9/3.2 mm 210 210Ø 76,1/2.9 mm 200 200Ø 610/800 mm 750 750Ø 60,3/125 mm 29 29Ø 48,3/110 mm 30 30Ø 42,4/110 mm 18 18

Kompleksi javnih objekata12 Izuzimawe zemqi{ta za potreba

K3 i „?” m2 620113 Ru{ewe

– za potrebe K3 BRGP m2 3959– benzinske pumpe BRGP m2 300

14 Izgradwa K3 i sanacija terena m2 11.450 11.450–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno* 1.298.156.160*––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Finansirawe planiranih radova na ure|eivawu gra|evinskog zemqi{ta vr{i se iz buxetskih sredstava Skup{tinegrada Beograda.

* Za kompleks javnih objekata prikazan je samo predmer jer }e wihova ukupna vrednost biti predmet razrade kroz poje-dina~ne projekate.

B.5.2. Predra~un sanacionih radova u zoni javne sanacionepe{a~ke staze za nivo idejnog re{ewa

Predra~unom su obuhva}eni radovi u zoni pe{a~ke stazena potezu Kara|or|eva br. 17–41, koje finansira grad i to:

– nivelacija terena,– izrada potpornih konstrukcija za sanaciju terena i

pe{a~ke staze PK2, PK3, PK4, PK5, PK6, PK7 i PK10, – oja~awe jednog postoje}eg zida i objekta uz stazu ~ija

bi stabilnost bila smawena izradom staze PK8,– delimi~no oja~awe laguma.Na ostalom delu staze od Pariske ulice do Kara|or|e-

ve 17 stabilnost se postiè izradom novih objekata na te-ret investitora tih objekata.

1. Zemqani radovi(iskop i nasipawe za nivelaciju i potporne konstrukcije, nasipawe za ozelewavawe u okviru potp. konstrukcija) 18.708.000 din

2. Betonski radovi (beton, oplata, armatura)(temeqi, kontrafori, lukovi, serklaì, venci) 33.568.140 din

3. Oblagawe tankim kamenim plo~ama i zidawe kam. zidova(oblagawe kontrafora PK2 i PK4,zidawe zidova PK3, PK6, PK7) 8.938.000 din

4. Drenaè iza potpornih konstrukcija(drena`na ispuna, geotekstilni filtri, cevi) 4.802.000 din

5. Zatege(nabavka izrada, ugradwa i utezawe) 9.257.500 din

6. Lagumi (Kara|or|eva br. 23, 25, 27, 29, 31, 39)(oja~awe ulaznog dela i ventilacija) 3.795.000 din

7. Razni nepredvi|eni radovi(5% od 1+2+3+4+5+6) 3.953.500 din

–––––––––––––––Ukupno 83.022.140 din

B.5.3. Etape realizacije ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

Prioritet u realizaciji planiranih aktivniosti naure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta ima sanacija padineplatoa Kosan~i}evog venca na delu od Kara|or|eve 21 doKara|or|eve 39, radi sanacije aktivnog klizi{ta, za{titepostoje}ih objekata i karakteristi~ne siluete Kosan~i}e-vog venca. Ovom sanacijom omogu}ava se vremenski nezavi-sna realizacija planiranih objekata u Kara|or|evoj ulici.

B.6. Urbanisti~ke mere za{tite

B.6.1. Urbanisti~ke mere za za{titu ìvotne sredine

Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine – Sektor zaza{titu prirode i ìvotne sredine, na osnovu ~lana 34.Zakona o za{titi ìvotne sredine („Slu`beni glasnikRS”, broj 135/04), a u postupku utvr|ivawa mera i uslova za-{tite ìvotne sredine, dao je pod brojem 501-305/05-â-03od 24. januara 2006. godine Uslove za{tite ìvotne sredi-ne za izradu plana detaqne regulacije prostorne celineKosan~i}ev venac, koji su prilikom izrade plana po{tova-ni i ugra|eni u plan a odnose se na:

– po{tovawe prirodne i morfolo{ke specifi~nostiprostora jedinstvene miocenske terase Kalemegdana i o~u-vawe visinskih odnosa izme|u aluvijalne ravni Kara|or-|eve ulice i visoke terase Kosan~i}evog venca;

– kartirawe biotopa;– obezbe|ivawe prostora za parkirawe u skladu sa kapa-

citetom nove izgradwe; – visinsku uskla|enost novih objekata sa visinom po-

stoje}ih koji se zadràvaju;

– mogu}nost izgradwe (implementacije) pokretnih ste-penica i liftova – platformi iz Kara|or|eve ulice navisoku terasu Kosan~i}evog venca prema mostu „Bratstvo ijedinstvo”, pre svega u funkciji do sada razmatranih idej-nih re{ewa ukqu~ivawa vodenog saobra}aja u jedinstvenumreù gradskog saobra}aja;

– obezbe|ivawe nesmetanog prelaza preko postoje}e è-lezni~ke pruge, tramvajskih koloseka i Kara|or|eve uliceu zoni pristani{ta, a u ciqu dostizawa visokog stepenabezbednosti posetilaca;

– plansko popuwavawe postoje}ih uli~nih drvoreda,kao i planirawe drvoreda du` ulica u stambenim zonama;zasenu postoje}ih i planiranih parking mesta sadwom dr-vorednih sadnica visokih li{}ara;

– obavezu izrade projekta sanacije i ure|ewa stenovi-tog odseka i padine;

– obavezu izrade projekta ozelewavawa i ure|ivawasvih slobodnih i nezastrtih povr{ina, odseka grebena,kao i krovne ba{te èlezni~kog tunela;

– omogu}avawe kontinualnog kretawe pe{a~kom, odno-sno biciklisti~kom stazom preko pristani{ta.

Na osnovu ~lana 9 stav 1. Zakona o strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj135/04), a u vezi sa ~lanom 46. Zakona o planirawu i izgrad-wi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06) i ~lana 46.Odluke o gradskoj upravi („Slu`beni list grada Beogra-da”, broj 36) Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske po-slove, pod brojem áH-01-0350.5-1810/05 od 8. marta 2006. go-dine, doneo je Re{ewe o pristupawu strate{koj proceniuticaja na ìvotnu sredinu Plana detaqne regulacije pro-storne celine Kosan~i}ev venac. Strate{ka procena je sa-stavni deo dokumentacije plana.

Strate{kom procenom uticaja razmotreno je postoje}estawe ìvotne sredine na podru~ju obuhva}enom planom,zna~aj i karakteristike plana, karakteristike uticajaplaniranih sadràja na mikro i makrolokaciju i druga pi-tawa i problemi za{tite ìvotne sredine u skladu sa kri-terijumima za odre|ivawe mogu}ih zna~ajnih uticaja, i datpredlog mera za spre~avawe i ublaàvawe negativnih, kaoi uve}awe pozitivnih uticaja na ìvotnu sredinu.

Ovom procenom su pre svega razmatrani uticaji posto-je}ih i planiranih objekata na stabilnost terena, kao ipovratni uticaj terena na objekte (postavqa se pitaweugroènosti, ali i za{tite spomenika kulture) i uticajsaobra}aja (pre svega Kara|or|eve ulice, LRT-a i prista-ni{ta za doma}i i me|unarodni saobra}aj).

Mere za{tite i poboq{awa stawa ìvotne sredine,koje se moraju ispo{tovati u daqim fazama sprovo|ewaplana su slede}e:

U najve}oj mogu}oj meri zadràti i sa~uvati postoje}e ze-lene povr{ine i izvr{iti valorizaciju postoje}e vegetacije.

Pri planirawu nove gradwe voditi ra~una o provetra-vawu predmetnog prostora, ali i prostora u zale|u; visinunovih objekata uskladiti sa visinom postoje}ih koji se za-dràvaju.

Izvr{iti sanaciju prostora izgradwom potppornihkonstrukcija koje je kasnije, u odre|enoj meri, mogu}e oze-leniti i novom izgradwom (gde je to mogu}e), kao i nivela-ciono ure|ewe ~itave pe{a~ke staze.

Obezbediti za{titu prostora od poplava nasipawem iure|ewem zelene povr{ine du` {etali{ta do kote 77,20mnv, kao i na drugi odgovaraju}i na~in.

Da bi se za{titili sa~uvani kulturni slojevi neopho-dan je stalni arheolo{ki nadzor, a na slobodnim povr{i-nama unutar blokova obuhva}enih planom pre po~etka gra-|evinskih intervencija, izvr{iti sonda`na arheolo{kaiskopavawa na osnovu programa koji }e sa~initi saradni-ci Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Obezbediti za{titu otvorenog geolo{kog profila uskladu sa uslovima Zavoda za za{titu prirode Srbije i od-govaraju}im re{ewima omogu}iti nesmetani pristup pose-tilaca.


Evidentirati i snimiti sve podzemne iskope – lagumei razmotriti mogu}nosti wihovog kori{}ewa u saradwi saZavodom za za{titu prirode Srbije i Zavodom za za{tituspomenika kulture grada Beograda.

Za sve intervencije na kvalitetnom drve}u u zoni planapotrebno je pribaviti uslove „Zelenila Beograd” kao i Za-voda za za{titu prirode Srbije.

Obezbediti nesmetano prikupqawe atmosferskih vodasa svih saobra}ajnih povr{ina i wihovo kontrolisano od-vo|ewe u kolektor ki{ne kanalizacije.

Obezbediti prikqu~ewe planiranih objekata na komu-nalnu infrastrukturu; planirati centralizovan na~in za-grevawa postoje}ih i planiranih objekata.

U okviru stambene zone nije dozvoqena:– izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru koja bi

mogla da naru{i stawe ~inilaca ìvotne sredine u okru-èwu (vodu, vazduh, zemqi{te);

– izgradwa koja bi mogla da naru{i ili ugrozi osnovneuslove ìvqewa suseda ili sigurnost susednih objekata;

– izgradwa koja bi mogla da naru{i stabilnost oboda„prirodne terase”;

– izgradwa otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovi-na, skladi{ta za otpadne materijale, stara vozila i sl. kaoi skladi{tewe otrovnih i zapaqivih materijala;

– izgradwa objekata na pripadaju}im zelenim povr{i-nama.

U okviru komercijalnih zona:– planirati iskqu~ivo objekte namewene delatnostima

koje ne ugroàvaju kvalitet ìvotne sredine, ne proizvo-de buku ili neprijatne mirise;

– nije dozvoqena izgradwa proizvodnih objekata, skla-di{ta opasnih materija i otpada ili sli~nih materijala;

– obezbediti potpuni kontrolisani prihvat zauqeneatmosferske vode sa svih manipulativnih povr{ina, povr-{ina parkinga i internih saobra}ajnica, wihov tretman useparatoru masti i uqa i kontrolisano odvo|ewe u recipi-jent, kao i odràvawe i pra`wewe separatora;

– planirati propisan na~in prikupqawa i postupawasa otpadnim materijama; kontejnere za sakupqawe otpadnihmaterija postaviti na vodonepropusnim povr{inama.

U ciqu za{tite reke Save od uticaja pristani{ta pla-nirati:

– opremawe pristani{ta tankom za prikupqawe otpad-nih voda sa plovila, odgovaraju}eg kapaciteta; pra`wewetanka organizovati iskqu~ivo preko ovla{}enog komunal-nog preduze}a; nije dozvoqeno ispu{tawe otpadnih vodadirektno u reku;

– izgradwu postrojewa za predtretman otpadnih voda,pre wihovog upu{tawa u tank;

– izgradwu vodonepropusnog platoa za manipulaciju ot-padnim vodama sa sabirnim {ahtom za prikupqawe proced-nih voda, bez mogu}nosti oce|ivawa u reku Savu;

– postavqawe kontejnera za odlagawe otpadnih materi-ja na vodonepropusnim povr{inama;

– pra`wewe tanka za rabqena uqa obezbediti po propi-sima koji vaè za benzinske pumpe, {to podrazumeva sigur-nost od mogu}eg nekontrolisanog prosipawa uqa i zaga|e-wa reke Save;

– kej (obalu) obezbediti od mogu}eg pada dece i putnika;– zagrevane objekte u pristani{tu obezbediti prikqu-

~ewem na toplovodnu mreù;– evakuaciju otpadnih voda objekata u pristani{tu iz-

vr{iti prikqu~ewem na kanalizacionu mreù;– izvr{iti propisanu za{titu od elektri~nog pra`we-

wa (groma);– izvr{iti propisno osvetqewe i ozna~avawe ulaza u

pristan;– skupqawe ~vrstog otpada izvr{iti prema uslovima

nadle`nog JKP koji vr{i evakuaciju otpada;– omogu}iti pristup i ulazak hendikepiranih lica u

objekte;– omogu}iti kontinualno kretawe pe{a~kom, odnosno

biciklisti~kom stazom preko pristani{ta;

– u ciqu dostizawa visokog stepena bezbednosti pose-tilaca u zoni pristani{ta, obezbediti mogu}nost nesmeta-nog prelaza preko postoje}e èlezni~ke pruge, tramvajskihkoloseka i Kara|or|eve ulice;

– planirati procenat u~e{}a zelenih i nezastrtih po-vr{ina, na nivou bloka i parcele, u skladu sa utvr|enimnormativima i standardima planirawa zelenih povr{inagrada iz Generalnog plana Beograda 2021;

– kako je merewem ustanovqeno prekora~ewe intenzite-ta buke u Kara|or|evoj ulici, planirawem jednostranog,kontinualnog drvoreda u okviru nove regulacije ulice de-limi~no }e ona biti sanirana;

– s obzirom na to da se na saobra}ajnicama i u wihovojneposrednoj okolini nalazi velika koli~ina ~estica pra-{ine, asfalta, guma, uqa i goriva iz motora koje sa atmos-ferskim vodama mogu migrirati u zemqi{te, neophodno jeuspostaviti kontrolisano odvo|ewe ki{nih voda.

Za sve garaè planirane u podzemnim etaàma objekataobezbediti:

– sistem prinudne ventilacije;– sistem za pra}ewe koncentracije ugqen-monoksida;– kontrolisano prikupqawe zaprqanih voda, wihov

tretman u separatoru masti i uqa, pre upu{tawa u kanali-zacioni sistem.

Uslovi sanacije i stabilizacije terena i za{tite od-seka definisani su u Geolo{ko-geotehni~koj dokumenta-ciji za potrebe izrade Plana detaqne regulacije prostor-ne celine Kosan~i}ev venac (Geolo{ko-geotehni~ka doku-mentacija kao integralni deo RP Kosan~i}ev venac, In-stitut za puteve, Beograd, 1998.

Za daqu fazu projektovawa potrebno je detaqno inè-wersko-geolo{ko istraìvawe terena savremenim metodo-lo{kim pristupom uz primenu dostupnih tehnolo{kih me-toda a u ciqu dobijawa svih potrebnih elemenata za proje-kat sanacije padine a samim tim i za predupre|ivawa akti-virawa novih procesa i spre~avawa novih materijalnih{teta i eventualnih qudskih `rtava.

U zoni LRT-a: – smawiti nivo buke i vibracija nastalih eksploataci-

jom LRT-a upotrebom niza „antivibracijskih” sistema ko-ji mogu spre~iti wihov prenos;

– mesta ulaska i izlaska iz podzemne deonice i mestaplaniranih silaza u podzemne stanice. Ona se moraju ta~-no nazna~iti i razraditi pre kona~nog utvr|ivawa trase.Podzemnu deonicu od Trga Nikole Pa{i}a preko Kosan-~i}evog venca do Pop Lukine ulice treba planirati na du-bini kojom se obezbe|uje fizi~ki opstanak svih objekataiznad we;

– na delovima trase koji }e i}i podzemno, u okviru za-{ti}enog prostora nekropole i na delu za{ti}enih pro-stora civilnog naseqa, na prostorima ulaza i izlaza iz tu-nela, moraju se obaviti prethodna za{titna arheolo{kaistraìvawa;

– neophodno je obratiti posebnu pa`wu na zonu nepo-sredno uz planirani ulaz/izlaz iz tunela u Pop Lukinojulici, kako ne bi bili ugroèni objekti od neposrednoguticaja na slu`bu za{tite, most „Bratstvo i jedinstvo” ivizure prema Kalemegdanu.

Za sve spomenike kulture i pojedina~ne objekte kojiuìvaju predhodnu za{titu i nalaze se u koridoru LRT-a ikontaktnim zonama obavezne su slede}e mere za{tite:

– planiranim intervencijama ne sme biti ugroèn fi-zi~ki integritet objekata i wima pripadaju}ih parcela;

– dubinu tunela na podzemnom delu trase odrediti na-kon prethodno izvr{ene analize utucaja vibracija naokolne objekte, tako da vibracijama ne bude ugroèna sta-bilnost objekata;

– vizure u pravcu za{ti}enih objekata i prostornih ce-lina ne smeju biti ugroène izgradwom prate}ih objekatastanica i infrastrukture.

Investitor je u obavezi da za potrebe pribavqawa odo-brewa za izgradwu, odnosno rekonstrukciju objekata za


koje se vr{i procena uticaja na ìvotnu sredinu, izradistudiju o proceni uticaja projekta na ìvotnu sredinu, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ìvot-nu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04). Studijao proceni uticaja izra|uje se na nivou generalnog odnosnoidejnog projekta i sastavni je deo zahteva za izdavawe odo-brewa za izgradwu.

Program pra}ewa stawa ìvotne sredine

Predlog indikatora za pra}ewe stawa ìvotne sredine

Kako je pri izradi strate{ke procene bio problem –nedostatak referentne ta~ke merewa kvaliteta vazduha ibuke za teritoriju razmatranog planskog dokumenta, a izvr-{enim prema podacima iz ekolo{kog atlasa Beograda, te-ritorija pripada zoni sa kvalitetom vazduha koji je oka-rakterisan kao nezdrav, to predlaèmo da se novo stalnoili povremeno merno mesto postavi na ta~kama odnosno naraskrsnici Brankove i Pop Lukine ulice. Jedna mernata~ka treba da se na|e i u Kara|or|evoj ulici. Pra}ewemtreba obuhvatiti one zaga|uju}e materije koje su sastavnideo postoje}eg monitoringa koji obezbe|uje nadleàn or-gan za za{titu ìvotne sredine, odnosno sve one za koje jejednokratnim merewem utvr|en pove}an nivo.

Tako|e, potrebno je pra}ewem obuhvatiti i nivo komu-nalne buke na istim predloènim ta~kama.

Izgradwa i eksploatacija putni~kog pristani{ta uzsve predloène i normirane mere, ne}e bitnije uticati napogor{awe postoje}eg kvaliteta vode reke Save, stoga jebudu}e kontrole potrebno vr{iti na ta~kama na kojima sei do sada uzorkovala voda uz obaveznu povremenu kontrolukvaliteta vode koju treba obavqati u pristani{tu.

B.6.2. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra

Radi za{tite od poàra objekti moraju biti realizova-ni prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim pro-pisima, standardima i normativima:

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonomo za{titi od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88i „Slu`beni glasnik RS”, broj 48/94);

– objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,koja se po protoku i pritisku vode u mreì planira i pro-jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima zaspoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra(„Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91);

– objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va-trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati-vima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95);

– objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Odluka-ma o tehni~kim normativima za projektovawe stambenihzgrada i stanova („Slu`beni list grada Beograda”, broj32/4/83), Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{tituvisokih objekata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj7/84), Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~neinstalacije niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br.53/88 i 54/88 i „Slu`beni list SRJ”, broj 28/95), Pravilni-kom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmos-ferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96);

– ukoliko se planira izgradwa elektroenergetskihobjekata i postrojewa, isti moraju biti realizovani uskladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za-{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra(„Slu`beni list SRJ”, broj 87/93), Pravilnikom o tehni~-kim normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pri-padaju}ih trafostanica („Slu`beni list SFRJ”, broj13/78) i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kihnormativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripada-ju}ih trafo-stanica („Slu`beni list SRJ”, broj 37/95).

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-nikom o tehni~kim normativima za liftove na elektri~nipogon za vertikalni prevoz lica i tereta („Slu`beni listSFRJ”, br. 16/86, 28/ 89);

– sisteme ventilacije i klimatizacije predvideti uskladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za venti-laciju i klimatizaciju („Slu`beni list SRJ”, broj 87/93);

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-nikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewedima i toplote nastalih u poàru („Slu`beni list SFRJ”,broj 45/85);

– realizovati objekte u skladu sa tehni~kim preporuka-ma JUS TP 21;

– garaè realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~-kim zahtevima za za{titu garaà za putni~ke automobile odpoàra i eksplozija („Slu`beni list SCG”, broj 31/05).

Za planiranu izgradwu pribavqeno je Obave{tewe br.217-17/06-09 od MUP-a – SUP-a – Uprave protivpoàrnepolicije u Beogradu.

B.6.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnihnepogoda

Radi za{tite od potresa objekti moraju biti realizova-ni i kategorisani prema Pravilniku o tehni~kim norma-tivima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kimpodru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83,21/88, 52/90).

B.6.4. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu qudi i dobara

Za planirane objekte postoji obaveza izgradwe skloni-{ta u skladu sa slede}im pravilima izgradwe skloni{ta:

– za planirane stambeno-poslovne objekte i centralnefunkcije sa stanovawem, postoji obaveza izgradwe skloni-{ta ukoliko BRGP korisnog prostora prelazi 3.000 m2. Usuprotnom postoji obaveza uplate doprinosa za izgradwuskloni{ta;

– za planirane poslovne objekte (sadràji gradskog cen-tra i centralne funkcije bez stanovawa), postoji obavezaizgradwe skloni{ta ukoliko je 2/3 od broja zaposlenih unajve}oj radnoj ili ratnoj smeni ve}e od 50. U suprotnom,imaju obavezu uplate doprinosa za izgradwu skloni{ta;

– za planirane javne objekte i centralne funkcije sajavnom upotrebom imaju obavezu izgradwe skloni{ta uko-liko je 2/3 od broja zaposlenih u najve}oj radnoj ili ratnojsmeni ve}e od 50. U suprotnom postoji obaveza uplate do-prinosa za izgradwu skloni{ta.

Za postoje}e objekte koji se rekonstrui{u, nadzi|uju i do-gra|uju obavezna je uplata doprinosa za izgradwu skloni{ta.

Obaveza izgradwe skloni{ta ili uplate doprinosa zaobjekte bi}e utvr|ena kroz sprovo|ewe plana. Planiranaskloni{ta moraju biti realizovana u skladu sa Pravilni-kom o tehni~kim normativima za skloni{ta.

Kapacitet, mikrolokacija, otpornost, mirnodopska na-mena i druga svojstva planiranih skloni{ta bi}e defini-sani bliìm uslovima za skloni{ta, koje na zahtev inve-stitora izdaje Urbanisti~ki zavod Beograda.

B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi

Na osnovu namenski ura|enih detaqnih istraìvawa„Instituta za puteve” 1998. godine i dopunskih istraìva-wa „Geoalfe” 2006. godine, na istraìvanom prostoru seizdvajaju tri morfolo{ka oblika: aluvijalna ravan rekeSave, subvertikalni kre~wa~ki odsek i padinski (tera-sni) deo terena. Osnovnu geolo{ku gra|u ~ine sedimentikvartarne, panonske i badenske starosti. U okviru kvar-tarnih sedimenata izdvaja se nasuto tlo debqine 2m–7m,aluvijalni nanos debqine 2m–4m, padinske naslage razli-~itog genetskog porekla koje su pra{inasto-peskovito-glinovitog sastava debqine 2m–6m. Podinu kvartarnimsedimentima ~ine laporovita glina i sivi lapori panon-ske starosti i organogeni kre~waci badenske starosti,koji se u zoni odseka pojavquju i na povr{ini terna.

Nivo podzemne vode, u zavisnosti od kote terena, se na-lazi na 2,5–9 m od povr{ine terena (oko kote 91–101 mnv)na padini a u zoni Kara|or|eve ulice na oko 5m–8m od po-vr{ine terena (oko kote 69–80 mnv).


U okviru plana izdvojeni su inèwersko-geolo{ki rej-oni koji su, na osnovu dopunskih istraìvawa, u zoni sa-nacione pe{a~ke staze detaqnije definisani.

Rejon 1 – zahvata priobalni deo Save sa kotama terena75–78,500 mnv. Od mosta „Bratstvo i jedinstvo” do Velikihstepenica nivo podzemne vode je konstatovan na koti 69–72mnv a od Velikih stepenica do Pariske ulice na koti72–80 mnv. Nasip i aluvijalni sedimenti karakteri{u seograni~enom nosivo{}u (izraène deformabilnosti).Ukoliko se na ovom prostoru planira izgradwa objekatave}e spratnosti, treba ra~unati na duboko fundirawe({ipovi). Izgradwa podrumskih ili ukopanih delova obje-kata ograni~ena je kotom nivoa podzemne vode koja je u di-rektnoj hidrauli~koj vezi sa Savom. Izgradwa ili rekon-strukcija saobra}ajnica iziskuje prilago|avawe speci-fi~nim svojstvima terena.

Rejon 2 – zahvata izduèni prostor izme|u aluvijalneravni reke Save i platoa koji po~iwe na koti 89–94 mnv.Nagib terena je ve}i 45–60º sa lokalno subvertikalnimkre~wa~kim odsekom. Kre~wak predstavqa ostatak sprudakoji daje osnovno morfolo{ko obele`je rejona. Kre~wa~-ki masiv je izmewen antropogenim delovawem, izgradwomvelikog broja podzemnih prostorija – laguma. U ovom rejo-nu je konstatovano klizi{te (koje se s vremenom {iri) ko-je treba hitno sanirati. Nivo podzemne vode je neujedna-~en, konstatovan je na dubini oko 1 m od pov{ine terenaili u potpunosti izostaje.

Nasip preko kre~waka ima nepovoqna geotehni~kasvojstva, a pre svega odlikuje ga nezadovoqavaju}a nosivosti sklonost ka pojavi nestabilnosti. Fundirawe objekatane treba vr{iti u nasipu, ve} iskqu~ivo na kre~wacimakoji su povoqnih otporno-deformabilnih svojstava, prak-ti~no nedeformabilna sredina. Ukoliko bi se neki odobjekata direktno naslawao na kre~wake, realno je o~eki-vati da ne bi trpeo zna~ajnije padinske pritiske. Kre~wakse moè zasecati vrlo strmo, subvertikalno. Lokalno mo-è postojati potreba za izradu potpornih konstrukcija. Nahipsometrijski najvi{im delovima ovog rejona, gde prekokre~waka naleù kvartarni sedimenti, zasecawa se morajuizvoditi znatno blaè uz adekvatnu za{titu izradom odgo-varaju}ih potpornih konstrukcija. U ovom rejonu postojiizraèna povoqnost za izradu podzemnih prostorija (ukre~waku), pri ~emu nisu potrebni obimniji radovi napodgra|ivawu. Razmak izme|u podzemnih prostorija trebaobi biti najmawe 10–15 m. Visina nadsloja (kre~waka) nadtunelskim svodom ne sme biti mawa od 5 m.

Rejon 3 – zahvata deo terena na desnoj padini Save sakotama 89–94 mnv do 97–106 mnv. Nagib padine je vrlo blagod oko 2-5º. Nivo podzemne vode se nalazi na oko 2,5 m–9 mod pov{ine terena oko kote 91–101 mnv.

Nasip (debqine 3 m–5 m) koji prekriva povr{inu tere-na, ima nepovoqna geotehni~ka svojstva. U okviru kvartar-nih padinskih naslaga koje leè ispod nasipa ostvaruje senajve}a interakcija izme|u postoje}ih objekta i tla. Mogu-}a je osetqivost na provlaàvawe terasnih pra{ina kojesu uslovno povoqnih do nepovoqnih otporno-deformabil-nih svojstava. Prilikom iskopa za novoplanirane objektetreba da se primene adekvatne mere za obezbe|ewe stabil-nosti padine i susednih objekata. Privremeni iskopi priizgradwi infrastrukturnih objekata, ukoliko su dubqi od2 m, obavezno se moraju podgra|ivati. Po obodu ovoga rejo-na prema rejonu 2 mogu}e je naru{avawe stabilnosti tere-na uz stvarawe klizi{ta. Navedenim procesom bile bi za-hva}ene kvartarne padinske naslage i laporovite gline.[irina pojasa koja je potencijalno ugroèna sa evidenti-ranim o{te}ewima na objektima prikazana je na inèwer-sko-geolo{koj karti.

Rejon 4 – zahvata hipsometrijski najvi{i deo istra-ènog prostora sa kotama terena koje su iznad 95-105 mnv.Nagib padine je vrlo blag i ne prelazi 2-5º izuzev delaprema mostu „Bratstvo i jedinstvo” koji je strmiji. Nivopodzemne vode je vrlo neujedna~en, nalazi se na 3 m–10 mod povr{ine terena.

Nasip koji izgra|uje povr{inske delove terena je nepo-voqnih geotehni~kih svojstava. U okviru kvartarnih na-slaga koje zaleù ispod nasipa, ostavaruje se interakcijapostoje}ih objekata i terena. One su uslovno povoqnih donepovoqnih otporno-deformabilnih svojstava. Mogu}a jeosetqivost lesnih materijala na naknadna provlaìvawa.Pri gradwi novih objekta treba voditi ra~una o stabilno-sti iskopa i susednih objekata. Konkretni uslovi }e dik-tirati na~in obezbe|ewa kosina iskopa. Privremeni is-kopi za potrebe izgradwe infrastrukturnih objekata uko-liko su dubqi od 2 m obavezno se moraju podgra|ivati.

Objekti pod za{titom

U okviru granica prostorno kulturno-istorijske celi-ne „Kosan~i}ev venac” nalazi se deset spomenika kulture.Prema inèwersko-geolo{koj konstrukciji terena spome-nici su izgra|eni u okviru nasutog tla i kvartarnih nasla-ga. Kako su zastupqene litogenetske sredine uslovno po-voqnih do nepovoqnih svojstava, postavqa se pitawe ugro-ènosti, ali i za{tite navedenih spomenika.

Prema inèwersko-geolo{koj konstrukciji terenaprostor obuhva}en planom je izuzetno heterogen u verti-kalnom i horizontalnom pravcu. Zastupqene litogenetskesredine se odlikuju povoqnim, uslovno povoqnim do nepo-voqnim otporno-deformabilnim svojstvima. Dobrim (kva-litetnim i kvantitativnim) poznavawem inèwersko-geo-lo{ke konstrukcije terena i svojstava zastupqenih sredi-na moè se uticati da postoje}i i novoplanirani objektibudu stabilni.

Lagumi

U kre~wa~kom stenskom kompleksu u pro{lim vremeni-ma izgra|eni su lagumi. Prema raspoloìvim podacima izgeodetske situacije, kao i obilaskom na terenu, konstova-no je da se lagumi nalaze u dvori{nom delu, u zoni objeka-ta Kara|or|eva broj 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27, 29, 31, 33, 39i 43. Dimenzije i popre~ni preseci su razli~iti. Pojedi-ni delovi su zazidani i nepoznato je {ta se doga|a iza tihzidova. U pro{losti u razli~itim istorijskim epohamaBeograda lagumi su dogra|ivani i prepravqani za razli~i-te namene a da to nije evidentirano.

U svim lagumima u koje je bio mogu} pristup ustanovqe-no je da postoji ventilacija koja je naj~e{}e izvedena u ob-liku kru`nih {ahtova koji se zavr{avaju iznad povr{ineterena sa otvorima za ventilaciju. Deo iznad povr{ine te-rena je naj~e{}e dotrajao i nagrièn zubom vremena. Na ne-kim mestima evidentiran je prodor vode kroz ventilaciju.

U nekim lagumima bili su izgra|eni vodovod, kanali-zacija i rasveta, koji vi{e nisu u funkciji.

Obilaskom laguma utvr|eno je da su stenovite povr{ineu vrlo dobrom stawu. Intervencije su potrebne samo na ula-znom delu, gde se nalaze zidovi od opeke koji su delimi~noruinirani vremenskim uticajima. Atmosferska i podzemnavoda ne prodiru u lagume kroz stenski masiv izuzev jednoglaguma na delu klizi{ta ispod Umetni~ke galerije.

Prostor sanacione pe{a~ke staze

Padina koja je obuhvata prostor izme|u ulica Kara|or-|eve, Pariske, Kosan~i}ev venac i Fru{kogorske je u sada-{wim uslovima mestimi~no nestabilna. Na pojedinim de-lovima sa visokim stenovitim odsecima denivelacija iz-me|u Kara|or|eve i ulice Kosan~i}ev venac je do 25 m. Napojedinim delovima nalaze se ru{evine objekata iz novijepro{losti Beograda i lagumi u stenskoj masi, razli~itogstepena stabilnosti. Sa vi{ih delova padine dolazi dooce|ivawa i haoti~nog iscurivawa atmosferskih i otpad-nih voda iz dotrajale vodovodne i kanalizacione mreè.Na kosinama su formirana klizi{ta i odroni koji ugro-àvaju stabilnost objekata i padine. Najizraèniji pri-mer takvog stawa je ispod umetni~ke galerije (Kosan~i}evvenac 19), ali proces se {iri i prisutan je ispod objekata


Kosan~i}ev venac 13, 15 i 17. Analizom stabilnosti kon-statovano je da padina sa sada{wom konfiguracijom nijestabilna i da postoje}im objektima preti opasnost od no-vih pomerawa i deformacija.

U opisanom stawu padinu nije mogu}e privesti plani-ranoj nameni niti je mogu}e weno kori{}ewe bez sprovo-|ewa odgovaraju}ih sanacionih mera i nivelacije terena.

U okviru plana predvi|eno je da se padina na opisanomprostoru prethodno sanira i sredi a zatim pristupi iz-gradwi na ovom prostoru. Planiranim merama koje }e bi-ti i sastavni deo ovoga plana treba da se poboq{a stabil-nost terena i objekata i nadoknade horizontalne sile ko-je su nastale kao posledica deficita masa.

U tu svrhu planirana je sanaciona pe{a~ka staza naprostoru od Pariske do Fru{kogorske ulice, ~iji je pr-venstveni zadatak da uz pomo} potpornih konstrukcija,predvi|ene nivelacije i planiranih novih objekata, izvr-{i sanaciju ovoga prostora i omogu}i ure|ewe terena iza-nad i ispod ove pe{a~ke sanacione staze.

Duìna padine na kojoj je predvi|ena staza od Pariskedo Fru{kogorske ulice je oko 400m a niveleta je na koti91 mnv. Kara|or|eva ulica je na koti 76 mnv a ulica Kosan-~i}ev venac od kote 97 mnv do 100 mnv. Iz navedenih kotavidi se da je potrebno potpornim konstrukcijama i drugimsanacionim merama osigurati stabilnost i pe{a~ke stazei padine za visinsku razliku od 20 m do 25 m.

U daqim fazama projektovawa za svaku planiranu in-tervenciju na prostoru plana obavezno uraditi detaqna ge-olo{ka istraìvawa a sve u skladu sa Zakonom o geolo-{kim istraìvawima („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95),kao i idejni projekat za{tite padine i susednih objekatakoriste}i re{ewa koja su sastavni deo ovoga plana.

B.7.1. Re{ewa sanacije i uslovi za izgradwu potpornihkonstrukcija u zoni sanacione pe{a~ke staze

Stabilnost lokacije u celini, sanacija klizi{ta i sa-nacione pe{a~ke staze, postignuta je planirawem novihobjekata, izradom potpornih konstrukcija, promenom nive-lacije terena i oja~awem postoje}ih laguma, zidova i objeka-ta gde je to potrebno. Radi preglednosti primewenih merana regulaciono-nivelacionom re{ewu ozna~eni su svi ti-povi potpornih konstrukcija i prikazana nivelaciona re-{ewa. Kada su potporne konstrukcije novi objekti oni no-se oznaku OK sa indeksom 1–11. Potporne gra|evine koje sunamenski predvi|ene za sanaciju ili zidovi koji se oja~ava-ju nose oznaku PK sa indeksom 1–10. Potporne konstrukci-je prikazane su i u gra|evinskim presecima a wihov poloàjdat je na situaciji i preko ku}nih brojeva objekata.

Za nove objekte i predvi|ene sanacione mere dati su opi-si i uslovi kojih treba da se pridràvaju budu}i Investi-tori i Izvo|a~i kako bi se o~uvala stabilnost objekata ilokacije u celini. Pre izvo|ewe radova po datim uslovimapotrebno je uraditi slede}e faze projektne dokumentacije uskladu sa vaè}im propisima (idejni i glavni projekat).

B.7.1.1. N o v i o b j e k t i k o j i p r e d s t a v q a j u p o t p o r n e g r a | e v i n e

OK1 (preseci S-S, R-R, Q-Q)

– Pariska broj 6 i 8, – dvori{ni objekti u Kara|or|evoj broj 7, 9, 11 – ulica Velike stepenice 6 i 8U presecima S-S, R-R, Q-Q, dubina ukopavawa u odno-

su na stazu i dana{wi teren je 11–15 m. Iskop }e se izvo-diti kroz nasip i laporovite gline i kre~wak. Podzemnavoda je prisutna. Potporna konstrukcija se re{ava u okvi-ru izgradwe novih objekata.

Konstrukcijom se mora obezbediti stabilnost postoje-}ih objekata iznad iskopa za nove objekte i ispod kon-strukcije. S obzirom na dubinu iskopa i deformacije na postoje}im objektima, potporna konstrukcija mora seizvesti pre iskopa za novoplanirani objekat i sidriti

u kre~wak zategama uporedo sa napredovawem iskopa. Tippotporne konstrukcije i veli~ina sila u zategama zaviseod dubine iskopa i nivoa na kome se pojavquje kre~wak.Povoqan tip potporne konstrukcije u ovim terenskimuslovima bili bi bu{eni {ipovi.

U okviru temeqne jame iza zida prema tlu predvidetihidroizolaciju i drenaù. Pri projektovawu drenaè vo-diti ra~una o najvi{em vodostaju Save. Re{iti povr{in-sko odvodwavawe oko objekta.

Faze izgradwe novih objekata predvideti projektom ta-ko da stabilnost tla i susednih objekata bude obezbe|ena usvim fazama. Logi~an i ekonomi~an redosled radova biobi da se najpre izvode objekti uz pe{a~ku stazu a zatimobjekti ili delovi objekata prema Kara|or|evoj ulici u su-protnom }e se potporne konstrukcije duplirati. U slu~ajuda investitori nisu isti ili ne mogu usaglasiti logi~anredosled izgradwe, objekat koji se prvi gradi mora obezbe-diti stabilnost u toku gra|ewa i eksploatacije uzimaju}iu obzir susedne postoje}e i novoplanirane objekte i pe-{a~ku stazu, ako je to potrebno.

Na postoje}im i novim objektima ugraditi repere zaosmatrawe horizontalnih i vertikalnih pomerawa kao ipra}ewe naru{avawa geometrije objekta, koje treba sprove-sti pre u toku i posle izgradwe novih objekata.

Na ovom delu kre~wak se javqa na bliskom rastojawu nazna~ajnim visinskim razlikama (Pariska 8). U takvim slu-~ajevima pri fundirawu novih objekata to treba uzeti u ob-zir, tako {to objekat treba osloniti na istu vrstu podlogeili izvr{iti dilatirawe ako se objekat oslawa na tlo sarazli~itim parametrima sti{qivosti (stena – glinovitotlo). Izjedna~ewe uslova fundirawa moè se posti}i use-cawem u kre~wak, izgradwom jedne ili vi{e podzemnih eta-à, u zavisnosti od ekonomi~nosti takve izgradwe.

Ukoliko je potrebno ru{iti stenu, to izvr{iti ma{in-skim se~ewem sa {to mawe potresa, da bi se izbegle defor-macije na postoje}im objektima. Ise~eni kamen koristitiza oblagawe potpornih zidova tamo gde je to predvi|eno.

Na delu objekata Veliko stepeni{te 6 i 8 bi}e potre-ban deo potporne konstrukcije uz stepeni{te zbog dubineiskopa, {to treba re{iti u okviru projekta objekata.

OK2 (presek P-P) – Kosan~i}ev venac 31

Objekat je lociran uz ulicu Kosan~i}ev venac. Dubinaukopavawa u odnosu na ulicu je dve podzemne etaè. Iskop}e se izvoditi kroz nasip i laporovite gline. Podzemnavoda je prisutna. Potporna konstrukcija se re{ava u okvi-ru izgradwe novog objekta. Da bi se postigla za{tita i uzpe{a~ku stazu potrebno je kaskadno spustiti objekat ispodkote 91 mnv do kre~waka ili dokazati op{tu stabilnostako kota fundirawa bude iznad kre~waka.

Objektom se mora obezbediti stabilnost postoje}eg su-sednog objekta, ulice Velikog stepeni{ta i pe{a~ke staze.S obzirom na dubinu iskopa na postoje}im objektima, pot-porna konstrukcija mora se izvesti pre iskopa. Tip potpor-ne konstrukcije zavisi od dubine iskopa i nivoa na kome sepojavquje kre~wak. Povoqan tip potporne konstrukcije uovakvim terenskim uslovima bili bi bu{eni {ipovi.

– Pre izrade objekta pribaviti podatke o temeqima su-seda.

– U okviru temeqne jame iza zida prema tlu predvidetihidroizolaciju i drenaù.

– Re{iti povr{insko odvodwavawe oko objekta.– Faze izgradwe predvideti projektom tako da stabil-

nost tla i susednih objekata bude obezbe|ena u svim fazama.

OK3 (preseci P-P, O-O) – Kara|or|eva broj 13 – zajednosa potpornim zidom PK1

– Na ovom delu postoji objekat koji se uklawa. Iznadwega je postoje}i potporni zid od kamena. Novi objekat bi-}e fundiran u kre~waku. Pre ru{ewa objekta mora se pro-veriti stabilnost postoje}eg zida u uslovima kada je obje-kat sru{en i isti oja~ati na osnovu te provere. Detaqniuslovi za zid dati su u opisu za PK1.


– Konstrukciju novog objekta dimenzionisati za prijemzemqanih pritisaka iznad stene.

– Iza zida prema tlu predvideti hidroizolaciju i dre-naù.

– Regulisati povr{insko odvodwavawe.

OK4 (preseci N-N, M-M) – Kara|or|eva broj 15 i 15a ideo novoprojektovanog objekta kulture izme|u pe{a~ke

staze i ulice Kosan~i}ev venac

Novi objekat je potporna konstrukcija ispod i iznadpe{a~ke staze koji je planiran od Kara|or|eve do Kosan-~i}evog venca. Na delu prema Kosan~i}evom vencu iskop }ese obavqati kroz nasuto i glinovito tlo do kre~waka. Udowem delu ka Kara|or|evoj ulici gde je predvi|ena jednapodzemna etaà fundirawe }e biti u kre~waku. U tlu jekonstatovana podzemna voda.

Za{tita temeqne jame je poseban deo projekta objekta. Bi-}e verovatno potrebna i prema objektu br. 29, {to zavisi oddubine fundirawa, a to treba utvrditi pre izrade projekta.

Projekat za{tite temeqne jame treba da obuhvati pot-pornu konstrukciju i drenaù i redosled faza radova ufunkciji stabilnosti i ekonomi~nosti re{ewa.

Pre ru{ewa postoje}eg objekta u projektu razraditifaze izgradwe tako da ni u jednoj fazi ne bude ugroènastabilnost na ovom delu.

Pri projektovawu drenaè voditi ra~una o najvi{emvodostaju Save.

Pe{a~ku stazu na koti 91 mnv voditi preko krova novogobjekta, sa odgovaraju}om hidroizolacijom i pe{a~kom po-vr{inom. Predvideti povr{insko odvodwavawe.

Na delu ovog objekta postoji lagum u stenskom masivu.Pre izrade projekta geodetski ta~no snimiti wegov polo-àj. Ako lagum ostaje ispod novog objekta, stati~ki prove-riti nosivost svoda i izvr{iti potrebno oja~awe. Posto-ji mogu}nost i da lagum bude unutar iskopa za objekat. Utom slu~aju moè biti sa~uvan kao poseban prostor iliuklowen, {to }e biti precizirano Urbanisti~kim projek-tom u daqoj fazi razrade. Rekonstruisati ventilaciju ob-noviti kanalizaciju, vodovod i osvetqewe. Tro{kovi re-konstrukcije laguma terete objekat.

Planirani objekat zbog razu|enog oblika i razli~itespratnosti na celoj povr{ini fundirati na kre~waku {to jeprema geolo{kom profilu i urbanisti~koj koncepciji mogu}e.

OK5 (presek J-J) – Kosan~i}ev venac 27 i deo novoprojektovanog objekta kulture

Objekat je potporna konstrukcija od ulice Kosan~i}evvenac do sanacione pe{a~ke staze, ukopan u tlo do kre~wa-ka (mogu}e su dve podzemne etaè). U tlu je prisutna pod-zemna voda. Vaè sli~ni uslovi dati za objekat kulture –OK4. Na~inom fundirawa obezbediti stabilnost objektaJC3, ~ime bi se obezbedila stabilnost i dela padine izme-|u objekta JC3 i sanacione pe{a~ke staze PP3.

OK6 (presek I-I) – Kosan~i}ev venac broj 25

Objekat je potporna konstrukcija do ulice Kosan~i}evvenac. Ukopati ga u tlo sa dve podzemne etaè prema uli-ci i jednu prema dvori{tu. Bi}e fundiran u glinovitommaterijalu iznad nivoa podzemne vode. Zbog dubine ukopa-vawa prema ulici predvideti u toku izgradwe za{titu te-meqne jame i drenaù.

Ispod objekta je plato na koti 95 mnv poduprt oblo-`nim kamenim zidom PK3. U nastavku je pe{a~ka staza, aispod we potporna konstrukcija PK2.

Redosled radova na ovom delu je slede}i: potporna kon-strukcija PK2, pe{a~ka staza, potporni zid PK3 i objekatKosan~i}ev venac 25.

OK7 (presek G-G, F-F) – Kosan~i}ev venac 21

Objekat je potporna konstrukcija do ulice Kosan~i}evvenac. Ukopati je u tlo za dve podzemne etaè prema ulici

i prema dvori{tu. Bi}e fundiran u glinovitom materija-lu iznad nivoa podzemne vode. Zbog dubine ukopavawa pred-videti u toku izgradwe za{titu temeqne jame prema ulicii susedima, kao i drenaù.

Ispod objekta je plato na koti 98 mnv poduprt oblo`nimkamenim zidom PK7, plato na koti 95 mnv poduprt potpor-nom konstrukcijom PK4 pored koje se nalazi pe{a~ka staza,a ispod we potporna konstrukcija PK5, odnosno OK8.

Redosled radova na ovom delu je slede}i: OK8 (PK5),pe{a~ka staza, potporna konstrukcija PK4, objekat Kosan-~i}ev venac 21, a zatim plato na koti 98 mnv i PK7. Ovajredosled treba po{tovati iz razloga stabilnosti i ekono-mi~nosti radova.

OK8 (preseci G-G, F-F, E-E, D-D) – Kara|or|eva broj 25–31 – a kao alternativa potporni zid PK5

Na ovom delu postoji klizi{te i ovaj deo predstavqa naj-problemati~niji deo lokacije. U stenskom masivu ispod kli-zi{ta nalazi se pet podzemnih laguma na malom me|usobnomrastojawu. Za potrebe sanacije ura|eno je idejno re{ewe sana-cije 1996. godine. Od tada do 2006. godine, dogodile su se pro-mene na klizi{tu (klizi{te se pro{irilo). Sanacija nije iz-vr{ena. Imaju}i u vidu da su aktivno{}u procesa ugroèniobjekti na padini, neophodno je sprovesti odgovaraju}e sana-cione mere. Ovim merama treba poboq{ati svojstva terena iz-gradwom drena`nog sistema. Horizontalne sile koje su nasta-le kao posledica deficita masa potrebno je prihvatiti pot-pornom konstrukcijom koju treba fundirati u ~vrstoj steni.

Kao mera sanacije predvi|eni su novi objekti OK8 opi-sani u daqem tekstu.

Ispod pe{a~ke staze predvi|eni su novi objekti koji semoraju fundirati u steni, poèqno sa jednom podzemnometaòm ispod nivoa Kra|or|eve ulice, povezani sa oja~a-wem na ulaznom delu laguma.

Objekti treba da imaju dovoqan broj zidova upravnih napadinu povezanih ab plo~ama.

Prema orijentacionom prora~unu horizontalih sila odklizi{ta, kod novih objekata koji se predvi|a na ovom me-stu, lako }e se ispuniti uslov stabilnosti. Visina potpor-nog zida prema padini i sanacionoj pe{a~koj stazi trebada je min. do kote 91 mnv.

Iza zida prema brdu predvideti drenaù i hidroizola-ciju. Vodu iz drenaè odvesti u kanalizacioni sistem, pomogu}nosti gravitaciono bez prepumpavawa.

Oja~ati izlazni deo laguma pre ili u toku izrade obje-kata, uraditi ventilaciju, rekonstruisati postoje}u kana-lizaciju i osvetlewe, spre~iti procurivawe vode i izvr-{iti drenirawe. Prethodno ta~no, geodetski snimiti po-loàj i dimenzije. Omogu}iti ulaz u lagume iz objekata.

Po zavr{etku objekata koji ~ine potpornu konstrukci-ju OK8 izvr{iti nasipawe tla iza wih do nivoa sanacio-ne pe{a~ke staze (kota 91 mnv) a zatim pristupiti izradipotporne konstrukcije PK4 i ostalih mera predvi|enih zasanaciju klizi{ta. Ovakvo re{ewe predstavqa najjevtini-ji vid sanacije klizi{ta, jer se sanacija obavqa kroz iz-gradwu novih objekata, ~ije tro{kove snose investitori.

U toku izrade ovog idejnog re{ewa ura|eno je i alter-nativno re{ewe u kome bi se sanacija postigla izradompotpornih konstrukcija koje bi kasnije postale deo budu}ihobjekata. Ovaj zahtev usledio je zbog realne mogu}nosti dasvi investitori u zoni konstrukcije OK8 ne mogu da se oba-veù na istovremenu izradu, ili izradu u bilo koje vreme,objekata koji bi sanirali klizi{te. Zbog toga je obra|enai takva altertnativa koja je posebno prikazana u delu PK4.

OK9 (presek A2-A2) – Fru{kogorska 14

Iznad pe{a~ke staze potpornu konstrukciju OK9 pred-stavqja novi objekat – Fru{kogorska 14, koji u okviru pro-jekta objekata re{ava pitawe stabilnosti temeqne jame ipadine iznad pe{a~ke staze.

Objekat Fru{kogorska 14 bi}e fundiran na kre~wakusa jednom ukopanom etaòm ispod nivoa pe{a~ke staze. Dubina ukopavawa nije velika, pa se problem stabilnosti


temeqne jame moè re{iti na klasi~an na~in. Potrebno jepredvideti drenaù, hidroizolaciju, spoqno odvodwavawei ugradwu repera.

OK10 (presek A2-A2) – Kara|or|eva 41

Pe{a~ka staza prolazi iznad ovog objekta. Sa dowe stranepe{a~ke staze je postoje}i objekat koji se nadzi|uje, do plani-rane nivelete slemena 98 mnv. Za{tita od vlage postoje}egdvori{nog objekta Kara|or|eva 41 je iz objekta penetratimaili ubrizgavawem izolacionih sredstava u bu{otine u zidu.

Ukoliko investitor objekta Kara|or|eva 41 ne izvedeplaniranu nadgradwu uz samu pe{a~ku stazu, staza ima zado-voqavaju}u stabilnost jer je postoje}i teren na koti 90 mnv.

B.7.1.2. N a m e n s k i p r o j e k t o v a n e p o t p o r n e k o n s t r u k c i j e

PK1 (presek O-O) – Kara|or|eva 13

U postoje}em stawu kameni potporni zid zajedno sa po-stoje}im objektom obezbe|uje stabilnost sanacione pe{a~-ke staze na ovom delu. Postoje}i objekat predvi|en je za ru-{ewe a na ovom mestu planiran je novi objekat koji }e pre-dstavqati potpornu gra|evinu OK3 opisanu ranije.

Pre ru{ewa postoje}eg objekta ustanoviti debqinu zi-da i kvalitet materijala od koga je napravqen i izvr{itioja~awe tako da moè da prihvati zemqane pritiske preizgradwe novog objekta.

PK2 (preseci K-K, J-J, I-I, H-H, B1-B1, A2-A2) – Kara|or|eva 17–23 i 33–39

Ispod pe{a~ke staze je potporna konstrukcija od kon-trafora i lukova. Potporna konstrukcija predvi|ena jeispod pe{a~ke staze na ivici stenovitog otseka na udaqe-nosti oko 2 m od planiranih objekata.

Konstrukcija se sastoji od:– armirano-betonskih kontrafora (zidovi upravni na

padinu) debqine oko 0,3 m, koji se rade u „{licevima” narastojawu od 5 m i betoniraju na steni sa kojom postiù mo-nolitnu vezu. Oko kontrafora formirati drena`nu ispunu;

– izme|u kontrafora su lu~na ab platna – zidovi, u trinivoa pojedina~ne visine oko 1,5 m stepenasto pomereniprema brdu. Lukovi se oslawaju na kontrafore. Lukovi ikontrafori zavr{avaju se ab zidom „L” oblika visine 1 m.Na taj na~in lukovi i kontrafori nisu vidqivi odozgo;

– izme|u lukova se puni zemqa za sadwu zelenila. Si-stem za zalivawe „kap po kap” koji je primeren za zaliva-we ovakvih zasada;

– iza zavr{nog zida „L” oblika nasipa se zemqa i for-mira pe{a~ka staza. Ispod pe{a~ke staze polaù se insta-lacije koje su predvi|ene urbanisti~kim re{ewem;

– kontrafori se obloù kamenom koji se dobija iskopomsa ove lokacije u kombinaciji sa opekom u stilu postoje}ihpotpornih zidova. Za ovo treba koristiti fasadnu opeku vo-dootpornu na vremenske uticaje i bez izlu~ivawa {alitre;

– ovaj tip potporne konstrukcije mogu}e je izvesti bezte{ke mehanizacije, ~iji bi pristup bio teàk ili nemogu};

– da bi se o~uvala stabilnost u toku izrade potpornekonstrukcije moraju se po{tovati faze izrade, date u po-sebnom prilogu.

PK2a (presek B-B) Kara|or|eva 33 – pored lifta

Na ovom delu primewuje se konstrukcija PK2, s tim{to se na predwem licu dodaje vertikalni zid od kamena ukombinaciji sa opekom, a na nivou pe{a~ke staze betonskaplo~a. Na taj na~in pro{iruje se pe{a~ka staza pored lif-ta i uskla|uje spoqni izgled sa stubovima lifta.

PK3 (preseci I-I, H-H, G-G) – Kosan~i}ev venac 21, 23, 25

Potporno oblo`ni zid od kamena sa nagibom 4:1. Zidpodupire denivelaciju izme|u pe{a~ke staze na koti 91mnv i platoa na koti 95 mnv. Iznad zida prema ulici pot-porne gra|evine su novi objekti OK6 i OK7. Iza zidapredvideti drenaù.

Kao re{ewe na ovom delu mogu se upotrebiti i zidoviod gabiona koji se prave od pocinkovanih i plastifici-ranih ì~anih kaveza ispuwenih kamenom. U varijanti ga-bionskih zidova drenaà nije potrebna. U daqim fazamaizrade projektne dokumentacije izvr{i}e se definitivanizbor tipa zida.

PK4 (preseci F-F, E-E, D-D, C-C, B-B, B1-B1) – Kosan~i}ev venac 15, 17, 19

Zbog pokrenutih zemqanih masa i ugroène bezbedno-sti objekata u ulici Kosan~i}ev venac 19, 17 i 15 u okvirusanacije klizi{ta ovde je bila predvi|ena 1996. godinepotporna konstrukcija od bu{enih {ipova, ~iji su oslon-ci na dowem kraju tlo i stena, a na gorwem zatege. Za ova-kvu konstrukciju morao bi se obezbediti pristup (put) zate{ke ma{ine za izradu {ipova {irine min. 7 m–8 m, {toje po sada{woj urbanisti~koj koncepciji, te{ko ostvaritina celoj duìni. Zbog toga je predvi|eno povoqnije i jev-tinije re{ewe sa ab kontraforima, zategama i lukovimaod monta`nih elemenata koji su ispuweni zemqom i ozele-weni. Kontrafori su ab zidovi {irine 2 m, visine oko4,5 m. Na vidqivoj strani obloèni su kamenom sa ove lo-kacije, koji se kombinuje sa opekom.

Zatege se izvode samo kroz betonske „kontrafore” narastojawu od 5 m. Dubina zatega zavisi od dubine stene iiznosi oko 25 m.

Izme|u kontrafora je ispuna od ab elmemenata u bla-gom luku prema brdu. Izme|u elemenata puni se zemqa i zi-dovi ozelewavaju. Zalivawe je preko sistema „kap po kap”.Alternativno, ispuna moè da se formira i od „gabiona”u luku, koji obezbe|uje stabilnost, a oslawa se na „kontra-fore”.

Konstrukcija kontrafora je u nagibu koji je sli~an na-gibu tla, tako da je mogu} bezbedan iskop i izrada istih uzrazupirawe.

Za ovaj oblik konstrukcije nije potrebna te{ka mehani-zacija.

Ovde je morala da se upotrebi potporna konstrukcijakoju je mogu}e izraditi u ovako te{kim terenskim uslovi-ma a da se u toku rada o~uva potrebna stabilnost. Pored to-ga, ovakva konstrukcija je jeftinija od {ipova. Analizomi ra~unskim proverama dokazana je stabilnost re{ewa.

U okviru konstrukcije treba predvideti drenaù i re-{iti povr{insko odvodwavawe platoa. Izrada je mogu}akada se zavr{i konstrukcija ispod pe{a~ke staze.

Redosled radova je:a) uklawawe dvori{nih objekata, osim dvori{nog

objekta Kosan~i}ev venac 15. Ovi objekti, uglavnom, nema-ju veliku gra|evinsku vrednost. Ra|eni su nestru~no saplitko ukopanim temeqima i improvizovanom kanalizaci-onom mreòm;

b) kanalizacionu mreù u dvori{tu rekonstruisati ina bezbedan na~in prikqu~iti na gradsku mreù;


c) izrada objekata OK8 ili potporne konstrukcije PK5ispod pe{a~ke staze;

d) grubo planirawe staze za pristup mehanizacije i ni-velisawe terena;

e) izrada potporne konstrukcije PK4 iznad pe{a~kestaze;

f) izrada platoa na koti 95 mnv. i potporne konstruk-cije PK7. Ispod platoa na koti 95 mnv. postaviti podupi-ra~e izme|u konstrukcija PK4 i PK7 na rastojawu od 5mna mestu zatega. Finalno nivelisawe terena.

Potporna konstrukcija PK4 izvodi se tako|e po faza-ma da bi se o~uvala stabilnost u toku izvo|ewa radova.Kontrafori se izvode po naizmeni~nom rasporedu svakidrugi, a potom lu~na ispuna izme|u wih. Redosled je sli~ankao kod konstrukcije PK2.

Izvo|ewe ove konstrukcije je hitno jer su postoje}iobjekti ugroèni procesom klizawa i erozije tla.

PK5 (preseci G-G, F-F , E-E, D-D) – Kara|or|eva 25–31

Kao osnovna mera sanacije na ovom delu predvi|ena jeizrada novih objekata opisanih u poglavqu PK8.

Alternativno re{ewe na ovom delu je izrada potpornekonstrukcije PK5 koja u stvari predstavqa deo budu}ih no-vih objekata opisanih u poglavqu OK8. Ova alternativapredvi|ena je zbog realne mogu}nosti da se ne moè uskla-diti izgradwa novih objekata koji bi bili potporna kon-strukcija na ovom potezu (OK8).

Potporna konstrukcija PK5 sastoji se od ab hodnikapreseka 3 m h 5 m ispred laguma iz koga se ulazi u sve la-gume i ab zida iznad laguma do kote 91 mnv. Konstrukcijase povezuje sa oja~awem ulaznog dela laguma. Iza potpornogzida predvideti drenaù i hidroizolaciju. Vodu iz drena-è odvesti u kanalizacioni sistem, po mogu}nosti gravi-taciono bez prepumpavawa.

Na mestu podzemnih laguma omogu}iti ulaz. Predvidetiprovetravawe. Oja~ati izlazni deo laguma pre izrade pot-pornih konstrukcija, uraditi ventilaciju, rekonstruisatipostoje}u kanalizaciju i osvetlewe laguma. Spre~iti pro-curivawe vode ili izvr{iti drenirawe. Prethodno ta~nogeodetski snimiti poloàj i dimenzije.

Ugraditi repere za osmatrawe. Kada se izgrade novi objekti ova konstrukcija postaje

sastavni deo objekata. U posebnom grafi~kom priloguprikazana je potporna konstrukcija PK5.

PK6 (presek C-C) – Kara|or|eva 31, panoramski lift

U prostoru izme|u postoje}ih kamenih stubova predvi-|en je panoramski lift a u okviru ovog prostora formira-}e se potporna konstrukcija od ab zidova do kote pe{a~kestaze. Vrh stubova prethodno sanirati, jer su atmosferskiuticaji izazvali o{te}ewa. Prostor u kome }e biti izgra-|en lift je ve}i od potrebnog pa }e se na nivou pe{a~kestaze smawiti da bi se pro{irila staza.

Na ovom delu postoji otkrivena stena „lajtova~ki kre~-wak” koja ostaje vidqiva, i koja se {titi, pa o tome trebavoditi ra~una pri izradi novog objekta.

PK7 (preseci H-H, G-G, F-F, E-E, D-D, C-C, A1-A1) – Kosan~i}ev venac 19, 21, 23 i Kara|or|eva 43

Na delu parcela Kosan~i}ev venac 19, 21 i 23, dvori{teje formirano je na koti 98 mnv i pribliàva se potpornojkonstrukciji PK4, a prisutno je odrowavawe tla, tako dazemqana kosina izme|u nivoa 93 mnv i 98 mnv mora biti za-{ti}ena potpornim zidom. Primewen je isti zid od kame-na kao PK3. Mogu}a je i upotreba gabiona, {to moè da seizmeni u daqim fazama izrade projektne dokumentacije.

Ispod pe{a~ke staze na rastojawu od 5 m, na mestu za-tega, izvr{iti podupirawe izme|u PK4 i PK7.

Na delu objekta Kara|or|eva 43 (presek A1-A1) prime-ni}e se tako|e potporna konstrukcija PK7, jer se ne moèsinhronizovati istovremena izrada novoplaniranogobjekta i izrada pe{a~ke staze. Potporna konstrukcija bi-}e izgra|ena u javnom prostoru pe{a~ke staze.

PK8 (preseci B-B á B1–B1) – Kosan~i}ev venac 17 i 15

Ispod objekta Kosan~i}ev venac 17 postoji potpornizid do kote 98 mnv koji {titi dvori{te. Zid je u lo{emstawu pa je potrebno wegovo oja~awe. Oja~awe je mogu}e ar-maturnim mreàma i prskanim betonom. Mreè sidriti uzid. Zavr{na obrada uskladi}e se sa izgledom ostalih pot-pornih konstrukcija.

Zid objekta Kosan~i}ev venac 15 prema pe{a~koj stazipotrebno je oja~ati. Za ovaj zid vaì prethodni opis.

PK9 – Kosan~i}ev venac 17 i 15

Postoje}i potporni zid je u stawu raspadawa. Potreb-no je izvr{iti wegovu sanaciju. Vidqiva povr{ina je odkamena u kombinaciji sa opekom otpornom na vremenskeuticaje. Tro{kovi sanacije padaju na teret vlasnika objekta.

PK 10 (presek A–A) – Kosan~i}ev venac 13

Na delu postoje}eg objekta – Kosan~i}ev venac br. 13, do-daje se nova potporna konstrukcija, Potporna konstrukcija


PK10 sastoji se od bu{enih {ipova 0,6 m na rastojawu ode=1,8 m i zatega duìne l=25 m, na ez=2,4 m.

Novoplanirani objekat Kosan~i}ev venac 13 ukopava sesa gorwe strane kroz nasip i glinovite materijale iznadnivoa podzemne vode, ali u blizini postoje}eg stambenogobjekta, tako da je neophodna izrada potpornog zida. Iakobi fundirawe bilo neposredno iznad nivoa podzemne vo-de, zbog komplikovanih uslova izgradwe treba predvidetidrenaù, hidroizolaciju, spoqno odvodwavawe i ugradwurepera. Zbog delikatnih uslova izgradwe obavezna je izra-da projekta za{tite temeqne jame sa razra|enim fazama ra-dova koje garantuju stabilnost u svim etapama realizacije.Potporni zid sa gorwe strane (prema postoje}em objektukoji se ne ru{i) treba raditi u lamelama, {irine maksi-malno 1,5 m. Po potrebi moè se osloniti na potpornukonstrukciju PK10.

OK 11 (presek A1–A1) – Kara|or|eva 43

Postoje}i objekat se skra}uje radi pe{a~ke staze, a pre-ostali deo se nadzi|uje. Radi se o jednostavnoj intervenci-ji za koju nema posebnih uslova. Ispod objekta u stenskommasivu je lagum za koji nema podataka. Pre izgradwe trebaizvr{iti pregled laguma i preduzeti mere da se nadzi|iva-wem objekta ne pogor{a stawe u lagumu.

B.8. Posebni uslovi

Na osnovu zahteva Sekretarijata za za{titu ìvotnesredine u dopisu br. 501-305/05-â-03 od 24. januara 2006. go-dine planom se utvr|uje obaveza investitora da se, pre pod-no{ewa zahteva za izdavawe odobrewa za izgradwu objeka-ta sa Liste áá Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata za ko-je je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje semoè zahtevati procena uticaja na ìvotnu sredinu („Slu-`beni glasnik RS”, broj 84/05), obrati nadle`nom organuza za{titu ìvotne sredine, radi odlu~ivawa o potrebiizrade studije o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredi-nu, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ì-votnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04). Stu-dija o proceni uticaja izra|uje se na nivou idejnog projek-ta i sastavni je deo navedenog zahteva.

Zbog zna~aja i stepena za{ti}enosti podru~ja Kosan~i-}evog venca, za sve planirane intervencije na teritorijiplana, neophodna je saradwa sa Zavodom za za{titu spome-nika kulture Beograda.

V. PRAVILA GRA\EWA OSTALOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Zbog velike raznolikosti postoje}eg gra|evinskog fon-da u pogledu volumena objekata, stila, starosti, kvaliteta istepena za{tite objekata prisutnih u okviru pojedinihblokova, kao i specifi~nosti konfiguracije i geolo{kogsastava terena, podela na zone ima za ciq da defini{e ne-koliko najva`nijih zajedni~kih karakteristika, odnosnouslova za budu}e intervencije u zonama, koje obezbe|uju kon-tinuitet i ambijentalnu celovitost, dok }e ostali, speci-fi~ni uslovi biti dati na nivou pojedina~nih parcela uokviru zona i blokova. Zone obuhvataju i pripadaju}e javneprostore i objekte, za koje su uslovi definisani u odeqkuB.4. gde su primeweni isti osnovni principi za oblikova-we u okviru zone, kao i za ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Zone obuhvataju urbanisti~ke blokove ozna~ene brojevi-ma od 1 do 13, za koje su planom definisana op{ta pravi-la gra|ewa, kao i kontaktne javne prostore.

Zone, blokovi i gra|evinske parcele prikazane su ugrafi~okm prilozima br. 3 i na grafi~kom prilogu br. 5.

Urbanisti~ki parametri

Urbanisti~ki parametri su definisani na nivou zonei odnose se na novoplanirane objekte, dok se parametri zapostoje}e objekte ne iskazuju numeri~ki i definisani supostoje}im stawem i planiranim intervencijama na osnovukonkretnih uslova za svaki postoje}i objekat pojedina~no.

Urbanisti~ki parametri za planirane objekte na jav-nom gra|evinskom zemqi{tu, za planirane objekte u Zoniáâ – zoni malih intervencija kao i za planirane objektekoji predstavqaju izuzetak od pravila odgovaraju}e zone,dati su na nivou pojedina~nih parcela.

Vrednosti urbanisti~kih parametara su orijentacione,i redukuju se za konkretnu parcelu u odnosu na prikazanegra|evinske linije, odnosno zone gra|ewa prikazanih ugrafi~kom prilogu br. 5, kao i u odnosu na druge uslove da-tih ovim planom za pojedina~ne parcele.

Stepen zauzetosti parcele je koli~nik povr{ine hori-zontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parce-li i povr{ine parcele, iskazan u %. Kada je u planu iska-zan samo jedan stepen zauzetosti on se odnosi na sve nad-zemne etaè. Kada je su planu iskazana dva stepena zauzeto-sti, jedan se odnosi na stepen zauzetosti parcela na nivouprizemqa, kao koli~nik povr{ine horizontalne projekci-je samo etaè prizemqa objekta i povr{ine parcele, a dru-gi stepen zauzetosti sa odnosi na etaè iznad prizemqa,kao koli~nik povr{ine horizontalne projekcije tih eta-à objekta i povr{ine parcele.

Indeks izgra|enosti je koli~nik bruto razvijene gra|e-vinske povr{ine (BRGP) objekta i povr{ine parcele. BRGPje zbir povr{ina i redukovanih povr{ina objekta. Indeksizgra|enosti nadzemnih etaà je koli~nik BRGP nadzemnihetaà i povr{ine parcele. Nadzemne etaè su sve etaè iz-nad nivelete postoje}eg terena, ukqu~uju}i i etaè povu~enogsprata ili potkrovqa, ukoliko nije na drugi na~in defini-sano u planu za konkretnu parcelu. Nadzemne garaè, kotlar-nice, podstanice grejawa, stanarske ostave, trafo-stanice sera~unaju u povr{ine korisnih etaà i ne redukuju se. Indeksizgra|enosti koji ukqu~uje i podzemne etaè je koli~nikBRGP svih korisnih etaà objekta i povr{ine parcele. Pod-zemne korisne etaè obuhvataju i suterenske etaè, i reduko-vane su na 60%. Podzemne garaè, podzemne kotlarnice, pod-stanice grejawa, stanarske ostave, trafo-stanice ne ra~unajuse u povr{ine podzemnih korisnih etaà.

Kada je u planu iskazan samo jedan indeks izgra|enostiuvek je nazna~eno na koje etaè se odnosi. Kada su u planu is-kazana dva indeks izgra|enosti, jedan se odnosi samo na nad-zemne etaè a drugi se odnosi na sve korisne etaè, nadzem-ne i podzemne. Iskazani indeks samo nadzemnih etaà ne mo-è se uve}avati na ra~un podzemnih etaà, a ukoliko se nanivou tehni~ke dokumentacije pokaè da je stati~ki neophod-no ili funkcionalno potrebno, uve}ati broj podzemnih eta-à objekta, mogu}e je pove}ati indeks sa podzemnim etaàma.

Svi uslovi izgradwe pojedina~nih parcela, koje su da-ti u planu, pa i parametri izgradwe, u slu~aju spajawa par-cela, ostaju isti za svaku pojedina~nu parcelu, bez obzirada li su parcele koje se spajaju u jednoj ili vi{e zona, astvarni parametri izgradwe, ostaju kao izvedena veli~inaiz svih ostalih uslova (nivelaciono regulacioni i drugiuslovi), svake od spojenih parcela.

Planirani objekti

Planirani objekti treba da odraàvaju savremen pri-stup oblikovawu, kao pe~at ovog vremena, u prostoru za ko-ji je karakteristi~na istorijska slojevitost nastanka po-jedinih objekata. Skladom volumenskog povezivawa ostva-riti jedinstvo ambijenta. Ovaj uslov ne vaì kod slu~ajarekonstrukcije.

Maksimalne visine definisane pravilima gra|ewa igrafi~kim prilogom broj 5 uvek se odnose na kotu sleme-na ili krova povu~enog sprata posledwe etaè.

U okviru planiranih zona izgradwe, dozvoqena je iz-gradwa vi{e objekata na parceli uz po{tovawe ostalihuslova vezanih za parcelu i uslova obezbe|ewa padine. Ra-stojawe izme|u nadzemnih delova pojedina~nih novoplani-ranih objekata na parceli u nivou prizemqa je najmawe 5m, a za delove objekata iznad nivoa prizemqa je min. 7 m.Dozvoqeno je otvarawe prozora orijentisanih na sopstve-nu parcelu, tako da je ivica prozora udaqena od granice su-sedne parcele najmawe 0,7 m.


Kota prizemqa namewenog poslovawu i komercijalnimdelatnostima kod planiranih objekata moè biti maks. 0,2m vi{a od kote pristupnog trotoara, pri ~emu se visinskarazlika re{ava unutar objekta. Kota prizemqa stanovawamoè biti maks. 1,20 m vi{a od kote pristupnog trotoara.

Potrebno je obezbediti minimalno 10% zelenih i neza-strtih povr{ina na parceli, a kada je, zbog neophodnihuslova sanacije padine i realizacije sanacionih objekata,kao i uslova izgradwe jedne do dve podzemne etaè plani-ranih objekata, za neke parcele smawena mogu}nost klasi~-nog ure|ewa slobodnih povr{ina parcele, planom su datiuslovi za ozelewavawe krovova suterenskih ili podrum-skih etaà i sadwu drve}a u kasetama.

Dozvoqena je izgradwa svetlarnika. Povr{ina svetlar-nika odre|uje se tako da svakom metru visine zgrade odgo-vara 0,5 m² svetlarnika, pri ~emu on ne moè biti mawi od6 m². Ukoliko se svetlarnik uskladi sa poloàjem svetlar-nika susednog objekta, ova povr{ina moè biti umawenaza 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2 m. Svetlarnikse ra~una u neizgra|eni deo zgrade. Minimalna visina pa-rapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m. Ne dozvoqava seotvarawe prozora ili ventilacionih kanala na svetlar-nik susednog objekta. Mora se obezbediti pristup svetlar-niku, kao i odvodwavawe atmosferskih voda. Nije dozvo-qeno nadzi|ivawe i zatvarawe postoje}ih svetlarnika.Ukoliko postoje}i objekat koji se zadràva ima svetlar-nik, susedni planirani objekat mora izgraditi svetlarniksimetri~no postavqen i iste veli~ine, ali ne mawe od mi-nimalne date op{tom pravilima.

Idejne projekte planiranih objekata treba da odobriKomisija za planove Skup{tine grada Beograda.

Postoje}i objekti

Sve intervencije na objektima koji se zadràvaju radese na osnovu uslova ovog plana i uslova nadle`ne slu`beza{tite – Zavoda za za{titu spomenika kulture. Projektefasada ovih objekata a na kojima su planirane intervenci-je dogradwe, nadgradwe ili promene uli~ne ili fasadakoje formiraju siluetu grada, treba da odobri Komisija zaplanove Skup{tine grada.

Dozvoqeno je u postoje}im objektima koji se zadràvajuu okviru postoje}eg gabarita, prenamena pomo}nih, prosto-rija i podkrovqa u koristan prostor poslovawa i stanova-wa, i prenamena suterenskih prostora u namenu poslovawa,kao i druge intervencije u unutra{wosti objekta u okvirugabarita i volumena pod uslovom da se za{tita ne odnosii na unutra{wost objekta. Ulaz u suterenski prostor obez-bediti iz objekta ili sa korisni~ke parcele.

U okviru adaptacije tavanskog prostora, na dvori{nimdelovima objekta, uz saglasnost nadle`ne slu`be za{tite,dopu{tene su mawe izmene gabarita:

– izgradwa nadzidka maksimalne visine 1,2 m,– dogradwa nenatkrivene terase sa maksimalnim ispu-

stom od 0,8 m; izlaz na terasu obezbediti povu~enom fasa-dom, bez izgradwe krovnih baxa.

Postoje}i objekti koji se nalaze van zone gradwe prika-zane na grafi~kom prilogu br. 5, mogu se do privo|ewa ze-mqi{ta nameni sanirati i tehni~ki odràvati. Nije pla-nirana zamena postoje}ih objekata koji se zadràvaju, pri-kazanih na grafi~kom prilogu br. 5, osim ukoliko u detaq-nim uslovima za pojedina~ne parcele nije druga~ije defi-nisano. Ako je usled neplaniranih okolnosti – „vi{e si-le”, neophodna zamena ovih objekata novim objektom, ona sevr{i maksimalno u gabaritu i volumenu zamewenog objekta.

Parkirawe

Kapaciteti za parkirawe odre|eni su u skladu sa vaè-}im normativima GP-a Beograda 2021.

Potrebe za parkirawem vozila utvr|ene su na osnovuslede}ih normativa:

– za stanovawe (postoje}e): 0,7 PM na 1 stan,

– za stanovawe (planirano): 1,1 PM na 1 stan,

– za delatnosti: 1 PM na 1 lokal;

– broj parking mesta za komercijalne delatnosti:trgovina 1 PM na 50 m² neto prodajnog prostora,poslovawe 1 PM na 80 m² BRGP,ugostiteqstvo 1 PM na dva stola sa po ~etiri stolice,{kole 1 PM na 1 razred,de~je ustanove 1 PM na 1 grupu.

Za planiranu novu izgradwu u okviru namena koje nisujavne, potrebne kapacitete za parkirawem obezbediti is-kqu~ivo u okviru pripadaju}ih parcela, {to vaì i za pla-nirani objekat kulture na javnoj parceli K3. Izuzetak odovog pravila su planirani objekti u Kara|or|evoj 5, Zadar-skoj 5, Kosan~i}ev venac 25, koji svoje potrebe za parkira-wem, zbog veli~ine i pozicije parcele, ne mogu da zadovoqena sopstvenoj parceli, te svoje potrebe re{avaju obaveznimobezbe|ewem odre|enog broja parking mesta (prema GP Beo-grada 2021) u okviru javne garaè u bloku 8 ili pak garaàu neposrednom okruèwu. Tako|e, objekat u Kosan~i}evomvencu 24, zbog istaknutog poloàja u silueti Kosan~i}evogvenca, moè svoje potrebe za parkirawem da zadovoqi uokviru drugih parcela iste namene (objekti SPC).

Za postoje}e objekte koji nemaju mogu}nost parkirawa uokviru sopstvene parcele planirano je parkirawe u okvi-ru planiranih javnih garaà i parkinga.

Za planiranu dogradwu postoje}ih objekata nije neop-hodno obezbediti potrebne kapacitete za parkirawe uokviru pripadaju}e parcele.

Lagumi

Jedna od karakteristika i specifi~nosti prostora Ko-san~i}evog venca je prisustvo vi{e laguma razli~ite veli-~ine, kvaliteta i stabilnosti u zoni odseka padine, premaKara|or|evoj ulici.

Lagumi se mogu koristiti po izvr{enom detaqnom istra-ìvawu, snimawu i sanirawu. Uslovi dati u poglavqu B.7. suusmeravaju}i za daqa istraìvawa. Planirana namena lagu-ma za koje se utvrdi da se mogu koristiti, su sadràji kultu-re sa kompatibilnim namenama, ugostiteqstvo, komercijal-ne delatnosti i poslovawe, pod uslovom da su odgovaraju}einfrastrukturno opremqeni. Nisu dozvoqene namene i sa-dràji definisani u poglavqu B.6.1. Za lagume LG1, LG2,LG3, LG4 i LG5, obavezna je namena kulture sa kompatibil-nim namenama (poslovawe, ugostiteqstvo), i za wih je uslo-vqen javni pristup iz Kara|or|eve ulice, preko odgovaraju-}ih korisni~kih parcela. Ulaze u lagume koji su rekonstru-isani po uslovima ovog Plana u koristan prostor, obliko-vati tako da se istakne wihova prirodna morfologija. La-gumi koji nisu privedeni nameni, moraju biti obezbe|eni.

V.1. Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni á – zona uz Kara|or|evu ulicu

Zona á se nalazi izme|u Kara|or|eve ulice i Zone áá –zone obezbe|ewa padine, i obuhvata delove blokova 11 i 12.Intervencije u ovoj zoni imaju za ciq oblikovawe prvogfronta siluete grada u kojoj se skladno povezuju postoje}iza{ti}eni i novoplanirani objekti, formirawe Kara|or-|eve kao atraktivne stambeno-poslovne ulice uz uvo|ewenovih javnih sadràja, definisawe nove regulacije ulicekoja obezbe|uje re{ewe saobra}ajnih konflikata ali i ~u-vawe karakteristi~ne konveksne zakrivqenosti, kao i za-menu postoje}eg gra|evinskog fonda lo{eg boniteta no-vim objektima sa zna~ajnim kapacitetetom izgradwe.

V.1.1. Namena objekata

Namena objekata u zoni Kara|or|eve ulice je stanovawei poslovawe, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih iuslu`nih delatnosti. Iskqu~eni su sadràji magacina,skladi{ta i vi{eeta`nih nadzemnih garaà. Prizemqe no-voplaniranih objekata mora biti nameweno poslovawu, a preporuka je da i ostale niè etaè objekta budu u toj na-meni. Postoje}i objekti koji se zadràvaju mogu u okviru


planiranih namena zadràti druga~iju distribuciju po eta-àma, ali je preporuka da niì spratovi objekta budu ufunkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP par-cele novoplaniranih objekta je od minimalno 15% do 100%.Namena parcela prikazana je na grafi~kom prilogu br. 4.

V.1.2. Pravila parcelacije

Gra|evinske parcele izme|u Kara|or|eve ulice i novo-formirane pe{a~ke staze imaju prepoznatqiv izduèn ob-lik sa relativno uzanim frontovima, predstavqaju karak-teristiku prostora i ovim planom nije dozvoqena wihovanaknadna podela, osim ako posebnim pravilom nije druga-~ije definisano. Dozvoqeno je spajawe celih parcela, pri~emu se primewuju uslovi izgradwe datih za pojedina~neparcele. Oblikovawe fasada objekta na tako formiranojparceli, mora da odraàva prvobitnu parcelaciju.

Izuzetak predstavqaju parcele u bloku 12, gde je, u ciquboqe organizacije prostora g.p. i obezbe|ivawa kvalitetni-jeg kolskog pristupa sa obodnih ulica, dozvoqena preparce-lacija koja podrazumeva cepawe postoje}ih parcela i pripa-jawe tako dobijenih delova parcela gra|evinskim parcela-ma na kojima je planirana nova izgradwa. Stepen zauzetostigra|evinske parcele postoje}ih zadrànih objekata od kojihje oduzet deo ne moè biti ve}i od 80% i treba da obezbedineometano funkcionisawe objekta. Dozvoqeno je spajawecelih i delova parcela u bloku 12, pri ~emu se primewujuuslovi izgradwe datih za pojedina~ne parcele.

V.1.3. Uslovi za pe{a~ke i kolske pristupe parcelama

Kolski i pe{a~ki pristup parcelama Zone á je iz Kara-|or|eve i Pariske ulice, kao i sa kolsko-pe{a~kih pristu-pa KP1 i KP3, kao {to je prikazano na grafi~kom prilo-gu br. 5. Kolski prilaz na parcelu sa javnog prostora je mi-nimalne {irine 3 m. Pe{a~ki pristup parcelama je mogu}i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP6, PP5 – Velikih ste-penica i PP1 – Malih stepenica.

V.1.4. Posebni uslovi za izgradwu

Ukoliko na parceli nema postoje}ih objekata koji sezadràvaju, svi novoplanirani objekti u ovoj zoni morajuimati jednu podzemnu etaù, ispod cele povr{ine parcele,osim ako posebnim uslovima za nivo parcele nije druga~i-je definisano. Preporuka je da se izvedu dve podzemne eta-è. Novoplanirani objekti na parcelama na kojima posto-je objekti koji se zadràvaju, moraju imati makar jednu pod-zemnu etaù ispod celog gabarita objekta.

V.1.5. Poloàj objekata prema javnoj povr{ini

Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionomlinijom su obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.Novi objekti u Kara|or|evoj ulici moraju imati povu~enoprizemqe minimalno 2,5 m u odnosu na regulaciju (osimobjekata br. 5, 25, 27 i 29), nivelaciono uskla|eno sa tro-toarom. Povezivawe povu~enog prizemqa sa postoje}im za-drànim objektom na regulaciji izvr{iti preko veznogelementa na regulaciji, minimalne {irine 2 m.

V.1.6. Poloàj prema granicama susednih parcela

Planirani uli~ni objekti na regulaciji moraju bitidvostruko uzidani, uz uskla|ivawe sa susednim postoje}imobjektom koji se zadràva, a prema grafi~kom prilogu br. 5.

V.1.7. Upu{tawe delova objekta u javnu povr{inu i izvan gra|evinskih linija

Dozvoqeno je upu{tawe objekata izvan gra|evinske li-nije na regulciji za {irinu fasadne plastike na visinive}oj od 4 m od nivoa trotoara, od najvi{e 0,6 m u Kara|or-|evoj ulici i 0,4 m prema Velikim stepenicama. Nisu do-pu{teni prepusti izvan ostalih gra|evinskih linija.

V.1.8. Parametri za zonu

Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti nadzemnihetaà parcela u ovoj zoni je 4, a maksimalna vrednost indek-sa koji ukqu~uje i podzemne etaè je 5,2. Nadzemne etaè susve etaè iznad nivelete pristupnog trotoara Kara|or|eveulice. Maksimalni stepen zauzetosti parcela na nivou pri-zemqa je 100%, stepen zauzetosti etaà iznad prizemqa 70%,dok parcele sa objektima koji se zadràvaju mogu imati i ve-}e vrednosti stepena zauzetosti i indeksa izgra|enosti.

V.1.9. Dozvoqena spratnost – visina objekata

Spratnost i relativna ili apsolutna maksimalna kotazavr{ne etaè uli~nih objekata definisana grafi~kimprilogom br. 5. je orijentaciona, jer je stvarno vezana zavisinske elemente postoje}ih objekata, koji su opisno de-finisani u posebnim uslovima za svaku parcelu. Sprat-nost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaè dvori-{nih delova objekata je obavezuju}a ukoliko nije vezana zauskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog postoje}egzadrànog objekta. Niveleta krova podzemne etaè je naj-vi{e 1,2 m, a niveleta krova prizemqa najvi{e 4,5 m u od-nosu na nivo pristupnog trotoara Kara|or|eve ulice.Spratnost objekata je definisana u odnosu na niveletutrotoara Kara|or|eve ulice, sa koje parcele imaju kolskipristup, a za dvori{ne objekte u Kara|or|evoj 43 i 41, u od-nosu na javnu pe{a~ku stazu PP3.

V.1.10. Pravila i uslovi za arhitektonsko i estetsko oblikovawe objekata

Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu objekata u ovojzoni, zbog wihove istaknute pozicije i zna~aja u formira-wu slike grada.

V.1.11. Oblikovawe zavr{ne etaè i krova

Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regu-laciji re{iti kao povu~en sprat sa ravnim ili plitkimkosim krovom. ili potkrovqe. U slu~aju povu~enog sprata,minimalno povla~ewe u odnosu na regulacionu liniju je 2m. U slu~aju kosog krova maksimalni nagib je 33º i nisudozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane.

Minimalno 30% zavr{ne krovne povr{ine niìh eta-à (prizemqa i podzemne etaè), urediti kao ozelewenekrovne terase, a preporuka je da se ukoliko postoje prostor-ni uslovi, izvr{i sadwa kvalitetnih {kolovanih sadnicali{}ara u kasetama orijentacione veli~ine 2,5 h 2,5 m.

V.1.12. Pravila i uslovi za druge objekte na parceli

U okviru planiranih zona gradwe dozvoqena je izgrad-wa vi{e objekata na parceli, bez podele parcele, a premaop{tem pravilu.

V.1.13. Ogra|ivawe gra|evinskih parcela

Dozvoqeno je ogra|ivawe bo~nih granica parcele ogra-dom visine do 2 m, a preporuka je da se ograde ozelene sad-wom zimzelenih puzavica. Nije dozvoqeno postavqawe ogra-de na zajedni~koj me|i parcela u Kara|or|evoj ulici 31 i 33.

V.1.14. Uslovi i mogu}nosti fazne realizacije

Za parcele objekata koje pripadaju Zoni á i Zoni áá, pri-mewuju se uslovi fazne realizacije definisanih u pogla-vqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi.

V.1.15 Posebna pravila za objekte u Zoni á

Blok 10

Kara|or|eva 13

Na osnovu uslova Zavoda za za{titu spomenika kulturekojim se planira rekonstrukcija objekta \umrukane na


odgovaraju}oj parceli, definisana je nova gra|evinskaparcela C1 od delova k.p. 1949/2, k.p. 1949/3 i k.p. 1949/4.Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice prekokolsko pe{a~ke parcele KP3, a pe{a~ki i sa Velikih ste-penica PP5 i planirane pe{a~ke staze PP4. Na parcelipostoje prizemni objekti.

Planiranom rekonstrukcijom objekta \umrukane obna-vqa se izvorni izgled, namena uskla|uje sa palniranima na-menama u za{ti}enoj celini, a objekat se postavqa na regu-laciju Kara|or|eve ulice, u gabaritu i volumenu koji je de-finisala slu`ba za{tite. Planirana namena omogu}ava, iz-me|u ostalog, da se okviru rekonstruisane \umrukane izvr-{i obnova Teatra na \umruku, {to }e se preciznije defini-sati na nivou projektnog programa za izgradwu ovog objekta.

U dvori{nom delu parcele planirana je izgradwa objektakoji moè biti povezan sa zgradom \umrukane i koji ima iulogu stabilizacije padine, prema uslovima definisanim upoglavqu B.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi. Ispod dvori-{nog objekta obavezna je izgradawa jedne podzemne etaè, ko-ja moè zauzimati i ostali neizgra|eni deo parcele. Maksi-malna niveleta slemena dvori{nog objekta je 90 mnv. Sve in-tervencije na parceli i objektima izvesti prema posebnomkonzervatorskom projektu. Zbog istaknutosti lokacije uslo-vqeno je da deo objekta bude u funkciji javnog kori{}ewa.

Za formirawa planirane gra|evinske parcele i wenuizgradwu obavezna je izrada Urbanisti~kog projekta.

Kara|or|eva 17 i 19

Od postoje}e k.p. 1950/3 odvojen je deo parcele za for-mirawe javne parcele K3 objekta kulture. Na parceli po-stoji objekat „Crvenog krsta”, reprezentativni objekat vi-sine P+1+Pk, podignut pre 1878. godine, koji predstavqajedan od retko sa~uvanih preostalih objekata karakteri-sti~nih za Savsko pristani{te i wegov zna~aj u HáH veku.U dvori{nom delu nalazi se pomo}na zgrada iz istog peri-oda kroz koju se ulazi u najve}i poznati lagum na padini ikoji ima izlaz iznad novoformirane pe{a~ke straze. Na-vedeni objekti imaju kulturno-istorijsku vrednost. Zgradu„Crvenog krsta” kao i dvori{ni objekat potrbno je resta-urirati, a prizemqe potpuno rekonstruisati uz promenunamene. Planirana je revitalizacija laguma LG1, uz sveneophodne mere za{tite, uz uslov javnog pristupa sa parce-le 1950/3. Prilikom projektovawa nove zgrade objekta kul-ture ispitati mogu}nost kori{}ewa laguma za istu name-nu. Unutra{we dvori{te, kao jedinstveni ambijent, po-trebno je urediti, tako da vertikalni odsek stene ostanevidqiv, potrebno je sanirati ulaze u sve postoje}e lagume,a povr{inu iznad stene do javne pe{a~ke povr{ine PP3,ozeleneti. Na delu parcele, prema javnoj pe{a~koj povr{i-ni PP3, planirana je izgradwa novog objekta sa maksimal-nom visinom slemena 88 mnv. Uz zabatni zid susednogobjekta u Kara|or|evoj 21, planirana je izgradwa prizem-nog objekta. U okviru parcele nije dozvoqeno ogra|ivawe.

Kara|or|eva 21

Od postoje}e k.p. 1951 odvojen deo parcele za formira-we javne pe{a~ke staze PP 3 i deo za novu gra|evinsku par-celu u ulici Kosan~i}ev venac 25. Na parceli postoji obje-kat P+1+Pk, koji ima ambijentalnu vrednost i koji se za-dràva kao deo istorijskog ambijenta Kara|or|eve ulice.Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prize-mqa uz izbor adekvatne namene.

Unutra{we dvori{te urediti tako da vertikalni od-sek stene ostane vidqiv, potrebno je sanirati ulaz u posto-je}i lagum, a povr{inu iznad stene do javne pe{a~ke povr-{ine PP3, potrebno je ozeleniti.

Kara|or|eva 23

Na k.p. 1954 postoji objekat spratnosti P+4 doP+4+Ps. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràvase. Planirana je restauracije fasade i rekonstrukcijaprizemqa uz izbor adekvatne namene.

Kara|or|eva 25

Zbog uslova jedinstvenog obezbe|ewa padine, preporu-~uje se pripajawe dela katastarske parcele 1953/2, u povr-{ini od pribli`no 11 m² postoje}oj k.p. 1955.

Na parceli postoji prizemni objekat.Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Obje-

kat mora imati jednu podzemnu etaù ispod cele parcele, aprizemqe je definisano odgovaraju}im gra|evinskim lini-jama. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~ene etaèuli~nog objekta je do visine slemena objekta u Kara|or|e-voj 31 (oko 21 m od trotoara). Maksimalna niveleta sleme-na dvori{nih delova objekta je na koti 90 mnv, a niveletaelementa konstrukcije za obezbe|ewe padine je 91 mnv.

Kara|or|eva 29 i 27

Od postoje}e k.p. 1956 odvojen je deo parcele za formira-we javne pe{a~ke staze PP3, i deo parcele koji nije uslovanza gradwu. Dozvoqena je preparcelacija preostalog dela k.p.1956 tako da se formiraju maksimalno dve gra|evinske parce-le, ~iji front prema ulici Kara|or|evoj ne sme biti mawiod 11 m. Ukoliko se izvr{i podela parcele, javni pristup la-gumu LG2, obezbediti sa parcele na kojoj je ulaz u lagum.

Na parceli postoje prizemni objekti.Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Obje-

kat mora imati jednu podzemnu etaù ispod cele parcele, aprizemqe moè pokrivati celu povr{inu parcele. Visinaslemena, odnosno ravnog krova povu~ene etaè uli~nogobjekta je do visine slemena objekta u Kara|or|evoj 31 (oko21 m od trotoara). Ukoliko se posledwa etaà izvodi kaopovu~en sprat, on na delu prema susednom objektu u Kara|or-|evoj 31, mora da bude unutar kosine postoje}eg krova. Mak-simalna niveleta slemena dvori{nih delova objekta je nakoti 90 mnv, a niveleta elementa konstrukcije za obezbe|e-we padine 91 mnv. Na delu gde objekat u Kara|or|evoj 31 imasvetlarnik, izvesti svetlarnik prema op{tim pravilima.

Kara|or|eva 31

Od postoje}e k.p. 1961 odvojen je deo parcele za izgrad-wu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe-{a~ke staze PP3, deo za javnu pe{a~ku povr{inu PP 9, ideo parcele koji nije uslovan za gradwu.

Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe-{a~ki i sa javne pe{a~ke staze PP 3, i javne parcele PP 9.

Na parceli postoji uli~ni objekat visine P+3+Pk,koji ima ambijentalnu vrednost i koji se zadràva.

Planom se uslovqava obezbe|ivawe javnog pristupa pe-{a~koj povr{ini PP9, za{ti}enom geolo{kom odseku i po-stoje}im lagumima, kroz postoje}i prolaz u prizemqu objekta.

Planirana je restauracija fasade i rekonstrukcijaprizemqa postoje}eg objekta.

Planirana je izgradwa objekta u funkciji obezbe|ewapadine sa maksimalnom niveletom slemena na koti 90 mnv.i niveletom elementa konstrukcije za obezbe|ewe padinena koti 91 mnv, kao i prizemni objekat. Obavezna je izgrad-wa jedne podzemne etaè ispod novoplaniranih objekata.Podzemna etaà moè zauzeti i ostali neizgra|eni deoparcele, pod uslovom da wena zavr{na niveleta ne remetijavan pristup navedenim sadràjima. Nije dozvoqeno ogra-|ivawe prema parceli Kara|or|eva 33. Za parcele u Kara-|or|evoj broj 31 i 33, koje imaju status javnog kori{}ewa ijavnu parcelu PP 9, potrebno je uraditi jedinstven urbani-sti~ki projekat, kojim }e se bliè definisati uslovi iz-gradwe objekata, ure|ewa parcela, za{tita geolo{kog od-seka i pristup postoje}im lagumima i javnom liftu L 4.

Kara|or|eva 33

Od postoje}e k.p. 1962 odvojen je deo parcele za izgrad-wu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe-{a~ke staze PP3 i deo za javnu pe{a~ku povr{inu PP 9.Kolski pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~-ki i sa javne po{a~ke staze PP 3 i javne parcele PP 9. Na parceli postoje prizemni objekti.


Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Krozprizemqe uli~nog objekta mora se obezbediti javan pri-stup parceli PP9, javnom liftu L4, i postoje}im lagumi-ma. Objekat mora imati jednu podzemnu etaù ispod celogobjekta. Objekat moè imati i podzemnu etaù ispod celeparcele, pod uslovom da wena zavr{na niveleta ne remetijavan pristup navedenim sadràjima. Visina slemena, od-nosno ravnog krova povu~ene etaè uli~nog objekta je dovisine slemena objekta u Kara|or|evoj 31 (oko 21 m od tro-toara). Ukoliko se posledwa etaà izvodi kao povu~enisprat, on na delu prema susednom objektu Kara|or|eva 31 nesme biti izvan kosine postoje}eg krova. Maksimalna nive-leta slemena ili ravnog krova dvori{nih traktova je 90,00mnv. Na delu gde objekat u Kara|or|evoj 31 ima svetlarnik,izvesti svetlarnik prema op{tim pravilima.

Stepen zauzetosti parcele je 80%, a indeks iskori{}e-nosti nadzemnih etaà 4 a indeks iskori{}enosti kojiukqu~uje i podzemene etaè je 5,2.

Za parcele objekata u Kara|or|evoj broj 31 i 33 kojeimaju status javnog kori{}ewa i javnu parcelu PP9, po-trebno je uraditi jedinstven urbanisti~ki projekat.

Kara|or|eva 35

Od postoje}e k.p. 1963 odvojen je deo parcele za izgrad-wu za{titne potporne konstrukcije i formirawe javne pe-{a~ke staze PP3. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je izKara|or|eve ulice. Na parceli postoje prizemni objekti.

Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Obje-kat mora imati makar jedni podzemnu etaù na celoj povr-{ini parcele. Prizemqe moè zauzimati celu povr{inuparcele. Stepen zauzetosti parcele iznad nivoa prizemqaje 70%. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~eneetaè uli~nog dela uskla|ena je sa visinom slemena objek-ta u Kara|or|evoj 33, (oko 21 m od trotoara). Maksimalnaniveleta slemena ili ravnog krova dvori{nog trakta je 90mnv. Orijentaciona spratnost uli~nog objekta je P+4+Ps,a dvori{nog P+3. Ako se posledwa etaà izvodi kao kosikrov, pad krova je uvek prema unutra{wosti parcele.

Kara|or|eva 37

Od k.p. 1967, odvojen je deo parcele za izgradwu za{tit-ne potporne konstrukcije i pe{a~ke staze PP3. Kolski ipe{a~ki pristup parceli je iz Kara|or|eve ulice.

Na parceli postoji objekat visine P+1. Pre uklawawapostoje}e objekte treba tehni~ki i fotografski snimiti.

Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Obje-kat mora imati makar jednu podzemnu etaù na celoj povr-{ini parcele. Prizemqe moè zauzimati celu povr{inuparcele. Stepen zauzetosti parcele iznad nivoa prizemqaje 70%. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~eneetaè uli~nog dela uskla|ena je sa visinom objekta u Ka-ra|or|evoj 39, i odre|ena je niveletom preloma uli~nogkrova objekta u Kara|or|evoj 41. Maksimalna niveleta sle-mena ili ravnog krova dvori{nog trakta je 90 mnv. Orijen-taciona spratnost uli~nog objekta je P+5+Ps, a dvori-{nog P+3.

Kara|or|eva 39

Od postoje}e k.p. 1968 odvojen je deo parcele za formi-rawe planirane javne saobra}ajne povr{ine SP1 i plani-rane regulacije Kara|or|eve ulice, kao i deo parcele zaizgradwu za{titne potporne konstrukcije i pe{a~ke stazePP3. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je iz Kara|or|e-ve ulice.

Na parceli postoji objekat visine P+1. Pre uklawawapostoje}e objekte treba tehni~ki i fotografski snimiti.

Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Obje-kat mora imati najmawe jednu podzemnu etaù ispod celeparcele. Stepen zauzetosti parcele iznad nivoa prizemqaje 70%. Visina slemena, odnosno ravnog krova povu~eneetaè uli~nog dela objekta je do visine venca susednog

objekta u Kara|or|evoj 41 (oko 22,50 m od trotoara). Maksi-malna niveleta slemena ili ravnog krova dvori{nog trak-ta je 90 mnv. Orijentaciona spratnost uli~nog objekta jeP+5+Ps, a dvori{nog P+3. Sa parcele je ulaz u lagum LG3u steni, koga posle sanacije, treba revitalizovati. Planomje uslovqen javni pristup lagumu kroz prizemqe objekta.

Kara|or|eva 41

Od postoje}e k.p. 1969 odvojen je deo parcele za javnu pe-{a~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz Kara|or|e-ve ulice, a pe{a~ki i sa nove pe{a~ke staze PP3.

Na parceli postoji uli~ni objekat visine P+5+Pk,koji ima ambijentalnu vrednost, i dvori{ni objekat visi-ne P+2.

Zadràva se uli~ni objekat u postoje}em gabaritu. Po-trebno je izvr{iti restauraciju fasade i rekonstrukcijuprizemqa uz izbor odgovaraju}e namene.

Planirano je nadzi|ivawe dvori{nog objekata, u okvi-ru planiranih gra|evinskih linija. Maksimalna visinaslemena objekta je osam metara od nivelete pe{a~ke staze,odnosno na koti 99 mnv. Dvori{ni objekat zahteva sanaci-ju, pa je pre bilo kakve intervencije na postoje}em objektuneophodno izvesti za{titnu potpornu konstrukciju i dre-naù. Namena prizemne etaè objekta prema javnoj povr-{ini PP3 je iskqu~ivo poslovawe. Nisu dozvoqeni ispu-sti na objektu van planirane gra|evinske i regulacionelinije. Dozvoqena je i zamena dvori{nog objekta, u okviruplanirane zone gra|ewa, tako da prizemqe bude udaqenominimalno 5 m, a ostale nadzemne etaè najmawe 10 m, odpostoje}eg uli~nog objekta. U slu~aju zamene objekta zadr-àva se planirana vertikalna regulacija (nivo slemena 99mnv), kapacitet objekta, i primewuju se urbanisti~ki po-kazateqi kao da se postoje}i objekat ne zamewuje.

Kara|or|eva 43

Od postoje}e k.p. 1970 odvojen je deo parcele za javnu pe-{a~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz Kara|or|e-ve ulice, a pe{a~ki i iz Fru{kogorske ulice, Malih ste-penica i sa nove pe{a~ke staze PP3.

Na parceli postoje uli~ni objekat spratnosti P+3, ko-ji ima ambijentalnu vrednost, i prizemni unutra{wi dvo-ri{ni objekat.

Zadràva se postoje}i uli~ni objekat u Kara|or|evojulici, i planirana je wegova nadgradwa potkrovqem, dounutra{we gra|evinske linije postoje}eg objekta u Kara-|or|evoj 41. Planiranu nadgradwu izvr{iti po{to se pro-veri stati~ka stabilnost postoje}eg objekta u odnosu nauticaj planirane trase lakog metroa u neposrednoj blizi-ni objekta. Nenadgra|eni deo uli~nog objekta izvesti saravnom krovnom terasom ili plitkim kosim krovom, beznove korisne nadkrivene povr{ine. Planirana je restau-racija fasade i rekonstrukcija prizemqa uz izbor adekvat-ne namene. Postoje}i dvori{ni objekat se uklawa zbogformirawa pe{a~ke staze PP3.

Planirana je izgradwa novog dvori{nog objekta, kojipredstavqa ugaoni objekat prema novoformiranoj pe{a~-koj stazi. Objekat treba da omogu}i neometani pristupglavnom objektu na parceli. Namena prizemnih etaà pre-ma javnoj povr{ini je iskqu~ivo poslovawe. Maksimalnavisina slemena je 8 m od nivelete pe{a~ke staze, odnosnona koti 99 mnv. Nisu dozvoqeni ispusti na objektu van pla-nirane regulacione i gra|evinske linije.

Blok 12

Kara|or|eva 1

Na k.p. 1927 nalazi se postoje}i objekat spratnostiP+4 do P+5. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadrà-va se. Planirana je rekonstrukcija prizemqa i restauraci-ja fasade uz slobodniji konzervatorski tretman dvori{nestrane objekta. Kolski i pe{a~ki pristupi objektu su izKara|or|eve i Pariske ulice.


Kara|or|eva 3

Na k.p. 1933 nalazi se postoje}i objekat, spratnostiP+3+Pk, koji se zadràva. Planira se rekonstrukcijaprizemqa uz izbor adekvatne namene i restauracija fasade.Kolski i pe{a~ki pristup objektu je iz Kara|or|eve ulice.

Kara|or|eva 5

Na k.p. 1931 nalazi se prizeman objekat. Saobra}ajnipristup parceli je iz Kara|or|eve ulice, a pe{a~ki i sajavne parcele KP1.

Planirana je izgradwa novog objekta, maksimalne visi-ne 19 m, u odnosu na kotu pristupnog trotoara iz Kara|or-|eve ulice. Obavezna je izgradwa jedne podzemne etaè naceloj povr{ini parcele. Prizemqe i ostale etaè izvestisa obaveznim svetlarnikom naspram svetlarnika na posto-je}em objektu u Kara|or|evoj 3. Stepen zauzetosti parceledo nivoa dna postoje}eg svetlarnika susedne zgrade u Kara-|or|evoj 3 je 100%, stepen zauzetosti iznad prizemqa je90%. Indeks iskori{}enosti nadzemnih etaà je 5, a in-deks koji ukqu~uje i podzemne etaè je 6.

Kara|or|eva 5a

Na k.p. 1929/2 nalazi se stambeni objekat spratnostiP+Pk. Saobra}ajni i pe{a~ki pristup parceli je iz Kara-|or|eve ulice preko javne kolsko-pe{a~ke povr{ine KP1.

Unutar gra|evinskih linija postoje}eg objekta, dozvo-qena je izgradwa objekta spratnosti P+1+Pk, maksimal-ne visine venca 8 m i slemena 11,5 m u odnosu na kotu pri-stupne javne parcele KP1.

Kara|or|eva 7

Od postoje}e k.p. 1935 odvojen deo za javnu kolsko pe-{a~ku povr{inu KP 1. Na parceli postoji objekat sprat-nosti P+1+Pk, izgra|en po planovima arhitekte Kon-stantina Jovanovi}a. Objekat ima kulturno istorijskuvrednost, i zadràva se. Osim uli~nog postoje i dvori{niobjekti lo{eg boniteta, koji se delom uklaqaju zbog for-mirawa javne kolsko pe{a~ke povr{ine KP1.

Planirana je restauracija fasade uli~nog objekta pre-ma posebnim konzervatorskim uslovima.

U unutra{wem delu parcela planirana je izgradwa obje-kata sa maksimalnom niveletom slemena 93,00 mnv. Objekatmora imati najmawe jednu podzemnu etaù, a preporuka je dase ona izvede i na ostalom neizgra|enom delu parcele.

Kara|or|eva 9

Postoje}i objekat, podignut u drugoj polovini HáH ve-ka, nekad zna~ajan za razvoj gorweg poteza Kara|or|ev uli-ce, izgubio je sva svoja spomeni~ka svojstva. Na k.p. 1936, odkoje je izdvojen deo i pripojen javnom prostoru PP6 – pe-{a~koj stazi na koti 91,45 mnv, planira se nova izgradwaokviru zone gra|ewa, definisana grafi~kim prilogom br.5. Maksimalna visina uli~nog objekta je visina krovnogslemena susednog postoje}eg objekata u Kara|or|evoj 7, sakojim treba da se poveè povla~wem zadwe etaè. Maksi-malna visina dvori{nog dela objekta je 99,50 mnv, odnosnopribli`no P+4+Ps od nivoa Kara|or|eve ulice, a po-sledwe dve etaè predstavqaju fasadu javnog skvera PP6,i treba da imaju odgovaraju}e sadràje u prizemqu orijen-tisanom na skver.

Kara|or|eva 11 / Velike stepenice 8

Na parceli k.p. 1942/1 postoje monta`ni privremeniobjekat, podignut oko 1950, na temeqima prizemne zgrade spo~etka HH veka i poslovni spratni objekat s kraja HáHveka, izgubqenih karakteristika. Planirana je izgradwareprezentativnog ugaonog objekta postavqenog na regula-ciji, sa dozvoqenim prepustom do 0,4 m, na visini ve}oj od4 m od odgovaraju}eg totoara, prema javnom prostoru Veli-kih stepenica i javnom prostoru skvera. Ukoliko u zonigra|ewa bude jedinstveno projektovan objekat, poèqno je

u okviru objekta planirati pokretne stepenice od nivoaKara|or|eve do skvera na koti 91,45 mnv. Osim delova k.p.1942/1 i k.p. 1942/2, zona gra|ewa obuhvata i delove k.p.1941/2 i 1941/1.

Za formirawe gra|evinske parcele obavezna je izradaUrbanisti~kog projekta za delove k.p. 1942/1, k.p. 1942/2,k.p. 1941/2 i 1941/1.

Pariska 1

Na k.p. 1928 postoji objekat spratnosti P+4. Objekatpredstavqa tipi~ni modernisti~ki oblikovan stambeniobjekat iz me|uratnog perioda. Objekat ima ambijentalnuvrednost i zadràva se. Planirana je restauracija fasade.

Pariska 2

Od postoje}e k.p. 1929/1 odvaja se deo za javnu saobra}aj-nu povr{inu SP4. Na parceli postoji prizeman stambeniobjekat lo{eg boniteta. Kolski i pe{a~ki pristup parce-li je iz Pariske ulice.

Planiran je novi objekat na parceli, na planiranoj regu-laciji Pariske ulice. Maksimalna visina slemena objekta jedo visine venca tre}eg sprata objekta u Pariskoj 1. Dozvoqe-na je izgradwa podzemnih etaà na celoj povr{ini parcele,ali tako da niveleta zavr{nog sloja podzemne etaà bude naj-vi{e 1,20 m iznad nivelete postoje}eg terena.

Pariska 3

Od postoje}e k.p. 1933 odvaja se deo parcele za javnu sao-bra}ajnu povr{inu SP4 i formirawe planirane regulaci-je Pariske ulice. Kolski i pe{a~ki pristup parceli je izPariske i iz Kara|or|eve ulice preko javne kolsko pe{a~-ke povr{ine KP1. Na parceli postoji objekat spratnostiP+1+Pk. Objekat je akademski oblikovan, ima ambijental-ni zna~aj i zadràva se. Obekat je lo{eg gra|evinskog bo-niteta, pa je planirana wegova sanacija i restauracija.

Planirana je mogu}nost dogradwe postoje}eg objekta,kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5, do visineuli~nog venca postoje}eg objekta.

Dozvoqeno je izgradwa podzemnih etaà na neizgra|e-nom delu parcele tako da niveleta zavr{nog sloja podzemneetaà bude najvi{e 1,20 m iznad nivelete postoje}eg terena.

V.2. Op{ta pravila gra|ewa u Zoni áá – zona obezbe|ewa padine

Zona áá se nalazi izme|u ulice Kosan~i}ev venac i zoneKara|or|eve ulice i obuhvata blok 10 i deo deo blokova 11i 12. Ovoj zoni pripadaju unutra{wi delovi parcela u Ka-ra|or|evoj ulici od brojeva 11–13 i 17–43, javne pe{a~kepovr{ine PP3, PP4 i PP6 i deo parcele PP5. Interven-cije u ovoj zoni imaju za ciq stvarawe uslova za neophodnui urgentnu stabilizaciju terena i obezbe|ewe padine, kaoi stvarawe uslova za izgradwu objekata koji formirajudrugi, odnosno tre}i plan siluete Kosan~i}evog venca.Detaqni inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu u ovojzoni dati su u poglavqu B.7. „Inèwersko-geolo{ki uslo-vi”. Pre izdavawa odobrewa za gradwu za objekte u ovoj zo-ni, neophodno je da se izvr{e detaqna istraìvawa i od-redi ta~an raspored sanacionih objekata izradom Idejnogprojekta za{tite padine i temeqnih iskopa.

Ostali uslovi za izgradwu pojedina~ih objekata ove zo-ne koji pripadaju parcelama uz Kara|or|evu ulicu, dati suu okviru uslova za Zonu á.


Namena objekata u Zoni áá je stanovawe i poslovawe, ko-je obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu`nih de-latnosti, osim magacina, skladi{ta i vi{eeta`nih nad-zemnih garaà. Prizemqe novoplaniranih objekata morabiti nameweno poslovawu, a preporuka je da i ostale nièetaè objekata budu u toj nameni. Postoje}i objekti koji sezadràvaju mogu u okviru planiranih namena zadràti dru-ga~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niì


spratovi objekta budu u funkciji poslovawa. Udeo poslo-vawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od15 do 100%. Namena parcela prikazana je na grafi~komprilogu br. 4.


Nije dozvoqena deoba gra|evinskih parcela prikazanihu grafi~kom prilogu br. 5, osim ako detaqnim uslovima zapojedina~ne parcele nije druga~ije definisano.

Dozvoqeno je spajawe celih parcela, pri ~emu se prime-wuju uslovi izgradwe dati za pojedina~ne parcele. Obli-kovawe fasada objekta na tako formiranoj parceli, morada odraàva prvobitnu parcelaciju.

Formirawem javnih parcela PP3 i PP6, od postoje}ihkatastarskih parcela k.p. 1961, k.p. 1956 i k.p. 1953/2 izdvo-jeni su delovi koji zbog svog poloàja, veli~ine i oblikanisu uslovni za gradwu. Dobijene parcele koje nisu uslov-ne za gradwu mogu se pripojiti katastarskim, odnosno, gra-|evinskim parcelama sa kojima se grani~e. Novoformira-ne parcele treba da prate ritam postoje}e parcelacije iobjekata u kontaktnoj zoni.

Obavezna je preparcelacija katastarskih parcela u blo-ku 12, parcele k.p. 1941/2, koja nije uslovna za gradwu zbogveli~ine (35 m²) i k.p. 1941/1, koja nema pristup na javnusaobra}ajnu povr{inu.


Kolski i pe{a~ki pristup parcelama je iz Kara|or|e-ve, Pariske, ulice Kosan~i}ev venac i Fru{kogorske, kao{to je prikazano na grafi~kom prilogu br. 5. Kolski pri-laz na parcelu sa javnog prostora je minimalne {irine 3m. Pe{a~ki pristup parcelama je i sa javnih pe{a~kih po-vr{ina PP2, PP6, PP5 – Velike stepenice i PP1 – Ma-le stepenice.

V.2.4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata

Postoje}i objekti koji se nalaze van zone gradwe prika-zane na grafi~kom prilogu br. 5, mogu se do privo|ewa ze-mqi{ta nameni sanirati i tehni~ki odràvati. Novopla-nirani objekti u ovoj zoni moraju imati jednu podzemnu eta-ù ispod cele povr{ine objekta, odnosno vi{e podzemnihetaà ukoliko je to uslovqeno idejnim projektom sanacije.


Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionimsu obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.


Planirani objekti u ovoj zoni moraju biti dvostranouzidani, osim ako detaqnim uslovima za pojedina~ne par-cele nije druga~ije definisano.

V.2.7. Upu{tawe delova objekta u javnu povr{inu

Dozvoqeni su prepusti objekata izvan gra|evinske li-nije na regulaciji Pariske ulice, i Velikih stepenica, za{irinu fasadne plastike od najvi{e 0,4 m na visini ve-}oj od 4 m od nivoa trotoara. Nisu dozvoqeni prepusti iz-van ostalih gra|evinskih linija.


Parametri za zonu odnose se na parcele koje se u celi-ni nalaze u Zoni áá. Za parcele koje se nalaze i u Zoni á,primewuju se parametri Zone á.

Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti nadzemnihetaà parcela u Zoni áá je 3, a vrednost indeksa koji ukqu-~uje i podzemne etaè je 4,2. Maksimalni stepen zauzetosti

parcela na nivou prizemqa je 100%, stepen zauzetosti eta-à iznad prizemqa 80%. Parcele postoje}ih objekata kojise zadràvaju mogu imati ve}e vrednosti stepena zauzeto-sti i indeksa izgra|enosti od navedenih.


Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaèuli~nih objekata definisana grafi~kim prilogom br. 5, jeorijentaciona, jer je vezana za visinske elemente postoje-}ih objekata koji se zadràvaju, a definisana je i u poseb-nim uslovima za svaku parcelu.

Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaèdvori{nih delova objekata je obavezuju}a, ukoliko nije ve-zana za uskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog po-stoje}eg objekta koji se zadràva.

Zavr{ne nivelete podzemnih etaà i prizemqa objekatara~unaju se u odnosu na nivo trotoara pristupne saobra}aj-nice, i iznose 1,20 m za podzemnu etaù i 4,5 m za prizemqe.


Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regu-laciji re{iti kao povu~en sprat ili potkrovqe. U slu~ajupovu~enog sprata, minimalno povla~ewe u odnosu na regu-lacionu liniju je 2 m, sa ravnim ili plitkim kosim kro-vom. U slu~aju kosog krova maksimalni nagib je 33º i nisudozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane.

Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu pete fasadeobjekata u ovoj zoni, koja se sagledava sa pe{a~ke stazePP3 i sa platoa Kosan~i}evog venca. Zavr{ne krovne po-vr{ine niìh etaà (prizemqa i podzemnih etaà), ure-diti kao ozelewene krovne terase.

V.2.11. Ure|ewe slobodnih povr{ina parcele

Neizgra|ene delove parcela objekata u ulici Kosan~i-|ev venac i Fru{kogorskoj, ozeleneti. Preporu~je se sad-wa kvalitetnih {kolovanih sadnica li{}ara u kasetamaorijentacione veli~ine 2,5 h 2,5 m, uz proveru stabilnostipostoje}ih laguma.


Dozvoqeno je ogra|ivawe bo~nih granica parcele ogra-dom visine do 2 m, koju treba ozeleneti, i ogra|ivawe ì-vom ogradom iste visine.

V.2.13. Uslovi i mogu}nosti fazne realizacije

U poglavqu B.7.1. Inèwersko-geolo{ki i geotehni~-ki uslovi izgradwe objekata, dati su opisi i uslovi za gra-du objekata kao i sanacione mere, koji ukqu~uju faze rea-lizacije, kojih treba da se pridràvaju budu}i investito-ri i izvo|a~i kako bi se o~uvala stabilnost objekata i lo-kacije u celini.

V.1.14. Posebna pravila za objekte u Zoni áá

Blok 10

Fru{kogorska 14

Od postoje}e k.p. 1971 odvaja se deo za javnu pe{a~kustazu PP3. Na parceli postoji prizemni monta`ni obje-kat. Kolski pristup parceli je iz Fru{kogorske ulice, ape{a~ki i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP2 i PP3.

Planiran je novi objekat na parceli, kao ugaoni obje-kat izme|u pe{a~ke staze i Fru{kogorske ulice. Objekatje orijentacione visine P+2, sa maksimalnom visinomslemena na koti 102 mnv. Objekat mora imati jednu podzem-nu etaù u odnosu na nivo pe{a~ke staze. Namena prizema-qa objekta je poslovawe.

Objekat markira dva va`na pe{a~ka pravca i isti~e seu slici padine, pa ga treba posebno pa`qivo oblikovatii izvesti.


Potrebno je izvr{iti restauraciju potpornog zida pre-ma susednoj k.p. 1966 u ulici Kosan~i}ev venac 13, kojipredstavqa ostatke bastione trase nekada{we varo{i,prema posebnim konzervatorskim uslovima Zavoda za za-{titu spomenika kulture.

Kosan~i}ev venac 13

Od postoje}e k.p. 1966 odvaja se deo povr{ine za javnupe{aa~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz uliceKosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa javnih pe{a~kih povr-{ina PP2 i PP3.

Na parceli postoji vi{e objekata, razli~ite spratno-sti, boniteta i zna~aja za slu`bu za{tite. Uli~ni objekatizgra|en je 1892-93. godine, sa dekorativno ukra{enom fa-sadom, a sam poloàj zgrade bio je uslovqen postojawem ba-stiona na tom mestu. Objekat ima kulturno-istorijskuvrednost. Planirana je sanacija i restauracija objekta, iadaptacija tavanskog i suterenskog prostora, kao i sanaci-ja parcele. Planirana je izgradwa objekta na regulacijiprema pe{a~koj stazi PP3. Objekat je orijentacione visi-ne P+2, sa maksimalnom visinom slemena na koti 102 mnv.Namena prizemaqa objekta je poslovawe. Planirani obje-kat treba da omogu}i neometano kori{}ewe glavnog objek-ta na parceli.

Tako|e, potrebno je izvr{iti restauraciju potpornogzida prema susednoj k.p. 1971 u Fru{kogorskoj ulici br. 14,koji predstavqa ostatke bastione trase nekeda{we varo-{i, prema posebnim konzervatorskim uslovima Zavoda zaza{titu spomenika kulture.

Kosan~i}ev venac 15

Kolski pristup parceli k.p. 1965 i objektima je iz uli-ce Kosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~kestaze PP3. Na parceli postoje vi{e objekata, razli~itespratnosti, boniteta i zna~aja za slu`bu za{tite. Uli~niobjekat izgra|en je 1878. godine u akademskom stilu. Obje-kat predstavqa gradsku ku}u sa svim atributima ambijen-talne celine ~iji je sastavni deo. Objekat ima kulturno-istorijsku vrednost. Po~ev{i od ovog objekta, oblik par-cela du` Ulice Kosan~i}ev venac uslovqen je trasom be-dema, koji je jasno delio fizi~ku strukturu na liniji Ko-san~i}ev venac – Pariska, preko padine do poteza Kara-|or|eve ulice.

Planirana je restauracije fasade uli~nog objekta.Dozvoqena je i zamena dvori{nog objekta i tada prize-

mqe novog objekta uskladiti sa niveletom pe{a~ke staze91 mnv, a bazu objekta oblikovati sa reminiscencijom napostoje}i za{titni zid. Dozvoqena je izgradwa jedne pod-zemne etaè u odnosu na niveletu pe{a~ke staze PP3 91mnv. Nivelete postoje}eg slemena i krova se zadràvaju uslu~aju zamene objekta.

Kosan~i}ev venac 17

Kolski pristup parceli k.p. 1964 je iz ulice Kosan~i-}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~ke staze PP3.Objekat je izgra|en 1930. godine po planovima VladimiraPaunovi}a. Standardni stambeni objekat iz me|uratnog pe-rioda dobro je uklopqen u ambijent Kosan~i}evog venca.Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Plani-rana je restauracija fasade.

Kosan~i}ev venac 19

Od postoje}e k.p. 1959 odvaja se deo povr{ine za javnupe{aa~ku stazu PP3. Kolski pristup parceli je iz uliceKosan~i}ev venac, a pe{a~ki i sa planirane pe{a~ke sta-ze PP3. Objekat je izgra|en izme|u dva rata, oblikovan jeelementima nacionalnog stila, ima ambijentalnu vred-nost, i zadràva se. Planira se kontinuitet postoje}ihnamena, prodajne galerije i umetni~kih ateqea. Planira-na je rekonstrukcija dvori{ne fasade, rekonstrukcija ijedinstveno re{ewe potkrovqa, kao i ure|ewe dvori{ta

koje treba da je nivelaciono i oblikovno usagla{eno saidejnim re{ewem potporne konstrukcije. Preporu~uje sefunkcionalno objediwavawe parcele sa delovima parcelakoje nisu uslovne za gradwu, pod uslovom da istorijska par-celacija bude sa~uvana u obradi partera, promenom materi-jala, boje, nivoa ili upotrebom svetla.

Kosan~i}ev venac 21

Pristup k.p. 1957 je iz ulice Kosan~i}ev venac. Na par-celi se nalazi prizeman objekat, lo{eg boniteta i van in-teresa slu`be za{tite. Planirana je izgradwa objekta naregulaciji, orijentacione visine P+1+Pk, koji je nive-laciono usagla{en sa susednim objektom Kosan~i}ev ve-nac 23. Obavezna je izgradwa dve podzemne etaè, u odnosuna nivo ulice Kosan~i}ev venac, ispod cele povr{ineobjekta. Preporu~uje se funkcionalno objediwavawe par-cele sa delovima parcela koje nisu uslovne za gradwu, a ko-je bi omogu}ile izlaz parcele na planiranu pe{a~ku povr-{inu PP3, pod uslovom da istorijska parcelacija bude sa-~uvana u obradi partera, promenom materijala, boje, nivoaili upotrebom svetla.

Kosan~i}ev venac 23

Pristup k.p. 1953/1 je iz ulice Kosan~i}ev venac. Naparceli se nalazi spratni stambeni objekat sa po~etka HHveka. Objekat ima ambijentalni zna~aj i zadràva se. Pla-nirana je restauracija uli~ne fasade i rekonstrukcijadvori{ne. Preporu~uje se funkcionalno objediwavaweparcele sa delovima parcela koje nisu uslovne za gradwu,koje bi omogu}ile izlaz parcele na planiranu pe{a~ku po-vr{inu PP3, pod uslovom da istorijska parcelacija budesa~uvana u obradi partera, promenom materijala, boje, ni-voa ili upotrebom svetla.

Kosan~i}ev venac 25

Kolski pristup parceli je iz ulice Kosan~i}ev venac,a pe{a~ki sa planirane staze PP3. Na parceli se nalaziprivremeni objekat bez zna~aja za slu`bu za{tite. Plani-rana je izgradwa novog objekta, ~ije fasade, kao i krov, mo-raju biti pa`qivo oblikovane i izvedene. Obavezna je iz-gradwa dve podzemne etaè, u odnosu na nivo ulice Kosan-~i}ev venac, ispod cele povr{ine objekta.

V.3. Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni ááá – zona posebnih intervencija

Zona posebnih intervencija se nalazi izme|u Pariske,ulice Kosan~i}ev venac, i javnih pe{a~kih povr{ina PP5i PP6, i obuhvata delove blokova 10 i 12. Izdvojena je u ka-rakteristi~nu zonu jer su u woj planirani novi objekti ko-ji imaju sloène uslove fundirawa usled nepovoqnih geo-mehani~kih osobina tla, a zahvaquju}i zna~ajnom padu tere-na, imaju i posebne uslove u pogledu uklapawa u ambijent,ali i mogu}nosti u pogledu maksimalnog kori{}ewa deni-velacije terena za realizaciju korisnih etaà. Detaqniuslovi za izgradwu u ovoj zoni dati su u poglavqu B.7. „In-èwersko-geolo{ki uslovi”.

Pre izdavawa odobrewa za gradwu za objekte u ovoj zonineophodno je da se izvr{e detaqna istraìvawa i odredita~an raspored sanacionih objekata izradom idejnog pro-jekta za{tite temeqnih iskopa.


Namena objekata u Zoni ááá su javne funkcije obrazovawa,kulture, centralnih funkcija bez stanovawa na javnom ze-mqi{tu, stanovawe i poslovawe, koje obuhvata {irokispektar komercijalnih i uslu`nih delatnosti, osim maga-cina, skladi{ta i vi{eeta`nih nadzemnih garaà. Objekatbiv{e {vedske ambasade je ostao u korisni{tvu DIPOS-a,te se ostavqa mogu}nost da zadrì namenu ambasade. Prize-mqe novoplaniranih objekata mora biti nameweno poslova-wu, a preporuka je da i ostale niè etaè objekata budu u toj


nameni. Postoje}i objekti koji se zadràvaju mogu u okviruplaniranih namena zadràti druga~iju distribuciju po eta-àma, ali je preporuka da niì spratovi objekta budu ufunkciji poslovawa. Udeo poslovawa u ukupnoj BRGP par-cele novoplaniranih objekta je od 15% do 100%. Namenaparcela prikazana je na grafi~kom prilogu br. 4.


Gra|evinske parcele prikazane su na grafi~kom prilo-gu br. 5 i ovim planom nije dozvoqena wihova promena.

Izuzetak predstavqaju parcele u bloku 12, gde je, u ciquboqe organizacije prostora g.p. i obezbe|ivawa kvalitetni-jeg kolskog pristupa sa obodnih ulica, dozvoqena preparce-lacija koja podrazumeva cepawe postoje}ih parcela i pripa-jawe tako dobijenih delova parcela gra|evinskim parcela-ma na kojima je planirana nova izgradwa. Stepen zauzetostigra|evinske parcele postoje}ih zadrànih objekata od kojihje oduzet deo ne moè biti ve}i od 80% i treba da obezbedineometano funkcionisawe objekta. Dozvoqeno je spajawecelih i delova parcela u bloku 12, pri ~emu se primewujuuslovi izgradwe datih za pojedina~ne parcele.


Kolski i pe{a~ki pristup parcelama je iz Kara|or|e-ve, Pariske i ulice Kosan~i}ev venac, kao {to je prikaza-no na grafi~kom prilogu br. 5. Kolski prilaz na parcelusa javnog prostora je minimalne {irine 3 m. Pe{a~kipristup parcelama je i sa javnih pe{a~kih povr{ina PP4,PP5 i PP6.

V.3.4. Mogu}nosti i ograni~ewa na~ina kori{}ewa objekata

Novoplanirani objekti u ovoj zoni moraju imati jednupodzemnu etaù, ispod cele povr{ine objekta, odnosno vi-{e podzemnih etaà ukoliko je to uslovqeno idejnim pro-jektom za{tite padine i temeqnih iskopa.

V.3.5. Tipologija objekata

Objekti formiraju {est mikrocelina, na istaknutojpoziciji Kosan~i}evog venca.


Gra|evinske linije koje se poklapaju sa regulacionimsu obavezuju}e za postavqawe planiranih objekata.


Dozvoqeni su prepusti objekata izvan gra|evinske li-nije na regulacijama Kara|or|eve, Pariske ulice, Velikihstepenica, ulice Kosan~i}ev venac i javnih pe{a~ke povr-{ine PP6 i PP5, za {irinu fasadne plastike od najvi{e0,4 m na visini ve}oj od 4 m od nivoa trotoara. Nisu do-zvoqeni prepusti izvan ostalih gra|evinskih linija.


Maksimalna vrednost indeksa izgra|enosti nadzemnihetaà parcela u ovoj zoni je 4, a vrednost indeksa kojiukqu~uje i podzemne etaè je 5,2. Maksimalni stepen zau-zetosti parcela na nivou prizemqa je 100%, stepen zauze-tosti etaà iznad prizemqa je 80%. Parcele sa postoje}imobjektima koji se zadràvaju mogu imati ve}e vrednostistepena zauzetosti i indeksa izgra|enosti od navedenih.


Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaèuli~nih objekata definisana je grafi~kim prilogom br. 5,orijentaciona je, jer je vezana za visinske elemente posto-je}ih objekata, koji su definisani u posebnim uslovima zasvaku parcelu.

Spratnost i apsolutna maksimalna kota zavr{ne etaèdvori{nih delova objekata je obavezuju}a, ukoliko nije ve-zana za uskla|ivawe sa dvori{nim delovima susednog po-stoje}eg objekta koji se zadràva.

V.3.10. Pravila i uslovi za arhitektonsko, estetsko oblikovawe objekata

Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu objekata u ovojzoni, zbog wihove istaknute pozicije i zna~aja u formira-wu slike grada.


Posledwu nadzemnu etaù planiranog objekta na regu-laciji re{iti kao povu~en sprat ili potkrovqe. U slu~ajupovu~enog sprata, minimalno povla~ewe u odnosu na regu-lacionu liniju je 2 m, sa ravnim ili plitkim kosim kro-vom. U slu~aju kosog krova, maksimalni nagib je 33º i nisudozvoqene krovne baxe sa uli~ne strane. Zavr{ne krovnepovr{ine niìh etaà (prizemqa i podzemnih etaà) ure-diti kao ozelewene krovne terase.


Dozvoqeno je ogra|ivawe neizgra|enih delova parceleogradom visine do 2 m, koju treba ozeleneti.

V.3.13. Posebna pravila za objekte u Zoni ááá

Blok 11

Kosan~i}ev venac 27

Planirani objekat za namenu centralnih funkcija najavnoj parceli JC3 oblikovati kao najistaknutiji objekatkojim se zavr{ava uli~ni niz na grebenu Kosan~i}evogvenca i koji u~estvuje u formirawu planiranog vidikovca,te je potrebno da sve tri fasade budu reprezentativne.Spratnost objekta je P+1+Ps, tako da visina objekta budeusagla{ena sa visinom objekata u nizu Kosan~i}ev venac15-25. Primewuju se urbanisti~ki parametri za zonu, kao iostali uslovi iz plana, a podzemne etaè se uskla|uju sapodzemnim etaàma planiranog objekta kulture K3.

Kosan~i}ev venac 31

Planirani objekat za namenu centralnih funkcija najavnoj parceli JC2. U kontekstu reafirmacije pravca i re-gulacije Velikih stepenica, kao i formirawa nove regu-lacije planiranih pe{a~kih povr{ina PP4 (staza) i PP6(skver), planirana je zona izgradwe sa obaveznim posta-vqawem objekata na regulaciji planiranog javnog prosto-ra PP4 i Velikih stepenica, orijentacione visineP+2+Ps (109.00). Objekat je maksimalne visine do kotevence Rektorata i treba ga re{iti kaskadirawem masa, uskladu sa smicawem volumena na susednom za{ti}enomobjektu nekada{weg hotela „Nacional”.

Zona izgradwe obuhvata najve}i deo k.p. 1947 i deo k.p.1949/1 koji je neuslovan za izgradwu. Planiran je objekat –poluotvreni blok, volumenski sli~an susednom objektu ho-tela „Nacional”, a lokacija je ozna~ena u grafi~kim pri-lozima sa JC2.

Blok 12

Pariska 5

Postoje}i objekat na k.p. 1934, podignut 1924 kao dvori-{ni objekat za rentirawe, bez posebne je vrednosti za slu-`bu za{tite, pa je planirana izgradwa novog objekta naplaniranoj regulaciji Pariske ulice. Imaju}i u vidu ni-velacione uslove u kontaktnoj zoni, planirane je javna pe-{a~ka staza PP6, koja povezuje pe{a~ku stazu na koti 91mnv (do 92,60 mnv) i Parisku ulicu, a za koju je oduzet deoparcele k.p. 1934.

Na preostalom delu parcele planiran je objekat ~ija jemaksimalna zona gra|ewa kao i orijentaciona visina pri-kazana u graf. prilogu br. 5. Zavr{na etaà objekta se ka-skadno spu{ta od kote oko 109 mnv, a ta~no od kote venca


objekta biv{e {vedske ambasade, preko kote 99,50 mnv, ko-jom se vezuje za susedni objekat uz javni prostor pe{a~kestaze, do kote 93 mnv kojom se vezuje za drugog suseda u Ka-ra|or|evoj 7. Zahvaquju}i pe{a~koj stazi, objekat ima duguìvu fasadu orijentisanu na javne prostore PP6 (skver) iParisku, sa kojih ima pe{a~ke pristupe. Veznim elemen-tom prilago|ava se visini dogra|enog dela objekta u Pari-skoj 3, kao i niveleti podzemene/suterenske etaè, koja nesme biti vi{a od 1,2 m od postoje}e nivelete terena. Obje-kat moè imati fasadu sa otvorima prema susedu u Pari-skoj 3, pod uslovom da se od granice parcele povu~e min. 3mu etaàma iznad prizemqa.

Kolski prilaz parceli je iz Pariske ulice.Zbog velike denivelacije terena u okviru parcele, mo-

gu}e je ostvariti znatne kapacitete u okviru planiranihgra|evinskih zona.

Pariska 7

Od postoje}e k.p. 1938 odvaja se deo za javnu saobra}ajnupovr{inu SP4. Parcela ima kolski pristup iz Pariskeulice, a pe{a~ki i sa javne pe{a~ke staze PP6 (skver). Naparceli se nalazi objekat tipa vile, spratnostiSu+P+1+Pk, jedinstven na podru~ju Kosan~i}evog venca.Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se. Plani-rana je sanacija objekta i restauracija fasade.

Pariska 8

Postoje}a k.p. 1939 ima kolski pristup iz Pariske uli-ce a pe{a~ki i sa javne pe{a~ke povr{ine PP6. Na parce-li postoji vi{e objekata razli~ite spratnosti, lo{eg bo-niteta i bez vrednosti sa stanovi{ta slu`be za{tite.

Planirana je izgradwa novog objekta na parceli. Vi-sinsku regulaciju objekta uskladiti prema visinskoj regu-laciji objekta u Pariskoj 9, povezivawem venca, odnosnoslemena objekta na regulaciji prema Pariskoj ulici, i usa-gla{avawem ovih elemenata na delu objekta prema javnojpe{a~koj povr{ini PP6. Nivo prizemqa planiranogobjekta na delu prema k.p. 1940, treba da je usagla{ena savisinom postoje}ih objekata na zajedni~koj me|i. Objekatre{iti kaskadirawem masa, u skladu sa smicawem volume-na na susednom za{ti}enom objektu. Visina prizemnog de-la objekta na granici sa ambasadom, moè biti do 4,5 m, uodnosu na nivo postoje}eg terena.

Pariska 9 i Velike stepenice 4

Postoje}a parcela k.p. 1940 ima kolski pristup iz Pa-riske ulice, a pe{a~ki i sa Velikih stepenica i planira-ne javne pe{a~ke staze PP6. Na parceli postoji objekatnekada{weg hotela „Nacional”, spratnosti Su+P+1+Pk.

Na mestu postoje}eg objekta bila je dvospratna mehanaProte Vuji}a, koja je sru{ena 1861. Novi objekat, verovat-no gra|en po planovima tada{weg vlasnika, arhitekteAnastasa Vuji}a, podignut je 1869. godine. Kao „Nacio-nal”se prvi put pomiwe 1876. godine. Deo objekta u uliciVelike stepenice 4 dogra|en je 1893. godine, kada je vla-snik imawa i hotela postala \ur|ina Pa{i}, èna Niko-le Pa{i}a. Hotel „Nacional” je progla{en za spomenikkulture („Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/84).

V.4. Op{ta pravila gra|ewa u Zoni áâ – zona malih intervencija

Zona áâ obuhvata urbanisti~ke blokove 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7i 9 sa pripadaju}im katastarskim i gra|evinskim parcela-ma. Sve intervencije imaju za ciq ~uvawe i unapre|eweprogla{ene prostorno-kulturno istorijske celine Kosan-~i}ev venac i pojedina~nih objekata, unapre|ewe ambijen-talnih vrednosti, poboq{awe uslova stanovawa i uno{e-we novih selektivnih namena.


Objekti Srpske pravoslavne crkve, Saborna crkva, Pa-trijar{ija i Bogoslovski fakultet su, uz postoje}e i pla-nirane javne namene, prepoznatqive istorijske namene u

Zoni áâ. Pored wih, planirane namene objekata su poslo-vawe, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu-`nih delatnosti i stanovawe. Dva objekta u Zoni áâ su am-basade. Prizemqe novoplaniranih objekata mora biti na-meweno poslovawu, a preporuka je da i ostale niè etaèobjekata budu u toj nameni. Postoje}i objekti koji se zadr-àvaju mogu u okviru planiranih namena zadràti druga-~iju distribuciju po etaàma, ali je preporuka da niìspratovi objekta budu u funkciji poslovawa. Udeo poslo-vawa u ukupnoj BRGP parcele novoplaniranih objekta je od15% do 100%. Planirana namena parcela prikazana je nagrafi~kom prilogu br. 4.


Sve katastarske parcele u ovoj zoni se zadràvaju u po-stoje}im granicama, kao deo nasle|ene urbane matrice, bezmogu}nosti da se dele ili spajaju.


Sve katastarske parcele imaju kolski i pe{a~ki pri-stup sa postoje}ih javnih saobra}ajnih povr{ina.


Objekti u Zoni áâ su objekti na regulaciji kompaktnihblokova, uzidani sa obe strane.

V.4.5. Pravila i uslovi za pomo}ne objekte na parceli

Nije dozvoqena izgradwa pomo}nih objekata. Postoje}ipomo}ni objekti moraju se ukloniti.


Dozvoqeno je ogra|ivawe dvori{nih delova parcelaogradom visina do 1,5 m, koju treba ozeleneti sadwom zim-zelenih puzavica. Dozvoqeno je ogra|ivawe slobodnih delo-va parcele na regulaciji, prema uslovima slu`be za{tite.

V.4.7. Posebna pravila za objekte u Zoni áâ

Blok 1

Kneza Sime Markovi}a 3

Beogradska Saborna crkva izgra|ena je od 1837. do 1840.na mestu stare crkve iz 1728. godine i na mestu na kome jeod Hâá veka postojala crkva posve}ena istom patronu – ar-han|elu Mihajlu. Saborna crkva predstavqa najzna~ajnijeostvarewe sakralne arhitekture u Beogradu. Oblikovana jeu stilu klasicizma sa elementima baroka kao jednobrodnagra|evina zasvedena poluobli~astim svodom, sa zvonikomnad zapadnim pro~eqem i polukru`nom apsidom na istoku.

Saborna crkva je spomenik kulture od izuzetnog zna~a-ja za Republiku Srbiju („Slu`beni glasnik Republike Sr-bije”, broj 14/79). Na woj se u kontinuitetu izvode konzer-vatorsko-restauratorski radovi, {to se planira i nadaqe.

Pariska 11

Zgrada francuske ambasade izgra|ena je 1930. godine poplanovima pariskog arhitekte Anrija Roè Espera, dok jeautor skulptura [arl Sarabezol. Oblikovan je u duhu arhi-tekture „Art deco”, netipi~ne za podru~je Kosan~i}evogvenca i na{e podnebqe uop{te, skladno se svojim volume-nom uklapa, na izuzetno strmom terenu, sa objektima crkvei {kole u neposrednom okruèwu. Potrebna je restauraci-ja dowih zona fasade i ogradnog zida.

Blok 2

Kraqa Petra 10

Savremena stambena zgrada izgra|ena po projektu arhi-tekte Milorada Macure, zauzima ceo blok na kome je neka-da bio hotel „Staro zdawe”. Objekat se zadràva. Nisu do-zvoqene izmene na fasadama, prizemqu, povu~enoj krovnojetaì, kao ni druge intervencije koje bi naru{ile auten-ti~nost objekta, koji ima arhitektonsku vrednost.


Blok 3

Kraqa Petra 8

Najamna zgrada podugnuta na mestu ku}e Nauma I~ka, koja jepo tipu i stilu bila identi~na zgradi „?”. Izgra|ena je 1939.godine u duhu modernizma, po planovima arh. Jaroslava Praha-la. Nisu dozvoqene izmene na fasadi, kao ni promena tipa imorfologije krovne konstrukcije. Zgrada ima arhitektonsko-urbanisti~ku vrednost. Potrebna je restauracija fasade.

Kneza Sime Markovi}a 5, 7 i 9

Objekti su nastali krajem HáH i po~etkom HH veka i~ine niz od tri zgrade sa tri portala, centralnim rizal-tom, dva erkera i dominantnim kupolama na uglovima, izu-zetno bogato dekorativno obra|enim fasadama, izlaze natri ulice, i daju pe~at ~vrsto formiranom bloku. Zgradeposeduju kulturno istorijsku vrednost.

Izvr{ena je adaptacija potkrovqa, pa daqe intervenci-je na rekonstrukciji potkrovqa nisu dozvoqene.

Ivan Begova 6

Rentijerska zgrada podignuta 1939. godine po projektuin`. Jovana Jovanovi}a, predstavqa standardno delo mo-dernisti~ke arhitekture. Potrebna je restauracija fasade.Objekat ima ambijentalnu vrednost.

ûbrina 2

Stambena zgrada izgra|ena 1928. godine po planovimaPetra Puti}a, akademski je koncipirana sa elementimaneoromantizma. Nije dozvoqena daqa transformacijaobjekta. Objekat ima ambijentalnu vrednost.

ûbrina 2a

Stambena zgrada izgra|ena 1932. godine po planovimaLeona Talvija, predstavqa ugaoni objekat, koncipiran uduhu modernizma sa elementima „art deco” arhitekture.Zgrada ima ambijentalnu vrednost i zadràva se u postoje-}em obliku. Potrebna je restauracija fasade.

Blok 4


Zgrada u kojoj je danas austrijska ambasada podignuta je1898. godine po projektu Milorada Ruvidi}a, kao reprezen-tativna, akademski oblikovna, stambena ku}a trgovca Di-mitrija Krsmanovi}a. Objekat zauzima istaknuto mesto ka-ko u situacionom planu uèg jezgra grada tako i u istorij-skom razvoju gra|anske arhitekture na teritoriji Beogra-da. Svojim ugaonim poloàjem izme|u ulica Kneza SimeMarkovi}a, Kraqa Petra i Kosan~i}evog venca, objekat jeokrenut ~eonom fasadom ka parku Kalemegdan, tako da saSabornom crkvom i zgradom Patrijar{ije formira silue-tu granice podru~ja Kosan~i}ev venac.

Ku}a Dimitrija Krsmanovi}a progla{ena je za spome-nik kulture („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/87).Ne dozvoqava se dogradwa objekta, niti izgradwa novihobjekata na parceli. Uz redovno pra}ewe stawa objekta,planira se izvo|ewe potrebnih konzervatorsko-restaura-torskih radova.


Stambena zgrada podignuta oko 1920. godine u maniruakademizma, standardno je delo me|uratne arhitekture.Objekat ima ambijentalnu vrednost. Potrebna je restaura-cija fasade.

Kneza Sime Markovi}a 6 i Kraqa Petra 5

Zgrada Patrijar{ije podignuta je 1935. godine po pla-novima ruskog arhitekte Viktora Lukomskog, na mestu sta-re zgrade Mitropolije. Monumentalna gra|evina sa unu-tra{wim dvori{tem oblikovana je elementima nacional-nog stila. Zna~aj joj poti~e pre svega iz funkcije i konti-nuiteta mesta na kom se nalazi.

Planirana je nadgradwa prizemnog dvori{nog traktajednom etaòm, kao i dogradwa istog dvori{nog traktaobjektom spratnosti P+1. Sve intervencije raditi pouslovima Zavoda za za{titu spomenika.

Zgrada Patrijar{ija progla{ena je za spomenik kultu-re („Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/84). Izvr{e-na je restauracija fasade. Planira se redovno pra}ewestawa i izvo|ewe potrebnih konzervatorsko-restaurator-skih radova.

Kraqa Petra 3

Prizemna porodi~na ku}a podignuta oko 1900. godine, aprepravqena dvadesetih godina HH veka, prilikom regula-cije ulice Kraqa Petra. Objekat ima ambijentalnu vred-nost. Imaju}i u vidu wen poloàj, planirana je nadgradwasprata, sa maksimalnom visinom slemena objekta od 12 m.

Kraqa Petra 1

Prvobitno prizemna jednoporodi~na ku}a izgra|enaosamdesetih godina HáH veka kao tipi~na gra|anska ku}a,{ezdesetih godina HH veka je nadzidana i potpuno prepra-vqena. Objekat ima ambijentalnu vrednost. Planirana jenadgradwa objekta, do spratnosti P+1+Pk, tako da je mak-simalna visina slemena objekta 12 m.

Kosan~i}ev venac 22

Ku}a poznatog srpskog matemati~ara akademika Mihaj-la Petrovi}a Alasa, podignuta je 1910. godine po planovi-ma arh. Petra Bajalovi}a. Glavna fasada oblikovana je uduhu arhitekture HH veka, elementima karakteristi~nimza secesiju i za srpsko-vizantijski stil. Spomeni~ka vred-nost joj poti~e zbog vezanosti za znamenitu li~nost, kao iza arhitektonski zna~aj objekta.

Ku}a je pod nazivom Dom Mike Alasa progla{ena zaspomenik kulture Re{ewem Zavoda za za{titu spomenikakulture grada Beograda broj 924/3 od 26. decembra 1966. go-dine. Dana{wi izgled poti~e iz posledwe rekonstrukcije1998. godine, koja nije dosledno sprovedena niti zavr{ena.

Kosan~i}ev venac 24

Planirana je izgradwa novog objekta na regulaciji,spratnosti P+1+Pk, pri ~emu visinu venca, odnosno sle-mena treba uskladiti sa visinom venca i slemena susednogobjekta Kosan~i}ev venac 22. Maksimalna vrednost indek-sa izgra|enosti nadzemnih etaà je 3,6, a vrednost indeksakoji ukqu~uje i podzemne etaè je 4,8. Maksimalni stepenzauzetosti parcele je 90%. Podzemne etaè mogu zauzeti100% povr{ine parcele. Dozvoqeno je ogra|ivawe dvori-{nih delova parcela ogradom visina do 2,0 m, koju trebaozeleneti sadwom zimzelenih puzavica.

Kosan~i}ev venac 26

Rentijerska stambena zgrada podignuta 1928. u neskladuje sa ambijentom Kosan~i}evog venca. Preporu~uje se pro-mena namene prizemqa.

Kosan~i}ev venac 28

Ku}a podignuta 1936–37. godine po planovima arh. Du-{ana Babi}a predstavqa zna~ajno delo modernisti~ke ar-hitekture, ali je u neskladu sa ambijentom koji ~ini nizporodi~nih ku}a iz HáH veka. Potrebna je restauracija fa-sade. Dozvoqava se dogradwa dela postoje}eg povu~enogsprata do ivice postoje}eg zabatnog zida prema parcelik.p. 1975, tako da se zadrì deo krovne terase u celoj {i-rini objekta prema ulici Kosan~i}ev venac. Nije dozvoqe-no natkrivawe krovne terase.

Kosan~i}ev venac 30

Prizemna jednoporodi~na zgrada s kraja HáH veka, jed-na je od zgrada koje odlikuju podru~je Kosan~i}evog vencai ima ambijentalnu vrednost. Potrebno je izvesti restau-raciju fasade.


Blok 5


Dve uli~ne zgrade prema ulicama Kneza Sime Markovi-}a i Pop Lukinoj, nastale su na samom kraju HáH veka.Prizemqe je bilo iskqu~ivo poslovno, a na uglu je bila ka-fana „Nezavisna Srbija”. Ku}e su akademski oblikovanesa elementima romantizma. Objekat ima ambijentalnu vred-nost i zadràva se u postoje}em stawu.

Kraqa Petra 2

Zgrada Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslavne cr-kve podignuta je 1923. godine po planovima Svetozara Jo-vanovi}a i Sini{e [vabi}a. Objekat znatnog volumenaoblikovan je u duhu akademske me|uratne arhitekture. Obje-kat je zna~ajan kako po svojoj nameni tako i po urbanisti~-kom poloàju na uglu dve ulice koje su zadràle svoju isto-rijsku regulaciju. Objekat ima ambijentalnu vrednost i za-dràva se. Planirana je restauracija fasade.

Zadarska 2

Stambena najamna zgrada sa lokalima u prizemqu po-dignuta je 1936. godine po planovima Josifa Najmana, namestu nekada{wih objekata na Varo{ kapiji, u kojima subile kafana „Crni kow” i pekara. Modernisti~ki konci-pirana zgrada danas dominira ulazom u Zadarsku ulicu.Objekat ima arhitektonsku vrednost i zadràva se. Plani-rana je rekonstrukcija prizemqa u skladu sa stilskim ka-rakteristikama objekta.

Zadarska 4

Savremeni stambeni objekat koji svojim volumenom ioblikovawem fasade degradira prostor u kome se nalazi, ikoji je u neskladu sa ambijentom Kosan~i}evog venca. Obje-kat se zadràva. Dozvoqeno je zatvarawe lo|a sa dvori{nestrane objekta, na osnovu jedinstveno ura|enog projekta zaceo objekat. Nisu planirane druge intervencije na objektu.

Zadarska 6

Ku}a koju je po sopstvenom projektu podigao ~uveni beo-gradski arhitekta Branislav Koji}. Predstavqa rezultatistraìvawa autora o povezivawu tradicionalne i savre-mene arhitekture, i najzna~ajniji je primer folklorizma ubeogradskoj me|uratnoj arhitekturi. Objekat se skladnouklapa u niz akademski oblikovanih objekata i u ceo potezZadarske ulice. Ku}a arhitekte Branislava Koji}a progla-{ena je za spomenik kulture Re{ewem Zavoda za za{tituspomenika kulture grada Beograda broj 981/1 od 1. juna 1976.godine. Planira se redovno pra}ewe stawa objekta i izvo-|ewe potrebnih konzervatorsko-restauratorskih radova.

Zadarska 8

Objekat podignut 1927. godine po planovima arh. Vale-rija Sta{evskog. Akademski je oblikovan, nema ve}ih gra-diteqskih vrednosti, ali ima ambijentalnu vrednost zaprostor Kosan~i}evog venca. Planirana je restauracijafasade, bez izmene postoje}eg raporeda otvora.

Zadarska 10

Objekat podignut 1928. godine po planovima arhiteka-ta Vladimira Belinskog i Milorada Milutinovi}a, aka-demski je oblikovan i ima ambijentalnu vrednost u okviruza{ti}ene sredine Kosan~i}ev venac. Planirana je resta-uracija fasade.

Blok 6

Kosan~i}ev venac 2

Najamna stambena zgrada sa lokalima u prizemqu izgra-|ena je 1936. godine po planovima arh. Mihaila Radovano-vi}a. Zgrada je modernisti~ki koncipirana i ima domi-nantan poloàj u odnosu na Pop Lukinu ulicu. Izgra|ena

je na mestu prizemnog objekta u kome se nalazila kafana„Varo{ kapija”. Predstavqa jedan od tri modernisti~kaobjekta me|uratnog Beograda, suprotstavqena jednosprat-nim i dvospratnim ku}ama gra|anske arhitekture domi-nantne na prostoru Kosan~i}evog venca. Objekat ima arhi-tektonsku vrednost. Nisu dozvoqene izmene na objektu, do-zi|ivawe povu~ene krovne etaè, zatvarawe krovnih tera-sa, i druge intervencije, koje bi naru{ile izvorni izgledobjekta. Planirana je restauracija fasade.

Kosan~i}ev venac 4

Stambeni objekat izgra|en u stilu modernizma po pro-jektu in`. @ivojina @ivojinovi}a. Jedna je od zgrada ko-je su podignute u vreme kada je po~elo masovno ru{ewe pri-zemnih ku}a oko Pop Lukine ulice i zidawe zgrada za iz-najmqivawe, ~ime je naru{en ambijent Kosan~i}evog ven-ca. Planirana je restauracija fasade.

Kosan~i}ev venac 6

Stambena zgrada za izdavawe podignuta je 1928. godine poplanovima Milana Sekuli}a. Dvori{na fasada sagledava seiz Zadarske ulice. Objekat ne naru{ava ambijent i zadràvase u postoje}em stawu. Planirana je restauracija fasade.

Kosan~i}ev venac 8

Savremena stambena zgrada izgra|ena oko 1965. godinena mestu dve mawe prizemnice. Objekat se osnovnim volu-menom, ali ne i kompozicijom fasada, uklopio sa susednimobjektima. Nisu planirane intervencije na objektu, osimintervencija definisanih op{tim pravilima za postoje}eobjekte u odeqku V. „Pravila gra|ewa ostalog gra|evin-skog zemqi{ta”.

Zadarska 3

Stambena zgrada izgra|ena 1928. godine po projektugra|. in`. Jordana Petrovi}a. Nema ve}ih arhitektonskihvrednosti, ali se svojom spratno{}u i relativno malom{irinom fasade uklapa u ambijent okolnih objekata. Nisuplanirane intervencije na objektu, osim intervencija de-finisanih op{tim pravilima za postoje}e objekte u odeq-ku V. „Pravila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta”.

Zadarska 5

Prizemni objekat iz prve polovine HáH veka, nadzidan1905. godine, ~iji izgled i karakteristi~an poloàj aso-ciraju na stari Beograd i Varo{ kapiju, na kojoj su se dotridesetih godina HH veka nalazili sli~ni objekti. Sta-we objekta i vi{estruke prepravke u potpunosti su ga de-valorizovale.

Planirana je izgradwa novog objekta, orijentacionespratnosti P+2+Pk. Visinsku regulaciju objekta uskla-diti sa susednim objektima. Maksimalna vrednost indeksaizgra|enosti nadzemnih etaà je 4, a maksimalna vrednostindeksa koji ukqu~uje i podzemne etaè je 5.2. Maksimal-ni stepen zauzetosti parcele je 100%.

Srebreni~ka 2

Stambena zgrada izgra|ena je 1922–23. godine po projek-tu arh. Velimira Gavrilovi}a. Objekat je akademski obli-kovan sa nagla{enim erkerom i delimi~no nadvi{en man-sardom, koji potenciraju wen ugaoni poloàj. Objekat imaambijentalnu vrednost i skladno je uklopqen u celinuformiranu skoro pola veka ranije. Planirana je stati~kasanacija objekta i restauracija fasade.

Srebreni~ka 4

Stambena zgrada izgra|ena je 1927. godine po projektuin`. Teodora Filipovi}a. Zgrada se skladno nadovezuje naobjekat u Srebreni~koj 2, prate}i oblik otvora, spratnuvisinu i krovnu atiku. Akademski je oblikovana i ima am-bijentalnu vrednost. Planirana je restauracija fasade.


Blok 7

Kosan~i}ev venac 1–1a

Stambena vi{espratnica sa lokalima u prizemqu iz-gra|ena 1939-40. godine po planovima arh. Miladina Pr-qevi}a. Zgrada je zna~ajan predstavnik me|uratne arhitek-ture, dobro obeleàva i nagla{ava ugao na kome se nalazi,ali je istovremeno u neskladu sa ambijentom Kosan~i}evogvenca.

Objekat ima arhitektonsku vrednost. Nisu dozvoqeneizmene na objektu, dozi|ivawe povu~ene krovne etaè, za-tvarawe krovnih terasa, i druge intervencije, koje bi na-ru{ile izvorni izgled objekta. Objekat se zadràva u po-stoje}em stawu.

Kosan~i}ev venac 3

Objekat je podignut krajem HáH i tipi~an je primerakarhitekture toga perioda. Objekat ima kulturno-istorij-sku vrednost i ambijentalni zna~aj u celini Kosan~i}evogvenca.

Objekat se zadràva u postoje}em stawu a planirana jerestauracija fasade.

Dvori{ni spratni objekat izgra|en je krajem HáH veka,istovremeno sa uli~nim. Dozvoqena je rekonstrukcija de-la dvori{nog objekata radi poboq{awa uslova stanovawai pro{irewe stana na prvom spratu, a u okviru gra|evin-skih linija prikazanih u grafi~kom prilogu br. 5. Dozvo-qeni nadzidak na dvori{noj fasadi je 1,10 m, a visinaslemena jednovodnog krova moè se podi}i tako da se iz-jedna~i sa slemenom dvori{nog krila susednog objekta(Kosan~i}ev venac 1a).

Kosan~i}ev venac 5

Objekat je izgra|en 1938. godine po planovima arh. Mi-haila Radovanovi}a. Objekat izlazi na dve ulice, Kosan~i-}ev venac i Fru{kogorsku, ali je fasada iz Kosan~i}evogvenca oblikovana kao glavna. Objekat svojim volumenomnije u skladu sa nizom objekata u ulici Kosan~i}ev venac.Nisu dozvoqene promene u gabaritu objekta, ali se prepo-ru~uje formirawe dvori{ne fasade na vi{em delu objek-ta, koji se sagledava iz Fru{kogorske ulice i sa mosta„Bratstvo i jedinstvo”. Objekat ima kulturno-istorijskuvrednost.

Kosan~i}ev venac 7

Na k.p. 2041 postoje dva objekta, na adresama Kosan~i-}ev venac 7 i Fru{kogorska 6. Objekat u ulici Kosan~i}evvenac 7, podignut osamdesetih godina HáH veka, akademskije oblikovan i tipi~an je predstavnik gra|anske arhitek-ture. Sa ovim objektom po~iwe niz gra|evina gra|anskeakademske arhitekture nastale na prelasku izme|u dva ve-ka, koji daju pe~at Kosan~i}evom vencu. Objekat ima kul-turno-istorijsku vrednost i zadràva se. Dozvoqava se re-konstrukcija atike nad krovnim vencem koja je izvorno po-stojala. Dozvoqava se promena nagiba krovnih ravni samoiza rekonstruisane atike. Ostali deo krova prema ulicizadràva iste nagibe i visinu slemena. Dozvoqava se po-dizawe nadzitka prema dvori{tu i promena nagiba krov-nih ravni. Sem krovnim prozorima prema ulici, osvetqa-vawe adaptiranog tavanskog prostora moè se izvesti po-stavqawem prozora u atici. BRGP objekta }e proiste}i izidejnog re{ewa, s obzirom na to da je predmetna spratnostorijentaciona a intervencije se vr{e u okviru postoje}eghorizontalnog gabarita.

Kosan~i}ev venac 9

Jednoporodi~na ku}a izgra|ena je 1891, delimi~no do-gra|ena 1902, i ima ambijentalni zna~aj u okviru celineKosan~i}ev venac. Objekat ima kulturno-istorijsku vred-nost i zadràva se. Planirana je adaptacija tavanskog pro-stora i restauracija fasade.

Kosan~i}ev venac 11

Objekat je podignut 1876. godine i predstavqa raniprimer akademski oblikovane jednoporodi~ne stambeneku}e. Objekat je valorizovan kao dobar primer arhitekturesa kraja pro{log veka i sa susednim objektima formirakarakteristi~an prostor Kosan~i}evog venca. Objekat imakulturno-istorijsku vrednost i zadràva se. Planirana jerestauracija fasada i rekonstrukcija dvori{ta.

Fru{kogorska 2

Vi{espratnica podignuta 1935. godine predstavqastandardno ostvarewe modernisti~ke beogradske arhitek-ture. Objekat ima ambijentalnu vrednost i zadràva se.Planirana je restauracija fasade.

Fru{kogorska 4

Druga fasada zgrade u ulici Kosan~i}ev venac 5. Obje-kat je svojim volumenom prilago|en terenu, kao i drugimobjektima u Fru{kogorskoj ulici. Objekat se zadràva aplanirana je restauracija fasade.

Fru{kogorska 6

Objekat u Fru{kogorskoj ulici 6 ima ambijentalnuvrednost i zadràva se. Planirana je restauracija uli~nogobjekta. Nije dozvoqena nadgradwa ni uli~nog a ni dvori-{nog objekta.

Fru{kogorska 8

Dvospratna najamna zgrada izgra|ena je 1932. godine poprojektu Tunera i Vagnera standardno je delo moderni-sti~ke arhitekture. Objekat ima ambijentalnu vrednost izadràva se. Planirana je restauracija fasade.

Fru{kogorska 10

Stambeni spratni objekat nastao verovatno sredinomHáH veka. Pripada tipu balkanske bondru~ne ku}e kakvihje bilo u velikom broju na prostoru Savske varo{i. Malibroj sa~uvanih objekata ovog tipa, kao i vreme izgradwe,daju ku}i poseban zna~aj. Objekat ima kulturno-istorijskuvrednost, i treba ga sa~uvati. Planirana je restauracijaobjekta i ure|ewe dvori{ta. U dvori{nom delu parceleplaniran je objekat P+1, koji treba da skladno poveè ni-velacionu razliku izme|u susedne parcele i objekta u uli-ci Kosan~i}ev venac 11 i parcele u Fru{kogorskoj 10. Vi-sina venca objekta je najvi{e 6 m, a slemena 7,5 m, u odno-su na postoje}u niveletu dvori{ta sa kog se pristupa dvo-ri{nom objektu. Krovove formirati kao jednovodne, sa pa-dom prema dvori{tu. Preporu~uje se promena postoje}estambene namene objekata na parceli u poslovawe.

Pop Lukina 4

Spratni objekat s kraja HáH veka orijentisan oko cen-tralnog dvori{ta. Objekat ima kulturno-istorijsku vred-nost i zadràva se. Planira se wegova restauracija. Pre-pou~uje se promena namene celog objekta u poslovawe.

Blok 9

Kosan~i}ev venac 18

Najstariji objekat na Kosan~i}evom vencu, gra|en je po-lovinom HáH veka u bondru~noj konstrukciji u stilu bal-kanske arhitekture. U izvornom izgledu ku}a je imala glav-ni ulaz okrenut ba{ti, odnosno Srebreni~koj ulici. Uokviru za{ti}ene celine ima kulturno-istorijski zna~aj.Imaju}i u vidu vreme nastanka i stilske odlike, potrebnoje izvr{iti restauraciju i revitalizaciju objekta izboromadekvatne namene i maksimalno po{tovati autenti~nost iistorijski integritet objekta. Dozvoqava se restauracijaobjekta u postoje}em gabaritu i volumenu uz mogu}nostotvarawa vrata umesto prozora u skladu sa stilskim karak-teristikama objekta.


Kosan~i}ev venac 20

Ku}a istog gabarita ucrtana je u Josimovi}evom planu iz1867. godine, i verovatno je prepravqana krajem HáH ili po-~etkom HH veka. Objekat ima dominantan poloàj na uglu Ko-san~i}evog venca i Zadarske ulice i predstavqa reper nauglu ulivnih ulica. Objekat je rekonstruisan prema uslovimaZZZS 1998. godine i zadràva se u rekonsturuisanom stawu.

Srebreni~ka 3

Spratni stambeni objekat izgra|en je 1928. godine poplanovima Milana Sekuli}a. Zgrada je standardne akadem-ske arhitekture, specifi~na zbog svog poloàja i ima am-bijentalnu vrednost. Potrebna je restauracija fasade.

Zadarska 7

Jednoporodi~na prizemna ku}a sa mansardom nad cen-tralnim delom podignuta je oko 1890. Fasada je akademskikoncipirana i bogato dekorativno obra|ena. Vreme na-stanka, arhitektonski zna~aj i namena daju ovom objektu po-sebnu vrednost u sklopu prostora Kosan~i}evog venca. Po-trebno je da se izvr{i adaptacija celog tavanskog prosto-ra tako da ne devastira objekat.

V.5. Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni â – zona priobaqa

Zona priobaqa obuhvata urbanisti~ki blok 13 sa pripa-daju}im gra|evinskim parcelama, koje su sve u statusu jav-nog gra|evinskog zemqi{ta. Planom su definisane parce-le priobaqa P1, P2, P3, P4, P5, P6, P7, P8, P9, P10 i P11,P12, parcele za saobra}aj TO (tramvajska okretnica) i RS(Kapetanija) i parcela za trafo-stanicu TI1.

Minimalne intervencije ure|ewa u Zoni â imaju zaciq da omogu}e funkcionisawe zone, do izrade planiranestudije priobaqa, kojom }e se prostor definisati kao pre-poznatqiv ambijent kojim se Beograd spu{ta na obale svo-jih reka.

Nijedna od planiranih intervencija u Zoni priobaqane sme da ugrozi dominantnost Beogradske tvr|ave i Ko-san~i}evog venca u silueti grada.

Uslovi ure|ewa parcela ili sadràja parcela u funk-ciji pe{a~kih povr{ina priobaqa dati su u tekstualnimodeqcima B.4.1.6.2, B.4.7.2. i B.4.7.3.

Uslovi ure|ewa parcela ili sadràja parcela u funk-ciji saobra}ajnih povr{ina priobaqa dati su u tekstual-nim odeqcima B.4.1.4.1, B.4.1.4.2, B.4.1.6.3. i B.4.1.6.4.

U ovom odeqku se daju uslovi za intervencije na posto-je}im i planiranim objektima u zoni priobaqa.

Gra|evinska parcela P10 – Beton hala

Zgrada Beton hale je podignuta za potrebe Luke Beo-grad, ali vi{e nije u prvobitnoj funkciji i dozvoqeno jeweno teku}e odràvawe. Zbog svoje veli~ine zna~ajno u~e-stvuje u sagledavawu siluete Beograda i Beogradske tvr|a-ve, zbog ~ega nije dozvoqeno weno nadzi|ivawe, osim neo-phodnih itervencija definisanih ovim planom.

Parcela Beton hale P10 definisana je horizontalnim ga-baritom objekta. Nije dozvoqena preparcelacija parcele P10.

Kolski pristup za interventna vozila je sa javne parce-le P1. Kolski pristup za posetioce priobaqa je sa plani-ranog javnog parkinga na g.p. P5 i preko krova Beton hale.Kontinualan pe{a~ki pristup iz Kar|or|eve je organizo-van preko krova Beton hale preko planiranih javnih stepe-ni{ta sa liftovima L1 i L2.

Planirana je javna namena objekta u postoje}em volume-nu, BRGP oko 6.500 m². Detaqni sadràji objekta defini-sa}e se studijom priobaqa, kojom }e se integralno sagleda-ti {ira zona priobaqa, kao i odgovaraju}im urbanisti~-kim planom.

Prohodne delove krova ograditi transparentnom ogra-dom maksimalne visine 1,20 m. Postavqawe nadstre{nicai drugih visinskih repera na krovu nije dozvoqeno.

Gra|evinska parcela P7 – tunel

Planirana je transformacija postoje}eg objekta tunelau osnovne i prate}e sadràje javnih funkcija, uz mogu}nostfunkcionalnog povezivawa sa objektom na parceli P10(Beton hala), uz odgovaraju}e provere stati~ke stabilnostii druge neophodne intervencije na sanaciji i adaptacijiobjekta. Do privo|ewa nameni objekat se moè koristitikao èlezni~ki tunel. Krovnu ravan urediti prema navede-nim uslovima datim za javne povr{ine u priobaqu, {to jemogu}e realizovati i dok je objekat u funkciji tunela.

Gra|evinska parcela RS – Kapetanija

U zoni se nalazi i objekat Kapetanije, na parceli RS, ufunkciji re~nog saobra}aja, podignut 1906. godine za potre-be Beogradskog pristani{ta. Objekat se zadràva u postoje-}em obliku, a po uklawawu pruge, odgovaraju}im parternimre{ewem u planiranoj parkovskoj povr{ini dobija svoje me-sto, sa mogu}no{}u prenamene u okviru javnih namena.

Gra|evinska parcela TI1 – trafo-stanica

Pored tehni~kih karakteristika, definisanih u tek-stualnom odeqku B.4.3. „Elektroenergetske mreè i posto-rojewa”, s obzirom na karakter zone priobaqa i neposred-no okruèwe, potrebno je da objekat zadovoqi i posebneuslove oblikovawa. Objekat zauzima celu parcelu za tehni~-ku infrastrukturu TI1. Minimalna svetla visina objektaje 3,0 m, spratnost P, a pristup je sa parcele priobaqa P1.

Krovnu ravan objekta trafostanice re{iti kao pe{a~-ku i zelenu povr{inu, nivelaciono i oblikovno jedinstve-no sa parkovskom povr{inom na parceli P11 i povr{inomna parceli P7.

V.5a Pravila gra|ewa u Zoni âa – zona pristana

Zona pristana obuhvata javni prostor akvatorija rekeSave u pojasu {irine oko 50 m, du` pstoje}e vertikalneobaloutvrde, u okviru koje je planirano postavqawe u pro-stor akvatorija pristana za razli~ite vidove re~nih put-ni~kih pristani{ta.

Uslovi za postavqawe pristana dati su u odeqkuB.4.1.6.4. „Re~ni putni~ki saobra}aj”, a uslovi za sadràjei oblikovawe neophodne nadgradwe pristana defini{u seu ovom odeqku.

Nadgradwa putni~kih pristana, radi sme{tawa neop-hodnih sadràja, koji }e biti definisani za svaku vrstupristana posebno od nadle`nih institucija, u vidu pri-zemnog objekta i nastre{nice, ne sme biti vi{a od 5 m, uodnosu na povr{inu pristana. Objekat na pristanu moèzauzimati najvi{e 30%, a nastre{ica najvi{e 30% povr-{ine pristana. Namena nadgra|enog dela pristana morabiti iskqu~ivo u funkciji osnovne namene pristana zare~ni saobra}aj. Imaju}i u vidu eksponiranost objekatapristana i wihove nadgradwe, objekti nadgradwe treba dabudu savremeno oblikovani, tako da ne ugroàvaju ambijentpriobaqa i Kosan~i}evog venca, kao ni vizure na Beograd-sku tvr|avu, odnosno potrebno da budu realizovani kaoskladan elemenat ovog dela panorame Beograda.

Obavezno je dostavqawe fasada i 3d modela pristana ipripadaju}e nadgradwe Komisiji za planove skup{tinegrada Beograda na mi{qewe.

U zoni Pb pristana realizuje se prva faza izgradwepristana za me|unarodni re~ni putni~ki saobra}aj, koja sesastoji od dva pontona sa nadgradwom i slede}im sadrà-jima nadgradwe: prostorije za rad Uprave carina, prosto-rije za rad Policije, prostorije za rad Kapetanije, prosto-rije za rad Luke Beograd, fri{op, mewa~nica, prostorijaza rad i boravak ~uvara pristana, prostorije za putnike, am-bulanta, turist-biro, banka i razvodne table za prikqu~e-we brodova na elektri~nu i vodovodnu mreù. Zona gradweobjekta na pristanu nalazi se u celoj duìni pristana (fa-za á izgradwe pristana) na delu prema obali, maksimalne


{irine do 6 m i maksimalne visine 5 m. Mogu}e je izvestidelove objekta kao akcente, maksimalne visine 9 m, ra~una-ju}i od zavr{ne kote pristana, na ulaznoj partiji i na ivi~-nim segmentima. Preporu~uje se izgradwa nastre{nice nadcelim ili delom pristana, maksimalne visine 5 m, vode}ira~una o wenom izgledu, kako sa reke tako i sa obala.

V.6. Op{ta i posebna pravila gra|ewa u Zoni âá – zona LRT-a

Zona LRT-a obuhvata urbanisti~ki blok 8 sa pripadaju}imgra|evinskim i katastarskim parcelama, kao i javne gra|e-vinske parcele JC1, PP7, PP8 i SP11. Parcela javnog gra-|evinskog zemqi{ta JC1 za izgradwu objekta u zoni od op-{teg interesa u funkciji stanice LRT-a, podzemne javne vi-{eeta`ne garaè i prate}ih centralnih sadràja. Usloviure|ewa javnih povr{ina parcela PP7, PP8 i SP11, dati suu tekstualnim odeqcima B.4.1.3.1. „Uslovi za postoje}e sao-bra}ajne povr{ine” i B.4.7.3. „Druge javne zelene povr{ine”.

Sve intervencije ure|ewa, rekonstrukcije i izgradwekako javnih gra|evinskih parcela tako i parcela ostaloggra|evinskog zemqi{ta u Zoni âá imaju za ciq da tran-sformi{u ulaznu partiju grada u atraktivni gradski reperna grebenu iznad reke, vizuelno prepoznatqiv i funkcio-nalno zna~ajan kao saobra}ajno ~vori{te ukr{tawa staja-li{ta LRT-a i ostalih vidova javnog saobra}aja (autobus,tramvaj), sa zna~ajnim mogu}nostima za realizaciju kapaci-tetne podzemne garaè.

Do kona~ne realizacije plana u ovoj zoni, tj. do izgrad-we trase i stanice LRT-a, dozvoqeno je parterno ure|eweslobodne javne zelene povr{ine na kojoj je danas obeliski teku}e odràvawe postoje}ih objekata do privo|ewa pro-stora planiranoj nameni.

Planirane intervencija u Zoni âá ne smeju da ugrozevizure na reku iz pravca Brankove ulice, kao i vizure naplato Kosan~i}evog venca iz Brankove ulice.

Po izradi idejnog projekta za LRT, potrebno je sprove-sti arhitektonsko-urbanisti~ki konkurs za ure|ewe ovezone u okvirima planiranih namena, konzervatorskih idrugih uslova definisanih planom.


Postoje}i objekti u okviru planiranih namena mogu za-dràti postoje}u ili realizovati druga~iju distribucijunamena po etaàma od postoje}e, ali je preporuka da niìspratovi objekta budu u funkciji poslovawa i kompatibil-nih sadràja.

Namena postoje}ih objekata je stanovawe sa poslova-wem, koje obuhvata {iroki spektar komercijalnih i uslu-`nih delatnosti.

Prizemqe novoplaniranih objekata u okviru parceleJC1 nameweno je pristupu planiranoj podzemnoj staniciLRTa, javnoj podzemnoj garaì i prate}im centralnim sa-dràjima. Udeo delatnosti u ukupnoj BRGP parcele novo-planiranih objekta je 100%. Namena parcela prikazana jena grafi~kom prilogu br. 5.

V.6.2. Pravila parcelacije ostalog gra|evinskog zemqi{ta i javne parcele JCG1

Parcele postoje}ih zadrànih objekata se zadràvaju.Mogu}e je izvr{iti preparcelaciju, planirane javne

parcele JC1, tako da minimalna parcela ne bude mawa od800 m², osim ako se izdvoji za javnu nemenu saobra}aja iliinfrastrukture, kada moè biti i mawa. Uslov za defini-sawe oblika i veli~ine parcele je da frontalni deo pla-niranog objekta, orijentisan ka reci, bude na jednoj parce-li, jedinstveno re{en.

V.6.3. Pravila parcelacije za interne saobra}ajne povr{ine

Urbanisti~kom projektom je mogu}e izdvojiti kolskepristupe planiranoj javnoj garaì kao posebne parcele.


Glavni kolski pristup postoje}im i planiranom objek-tu je iz Pop Lukine ulice, a pomo}ni iz Fru{kogorske.


Planirani i postoje}i objekti su dvostruko uzidani ukompaktnom bloku.


Gra|evinska linija koja se poklapa sa regulacionomlinijom Pop Lukine ulice je obavezuju}a za postavqaweplaniranog objekta, a ostale gra|evinske linije uz regula-cione linije bloka nisu obavezuju}e za postavqawe objek-ta, osim na mestu povezivawa sa postoje}im objektima, alipredstavqaju maksimalnu zonu izgradwe nadzemnih delovaobjekta. Obavezno je povla~ewe prizemqa planiranogobjekta prema Fru{kogorskoj ulici minimalno 2,5 m.


Na~in povezivwa planirane zone izgradwe sa gabaritimapostoje}ih objekata prikazan je u grafi~kom prilogu br. 5.


Dozvoqeno je upu{tawe planiranog objekata u javnu po-vr{inu planiranog trga PP7 maksimalno 1 m na min. 4,5 mod nivoa trotoara.


Za planiranu gra|evinsku parcelu JC1, stepen izgra|e-nosti je S = 85%, indeks izgra|enosti I = 5, dok postoje-}i objekti zadràvaju postoje}i stepen i indeks izgra|e-nosti do planski detaqnijeg definisawa LRT-a i sprovo-|ewa konkursa. Navedeni indeks izgra|enosti ne obuhvatapodzemne i suterenske korisne etaè, ~ija }e se maksimal-na povr{ina definisati kada se budu planski definisa-li detaqni elementi LRT-a.


Maksimalna visina planiranog objekta je do apsolutnekote oko 115 mnv, odnosno maksimalno jedna etaà iznadpostoje}ih objekata u Fru{kogorskoj ulici (koji pripada-ju bloku 8), uz uslov skladnog povezivawa, tako da se zaklo-ne zabati postoje}ih susednih objekata, a objekat treba dase re{i u razbijenim volumenima koji prate liniju silue-te Kosan~i}evog venca.

V.6.11. Pravila i uslovi za arhitektonsko, estetsko oblikovawe objekata

Planirani objekti treba da budu savremeno oblikovanikao novi reper u skladu sa rezultatima planiranog arhi-tektonsko-urbanisti~kog konkursa.


Obavezno je povla~ewe zadwe etaè u odnosu na regula-ciju Fru{kogorske ulice minimalno 2 m.

V.6.13. Parkirawe na parceli

Sve potrebe planiranih objekata za parkirawem re{i-ti u okviru parcele prema normativima iz odeqka â. „Pra-vila gra|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta”, koja u slu-~aju objekta na parceli JC1, tako|e vaè za odgovaraju}esadràje, planirane u objektu. S obzirom na to da je napredmetnom prostoru planirana podzemna javna garaà,mogu} je zajedni~ki pristup (rampa) delu javne garaè zaobjekat JC1 i javnoj gradskoj garaì, ali kao zasebnim sa-dràjima.


V.6.14. Pravila i uslovi za intervencije na postoje}im objektima

Pop Lukina 12

Objekat, podignut 1930, predstavqa standardno delo mo-dernisti~ke arhitekture, za koje je planirana restauracijafasade i prizemqa, do sprovo|ewa konkursa kojim se moèrazmotriti mogu}nost wegove dogradwe za maksimalno jed-nu etaù u kontekstu povezivawa sa planiranim objektom.

Fru{kogorska 1

Objekat se zadràva, kao standardno delo beogradskeme|uratne arhitekture, podignuto 1928. i deo planiranogzatvarawa bloka 8. Planirana je restauracija fasade i re-konstrukcija prizemqa.

Fru{kogorska 6

Objekat je bez ve}e arhitektonske vrednosti, ali dobrogboniteta, zbod ~ega se zadràva kao deo budu}eg bloka. Pla-nirana je restauracija fasade i rekonstrukcija prizemqa.

V.6.15. Uslovi za realizaciju

Realizacija planiranih intervencija u Zoni âá uslo-vqena je izradom idejnog projekta za LRT i sprovo|ewemjavnog konkursa.

G. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA

Zbog zna~aja i stepena za{ti}enosti podru~ja Kosan~i-}evog venca, za sve planirane intervencije na teritorijiplana neophodna je saradwa sa Zavodom za za{titu spome-nika kulture Beograda.

G.1. Status planske dokumentacije

Detaqni urbanist~iki plan Kalemegdana („Slu`benilist grada Beograda”, broj 6/69), Izmena i dopuna („Slu-`beni list grada Beograda”, broj 15/88), u delovima koji seodnose na teritoriju Nacrta plana detaqne regulacije Ko-san~i}evog venca stavqa se van snage.

Izradom plana detaqne regulacije presta}e da vaèuslovi Urbanisti~kog projekta starog pristani{ta i obaleizme|u Kule Neboj{e i bastiona Svetog Jakova („Slu`benilist grada Beograda”, broj 18/88), koji se odnose na terito-riju priobaqa i Kara|or|eve ulice, od mosta „Bratstvo i je-dinstvo” do Beton hale, koji su u granicama PDR-a.

Detaqni urbanist~iki plan podru~ja Knez Mihailoveulice („Slu`beni list grada Beograda”, broj 2/80), Izmenai dopuna („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/87) udelovima koji se odnose na ulicu Gra~ani~ku na teritori-ji Nacrta plana detaqne regulacije Kosan~i}evog vencastavqa se van snage.

Plan detaqne regulacije biciklisti~ke staze od Dor-}ola do Ade Ciganlije („Slu`beni list grada Beograda”,broj 25/05) je ste~ena obaveza u segmentu regulaciono-nive-lacionog re{ewa dela staze koji je u okviru teritorijePDR-a Kosan~i}ev venac.

G.2. Lokacije za daqu razradu

Sve lokacije za daqu razradu ozna~ene su u grafi~komprilogu br. 15 „Plan parcelacije javnih povr{ina sa smer-nicama za sprovo|ewe”.

Lokacije koje se obavezno razra|uju urbanisti~kim pro-jektom su:

1. Kara|or|eva 31 (deo k.p. 1961), Kara|or|eva 33 (deok.p. 1962) i PP9

2. Kara|o|eva 11 (1942/1, 1942/2), Velike stepenice 6(1941/2) i deo 1941/1 preparcelacija

3. Kara|or|eva 13 (delovi k.p. 1949/2, k.p. 1949/3 i k.p.1949/4) – objekat \umrukane

4. Zona pristana – Zona âa – mogu}a je razrada u vi{eurbanisti~kih projekata

5. Podru~je Velikog stepeni{nog silaza u granicamaplana – javne gra|evinske parcele P12, P2, P6 i delovijavnih gra|evinskih parcela P1, P7, P10 (u nivou postoje-}e krovne ravni objekta Beton hale) i SP3

6. Parcele u zoni priobaqa namewene pe{a~kom, staci-onarnom, biciklisti~kom i re~nom saobra}aju, kao i zele-nilu i infrastrukturi – delovi parcela P1, P7, P10, P12i parcele P3, P4, P5, P6, P8, P9, P11, TI1, RS mogu}a jerazrada u vi{e urbanisti~kih projekata

G.3. Lokacije koje se razra|uju arhitektonsko-urbanisti~kim

konkursom

Sve lokacije koje se razra|uju arhitektonsko-urbani-sti~kim konkursom ozna~ene su u grafi~kom prilogu br. 15.

Lokacije koje se razra|uju arhitektonsko-urbanisti~-kim konkursom su:

– Blok 8 – PP7, PP8, SP11 i JC1

Lokacija koja se razra|uju me|unarodnim arhitekton-skim konkursom je:

– K3 – objekat kulture

Lokacije koje se razra|uju arhitektonskim konkursom su:– NB – Memorijalni kompleks Narodne biblioteke – Monta`ni transparentni objekti na javnom prostoru

parcele P1 u priobaqu

G.4. Lokacije za koje je neophodna verifikacija idejnog projekta ili fasada

S obzirom na zna~aj prostora Kosan~i}evog venca u si-lueti grada, za sve planirane objekte, Beton halu, pristane,kao i za objekte koji se zamewuju usled „vi{e sile”, odno-sno wihove fasade koje u~estvuju u silueti grada, defini-sana je obaveza verifikacije idejnog projekta pre izdavawaodobrewa za izgradwu od Komisije za planove Skup{tinegrada, odnosno drugog stru~nog tela koje ustanovi grad.

Projekte fasada objekata koji se zadràvaju a na koji-ma su planirane intervencije dogradwe, nadgradwe ilipromene uli~ne ili fasada koje formiraju siluetu gradatreba da odobri Komisija za planove Skup{tine grada.

Sve lokacije, osim lokacija objekata koji se zamewuju usled„vi{e sile”, a za koje je neophodna verifikacija idejnog pro-jekta ili fasade, ozna~ene su u grafi~kom prilogu br. 15.

G.5. Lokacije javnog gra|evinskog zemqi{ta koje su prioritet za realizaciju

Prioritet u okviru granice plana je sanirawe padineKosan~i}evog venca, u okviru planirane javne pe{a~ke po-vr{ine PP3, a radi obezbe|ewa postoje}ih i planiranihobjekata u ulici Kosan~i}ev venac i u Kara|or|evoj uliciuz predmetnu pe{a~ku stazu.

Prioritet je, tako|e, hitna sanacija lokacije Memori-jalnog prostora Narodne biblioteke, posebno sa hidroteh-ni~kog aspekta, pre realizacije planiranih intervencijaizgradwe, s obzirom na postoje}e stawe lokacije, radi za-{tite samog lokaliteta i okolnih objekata.

Prioriteti su ozna~eni u grafi~kom prilogu br. 15.

Sastavni deo ovog plana su i:

Grafi~ki prilozi1. Postoje}a namena povr{ina (1/1, 1/2) 1:5002. Spomeni~ki status prostora

i valorizacija 1:1.0003. Planirane zone i celine (3/1, 3/2) 1:5004. Planirana namena povr{ina (4/1, 4/2) 1:5005. Regulaciono-nivelacioni plan

sa urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina 1:1.000

6. Plan hidrotehni~ke mreè i objekata 1:1.000

7. Plan elektroenergetske i telekomunikacione mreè i objekata 1:1.000


8. Plan toplovodne mreè i objekata 1:1.000

9. Sinhron-plan infrastrukturne mreè i objekata 1:1.000

10. Inèwersko-geolo{ka kategorizacija terena 1:1.000

11. Inèwersko-geolo{ki preseci terena 1:500

12. Poloàj sanacionih objekata na delu javne pe{a~ke staze 1:1.000

13. Geotehni~ki preseci terena sa merama sanacije 1:500

14. Detaqi potpornih konstrukcija 1:5015. Plan parcelacije javnih

povr{ina i smernice za sprovo|ewe plana (15/1, 15/2) 1:500

áá

DOKUMENTACIJA PLANA

Tekstualni deo1. Odluka o pripremawu plana2. Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli3. Izve{taj o javnom uvidu 4. Obrazloèwe Sekretarijata5. Izve{taj o u~e{}u zainteresovanih organa i orga-

nizacija i javnosti o javnom uvidu u Izve{taj oStrate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu Na-crta PDR prostorne celine Kosan~i}ev venac

6. Obrazloèwe plana7. Tabelarni prikaz ostvarene saradwe sa ovla{}enim

institucijama, organizacijama i preduze}ima8. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija,

organa, organizacija i preduze}a koja su Zakonomovla{}ena da ih utvr|uju

9. Kartirawe biotopa10. Ste~ene obaveze11. Podaci o postoje}em stawu12. Orijentacioni prikaz ostvarenih kapaciteta po

gra|evinskim parcelama i blokovima

Grafi~ki deo dokumentacije planaD.1. Topografska podloga 1:1.000D.2. Katastarska podloga 1:500D.3. Katastar vodova i podzemnih instalacija 1:500D.4. Grafi~ki prikaz ste~enih obaveza 1:5.000D.5. Inèwersko-geolo{ka karta terena 1:1.000D.6. Izvod iz GP-a Beograda 2021. 1:20.000D.7. Orijentaciono re{ewe fizi~ke strukture

i preseci terena 1:1.000D.8. Regulaciono-nivelacioni plan sa

urbanisti~kim re{ewem saobra}ajnih i slobodnih povr{ina (D.8/1 i D.8/2) 1:500

D.9. Sinhron-plan infrastrukturne mreè i objekata (D.9/1 i D.9/2) 1:500

Posebni prilozi Dokumentacije plana su:1. Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kulturnih

dobara i dobara koja uìvaju status prethodne za{tite imere wihove za{tite (Sveska á i áá)

2. Izve{taj o Strate{koj proceni uticaja na ìvotnusredinu Plana detaqne regulacije prostorne celine Ko-san~i}ev venac

3. Program za izradu urbanisti~kog plana prostorneceline Kosan~i}ev venac

4. Separat – izvod iz osnovne dokumentacije „Geolo-{ko-geotehni~ka dokumentacija za potrebe izrade planadetaqne regulacije prostorne celine Kosan~i}ev venac”

Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqva-wa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina grada BeogradaBroj 350-339/07-S, 10. septembra 2007. godine

PredsednikMilorad Perovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti saobra}ajana putevima („Slu`beni glasnik SRS”, broj 53/82) i ~lana22. Odluke o Gradskoj upravi („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 36/04, 1/05, 18/06, 21/06) sekretar Sekretarijataza saobra}aj, donosi

R E [ E W EO POSEBNOM RE@IMU SAOBRA]AJA NA PODRU^JUGRADA BEOGRADA U PERIODU OD 15. NOVEMBRA 2007.DO 15. MARTA 2008. GODINE (U ZIMSKIM USLOVIMA)

Ovim re{ewem utvr|uje se poseban reìm saobra}aja ugradu u periodu od 15. novembra 2007. do 15. marta 2008. go-dine (u zimskim uslovima) na podru~ju op{tina: Vo`dovac,Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Sav-ski venac, Stari grad, ûkarica i Vra~ar.

1. Za vreme trajawa sne`nog pokriva~a obustavqa se sa-obra}aj i odre|uju za sankawe slede}e ulice:

Na teritoriji op{tine Stari grad:– Zadarska od Srebreni~ke do Kosan~i}evog venca.Na teritoriji op{tine Vra~ar:– Gastona Gravijea, od Rankeove do Internacionalnih

brigada.Na teritoriji op{tine Palilula:– Stojana Novakovi}a, od ̂ arlija ̂ aplina do 29. novembra,– Maqenska, od trafo-stanice do Uralske,– Danila Ili}a, od î~e Romanijskog do Pribojske,– Veqe Miqkovi}a, od î~e Romanijskog do Pribojske,– Laze Stefanovi}a, od Garsije Lorke do J. Mihajlovi}a.Na teritoriji op{tine Zvezdara:– M.Mili}evi}a, od Vojvode Savatija do D. Tucovi}a,– \uke Dini}a, od Vojvode Savatija do D. Tucovi}a,– Radojke Laki}, od Ravani~ke do V. Ili}a,– Kriàni}eva, od Gospodara Vu~i}a do Qube Davido-

vi}a, – [aba~ka, od Rifata Burxevi}a do D. Tucovi}a.Na teritoriji op{tine Savski venac:– Sewa~ka, od Perside Milenkovi} do Vojislava Vu~-

kovi}a,– Dr Jovana Daki}a – cela,– Generala Nikole Stefanovi}a – cela,– Fabrisova, od Zve~anske do Dobropoqske,– Sitni~ka – od Prahovske do Manasijeve.Na teritoriji op{tine Vo`dovac:– Jovana Popovi}a, od Vojvode \urovi}a do Boè Jan-

kovi}a,– Katarine Ivanovi}, od Zaplawske do Valentina Vod-

nika,– Gr~i}a Milenka, od Ustani~ke do Stevana Prvoven-

~anog.Na teritoriji op{tine Rakovica:– NH Stanka Paunovi}a, od Bogdana @eraji}a do Borske.Na teritoriji op{tine ûkarica:– Vladimira ]osi}a, od Zdravka Jovanovi}a do Kraqe-

va~kih `rtava.Na teritoriji op{tine Zemun: – Sin|eli}eva – cela.Postavqawe i odràvawe saobra}ajnih znakova i za-

{titne mreè u ulicama navedenim u ovoj ta~ki obavqaJKP „Beograd-put” po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.Znaci se postavqaju najkasnije do 15. novembra.

2. Za vreme sne`nih padavina ili poledice semafor-ski ure|aji se iz reìma redovnog rada stavqaju na reìmtreptawa ùtog svetla na slede}im raskrsnicama:

– Bulevar despota Stefana – Bra}e Jugovi}a,– Balkanska – Kraqice Natalije,– Balkanska – Admirala Geprata,– Bra}e Jerkovi} – Darvinova,– Ustani~ka – Karla Luka~a (pe{a~ki prelaz),– Ustani~ka – Bulevar kraqa Aleksandra, – Ustani~ka – Kru`ni put,– Batutova – Milana Raki}a,– Starine Novaka – Dalmatinska,– Bulevar kneza Aleksandra Kara|or|evi}a – T. Drajzera

– Qutice Bogdana,


– Pilota M. Petrovi}a – Kraqice Jelene,– Cara Du{ana – Novogradska (Zemun),– Zaplawska – Igwata Joba,– Borska – Vukasovi}eva,– Borska – Stanka Paunovi}a,– Borska – Vare{ka,– Borska Ivana Mi~urina,– Borska – Srpskih udarnih brigada,– Pa{trovi}eva – Visoka,– Turgewevqeva – Kirovqeva,– Kirovqeva – Qe{ka,– Pe{a~ki prelaz u T. Ko}u{ka,– Savski nasip – Stari savski most,– Vojislava Ili}a – Strumi~ka,– Vojislava Ili}a – Igwata Joba,– Vojislava Ili}a – Gr~i}a Milenka,– Vojislava Ili}a – Rimska,– Jovanke Radakovi} – Vitezova Kara|or|eve zvezde,– Smederevski put – Kalu|erica,– Blagoja Parovi}a – @arkova~ka,– Vojvode Stepe – Boè Jankovi}a,– Vojvode Stepe – Vitanova~ka,– Vojvode Stepe – Kru`ni put, – Kumodra{ka nova – Kru`ni put,– Makenzijeva – Knegiwe Zorke,– Blaè Jovanovi}a – Koste Na|a, – Matice srpske – Du{ana Petrovi}a [aneta,– Pariska – Kneza Sime Markovi}a,– Trgova~ka – Vodovodska,– Mite Ruì}a – Milana Raki}a, – Mije Kova~evi}a – Vi{wi~ka.Izmenu reìma rada svetlosnih ure|aja obavqa JKP

„Beograd-put” po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.3. Brzina kretawa motornih vozila ograni~ava se na 40

km/h, na slede}im objektima:

a) na nadvo`wacima i ulicama:– Radni~koj, kod Gospodarske mehane i na ulazu u Adu

Ciganliju,– Trgova~koj, na ulazu i izlazu iz @arkova (vijadukti), – Pilota Mihajla Petrovi}a u Rakovici,– Vojvode Putnika, preko autoputa,– Mi{ka Jovanovi}a, preko autoputa i– Vojislava Ili}a, preko autoputa.

b) na mostovima:– preko reke Save u Brankovoj (novi most) i – Zemunskom putu (stari most),– preko reke Dunav Pan~eva~ki most sa prilaznim

objektima.

Postavqawe i odràvawe saobra}ajnih znakova obavqaJKP „Beograd-put” po nalogu Sekretarijata za saobra}aj.Znaci se postavqaju do 15. novembra.

4. U ulici Jug Bogdanovoj zabrawuje se saobra}aj za svavozila osim za vozila JGPP-a, taksi i interventna vozila.

Postavqawe i odràvawe odgovaraju}ih saobra}ajnihznakova u navedenoj ulici obavqa JKP „Beograd-put”, ponalogu Sekretarijata za saobra}aj. Znaci se postavqaju naj-kasnije do 15. novembra.

Stupawem na snagu ovog re{ewa prestaje da vaì Re{e-we o posebnom reìmu saobra}aja na teritoriji grada Be-ograda u periodu 15. novembar 2006 – 15. mart 2007. godine(u zimskim uslovima) br. áâ-03 br. 344.15-1999 od 9. novem-bra 2006. godine.

Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Grad Beograd – Gradska upravaSekretarijat za saobra}aj

áâ-03 br. 344.15 – 2115/07, 1. oktobra 2007. godine

SekretarZoran Pe{ovi}, s. r.


AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I DRUGIH ORGANA GRADSKIH OP[TINA

LAZAREVAC

Na osnovu ~lana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu-`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04), ~lana 29. Zakona o bu-xetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02 i66/05) i ~lana 19. Odluke o organizaciji i radu organa grad-ske op{tine Lazarevac („Slu`beni list grada Beograda”,broj 34/04), Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sed-nici odrànoj 5. novembra 2007. godine, donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETUGRADSKE OP[TINE LAZAREVAC ZA 2007. GODINU

^lan 1.

U Odluci o buxetu gradske op{tine Lazarevac za 2007.godinu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 22/07), u~lanu 3. posle re~i „Saveta za za{titu ìvotne sredine”,dodaju se zarez i re~i: „kao i realizaciju Programa Fondaza kori{}ewe sredstava od naknade za kori{}ewe dobaraod op{teg interesa u proizvodwi elektri~ne energije iugqa op{tine Lazarevac”.

^lan 2.

U ~lanu 6, u tabeli vr{e se slede}e izmene:

U razdelu 1. ORGANI OP[TINE – Skup{tina, pred-sednik i Op{tinsko ve}e, u okviru funkcije 110 – Izvr{nii zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi,

– ekonomska klasifikacija 423, u koloni 6. iznos13.314.788 mewa se iznosom 13.514.788,

– ekonomska klasifikacija 499 (teku}a buxetska rezer-va), u koloni 6. iznos 174.838.347 mewa se iznosom174.788.944, a u koloni 7. iznos 41.575.899 mewa se iznosom6.492.824, a u alineji sa opisom „– za{tita ìvotne sredi-ne”, iznos 36.575.899 u koloni 7. mewa se iznosom 1.492.824i alineji sa opisom „– mesne zajednice”, iznos 958.964, ukoloni 6 ,mewa se iznosom 909.561.

U okviru funkcije 451 – drumski transport,– ekonomska klasifikacija 451, u koloni 7. iznos

20.000.000 mewa se iznosom 30.000.000.U okviru funkcije 630 – vodosnabdevawe,– ekonomska klasifikacija 451, u koloni 7. iznos

30.214.310 mewa se iznosom 45.214.310.U okviru funkcije 810 – usluge rekreacije i sporta,– ekonomska klasifikacija 481, u koloni 7. iznos

10.185.000 mewa se iznosom 13.185.000.U okviru funkcije 920 – sredwe obrazovawe,– ekonomska klasifikacija 463, u koloni 6. iznos

320.000 mewa se iznosom 220.000, – ekonomska klasifikacija 472, u koloni 6. iznos

57.500 mewa se iznosom 257.500, U okviru funkcije 940 – visoko obrazovawe,– ekonomska klasifikacija 472, u koloni 6. iznos

1.072.500 mewa se iznosom 954.000.U okviru funkcije 950 – obrazovawe koje nije defini-

sano na drugom mestu,– ekonomska klasifikacija 472, u koloni 6. iznos

550.000 mewa se iznosom 568.500.U razdelu 2. OP[TINSKA UPRAVA, u okviru glave

2.0, funkcija 130 – Op{te usluge, – ekonomska klasifikacija 413, u koloni 6. iznos

1.555.000 mewa se iznosom 1.455.000,

– ekonomska klasifikacija 414, u koloni 6. iznos850.000 mewa se iznosom 1.050.000, a u koloni 8. iznos1.500.000 mewa se iznosom 2.150.000,

– ekonomska klasifikacija 421, u koloni 6. iznos11.479.814 mewa se iznosom 10.689.814,

– ekonomska klasifikacija 424, u koloni 5. ispod nazi-va Specijalizovane usluge, mewa se alineja tako da glasi:„u koloni 8. za iznos 10.000, izvor finansirawa 04, a za iz-nos 6.774 izvor finansirawa 07-za gradsku upravu priho-da”, a u koloni 8. iznos 10.000 mewa se iznosom 16.774,

– ekonomska klasifikacija 425, u koloni 7. iznos 8.756mewa se iznosom 2.514.785,

– ekonomska klasifikacija 511, u koloni 7. iznos30.506.029, bri{e se,

– ekonomska klasifikacija 512, u koloni 6. iznos5.330.800 mewa se iznosom 5.740.800, a u koloni 8. iznos166.934 mewa se iznosom 226.934,

a u okviru glave 2.0, funkcija 090 – Socijalna za{titaneklasifikovana na drugom mestu, ekonomska klasifika-cija 472, u koloni 6. iznos 150.000 mewa se iznosom 230.000.

U okviru Glave 2.1 – JP Direkcija za gra|evinsko ze-mqi{te, planirawe i izgradwu Lazarevca,

funkcija 130 – Op{te usluge, – ekonomska klasifikacija 413, u koloni 6. iznos

238.900 mewa se iznosom 258.900,– ekonomska klasifikacija 415, u koloni 6. iznos



5.043.350, mewa se iznosom 4.900.000,funkcija 620– razvoj zajednice,– ekonomska klasifikacija 421, u koloni 6. iznos

80.500.000, mewa se iznosom 60.170.000,– ekonomska klasifikacija 424, u koloni 6. iznos

71.495.799, mewa se iznosom 60.495.799,– ekonomska klasifikacija 425, u koloni 5. nakon po-

sledwe re~i dodaje se zarez i re~i „a u koloni 8. za iznos35.887.069 izvor 07 – sredstva grada za modernizaciju uli-ca i puteva, a za iznos 3.885.150, izvor 07 – sredstva gradaza put Mirosaqci–Sibnica”, u koloni 6. iznos 79.550.048,mewa se iznosom 102.880.048, a u koloni 8. iznos 40.387.069mewa se iznosom 80.159.288,

– ekonomska klasifikacija 483, u koloni 5. bri{u sere~i (kolona 7. sredstva na ra~unu buxeta),

– ekonomska klasifikacija 511, u koloni 5. u alinejire~i „za put Mirosaqci–Sibnica”, mewaju se re~ima „sred-stva grada za rekonstrukciju stare bolnice – izvor 07”, ukoloni 6. iznos 40.390.662, mewa se iznosom 48.390.662, a ukoloni 8. iznos 3.800.000 mewa se iznosom 43.432.637,

– ekonomska klasifikacija 541, u koloni 5. dodaje sealineja koja glasi : „(kolona 7. sredstva na ra~unu buxeta)”.

U okviru Glave 2.4 – Mesne zajednice, funkcija 160 –Op{te javne usluge, – ekonomska klasifikacija 425, u ko-loni 6. iznos 185.894, mewa se iznosom 235.297.

U okviru Glave 2.5 – Fond za za{titu ìvotne sredinegradske op{tine Lazarevac, funkcija 520,

– ekonomska klasifikacija 511, u koloni 7. iznos18.037.034, mewa se iznosom 20.637.034,

funkcija 560, – ekonomska klasifikacija 424, u koloni 7. iznos

3.351.283, mewa se iznosom 5.351.283,– posle reda sa ekonomskom klasifikacijom 424. doda-

je se novi red sa ekonomskom klasifikacijom „425” u ko-loni 4, opisom „teku}e popravke i odràvawe” u koloni 5,i iznosom „650.000” u koloni 7,

– ekonomska klasifikacija 463, u koloni 7, iznos1.499.728, mewa se iznosom 3.699.728,

– ekonomska klasifikacija 481, u koloni 7. iznos2.106.101, mewa se iznosom 3.076.101,

– ekonomska klasifikacija 512, u koloni 7. iznos76.972, mewa se iznosom 526.972,

– posle reda sa ekonomskom klasifikacijom 512, dodaje senovi red sa ekonomskom klasifikacijom „541” u koloni 4, opi-som „zemqi{te” u koloni 5, i iznosom „300.000” u koloni 7,

funkcija 620, – ekonomska klasifikacija 425, u koloni 7. iznos


9.561.998, mewa se iznosom 21.931.998,funkcija 630, – ekonomska klasifikacija 451, u koloni 7. iznos

21.055.182, mewa se iznosom 24.528.257,– ekonomska klasifikacija 481, u koloni 7. iznos 1.557,

mewa se iznosom 401.557,– ekonomska klasifikacija 511, u koloni 7. iznos

20.041.089, mewa se iznosom 27.141.089,funkcija 760, – ekonomska klasifikacija 463, u koloni 7. iznos


632.904, mewa se iznosom 1.102.904,

^lan 3.

Nazivi ekonomskih klasifikacija, usagla{avaju se saKontnim planom za buxetski sistem („Slu`beni glasnikRS”, br. 20/07, 37/07, 50/07 (ispr.) i 63/07).

^lan 4.

U skladu sa izvr{enim izmenama i dopunama vr{e seodgovaraju}e izmene i dopune u odnosnim delovima buxeta.

^lan 5.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine LazarevacBroj 06-196/2007-áH, 5. novembra 2007. godine

PredsednikBranko Bori}, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr-ànoj 5. novembra 2007. godine, na osnovu ~l. 30. i 52. Od-luke o snabdevawu grada toplotnom energijom („Slu`benilist grada Beograda” br. 2/87, 13/90, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93,4/94, 7/94, 20/94, 2/95,15/96, 6/99, 14/01 i 11/05), ~lana 10.stav. 1. ta~ka 15. i ~lana 19. stav 1. ta~ka 2. Odluke o orga-nizaciji i radu organa gradske op{tine Lazarevac(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 34/04), donela je

O D L U K UO SNABDEVAWU TOPLOTNOM ENERGIJOM

U LAZAREVCU

á – UPRAVQAWE I ODR@AVAWE

^lan 1.

Ovom odlukom propisuju se uslovi pod kojima se izgra-|eni komunalni objekti toplotne infrastrukture mogueksploatisati i odràvati od preduze}a koja proizvode iisporu~uju toplotnu energiju za potrebe zagrevawa stambe-nih i ostalih prostorija u Lazarevcu i naseqima du` to-plovoda, kao i na~in reklamacije zbog nekvalitetnog za-grevawa, regulisawa na~ina pla}awa toplotne energije,na~in remontovawa postrojewa, trajawe grejne sezone i vi-sina temperature u prostorijama.

Op{ti uslovi za vr{ewe delatnosti snabdevawa gradatoplotnom energijom propisani Odlukom o snabdevawugrada toplotnom energijom („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 2/87, 13/90,23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94,2/95, 15/96, 6/99, 14/2001 i 11/05), primewuju se i na podru~-ju op{tine Lazarevac.

^lan 2.

Osnovni izvor snabdevawa toplotnom energijom je JPEPS RB „Kolubara” d.o.o. Lazarevac ogranak „Kolubara–Pre-rada” – RJ „Toplana”, Vreoci (u daqem tekstu: proizvo|a~).


Javno preduze}e za distribuciju toplotne energije „To-plifikacija” Lazarevac (u daqem tekstu: isporu~ilac)preuzima toplotnu energiju na izlazu iz kruga proizvo|a~a(prag predaje) prenosi je i isporu~uje korisnicima.

^lan 3.Postrojewa daqinskog grejawa i postrojewa lokalnog

grejawa grade se po programu koji sadrì podatke o ciqe-vima i tehni~kom re{ewu sistema daqinskog grejawa, po-trebna sredstva i izvore finansirawa, na~in obezbe|ewasredstava, rok i dinamiku izgradwe, kao i druge neophod-ne elemente (u daqem tekstu: program daqinskog grejawa).

Program daqinskog grejawa donosi Skup{tina gradskeop{tine Lazarevac, na predlog isporu~ioca.

^lan 4.Postrojewa daqinskog grejawa i lokalnog grejawa kao

posebni gra|evinski objekti, toplovodna mreà i toplot-no-predajne stanice koje nisu u vlasni{tvu isporu~ioca,predaju se na upravu isporu~iocu, pod uslovima koje odre-di isporu~ilac ako su obezbe|ena sredstva za wihovo dovo-|ewe u tehni~ki ispravno stawe od ustupioca, pod uslovi-ma koje odre|uje isporu~ilac.

Do realizacije poslova iz prethodnog stava ovog ~lanaupravqawe na opisanim sredstvima preuzima isporu~ilac.

^lan 5.Proizvo|a~ odràva postrojewe za proizvodwu, Glavnu

izmewiva~ku stanicu u Vreocima i deo magistralnog vre-lovoda Vreoci–Lazarevac do izlaska iz kruga proizvo|a~a(prag predaje).

Isporu~ilac je u obavezi da odràva novi magistralnivrelovod Vreoci–Lazarevac od praga predaje do Glavnepumpne stanice na ulasku u Lazarevac, Glavnu pumpnu sta-nicu na ulasku u Lazarevac, primarnu mreù vrelovoda uLazarevcu i toplotno-predajne stanice koje su predate is-poru~iocu kolektivnog stanovawa u Lazarevcu, odnosnoimovinu koja je uneta u korist imovine isporu~ioca do da-na stupawa na snagu ove odluke.

Gra|ani i pravna lica kao vlasnici objekata ~ije to-plotne instalacije, do dana stupawa na snagu ove odluke,nisu predate na odràvawe, du`ni su da iste odràvaju dopredaje i da iste ugovorom predaju isporu~iocu na odrà-vawe u roku i pod uslovima koji utvrdi upravni odbor is-poru~ioca posebnom odlukom.

Vlasnici objekata iz prethodnog stava du`ni su da dozakqu~ewa ugovora i predaje toplotnih instalacija isteodràvaju o svom tro{ku.

^lan 6.Korisnici ~iji su objekti prikqu~eni na postrojewe

daqinskog grejawa snose sve tro{kove iskqu~ewa, ponov-nog prikqu~ewa, kao i eventualnu {tetu, ako su tro{kovinastali zbog neispravnosti ku}nih instalacija, nepropi-sno izvedenih radova ili nepravilnog kori{}ewa insta-lacija, odnosno kori{}ewa instalacija koje nisu u sagla-snosti sa izdatim tehni~kim uslovima i odobrenom teh-ni~kom dokumentacijom.

^lan 7.Proizvo|a~ i isporu~ilac toplotne energije du`ni su

da radi kvalitetnog snabdevawa korisnika toplotnom ener-gijom postrojewa daqinskog grejawa eksploati{u racio-nalno i ekonomi~no i da ih odràvaju u ispravnom stawu.

^lan 8.Proizvo|a~ je duàn da isporu~iocu isporu~uje toplot-

nu energiju po koli~ini i kvalitetu saglasno me|usobnomugovoru, koji }e zakqu~iti u roku od sedam dana ra~unaju}iod dana stupawa na snagu ove odluke.

Stvarna koli~ina i kvalitet proizvedene toplotneenergije utvr|uje se prema instrumentima instaliranimkod proizvo|a~a. Kontrola i ba`darewe ovih instrumena-ta regulisani su me|usobnim ugovorom.

^lan 9.Isporu~ilac toplote je duàn da u prostorijama kori-

snika pri spoqnoj temperaturi do – 15 stepeni S postièi odràva temperature predvi|ene projektom, a u skladu saraspoloìvim kapacitetom izvora toplote.

U stanovima i ostalim prostorijama koji su izgra|enipo uslovima i tehni~kim normativima za projektovawestambenih zgrada i stanova na podru~ju grada, ako zakonomnije druk~ije propisano, du`ni su da u toku grejnog dana uvremenu od 6 ~asova do 22 ~asa postiù i odràvaju slede-}e temperature sa dozvoqenim odstupawem od 2 stepena S:

– dnevne prostorije, spava}e sobe, predsobqa dega`ma-ni i kuhiwe +20 stepeni S

– WC (poseban) +15 stepeni S– kupatilo (posebno i sa WC-om) +22 stepena S– poslovne prostorije +20 stepeni S– kancelarije +20 stepeni S– lokali +20 stepeni S– magacinske prostorije u sklopu lokala +10 stepeni S– garaè + 5 stepeni S– ateqei +20 stepeni SU toku grejnog dana u vremenu od 22 ~asa do 6 ~asova, is-

poru~ilac je duàn da postiè i odràva temperaturu za 5stepeni S niù od temperatura iz stava 2. ovog ~lana, sadozvoqenim odstupawem od 2 stepena S.

Temperature iz stava 1. ovog ~lana Isporu~ilac toplo-te duàn je da postiè i odràva pod uslovima da su ku}-na toplotna postrojewa izvedena prema odobrenom projek-tu, da je izvr{en kvalitativan tehni~ki prijem, da su in-stalacije ispravne i kvalitetno regulisane i da je toplot-na za{tita objekta izvedena prema projektu, po vaè}impropisima i standardima iz ove oblasti.

áá – REKLAMACIJE

^lan 10.

Korisnik toplotne energije ima pravo da nekvalitetnozagrevawe, pismeno ili telefonom, reklamira isporu~io-cu toplote, koji je duàn da svaku reklamaciju evidentiraupisom datuma i ~asa reklamacije, imena korisnika iadrese. Isporu~ilac je duàn da po prijemu reklamacijepostupa u skladu sa odredbama ~lana 26. Odluke o snabdeva-wu grada toplotnom energijom.

^lan 11.Ukoliko korisnik toplotne energije podnese pismeni

zahtev Isporu~iocu za umawewe pla}awa grejawa, isporu~i-lac je u obavezi da na zahtev tog korisnika, nakon izlaska nalice mesta, a najkasnije u roku od 24 ~asa, sa~ini zapisnik.

Zapisnik sadrì podatke o objektu i korisniku, vrememerewa, izmerenoj spoqnoj temperaturi i temperaturi pro-storija i wihovoj povr{ini, tipu i veli~ini grejnih telai druge podatke koji uti~u na kvalitet grejawa shodnouslovima utvr|enim ~lanom 9. stav 3. ove odluke, datum ipotpis komisije isporu~ioca i korisnika.

Zapisnik se radi u tri primerka, od toga za isporu~iocadva, a za korisnika jedan primerak koji mu se uru~uje odmah.

Zapisnik iz stava 2. ovog ~lana osnov je za umawewe ce-ne grejawa tog korisnika.

^lan 12.Isporu~ilac je duàn da za deo postrojewa u wegovoj

nadle`nosti odmah, a najkasnije u roku od osam ~asova (u za-visnosti od teìne kvara) od prijema reklamacije, obaviuvi|aj i izvr{i obezbe|ewe da ne do|e do {irewa kvara.

^lan 13.Isporu~ilac je duàn da po prijemu reklamacije, a naj-

daqe u roku od osam ~asova, iza|e na lice mesta, sa~ini za-pisnik kojim }e utvrditi na kom delu sistema je nastala ob-ustava ili ograni~ewe isporuke toplotne energije, koji jeuzrok nekvalitetnog zagrevawa i pristupi otklawawu i ot-kloni utvr|ene nedostatke na instalacijama koje odràva.


Ukoliko utvrdi da je kvar lociran na delu instalacija(Toplana, Glavna izmewiva~ka stanica u Vreocima i deonovog magistralnog vrelovoda Vreoci–Lazarevac do pragapredaje) koje su u odràvawu kod proizvo|a~a, isporu~ilacje u obavezi da ga o tome obavesti bez odlagawa.

^lan 14.Ako se isporu~ilac toplote i proizvo|a~ ne saglase u

pogledu ocene na kom delu postrojewa daqinskog grejawapostoji uzrok nekvalitetnog zagrevawa, du`ni su o tomeobavestiti op{tinski organ uprave nadleàn za poslovekomunalne inspekcije bez odlagawa, a najkasnije u roku od24 ~asa od nepostizawa saglasnosti.

^lan 15.Stawe na licu mesta naredna 24 ~asa po isteku roka iz

~lana 14. ove odluke utvrdi}e zajedni~ka komisija sasta-vqena od predstavnika proizvo|a~a, isporu~ioca i op-{tinskog organa uprave nadle`nog za komunalne poslove.

Komisija donosi zakqu~ak koji sadrì nalog za proiz-vo|a~a ili isporu~ioca, u zavisnosti od toga na ~ijem de-lu grejnog sistema je utvr|en uzrok nekvalitetnog zagreva-wa, da bez odlagawa pristupi otklawawu uzroka.

Istim zakqu~kom utvr|uje se na ~iji teret pada umawewenaknade za toplotnu energiju, za koji period i u kom obimu.

^lan 16.Ako je temperatura prostorije mawa od temperature iz

~lana 9. stav 2. ove odluke, naknada se umawuje za po 5% zasvaki stepen ispod te temperature za vreme trajawa nekva-litetne isporuke toplotne energije.

Stawe zagrejanosti prostorija utvr|uje se merewem nasredini prostorije na visini od 1,5 metara.

^lan 17.Kad nastupe okolnosti da se u pojedinim blokovima

zgrada ili na pojedinim grejnim podru~jima sa objektima(sa i bez ugra|enih mera~a toplotne energije), isporu~ujenekvalitetna toplotna energija, a isporu~ilac, odnosnoproizvo|a~ (u zavisnosti na ~ijim instalacijama je nastaokvar) nije u mogu}nosti da u roku od 24 ~asa od reklamaci-je izvr{i otklawawe kvara odnosno uzroka isporuke nekva-litetne toplotne energije, za period dok te okolnosti tra-ju, korisnicima se umawuje naknada na taj na~in {to se sva-ki dan prekida u isporuci toplotne energije ra~una kao dvadana (zbog toga {to korisnici pla}aju naknadu za isporu-~enu toplotnu energiju u toku cele kalendarske godine).

^lan 18.Zapisnik iz ~lana 13. ove odluke, ako to iz istog proiz-

lazi, osnov je za ostvarivawe prava korisnika na umawewenaknade zbog nekvalitetnog zagrevawa i isporu~ilac to-plote je duàn da u roku od 10 dana od dana otklawawauzroka prekida u isporuci toplotne energije pismeno oba-vesti korisnika o na~inu obra~una i iznosu umawewa.

ááá – ISPORUKA TOPLOTNE ENERGIJE U GREJNOJSEZONI I REMONT POSTROJEWA DAQINSKOG

GREJAWA

^lan 19.

Proizvo|a~ je u obavezi da u toku grejne sezone predajeugovorenu koli~inu toplotne energije a isporu~ilac da jepreuzme i isporu~i korisnicima.

^lan 20.Grejna sezona po~iwe 15. oktobra, a zavr{ava se 15.

aprila.Grejni dan traje 24 ~asa.

^lan 21.Proizvo|a~ i isporu~ilac du`ni su da u periodu van grej-

ne sezone izvr{e kvalitetne remontne radove na svim postro-jewima daqinskog grejawa koje odràvaju, s tim {to je proiz-vo|a~ duàn da predmetne radove izvr{i najkasnije do 15.septembra, a isporu~ilac do 15. oktobra teku}e godine.

^lan 22.Proizvo|a~ i isporu~ilac toplotne energije du`ni su

da najdaqe u periodu od 1. do 10. oktobra izvr{e toplu pro-bu postrojewa daqinskog grejawa.

^lan 23.Zabraweno je izvo|ewe planskih remontnih radova na po-

strojewima daqinskog grejawa u toku trajawa grejne sezone.

^lan 24.Proizvo|a~ i isporu~ilac du`ni su da po zavr{etku

svake grejne sezone pismenim aktom reguli{u pitawa o to-plotnom kapacitetu koji je potreban za slede}u grejnu se-zonu i o potrebnom protoku toplotne energije iz izvora to-plote, kao i da taj akt me|usobno izvr{avaju.

^lan 25.Remontni radovi na sekundarnim instalacijama objeka-

ta koji su na odràvawu kod isporu~ioca, vr{i}e isporu-~ilac na osnovu ugovora zakqu~enog sa korisnicima.

Isporu~ilac je u obavezi da po zavr{etku svake grejnesezone sa~ini pregled radova iz prethodnog stava koje jepotrebno izvr{iti.

^lan 26.Prikqu~ewe novih objekata korisnika toplotne ener-

gije na postrojewe daqinskog grejawa vr{i se samo u peri-odu van grejne sezone, a najkasnije do 1. oktobra. Izuzetno,isporu~ilac moè dozvoliti prikqu~ewe novih objekatakorisnika toplotne energije na postrojewe daqinskog gre-jawa i u toku trajawa grejne sezone, pod uslovom da se tomradwom ne ugroàva sistem daqinskog grejawa Lazarevca.

Prikqu~ewe novih objekata korisnika toplotne ener-gije na postrojewe daqinskog grejawa odobri}e isporu~i-lac na osnovu utvr|enih tehni~kih uslova, a u svemu po po-stupku i na~inu predvi|enim Odlukom o snabdevawu gradatoplotnom energijom („Slu`beni list grada Beograda”,br. 2/87, 13/90, 23/92, 9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94, 2/95,15/96, 6/99, 14/01 i 11/05) i ovom odlukom.

^lan 27.U slu~ajevima oteànog snabdevawa toplotnom energi-

jom iz izvora Toplana–Vreoci, Skup{tina gradske op{tineLazarevac moè, na predlog isporu~ioca ili proizvo|a~a, utoku godine privremeno izmeniti ili ograni~iti propisa-nu isporuku toplotne energije u pogledu trajawa grejne se-zone, grejnog dana, vremena zagrevawa stanova i visine tem-perature u prostorijama korisnika.

O trajawu i razlozima ograni~ewa, kao i o preduzetimmerama, izvr{ni organ gradske op{tine Lazarevac podno-si izve{taj Skup{tini na prvoj narednoj sednici.

^lan 28.Direktor isporu~ioca dostavqa upravnom odboru ispo-

ru~ioca cenovnik usluga sa obrazloèwem predloga kojise odnosi na cenu ko{tawa toplotne energije.

Upravni odbor isporu~ioca donosi odluku iz prethod-nog stava na koju saglasnost daje Skup{tina gradske op-{tine Lazarevac.

áâ – NADZOR

^lan 29.

Inspekcijski nadzor nad primenom ove odluke vr{iorgan nadleàn za poslove komunalne inspekcije.

â – KAZNENE ODREDBE

^lan 30.

Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 do 500.000 dinarakazni}e se za prekr{aj isporu~ilac, ako:

1. ne vodi evidenciju o reklamacijama (~lan 10);2. u roku od osam ~asova ne izvr{i uvi|aj (~lan 12);3. u roku od osam ~asova od prijema reklamacije ne po-

stupi po reklamaciji, ne pristupi otklawawu kvara i istine otkloni (~lan 13);


4. ne obavesti organ nadleàn za poslove komunalneinspekcije da spori da je uzrok nekvalitetnog zagrevawana delu grejnog sistema koji odràva (~lan 14);

5. u roku od 15 dana od dana utvr|ivawa uzroka prekidau isporuci toplotne energije pismeno ne obavesti kori-snika o na~inu obra~una i iznosu umawewa naknade za to-plotnu energiju (~lan 16);

6. postupi suprotno odredbama ~lana 20;7. postupi suprotno odredbama ~lana 21;8. postupi suprotno odredbama ~lana 24.Za prekr{aj iz prethodnog stava ovog ~lana kazni}e se

nov~anom kaznom u iznosu od 250 do 25.000 dinara i odgo-vorno lice isporu~ioca.

^lan 31.Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 do 500.000 dinara

kazni}e se za prekr{aj proizvo|a~, ako:1. isporu~iocu ne isporu~uje toplotnu energiju po ko-

li~ini i kvalitetu saglasno me|usobnom ugovoru (~lan 8);2. ne obavesti organ uprave nadleàn za poslove komu-

nalne inspekcije da spori da je uzrok nekvalitetnog zagre-vawa na delu grejnog sistema koji odràva (~lan 14);

3. postupi suprotno odredbama ~lana 20;4. postupi suprotno odredbama ~lana 21.Za prekr{aj iz prethodnog stava ovog ~lana kazni}e se

nov~anom kaznom u iznosu od 250 do 25.000 dinara i odgo-vorno lice proizvo|a~a.

âá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 32.Na sva pitawa koja nisu regulisana ovom odlukom prime-

wuje se u celini Odluka o snabdevawu grada toplotnom ener-gijom („Slu`beni list grada Beograda”, br. 2/87, 13/90, 23/92,9/93, 25/93, 31/93, 4/94, 7/94, 20/94, 2/95, 15/96, 6/99, 14/01 i 11/05).

^lan 33.

Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da vaìOdluka o snabdevawu toplotnom energijom u Lazarevcu(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 15/96 i 14/01).

^lan 34.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr-ànoj 13. juna 2007. godine, na osnovu ~lana 4. Odluke o po-dizawu i odràvawu spomenika, spomen-plo~a i skulptu-ralnih dela na teritoriji gradske op{tine Lazarevac(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 2/05), donela je

O D L U K U

O POSTAVQAWU SKULPTURE „PARADIGMA”

^lan 1.Postavqa se skulptura „Paradigma” autora dr Milije

Beli}a, akademskog slikara iz Lazarevca, na lokaciji La-zarevac, Kara|or|eva izme|u brojeva 40 i 42. na k. p. 10/32KO Lazarevac.

^lan 2.

Skulptura je izgra|ena od ~elika, obojena u crveno, visine300 cm sa betonskim postamentom dimenzija 170 h 140 h 100 cm.

^lan 3.

Skulptura se postavqa kao donacija autora dr MilijeBeli}a i PD „Kolubara – Metal” d.o.o.

O odràvawu skulpture stara}e se gradska op{tina La-zarevac.

^lan 4.

Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine LazarevacBroj 06-67/2007-áH, 13. juna 2007. godine


Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odrà-noj 5. novembra 2007. godine, na osnovu ~lana 19. ta~ka 19. Od-luke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Lazarevac(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 34/04), donela je

R E [ E W EO DAVAWU SAGLASNOSTI DP „INOS SIROVINA”,

LAZAREVAC DA MO@E U POSLOVNOM IMENUKORISTITI IME „LAZAREVAC”

1. Daje se saglasnost DP „Inos sirovina”, Lazarevac,Janka Staj~i}a 10, mati~ni broj 17194771 da moè u poslov-nom imenu koristiti ime „Lazarevac”.

2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.



OBRENOVAC

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 25. stav1. i ~lana 29. Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni gla-snik RS, br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05, 101/05, 62/06, 85/06 i86/06), ~lana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beniglasnik RS”, br. 9/02, 33/04 i 135/04 i 62/06) i ~lana 21. ta~-ka 5. Odluke o organizaciji i radu gradske op{tine Obre-novac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04, 7/05,32/05 i 29/07) donela je

O D L U K UO DRUGOJ IZMENI ODLUKE O BUXETU GRADSKE

OP[TINE OBRENOVAC ZA 2007. GODINU

^lan 1.

U ~lanu 1. Odluke o buxetu gradske op{tine Obrenovacza 2007. godinu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 23/07i 29/07), vr{e se slede}e izmene:

– u naslovu á Primawa, iznos od „1.802.525.778” dinarazamewuje se iznosom od „1.867.854.954” dinara;

– u podnaslovu Teku}i prihodi, iznos od „1.802.025.778”dinara zamewuje se iznosom od „1.867.354.954” dinara;

– u ta~ki 1. Ustupqeni prihodi iznos od „842.646.000”dinara zamewuje se iznosom od „871.406.095” dinara.

U ta~ki 1. Ustupqeni prihodi do promene dolazi izme-nama i dopunama slede}ih vrsta prihoda:

– porez na dohodak gra|ana, ekonomska klasifikacija711, iznos od „1.000.000”dinara zamewuje se iznosom od„2.760.095” dinara;

– porez na nasle|e i poklon, ekonomska klasifikacija713, iznos od „4.793.000” dinara zamewuje se iznosom od„5.793.000” dinara;

– posle prihoda Kapitalni transferi iz grada, dodajese prihod Teku}i transferi iz grada, ekonomska klasifi-kacija 733, u iznosu od 16.000.000 dinara;

– u ta~ki 2. Izvorni prihodi iznos od „959.379.778” di-nara zamewuje se iznosom od „995.948.859” dinara.

U ta~ki 2. Izvorni prihodi do promene dolazi izmena-ma slede}ih vrsta prihoda:

– prihodi od zakupa poslovnog prostora, ekonomskaklasifikacija 742, iznos od „25.000.000”dinara zamewujese iznosom od „37.500.000” dinara;


– prihodi od kamata, ekonomska klasifikacija 741, iz-nos od „8.000.000” dinara zamewuje se iznosom od„10.000.000” dinara;

– prihodi od administrativnih taksi, ekonomska kla-sifikacija 742, iznos od „4.000.000” dinara zamewuje se iz-nosom od „5.000.000” dinara;

– prihodi od dobrovoqnih transfera, ekonomska kla-sifikacija 744, iznos od „47.246.873” dinara zamewuju seiznosom od „ 47.245.954” dinara;

– prihodi memorandumske stavke za refundaciju priho-da, ekonomska klasifikacija 771-772, iznos od „2.500.000”dinara zamewuje se iznosom od „2.700.000” dinara;

– u naslovu áá Izdaci , iznos od „1.948.545.778” dinarazamewuje se iznosom od „2.013.874.954” dinara;

– u podnaslovu Teku}i rashodi iznos od „1.153.202.578”dinara zamewuje se iznosom od „1.211.981.659” dinara.

U teku}im rashodima do promena dolazi izmenama sle-de}ih kategorija rashoda:

– rashodi za zaposlene, kategorija 41, iznos od„163.165.022” dinara zamewuje se iznosom od „169.739.022”dinara;

– kori{}ewe robe i usluga, kategorija 42, iznos od„649.852.474” dinara zamewuje iznosom od „695.707.555” dinara;

– subvencije, kategorija 45, iznos od „250.709.082” dina-ra zamewuje iznosom od „268.619.177” dinara;

– izdaci za socijalnu za{titu, kategorija 47, iznos od„13.500.000” dinara zamewuje se iznosom od „11.750.000” di-nara;

– ostali rashodi, kategorije 48,49, iznos od „65.576.000”dinara zamewuje iznosom od „54.426.000” dinara;

– u podnaslovu Teku}i transferi, sinteti~ki konto4631-41, iznos od „800.000” dinara zamewuje se iznosom od„1.400.000” dinara;

– u podnaslovu Kapitalni rashodi, klasa 5, iznos od„795.343.200” dinara zamewuje se iznosom od „802.633.200”dinara.

^lan 2.

U ~lanu 2. alineji prvoj odluke Teku}i prihodi i pri-mawa, iznos od „1.802.525.778” dinara zamewuje se iznosomod „1.867.854.954” dinara.

U istom ~lanu alineji drugoj odluke Teku}i rashodi iizdaci, iznos od „1.956.045.778” dinara zamewuje se izno-som od „2.021.374.954” dinara.

U ostalom delu ~lan 2. odluke ostaje nepromewen.

^lan 3.

U tekstualnom delu odluke ~lan 12. mewa se i glasi:„Sredstva buxeta u iznosu od 1.462.007.459 dinara, sred-

stva socijalnih doprinosa u iznosu od 2.700.000, sredstvasopstvenih prihoda direktnih i indirektnih korisnikasredstava buxeta u ukupnom iznosu od 44.545.954, donacijaod ostalih nivoa vlasti u iznosu od 358.601.541 dinara ineraspore|enog vi{ka prihoda iz ranijih godina u iznosuod 153.520.000 dinara raspore|uju se po korisnicima i to:”.

U tabelarnom delu odluke u ~lanu 12. vr{e se slede}eizmene:

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 1, ekonom-ska klasifikacija 411 – „Plate i dodaci zaposlenih”, iz-vor finansirawa 01, iznos od „76.000.000” dinara zamewu-je se iznosom od „78.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 2, ekonomskaklasifikacija 412 – „Socijalni doprinosi na teret poslo-davca”, izvor finansirawa 01, iznos od „11.500.000” dinarazamewuje se iznosom od „11.900.000” dinara, a kod izvora fi-nansirawa 03, iznos od „2.500.000” dinara zamewuje se izno-som od „2.700.000” dinara, tako da se ukupan iznos od„14.000.000” dinara zamewuje iznosom od „14.600.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 3, ekonom-ska klasifikacija 413 – „Naknade u naturi”, izvor finan-sirawa 01, iznos od „600.000” dinara zamewuje se iznosomod „650.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 4, ekonom-ska klasifikacija 414 – „Socijalna davawa zaposlenima”,izvor finansirawa 01, iznos od „1.500.000” dinara zame-wuje se iznosom od „2.000.000” dinara, i dodaje se novi iz-vor finansirawa 07 u iznosu od „3.000.000” dinara, tako dase ukupan iznos od „1.500.000” dinara zamewuje iznosom od„5.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 5, ekonom-ska klasifikacija 415 – „Naknade za zaposlene – prevoz”,izvor finansirawa 01, iznos od „4.000.000” dinara zame-wuje se iznosom od „3.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 6, ekonom-ska klasifikacija 416 – „Nagrade, bonusi i ostali poseb-ni rashodi”, izvor finansirawa 01, iznos od „100.000” di-nara zamewuje se iznosom od „400.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 7, ekonom-ska klasifikacija 417 – „Odborni~ki dodatak”, izvor fi-nansirawa 01, iznos od „5.500.000” dinara zamewuje se iz-nosom od „6.200.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 8, ekonom-ska klasifikacija 421 – „Stalni tro{kovi”, izvor finan-sirawa 01, iznos od „15.800.000” dinara zamewuje se izno-som od „17.800.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 10, ekonom-ska klasifikacija 423 – „Usluge po ugovoru”, izvor fi-nansirawa 01, iznos od „15.800.000” dinara zamewuje se iz-nosom od „13.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 11, ekonom-ska klasifikacija 423 – „Naknade ~lanovima radnih telaSkup{tine i ve}a i ~lanovima ve}a koji nisu u stalnom ra-du i funkcionerski dodatak”, izvor finansirawa 01, iz-nos od „8.000.000” dinara zamewuje se iznosom od„9.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 16, ekonom-ska klasifikacija 511 – „Zgrade i gra|evinski objekti –HELP”, izvor finansirawa 01, iznos od „3.000.000” dina-ra zamewuje se iznosom od „2.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 16/a, eko-nomska klasifikacija 511 – „Projektna dokumentacija”,zamewuje se re~ima „Pribavqawe poslovnog prostora idrugih zgrada za slu`bene potrebe Op{tinske uprave i or-gana op{tine ili za izdavawe u zakup tre}im licima” iz-vor finansirawa 01, iznos od „3.198.000” dinara zamewujese iznosom od „10.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 16/b, „eko-nomska klasifikacija 511 – Kupovina, izgradwa i oprema-we mesnih zajednica i mesnih kancelarija” zamewuje se eko-nomskom klasifikacijom „425 – Teku}e popravke i odr`a-vawe po Programu kori{}ewa sredstava od zakupa poslov-nog prostora” izvor finansirawa 01, iznos od „3.000.000”dinara zamewuje se iznosom od „2.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 17, ekonom-ska klasifikacija 512 – Ma{ine i oprema, izvor finan-sirawa 01, iznos od „3.000.000” dinara zamewuje se iznosomod „4.698.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 25, ekonom-ska klasifikacija 451 – Subvencije za poqoprivredu, izvorfinansirawa 01, iznos od „7.000.000” dinara, zamewuje seiznosom od „7.210.095” dinara, tako da se ukupan iznos od„9.789.905” dinara zamewuje iznosom od „10.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 26, ekonom-ska klasifikacija 451 – Teku}e subvencije za JKP – soci-jalni program i redovno poslovawe, dodaje se novi izvorfinansirawa 07 u iznosu od 6.000.000 dinara, tako da seukupan iznos od „43.047.528” dinara zamewuje iznosom od„49.047.528” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 26/a, eko-nomska klasifikacija 451 – Teku}e subvencije JKP „Vodo-vod i kanalizacija”, izvor finanirawa 07, iznos od„10.000.000” dinara zamewuje se iznosom od „14.000.000” di-nara, tako da se ukupan iznos od „57.000.000” zamewuje iz-nosom od „61.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 26/v, eko-nomska klasifikacija 451 – Teku}e subvencije JKP „Par-king servis” Obrenovac, izvor finansirawa 01, iznos od„1.000.000” dinara zamewuje se iznosom od „2.000.000”;


– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 29, ekonom-ska klasifikacija 472 – Naknade iz buxeta za jednokratnepomo}i, izvor finansirawa 01, iznos od „1.500.000” dina-ra, zamewuje se iznosom od „1.800.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 31, ekonom-ska klasifikacija 472 – Naknade za sport iz buxeta, izvorfinansirawa 01, iznos od „7.200.000” dinara zamewuje seiznosom od „5.000.000” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 33, ekonom-ska klasifikacija 451 – Subvencije JKP SKC – socijalniprogram i redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iz-nos od „24.720.000” dinara zamewuje se iznosom od„26.220.000” dinara, tako da se ukupan iznos od „27.626.087”dinara zamewuje iznosom od „29.126.087” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 34, ekonom-ska klasifikacija 451 – Subvencije JP Radio – socijalniprogram i redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznosod „8.000.000” dinara zamewuje se iznosom od „10.200.000”dinara, dodaje se novi izvor finansirawa 07 u iznosu od3.000.000 dinara, tako da se ukupan iznos od „8.834.898” di-nara zamewuje iznosom od „14.034.898” dinara;

– u razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 37, ekonom-ska klasifikacija 463 – Transferi ostalim nivoima vla-sti, izvor finansirawa 01, iznos od „800.000” dinara za-mewuje se iznosom od „1.400.000” dinara;

– izvor finansirawa za razdeo 1 – Op{tinska uprava,01 – Prihodi iz buxeta iznos od „387.500.000” dinara zame-wuje se iznosom od „400.760.095” dinara, 03 – Socijalni do-prinosi iznos od „2.500.000” dinara zamewuje iznosom od„2.700.000” dinara, 07 – Donacije od ostalih nivoa vlastiiznos od „20.000.000” dinara zamewuje se iznosom od„36.000.000” dinara tako da se ukupan iznos od „437.689.082”zamewuje iznosom od „467.149.177” dinara;

– u razdelu 2 – Mesne zajednice, pozica 38/g, ekonomskaklasifikacija 425 – Teku}e popravke i odràvawe, izvorfinansirawa 01, iznos od „1.100.000” dinara zamewuje seiznosom od „1.300.000” dinara;

– u razdelu 2 – Mesne zajednice, pozica 38/|, ekonomskaklasifikacija 512 – Ma{ine i oprema, izvor finansira-wa 01, iznos od „100.000” dinara zamewuje se iznosom od„900.000” dinara;

– izvor finansirawa za razdeo 2 – Mesne zajednice, 01– Prihodi iz buxeta iznos od „2.500.000” dinara zamewujese iznosom od „3.500.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 48,ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru redovnadelatnost, izvor finansirawa 01, iznos od „10.250.000” dina-ra zamewuje se iznosom od „10.115.000” dinara, izvor finan-sirawa 04, iznos od „1.500.000” dinara zamewuje se iznosom od„1.635.000” dinara tako da ukupan iznos ostaje nepromewen;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 50,ekonomska klasifikacija 424 – Usluge o~uvawa ìvotnesredine, izvor finansirawa 01, iznos od „4.280.919” dina-ra zamewuje se iznosom od „4.280.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 51,ekonomska klasifikacija 425 – Teku}e popravke i odràv-we – saobra}ajnice, izvor finansirawa 01, iznos od„153.851.586” dinara zamewuje se iznosom od „165.657.505”dinara, izvor finansirawa 04, iznos od „7.546.873” dina-ra zamewuje se iznosom od „6.940.954” dinara, izvor finan-sirawa 07, iznos od „31.601.541” dinara zamewuje iznosomod „52.401.541” dinara tako da ukupan iznos „193.000.000”dinara zamewuje se iznosom od „225.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 52,ekonomska klasifikacija 425 – Teku}e popravke i odrà-vawe – ki{na kanalizacija, dodaje se izvor finansirawa01, u iznosu od 1.000.000 dinara, a na izvoru finansirawa07, iznos od „3.000.000” dinara se bri{e, tako da se ukupaniznos od „3.000.000” dinara zamewuje iznosom od„1.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 55,ekonomska klasifikacija 425 – Teku}e popravke i odràva-we – ure|ewe terena, izvor finansirawa 01, iznos od

„110.000.000” dinara zamewuje se iznosom od „115.200.000” di-nara, izvor finansirawa 07, iznos od „13.000.000” dinara za-mewuje se iznosom od „19.300.000” dinara, tako da se ukupaniznos „123.000.000” dinara zamewuje iznosom od „134.500.000”;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 56,ekonomska klasifikacija 425 – Teku}e popravke i odràva-we – redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od„49.100.000” dinara zamewuje se iznosom od „49.480.000” di-nara, dodaje se izvor finansirawa 04, planiraju se rashodiu iznosu od 120.000 dinara tako da se ukupan iznos od„49.100.000” dinara zamewuje iznosom od „49.600.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 59,ekonomska klasifikacija 485 – Naknada {tete naneta od dr-àvnih organa, izvor finansirawa 01, iznos od „41.000.000”dinara zamewuje se iznosom od „29.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 60,ekonomska klasifikacija 482 – Porezi, obavezne takse ikazne, redovna delatnost, izvor finansirawa 01, iznos od„4.384.000” dinara, zamewuje se iznosom od „4.034.000” di-nara, dodaje se izvor finansirawa 04, iznos od 350.000 di-nara tako da ukupan iznos ostaje nepromewen;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 61,ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i gra|evinskiobjekti – vodosnabdevawe, izvor finansirawa 01, iznos od„15.500.000” dinara, zamewuje se iznosom od „14.500.000”dinara, na izvoru finansirawa 07, iznos od „3.000.000” di-nara se bri{e tako da se ukupan iznos od „28.500.000” zame-wuje iznosom od „24.500.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 62,ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i gra|evinskiobjekti – fekalna kanalizacija, izvor finansirawa 07,iznos od „15.000.000” dinara, zamewuje se iznosom od„10.000.000” dinara, tako da se ukupan iznos od „47.500.000”dinara zamewuje iznosom od „42.500.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 63, eko-nomska klasifikacija 511– Zgrade i gra|evinski objekti – ki-{na kanalizacija, izvor finansirawa 01, iznos od „22.000.000”dinara, zamewuje se iznosom od „31.000.000” dinara, izvor fi-nansirawa 07, iznos od „14.500.000” dinara zamewuje se iznosomod „6.000.000” dinara tako da ukupan iznos od „36.500.000” dina-ra zamewuje se iznosom od „37.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 64,ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i gra|evinskiobjekti – toplifikacija, izvor finansirawa 01, iznos od„75.500.000” dinara zamewuje se iznosom od „78.000.000” di-nara, izvor finansirawa 07, iznos od „52.500.000” dinarazamewuje se iznosom od „50.000.000” dinara tako da ukupaniznos ostaje nepromewen;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 65,ekonomska klasifikacija 511 – Zgrade i gra|evinskiobjekti – ure|ewe terena, izvor finansirawa 01, iznos od„44.000.000” dinara zamewuje se iznosom od „38.000.000” di-nara, izvor finansirawa 07, iznos od „10.000.000” dinarazamewuje se iznosom od „8.000.000” dinara tako da ukupaniznos od „54.000.000” dinara se zamewuje iznosom od„46.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 66,ekonomska klasifikacija 511– Zgrade i gra|evinski objek-ti – saobra}ajnice, izvor finansirawa 01, iznos od„52.142.700” dinara zamewuje se iznosom od „67.242.700” di-nara, izvor finansirawa 07, iznos od „150.000.000” dina-ra zamewuje se iznosom od „156.900.000” dinara tako da uku-pan iznos od „310.000.000” dinara zamewuje iznosom od„332.000.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 67, eko-nomska klasifikacija 511– Zgrade i gra|evinski objekti –planska dokumentacija, izvor finansirawa 01, iznos od„83.750.000” dinara zamewuje se iznosom od „71.620.000” dinara;

– u razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija 69,ekonomska klasifikacija 541– Zemqi{te, izvor finansi-rawa 01, iznos od „30.900.000” dinara zamewuje se iznosomod „38.400.000” dinara;


– izvor finansirawa za razdeo 3 – JP za izgradwu, 01 –Prihodi iz buxeta, iznos od „918.398.459” dinara zamewujese iznosom od „939.268.459” dinara, 04 – Sopstveni priho-di, iznos od „42.546.873” dinara zamewuje se iznosom od„42.545.954” dinara, 07 – Donacije od ostalih nivoa vlastiiznos od „292.601.541” dinara zamewuje se iznosom od„302.601.541” dinara, tako da se ukupan iznos od„1.373.830.919” zamewuje iznosom od „1.404.700.000” dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, poslepozicije 71, dodaje se pozicija 71/a, ekonomska klasifika-cija 413 – Naknade u naturi, izvor finansirawa 01, plani-raju se rashodi u iznosu od 40.000 dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, pozi-cija 72, ekonomska klasifikacija 414 – Naknade za zapo-slene, izvor finansirawa 01, iznos od „550.000” dinarazamewuje se iznosom od „750.000” dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, pozi-cija 74, ekonomska klasifikacija 421 – Stalni tro{kovi,izvor finansirawa 01, iznos od „1.350.000” dinara zame-wuje se iznosom od „1.310.000” dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, poslepozicije 74, dodaje se pozicija 74/a, ekonomska klasifika-cija 422 – Tro{kovi putovawa, izvor finansirawa 01, pla-niraju se rashodi u iznosu od 200.000 dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, pozi-cija 75, ekonomska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru,izvor finansirawa 01, iznos od „5.500.000” dinara zame-wuje se iznosom od „4.500.000” dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, pozici-ja 76, ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge,izvor finansirawa 01, iznos od „64.525.883” dinara zamewujese iznosom od „65.125.883” dinara, tako da se ukupan iznos od„90.072.755” dinara zamewuje iznosom od „90.672.755” dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, poslepozicije 78, dodaje se pozicija 78/a, ekonomska klasifikaci-ja 472 – Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, izvor finan-sirawa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 150.000 dinara;

– u razdelu 4 – Fond za za{titu ìvotne sredine, pozici-ja 79, ekonomska klasifikacija 481 – Dotacije neprofitniminstitucijama, izvor finansirawa 01, iznos od „3.650.000”dinara zamewuje se iznosom od „3.500.000” dinara;

– izvor finansirawa za razdeo 4 – Fond za za{titu ì-votne sredine, 01– Prihodi iz buxeta iznos od „25.000.000”dinara zamewuje se iznosom od „29.000.000” dinara, tako dase ukupan iznos od „27.000.000” zamewuje iznosom od„31.000.000” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 85, ekonom-ska klasifikacija 414 – Socijalna davawa zaposlenima, pla-nira se na izvoru finansirawa 04, iznos od 184.000 dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 86, eko-nomska klasifikacija 421 – Stalni tro{kovi, izvor fi-nansirawa 04, iznos od „684.000” dinara zamewuje se izno-som od „300.000” dinara, tako da se ukupan iznos od„6.430.000” dinara zamewuje iznosom od „6.046.000” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 87, eko-nomska klasifikacija 422– Tro{kovi putovawa, planirase na izvoru finansirawa 04, iznos od 80.000 dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 88, ekonom-ska klasifikacija 423 – Usluge po ugovoru, izvor finansi-rawa 04, iznos od „600.000” dinara, zamewuje se iznosom od„300.000” dinara, tako da se ukupan iznos od „2.461.000.00”dinara zamewuje iznosom od „2.161.000” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 89, eko-nomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge, izvorfinansirawa 04, iznos od „300.000” dinara, zamewuje se iz-nosom od „600.000” dinara, tako da se ukupan iznos od„575.000” dinara zamewuje iznosom od „875.000” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 90, eko-nomska klasifikacija 425 – Teku}e popravke i odràvawe,izvor finansirawa 01, iznos od „2.146.800” dinara zame-wuje se iznosom od „4.146.800” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 92, eko-nomska klasifikacija 482 – Porezi, obavezne takse, kaznei PDV, izvor finansirawa 01, iznos od „7.460.000”dinarazamewuje se iznosom od „8.460.000” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, pozicija 93, eko-nomska klasifikacija 512 – Ma{ine i oprema, izvor fi-nansirawa 01, iznos od „1.195.200” dinara zamewuje se iz-nosom od „2.195.200” dinara i dodaje izvor finansirawa04 u iznosu od 100.000 dinara, tako da se ukupan iznos od„1.195.200” dinara zamewuje iznosom od „2.295.200” dinara;

– u razdelu 5 – JP Poslovni prostor, posle pozicije 93,dodaje se pozicija 94 ekonomska klasifikacija 530 – Dra-gocenosti, planira se na izvoru finansirawa 04, iznos od20.000 dinara;

– izvor finansirawa za razdeo 5 – JP Poslovni prostor,01 – Prihodi iz buxeta iznos od „25.000.000” dinara zamewu-je se iznosom od „29.000.000” dinara, tako da se ukupan iznosod „27.000.000” zamewuje iznosom od „31.000.000” dinara;

Izmenama u strukturi izvora finansirawa za razdeo1–5 mewa se i ukupna struktura izvora finansirawa za raz-dele 1–5 na slede}i na~in:

– 01 – Prihodi iz buxeta iznos od „1.422.877.364” dina-ra, zamewuje se iznosom od „1.462.007.459” dinara;

– 03 – Socijalni doprinosi iznos od „2.500.000” dina-ra zamewuje se iznosom od „2.700.000” dinara;

– 04 – Sopstveni prihodi iznos od „44.546.873” dinarazamewuje se iznosom od „44.545.954” dinara;

– 07 – Donacije od ostalih nivoa vlasti iznos od„332.601.541” dinara, zamewuje se iznosom od „358.601.541”dinara;

– Ukupan iznos od „1.956.045.778” dinara se zamewujeiznosom od „2.021.374.954” dinara.

^lan 4.Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-

vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovacâá-13 br. 400-4, 30. oktobra 2007. godine

PredsednikNeboj{a ]eran, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-ànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~l. 30. i 57. Zako-na o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02,33/04, 135/04 i 62/06) i ~l. 21. i 49. Odluke o organizaciji iradu organa gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), donela je

O D L U K UO IZMENI I DOPUNI ODLUKE O OP[TINSKOJ

UPRAVI OP[TINE OBRENOVAC

^lan 1.U Odluci o Op{tinskoj upravi op{tine Obrenovac

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 10/05 – pre~i{}entekst i 8/07), ~lan 8. mewa se i glasi:

„U Op{tinskoj upravi kao osnovne organizacione je-dinice obrazuju se odeqewa, stru~ne slu`be i kabinetpredsednika gradske op{tine”.

^lan 2.Iza ~lana 16. dodaje se novi ~lan 16a i glasi:„Kabinet predsednika gradske op{tine obavqa stru~ne,

operativne, organizacione i administrativno-tehni~ke po-slove za potrebe predsednika i zamenika predsednika grad-ske op{tine, koji se odnose na: neposredno izvr{avawe istarawe o izvr{avawu politike izvr{ne vlasti op{tine;sazivawe, pripremawe i odràvawe kolegijuma i drugih sa-stanaka predsednika i zamenika predsednika gradske op-{tine, pripremu materijala o kojima odlu~uje predsednik izamenik predsednika gradske op{tine; pripremawe progra-ma rada predsednika i zamenika predsednika gradske op-{tine; evidentirawe i pra}ewe izvr{avawa donetih akata;poslove protokola; poslove komunikacije sa javno{}u pred-sednika i zamenika predsednika gradske op{tine; internoinformisawe; organizaciju konferencija za {tampu i dru-ge organizacione i administrativno tehni~ke poslove.”

Dosada{wi ~lan 16a postaje ~lan 16b.


^lan 3.

U ~lanu 25. stavu 1. Odluke na kraju re~enice bri{e seta~ka i dodaju re~i: „a kabinetom predsednika gradske op-{tine, {ef kabineta”.

U istom ~lanu u stavu 2. iza re~i „Na~elnike odeqewai stru~ne slu`be” dodaju se re~i: „kao i {efa kabineta”.

^lan 4.Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 21. Od-luke o organizaciji i radu organa gradske op{tine Obre-novac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04, 7/05,32/05 i 29/07), donela je

O D L U K U

O DOPUNI ODLUKE O NAKNADAMA I DRUGIM PRI-MAWIMA ODBORNIKA I PLATAMA LICA KOJE BI-RA, IMENUJE I POSTAVQA SKUP[TINA GRADSKE

OP[TINE OBRENOVAC

^lan 1.

U Odluci o naknadama i drugim primawima odbornikai platama lica koje bira, imenuje i postavqa Skup{tinagradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beo-grada”, broj 9/06) u ~lanu 3. vr{i se dopuna tako {to se izastava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

„Pravo na naknadu u visini iz stava 1. ovog ~lana pri-pada i ~lanu radnog tela koje je obrazovao nadle`ni organrepublike ili grada, koji nije odbornik i nije na stalnomradu u op{tini, a koja tela obavqaju poslove gradske op-{tine Obrenovac, kao izvorne ili poverene iz odre|eneoblasti, ukoliko ovo pravo nije regulisano na druga~ijina~in ili aktom organa koji je radno telo obrazovao”.

^lan 2.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-ànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 30. Zakonao lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02,33/04, 135/04 i 62/06) i ~lana 21. Odluke o organizaciji iradu organa gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), donela je

O D L U K U

O IZMENI ODLUKE O MESNIM ZAJEDNICAMA

^lan 1.

U Odluci o mesnim zajednicama („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 3/01 i 1/05) u ~lanu 50. stavu 1. vr{i se dopuna

tako {to se na kraju re~enice bri{e ta~ka i dodaju re~i „od-nosno od dana isteka mandata ~lanu Saveta ili Savetu mesnezajednice”.

U istom ~lanu, u stavu 5. bri{u se re~i „a najduè go-dinu dana”.

^lan 2.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-ànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 30. Zakonao lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02,33/04, 135/04 i 62/06) i ~lana 21. Odluke o organizaciji iradu organa gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), donela je

R E [ E W E

O IZMENI RE[EWA O DOPUNI RE[EWA O IZBORU^LANOVA OP[TINSKOG VE]A GRADSKE OP[TINE

OBRENOVAC

1. U ta~ki 1. Re{ewa o dopuni re{ewa o izboru ~lano-va Op{tinskog ve}a gradske op{tine Obrenovac âá-13broj 020-56 od 10. decembra 2004. godine vr{i se izmena ta-ko {to se re~i „preostala tri ~lana” zamewuju re~ima„preostala dva ~lana”.




Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 30. stav1. ta~ka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni gla-snik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06), ~lana 27. Zakona ojavnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg in-teresa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02, 107/05 i108/05), ~lana 21. ta~ka 18. Odluke o organizaciji i raduorgana gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list gra-da Beograda”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07), i ~lana 19. Od-luke o organizovawu JKP „Obrenovac” iz Obrenovca br.âá-13 br. 020-106 od 1. decembra 2006. godine („Slu`benilist grada Beograda”, broj 26/06), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENII DOPUNI STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG PREDU-

ZE]A „OBRENOVAC” IZ OBRENOVCA

1. Daje se saglasnost na Odluku o izmeni i dopuni Sta-tuta Javnog komunalnog preduze}a „Obrenovac” iz Obre-novca koju je doneo Upravni odbor preduze}a – UO br. 17-8/2007 od 9. oktobra 2007. godine.





Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-ànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav 1. Za-kona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teginteresa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02 ,107/05 i108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samoupravi(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06 ), ~la-na 21. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op{tineObrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04, 7/05,32/05 i 29/07) i ~lana 26. Odluke o osnivawu Javnog radiodi-fuznog preduze}a „Radio Obrenovac” u Obrenovcu(„Slu`beni list grada Beograda” broj 16/06), donela je

R E [ E W EO IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG RADIODIFUZ-NOG PREDUZE]A „RADIO OBRENOVAC” U OBRENOVCU

1. Imenuje se Miodrag Vukovi}, dipl. politikolog izObrenovca za direktora Javnog radiodifuznog preduze}a„Radio Obrenovac” u Obrenovcu.

2. Mandat direktora iz ta~ke 1. ovog re{ewa traje ~eti-ri godine, ra~unaju}i od 1. novembra 2007. godine.




Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti odop{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i62/06), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa grad-ske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”,br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 14. Odluke o osnivawuJavnog preduze}a „Poslovni prostor” Obrenovac („Slu`-beni list grada Beograda”, broj 23/06), donela je

R E [ E W EO IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG PREDUZE]A

„POSLOVNI PROSTOR”, OBRENOVAC

1. Imenuje se Milan Stanojevi}, dipl. pravnik izObrenovca, za direktora Javnog preduze}a „Poslovni pro-stor”, Obrenovac.





Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-ànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav 1.Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op-{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i62/06), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa grad-ske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”,br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 27. Odluke o osnivawuJKP „Toplovod”, Obrenovac („Slu`beni list grada Beo-grada”, broj 26/06), donela je

R E [ E W EO IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOG

PREDUZE]A „TOPLOVOD”, OBRENOVAC

1. Imenuje se Qubi{a Stanojevi}, dipl. ma{inski in-èwer iz Obrenovca, za direktora Javnog komunalnogpreduze}a „Toplovod”, Obrenovac.

2. Mandat direktora iz ta~ke 1. ovog re{ewa traje ~eti-ri godine ra~unaju}i od 1. novembra 2007. godine.




Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 14. stav1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti odop{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i62/06), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa grad-ske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”,br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 26. Odluke o osnivawuJKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac („Slu`benilist grada Beograda”, broj 26/06), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOGPREDUZE]A „VODOVOD I KANALIZACIJA”,

OBRENOVAC

1. Imenuje se Milan Maro{anin, dipl. ma{inski in-èwer iz Obrenovca, za direktora Javnog komunalnogpreduze}a „Vodovod i kanalizacija”, Obrenovac.





Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 12. Za-kona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op-{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04, 135/04 i62/06 ), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organagradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 17. Odluke oosnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tineObrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/06,)donela je

R E [ E W E

O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU UPRAVNOGODBORA FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

OP[TINE OBRENOVAC

1. U Re{ewu o imenovawu Upravnog odbora Fonda za za-{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac âá-13 br. 020-116 od 1. decembra 2006. godine, vr{i se izmena tako {tose razre{ava du`nosti ~lana Upravnog odbora Fonda zaza{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac SneànaZvijer, predstavnik osniva~a, sa 30. oktobrom 2007. godine,a imenuje za ~lana Upravnog odbora Fonda za za{titu ì-votne sredine op{tine Obrenovac Goran Aleksi}, hemij-ski tehni~ar iz Velikog Poqa, kao predstavnik osniva~a,sa 30. oktobrom 2007. godine.

Mandat novoimenovanog ~lana Upravnog odbora traje


~etiri godine, odnosno do isteka mandata Upravnog odbora. 2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sedniciodrànoj 30. oktobra 2007. godine, na osnovu ~lana 15. Za-kona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op-{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-upravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02,33/04, 135/04 i62/06 ), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organagradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 21. Odluke oosnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tineObrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/06),donela je

R E [ E W E

O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU NADZORNOGODBORA FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

OP[TINE OBRENOVAC

1. U Re{ewu o imenovawu Nadzornog odbora Fonda zaza{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac âá-13 br.020-117 od 1. decembra 2007. godine, vr{i se izmena tako{to se razre{ava du`nosti ~lana Nadzornog odbora Fon-da za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac AnaKari} iz Obrenovca, predstavnik osniva~a, sa 30. okto-brom 2007. godine, a imenuje za ~lana Nadzornog odboraFonda za za{titu ìvotne sredine op{tine ObrenovacMiodrag Kuzmanovi}, RTV mehani~ar iz Belog Poqa, kaopredstavnik osniva~a, sa 30. oktobrom 2007. godine.

Mandat ~lana Nadzornog odbora imenovanog ovim re-{ewem traje ~etiri godine, odnosno do isteka mandataNadzornog odbora.




Predsednik gradske op{tine Obrenovac, 6. novembra2007. godine, po pribavqenom mi{qewu Op{tinskog ve}ana sednici odrànoj 6. novembra 2007. godine, na osnovu~lana 32. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op-{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br.32/04, 7/05, 32/05 i 29/07) i ~lana 3. Odluke o uslovima i na-~inu postavqawa privremenih objekata na javnim povr{i-nama u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, br.31/02 – pre~i{}en tekst, 11/05 i 29/07), donosi

P R A V I L N I K

O VELIÎNI, IZGLEDU I DRUGIM USLOVIMA ZAPOSTAVQAWE BA[TA UGOSTITEQSKIH OBJEKATA

NA JAVNIM POVR[INAMA NA TERITORIJI OP[TINE OBRENOVAC

^lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se veli~ina, izgled i dru-gi uslovi za postavqawe ba{ta na javnim povr{inama is-pred ugostiteqskih objekata na teritoriji op{tine Obre-novac.

^lan 2.

Ba{ta je monta`no-demonta`ni objekat otvorenog ilizatvorenog tipa u funkciji ugostiteqske delatnosti kojase obavqa u tom objektu.

^lan 3.

Javne povr{ine na kojima se mogu postavqati ba{te su:trgovi, trotoari, autobuske stanice, sportski, zabavni tere-ni i prostor oko wih, javna kupali{ta, povr{ine nameweneza javno kori{}ewe u otvorenim tr`nim centrima, neizgra-|eno gra|evinsko zemqi{te nameweno za javno kori{}ewe idrugo gra|evinsko zemqi{te nameweno za javno kori{}ewe.

Ba{ta se moè postaviti na trotoaru ukoliko je troto-ar dovoqno {irok da je na wemu mogu}e obezbediti potreb-nu {irinu prolaza za pe{ake .

Minimalna {irina prolaza za pe{ake je 1,60 m.Prilikom postavqawa ba{ta ne sme se ometati funk-

cija kolskog i pe{a~kog saobra}aja.

^lan 4.

Ba{te se ne mogu postavqati na slede}im javnim povr-{inama:

– u zoni raskrsnice ukoliko ometaju preglednost raskr-snice;

– u {irini kolskog i pe{a~kog ulaza u zgradu ili dvo-ri{te;

– na povr{inama za parkirawe;– na povr{inama koje ometaju pristup komunalnim, pro-

tivpoàrnim i drugim slu`benim vozilima;– na javnim zelenim povr{inama, osim na ure|enim sta-

zama i platoima.Ba{ta se ne moè postaviti u funkciji ugostiteqske

delatnosti koja se obavqa u privremenom objektu.

^lan 5.

U okviru ba{te nije dozvoqeno zidawe bilo kakvih zido-va, betonirawe podnih platoa, postavqawe {anka i ro{tiqa.

Postavqawem ba{te ne sme se mewati i o{tetiti po-stoje}a podloga.

^lan 6.

U ba{ti ne smeju da se emituju sna`ni izvori svetla izvuka.

^lan 7.

Ba{ta se postavqa tako da wena duìna bude u duìniugostiteqskog objekta ili maksimalno u duìni zgrade,pod uslovom da nema stanova u prizemqu i da postoji sagla-snost korisnika poslovnog prostora prizemqa zgrade.

^lan 8.

Ba{ta otvorenog tipa sadrì slede}e elemente: stolo-ve, stolice, suncobrane, posude sa biqnom dekoracijom,monta`no-demonta`ne ograde, podne platoe i rasvetu.

Ba{ta otvorenog tipa moè da sadrì tende.Tende moraju biti izra|ene od lake konstrukcije pre-

krivene flaksibilnim materijalom. Mogu se postavqatina tlo kao slobodnostoje}e ili na fasadi objekta konzol-no fiksirane.

Tende koje se postavqaju na tlo po pravilu su tipa sun-cobran ili tenda na slobodnostoje}em ramu.

^lan 9.

Ba{ta otvorenog tipa moè se postaviti u toku cele go-dine.

^lan 10.

Ba{ta zatvorenog tipa pored elemenata iz stava 1. ~la-na 8. ovog pravilnika sadrì konstrukciju i zastor.

Konstrukcija zatvorene ba{te je monta`no-demonta-`na, izra|ena od ner|aju}eg metala, metala obojenog posto-janim bojama ili plastificirana.


Strana

Plan detaqne regulacije prostorne celine Ko-san~i}ev venac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Re{ewe o posebnom reìmu saobra}aja na pod-ru~ju grada Beograda u periodu od 15. novembra 2007. do 15. marta 2008. godine (u zimskim uslovima) – – 52

Akti skup{tina gradskih op{tinai drugih organa gradskih op{tina

LAZAREVAC

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu gradske op{tine Lazarevac za 2007. godinu – – – 53

Odluka o snabdevawu toplotnom energijom u La-zarevcu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 54

Odluka o postavqawu skulpture „Paradigma” – 57Re{ewe o davawu saglasnosti DP „Inos siro-

vina”, Lazarevac da moè u po slovnom imenu ko-ristiti ime „Lazarevac” – – – – – – – – – – – – – – 57

OBRENOVAC

Odluka o drugoj izmeni Odluke o buxetu gradske op{tine Obrenovac za 2007. godinu – – – – – – – – 57

Odluka o izmeni i dopuni Odluke o Op{tinskoj upravi op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – 60

Odluka o dopuni Odluke o naknadama i drugimprimawima odbornika i platama lica koje bira,imenuje i postavqa Skup{tina gradske op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 61

Strana

Odluka o izmeni Odluke o mesnim zajednicama – 61Re{ewe o izmeni Re{ewa o dopuni Re{ewa o

izboru ~lanova Op{tinskog ve}a gradske op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 61

Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o izme-ni i dopuni Statuta Javnog komunalnog preduze}a „Obrenovac” iz Obrenovca – – – – – – – – – – – – – 61

Re{ewe o imenovawu direktora Javnog radiodi-fuznog preduze}a „Radio Obrenovac” u Obrenovcu – 62

Re{ewe o imenovawu direktora Javnog preduze}a „Poslovni prostor”, Obrenovac – – – – – – – – – – 62

Re{ewe o imenovawu direktora Javnog komunal-nog preduze}a „Toplovod”, Obrenovac – – – – – – 62

Re{ewe o imenovawu direktora Javnog komu-nalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija”, Obre-novac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 62

Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Upravnogodbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 62

Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Nadzornogodbora Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 63

Pravilnik o veli~ini, izgledu i drugim uslo-vima za postavqawe ba{ta ugostiteqskih objeka-ta na javnim povr{inama na teritoriji op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 63

Zastor mora biti od: stakla, klirita, PVC materijala,ostalih transparentnih nepropusnih materijala otpornihna atmosferske uticaje i pogodnih za odràvawe.

^lan 11.

Ba{ta zatvorenog tipa moè se postaviti u periodu od1. novembra do 1. marta.

^lan 12.

Odobrewe za postavqawe ba{te na zahtev pravnog lica,odnosno preduzetnika koji obavqaju ugostiteqsku delat-nost u ~ijoj je funkciji ba{ta, izdaje Odeqewe za urbani-zam i komunalno-gra|evinske poslove Op{tinske upravegradske op{tine Obrenovac.

Uz zahtev za postavqawe ba{te podnosi se dokaz o pra-vu kori{}ewa poslovnog objekta, skica ba{te i odobreweza obavqawe ugostiteqske delatnosti.

Saglasnost na izgled ba{te daje organ nadleàn za po-slove urbanizma, a saglasnost za mesto za postavqawe ba-{te daje organ nadleàn za poslove saobra}aja.

Odobrewe se izdaje u formi re{ewa i sadrì naro~i-to: mesto, povr{inu koja se zauzima, tip ba{te – otvorenaili zatvorena, elemente koji ~ine ba{tu, vreme na koje sepostavqa i obavezu uklawawa po isteku va`nosti.

^lan 13.

Stupawem na snagu ovog pravilnika prestaje da vaìPravilnik o veli~ini, izgledu i drugim uslovima za po-stavqawe letwih ba{ta u Obrenovcu („Slu`beni list gra-da Beograda”, broj 10/04).

^lan 14.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Predsednik gradske op{tine Obrenovacâá-15 br. 353-333/07, 6. novembra 2007. godine



S A D R @ A J

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednikRADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

slu@beni list · 2008. 7. 25. · slovskog fakulteta, bogoslovija, saborna crkva), a zastu-pqeno je...

Documents