pojmovnik pejsažne arhitekture 

1.1. objasnite pojmove: krajolik, vrt, perivoj, park, hortikultura  1.2. pejsažna arhitektura – objasniti značenje i područja djelovanja  1.3. posuđeni krajolik – objasniti izričaj i navesti primjere        krajolik Krajolik je zemljopisno područje, koje je po svojim karakterisikama drugačije.  Može se razlikovati krajolik stvoren od prirode‐ prirodni krajolik,  i kulturni krajolik koji je nastao ljudskim djelovanjem.  ‐ pejsaž, predio prirode, tip, vrsta predjela prirode 

‐kulturni krajolik ‐ djelo čovjeka/prirode 

‐poljodjelski krajolik‐spontana estetika 

‐krajolik uz cestu‐ funkcija ekološke zaštite 

‐land‐art‐ predjeli visoke umjetničke vrijednosti /polja tulipana 

 

vrt 

‐ projektirani prostor usko vezan uz stambenu obiteljsku zgradu (kuću), malene površine, često je  

  pokazatelj socijalnoga položaja vlasnika, te ima estetski i utilitarni značaj 

 

‐utilitarni ‐ povrtnjak, gospodarski vrt 

‐estetski ‐predvrt, proširenje dnevnog boravka... 

‐vrt uz stambenu zgradu, botanički, zološki vrt... 

 

 

park 

‐ prirodni i/ili projektiran prostor znatno veći od vrta, djelomice ili pretežito pokrvien visokim  

  raslinjem (gaj, šuma) , a ima estetsku, pejsažnu, ekološku i botaničku vrijednost 

 

‐ ima najčešće rekreacijsku ili ekološku funkciju 

‐ izvorno naziv za lovačku šumu u Francuskoj u doba renesanse, kasnije naziv parc korišten za gradske 

  perivojne šume i gajeve 

 

 

perivoj 

‐ pojam perivoj u hrvatskom jeziku je u uporabi od 16. stoljeća 

‐ značenje pojma perivoj ‐ između parka i vrta 

‐ to je projektiran samostalan prostor, ili je vezan uz zgradu, a posjeduje estetsku, botaničku i   

   kulturno‐društvenu vrijednost 

 

‐dio zemljišta, arhitektonski oblikovan pretežito živim bilnjim materijalom 

‐prostor ugode, zadovoljstva, druženja, meditacije, vizualnih doživljaja i likovnih poruka 

‐grč. peripateticos – Aristotelova peripatetička škola 

‐perivoj Maksimir, perivoji dvoraca i ljetnikovaca,…  

hortikultura 

‐ hortikultura je znanost i industrija uzgoja vrtova i bilja, osobito cvijeća, voća i povrća i to u vrtovima i   

   staklenicima 

‐kultura povrtnjaka, kultura cvijeća 

‐ vrtlarenje 

‐ ukrašavanje vansjkih i unutarnjih prostora cvijećem i biljem 

 

 

pejsažna arhitektura  

‐sinteza umjetnosti, znanosti i filozofije te prakse koja se bavi očuvanjem prostora zemlje na održiv i  

  kreativan način 

 

‐urbanizam i prostorno planiranje 

‐urbanističko, perivojno i arhitektonsko projektiranje 

‐povijest arhitekture, likovne umjetnosti i perivojne umjetnosti 

‐ zaštita graditeljskog i prirodnog  naslijeđa 

‐ dendrologija, botanika, cvjećarstvo 

‐ ekologija, pedologija, geologija... 

 

 

posuđeni krajolik 

‐ posuđeni krajolik ‐ filozofija unošenja (posudbe) krajolika u projekt perivoja ili parka, i to na način da  

  prirodni krajolik bude uključen u sliku plana i doživljaja. 

 

‐posuđena slika (jap. shakkei) je princip uključivanja krajolika u kompoziciju tradicijskoga istočnjačkog   

  (kineskog i japanskog) vrta. 

 

 

 

 

 

*perivojna arhitektura 

PERIVOJNA (VRTNA, PARKOVNA) ARHITEKTURA iskazuju se tijekom povijesti, a i danas, kao 

umjetniĉko djelo, arhitektonsko ostvarenje, kao jedinstveni i nedjeljivi prostor kuće i okolice, kao 

urbanistiĉki i oblikovno neizostavni element urbanoga prostora, te kao element slike ulice i grada. 

Perivojna arhitektura u prvom je redu djelo ĉovjeka, a tek djelomiĉno i prirode. Arhitektura perivoja 

mora biti nedjeljiva od zgrade uz koju se nalazi. 

 

‐ umjetničko djelo, arhitektonsko ostvarenje, jedinstveni nedjeljivi prostor kuće i okolica 

‐odnos zgrade i njenog okoliša uvijek je bio dio arhitektonskog stvaralaštva 

‐ renesansa, barok – kuća je nadređena prirodi 

‐engleski perivoji – kuća je podrđena prirodi 

‐nostalgično –emotivno ‐inženjersko‐komunalno ‐zaštita od buke, prašine, erozije ‐ekološki ‐zdravi grad, unaprjeđenje zaštite okoliša ‐društveno aktivno ‐kulturna, društvena i druga zbivanja ‐rekreacijski ‐zabava, igra, šport, odmor ‐turistički ‐kulturni turizam, kultura ambijenta, ambijentalni ugođaj 

‐kulturno‐povijesno ‐tradicija i identitet ‐arhitektonsko‐urbanistički ‐nedjeljivo od arhitekture i urbanizma ‐prepoznati opća/trajna načela projektiranja primjenjiva danas i ubuduće ‐bijeg iz stvarnosti –iluzija boljeg i sretnijeg svijeta  Povijest perivojne arhitekture pratimo od antiĉkoga doba. Od svojeg postanka perivoj je vezan s idejom privatnoga (individualnoga) posjeda, a imao je i religijsko i magijsko znaĉenje. Prema najstarijim opisima (Alkinojev vrt u Homerovoj Odiseji) vrt je opisan kao voćnjak ili povrtnjak, dakle korisni (utilitarni) prostor. Postupno se vrtna arhitektura prilagoĊavala arhitektonskim oblicima obitavališta s kojima se vrt veţe, pa je krajem staroga vijeka estetsko obiljeţje vrta dolazilo sve više do izraţaja. S druge strane, sve starovjeke religije imale su svoj mitski perivoj: lzraelci Eden, Asirci Eridu, Hindusi Ida‐ Varsha, Etrušĉani svete šume itd. Kod svih je tih civilizacija u perivoju gotovo uvijek sadrţana ideja o raju. Tijekom vremena perivoj se razvijao i preuzimao i druge funkcije kao mjesto uţitka ili izraz intelektualnih i estetskih zahtjeva.  

 

*Sv. Sinerot 

‐ zaštitinik vrtova, vrtlara, vedrog vremena 

‐ srijemski mučenik, podrijetlom Grk; živio je u blizini rimskoga grada Sirmiuma  

veoma nenametljivo kao vrtlar, posvećen uzgoju bilja i uređenju vrtova  

 

 

 

*Značenje i područja djelovanja perivojne/pejsažne arhitekture:  

a) u arhitektonskom projektiranju PA čitljiva je kroz PERIVOJNU ARHITEKTURU / urban design / garden design 

(proširenje kuće/zgrade, vanjski prostor građevine, tlocrt i uređenje parcele, mjerilo 1:100, detalji 1:50, 1:25)  

 

b) u urbanizmu PA je prisutna kroz PERIVOJNU ARHITEKTURU /urban / garden design –  

od uređenja javnih prostora (trgova, šetališta) (mjerilo na razini mjerila zgrada ‐ 1:500, detalji 1:100, 1:50)  

do landscape / park design – uređenja gradskih perivoja i gradskih gajeva i većih poteza u slici grada do 21 

stoljeća (mjerilo na razini grada 1:1000, detalji 1:500, 1:200)  

 

c) u prostornom planiranju PA je prisutna kao PEJSAŽNO PLANIRANJE /landscape planning/ design /land art na 

razini mjerila 1:5000, 1:2000, detalj 1:1000) – pejsažni zahvati u krajoliku, planiranje nasada uz ceste, obnove 

pejsaža  

 

d) u grani arhitektonske konstrukcije PA je prisutna kroz ‐ krovne vrtove /vertikalne vrtove – roof 

gardens/vertical gardens ‐ vrtove/perivoje na konstrukcijama (garažama, terasama, krovovima, 

zidovima/vertikalni vrtovi)  

 

e) u povijesti i teoriji arhitekture PA se prepoznaje u POVIJESTI PERIVOJNE ARHITEKTURE koja ide istodobno s 

razvojem arhitekture i grada ‐ od Semiramidinih vrtova do modernističkih perivoja i La Villetta ‐ history of 

landscape/garden design  

 

f) u zaštiti graditeljskoga naslijeđa PA ima svoje mjesto u ZAŠTITI I OBNOVI KULTURNOGA I GRADITELJSKOGA 

NASLIJEĐA ‐ protection and renovation of landscape/garden architecture  

 

g) u teoriji arhitekture PA se prepoznaje u prikazu SUVREMENE PERIVOJNE ARHITEKTURE ‐ contemporary 

landscape urbanism / landscape architecture / landscape design /park design / garden design 

 

 

ALUZIJE I ILUZIJE PERIVOJNE ARHITEKTURE 

2.1. Obilježja ekološkog pristupa pejsažnoj arhitekturi  2.2. Obilježja umjetničkog pristupa pejsažnoj arhitekturi  2.3. Tradicijski/klasični model pejsažne arhitekture (do sredine 20. st.) ‐ primjeri  2.4. Modernistički model pejsažne arhitekture (druga polovica 20. st.) ‐ primjeri  2.5. Suvremeni model pejsažne arhitekture (kraj 20. i početak 21. st.) ‐ primjeri  2.6. Arhitektonski, likovni i prostorni elementi perivojne arhitekture   

 

 

ekološki pristup 

‐ druga polovica 20.st. 

izvori    ‐ ideja vrtnog grada 

              ‐ historicitička vrtlarska tradicija 

              ‐ urbanizam moderne 

metode ‐ ekološki i biološki kriteriji najvažniji, „dizajn je posljedica ekologije“ 

                ‐ dokazuje da je pejsažna arhitektura znanost  

rezultat ‐ izostanak projektiranja, čisto ozelenjavanje (m2 zelenila po stanovniku) 

 

 

 

umjetnički pristup 

‐ kraj 20.st. i  početak 21.st. 

izvor ‐ višetisućljetna tradicija perivojne umjetnosti 

            (perivoj = umjetničko djelo) 

metode   ‐ traganje za identitetom 

                  ‐ traženje simbolike, dizajna 

                  ‐ shvaćanje perivoja kao umjetnosti 

rezultat ‐ ponovno rođenje vrta‐perivoja krajem 20.st. 

                ‐zanimanje za perivojno oblikovanje 

                ‐ povratak projektiranja u perivojnu arhitekturu 

                ‐ povratak arhitekata perivojnoj arhitekturi 

 

 

 

 

 

tlocrtna kompozicija perivojne arhitekture 

tradicijski model (klasični) ‐ do sredine 20.st. 

‐ perivojna arhitektura ‐ umjetnost oblikovanja vanjskih prostora radi postizanja vizualnih doživljaja  

  na osnovi estetskog ideala 

‐ renesansa, barok, klasicizam 

‐ line of beauty – estetski ideal  za engleske perivoje 

 

 

 

vila Lante (Bagnaia,Italija)‐ J.B.Vignola; 16.st. 

 

 

  

 

 

 

Bowood (Wiltshire) ‐  L. Brown; 18.st.               Rusham (Oxfordshire), W.Kent 

            

Petworth, L.Brown; 18.st. 

    

 

 

 

 

modernistički model ‐ druga polovica 20.st. 

‐ perivojna arhitektura 20. stoljeća poprimila je interdisciplinarna obilježja 

 ‐ prevladavaju funkcionalistički  i ekološki aspekti 

‐ dizajn ‐ posljedica prospisa, znanstvenih analiza i kvantitativnih pokazatelja (m2 zelenila po  

  stanovniku grada) 

 

‐stambena naselja          

  Kopenhagen (Danska); sred.20.st                                  Alingsas  (švedska) 

              

 

 

 

Novi Zagreb (Hrvatska) ; druga polovica 20.st. 

    

 

‐na romantičarskoj tradiciji       

  Westpark München,1972. 

  

Parc de la defense, J. Sgard,1977. 

  

Perivoj muzeja (Danska) 1958. 

 

‐na funkcionalističkoj tradiciji       

Highpoint, Berthold Lubetkin; 1935. 

    

 

 

 

‐na umjetničkoj tradiciji  

Roberto Burle Marx (1909.‐1998.)‐ Brazilac     

Ibirapuera park (sao paolo); 1953. 

      

 

Saenz pena square(Rio de Janeiro), 1948                         Brazilia, ministarstvo obrane; 1970.                                 

  

 

 

suvremeni artistički model ‐ od 1980.‐ih godina 

‐ perivoj odražava arhitektonske, skulpturne i slikarske ambicije, ponovno težeći postizanju  

  estetskih i vizualnih doživljaja, ali bez oslanjanja na klasične i stroge estetske zakone 

 

perivoj javne zgrade u Californiji, Robert la Rocca; 1990. 

  

Washington Mutual Bank, roof garden(Seattle), PFS;  2007. 

    

 

postmoderna 

‐ reafirmacija perivojne umjetnosti  

dr. Norman Neuerburg, Getty museum ( Malibu (sad)), 1970.‐1975. 

     

M.Schwartz, Bagel garden 

 

 

 

 

 

 

 

 

‐ reafirmacija perivojnog trga       

Hyde square 

  

Placa de la palmera (barcelona), Pedro Barragan i Bernardo de Sola 

      

Placa veinti cinco de julio (Santa cruz de Tenerife) 

  

 

‐dekonstruktivizam          

B.Tschumi, La Villete; 1983. 

   

      

 

 

‐instant vrtovi 

 uporaba ne biljnih materijala (sintetika, svila, metal, plastika)   

 

M.Schwartz, Splice garden (Whitehead Inst.,Cambridge, MA);  1986. 

  

 

 

 

 

‐eksperimentalni (perivoj kao eksperimentalni laboratorij)         

perivoj na farmi u Virginiji, Tori Thomas; 1988. 

  

‐hipotetički perivoj (grafička istraživanja)         

  Michael van Valkenburgh, Eudoxia;  1988.  (+Minneapolis sculpture garden itd.) 

    

 

‐ redizajni           

90.‐ih redizajn  : M.Schwarz, Jacob Javits plaza, NY  ‐ novi redizajn: Michael van Valkenburgh 

    

    

*suvremena perivojna arhitekura 

‐ ne shvaća načela oblikovanja kruto i dogmatski ‐ potiče individualizam s ciljem da se postigne izvorno umjetničko djelo  1.lawrence halprin (SAD) ‐ doajen američke moderne perivojne arhitekture  ‐ poznat po plazama, fontanama i urbanim pejzažima  ‐ smatra da temelj oblikovanja ne treba biti priroda, već čovjek sa svojom intuicijom (osobnost)  Lovejoy plaza (Portland, Oregon); 1961. Ira Keller Fountain (Portland, Oregon); 1970.  

   2.sven‐ingvar andersson (Švedska) ‐ postići maximum kroz minimum ‐ PA treba kreirati scene i stvoriti identitet   načini postizanja‐ osnova perivojnog oblikovanja jest genius loci                                 ‐ mora se uvesti strani, uzbuđujući element koji prevladava                                 ‐ dozvoliti jednu od funkcija perivoja  Museumplein, amsterdam 

   3.dušan ogrin (slovenija) ‐ oblikovana površina mora se razlikovati od prirode, tako potvrđuje ljudsko postojanje  4.marta schwartz (SAD) 20./21.st ‐ transfiguracija običnog prostora između poparta i pejsažne arhitekture  

     Rio shopping centar, Atlanta                vila Ann i Sam Davis (El paso, Texas); 1995. 

 

   Grand canal theatre square, Dublin  

 5.peter walker (SAD)  ‐ svojim perivojnim ostvarenjima pokazuje orijentaciju prema vizualnim istraživanjima ‐ teži postizanju estetskih užitaka, perivoj mora biti vidljiv(ne samo funkcionalan da ga ljudi koriste a ne vide)  Cambridge center (Boston, MA); 1983. 

  Burnett park  (Fortworth, Texas)    North Carolina museum of art, 2008. 

           6.george hargreaves (sad)  ‐ perivojna arhitektura nije sredstvo za rješavanje ekoloških problema niti kozmetika arhitekture,  ‐ oblikovanje provokativnih perivojnih prostora koji potiču na razmišljanje.   Plaza park (San jose, California)                                              Harlequin plaza (Englewood, Colorado) 

 

najvažniji arhitektonski i prostorni elementi jesu: 

‐ tlocrtna kompozicija ‐ vizure i osi ‐ akcenti ‐ perivojni interijeri ‐ odnos visokoga raslinja i travnjaka ‐ metaforične strukture i simbolički elementi ‐ umjetna topografija ‐ arhitektonske građevine ‐ vrtno‐arhitektonske građevine (ograde, stube, rampe, mostovi, staze, zidovi, terase, sjenice i dr.) ‐ likovni elementi (skulpture) ‐ vrtno‐arhitektonski sadržaji (svjetiljke, klupe, posude za cvijeće i dr.) ‐ vodeni elementi (jezera, potoci, bazeni, fontane, vodoskoci, kanali i dr.) ‐ dekorativni parteri i dr.  biljka kao element perivojne kompozicije 

‐ pojedinačno drvo 

‐skupina drveća (šumarak, gaj) 

‐ aleje, drvoredi, žive ograde, paravani 

‐ odnos puno‐prazno 

‐ oblik, rast, boja, miris 

 odnos pročelja zgrade i tlocrtne kompozicije perivoja, odnos punog i praznog,  monokromnost i minimalizam/polikromnost i gustoća nasada,  žarište kompozicije,  cvijeće u kompoziciji,  promjene godišnjih doba kretanje:  u pejzažnoj perivojnoj kompoziciji‐line of beauty  perivoj vile zapu, napa, california, george hargraves, 1997 

 

  u klasičnoj perivojnoj kompoziciji‐pravocrtna aleja schoenbrunn, beč, brijuni,zeist (nizozemska), vaux le vicomte (francuska) 

PERIVOJNA ARHITEKTURA GRADA  3.1. vrste/tipovi perivojne arhitekture u gradu  3.2. javni perivoji i šetališta – nabrojiti i opisati vrste/tipove  3.3. perivojni trg (square) – obilježja i primjeri  3.4. funkcije šetališta i drvoreda ‐ primjeri  3.5. didaktički i “kulturni” perivoji  3.6. zabavni i rekreacijski perivoji   

 

GRADSKI PEJSAŽ, GRADSKI NASADI (gradsko „zelenilo“) i PERIVOJNA ARHITEKTURA grada tri su različita pojma 

koja se katkada pogješno upotrebljavaju kao istoznačnice. 

GRADSKI PEJZAŽ obilježava prostor odrečenoga grada i daje mu specifičnu sliku po kojoj se gradovi međusobno 

razlikuju. To je stvoren i oblikovan prostor nastao kao posljedica života u gradu i zadovoljavanja svih čovjekovih 

potreba. GRADSKI NASADI („ZELENILO“) pojam je nastao u 20. stoljeću kao rezultat ekološke koncepcije u 

planiranju pejsaţnih prostora grada, a obuhvaća sve pejsaţne gradske površine koje nisu vrtovi, perivoji ili 

parkovi. Primarno znaĉenje odnosi se na amorfne pejsaţne površine grada, većinom lišene perivojnog 

oblikovanja. Vaţni su u ekološkom, rekreacijskom, zdravstvenom i mikroklimatskom pogledu, ali su bez 

umjetniĉke i kreativne vrijednosti. PERIVOJNA ARHITEKTURA GRADA trebala bi biti pokazatelj urbanistiĉkog, 

arhitektonskog i umjetniĉkog oblikovanja grada. To su oni gradski prostori koji sudjeluju u uobliĉenju slike ulice i 

grada. Za perivojnu arhitekturu bitno je da se ne doţivljava samo funkcionalno, već i vizualno, pa ju valja shvatiti 

kao gradsku scenu. Perivojna arhitektura grada nerazdvojna je od gradograditeljstva (urbanizma), arhitekture i 

oblikovanja i upravo je ona ĉinitelj njihove sinteze u gradu. 

 

perivojna arhitektura grada  1 pejsažni prostori – šume, park‐šume, nasadi uz ceste i dr.;  2 javni perivojni prostori – drvo, skupine drveća, drvoredi, perivoji, nasadi, promenade i šetališta, pješačke ulice, perivojni trgovi (skverovi), gradski cvjetni uresi, minijaturni (džepni) perivoji, gradski perivoji, povijesni vrtovi i perivoji uz vile i palaĉe, djeĉja igrališta, gradske riječne ili morske obale, perivojni prostori uz javne građevine 3 poluprivatni perivojni prostori ‐ uz društvene, kulturne i slične zgrade, perivoji dječjih vrtića, perivoji uz muzeje, bolnički perivoji, perivoji uz crkve, hotelski perivoji, perivojno uređeni okoliš trgovačkih centara i športskih dvorana, krovni vrtovi 4 športsko‐rekreacijski i zabavni parkovi ‐ športski i športsko‐rekreacijski parkovi, zabavni parkovi, plaže, kupališta 5 didaktički i kulturni vrtovi i perivoji ‐ botanički vrtovi, dendrološki vrtovi, zoološki vrtovi ,arheološki perivoji, izložbeni perivoji, perivoji skulptura 6 perivojna arhitektura stambenih naselja ‐ perivoji stambenih susjedstva, gradska dvorišta i blokovi, ulični predvrtovi, dječja igrališta  7 groblja i spomenički perivoji 8 zaštitni nasadi ‐ zaštita industrijskih predjela, zaštita od buke, zaštita od pogleda, zaštita od vjetra 9 privatni vrtovi – vrtovi privatnih samostojećih kuća, kuća u nizu, atrijskih i dvojnih kuća...  

 

JAVNI PERIVOJI I ŠETALIŠTA  

DIDAKTIČKI I „KULTURNI‟ VRTOVI I PERIVOJI  

PERIVOJI JAVNIH I POSLOVNIH ZGRADA  

ZABAVNI I REKREACIJSKI PARKOVI  

GROBLJA  

GRADSKE ŠUME, GAJEVI I PEJSAŽi 

javni perivojni prostori 1 gradski perivoj ‐ tvorba gradskog tkiva,preobrazba bivših industrijskih gradskih predjela 

 

Citroen parc (Paris)                                      Parc de Bercy (Paris)  

      

2 perivojni trg ‐square ‐trg u obliku perivoja,perivoj u funkciji trga /gradska pozornica, krovni vrt 

 Karlsplatz (Beč)                                                                 Berkeley square (Zapadni London, W.Kent, 1830.) 

       

 > tehnički fakultet, Karlskirche, muzej wien       

 

                                  

Forum des halles (Paris) 

      crkva sv.eustahija, šoping centar, bourse du commerce, … 

 

Place des vosges (Paris)                 Plaza mayor (Salamanca), Emilio Ambasz; 1983. 

       još se zove i trg Luja XIII                       danas je trg prazan ‐ bez drveća i denivelacija, isti princip kao Plaza del Sol u Madridu 

 

Place Dauphine                                     opera house (Oslo)                  Placa Venti cinco de julio (S. Cruz de Tenerife)                                  

                                                                                 (gradske pozornice) 

     

Roberto Burle Marx, Banka Safra, Sao Paulo            tropical plaza , los angeles  

 (krovni vrtovi) 

 

3 džepni perivoj ‐ pocket park ‐ interijerski ambijent,interpolacija u gusto izgrađenom gradskom tkivu 

 

paley park (new york)  Zion and Breen,1967. 

    ‐zamjena za zgradu,ugradnja u gradsko tkivo 

Chestnut street park (Philadelphia) delta group,1979. 

     

 

4 šetalište / pješačka ulica ‐ u funkciji trga,odvajanje od prometa 

 

(Madrid) linearni park Manzanares                                               Via Julia, Barcelona 

          

 

5 ulični drvored / avenija ‐ drvored kao građevina/skulptura, urbana kompozicija, pročelje zgrade 

(skroz ravno podrezano drveće, npr. u parizu u jardin palais royalu)... 

Avenue des Champs Elysees 

   ulica Hengshan (shangai)          Rim, Via di terme di caracalla          Jardin palais royal (Paris) 

         6 morska obala (riva) ‐ aleja palmi/šetalište/pristanište/plaža/glavna gradska ulica 

Split                                                                    Rio de janeiro           Scarborough, gradski trg 

       nakon 2007.                                                              avenida atlantica, Copacabana 

 

7 riječna obala ‐ vizualni doživljaj rijeke u slici grada 

                           ‐ arhitektonsko ili pejsažno uređenje 

Pariz‐šetnica uz Seinu, Rim‐šetnica uz Tiber, Amsterdam (ne baš rijeka ali recimo), Kopenhagen, Solin… 

 

8 stablo / grupa stabala‐ skluptura/građevina u prostoru 

piazza di spagna, rim 

 

9 gradski cvjetni nasadi‐ cvijeće na trgovima i ulicama/biljke na pročeljima zgrada‐vertikalni vrtovi 

 

Piazza di Spagna (Rim)             Bilbao (Španjolska)                                        Caixa forum (Madrid) 

      

 

 

 

 

 

 

 

 

 perivojni trg ‐ trg u obliku perivoja, perivoj u funkciji trga 

Pioneer courthouse square, Oregon 

Berkeley square,Zapadni London, W.Kent, 1830. 

Picadilly gardens, Manchester 

Karlsplatz, Beč 

Forum des halles, Pariz 

Place dauphine, Pariz 

Plaza mayor, Salamanca  Španjolska 

‐gradska pozornica 

          Oslo, opera house 

          Placa venti cinco de julio, Sta Cruz de Tenerife, španjolska 

‐krovne terase 

          Tropical plaza, LA 

          Banka safra, r.b.marx,Sao Paolo  

 

 

šetališta i drvoredi ‐ šetališta u funkciji trga     

   Manzanares park, Madrid  west 8 

   Vila Julia, Barcelona (Bernardo de Sola, Josep M.Julia) 

‐ odvajanje šetnice od prometa    

   berlin, kopenhagen, pariz... 

‐ drvored kao građevina 

   Ulica Hengshan, Shangai 

    

‐drvored kao skulptura 

   Avenue des Chapms Elysees, Pariz  

   Via di terme di carcala, Rim 

‐ drvored u funkciji urbane kompozicije  

    pariz,rim... 

‐ drvored u povjesnom središtu grada      

   pariz (Avenue Montaigne)... 

‐ drvored kao pročelje zgrade   

   Jardin du Palais Royal, Pariz 

 

 

     

didaktički i kulturni perivoji ‐ botanički vrtovi, dendrološki vrtovi, zoološki vrtovi 

‐ etnološki perivoji, arheološki perivoji, izložbeni perivoji,perivoji skulptura, perivoj muzeja 

 

 kulturno‐tehnološki perivoj – la villete 

  

botanički vrt – kew gardens, london 

  

zološki vrt  

Berlin                                                                             Brazilia, zološki i botanički vrt (Roberto Burle Marx) 

      

 

etno perivoj/vrt ‐ lonjsko polje, Krapje 

  

perivoj skulptura  ‐ ALU zagreb, Monjuic Barcelona   

Hirshorn museum, Washington 

  

perivoj muzeja ‐  židovski muzej Berlin (Daniel Libeskind)  

     

arheološki perivoji 

         

 

 

 

 

 

 

 

 

zabavni i rekreacijski perivoji ‐ dječje igralište, zabavni park (luna‐park), športski park, rekreacijski park 

‐ plaže, kupališta.. 

 

zabavni park: Pariz, Disneyland       sportski park: Esplanade Skate park  (Cairns, Australia) 

                

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

*perivoji javnih i poslovnih zgrada ‐ hotelski perivoji 

‐ perivoj uz ckve 

‐ školski perivoj 

‐ bolnički perivoj 

‐ perivoji trgovačkih centara   

 

martha schwartz ‐ trgovački centar u atlanti, 1988.  

             

martha schwartz i peter walker‐btrgovački centar solana (ibm) texas,1985 

  

sony centar, berlin 

  

broadgate, london 

          

Potsdammer platz, Berlin 

  

PERIVOJNA ARHITEKTURA STAMBENOG NASELJA 

4.1. tradicijski model 4.2. modernistički model 4.1. kasnomodernistički model  

tradicijski model ‐perivoj naselja, perivojni trg, ulični drvored, vrt kuće 

 

Massachusets (USA), The swa group 

  

Royal Crescent (Bath, UK) 

      

 

 

modernistički model ‐travnjaci i gajevi između zgrada 

 

Kopenhagen                     Helsinki                               Alingsas, Švedska 

      

 

 

Tapiola,Finska 

      

Travno, Novi Zagreb 

      

 

 

 

 

kasnomodernistički model ‐ tradicijski i modernistički model 

‐ vrt/perivoj u gradskom bloku 

‐ vrt/perivoj na krovu gradskog bloka 

 

Helsinki                                                      Malmo, Švedska                                  Pariz 

       

 

 

 

 

 

stambena naselja          

Bavarska, kraj 20.st.   

Passau                                              Furth                                        Nurnberg  

       Augsburg : Prinz Karl viertel  

     

 

Danska i Švedska 

‐ briga za detalje: bicikli, koševi... 

 

 

Švedska 

   Hammarby Sjostad Stockholm 

‐ početak 21.st. 

‐ 30 arhitekata 

‐ element vode 

 

Engleska 

Accordia (Strilingova nagrada) 2008. 

 

      

 

Nizozemska 

Holleinhof, Ghent (početak 21.st.); Willem‐Jan Neutelings – ovo je u Belgiji?!! 

 

 

Španjolska 

arch. morphosis, Madrid, poč. 21. st. 

      

 

 

Austrija 

Neue Donau Wohnpark (Harry Siedler, kraj 90‐ih) 

    

 

 

Njemačka 

Hamburg New Jenfeld ,West 8 

     

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

perivoj/vrt u gradskom bloku       

Cino Zucchi, Milano       

  

vrt na krovu gradskog bloka   

Fukuoka, Japan,Emilio Ambasz 1994.       lite‐on electronic headquarters, Taipei,Taiwan 

            

Chicago city hall                                                           

    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

VRT KUĆE ZA STANOVANJE                  5.1. europske povijesne vrtne/perivojne koncepcije kuće za stanovanje:         antika, srednji vijek, renesansa  5.2. europske vrtne/perivojne koncepcije kuće za stanovanje – barok, klasicizam  5.3. europske vrtne/perivojne koncepcije kuće za stanovanje – secesija, moderna  5.4. istočnjačke vrtne koncepcije kuće za stanovanje (Kina, Japan)  5.5. teme i funkcije u vrtu kuće za stanovanje   

vrt u kući  ‐ kuća u kući, vrt je dom kući ‐ kuće grade ulicu – ulica gradi kuće   ‐ kuća oblikuje vrt – vrt oblikuje kuću , interakcija ‐  kuća izlazi u vrt – vrt ulazi u kuću  ‐ kao korisni utilitarni prostor – najstariji vrtovi (povrtnjaci, voćnjaci)  vrt kao arhitektura  ‐ polazište za projektiranje kuće i vrta  ‐ mora postojati neprekinuti odnos između interijera i eksterijera ‐eksterijer gleda na kuću, a kuća gleda na vrt leon battista alberti  ‐ vrt je predvorje i proširenje kuće i zajedno predstavljaju neodvojivu cjelinu     antička kuća – rimska i egipatska kuća  ‐ poistovjećivanje kuće i vrta  ‐ interijer = eksterijer  ‐ vrt je zarobljen u kuću u obliku peristila ‐ atrij s impluvijem je svojevrstan predvrt  

 vrt kuće u Tel‐el‐Amarni 

 

renesansna vila  ‐ perivoj ‐ funkcionalno i vizualno proširenje kuće  ‐ perivoj ima društveni i reprezentativni značaj   Paladio: vila Rotonda – interakcija kuće i pejsaža 

  J.B.Vignola: Vila Lante 

      barokni dvorac  ‐ perivoj ‐ vizualno i pejsažno proširenje kuće  ‐ perivoj iskazuje gospodarsku moć vlasnika i nadmoćnost čovjeka nad prirodom  ‐ perivoj je funkcionalno odvojen od dvorca, promatra se s terase  Villandry                                       Vaux‐le‐vicomte 

      

secesijska vila  ‐ perivoj ‐ funkcionalno i arhitektonsko proširenje kuće  ‐ vrt ‐ potvrda građanskoga položaja i sveobuhvatnosti umjetnosti  ‐ vrt dobiva fukcionalne cjeline,  kombinira se estetski aspekt s utilitarnim ‐ funkcionalni dijelovi:  ulični predvrt, uresni vrt, povrtnjak, voćnjak, gospodarsko dvorište  

          modernistička vila  ‐ perivoj – idealizirani pejsaž    (perivoj imitira prirodni pejsaž) ‐ uporabna funkcija vrta je u drugom planu   Farnsworth house                              vila Savoye 

      ‐ R.B.Marx: „perivoj je vizualno dovršenje kuće“  kuća Burton Tremaine: Niemeyer i Marx 

     

* postmodernizam – slikarski i dekonstruktivistički/dizajnerski experimenti  Vila Seeger (Asolo, Italija), Geoffrey Jelicoe                                  George Hargreaves, Vila Zapu (CA) 

        kineska tradicijska vila ‐ poistovjećivanje kuće i perivoja  ‐ kuća je perivoj, perivoj je kuća – isprepletanje vanjskog i unutarnjeg prostora   japanska kuća ‐ prilagodba kuće kompoziciji perivoja  ‐ kompozicija kuće je geometrijska, a kompozicija vrta je organska    teme i funkcije u vrtu kuće za stanovanje  1 krajolik u funkciji perivoja kuće     wright, kuća na slapovim    neutra, kaufamnn house 

2 ulični predvrt kao perivoj (predvorje kuće, dio slike ulice; privatni prostor sa ili bez ograde)    Bedford park, London UK (s ogradicama)    Stourhead, UK (cvijeće,grmlje,livada, bez ograda) 

3 perivoj – slika za gledanje (perivoj saglediv u cijelini s jednog mjesta u interijeru)    vrt vile Moncalieri (neoklasicizam), Torino    Ite Simei, Singapore 

4 vodeni perivoji     Fazenda Vargem grande (Sao Paolo), R.B.Marx 

5 izgrađeni vrt, vrt – građevina    Glencoe residence, Tadao Ando 6 atrijski vrt (‐ patio, slika)     Ross residence, Andrea Cochran (atrij‐slika) 7 vrtovi dvorišta – introvertirana kuća     Kidosaki house, Tadao Ando 8 ispreplitanje kuće i grada/pejsaža/vrta 9 voda i svjetlost u vrtu     Elie Saab residence (Lebanon) 10 vrtni nasadi (travnjak, cvijeće, biljni pokrivači, puzavice, grmlje i živice, drveće) 

11 oprema vrta (ulična ograda i ograda parcele, staze, terase, stube, zidići, paviljoni, sjenice, namještaj,                                  rasvjeta, skulpture, oprema za igru djece, kompost, odlagalište smeća, životinjske nastambe..)                  

1      

2      

3      

4     

5    

6    

7    

8   

JEZIK PERIVOJNE ARHITEKTURE – ŠETNICE, ARHITEKTONSKI ELEMENTI, VODA, SKULPTURA  

6.1. koji se sve elementi oblikovanja prostora koriste u perivojnoj arhitekturi perivoj 

‐ oblik, značenje, izraz – jezik perivoja 

‐ različite kulture, različiti perivoji 

‐ jezik perivoja – jezik elemenata i oblika 

‐ najvažniji je dijalog između elemenata i oblika 

‐perivoji stvaraju emocije – oduševljenje je najčešći osjećaj koji povezujemo s perivojima 

 

elementi u perivojnoj arhitekuri 

a) hodna ploha 

b) šetnica/ natkrivena šetnica 

c) travnjak 

d) parter 

e) klupa 

f) paviljon, sjenica 

g) mostovi, skulpture 

h) vaze, posude za cvijeće, posude za otpad 

i) zidovi, ograde 

j) voda ‐ jezero, kanal, zrcalo, vodoskok, fontana, pojilište 

k) vizure, kadrovi, osi... 

 

hodna ploha  ‐ estetski doživljaj/funkcionalni zahtjevi ‐dizajn, boja, tekstura, postojanost, održavanje  ‐dizajnirani „tepih“ 

     Safra bank (sao paolo,20.st.)        Palazzo Farnese (Caprarola,16.st.)                    Plaza venticinco de julio (Sta Cruz de Tenerife)  

‐hodna ploha uočljiva u prostoru 

     Redwood city (CA) SWA group      D. Perrault: womens campus in Seoul, Korea 

 

šetnica 

‐ španjolsko‐arapska tradicija 

 Generalife (Granada) 

 

‐renesansna tradicija 

 palazzo Farnese (Caprarola)  

‐japanska tradicija 

 Katsura Rikyu (Kyoto) 

 

‐kineska tradicija 

  

‐ drobljenac(sipina)‐ europska baština 

Vila Carlota (Lago di Como) 

 

‐ kameni oblutci, šetnica s uzorkom, granitne kocke, opeka, asfalt, betonski elementi, travnjak, … 

              

 

klupa 

‐ drvena, metalna, keramička (arapska/normanska tradicija)  

      

‐funkcionalni  i vizualni akcent/ skulptura 

      

natkriveni elementi 

‐ paviljon – la folie 

‐ sjenica – gazebo(odmorište u perivoju), vidikovac 

‐ natkrivena šetnica – odrina, brajda, pergola 

‐natkriveni ulaz u perivoj... 

 

mostovi 

‐ povijesno/suvremono oblikovani 

‐ most kao skulptura 

 

skulptura 

‐ oblikovni element perivoja, pojavljuje se u perivojma od najranijih civilizacija 

‐skulptura u tematskim perivojima: religijski perivoji, perivoji skulptura, perivoji muzeja 

 

religijski perivoji 

‐ skulptura u službi religije a ne estetike 

‐ skulpture duž svetoga puta (delfi, karnak) ‐ skulpture obožavanja (nimfe i satiri u perivoju akademija u ateni; budha)  ‐ skulpture u spomen mrtvima (kalvarija, urna rousseau‐a) ‐ skulpture kao nadgrobni spomenici na grobljima ‐ biste znanih osoba (zrinjevac‐zagreb, heldenberg‐beč, gianicolo‐rim)‐)rim)  

perivoji skulptura 

 

 Cortile del Belvedere (Vatikan, poč. 16. st.) 

 

 Sacro bosco di Bomarzo ( Vila Orsini,Viterbo,Toscana, 16. st.) 

 

 Parque Güell (Barcelona, 1900.) 

  Giardino dei tarocchi (Grosseto, 1980.), Niki de Saint Phalle  

  Pepsico sculpture garden (Purchase, NY, 1984.), Edward Durell Stone  

 

‐ skulptuta kao element perivojne kompozicije 

‐ topijarij – biljna skulptura (od Rimskog doba) 

 ‐ arhitektura u funkciji skulpture 

  Stourhead (UK)/ La Villete 

‐perivoj kao skulptura 

 Isola bella, Lago Maggiore 

‐ stablo kao skulptura 

   hrast crnika/japanska sofora ‐ završetak vizure/ isticanje osi 

     

urne i vaze – povijesno oblikovanje 

posude za cvijeće, posude za otpadke 

 

zidovi i ograde (različitih visina, materijala; kamen,beton,živica, čelične sajle, prozirni materijali,…) 

 

voda 

‐ statična/dinamična 

‐ jezero, kanal, zrcalo, vodoskok, fontana, pojilište, bazen, kaskada, bunar, vodopad,… 

‐ jezero ‐ pejsažna kompozicija 

‐ kanal u krajoliku ‐ barokna kompozicija 

   uski dekorativni kanal ‐ arapska tradicija 

   suvremeni dekorativni kanal 

‐ zrcalo ‐ kontemplacija 

              ‐ iluzija većeg prostora 

              ‐ obrnute vizure u vodi, nadrealistička kompozicija 

‐ugođaj: mikroklima, miris, efekti svijetla/sjene 

       

  jezero: Petworth (UK)  

                                                                                 barokni kanal: palazzo Reale, Caserta (Napulj)/ dekorativni kanal: Alhambra(granada) /suvremeni kanal:Belmond Green, RSP 

 

    groblje San Vito d'Altivole, C.Scarpa/Barcelona, Mies ‐ voda kao zrcalo, kontemplacija, proširenje unutarnjeg prostora 

 

      groblje San Vito d'Altivole, C.Scarpa       Alhambra                   ‐ voda kao zrcalo,nadrealizam, iluzija većeg prostora 

 

 vodoskok  

 vodopad (Muragame, suvremeni japanski perivoj) 

 

 fontana (na Zrinjevcu) 

 

pojilište za ptice 

 

PERIVOJNA ARHITEKTURA 20. STOLJEĆA ‐ DO 1980‐TIH GODINA 

7.1. Obilježja bečke secesijske perivojne arhitekture – doba nastanka, nazivi, obilježja       perivoja, autori, primjeri  7.2. Parque Guëll u Barceloni – autor, doba nastanka, obilježja  7.3. Izvori i uzori za pojavu i razvoj moderne pejsažne arhitekture  7.4. Opća obilježja pejsažne arhitekture razdoblja Moderne  7.5. Stockholmska škola pejsažne arhitekture 1930‐ih godina  7.6. Roberto Burle Marx – obilježja i primjeri njegove perivojne arhitekture  7.7. Le Corbusierovo viđenje pejsažne arhitekture  7.8. Autori i njihova djela te “filozofija” u razdoblju do 1980‐ih godina   

Secesija 

secesija i perivoji 

‐pokret u umjetnosti na prijelomu 19. i 20. stoljeća 

‐ modern style,art noveau 

  style nouille, style guimard 

  modernismo 

  stile liberty,stile floreale,  

  jugendstil,sezession 

‐ 3.4.1897. ‐ 19 bečkih umjetnika  ‐wiener sezession 

‐ Joseph August Lux – umjetnost vrtova je najočitija i najradosnija negacija divlje prirode  

                                       umjetnost stvara antitezu prirodi 

 

bečka secesija 

‐ slikarstvo: Gustav Klimt: drvo života – stilizirana biljna dekoracija 

‐ Joseph Maria Olbrich (jedan od utemeljitelja bečke grupe sezession) ‐  novi vrtovi svjetlosnog čuda 

boja razvijaju se s nucleusom iz kojeg  proizlaze,nucleus kuće 

 

     

Beč je krajem 19. stoljeća bio prepun historicistiĉkih i romantiĉnih vrtova i perivoja. U posljednjem desetljeću 

19. stoljeća secesija donosi novu ideju perivojne arhitekture koja je najprije započela u malim vrtovima 

stambenih kuća i vrtovima višega građanskoga sloja, a zatim se proširila i na javne gradske prostore. Poticaj 

secesijskim vrtovima nije više ideal prirode, već ideja perivoja kao isključivo čovjekove kreacije. Secesija shvaća 

perivoj kao duhovnu i umjetničku kreaciju vanjskoga prostora koji stoji u određenom odnosu prema arhitekturi, 

a ne kao imitaciju prirode. Takvo shvaćanje približava se ideji perivoja u renesansi, pa i baroku, a daleko je od 

ideje pejsaţnog i romantičnog perivoja. 

Secesijski vrt arhitektonski je oblikovan sekvencama geometrijskih prostora. Geometrijski ornament, 

karakterističan za umjetnost secesije, nazočan je i u perivojnom oblikovanju. On je jednostavan i najčešće se 

svodi na kuglasto šišani grm, šišanu živicu i drveće sađeno po načelima geometrijske tlocrtne kompozicije. 

Jedinstvo kuće i vrta, koje je prvi put postignuto u talijanskom renesansnom perivoju, prisutno je i u perivojnoj 

arhitekturi secesije. Secesijski je vrt vanjski prostor stanovanja, mjesto susreta, boravka i rada. Ideja o vrtu kao 

proširenju kuće iskazuje se razbijanjem unutrašnjih i vanjskih prostora arkadama, lođama i terasama. Vrtne 

arhitektonske građevine su brojne. Često su secesijski vrtovi ispunjeni građevinama (paviljoni, sjenice, klupe, 

niše i sl.). 

Iako u razdoblju secesije nije izveden ni jedan javni gradski perivoj, napravljeni su brojni projekti i studije koji 

govore o shvaćanju perivojne arhitekture. U svim tim studijama vidljiv je otklon prema formalizmu i geometriji 

vanjskih prostora, što je osobito vidljivo u velikim utopijskim projektima Otta Wagnera (Idealni plan za XXII. 

Bezirk (okrug), plan za uređenje Karlsplatza u Beču ili prijedlog za novu bečku Akademiju). U svojim projektima 

Wagner nasade shvaća kao arhitektonske elemente kojima oblikuje grad. 

 

1. vila Wagner 1888. 

     

2.vila Wagner 1912. 

   

 F.Schwarz: vrt obiteljske kuće 1911. 

 

idealni plan za XXII. Bezirk (Beč, 1911.), Otto Wagner 

  

 

Park Guell (jel ovo secesija ili moderna?! ili oboje?) 

‐ Antoni Gaudi (Barcelona, 1900.‐1914.) 

‐ originalni park, u brdovitom djelu Barcelone 

‐na brdu El Carmel u dijelu grada Gracia 

‐isprva je ideja grofa Eusebija Guella bila napraviti projekt stanovanja 

‐inspiriran Garden city movementom iz Engleske 

‐ intuitivna filozofska i arhitektonska koncepcija 

‐veliki utjecaj maurske kulture, mnoštvo mozaika 

‐ središte je vrtni grad u obliku otvorenog kazališta 

‐hipostilna dvorana dorskoga reda, na njenom krovu se nalazi otvoreno kazalište, perivojni trg 

‐ mnoštvo detalja, keramičke klupe...  

‐zaštita UNESCO‐a 

 

    

 

 

 

 

 

modernizam 

 'internacionalni stil' 

‐ moderna umjetnost je eksperimentalna i ruši konvencije 

‐ James Joyce : Ulysses ‐ knjige koje ne pričaju priču 

‐ Jonh Cage – muzika bez glazbenih instrumenata 

‐ Mark Rothko – slike bez subjekta 

‐ Duschamp – skulpture kao nađeni objekti; „fontana“ 

‐ arhitektura – funckionalizam; kada nešto služi svrsi onda je lijepo 

 

izvori i uzori moderne pejsažne arhitekture 

Nikolaus Pevsner ‐ korijeni modernizma u arhitekturi 

‐ napad na povijesne stilove (Art Nouveau) 

‐ socijalna uloga arhitekture (Arts&CraftsMovement – društvena obaveza umjetnosti je stvaranje korisnoga) 

‐ tehnološke i inženjerske inovacije 19. stoljeća 

‐ funkcionalnost, znanstvena racionalnost, inženjerska logika 

20.st. 

‐ znanstvena otkrića  

‐ novi materijali u arhitekturi 

‐ napredak u industrijoj proizvodnji  

‐ nova prometna sredstva 

 

aforizmi modernizma 

‐louis sullivan: form follows function 

‐le corbusier: house is a machine for living in 

‐adolf loos: ornament is excrement 

‐mies van der rohe: less is more 

 

Modernizam kulminira kao “Intrenacionalni stil” ‐ 1931. HENRY RUSSELL HITCHCOCK I PHILIP 

JOHNSON ostvaruju izložbu o Modernoj Arhitekturi u Muzeju moderne umjetnosti u NY  

U katalogu izložbe se kaže: “ Internacionalni – suvremeni stil je jedinstven i inkluzivan, nije 

fragmentan i kontradiktoran “ 

NE PRIZNAJE SE GENIUS LOCI – nevažni su kultura, klima i prostor, bitno je da arhitektura funkcionira 

kao fleksibilni zatvoreni prostor. 

 

modernizam i perivojna arhitekura 

Jedan je od najvećih nedostataka moderne je u tome što nije dovoljno vrjednovala perivoje. Usprkos kućama 

F.L. Wrighta, R. Neutre i mnogih drugih koje su postigle sklad s prirodom, unatoč impresivnim perivojima R. 

Burlea Marxa i drugih pejsažista i pejsažnih arhitekata, u usporedbi s drugim kulturno‐povijesnim razdobljima 

moderna nije u pejsažnoj arhitekturi ostavila u nasljeđe ono što je mogla. Ona djela moderne perivojne 

arhitekture koja cijenimo ipak su pojedinačni slučajevi i rezultat stava i kreacije pojedinaca, a ne cijeloga 

pokreta. Da europska moderna nije odviše marila za perivojno oblikovanje, djelomično je kriv i Bauhaus, koji je 

ostavio perivojnu arhitekturu izvan svojih teorijskih razmišljanja, smatrajući da pejzaž nije umjetnost. Zbog 

takva odgoja arhitekti nisu osobito cijenili perivojnu arhitekturu pa se, osim rijetkih iznimaka, nisu njom ni 

bavili. Ona je zbog toga ostala prepuštena vrtlarima odgajanim na tradiciji romantizma i eklekticizma 19. 

stoljeća. Zato ne začuđuje što perivojna arhitektura 20. stoljeća nije ostavila u naslijeđe ostvarenja kakva je 

mogla i trebala. 

modernizam i perivojna arhitekura – osnovna obilježja 

Osnovni motiv moderne nije više estetika i ornamentalnost, već prije svega funkcionalnost. Grad 20. stoljeća trebao je omogućiti svim stanovnicima zdrav, udoban i funkcionalan život u artificijelnom pejsažu koji se ne pojavljuje u obliku pojedinačnih perivoja u tkivu grada, već kao jedinstveni sustav gradskih gajeva isprepletenih s izgradnjom. Moderna je sugerirala postavljanje zgrada u prirodni pejsaž, a gdje njega nije bilo trebalo ga je umjetno načiniti. Rezultat uspješnih ostvarenja bio je blizak engleskom pejsažnom perivoju. Takve parkovne površine trebale su djelovati kao socijalni gradski prostori. Međutim, zbog zanemarivanja oblika te prevelikog zahtjeva za jednostavnošću i malenim troškovima održavanja, modernistički parkovi često su se svodili na velike travnate površine koje su bile lišene perivojnog oblikovanja, ostavljajući dojam oblikovnoga siromaštva. Kao paradoks funkcionalizmu, moderne gradske parkovne površine postale su često zelene pustinje, uglavnom bez funkcije.  Europa i cijeli američki kontinent nositelji su moderne perivojne arhitekture. U španjolskoj je arhitekt Antonì Gaudì poĉetkom 20. stoljeća kreirao originalan perivoj Güell u Barceloni, koji ilustrira intuitivnu filozofsku i arhitektonsku koncepciju. Idealizaciju prirode u savršenu odnosu s funkcijom i arhitekturom postigao je arhitekt Gunar Asplund s grobljem Woodland u Stockholmu. Park Bos u Amsterdamu iz 1934. arhitekta C. van Eesterna  originalno je djelo, prvi rekreacijski park u Europi koji je postao model gradskim perivojima, osobito nakon 

Drugoga svjetskog rata.  

 

 

MODERNISTIčKI PERIVOJ  

‐funkcija i utilitarnost  

‐omogućuje sunĉevo svjetlo i poglede  

‐konceptualna jednostavnost  

‐izbjegavanje aksijalnosti i monumentalnosti  

‐geometrija nasuprot prirodnom materijalu 

‐potpuno izuzeće cvijeća  

‐mogućnosti za aktivnosti, relaksaciju i rekreaciju  

‐koncepti planiranja na razini grada, susjedstva i javnih pejsaţnih prostora 

 

 

 

 

 

 

 

 

aksiomi moderne perivojne arhitekture, Marc Treib 1993  1.Negiranje povijesnih stilova. Izraz moderne arhitekture proizlazi iz racionalnog pristupa uvjetima      koje stvara industrijsko društvo, smještaj i program.  2.Briga za prostor, a ne za uzorak –izvođenje modela izravno iz moderne arhitekture      Ljudi žive u volumenima, a ne u ravninama (G. Eckbo) 3.Perivoji i vrtovi su za ljude. Ljudi, a ne biljke su najvažnija stvar u vrtovima. Svaki perivoj je      pozornica, a svaki je stanovnik glumac. 4.Destrukcija osne kompozicije. Moderni krajolik je višeslojan i smnogo usmjerenja.  5.Uporaba biljaka zbog njihovih pojedinačnih botaničkih svojstava i skulptorskog  doživljaja. To      predstavlja “znanstvenu” i “ekonomski opravdanu” uporabu biljaka.  Moderni perivoji su pretežito      bez puno boja.

stockholmska škola pejsažne arhitekture 1930.‐ih godina ‐1930. Svjetska izložba u Stockholmu 

‐ perivoji prepoznati kao važan element urbanističkog planiranja 

‐1936. osnivanje Gradskog odjela za perivoje (Oswald Almqvist; Holger Blom) 

‐ stockholmska škola –„svi su perivoji priroda“ 

‐ estetika proizlazi iz prirodnog okoliša kakvog nalazimo u okolici 

‐ socijalna uloga perivojne arhitekture 

‐ perivoji kao neizostavni dio novih dijelova grada 

‐ prepoznati mogućnosti lokacije, paziti na ono što već postoji, poboljšati prirodu 

  biranjem i pojednostavljivanjem 

‐ uvijek misliti na praktične zahtjeve (funkciju) pojedinih perivoja 

‐ arhitekt Gunar Asplund: groblje Woodland u Stockholmu 

‐Holger Blom   (stockholm park program 1938.) 

‐ perivoji – prekidi u gradskom tkivu,donose zrak i svjetlo 

‐ određuju granice između djelova grada te omogućuju prepoznatljivost svakog dijela 

‐ omogućuju:  rekreacija, šetnja, odmor, šport, igra...    građanima svih dobi 

‐ mjesta okupljanja,koncerti, prosvjedi, zabave... 

‐čuvaju prirodu i kulturu 

 

 

Gunar Asplund: Woodland Cemetery Stockholm 

     

       

 

 

 

 

 

roberto burle marx  ‐brazilski umjetnik, najbolje je prikazao i obilježio perivojnu arhitekturu 20.stoljeća 

‐ živio je i podizao perivoje daleko od Europe, pa njegova originalna perivojna umjetnost nije našla  

  dovoljnog poticaja na europsku tlu, ili je pak iskrivljeno prenesena i izazivala suprotan učinak 

‐ slikar, kipar, dizajner tekstila i nakita, scenograf, biolog i pejsažni arhitekt  

‐ modernističko slikarstvo kao ishodište perivojnog dizajna 

‐ sve je ove umjetnosti ujedinio i izrazio ih u perivojnoj umjetnosti 

‐ za njegove perivoje prepoznatljivi su: oblik, boja, ritam i svjetlost 

‐ promatrač ih doživljava kao apstraktno slikarstvo, a oni to i jesu, jer za njega je perivoj umjetnost 

 ‐ od 1932. godine, kada je napravio prvi vrt, do 1990.‐ih godina izveo je nekoliko stotina perivoja 

 ‐ među posljednjima su krovni vrtovi muzeja Beaubourg u Parizu i Banke Safra u sao Paolu (1982.).  

  

‐ ostali poznati perivoji jesu vrtovi obiteljskih kuća:  

vrt kuće A. Kronfortha u Theresopolisu (Rio de Janeiro)    

vrt kuće O. Monteiro u Petrópolisu (Rio de Janeiro)  

vrt obiteljske kuće Burton Tremaine u Santa Barbari (California, 1948., autor kuće Oscar Niemeyer) 

  

 

‐perivoji 

perivoj Botafogo (1954.)  

vrt bolnice Larragoiti (1957.) Rio de Janeiro 

 Parco del Este u Caracasu (1957.) 

perivoj Ministarstva vanjskih poslova u Braziliji  

  

perivoj Ministarstva obrane u Braziliji 

  

 

 botanički i zoološki vrt u Braziliji (1965.) 

 plaža Copacabana u Rio de Janeiru: Avenida Atlantica (1970.) 

        

 

 

 

 

Le Corbusierovo viđenje pejsažne arhitekture „Moderno društvo napustilo je svoj prirodni okoliš. U umjetno stvorenom okolišu jedan od zadataka 

je i stvaranje prirodnih uvjeta za život”. 

 

‐pejsažni prostori ne promatraju se kao ukras grada već kao važan psihološki, socijalni te ekološki  

  (sanitarni) element planiranja grada. 

‐postavljanje zgrada u slobodni pejsaž ‐ tamo gdje on ne postoji treba ga umjetno stvoriti, ali tako da  

  izgleda kao prirodni 

‐ kuće se postavljaju “iznad” pejsaža, a zamisao da ne treba intervenirati u okolišu dovedena je do   

  ekstrema u ideji da se zauzeti okoliš “vrati” u obliku krovnog vrta. 

‐ Ville Contemporaine i  La Ville Radieuse,1931. – utopijski projekti 

 

 

 

Ville Contemporaine – 60‐katni križni neboderi u centru sa stanovima i uredima za bogatije, a zig‐zag zgrade u zelenom okolišu raspršene oko centra. sam centar je središte prometa 

    Ville Radieuse – linear city, načela po kojima je stvorena Brasilia, podloga za Atensku povelju 

   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

autori i njihova djela te “filozofija” u razdoblju do 1980‐ih   

1925 ‐ internacionalna izložba dekorativne umjetnosti i moderne umjetnosti u Parizu 

‐ grad svijetlosti 

‐ izloženo drveće od betona  (R. Mallet‐Stevens) 

  

‐ prvi pokušaji stvaranja modernog vrta, simetričan ali ne i klasičan (Gabriel Guevrekian) 

perzijski, kubistički vrt, vrt vode i svjetla 

          Art Deco vrt                              kubistički vrt                                    Villa Noailles (Hyeres, Fr.) 

 

 

 

prvi val modernizma fletcher steele  

‐ vrtovi su prostori za djecu i ljubavnike 

‐prijelaz iz formalizma secesije u modernizam  

  

 blue steps                                     rose garden                                             ancrum house,1925.,delhi,ny 

 

thomas church 

‐ donnell garden, sonoma, ca 

‐  autor 2000 vrtova,„ vrtovi su za ljude“ , poslijednji tradicionalni i prvi moderni pejsažni arhitekt 

     

christopher tunnard 

‐ piše manifest o modernoj perivojnoj arhitekturi 

‐gardens in modern landscape 1938 

‐ funkcionalizam preuzet direktno iz modernog pokreta u arhitekture, oduševljenje japanskom 

tradicijom (occult balance‐skrivena ravnoteža) 

‐ vrt je umjetničko djelo i to apstaktna umjetnost 

‐ bentley wood house, uk 

 ‐ newport, usa 

  

drugi val modernizma garrett eckbo  

‐ pejsažni arhitekt ispunjava prazninu između arhitekta,inženjera i prirode 

‐knjiga: landscape for living 

 bay lido building pocket park 

 fulton mall , fresno 

 

  

 

 

 

 

 

dan kiley 

‐ veza arhitekture i pejsažne arhitekture je stvorena ljudskim mjerilom 

‐ moderno i arhaično ‐ crta i mreža 

‐ irwin miller house(arhitekt saarinen) 1957. 

                  

               lawrence halprin  

‐ metafora kao interpretacija prirode,voda kao osnovna tema perivojne arhitekture,temelj perivojnog 

dizajna ne treba biti priroda već čovjek sa svojim osjetilima 

‐ plaza auditorium, portland, oregon                         lovejoy plaza,portland, oregon 

 maguire gardens,los angeles central library 

  

carl theodore sorenson 

‐arhus  sveučilište,danska;       sverige riksbanken, stockholm 

 gunnar asplund 

‐ woodland cementary/ stockhlom 

 

 g.n.brandt 

‐ mariebjergkirkegard, kopenhagen  

 

Mariebjerg Cemetery is laid out in a tight, schematic grid pattern over an area of just over 25 hectares. A 

network of wide avenues cut through the cemetery and long, metre‐high hedges subdivide the area. 

Each of the resulting spaces contains an interpretation of a characteristic part of the Danish landscape, 

ranging from dense woods and glades, over ditches, meadows, fields and overgrown slopes to well‐nursed 

garden settings. 

  

cornelis van eesteren i (jacoba mudler) 

bos park, amsterdam  

na močvarnom području,modelirano zemljište,zajednički prostori izrezani iz šume,oblik slijedi funkc. 

MODERNISTIČKI PROTOTIP ŠPORTSKO REKREACIJSKOG PARKA 

  

 

 

 

 

 

1950‐1960 ‐ urbanistička uloga pejsažne arhitekture 

‐ ekološki i umjetnički pristupi 

 

EKOLOŠKI PRISTUP 

IZVORI ‐ IDEJA VRTNOGA GRADA 

             ‐ HISTORICISTIČKA VRTLARSKA TRADICIJA  

             ‐ URBANIZAM MODERNE 

METODE ‐ EKOLOŠKI I BIOLOŠKI KRITERIJI  

                 ‐ IZOSTAJANJE DIZAJNA (“DIZAJN JE POSLJEDICA EKOLOGIJE”)  

                 ‐ DOKAZIVANJE DA JE PEJSAŽNA ARHITEKTURA ZNANOST 

REZULTAT ‐ IZOSTANAK PROJEKTIRANJA  

                   ‐ “OZELENJAVANJE”  

                  – EKOLOŠKO “ZELENILO” ‐ M2 / STANOVNIKU 

AGENDA ODRŽIVOSTI 1992. ‐ POBOLJŠANJE KVALITETE ZRAKA  

                                                   ‐ ODRŽAVANJE ČISTOĆE VODA  

                                                   ‐ ODRŽAVANJE MIKROKLIME  

                                                   ‐ NASADI NISU LUKSUZ 

 

UMJETNIČKI PRISTUP 

IZVOR ‐ VIŠETISUĆLJETNA TRADICIJA PERIVOJNE UMJETNOSTI (PERIVOJ = UMJETNIČKO DJELO) 

METODE ‐ TRAGANJE ZA IDENTITETOM 

                 ‐ TRAŽENJE SIMBOLIKE I DIZAJNA  

                 ‐ SHVAĆANJE PERIVOJA KAO UMJETNOSTI 

REZULTAT ‐ PONOVNO ROĐENJE VRTA/PERIVOJA  

                   ‐ ZANIMANJE ZA PERIVOJNO OBLIKOVANJE 

                   ‐ POVRATAK PROJEKTIRANJA U PERIVOJNU ARHITEKTURU 

                   ‐ POVRATAK ARHITEKATA PERIVOJNOJ ARHITEKTURI 

 

alan ruff 

‐ principi ekološkog pristupa 1979 

‐biljke su funkcionalno strukturalni elementi a ne dekorativni 

‐ sadi se da bi se što prije dobio dojam šume,a ne zbog vizualnog efekta 

‐pejsaž je prostor korištenja a ne promatranja 

‐pejsaž je jeftin,kako cijena održavanja pada,tako raste društvena dobit 

‐sloter park, amsterdam 

  

 

 

 

 

‐alvar aalto,maison louis carre                    alvar aalto knjižnica helsinki 

                                                        manje je više ili zelene pustinje? 

robert royston 

‐ prvi krovni vrt 

‐kvalitetan dizajn dječjih igrališta 

‐reservoar,piedmont, usa;  

   mitchell park, palo alto, usa 

 hideo sasaki 

‐zalaže se za interdisciplinarnost u planiranju 

deer &company, usa 

    

‐ green acre pocket‐park, nyc; 

  

m.paul friedberg 

‐peavey plaza, minneapolis 

     

‐jacobs riis plaza, manhatten plaza 

SUVREMENA PERIVOJNA ARHITEKTURA 

 

8.1. opća obilježja perivojne arhitekture kraja 20. i početka 21. stoljeća  

8.2. martha schwartz – primjeri i obilježja njene perivojne arhitekture  8.3. bernard tschumi i njegov značaj u perivojnoj arhitekturi  8.4. parc la villette – autori, nastanak, arhitektonsko‐perivojna obilježja, sadržaji  8.5. parc bercy u parizu – urbanistička i perivojna obilježja  8.6. parc andré citroën u parizu – arhitektonsko‐perivojna obilježja, sadržaji  8.7. barcelonski model javnih prostora – perivoja i perivojnih trgova krajem 20. st.  8.8. iba emscher park u njemačkoj – nastanak, obilježja, ciljevi uređenja  8.9. navedi neke autore i njihova djela te “filozofiju” u periodu od 1980‐ih godina   

suvremena perivojna arhitektura 

U perivojnoj arhitekturi kraja 20. stoljeća (1980.‐e i 1990.‐e godine) prisutne su dvije temeljne koncepcije ‐ 

EKOLOŠKA i UMJETNIČKA. Dok je ekološka zamisao bila prisutna nekoliko desetljeća, umjetnički pristup 

perivojnoj arhitekturi počeo se snažnije oblikovati 1980‐ih godina. 

 

Ekološka koncepcija pejsažnog oblikovanja vuče svoje korijene iz razdoblja moderne, kada perivojna arhitektura 

nije bila osobit predmet zanimanja arhitekata i umjetnika, pa je logična posljedica da se ona počela promatrati 

biološkim i ekološkim kriterijima. Tome su posljednjih desetljeća pridonijeli i brojni ekološki problemi. 

Međutim, zaštita prirode i ekologija, usprkos mnogom zajedničkom, ipak su različit problem od perivojne 

arhitekture. Teoretičari ekološke koncepcije odgojili su brojne pejsažiste koji nisu gradili ni kreirali nova djela, 

već su se izgubili u ekološkom pokretu dokazujući da je pejsažna arhitektura ponajprije znanost i da oblikovanje 

proizlazi isključivo iz ekologije. Minimaliziranje oblikovanja u ekološkom pristupu perivojnoj arhitekturi dovelo 

je do udaljavanja od osnovnih načela perivojne umjetnosti, kreacije i priznavanja perivoja kao umjetničkoga 

djela, što je on oduvijek i bio. Rezultat ekološkoga gledanja na perivojnu arhitekturu amorfni su pejsažni 

prostori koji mogu imati rekreacijsku, ekološku ili mikroklimatsku funkciju, ali su bez arhitektonske i umjetničke 

rezonance kao doprinosa slici ulice i grada. 

 

Osamdesete godine 20. stoljeća u perivojnoj su arhitekturi obilježene traganjem za identitetom, za novim 

izrazom i novim mogućnostima, za potvrđivanjem i dokazivanjem kontinuiteta koji smo u 20. stoljeću prekinuli, 

a bio je stoljećima nazočan u arhitekturi i umjetnosti perivoja. U nastojanju za reafirmacijom perivojne 

arhitekture, krajem 20. stoljeća u svijetu su se pojavile različite tendencije ‐ više kao pojedinačni pokušaji nego 

kao već definirani pokreti, a još manje kao novi stil. Zajedničko je svim tendencijama umjetničke koncepcije 

traženje simbolike i postizanje efekata oblikovanjem. U ostvarenjima perivojne arhitekture prednjače SAD (bizarnost, provokativnost i geometrijsko oblikovanje), ideju perivojnih trgova afirmirala je Barcelona, a 

dekonstruktivizam u perivojnoj arhitekturi predstavljen je pariškim perivojem La Villette. 

 

‐ kraj 20.stoljeća (1980te i 1990te)‐ prisutne su dvije koncepcije  ‐ ekološka i umjetnička 

‐ ekološka koncepcija vuče svoje korjene u modernizam, pojačana ekološkim problemima danas 

‐ pitanje  je li perivojan arhitektura znanost ili umjetnost 

‐u ekološkom konceptu izostaju kreacije, stvaranje doživljaja 

‐ekološki perivoji imaju rekreacijsku, ekološku ili mikroklimatsku funkciju ali im fali ono nešto 

‐1980‐ih ‐ traganje za identitetom, za novim izrazom 

‐teži se stvoriti nekakav efekt, začudnost 

‐dekonstruktivizam je predstavljen perivojem La Vilette  

 

Marta Schwartz 

‐ landscape arhitektica rođena 1950. 

‐ umjetnica s velikim zanimanjem za javne prostore 

‐ ona gradi zajednicu sa inteligentnim, a opet neobičnim dizajnom 

‐ ističe da pejzažni arhitekti moraju biti hrabri i imaginativni 

‐ radila je  instant vrtove s nebiljnim materijalima (The splice garden, Cambridge, MA; 1986.) 

 

Rio shopping centar (Atlanta, Georgia; 1988.) 

    

Jacob Javits Plaza (NY, 1996.) 

  

Gifu Kitagata ( Japan, 2000.) 

    

Grand canal square (Dublin, 2007.) 

    

Children discovery centre (Damask, Sirija; 2009…) 

  

 

 

 

Bernard Tschumi  

‐ švicarski arhitekt, radi i živi u NY i Parizu 

‐ arhitekt izabran na 1.natječaju za gradski perivoj ( Parc de la Villette) 

‐ dekonstruktivist 

‐parkom la Villette je otvorena nova stranica u povijesti perivoja 

 

 

 

 

 

Pariz 

‐ 1983 ‐ započinje projekt obnove istočnih predjela Pariza  

‐ Francois Mitterand, Jacques Chirac, Bernard Rocher 

‐ stvaranje novih stambenih četvrti/ poboljšanje postojećih, kreiranje i  uređenje javnih  

  prostora, kreiranje i uređenje perivoja, opremanje prostora javnim sadržajima... 

 

Parc la Villette  

‐okarakteriziran je filozofskim tonom, humorom, bojom i iznenađenjem 

‐nastao je 1983 god. kao prvi od tri parka te ujedno i jedan od velikih projekata poboljšanja grada     

  predsjednika Francoisa Mitteranda.  

‐ trebao je zadovoljiti nekoliko kriterija: 

    1 povezati grad i park 

    2 biti fluidnog dizajna 

    3 odgovarati raznim narodnostima imigranata koji žive u Parizu 

    4 biti dobro organiziran 

‐ na natječaju za projekt parka 1983 god. među 472 natjecatelja iz 37 zemalja nagrađen je arhitekt  

  Bernard Tchumi  (druga nagrada OMA) 

‐ to je bilo po prvi puta da je izbor projektanta velikog gradskog parka prepušten međunarodnom  

   natječaju 

‐ park je otvoren 1987 god. a zauzima površinu od 33 ha, a zajedno sa Muzejom i Nacionalnim  

  Centrom za znanost zauzima 55 ha 

‐ park je namijenjen raznim korisnicima, te nudi niz sadržaja (može se koristiti za šetnje sa psom,    penjanje po stablima, promatranje biljaka, igranje nogometa, slušanje bendova, gledanje projekcija ili samo 

  sunčanje na travnjaku) 

 ‐ u sklopu parka nalazi se Muzej znanosti, koncertne dvorene, međunarodno kazalište francuskog    jezika, kino, velika dvorana i ostalo. ‐ predstavlja znanstveni, tehnološki park, prostor namijenjen raznim aktivnostima sa naglašenom  

  filozofskom zamisli. Osmišljen je više kao kulturna građevina nego kao kreacija prirode. 

‐ tako je nastao svjetski park, koji se sastoji od više elemenata te nudi program kulturnih, zabavnih i  

  rekreativnih sadržaja. Oslanja se na ideju dekonstruktivizma o raščlanjenju u arhitekturi te daje uzor  

  za nove parkove 21.stoljeća 

‐ Strukturni elementi parka su vizualne točke, linijski potezi, slobodne površine.  

‐ crveno obojene instalacije tzv. folly neobičnog su izgleda i bez konkretne utilitarne  namjene.  

   Predstavljaju vizualne točke i polazišta imaginarne mreže. Instalacije predstavljaju vrstu  

  mehanizacije 21. stoljeća i svaki kubični oblik (10x10x10m) može se koristiti u razne namjene kao što   

  su: kafe bar,  mjesto za proučavanje astronomije, igrališni prostor za bicikliranje djece niz rampu i sl. 

‐Linijski potezi iskazani su ravnim šetnicama koje prolaze kroz park i povezuju centre aktivnosti. 

Jedna od šetnica ima vijugavu nadstrešnicu 

‐ krivudave šetnice povezuju tematske vrtove. Jedan od najpoznatijih je Bambusov vrt kojeg je 

dizajnirao Alexandre Chementoff. Među ostalim tematskim vrtovima u parku su prisutni: Vrt 

ogledala, Vrt vjetrova, Vrt magle, Vrt spokoja, Vrt dječjeg druženja, Vrt otoka, Vrt zmaja i ostali. 

 

  

       

    

 

 

Parc Bercy (Paris) ‐ 1993.‐1997. ‐B. Huet, J.P. Feugas, B. Leroy,  Madeleine Ferrand ‐ spojen mostom preko Seine s Nacionalnom Knjižnicom ‐ nastao je na mjestu starih skladišta vina te zauzima površinu od 14 ha ‐ sačuvano kako bi se sačuvao duh prostora:     stabla stara po 200 godina, vinograd     nekadašnja popločenja sa tračnicama (kojima se grožđe dopremalo od vinograda do vinarije) ‐ tri vrta: romantični, parterni, livade ‐ romantični vrt ‐ sa karakterističnim ruševinama, jezerom i jezerskim paviljonom                              ‐ okružen je kolekcijom stabala (breze, vrbe, bor,…) ‐ specifičnost mjesta je da se nalazi sa dvije strane ceste Joseph Cassel te da su prostori povezani sa    dva metalna nadvožnjaka  ‐ u središtu tematski vrtovi: ružičnjak, labirint sa rezanom tisom, mirisni vrt, povrtnjak, vinograd... ‐ na terasi (8m visine) ‐ stabla limete ‐ vizualna i zvučna barijeru prema cesti Georges Pompidou                                         ‐ terasa se proteže duž parka , vidikovac prema rijeci Seni  ‐ kuća vrtlarenja 'La maison du Jardinage'‐ razne informacije o vrtlarenju te povrtnjak u kojem    školska djeca pariza prakticiraju uzgoj biljaka  ‐ široki travnjak ispresijecan šljunčanom šetnicom, paviljoni mjestimično su raspoređeni parkom  ‐ na jugu parka (granica sa Senom)‐ skulpture ljudi različitih etničkih skupina.  ‐ pista za skateboard, kuća vjetrova, umjetni kanjon, uzvisina sa koje se kaskadno spušta voda i dr. ‐ Omnisport Arena na sjeveru, muzej cinema 

 

  

    

Parc André Citroën ,Paris 

‐ 1985. ‐ 1992.,  

‐ 14 ha 

‐arhitekti: Patrick Berger, Laurence Feveile, Jean Galiano 

‐pejsažni arhitekti: Gilles Clement, Jean‐Francois Jodry, Alain Provost 

‐ nastao je 1985.god.na mjestu nekadašnje tvornice automobila Citroen u JZ dijelu Pariza 

‐park je nastao sa ciljem stimuliranja urbanog razvoja južnog pariza  

‐ dizajn parka je formalan i manje apstraktan nego dizajn u parku de La villette  

‐od pristaništa na Seini uzdiže se niz plitkih redova koji vode širokim stepeništem do centralnog  

  pravokutnog travnjaka 

‐ sa lijeve strane nalazi se niz tematskih vrtova a sa desne kanal sa kaskadama 

‐ na početku travnjaka smješten je vodeni parter sa fontanama  

‐ nasad gustog stabala magnolia grandiflora  ‐ dijagonalna os koja prolazi uz rub vodenog partera, pa  

  kroz živicu graba te završava u tematskom crnom vrtu 

 

‐ tematski vrtovi – vrtovi budućnosti, naglašenog simbolizma, svaki od njih vezan je za određenu boju  

   metala, kao i za neke druge elemente kao što su dan u tjednu i godišnje doba.  

srebreni vrt  ‐ jedan od najinteresantnijih tematskih vrtova ‐ zasađen je vrstama srebrnkasto plavkaste boje ‐ po srebrenkastom šljunku razmještene su srebreno sive ploče za hodanje  vrt pokreta  ‐ zasađen je gusto prikazujući vremenske promjene tokom procesa formiranja vrta.  jardinblanc, jardinnoir, vrt stijena , vrt preobrazbi, vrt mahovine 

 

‐ staklenici, parterre, peristil s fontanama, dvorište, peristil s biljkama, kanal i špilja, diagonala, , 

vodena barijera, porte duterme, vrt pokreta,viadukt 

‐ fontane u obliku vodometa, letovi balonima iznad parisa,rekreacija, biciklizam, đogiranje...  

    

 

        

        

           

 

 

 

 

barcelonski model javnih prostora  

‐ projekt recikliranja i preobrazbe javnih prostora 

‐ urbana obnova Barcelone započinje nakon diktature generala Franca 

‐ '79 Oriol Bohigas imenovan gradskim vječnikom za urbanizam 

‐ svaka gradska četvrt treba svoju dnevnu sobu 

‐ '80 te urban design offices – za pojedine gradske četvrti 

‐ '92 olimpijske igre, nekoliko ureda 

‐ Barcelona se istaknula s nekoliko perivojnih trgova 

‐ novi tip perivojne arhitekture izrasle na tradiciji engleskoga skvera  

 

vrste javnih prostora 

‐ kamene sobe‐ dnevna soba za određeni dio grada, za sastanke i slučajne susrete, trg s namještajem 

‐ šljunčani trgovi ‐ naglasak na prostorima za odmor i dječju igru 

‐ perivoji kao gradske oaze ‐ perivoji raspršeni po cijelom gradu, uvijek sadrže vodu i prostor za igru  

‐ šetališta‐ mjesta za odmor i predah u sredini velikih avenija i bulevara 

‐ pješačke ulice‐ isključivo pješački prostori 

 

 

Parc del Clot 

‐ '88, Dani Freixes, V. Miranda 

      

 

Parc de Joan Miro 

‐'85, A. Solanas, A. Arriola, B. Gali, M. Quintana 

     

 

 

 

 

 

 

 

 

Parc de l'Espanya industrial 

‐ tornjevi željeznice su postali dio gradskog parka, postavljeni prema jezeru kao ratni brodovi 

‐ '85, Luis Pena Ganchegui, F.Rius 

 

     

 

Plaza Harry Walker 

‐ '99, M. Quintana 

  

 

 

 

 

 

 

 

Parc de l'estacio del nord 

‐ na području nekadašnje željezničke postaje u barceloni 

‐ skulpture američkog kipara B.peppera 

‐ '92, a.arriola, C.Fiol, E. Pricas 

        

    

 

Parc central de Nou Barris 

‐ (u 2 faze)'97 –'03;  Carme Fiol, Andreu Arriola 

‐ 16 ha 

‐ inspirirani Picassom 

‐ objedinili su prostore oko bivših bolnica Santa creu i Santa paul 

‐ uvršten je i jedan stari akvedukt, jezera se prelaze mostovima, drvene platforme... 

‐ žarišna točka cijelog područja 

   

      

 

 

IBA emscher park u Njemačkoj  

‐ 60 tih ‐ zatvarenje rudnika u Ruhru 

‐ IBA – državni program za ekonomsku, urbanu, soci., arh. i kult. reorganizaciju ruhrske oblasti 

‐ 1989.‐1999.god ,savezna država sj.rajna‐westfalia 

    pretvorba iz industrijskog u uslužno gospodarstvo  

    područje obuhvaća 17 gradova u ruhrskojregiji 

    10 godina (1989.‐1999.),  (to get things going and then leave the stage) 

   100 pojedinačnih projekata 

    5 milijardi dm (privatni i javni novac, puno više privatnog novca za razliku od francuske)  

    preko 60 međunarodnih natječaja, oko 4000 ljudi uključenih u projekt 

5 ciljeva projekta 

1 očuvanje preostalog neizgrađenog prostora 

2  povezivanje razmrvljenih neizgrađenih prostora  

3 prenamjena preostalih područja u pejsažne površine 

4 regionalni i lokalni pojedinačni dugoročni projekti 

5 održavanje i upravljanje novim javnim prostorima putem regionalne udruge 

 

‐ park je sastavljen od pojedinačnih dijelova kao odgovor na potrebe suvremenog društva koje se  

  uglavnom sastoji od pojedinaca: nezavisni layeri koji se preklapaju, od kojih svaki nudi svoj scenarij 

 

‐Duisburg‐Nord lanscape park; Latz&partner 

‐ land art projekti 

  umjetnička djela kao orjentiri u prostoru 

  posebna pozornost je posvećena noćnom osvjetljenju novih instalacija i starih pogona 

  > odlagalište šljake s vidikovcem u obliku tetraedra, Bottrop (christ&bollinger) 

  > sanacija odlagališta šljake – Gelsenkirchen, Essen, … 

 

    Gelsenkirchen                                            Bottrop 

 

 

             

  

 

 

 

    

 

 

 

 

 

 

 

*les halles, pariz 

‐ stara tržnica u parizu (1200‐1960.) 

‐ '86 otvoren Forum 

‐ natječaj 2004 javili se svi svjetski studiji (oma, jaen nouvel...) 

‐ prva nagrada Seura + David Mangin 

‐ drugi natječaj 2007,  1 nagrada p. Berger i j. Anziuti 

‐ rezultat kombinacija oba natječaja 

 

 +   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

autori i njihova djela nakon 1980tih 

peter walker 

‐ Toyota museum of art, Aichi 

‐ Sony center, Potsdamer platz, Berlin 

‐ WTC – memorial 2004 (natječaj) – perivoj sa dvije tlocrtne rupe tornejva 

‐ istražuje odnose između kulture i umjetnosti, novog i starog... 

‐ kombinira konceptualno i materijalno 

 

Toyota municipal museum of art 

   Sony center 

 WTC memorial 

mark rios 

‐ chess park pocket, california; grand avenue, l.a. 

 

michael van valkenburgh 

‐ avenue montaigne, paris, france 

‐ vera list courtyard nyc; boston children museum 

 

fernando caruncho    europa 

‐ razumijevanje istoka i zapada,koristi geometriju kao univerzalni jezik svojih pejsaža 

ann whiston spirn    amerika 

‐ vidjeti,korijen ideje,pejsaž je nit koja povezuje cjelinu 

claude cormier     sjeverna amerika 

mijene i boje,umjetničko ali ne lažno,autentičnost,značenje reda u javnom prostoru 

shunmyo masuno    azija 

‐ „ stvaram sa strahom i ljubavlju samorazumijevanja“ 

kongjian yu azija (turanscape – vodeći perivojni ured u aziji) 

‐ tisućljećima je civilizirani svijet pokazivao svoju superiornost i snagu nad prirodom 

‐ sada težimo preživljavanju‐promoviramo i čuvamo prirodu 

maarten arch 

‐ palm jumeirah, dubai 

maher moheb stino   afrika 

‐ tradicija, reuse, oaze 

australija 

‐ reinterpretacija korjena postojanja 

gilberto elkis   južna amerika 

‐ perivojna arhitektura,kao i pejsaž,mora imati tisuću lica 

alex hanazaki  južna amerika 

‐ prožimanje kultura,komprimirana poetika 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

DUHOVNO I MEDITATIVNO – MATRICA KINESKOG I JAPANSKOG PERIVOJA 

9.1. razlike u pristupu pejsažnoj arh u zapadnjačkoj i istočnjačkoj tradiciji 9.2. kineski tradicijski perivoj – filozofska ishodišta i izvori 9.3. opća obilježja kineske perivojne tradicije 9.4. materijali i voda u kineskom tradicijskom perivoju 9.5. tipovi tradicijskoga japanskog perivoja 9.6. kompozicijska obilježja japanske perivojne arhitekture 9.7. elementi kompozicije japanskog vrta  

 

 

zapad vs. istok u pristupu pejsažnoj arhitekturi 

‐ odnos čovjeka i prirode potpuno drugačiji 

‐ čovjek zapada ‐ stvara u prirodi svoju antropocentričnu zamisao svijeta 

                              ‐ donosi svoj svijet u prirodu 

‐ čovjek istoka ‐ ide ususret prirodi sa željom da se stopi s njom 

‐ istočnjačka filozofija: čovjek je dio prirode 

‐ kineski i japanski vrt/perivoj predstavlja pravu prirodu u malom prostoru ‐ kroz apstraktni i  

   artistički izričaj, ne realističnom imitacijom 

 

 

kineski tradicijski perivoj – filozofska ishodišta i izvori 

‐ Kinezi smatraju perivojnu umjetnost jednim od najsavršenijih naslijeđa kineske kulture 

‐ jedna od najstarijih tradicija perivojne umjetnosti na svijetu 

‐ prvi perivoj u Kini napravljen je između 11. i 8. st.pr.Kr 

   (bio je to ograđeni  prirodni krajolik namijenjen kralju za lov) 

‐ perivojna tradicija temelji se na kineskoj filozofiji (konfucionizmu i taoizmu) 

‐ usko je vezana uz slikarstvo, pjesništvo, literaturu, skulpturu i arhitekturu 

‐ taoizam navodi čovjeka na život uskalđen sa prirodom 

‐ tijekom dugoga razvoja kineski perivoj prolazio je različite razvojne etape 

   posuđivanje prirode (do 4. st.pr.K.) 

reproduciranje prirode (4. st.pr.K. – 4. st.) 

pokoravanje prirodi (4.‐8. st.) 

 asimilacija s prirodom (8.‐12. st.) 

reflektiranje prirode (12.‐14. st.) te  

interpretacija prirode i samoga sebe (od 14. st.). 

‐primjeri kineskih perivoja: 

    ⋅ carski perivoji u Pekingu 

    ⋅ perivoji hramova  

    ⋅ „intelektualni“ (privatni, filozofski) perivoji u gradovima Shanghai i Suzhou  

 

   Beijing Zabranjeni grad 

   Suzhou – Master of Net Garden 

      Shangai Yu‐yuan garden (Yu garden), Old City 

 

 

opća obilježja kineske perivojne tradicije 

‐ kineski perivoj ne može se sagledati jednim pogledom s jednoga mjesta kao što je to moguće u     

  europskom renesansnom ili baroknom perivoju 

‐ kozmički dijagram koji pokazuje mjesto čovjeka u prirodi 

‐ u kineski perivoj čovjek mora proniknuti, mora ga shvatiti i tek tada može ga pravilno doživjeti 

‐ pun poruka i likovnih informacija, on čovjeku mora pružiti mir  

‐ namijenjen meditaciji, konverzaciji i čitanju poezije 

‐u  staroj Kini najveću vrijednost nisu postizale slike ili nakit, već rijetko odabrane stijene 

‐ prožimanje interijera i eksterijera važno je obilježje perivoja i arhitekture  

‐ kuća ‐ formalnost, red, simetrija 

‐ perivoj ‐ spontanost, imaginacija 

‐ iz perivoja se doživljava interijer i obrnuto, interijer se dopunjuje i proširuje perivojem 

‐ priroda je beskonačna, a perivoj je ograničen (čak i ograđen) ‐ potrebno je stvoriti iluziju     

  beskonačnoga prostora 

 ‐ to se postiže scenografskim efektima: 

     ⋅ zidovi su skriveni drvećem ili natkrivenim trijemovima 

     ⋅ u zidovima postoje brojni «otvori za vezu» koji povezuju «ono unutra» i «ono vani» link window  

       (kružni (simbol neba, na slobodnim zidovima) ili kvadratični (simbol čovjeka, na građevinama)) 

     ⋅ Iluziji beskonačnosti pomaže «posuđeni krajolik»( jie jing) i zrcaljenje u vodi 

     ⋅ uvijek se skriva svaki početak i kraj 

‐ četiri su glavna elementa kineskoga perivoja: stijene, arhitektura ,voda i biljke 

  (moguće je još dodati cvijeće i vrtni namještaj) 

‐ veličina  i tlocrtna kompozicija nisu presudni za vrsnoću i ljepotu perivoja 

 ‐ jedna kineska poslovica kaže da lijep vrt ne mora biti veći od mačje kože :o X( 

‐vrludavo kretanje 

‐natpisi u perivoju (nema ih u japanu!) 

 

materijali i voda u kineskom tradicijskom perivoju 

‐ elementi kineskog perivoja: stijene ,arhitektura,voda,biljke 

‐stijene su osnova kineskog perivoja,prirodna skluptura; yang je tvrd, miran, nepomičan 

‐voda je ravnoteža između elemenata prirode i vrta; yin ‐ meka, reflektirajuća, pokret 

‐arhitektura su zgrade,natkrivene šetnice,paviljoni,mostovi (lang ‐ natkrivena šetnica) 

‐biljke‐raznolikost biljnih vrta,miris,boja 

           ‐ lotus, breskva, bambus,… (imaju svoja značenja) 

‐ kuća ‐ fang zi ‐ formalnost, red, simetrija... 

‐ perivoj – yuan 

‐ hodne obloge: oblutak, komadići kamenja 

    

 

 

 

*novi‐stari kineksi perivoji 

‐ Kowloon walled city park (Hong Kong) 

*kineski perivoji izvan Kine 

‐ i drugdje u svijetu se rabe danas elementi kineskog perivoja… 

‐ Fletcher Steel: Naumkeag, MA (1935.) 

‐ Beatrix Farraud: Seal Harbour (1926.) 

‐ museum of art, NYC (1981.) 

‐ perivoj u Montrealu (1990.) 

‐ Huntington Botanical Gardens, San Marino, CA (2008.) 

         Kowloon                                      Huntington                                                                          Seal Harbour 

      F. Steel: Naumkeag, Stockbridge, Ma 

 

 

*japanski tradicijski perivoj – filozofska ishodišta i izvori 

‐ perivojna umjetnost dolazi iz kine u 6st. s budizmom 

‐ kineski perivoj je inspiriran pejzažem 

‐ glavni motiv je jezero s otokom 

   (jezero=more, otok=sveto brdo kao sjedište svih zadovoljstava) 

‐ osobit utjecaj  imao je zen‐budizam (vrhunac u Japanu: 16.‐18.st.) – kontemplacijski  perivoji 

‐ zen‐budizam – meditacija, kontemplacija pejsaža 

‐ perivoji se razvijaju koristeći naglašeni simbolizam 

‐ šinto religija razvija ideju kami (usporedivo s genius loci) 

‐ izrazito je perfekcionisički, posjetitelj se osjeća kao da može oštetiti perivoj svojim razmišljanjem 

 

 

tipovi tradicijskoga japanskog perivoja 

‐ shin ‐ formalni vrt,istinit i prirodan 

‐ gyo ‐poluformalan,detalji krajolika,kompozicija je manje stroga 

‐ so ‐ neformalan ,točan i pravilan,s malo elemenata 

karakteristična su 3(4?) perivojna tipa:  

‐ kućni vrtovi 

    ‐ vrt u kući, kuća u vrtu ‐ kuća i vrt su nedjeljivi 

                            ‐ kuća ‐ geometrijska kompozicija, perivoj organska 

‐ kuća i vrt su nedjeljivi 

 

‐ kontemplacijski vrtovi (zen‐vrtovi) 

    ‐ kare‐sansui ‐ suhi vrt 

                             ‐ najznačajniji RYOAN‐JI u samostanu DAIJU‐IN u Kyotu, 15.st. 

      (pijesak i kamen, od bilja samo mahovina) 

                             

‐  perivoji za ceremonije čaja 

    ‐ razvio se iz zen budizma, perivoj s jednostavnim paviljonom za ceremoniju 

    ‐ najljepši u carskoj vili Katsura u Kyotu (umjetnik Kobori‐Enshu, iz 1620.), 4 ha 

       ⋅ motivi: jezero u obliku ždrala i otok u obliku kornjače (simboli dugovječnog života) 

                                

+ perivoji kretanja 

‐ stvaranje atmosfere  bezvrmenosti 

         Ryoan ‐ji  

 Katsura, Kyoto 

 

 

kompozicijska obilježja japanske perivojne arhitekture 

‐ japanski je perivoj neposredno vezan uz arhitekturu kuće 

‐ kuća i perivoj (vrt) su nedjeljivi, predstavljaju cjelinu, između ta dva elementa mora postojati sklad 

‐ kompozicija kuće je geometrijska, a perivoja organska 

‐ fizionomija perivoja proizlazi iz japanskoga krajolika (obiluje brdima, jezerima, rijekama i potocima)  

‐ kompozicija se temelji na asimetričnosti i posuđenom krajoliku  

    ⋅ posuđeni krajolik ‐ shakkei 

      (bliži i dalji krajobraz koji fizički ne pripada perivoju, ali ga okružuje i sudjeluje u njegovu  

        vizualnom doživljaju) 

 

elementi kompozicije japanskog vrta 

‐ bitni elementi japanskoga perivoja : kamen, voda, biljke 

‐ kamen i stijene smatraju se simbolom prirode i japanac ih voli više od drveća 

‐ voda je u perivoju nenadomjestiva i ona se pojavljuje metaforički ili stvarno u prirodnim oblicima  

   kao jezero, potok ili vodopad 

‐ biljka treba stvarati dojam prirode u malom prostoru, pa se uzgajaju patuljaste vrste i one koje  

  sporo rastu, a obrađuju se posebnim vrtlarskim tehnikama 

‐ elementi japanskog vrta 

    ⋅ mostovi, jezera, obale  i otoci, putovi, lanterne, pijesak i obluci, grmlje i cvijeće, drveće, bambus,    

       stijene,  tokovi,  vodopadi 

 

 

*japanski perivoji izvan Japana 

‐ japanski perivoji su imali veliki utjecaj na perivoje 20.,21. stoljeća u svijetu 

‐ Clingandael park, Haag (poč 20.st., obnova 2007.) 

‐ Montreal Botanical Gardens, Canada (1990.) 

‐ Nassim Park Residences, Singapur (još se gradi, do 2013.) 

 

     Clingandael park, Haag 

  Nassim Park Residences,  Singapur 

 

  Montreal Botanical Gardens    POJMOVNIK JAPANSKOGA PERIVOJA asobi ‐ estetski termin ‐ razigrano  chaniwa ‐ vrt za pijenje čaja  chiso‐  feng‐shui  chozubachi ‐ bazen za ruke, središnjii veliki kamen u bazenu  furisode ‐ kameni bazen u obliku dugog rukava kimona  gyoen ‐ carski vrt  hako‐zukuri ‐ topiarij oblikovan kao kutija  hana‐mi ‐  pogled na cvijeće, pogled na trešnjin cvijet  hash ‐ i most  hojo ‐  samostanski dio  hondo ‐ glavni hal  ikebana ‐ umjetnost cvjetnog uresa  ike ‐  jezerce  ishi  ‐ stijena  ishi‐doro ‐  kamene lampe, uvedene u vrt čaja 1550. g.  ishi‐guni  ‐ umjetnost kompozicije stijena  mizu ‐  voda   

DIJALOG S VREMENOM Antički vrtovi i perivoji 10.1. edenski vrt i obilježja perzijskih perivoja  10.2. obilježja egipatskih vrtova  10.3. obilježja grčke pejsažne arhitekture  10.4. obilježja rimske pejsažne arhitekture i tipovi vrtova/perivoja  10.5. peristilni vrt rimske kuće  10.6. hadrijanova vila u tivoliju 

 

 

Antičkim perivojima smatraju se oni u Mezopotamiji, Perziji, Egiptu, Grĉkoj i Rimu. 

 

*perivoji Mezopotamije 

‐ nastali kao idealizacija sustava za natapanje i oaza ravnice između Eufrata i Tigrisa 

‐ bili su ograđeni zidom 

‐ glavni sadržaj: kanali za natapanje i drveće ispod kojega se moglo odmarati 

‐ geometrijski vrtovi, edenski vrtovi, vrtovi na terasama ‐ semiramidini viseći vrtovi, gajevi ‐ pejsažni   

  vrtovi Perzije 

‐ Babilonski viseći vrtovi ‐ jedno od sedam svjetskih čuda 

    ⋅ terase jedna povrh druge na lukovima sa kvadratnim stupovima, najviša terasa na 25 m 

    ⋅ napravljeni za asirsku kraljicu Semiramidu (Nabukodonosor II), obnovljeni u 6.st. pr. Kr.prema    

       Strabonu 

    ⋅ lokacija: kraj Babilonije, ili kraj Ninive (Mosul,Irak) 

    ⋅ sve je bilo izolirano protiv vlage bitumenom i olovom 

    ⋅ hidrauličke naprave za dovod vode iz Eufrata 

‐ geometrijski vrt ‐ vrt za uživanje, preteća srednjovjekovnog kalustarskog vrta 

 

 

           Mezopotamija 

 

 

      Babilonski viseći vrtovi 

 

 

 

Edenski vrt  

‐ na području Mezopotamije, prema Starom zavjetu, smješten je biblijski perivoj Eden 

‐ njegov je oblik simboliziran kvadratom koji je kroz povijest i do danas ostao osnovna inspiracija  

   perivojnog oblikovanja 

‐ kvadratni perivoj bio je presječen vodenim kanalima koji simboliziraju četiri rijeke raja, a perivoj u  

  sebi sadržava sve plodove zemlje 

‐ Edenski vrt je ishodište za tradicijski perzijski vrt chahar bagh (4 vrta) 

 

obilježja perzijskih perivoja 

‐ na prostoru sumerske, asirske i babilonske civilizacije razvila se perzijska kultura  

‐ perivoj je za Perzijance bio raj, prostor donesen na zemlju iz nekoga drugog ili budućeg svijeta 

‐  grčki povjesničari opisuju perzijski perivoj kao čudo zemaljskih nasada 

 ‐ podsjeća na kasnije pejsažne perivoje europe 18. i 19. Stoljeća 

‐ ideju perzijskoga perivoja prenosili su Arapi cijelim islamskim svijetom. 

‐edenski vrt je ishodište za tradicijski perzijski vrt chahar bagh (4 vrta)  

 ⋅ Bagh e fin , Kashan, Iran 

‐ gajevi Perzije ‐ interpretacija rajskog vrta 

‐pairideza‐ograđeni perivoji za lov 

 

     geometrijski vrt – preteča klaustra 

 

           edenski vrt 

 

            chahar bagh                                                                                    Bagh e fin, Iran 

 

 Persepolis (Parsa, Chehel Minar, Takht‐e Jamshid) 

 

 

Egipatski perivoj 

‐ prototip je geometrijskoga perivoja koji se u Egiptu podizao već od 3000. godina pr.Kr.  

‐ vrhunac je stvaralaštva perivojne arhitekture doba Novoga carstva od 1580.‐1350. god.pr.Kr.  

‐ oblikovanje egipatskoga perivoja proizlazi iz sustava kanala i bazena za natapanje 

  (kao i svakog perivoja Mezopotamije)  

‐ geometrija, vodene površine i kanali egipatskog perivoja ishodišta su europske perivojne umjetnosti 

‐ izgled perivoja očuvao se na slikama u grobnicama i na kamenim reljefima 

‐ na osnovi tih prikaza može se govoriti o faraonskim perivojima, vrtovima uz plemićke kuće,  

  gajevima uz hramove, alejama... 

‐ biljne vrste:  palme, egipatske smokve, lopoči + bademi,platane,jasmin,mirta,… 

    vrt mrtvih (rekhamara)                       sveti tamarisk (neka biljka)                                           Amenhotep III, vrt (Teba) 

 

‐ Luxor, Al Azhar (Kairo),… 

 

 

grčka pejsažna arhitektura 

‐ perivojna umjetnost Stare Grčke poznaje drvorede i gajeve, ali ne i perivoje 

‐  perivoji nisu poprimili značenje stvarnog i dovršenog umjetničkog izraza 

‐ usprkos sklonosti prema geometriji u arhitekturi, perivoji su više amorfnoga karaktera 

‐ utjecaj pravilnih egipatskih perivoja osjeća se kod peristilnoga vrta tek djelomično 

‐ krajolik i obličje terena, bitno drugačiji od onih u egiptu, nisu omogućavali sličan razvoj 

‐ civilizacija Krete (više od 2000. g.pr.k.) poznavala je vrtove za uživanje 

‐ u Grčkoj su postojali:  vrtovi  (površine zasađene voćkama u dvorištu, peristilu kuće) 

                                          javni perivoji, perivoji oko javnih zgrada  

                                          sveti gajevi 

‐  Grčka je pejsažnom oblikovanju dala genius loci, prepoznavanje i izraz duha pojedinoga mjesta 

‐ dok grčka arhitektura teži redu koji je izražen geometrijom i proporcijom, perivojno je oblikovanje  

   uglavnom bez vidljiva reda 

‐ genius loci ‐ ishodište oblikovanja ‐ perivoj = pejsaž 

‐ primjeri: 

⋅ Platonova akademija (Atena) 

⋅ Aristotelov licej (Atena),  peripatetička škola 

     lykeion – gaj kraj Atene posvećen Apolonu 

     peripatoi – kolonade 

     peripatetic – pridjev koji opisuje hodanje uokolo, lutanje, šetanje 

⋅ Delfi 

 

       klaustarski vrtovi kuća                                                                                         Delfi 

rimska pejsažna arhitektura 

‐ s rimskom civilizacijom započinje prava povijest perivojne umjetnosti 

‐ pisani i arheološki izvori brojni su i omogućuju upoznavanje i shvaćanje perivojne arhitekture 

‐ perivoj je u Rimljana imao različite funkcije: 

     ‐ kao sveto mjesto (obitavalište kućnih bogova i zaštitnika kuće) 

     ‐ kao vanjski prostor boravka ili element proširenja kuće 

‐ perivoj je u Rimu predstavljao sponu između kuće i prirode, te postao simbol društvenoga položaja i  

  reprezentacije  

‐ perivojna umjetnost Rima može se promatrati između dviju krajnosti:  

‐  arhitektonske zamisli perivoja uz stambene zgrade (vile) ‐ hortus, peristilini vrt 

              ‐  prostrani perivojni prostori naturalističke zamisli ‐ horti 

‐  za rimski vrt prepoznatljivi su neki elementi koji se poslije javljaju u srednjem vijeku i renesansi 

⋅ trijemovi (odrine), paviljoni i sjenice, vodeni motivi, nimfeji, šišano bilje (opus topiaria) 

‐ peristil ‐ pravokutni vrt sa svih strana okružen trijemom na stupovima 

‐ triklinije ‐ paviljoni u obliku ljetnih počivaljki, okruglih ili četvrtastih oblika 

‐ sjenice (odrine, pergole, brajde) ‐ nalazile su se u malim perivojima popraćene vodenim motivima  

‐ voda se pojavljuje u obliku vodenih zrcala, kanala i vodoskoka 

‐ nimfeji  ‐svetišta nimfa, sadrži spilju gdje izvire voda koja napaja bazene 

‐ topiarij ‐ umijeće šišanja bilja, kreirali su Rimljani, tj. preuzeli s Istoka (Kina) 

⋅ to se umijeće sastoji u oblikovanju drveća i grmlja šišanjem ‐ najčešće šimšira, 

mirte,… 

                    ⋅  biljkama su se davali  geometrijski oblici poput zidova, kugala, prizama, kvadara.. 

⋅  često su to bila prava umjetnička djela koja su predstavljala ljudske figure, 

božanstva... 

⋅  topijarno umijeće bit će nastavljeno u srednjem vijeku i dalje 

‐ urbs roma ‐ 400 hektara perivoja, 30 posto površine: 

    ⋅  svete šume, veliki perivoji carskih vila, perivoji na predjelu campus Martius, privatni perivoji vila u         

       gradu i okolici, villa rustica – prvi pleasure garden u Europi 

 

    rim/topijarij 

 

peristil 

‐ pravokutni vrt sa svih strana okružen trijemom na stupovima 

 

 

*vrt kuće za stanovanje 

‐hortus ‐ građevine postavljene u vrtu 

‐peristilni vrt ‐ zatvoreni vrt, kuća obavija vrt 

 

*privatni rimski vrtovi bili su podijeljeni na 3 dijela 

‐ xystus  ‐ prvi dio,terasa koja je služila kao salon, bila je povezana s kućom natkrivenim portikom  

               ‐ gleda na donji vrt, ambulation 

‐ ambulation ‐ uresni vrt s mnoštvom bilja, prostor šetnje nakon objeda, prostor razgovora i odmora 

‐ gestation ‐ natkrivena šetnica, vlasnik je tu mogao uzjahati konja ili biti donesen na nosiljci 

                    ‐ obično je okruživao ambulation ili je bio izgrađen kao ovalni odvojeni prostor 

 

       rimski domus                                                                                                                                   etrušćanska kuća 

 

     peristil kuće(vile) Vetti u Pompejima    

                                                                                  

              kuća Octavius Quartio                                                                  kuća Fauna 

(euripus – kanal) 

                                                                                                        + vila Venere, vila Misterija,… 

 

Hadrijanova vila u Tivoliju 

‐jedan od primjera horti –velikih perivoja uz vile izvan grada 

‐ predložak za renesansne perivoje 

‐ Hadrijanova vila (villa adriana) je u ruševinama, ali ipak predstavlja najljepši primjer rimskog vrta 

‐ izgradio ju je Hadrijan u okolici Tivolija, u blizini Rima, početkom 2.st. 

‐ 30 građevina prekriva površinu od 100 ha objedinjujući bazene, špilje, osmišljene lokacije i vidikovce 

‐ odražava sliku svetog krajolika, koji još uvijek može poslužiti kao nadahnuće i kojemu je još uvijek  

    moguće ući u trag (iako je kardinal Ippolito d'este, sin Lukrecije Borghie, skinuo većinu mramora  

    kako bi si 1550‐ih izgradio vrtove u obližnjoj vili d'este) 

‐ obje vile imaju status zaštićenih spomenika svjetske baštine unesco‐a 

‐ pri projektiranju carske palače Hadrijan je nadahnuće potražio u svojim bogatim putovanjima 

‐ kombinirao je  grčke, rimske i egipatske elemente  

‐ predivnim je zgradama dao posebnost i mnogobrojne strukture imaju simbolično značenje 

‐ osim rezidencijalne palače postoje kompleksi kupelji, bazeni, grčki teatar, Venerin hram i barake za  

   carsku stražu 

 

    terme                                                                                                                        teatar 

 

 

 

              

Srednjovjekovni vrtovi  10.7. obilježja srednjovjekovnih vrtova  10.8. vrste srednjovjekovnih vrtova i perivoja  10.9. hortus conclusus – objašnjenje, shema vrta, primjeri  

 

  

 

Srednji vijek ‐5.‐15.st. 

obilježja srednjovjekovnih vrtova 

‐ srednjovjekovna perivojna arhitektura zasnovana je na ideji božanskoga perivoja ‐ zamišljen kao 

zatvoren i nepristupaĉan prostor ograđen zidom (hortus conclusus) 

‐ razvoj perivojne arhitekture srednjega vijeka prati se  kroz samostanske vrtove i vrtove dvoraca 

 

    samostanski vrtovi 

‐  pojavljuju se od 9. stoljeća  

‐ u obliku korisnih (utilitarnih) vrtova i vrtova za meditaciju 

‐ korisni vrtovi predstavljeni su kao vrt travâ/povrtnjak (biljke za prehranu,medicinsko bilje),  

  voćnjak/vrt za uživanje (boravak,zabava) 

‐ vrtovi za meditaciju su klaustri (hortus conclusus), podjeljeni stazom na  4 djela, sa fontanom ili  

  bunarom u sredini; često kvadratnog tlocrta, okružen trijemom 

 

   vrtovi dvoraca,  gradova 

‐ korisni, tj. utilitarni vrtovi (vrtovi trava/povrtnjaci) najčešće unutar zidina 

‐ voćnjak ili vrt za uživanje 

 ⋅  oblikovan je za boravak i zabavu, smješten pokraj utvrđenoga dvorca (zamka, utvrde, burga) 

⋅  ograđen zidom i s kulama na uglovima, a u njega se ulazilo kroz posebna vrata 

⋅  prvi oblik takva vrta bilo je sjenovito mjesto zasađeno šumskim drvećem, zatim se javljaju voćke i  

     cvijeće, a poslije se u vrt unose arhitektonske vrtne građevine i sadržaji 

 ‐vrtovi dvoraca pojavljuju se u povijesnim izvorima tek od 15. stoljeća 

 

‐ umijeće šišanja biljaka (topiarij) preuzeto je od Rimljana, krajem srednjega vijeka doseže visok  

   stupanj razvoja 

‐ novost u perivojnoj arhitekturi srednjega vijeka jest biljni ornament koji je prikazivao životinje, ptice,  

   heraldičke i druge oblike 

‐ u 12. stoljeću ornament je zamijenjen uresnim vrtom (parterom) koji će dostići svoj vrhunac u  

  baroknom francuskom perivoju.  

‐ vrtni labirinti su bili poznati još u Egiptu, na Kreti i u Rimu, a u srednjovjekovnom vrtu postali su  

  nezaobilazan sadržaj 

‐ od jednostavnih sjenica s vinovom lozom iz 13. stoljeća razvile su se kontinuirane sjenice koje su  

   krajem 16. stoljeća postale najvažniji dio perivojne dekoracije. 

‐ St. Gallen ‐ primjer utilitarnog i meditativnog samostanskog vrta 

 

 

vrste srednjovjekovnih vrtova i perivoja 

‐ samostanski vrtovi:  korisni (utilitarni) vrtovi ‐ vrt travâ, voćnjak, povrtnjak  

                                        vrtovi za meditaciju ‐ klaustri (hortus conclusus)  

‐ vrtovi dvoraca,  gradova: korisni ( utilitarni) vrtovi ‐ vrtovi trava, povrtnjaci 

                                                 voćnjak ili vrt za uživanje 

                

        vrtovi trava (mirodije/ljekovito bilje), vrtovi lova na jelene    Pieskova Skala, Poljska  

      basilica S.Antonio, Padova           monasterio Dos Jeronimos, Lisabon 

 

hortus conclusus 

‐ srednjovjekovna perivojna arhitektura zasnovana je na ideji božanskoga perivoja zamišljen kao  

   zatvoren i nepristupačan prostor ograđen zidom (hortus conclusus),klaustarski vrt 

‐ Basilica s. Antonio, Padova,  

‐ Monasteiro dos jeronimos, Lisabon 

‐K laustar u St. Gallenu 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Islamski perivoji 

10.10.  mogulski perivoji u indiji – obilježja, primjeri  

10.11. taj mahal              – doba i mjesto nastanka, arhitektonsko‐perivojna obilježja  10.12. arapski vrtovi u španjolskoj              – doba i mjesto nastanka, arhitektonsko‐perivojna obilježja  10.13. voda u islamskome perivoju  

 

*islamska perivojna tradicija 

‐ muhamedovski raj ‐ četri rijeke: vino, mlijeko, voda, med 

‐ simbol jedinstva prirode i svijeta 

‐ arapski perivoji i vrtovi zapadne Azije 

‐ mogulski perivoji Indije 

‐ arapski perivoji u Španjoslkoj 

 

 

*arapski perivoji i vrtovi zapadne azije 

‐ Isfahan (glavni grad Perzije(Iran), osnovan u 16.st)‐ grad perivoja i vrtova 

‐ vrtovi džamija i palača  

   ⋅  Istambul –Topkapi palača, Sulejmanova džamija 

   ⋅  Isfahan – vrtovi kraljevske palače uz Maydan, vrtovi palača Chehel Sotun 

   ⋅  Kashan (isto u Iranu) – Agha Bozorg (džamija?), Bagh e Fin 

 

 

Mogulski perivoji u Indiji 17. st 

‐ idealizacija chahar bagha 

‐ Afganistan, Pakistan, Indija 

‐ perivoji palača 

  ⋅  Bagh‐e Babur (Kabul, Afganistan) ‐ mogulski vladar Babur 

  ⋅  Jaipur (Rajahstan, Indija) ‐ Amber palace 

  ⋅  Shalimar (Lahore, Pakistan)  

‐ perivoji mauzoleja  

  ⋅  Taj Mahal (Agra, Indija) 

‐ perivoji zadovoljstva 

   ⋅  vile u dolini Kašmira 

   ⋅  Nishat bagh (Indija)    ⋅  Shalimar bagh (Sringar, Indija) 

‐ u dolini Kašmira, indijski su moguli od Perzije naslijeđenu ljubav prema vrtovima iskazivali   

  perivojima uz palače i grobnice 

 

 

Taj Mahal 

‐ remek‐djelo islamskoga simbolizma i najpoznatiji perivoj u mogulskoj indiji jest Taj‐mahal u Agri 

‐ podignuo (1632.‐1654.) Šah Jahan u spomen svojoj rano preminuloj ženi Mumtaz Mahal 

     Bagh‐e Babur(Kabul, Afganistan) 

 

     Jaipur, Amber fort (Indija)                 

 

       Shalimar (Lahore, Pakistan) 

 

     

Taj Mahal (Agra, Indija) * rijeka Yamuna 

            Nishat Bagh (Indija)                                                                Shalimar bagh (Indija)       

 

 

 

 *općenito o arapskim perivojima 

‐ arapski vrt izražava čežnju za Muhamedovim rajem kao mjestom uživanja i zadovoljstva 

‐ usko je vezan uz arhitekturu kuće 

‐ ograničenih je dimenzija, s prisutnim poštovanjem prema ljudskom mjerilu 

‐ u arapskom vrtu sastaju se perzijski osjećaj za dekoraciju, geometrija egipatskih vodenih zrcala i  

   čistoća kompozicije helenističkoga peristila 

‐ tri su bitna elementa arapske perivojne arhitekture: voda, boja i miris 

 

arapski vrtovi u Španjolskoj  

‐ do danas je dobro očuvana španjolsko‐arapska perivojna arhitektura 

‐ Arapi su u Španjolskoj boravili od 711. ‐ 1492 

‐ Cordoba i Granada bile su žarišta muslimanskoga života i umjetnosti u tom razdoblju 

‐ vrtove Alhambre i Generalifea u Granadi obilježavaju dvorišta‐ patio 

‐ paciji  imaju međusobno različitu fizionomiju, a zajednička im je naglašena arhitektonska koncepcija  

   s pravilnom geometrijskom tlocrtnom kompozicijom 

‐ Alhambra            dvorište mirte (patio de los arrayanes)  

                 dvorište lavova (patio de los leones) 

  Generalife           dvorište kanala (patio de la acequia)  

   dvorište čempresa (patio de los ciprases) 

‐ Alhambra ‐ dvorac‐grad,urbani razvoj traje 2,5 st. 

  Generalife ‐ palača namijenjena odmoru kraljevske obitelji 

‐ Sevilla ‐ dvorište naranči 

                                                          

                                                             Alhambra                                                 Generalife 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

       Alhambra 

       dvorište mirte              dvorište lavova  

 

         Generalife                                                dvorište kanala                    dvorište čempresa 

 

 dvorište kanala                                     dvorište čempresa 

 

     dvorište naranči, katedrala u Sevilli 

 

 

 

 

 

voda u islamskome perivoju 

‐ tri su bitna elementa arapske perivojne arhitekture: voda, boja i miris 

‐voda je u arapskim perivojima sveti motiv i glavni oblikovni element 

‐ pojavljuje se u obliku bazena, vodenih zrcala, fontana i vodoskoka koji su međusobno povezani  

  uskim kanalima.  

‐ voda nije služila samo kao ukras već i za stvaranje ugodne mikroklime 

 

 

          voda                                                                    boja                                                                  miris 

 

 

TALIJANSKI RENESANSNI PERIVOJ 11.1. opća obilježja talijanskih renesansnih perivoja  11.2. arhitektonski elementi oblikovanja talijanskih renesansnih perivoja  11.3. palazzo farnese (caprarola) ‐ autor, tlocrt, obilježja perivoja  11.4. villa lante (bagnaia) – autor, tlocrt, obilježja perivoja  11.5. villa d'este (tivoli) – autor, tlocrt, obilježja perivoja    opća obilježja talijanskog perivoja 

‐ talijanski renesansni perivoj poĉinje svoj razvoj početkom 16. stoljeća Bramanteovim CORTILE      DEL BELVEDERE u Vatikanu i Rafaelovim vrtom vile MADAMA u Rimu ‐ talijanski renesansni perivoj temelj je europske perivojne arhitekture i umjetnosti ‐ nastaje u ambijentu renesansne Italij,  kada čovjek nije bio orijentiran prema prirodi   ⋅  renesansni je čovjek perivojnom arhitekturom iskazivao želju za prevlašću nad prirodom,       prikazivao je svoju antropocentričnu zamisao svijeta ‐ donosi bitnu novost, a to je izravan odnos između kuće i perivoja ‐ perivoj postaje proširenje kuće i prostorom stanovanja na otvorenom ‐ prirodni elementi i drveće shvaćeni su kao materijal za oblikovanje, kao drugi građevni materijali  ‐ uređenje perivoja temelji se na istim načelima kao i arhitektura:     osnoj (najčešće jednoosnoj) simetriji, usmjeravanju vizura, smještaju scena u dubinu i dr. ‐ posuđeni krajolik, pogledi iz perivoja na okolni krajolik  ‐ perivoj je u pravilu smješten na padini i organiziran na nekoliko terasa međusobno povezanih        stubama i rampama   ⋅  nagibi savladavani terasama  giardino pensile  ‐ obilježja (predavanje): * PERIVOJ – PROŠIRENJE INTERIJERA, STANOVANJE NA OTVORENOM  * JEDNOOSNA SIMETRIČNA TLOCRTNA KOMPOZICIJA  * POSUĐENI KRAJOLIK – POGLEDI IZ VILE I PERIVOJA NA OKOLNI KRAJOLIK  * SVLADAVANJE NAGIBA TERENA TERASASTIM VRTOVIMA _GIARDINO PENSILE  * PRIJELAZNI ARHITEKTONSKI ELEMENTI IZMEĐU VILE I PERIVOJA ‐ TRIJEMOVI, LOĐE, STUBIŠTE  * ARHITEKTONSKI ELEMENTI ‐ SJENICE, STUPOVI, PAVILJONI, IZBOČENE LOĐE  * NOVI PERIVOJNI SADRŽAJI ‐ LABIRINTI, VIDIKOVCI, NEOBIČNOSTI I ŠALE  * PERIVOJNA OPREMA ‐ FONTANE, SKULPTURE, BALUSTRADE, KERAMIČKE POSUDE ZA CVIJEĆE, KLUPE  * VODA – POJAVLJIVANJE NA “ARHITEKTONSKI” NAČIN  * ALEJE – DIJELE PERIVOJ NA PRAVILNE POVRŠINE (PARTERI I GAJEVI/BOSKETI)  * SADNJA STABALA NA “GEOMETRIJSKI” NAČIN  * PRETEŽITOST VAZDAZELENIH STABALA – ČEMPRES, CRNIKA, BOR  * TOPIARIJ – PRAVILNI OBLICI ŠIŠANOG GRMLJA ‐ TISA, LOVOR, ŠIMŠIR, MIRTA  * LIMUNI I NARANČE U KERAMIČKIM POSUDAMA NA TERASAMA  * GIARDINO SEGRETO – INTIMNI OBITELJSKI VRT U KOJEMU SE UZGAJA CVIJEĆE   

  arhitektonski elementi oblikovanja talijanskih renesansnih perivoja ‐ simetrija, proporcija, red, mjera ‐kamen, voda, zimzeleno bilje ‐zidovi, stube, kaskade ‐ uređenje perivoja temelji se na istim načelima kao i arhitektura:  

‐ na osnoj (najčešće jednoosnoj) simetriji ‐usmjeravanju vizura ‐smještaju scena u dubinu 

‐ u talijanskom renesansnom perivoju osobito je važan odnos prema krajoliku ‐ perivoj treba ponuditi vidike i lijepe pejsažne slike ‐ perivoj je u pravilu smješten na padini i organiziran na nekoliko terasa međusobno povezanih     stubama i rampama ‐  aleje su uvijek pravilne i međusobno okomite te usmjeruju vizure prema akcentima kao što su      fontane, skulpture, paviljoni i drugi sadržaji.  ‐ voda se pojavljuje samo u artificijelnim oblicima:  

‐ kaskade ‐ vodeni lanaci ‐ vodena  zrcala i sl.  

‐ uzgajaju se zimzelene (vazdazelene) biljke:  čempres,  crnika, tisa, lovor, mirta i šimšir  ‐ koloristička je kompozicija perivoja monokromna ‐ u renesansnom perivoju nema cvijeća ‐ cvjeće se uzgaja  samo u intimnom skrivenom vrtu (giardino segreto) ‐ sjenice, stupovi, paviljoni, lođe ‐ trijemovi, stubišta, rampe ‐ labirinti, vidikovci, šale, neobičnosti ‐ fontane, skulpture, balustrade, klupe... ‐ aleje dijele perivoje na pravilne površine ‐ topiariji, pravilno šišanje drveća ‐ geometrijska sadnja drveće  

 *primjeri ‐ cortile del Belvedere, Bramante 16 st ‐ vrt vile Madama, Rafael, Rim ‐ sredinom 16. stoljeća renesansni perivoj poprima izgled visoke humanističke renesanse: Jacopo Barozzi Vignola  ‐ perivoj vile Lante , 1559., Bagnaia (Lazo), ‐ perivoj palače Farnese u Capraroli oko 1559. ‐ perivoj Orti Farnesiani, Palatin, Rim  ‐ njegove perivojne kreacije predstavljaju idealnu kompoziciju 16. stoljeća (cinquecenta) ‐ savršeno isprepletanje svih elemenata perivojne arhitekture, skulpture, vegetacije i vode.  Pirro Ligorio ‐ kreator najimpresivnijega perivoja talijanske renesanse  ‐ Villa d'este u Tivoliju, druga polovica 16. st  ‐ nakon tih značajnih ostvarenja, u Italiji nastaju brojni perivoji uz vile, među kojima kao osobito   vrijedne valja spomenuti vile obitelji Medici u Firenci (Castello i Fiesole) i Rimu.  

     vila Madama, Rafael (Rim) 

         Cortile del Belvedere, Bramante (Vatikan) 

   vila Medici, Fiesole (Firenca) 

 

 vila Medici, Castello (Firenca) 

 

   vila Medici, Rim (ovo je već bliže baroku?) 

 

 

    

      

   blage stepenice                                                  giardino segreto 

 

 

 

 

perivoj palače Farnese u Capraroli        

‐ 1559. godine ‐ Carparola, Viterbo, Italija ‐ arhitekt Jacopo Barozzi da Vignola ‐ za kardinala Farnese ‐ blage stepenice razdjeljene vodenim slapićem ‐izražena os ‐ ima intiman vrt, cvjetnjak  

Villa d'Este u Tivoliju         ‐ 1560‐72. godine ‐ arh. Pirro Ligorio  ‐ za kardinala Ippolita d'Este ‐ od 2001. pod UNESCO‐vom zaštitom ‐ uzeli mramor iz Hadrijanove vile ‐ 4 ha ‐ hidraulički sustav fontana ‐ oliviero olivieri (fontane?) ‐ voda iz rijeke Aneine    

 

      

         

 

 

 

 

         

perivoj vile Lante , Bagnaia         ‐ 1566. god ‐ za kardinala Gambara ‐ arhitekt Jacopo Barozzi da Vignola ‐ 1.5 ha, duljina 240m, širina 80m ‐ modul 80 x 80 ‐ na brežuljku na rubu gradića Bagnaia ‐ kuća podijeljena na 2 dijela (2 casino‐a)  

     

     

   građevine, voda i nasadi u perivoju 

    

11.6. zajednička obilježja talijanskih i dubrovačkih renesansnih perivoja  11.7. razlike između talijanskih i dubrovačkih renesansnih perivoja            ‐ što talijanski perivoj  ima, a dubrovački perivoj nema  11.8. posebnost dubrovačkoga renesansnog perivoja          ‐ što dubrovački perivoj ima, a talijanski renesansni perivoj nema  11.9. arhitektonsko‐perivojna obilježja dubrovačkih renesansnih perivoja  11.10. razlika uporabe vode u dubrovačkom i talijanskom renesansnom perivoju  11.11. razlike u tlocrtnim obilježjima dubrovačkih i talijanskih renesansnih perivoja  11.12. trsteno ‐ doba nastanka, tlocrt, perivojno‐arhitektonska obilježja   

*opće prilike ‐ 15 i 16 st. u renesansnim perivojima Italije održavaju kazališne predstave i koncerti ‐ Hrvatska ratuje s Turcima sprječavajući njihov prodor u Europu ‐ u takvim okolnostima živi se još uvijek u dobro zaštićenim i teško pristupačnim utvrđenim dvorcima ‐ uz dvorce su podizani samo mali korisni vrtovi s medicinskim biljem i povrćem ‐ jedino Dubrovnik u to vrijeme živi u miru s Turcima, trguje Mediteranom i gradi ljetnikovce   ‐ uz ljetnikovce renesansni perivoji  

  dubrovački perivoj – arhitektonsko‐perivojna obilježja ‐ dubrovački renesansni perivoj nastao iz talijanskoga renesansnoga perivoja ‐ spojio je talijansku renesansu s povijesnim, društvenim i prirodnim osobitostima dubrovačkog     područja ‐  on je razvio vlastiti oblikovni izraz koji se javlja kao tipološka osobitost u perivojnoj umjetnosti  ‐  na širem dubrovačkom prostoru uređeni su tijekom 15. i 16. stoljeća gotičko‐renesansni perivoji ‐  17. stoljeće ‐ u baroknom duhu grade se brojni plemićki ljetnikovci s perivojima  ‐  terase povezane stubama, vidikovci, uresi: fontane, vaze, bunari, klupe i dr. ‐ osnovni je građevni materijal kamen, a prepoznatljiv motiv je odrina (pergola, sjenica) ‐  voda je nenametljivo prisutna, bez spektakularnih efekata     (pojavljuje se u obliku zidnih fontana, bunara (gustirni) i bazena‐zrcala s morskom vodom) ‐  fontane su rijetke (iznimka je renesansno‐barokna fontana u Trstenu) ‐ sedamdesetak djelomično očuvanih perivoja     zajedničko talijanskom i dubrovačkom perivoju 1 istodobni nastanak i razvoj (15.‐16.st.) 2 introvertiranost i ekstrovertiranost 3 arhitektonske i perivojne terase 4 nedjeljivost ljetnikovca i perivoja 5 kulturni i društveni život u perivoju 

 talijanski perivoj ima,  a dubrovački ne 1 veća površina 2 jednoosna kompozicija i simetrija 3 reprezentativnost 4 vodene igre i raskošne fonatane 5 skulpture, topiarij 6 uresni perivojni parteri 7 raznolikost i bogatstvo perivojnih sadržaja 8 skroviti vrt (giardino segreto) 9 monomkromnost  posebnost dubrovačkog perivoja 1 more, primorski perivoji 2 kamen (perivoj je građevina za sebe) 3 odrina (pergole, niski kameni zidić nosi stupove odrine vinove loze) 4 kameni zidić duž šetnica 5 glorijet (sjenica) 6 korisnost, utilitarnost 7 polikromnost (arapsko‐normanski utjecaj)  + malena površina ,rijetka je jednoosna kompozicija, gustirne, nema fontana 

  primjeri perivoja ‐ perivoji ljetnikovaca Petra Sorkočevića na Lapadu  ‐ Vice i Tome Skočibuha u Suđurdu na otoku Šipanu, ‐ Budislavića na gornjem kanalu u Dubrovniku,  ‐ Gučetića i Sorkočevića u Rijeci Dubrovačkoj i dr.  izvan dubrovačkoga područja  perivoj Hanibala Lucića u Hvaru i  tvrdalj Petra Hektorovića u starom gradu na Hvaru  

 Sorkočević, Lapad  

 Bozdari                                  Sorkočević               Rastić                                   Gučetić  (sve Rijeka Dubrovačka) 

    otok Šipan                                             ljetnikovac Hanibala Lucića, Hvar 

tvrdalj Petra hektorovića, Hvar 

  Trsteno ‐ iz 1496. godine ‐ vlasništvo obitelji Gučetić (Gozze) ‐ jedan je od najstarijih i najvećih renesansnih perivoja na obali ‐ opća obilježja dubrovačkoga perivoja ‐ trsteno posjeduje jednoosnu kompoziciju ljetnikovca i perivoja te obiluje vodom (netipično) ‐ voda izuzetna vrijednost koju drugi ljetnikovci nemaju i koja omogućuje bujno raslinje ‐ voda se dovodi akveduktom koji završava nimfejom ‐ od nimfeja se os kompozicije perivoja produžava preko ljetnikovca do glorijeta na obali (vidikovac) ‐ znamenitost su arboretum i dvije platane na ulazu, stare oko 400 godina  

   odrina                                                      glorijet                                                     arboretum 

 akvedukt                                                                               nimfej, s kipom Neptuna(barokni, nastao kasnije) 

 

      

                    

FRANCUSKI BAROKNI P ERIVOJ 12.1. opća obilježja francuskih baroknih perivoja  12.2. usporedba perivoj‐grad u francuskom baroknom racionalizmu  12.3. andré le nôtre – obilježja i primjeri njegove pejsažne arhitekture  12.4. vaux‐le‐vicomte – autori, doba nastanka, tlocrt, arhitektonsko‐perivojna obilježja  12.5. versailles – autori, doba nastanka, tlocrt, urbanističko‐arhitektonsko‐perivojna obilježja  

   francuski barokni perivoj ‐ francuski barokni perivoj nije više proširenje kuće kao talijanski renesansni perivoj ‐ dio je velike pejsažne kompozicije: jedinstvo perivoja s nebom i okolišem iluzionistički je postignuto     odsjajima u vodi i alejama koje vode u daljinu ‐ smještaj na ravnim i blago nagnutim terenima ‐ poprečne aleje presijecaju središnju aleju dijeleći prostor na partere i boskete (gajeve) ‐ dvorac zauzima položaj odakle se može sagledati cjelina perivoja jednim pogledom ‐ neposredni prostor oko zgrade slobodan je od drveća i ispunjen ukrasnim parternim vrtom ‐ između kuće i vrta postavljena je velika, malo povišena terasa od koje vodi glavna aleja prema    horizontu  ‐ skulpture i fontane omogućuju ritam i označavaju određene točke ‐ vodeni motivi s jakim vodoskocima postavljeni su najčešće uzduž središnje osi perivoja ‐ bazeni i kanali poprimaju velike dimenzije ‐ za razliku od talijanskoga renesansnoga perivoja, koji se mogao prilagoditi malim prostorima    (jednog do desetak hektara), francuski barokni perivoj zahtijeva velike površine ‐ do nekoliko stotina     hektara, a nerijetko i tisuću hektara.   

francuski barokni racionalizam: perivoj i grad ‐ racionalizam ‐2.pol.17.st. ‐ perivoj je dio jedne velike pejsažne kompozicije, velikih dimenzija = metafora grada ‐ perivoj  = pozornica i scenografski prostor, kao i grad ‐ jednoosna simetrična kompozicija saglediva s jednog mjesta = glavna avenija grada ‐ bosketi, perivojni gajevi = gradski blokovi ‐ parteri = gradski trgovi ‐ aleje = avenije i gradske ulice s drvoredima ‐trokrake aleje = zvjezdasta raskržja(pate d'oix) ‐ palisade i odrine = trijemovi/portici ‐ skulpture ‐ na trgovima ili uz aleje ‐ fontane i bazeni ‐ samo na trgovima             

André le Nôtre ‐ 1613.‐1700. ‐ slikar i arhitekt, postao je glavnim kreatorom francuskoga baroknoga perivoja ‐ pripadao je obitelji poznatih vrtlara, otac vrtlar Tuileriesa za vrijeme kralja Luja XIII  ‐  prihvaća naslijeđe talijanskoga renesansnoga perivoja i dotadašnja iskustva perivojne umjetnosti u     Francuskoj ‐ stvara  nov i originalan pojam:  francuski barokni perivoj ‐ kompozicija Le Nôtrea traži ravnotežu i harmoniju, smjerajući intelektualnom zadovoljenju ‐ njegovi perivoji često definirani kao vrtovi logike i inteligencije ‐ perivoji oblikovani su za raskošne ceremonije, a ne za odmor ‐ projektirao je i brojne perivoje uz dvorce:   Chantilly, Marly, Meudon, Fontainebleau, Dampierre, St. Cloud, Sceaux, Courances, Chois i dr.    

 

Chateau de Marly ‐ nalazio se blizu dvorca Versailles, danas više ne postoji ‐ kao vrtna rezidencija, glavni paviljon za vladara ‐ imao je 12 sporednih paviljona ‐ hidraulika za napajanje perivoja  Versaillesa 

Chateau de Meudon ‐ nalazio se 4 km od Pariza ‐ danas je tamo observatorij 

 

 Chateau  de Fontainebleau‐ 55 km od Pariza ‐ Jedan od najvećih dvoraca ‐ današnji dvorac je djelo mnogih vladara ‐ organiziran oko niza dvorišta, u blizini je šuma Fontainebleau koja je prije bila lovački park 

 

    

 

Chateau de Saint‐Cloud‐ nema ga više ‐ na lokaciji nad Seineom,  Saint‐Cloud,Hauts‐de‐Seine,10 km od Pariza    ‐ danas je to Parc de Saint‐Cloud, u vlasništvu države 

 

   

 

Chateau de Dampierre‐ manji dvorac ‐ arhitekt je Jules Hardouin‐Mansart 

 

Chateau de Chantily ‐ jedini perivoj Le Notre‐a gdje os ne prolazi dvorcem (prolazi skulpturom Anne de  Montmorency) ‐ kanal i šuma uključeni u veliku perspektivu  

    perivoj dvorca Vaux‐le‐Vicomte ‐ 1656 ‐ 1661. ‐ os duga 3 km ‐ površina 40 ha ‐ Andre le Notre ‐ perivoj ‐ Louis le Vau ‐ dvorac ‐ Charles le Brun ‐ skulpture ‐ prvo je veliko djelo Le Nôtrea koje je postalo model  i uzor cijelom stoljeću ‐ u Vaux‐le‐Vicomte‐u ostvario remek‐djelo jedinstva i harmonije ‐ predložak za Versailles  ‐  prvi pravi francuski barokni perivoj ‐  posebno inovativno je oblikovanje kanala – postavljen okomito na osi i nestaje u pejsažu   ( kao i osi i aleje ‐ prelaze granice perivoja nestajući u pejsažu)  

 

 

   Versailles ‐ 1661 ‐ 1708 ‐ Andre le Notre ‐ Louis le Vau, kasnije Hardouin‐Mansart ‐ grad, kraljevska rezidejncija, perivoj dvorca, predložak za daljnje dvorce ‐ kreirao je veličanstveni sklop bez predhodnog uzora ‐pokazao je da i perivojna arhitektura  može biti odraz moći i politike  

   

  

         *utjecaj francuskog perivoja na europu ‐ perivoji europe od 16 do 18 st nazivaju se klasična perivojna arhitektura ‐  u europi  su tijekom 18. stoljeća pod utjecajem talijanske i  francuske zamisli perivojne umjetnosti     nastali brojni perivoji uz kraljevske rezidencije ‐ Belvedere i Schönbrunn u Beču ‐ Herrenhausen kod Hannovera, Nymphenburg kod Münchena, Sanssouci kod Berlina ‐ Het Loo u Apeldornu u Nizozemskoj,  ‐ Hampton court u Engleskoj ‐ Queluz u Lisabonu, La Granja u Segoviji u Španjolskoj  ‐Petrov dvorac u sankt petersburgu, Caserta kraj Napulja  ‐ također je imao utjecaja na europski daljnji urbanizam  

          Belvedere                                     Schonbrunn 

 

   Hampton Court 

 

    Het Loo                                                                                

   

   La Granja 

 

   Peterhof 

 

           Caserta                                                                                                                               Queluz 

    

 Sansoucci 

    

 Herrenhausen 

  

Nymphenburg

PEJSAŽNI ENGLESKI PERIVOJI  12.6. ishodišta i utjecaji na pojavljivanje i uobličenje prirodne pejsažne arhitekture u            engleskoj u 18. stoljeću  12.7. razvojne etape pejsažnoga perivoja u engleskoj u razdoblju 18.‐19. stoljeća  12.8. predromantičarska etapa engleskoga pejsažnog perivoja            ‐ doba pojavljivanja, obilježja, primjeri  12.9. william kent ‐ doba djelovanja, obilježja njegove pejsažne arhitekture, primjeri  12.10. prirodni stil (natural stile) engleskoga pejsažnog perivoja            ‐ doba pojavljivanja, obilježja, primjeri  12.11. lancelot brown 'capability' i obilježja njegove pejsažne arhitekture  12.12. engleski romantičarski i viktorijanski perivoj              (the picturesque garden the victorian garden)  

engleski pejsažni perivoj ‐ pejsažna zamisao u oblikovanju perivojnih prostora bila je nazočna od antičkoga doba   (perzijski vrtovi/perivoji, grčki gajevi, etruščanske svete šume) ‐ ipak je uvijek prevladavala geometrijska koncepcija, kojoj je kontinuitet prekinut razvojem     pejsažnoga perivoja u 18. Stoljeću ‐ budući da je perivoj nastao u Engleskoj, taj stilski izraz u perivojnoj umjetnosti poznat je i pod     nazivom engleski perivoj ‐ na pojavu pejsažnoga perivoja, između ostalog, utjecali su  

‐ misao prosvjetiteljstva ‐ slikari pejsažisti (tiepolo, canaletto, turner, constable) ‐ kineska perivojna tradicija  

‐ misao prosvjetiteljstva izmijenila je odnos čovjeka prema prirodi  ⋅ Joseph Addison – 1703. prvi kritizira formal garden     ⋅ Alexander Pope     ⋅  Jean Jacques Rousseau ‐ čovjek i priroda nisu više bili strani i suprotni, već su se međusobno štovali ‐čovjek više prirodu ne podređuje sebi, već od nje uči ‐ smatra se da je sve prirodno savršeno i lijepo ‐slikari pejsažisti sa stvarnim ili izmišljenim vedutama, mitološkim scenama,  ruševinama i    elementima klasične reminiscencije, stvorili su modele za izvedbu perivoja  ⋅ 1730. – 1. pokušaj da se perivoj uredi prema umjetničkoj slici     ⋅ Claude Lorrain, Nicolas Poussin, Salvator Rosa, Antoine Watteau, Jean – Honore Fragonard, Tiepolo, Canaletto, Turner, Constable, … ‐ kineska perivojna umjetnost, poznata u 18. stoljeću preko putopisaca i misionara, prihvaćena je    formalno, bez dubljeg shvaćanja kineske simbolike.  

 razvojne faze engleskog vrta ‐ predromantično razdoblje (1730 – 1750) ‐ William Kent ‐ prirodno ‐ natural stile(1750‐1820) – Lancelot Brown („Capability“) ‐ romantično ‐ the picturesque garden, the victorian garden    William Kent ‐ slikar i arhitekt ‐ predromantično razdoblje ‐1685.‐1748. 

‐ smatra se prvim kreatorom pejsažnoga stila perivojne arhitekture ‐njegova ostvarenja (Chiswick, Stowe, Rousham i dr.) označavaju predromantičnu etapu pejsažnoga      perivoja, u kojem je važan sadržaj‐ arhitektura (hramovi, mostovi, ruševina, špilje) ‐ njegovi perivoji obiluju scenama romantičnih slikarskih veduta, hramovima, špiljama, ruševinama,    mostovima i drugim sličnim sadržajima.   

  

 Rousham, Oxfordshire 

  

 Chiswick 

Stowe, Buckinghamshire    

    Henry Hoare II : Stourhead, Wiltshire, 1743.        

Lancelot Brown, zvan Capability  ‐ natural style ‐ 1715.‐1783. ‐ jednostavnost i čistoća perivojne kompozicije ‐ prema njegovu mišljenju u perivoju nije bitan sadržaj, već oblik i kompozicija ‐ perivoj u Brownovoj     interpretaciji postaje potpuno naturaliziran ‐ kompoziciju je sveo na tri elementa: oblikovanje terena, nasad drveća i vodu  ‐ odstranio je iz perivoja arhitektonske sadržaje (skulpture, špilje, sjenice i dr.) i bilo kakve građevine      (paviljone, nimfeje, hramove i dr.)  ‐ gustim potezom drveća oko površina zatvarao je od neželjenih vizura ‐ nema ornamentalnog sađenja bilja ‐ grupira drveće na malim brežuljcima ‐ vrlo niska trava, obično obrštena ‐ vodene površine u obliku serpentina ‐ Petworth , Blenheim palace, Bowood   

Petworth, West Sussex, Engleska 

   

     

 

 

 Blenheim Palace, Oxfordshire (povijesni perivoj godine, 2009.)     

    Bowood, Wiltshire

    *ha‐ha – jarak s jedne strane zaštićen zidićem skrivenim u terenu, najčešće služi ograničavanju područja kretanja stoke 

 

romantično ‐ the picturesque garden,  the victorian garden ‐ slikovitost ‐arhitektonski sadržaji ‐mnoštvo šetnica  ‐interijersko pretapanje prostora ‐voda ‐jezero s otočićem ‐egzotično bilje (gardenesque style) 

 ‐ Humphry Repton – predstavnik     ⋅  1752.‐1818.     ⋅ posljednji je od velikih pejsažista koji je perivoj promatrao kao arhitekt     ⋅ osobitu pozornost pridavao je uporabi vode i zrcaljenju vegetacije u njoj     ⋅ poznat po perivojima u kojima se isprepletala klasična geometrijska koncepcija       (neposredno oko zgrada) s pejsažnim izrazom  ⋅  poznat po korištenju knjiga skica (tzv. red books) – da bi objasnio svoje ideje radio je skice prije i           nakon uređenja      ⋅ uvodi izraz landscape gardening      ⋅ Ashridge garden, Tatton park, Beaudesert  

knjiga skica  

   Ashridge, Hertfordshire  

   Tatton park, Cheshire, 1792.  

 Beaudesert, Staffordshire,1814. (ove slike baš ne pašu??)    

  *pejsažni perivoj ‐ pejsažni perivoj ne prihvaća jednoličnost, simetriju i neprirodne oblike ‐ u njemu se sve mora pojavljivati različito i spontano, kao da je djelo same prirode ‐ četiri su osnovna elementa kompozicije pejsažnoga perivoja: teren, vegetacija, voda i stijene ‐ oblikovanje terena nikad ne smije dati pravilne oblike, već se moraju izmjenjivati udubljene,     izbočene i ravne površine.  ‐ kombinacijom drveća i grmlja, koje se razlikuje oblikom, bojom i veličinom, postiže se raznolikost i     estetska vrijednost kompozicije ‐ voda se pojavljuje kao potok, rijeka, jezero, ribnjak i kaskada.  ‐ nezamisliv je pejsažni perivoj bez vode koja daje boju i pokret osunčanom pejsažu, ublažava oštrinu     i daje sugestivan efekt stijenama ‐ jedan je od postulata pejsažnoga perivoja ukidanje pravilnog i pravocrtnog oblika aleja ‐ važno obilježje pejsažnog perivoja jest njegova veličina – nekoliko desetaka do nekoliko stotina    hektara, uvijek koristeći posuđeni krajolik 

 

 

 

 

JAVNI GRADSKI PERIVOJI 19 I 20ST 

13.1. nova uloga i opća obilježja javnih gradskih perivoja 19. stoljeća u europi  13.2. javni gradski perivoji u engleskoj u 19. stoljeću  13.3. javni gradski perivoji u londonu  13.4. javni gradski perivoji u parizu  13.5. pejsažna arhitektura 19. stoljeća u njemačkoj  13.6. javni gradski perivoji u beču i pejsažna arhitektura austrije u 19. stoljeću  13.7. javni gradski perivoji u 19. stoljeću u sad     javni gradski perivoji 19st ‐ tisućljetni je elitizam perivojne arhitekture u 19. st ustuknuo pred zahtjevima građanske civilizacije ‐ perivoji 19. stoljeća ne podižu se samo za užitak malobrojnih uz vladarske rezidencije ‐ uređuju se  javni gradski perivoji s ciljem da zadovolje rekreacijske i edukacijske potrebe stanovnika ‐ nužnost sve većeg broja stručnjaka za perivojnu arhitekturu potaknula je i pojavu prvih škola za    pejsažne arhitekte u Engleskoj i SAD‐u ‐ Postoje različiti stilovi ili elementi stilova unutar kojih se ističu tri koncepcije:  

‐ romantična estetika ‐ sklonost prema botaničkim zbirkama i egzotičnim biljnim vrstama  ‐ traženje prikladnih motiva klasičnih perivoja (renesansnih i baroknih) 

‐ u perivojnoj kompoziciji prepoznatljivi su ‐  geometrijski oblici (utjecaj klasicizma) ‐ tipovi kombiniranoga perivoja (pejsažno oblikovanje s elementima klas. perivoja) ‐ oslobađanje mnogih kulturoloških i sentimentalnih elemenata   

 engleski perivoj u 19. st. ‐ Engleska je prva u europi 1845. godine donijela zakon o podizanju javnih perivoja London ‐ sredinom 19. stoljeća je imao oko 600 ha javnih perivoja ‐ perivoji su tvorili lanac pejsažnih prostora u duljini oko 4 kilometra ‐ St. James' park, Green park, Hyde park i Kensington gardens u središtu Londona ‐ Regent's park, Victoria park i Battersea park na tadašnjoj periferiji Londona  ‐ svi su ti perivoji obilježeni pastoralnim i pitoresknim scenama  John Nash ‐ autor Regent's  parka ‐ mnoštvo squerova: Soho sq, Onslow sq, Bedford sq...  Joseph Paxton ‐ autor Kristalne palače, projektirao je perivoj u Sydenhamu ‐ tamo je Kristalna palača preseljena nakon izložbe ‐ projektirao perivoj u Birkenheadu,  kao primjer perivoja u industrijskim gradovima.  2 polovica 19. stoljeća  ‐  Sefton park u Liverpoolu, francuza Edouarda  Andréa koji je (za projekt dobio 1867. godine prvu nagradu)  ‐William Robinson i Gertrude Jakyll dali su osobit doprinos oblikovanju kućnih vrtova ‐ po školovanju slikarica, G. Jakyll predstavnica je impresionističkoga pristupa u perivojnoj umjetnosti.  

    

Sefton park, Liverpool (E.Andre, 1867.) 

 

Birkenhead, Wirral penninsula (J.Paxton) 

 

  

Crystal palace park /Sydenham park (J.Paxton) 

 

 

                            

Regent's Park (John Nash 1812.)   

 Victoria Garden   

Battersea 

Hyde Park  

Kensington (Palace) Gardens   

   The Green Park 

 

    St.James'sPark 

 

 

 

pariški perivoji ‐ velika ostvarenja kao uzor ostatku europe ‐ Napoleonova zamisao urbanističkoga preobražaja Pariza  ‐ provodio je gradonačelnik Georges Eugène Haussmann ‐ gradske perivojne šume, perivojni trgovi, gradski perivoji, avenije i bulevari ‐  novi urbanistički plan Pariza predvidio je dvije park‐šume, svaku površine oko 900 ha               Bois de Boulogne  

Bois de Vincennes  ‐ također nekoliko manjih perivoja po uzoru na engl. pejsažne perivoje, ali bez romantičnih prizvuka  ‐ Jean Alphand, Louis Varé, Pierre Barillet Deschamps, Edouard André i braća Bühler ‐ u kreiranju su polazili od teze da perivoj nije točna kopija prirode, već je on umjetničko djelo ‐ njihova je zasluga što su perivojnu arhitekturu ponovno doveli u okvire estetske kompozicije  Bois de Boulogne, Pariz ‐ renesansno ‐ barokna kraljevska lovačka šuma ‐ 1852 ‐1860 obnova:  L.Vare, P. Barillet‐ Deschamps 

Parc le Buttes Chaumont, Pariz ‐ P. Barillet‐ Deschamps    

   Bois de Bologne (nakon obnove?)  

 Bois de Vincennes  

   Parc les Buttes Chaumont   

   njemački perivoji u 19.st. perivoj uz dvorac Neuschwanstein Ludviga II Bavarskog (disney) ‐ arh. E. Riedl, C. Jank i G. Dollmann, 1869.‐1888. perivoj princa Hermanna von Pücklera u Muskau  ‐ ostvaren prema vedutama slikara Schirmera,  uzor za park maksimir  

 

  Muskau 

     Austrijski Perivoji 19.st. Ringstrasse, Beč, 1859. ‐ uzor za preobrazbe povijesnih središta gradova ‐ javni urbanistički natječaj ‐ ring perivojnih trgova, postao simbol Beča Stadtpark Beč ‐ druga polovica 19. st. perivoj Laxenberg ‐  uz ljetnu carsku rezidenciju južno od Beča ‐ druga polovica 19. stoljeća   

     Beč,2.pol.19.st.                       Ringstrasse  

 

   Stadtpark Wien  

 

  Laxenberg Schloss Park     

  sjeverno američki gradski perivoji ‐ Washington dc National Mall ‐ ispred Bijele Kuće (18./19.st., utjecaj eu./fr. urbanizma baroka i    klasicizma) ‐ osobit pečat dao pejsažni arhitekt Frederick Law Olmsted (1822.‐1903.) ‐ svoj pristup perivojnoj arhitekturi iskazao je na sljedeći način:              dva sustava (klasični i pejsažni stil) ne trebaju se sukobljavati jedan s drugim.  ‐ nije pitanje koji je od njih bolji ili koji predstavlja posljednju modu, nego koji od njih može u    određenom slučaju pružiti maksimalno ispunjenje u životu ‐ Albert Vaux – još jedan značajni pejsažni arhitekt ‐ Central Park (1957.), Prospect park i Brooklyn ‐ NY ‐ Riverside estate (1869.) i South park commission ‐ Chicago ‐ Back Bay (1879.) i Park system (Emerald Necklace?) (1886.) ‐  Boston ‐  Fairmount park ‐ Philadelphija ‐ park Mont‐Royal ‐ Montreal   ‐ Boston public garden ‐ prvi botanički vrt amerike 1837 ; emerald necklace ‐ Grant  lake park (19.st)  ‐ Chicago *kasnije Millenium Park? ‐ Golden gate park ‐san francisco  

     Washington DC, National Mall (danas malo drugačije – slika dolje) 

  

   Central Park, NY 

 

   Prospect Park, NY (Brooklyn?) 

 

   Chicago Park System 

   Grant (Lake) Park, Chicago 

 

 Emerald Necklace, Boston 

   Boston Public Garden 

 Back Bay, Boston (četvrt, urbanizam 19.st., viktorijanski nizovi) 

 

 

   

 Golden Gate Park, San Francisco 

 

 

                  

PERIVOJ MAKSIMIR  13.8. perivoj maksimir            ‐ utemeljitelji, doba nastanka, stilska obilježja, europske vrijednosti  13.9. maksimir i europski perivoji             ‐ usporedba u pogledu površine i vremena nastanka  13.10. maksimir             ‐  uzori, autori, doba nastanka, kompozicijska obilježja  13.11. barokni i romantičarski maksimir              ‐ doba nastanka, autori, kompozicijska obilježja   

maksimir ‐ ostavština biskupa Maksimilijana Vrhovca (1752.‐1827.), po kojem perivoj ima ime ‐ ostavština nadbiskupa, kardinala Jurja Haulika (1788.‐1869.), neko vrijeme zvao se Jurjaves ‐ Vrhovac je započeo s uređenjem baroknoga perivoja 1787.    (započeo s namjerom da služi za odmor građanima) ‐  u to vrijeme u europi je bilo malo gradova s javnim perivojima, bilo je to vrijeme nedostupnih     privatnih perivoja uz dvorce ‐ Vrhovac je uspio ostvariti samo 800 m dugu glavnu aleju koja je išla od ulaza do brežuljka na kojem     se danas nalazi vidikovac ‐  Haulik je dao Maksimiru konačan izgled (1834.‐47.) ‐  od racionalne Vrhovčeve barokne zamisli prelazi se na emocionalan romantični perivoj ‐  glavni projektant bio je Michael Riedel, upravitelj perivoja Schönbrunn u Beču i autor perivoja       Laxenburg južno od Beča ‐ nasade u Maksimiru ostvario je nadvrtlar Franjo Serafin Körbler   

 

vrijednosti maksimira u kontekstu europske perivojne umjetnosti 

‐ europski značaj Maksimira pridaju mu sljedeće tri vrijednosti:  1) jedan od prvih javnih perivoja u europi,  2) velika površina (400 ha)  3) umjetnička vrijednost koju potvrđuju vrsni autori.  

‐ zagrebački maksimir je u doba nastanka s okolnim perivojnim šumama zauzimao površinu od 400 ha  ⋅ bila je to golema površina u odnosu na tada vrlo malen grad Zagreb, koji je sredinom 19. stoljeća       imao jedva 15.000 stanovnika (2x veći od Regent's parka i pola površine Bolonjske šume) ‐  Pariz je 1846. godine imao više od milijun stanovnika, a london je 1841.imao 2,235.000 stanovnika  

barokni maksimir 1787. 

‐ biskup maksimilijan vrhovac 

‐ maksimir 

   

romantičarski maksimir 1838. 

‐ juraj haulik, zaslužan za završetak maksimira 

‐ jurjaves 

 

    

        

  

*LENUCIJEVA POTKOVA, ZAGREB  

PERIVOJI POTKOVE  

PRVI I NAJSTARIJI U NIZU PERIVOJA POTKOVE JE ZRINJEVAC. TO JE NAJSTARIJE DONJOGRADSKO ŠETALIŠTE. NA ZRINJEVCU 

SE NALAZI ALEJA PLATANA TE POPRSJA ZNAČAJNIH OSOBA HRVATSKE POVIJESTI POSTAVLJENA KRAJEM 70‐IH GODINA 

19.ST. (IVAN MAŽURANIĆ, FRAN KRSTO FRANKOPAN, ANDRIJA MEDULIĆ, JURAJ JULIJE KLOVIĆ, NIKOLA JURIŠIĆ, IVAN 

KUKULJEVIĆ I RUĐER BOŠKOVIĆ). OVDJE SE NALAZE GLAZBENI PAVILJON I ZGRADA HAZU. POČETKOM PROŠLOG STOLJEĆA 

ZRINJEVAC JE DOBIO FONTANE. NA OVAJ PERIVOJ NASTAVLJA SE STROSSMAYEROV TRG NA KOJEM SE NALAZI SPOMENIK 

BISKUPU JOSIPU J. STROSSMAYERU I POPRSJA DRAGUTINA DOMJANIĆA I AUGUSTA ŠENOE. ZATIM TRG KRALJA TOMISLAVA 

S VELIKIM PERIVOJEM, UMJETNIČKIM PAVILJONOM I SPOMENIKOM KRALJU TOMISLAVU. JUŽNI DIO POTKOVE OBUHVAĆA 

STARČEVIĆEV TRG I BOTANIČKI VRT. BOTANIČKI JE VRT UTEMELJEN 1889. G., A OSNIVAČ JE BIO ZAGREBAČKI PROFESOR 

BOTANIKE DR. ANTUN HEINZ KOJI JE SKUPA S NADVRTLAROM VITESLAVOM DURCHANEKOM NAPRAVIO PRVI NACRT VRTA. 

NAPRAVLJEN JE U PEJSAŽNOM STILU, SA SLOBODNIM SKUPINAMA DRVEĆA I KRIVUDAVIM STAZICAMA. DANAS SE U NJEMU 

UZGAJA OKO 10 000 BILJNIH VRSTA, A SASTAVNI DIO SU I DVA JEZERA. ISTOČNU STRANU POTKOVE ČINE MARULIĆEV, 

MAŽURANIĆEV I TRG MARŠALA TITA. NA MARULIĆEVU SE TRGU NALAZI ZGRADA HRVATSKOG DRŽAVNOG ARHIVA ISPRED 

KOJE JE PERIVOJ SA SPOMENIKOM MARKU MARULIĆU. NA TRGU MARŠALA TITA JE HRVATSKO NARODNO KAZALIŠTE.  

 

 

DRVO U GRADU 14.1. učinkovitost drveća u poboljšanju uvjeta života u gradu          – zašto je poželjno saditi drveće u gradu?  14.2. drvo na parkiralištu  

 

 

  drveće u gradu ‐ uvjeti: tlo, voda, zrak, svjetlost, temperatura ‐ onečišćenje zraka ‐ veči problem današnjice ‐ tlo: puno žbuke, biološki onečišćeno, instalacije, zimi sol... ‐ klima u gradu: viša temp, niža vlaga, više ljetnih dana, manje snijega, manje sunčevog zračnja ‐ životni vijek drveća je u gradu kraći, listače su otpornije od četinjača ‐ na cesti s drvećem ima 70 posto manje prašine ‐ drveće je upijač buke ‐ drveće je modifikator klime ‐ hlađenje i vlaženje zraka ‐biljka ‐ proizvođač kisika ‐ drveće ispred kuće smanjuje troškove grijanja ‐biljke smanjuju broj bakterija u zraku ‐ drveće, te oblici grmlja i pokrivača, najvidljiviji su elementi uobičajenog pejsažnog prostora ‐ okružuju nas u našem vidokrugu svojim deblima, natkrivaju nas krošnjama ‐lišće uokviruje naš pogled, trava stvara pod ‐ lišće daje teksturu i boju okolišu ‐ drveće svojom vertikalnošću i sjenom naglašavaju i preoblikuju prostor na kojem se nalaze.  ‐ drveće u perivojnoj arhitekturi služe kao skulpture, koje oblikju i uokviruju prostor ‐ za perivojne arhitekte drveće i vegetacija oblikuju prostore, aleje, vizure, okvire, daju im boju,    teksturu, miris i sjenu, stvaraju mikroklimu ‐ vertikalni vrtovi ‐ krovni vrtovi ‐ puzavci po fasadama ‐ drvoredi ‐ drveće na trgovima   *drveće otpornije na gradske uvjete četinjače:     TISA      OMORIKA      AMERIČKA TUJA      AZIJSKA TUJA      PAČEMPRES      BOROVICA listače: 15‐20 m promjer krošnje: PLATANA, JAVOR MLIJEČ  10‐15 m promjer krošnje: GORSKI JASEN,TRNOVAC ,SREBRNASTA LIPA 8‐10 m promjer krošnje: MALOLISNA LIPA  

 

 

drveće na parkiralištima 

‐ okomito parkiranje automobila 

‐ najčešće 3p,drvo,3p,drvo... 

‐ uzdužno parkiranje 

‐ njačešće 1p,drvo,1p,drvo 

‐ česti su i nasadi na parkiralištima 

 

 

           okomito                                                   uzdužno 

 

   nasadi 

 

 15.1. ekologija – značenje, ekološki činitelji važni za projektiranje vrtova i perivoja  15.2. razlika između autohtonih i egzotičnih vrsta biljaka  15.3. relikti i endemi – značenje naziva s primjerima  15.4. što je dendrologija? pojasniti značenje u kontekstu pejsažne arhitekture  

 

ekologija  ‐ grč. oikos = dom  ‐ 1866. njemački zoolog Haeckel prvi uvodi naziv ekologija  ‐ 1895. danski botaničar Warming oživljava naziv ekologija  ‐ ekologija = odnos između živih organizama i okoliša u kojemu žive  ‐ fitoekologija / zooekologija  ekološki činitelji nežive prirode  ‐ podneblje (klimatski činitelji)  ‐ svjetlost , toplina  ‐ voda / vlaga  ‐ vjetar  ‐  tlo (edafski činitelji) ‐ fizikalna, kemijska i biološka svojstva tla  ‐ reljef (geomorfološki činitelji)  ‐ nadmorska visina  ‐ izloženost suncu (ekspozicija)  ‐ nagib (inklinacija)  ‐ obličje (konfiguracija) terena  ekološki činitelji žive prirode  ‐ fitogeni činitelji – utjecaj biljaka na biljke  (paraziti, epifiti ‐ alge i mahovine, penjačice, aleopatija ‐                                                                                        kem.djelovanje jedne biljke na drugu ) ‐ zoogeni činitelji – utjecaj životinja na biljke  (paša, brštenje, oprašivanje ‐ insekti, raznošenje plodova…) ‐ antropogeni činitelji – utjecaj čovjeka na biljke  (sječa šuma, izgradnja,…promjene klime, hidrosfere,…) 

autohtone / samonikle vrste   četinjače  ‐ obična jela, tisa, bor crni i bijeli  listače  ‐ grab, hrast kitnjak i hrast lužnjak, lipa egzotične / unesene vrste  četinjače  ‐ tuja, ginko, pačempres, kavkaska jela  listače  ‐ palme, magnolija, trnovac, katalpa    introdukcija  ‐ unošenje biljnih vrsta u područja izvan njihova prirodnoga staništa  aklimatizacija  ‐ sposobnost biljnih vrsta prilagodbi novim uvjetima života izvan prirodnoga staništa  endemi  ‐ biljke koje žive na nekom ograničenom području (npr. na velebitu, velebitska degenija)  

relikti  ‐ stare vrste široko rasprostranjene u ranijim geološkim razdobljima, a danas se javljaju samo na uskom području (npr. aesculus hippocastanum – divlji kesten)   dendrologija (grč. dendron = drvo)  ‐ znanost koja istražuje drvenaste biljne vrste